ГУСТАВ КЛИМТ

СТО ГОДИНА ОД СМРТИ ГУСТАВА КЛИМТА

(1918–2018)

Електронска изложба

Народна библиотека „Стеван Сремац” Ниш 2018

www.nbss.rs

Садржај

Увод

Живот и дело Густава Климта

Галерија слика

Библиографија

Регистар аутора

Регистар наслова монографских публикација

Регистар наслова саставних делова

Избор из литературе

Веб-библиографија

Увод

оводом сто година од смрти чувеног ликовног уменика Густава Климта, Одељење стручне

књиге Народне библиотеке „Стеван Сремац” Ниш приредило је изложбу која садржи

основне податке о животу и делу овог познатог ствараоца, као и попис дела која говоре о Климту

и његовом раду, а која се налазе у нашој библиотеци. Све библиографске јединице су преузете из

библиотечко-информационог система НИБИС. Поред тога, електронски каталог је опремљен и

трима регистрима – регистром аутора, регистром наслова монографских публикација, као и

регистром наслова саставних делова, садржаних у монографским публикацијама. Циљ нам је био

да кроз овај уређени каталог са регистрима „откријемо” све што је садржано у публикацијама

наше библиотеке а што говори о животу и стваралаштву овог уметничког великана и тако

омогућимо боље сналажење и приступ информацијама свим заинтересованим читаоцима, који

желе да истраже или продубе своја знања у вези са овим сликаром.

П

Свако ко жели да сазна нешто о мени – као уметнику, јер то је једино важно – треба пажљиво да посматра моје слике.

Густав Климт

Живот и рад Густава Климта

устав Климт је аустријски сликар и декоратер. Рођен је у Бумгартеру, у близини Беча, 14. јула

1862, као друго од седморо деце гравера Ернеста Климта, који је емигрирао из Боемије у Беч,

и његове супруге Ане, музички талентоване жене, која никада није

остварила свој сан да постане професионални музичар. Вероватно генетски

предиспониран за уметност, Климт, од својих четрнаест година, дакле, од

1876. до 1883, похађа је Школу за примењену уметност у Бечу где су му

учитељи били Фердинанд Лауфбергер и Јулијус Виктор. Ту је Климт добио

конзервативно, класично образовање. У том периоду се усредсредио на

архитектонско сликарство. Његова најранија амбиција је била да постане

учитељ цртања. Године 1877, његов млађи брат Ернст Климт придружује

му се у Школи за примењену уметност и тако заједно почињу да цртају

портрете.

Након завршетка школовања, 1883. године, удружује се са њим и они

отварају студио, назван „Компанија”, заједно са заједничким пријатељем

Г

Јулијус Виктор Бергер један од Климтових

учитеља

Францом Мачем. Усредсређујући се на мурале, они изводе велики број декоративних радова

симболичко-алегоријске тематике, избегавајући историјске теме које су биле омиљене у високим

бечким круговима. Испоставило се да је та њихова одлука била добра јер им је донела бројне

понуде за осликавање цркава, позоришта и других јавних простора, с једне стране, а такође

омогућила да сарађују наизменично. Прилику да искажу шта су у школи научили имали су први

пут 1886. године када је завршено здање Бургтеатра. У периоду од 1886. до 1888. године они су они

су осликали таваницу изнад степеништа Бургтеатра сликама са драмским мотивима, почев од

дионизијских свечаности до савременог доба. У току сликарског рада ове тројице уметника

посебно се истакла стваралачка вештина Густава Климта који је своје слике оплемењивао

фотографски реалистичним портретима. Тако је осликавањем Шекспировог позоришта Климт у

публици насликао и себе, свог брата и колегу.

Шекспирово позориште, Бугртеатар, Беч, 1886

Због његовог изузетног талента, Градски савет му је 1887. године поверио и осликавање

зграде старог Бургтеатра. Климт је имао задатак да ослика позорницу, али уместо да наслика

позорницу виђену из угла гледалишта, он је насликао гледалиште са аспекта позорнице. На тај

начин, сликајући публику, Климт је представио преко стотину портрета бечке елите што му је

донело и Царску награду 1890. године.

