1. Graditeljsko Nasledje II-terminologija

8/13/2019 1. Graditeljsko Nasledje II-terminologija

1/18

GRADITELJSKO NASLEE-OBNOVA I ZATITA II-1

Za uspean rad na zatiti graditeljskog nasleaveoma je vano poznavati terminologiju kako

metodoloku, tako i tehnoloku. Metodoloka terminologija slui da se definiu

pristupi u radu na graditeljskom nasleu i da se

Tehnoloka terminologija slui da se obrazloetehniki postupci i drugi oblici aktivnosti kojimase deluje na graditeljsko naslee u cilju zatite,

prezentacije i revitalizacije U naoj praksi terminologija nije u potpunosti

usaglaena ni u okviru slube zatite, ni u odnosuna druge dodirne discipline


2/18


NA POSTOJEI GRAEVINSKI FOND (bez obzira da lise radi o zatienim kulturnim dobrima) PRIMENJUJESE:

1. ADAPTACIJA Prilagoavanje ili podeavanje jednogili vie delova graevine kako bi se ona u celostimogla uklopiti i zadovoljiti aktuelne potrebe korisnika.

pojedinih graevinskih elemenata kao to su zidovi,vrata, stepenice, uvoenje novih instalacijai sl.

Osmiljen rad na popravljanju i

podizanju opteg stanja graevina u cilju higijenskogboravka u njima; u irem smislu podizanje optihhigijenskih uslova nekog urbanog bloka, ienje odzaraze, isuivanje movarnih mesta; ponekad se

pogreno zamenjuje terminom sanacija;


3/18


ANALIZA (analitikametoda)

Ralanjavanje,razlaganje celinegraevine na njene

utvrivanja razvojnihetapa.

Kao posledica analitike

metode esto sledikonzervacija otkrivenihdetalja.


4/18


vraanje originalnihdelova na svoje mestona kome su i bili, tedavanje iste funkcijekoju su imali.

Za primenu anastilozemoraju se odlinopoznavati stilovi itehnike gradnje uprolosti.


5/18


KONSOLIDACIJA utvrivanje, uvrivanje elemenata idelova objekata u cilju odravanja njihove tehnikestabilnosti;

KONZERVACIJA tehniki proces zatite graditeljskognaslea. Prirodno se oslanja na kontinuitet prethodnoggraenja, ali je esto primorana na ustupke i kompromise ucilju da se odreena vrednost ouva za budunost.

MODERNIZACIJA osavremenjavanje, pre svegastambenih graevina. Tokom procesa ne menja se namenakao ni konstrukcijski sklop, ve su promene prostorneorganizacije i infrastrukture znaajnije. Obino seklasifikuje prema obimu radova na:

A. Modernizaciju I stepena B. Modernizaciju II stepena i C. Modernizaciju III stepena


6/18


( ) ( ) ( ) ( )

() () () ()


7/18


REANIMACIJA oivljavanje idejnog znaenja, uloge iizvornog reenja spomenika kulture

izgubljeni, uz novu interpretaciju odnosa prostora unutarobjekta.

REHABILITACIJA celokupan postupak kojim segraevina vraa u prvobitno stanje sa obnovom funkcije

kako bi se omoguili normalni uslovi boravka u njoj. REMISIJA vraanje i korienje pojedinih delova

nestalog objekta na neki drugi u cilju reminiscencije(opominjanja i seanja) na izgubljenu graevinu.


8/18


postupak kojim se spomeniku kulturemogu izmeniti prostorni i konstrukcijski elementi ili delovi,

pri emu se menjaju tehniki parametri u cilju potpune ilito priblinije slinosti sa izvornim oblicima. Savremenapodela je na:

1. Tanu (egzaktnu) rekonstrukciju na bazi dokumentacije o

graevini2. Analognu rekonstrukciju na bazi uporeivanja i

odreivanja slinosti sa nekim drugim primerom

3. Hipotetiku rekonstrukciju na bazi pretpostavke o obliku

elemenata i delova graevine koje vie nema, a koja e seponovo izgraditi.


9/18


obnova i opremanje graevine kao celinekojoj su propali pojedini delovi (trakt, sekcija, konstrukcija isl.) novim, nearhainim reenjima kojima se vraa

udobnost ivota i higijenski kvalitet. esto je izbor prilikomrada na istorijskim objektima koji su pretrpeli stilskepromene ( na primer, barokizacija gotikih ili renesansnihobjekata).

Kompleksna renovacija spomenika kulture moe obuhvatitivie tehnikih metoda kao to su rekonstrukcija,restauracija, supstitucija...)

RESTAURACIJA dodavanje elemenata ili delova u onom

obliku koji su na graevini imali u cilju uvanja ili otkrivanjaspomenikih vrednosti koje su bile nepoznate, vraanjeestetskih vrednosti koje su na spomeniku kulture bileoteene, umanjene ili unitene.


10/18


uspostavljanje oblika vraanjem pojedinihunitenih ili izgubljenih elemenata i delova.

Restitutio in integrumje uspostavljanje prvobitnih oblikavraanjem elemenata ili delova koji su vremenom uniteni.

U praksi se, ponekad, i graevinama za koje se ne zna da lisu imale neke delove ili elemente oni dodaju po vizuelnojslinosti sa drugim objektima.

REVITALIZACIJA celovita obnova oivl avan e uku no

kompleksa materijalnih i duhovnih vrednosti spomenikakulture ili prostornih kulturno-istorijskih celina.Kompleksna metoda koja moe obuhvatiti skoro svetehnike postupke kao i promenu funkcije graevine iliceline, primereno spomenikoj vrednosti.

SANACIJA skupni naziv za tehnike mere kojima seodstranjuju tehniki, higijenski, estetski i drugi nedostacina spomenicima kulture. Najee se podrazumaotklanjanje konstrukcijskih nedostataka i stabilizacija.


11/18


SUPSTITUCIJA zamena delova ili elemenata graevinedrugim. Najee se odnosi na elemente i delovekonstrukcije koji se zamenjuju novim, drugim materijalima

ili se originalni delovi skulptura, plastike zamenjujutehnoloki drugim materijalima.

SINTEZA (Sintetiki metod) postupak u kojem je primarnaide a estetske celine bez obzira na razliitost

konstrukcijskih, stilskih i drugih oblika. Ti delovi sepovezuju, a odstranjuju se samo oni delovi koji tu celinunaruavaju i oni se mogu dopuniti prema karakteru celine.

NADGLEDANJE (monitoring) praenje ivotnog veka

spomenika kulture, osmatranje stanja konstrukcije, stilskihelemenata i upotrebe prostora.

UPRAVLJANJE strategija zatite, prezentacije i korienjaukupnog kulturnog naslea


12/18


Kulturno naslee je skup resursa nasleenih izprolosti, koje ljudi identifikuju nezavisno odvlasnitva nad njima, kao odraz i izraz neprekidno

evoluirajuih vrednosti, uverenja, znanja itradicija. Ono obuhvata sve vidove ivotnesredine, nastale interakcijom oveka i prostora

o om vremena. Zatita kulturnog naslea je disciplina koja sebavi identifikacijom, prouavanjem, valorizacijom,zatitom, konzervacijom, prezentacijom i

prenoenjem kulturnog naslea buduimgeneracijama.


13/18


Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne iduhovne kulture od opteg interesa koje uivajuposebnu zatitu utvrenu Zakonom o kulturnimdobrima.

U zavisnosti od fizikih, umetnikih, kulturnih iistorijskih svojstava, dele se na nepokretna i pokretna

Nepokretna kulturna dobra obuhvataju spomenikekulture, prostorne kulturno-istorijske celine,arheoloka nalazita i znamenita mesta.

Kulturno podruje oznaava odreeni prostor saveom koncentracijom nepokretnih kulturnih dobarakoja su u teritorijalnom, istorijskom, kulturnom,stilskom pogledu povezani i ine vizuelni i duhovni

identitet tog prostora.


14/18


Kulturni pejza oznaava odreeno podruje,onako kako ga ljudi vide i doivljavaju, iji jekarakter rezultat delovanja i interakcije prirodnih

i/ili ljudskih faktora. Nastaje u meusobnom odnosu kulture i prirode,

i prikazuje evoluciju ljudskog drutva i naselja

tokom vremena, pod dejstvom fizikihogranienja i/ili mogunosti koje prua prirodnasredina, kao i sukcesivnih drutvenih,ekonomskih i kulturnih snaga.

Prezentacija oznaava nain predstavljanjakulturnog dobra javnosti kroz briljivo odabranuplaniranu komunikaciju izmeu sadraja

kulturnog dobra i posmatraa.


15/18


Valorizacija oznaava multidisciplinarni postupak kojiima za cilj utvrivanje vrednosti i znaaja kulturnognaslea na osnovu utvrenih kriterijuma ili standarda

kojima se prepoznaju svojstva od kulturnog, itorijskog,umetnikog i drutvenog znaaja za odreenu sredinu.

Autentinostje sutinski kvalitativni faktor u odnosu navero os o nos raspo o v zvora n ormac a(materijalni, pisani, usmeni i likovni izvori) kojiomoguavaju upoznavanje prirode, karakteristika,znaenja i istorije kulturnog naslea.

Integrativna konzervacijaje pristup urbanoj i prostornojkonzervaciji koji predstavlja mirenje zahteva zaouvanjem naslea i ciljeva urbanistikog planiranja.


16/18


Integrativno planiranje podrazumeva uspostavljanjestrategija koje omoguavaju da se integriu, nalokalnom nivou, proces valorizacije kulturnih resursa

sa drugim pogodnostima i drutveno-ekonomskomstrukturom teritorije, poboljavajui kvalitet okruenja,proizvoda i usluga teritorije.

ena men p an za u urno nas e e e spec anplan upravljanja nasleem koji definie fundamentalnestrateke ciljeve koji treba da obezbede odgovarajuuravnoteu izmeu konzervacije, odrivosti i razvoja na

takav nain da naslee moe da bude zatieno iouvano za budunost.


17/18


Odrivi razvojje sposobnost oveanstva da obezbedizadovoljavanje potreba sadanjeg trenutka nekompromitujui sposobnost buduih generacija da

zadovolje sopstvene potrebe. Odrivi razvoj nijeutvreno stanje harmonije, ve pre proces promene ukome su eksploatacija resursa, usmeravanje investicija,or en ac a e no o og razvo a ns uc ona nepromene u skladu kako sa buduim, tako i sa sadanjimpotrebama.

Odrivo korienje podrazumeva promiljeno

korienje kulturnog naslea kao resursa odrivograzvoja i kvaliteta ivota u savremenom drutvu koje seneprekidno razvija.


18/18


Kulturni turizam je specifini oblik turizma kojiobuhvata posete turista izvan njihovog stalnog mestaboravka, motivisan interesom za kulturom, pre svega

istorijom, umetnou, nasleem ili stilom ivota ljudi unekoj regiji.

Ovaj oblik turizma, da bi zadovoljio sopstvene ciljeve,,

njegovom odravanju i zatiti. Kao vaan deo nacionalnih i regionalnih ekonomija ima

znaajnu ulogu u razvoju teritorije i predstavlja bitan

izvor finansiranja za odravanje i intervencije nanasleu, kao i u edukaciji zajednice.

Documents

1. Graditeljsko Nasledje II-terminologija