Следеће његово важно дело јесте осликавање недовршеног степеништа Уметничко-

историјског музеја у Бечу, 1891. године. Тројица уметника је требало да представе уметност од

старог Египта до ренесансе. Како би избегао

ризик од академистичког приступа, Климт

развија симболистичку деокорацију са

флоралним елементима. Он је украсио предворје

Музеја низом женских ликова који су

персонификовано представљали различите

уметничке епохе.

Убрзо су уметници почели да добијају и

поруџбине за индивидуалне портрете. И ту

почиње Климтов успех. Радио је протрете према

фотографијама и та извесна фотографска

прецизност постаје и његово уметничко обележје.

Бечки Бургтеатар у чијем је украшавању учествовао и Климт

Деведесетих година 18. века, у оквиру Удружења уметника, млади

ствараоци се организују са циљем да се боре за уметничке слободе и

одбаце ригидни владајући уметнички академизам. Тако они напуштају

Удружење уметника и оснивају сецесију, 1897. године, са Климтом на челу.

Своју програмску концепцију уметници су објавили у часопису који су

покренули под називом Ver Sacrum – Свето пролеће. Овај наслов алудира

на ритуал у старом Риму када би се млади посвећивали у време државне

опасности. С тим, док

су млади Римљани

имали циљ да спасу своје друштво,

сецесионисти су се посветили спасавању

културе.

Већ идуће године, сецесија отвара и

свој уметнички павиљон који би представљао

уточиште савременог човека од притисака

модерног начина живота. Дом сецесије је

Ver Sacrum

Дом сецесије, Беч, 1897.

замишљен и реализован као пагански храм и требало је да представља светилиште уметности.

Интересантно је био осмишљен и направљен изложбени простор – зидови су били покретни тако

да је цео простор био активан и променљив, што је било у складу са динамиком модерног живота.

Године 1894, Климт је добио

могућност да ослика свечану

дворану бечког Универзитета, што

би требало да представи

просветитељску визију „победе

светлости над марком”. Коначна

верзија прве слике Филозофија

приказана је 1899. године.

Међутим, Климтове све три слике –

Филозофија, Медицина и Правда, представљене у корист сила природе које побеђују науку, јесу

оштро искритиковане и проглашене пронографским и изопаченим стваралаштвом, што је

резултовало тиме да буду уклоњене из велике хале Универзитета у Бечу. То је био и последњи пут

да је Климт радио за неку јавну институцију.

Филозофија, Медицина и Правда, Бечки универзитет

За 14. изложбу сецесије, 1902. године, Климт је урадио Бетовенов фриз и насликао га лаганим

бојама како би након изложбе могао да буде уклоњен. Међутим, његов рад није био у јавности

добро прихваћен. Публика је била згрожена, а изложба је доживела финансијски крах. Управо

ове негативне реакције на Бетовенов фриз створиле су поделе унутар сецесије и натерале су Климта

да је напусти. Сецесија се од његовог одласка никада није опоравила, а Ver Sacrum је престао да

излази 1903. године.

Исте године, Климт се као и неки други уметници окреће употреби метала у свом

уметничком раду, пре свега злата и сребра, и ова

фаза је позната као његов златни период. У том

периоду два пута је посећивао Равену и разгледао

византијске мозаике из 6. века који ће оставити нови

траг на његов стваралачки рукопис.

Тај утицај посебно ће се одразити на његовом

последњем зидном раду који ће реализовати са

другим припадницима Бечке радионице. Климта и Стокле фриз, Палата Стокле, Брисел, 1909.

друге уметнике Бечке радионице је ангажовао белгијски индустријалац Адолф Стокле и његова

супруга Сузан Стивенс да украсе њихову нову кућу. Како су Стоклеови били велики

колекционари, пре свега, индијске и будистичке уметности, то је Климт, радећи Стокле фриз,

имао у виду, приказујући на њему животни

циклус са централним мотивом Дрва живота.

У периоду од 1903. до 1908. године

Климт није излагао у Бечу. Онда се појавио на

прослави јубилеја цара Франца Јозефа који је

обележен „Уметничком изложбом 1908”.

Уметници су на овој изложби посебну пажњу

посветили Климтовом раду начинивши

ретроспективу његових дела, а сам аутор се

појавио и са 16 нових остварења, међу којима је

био и његов Пољубац, врхунска слика његовог златног периода, уједно и амблем сецесије.

Како више не би у раду зависио од поруџбина, Климт почиње да се бави израдом портрета

и постаје један од најпознатијих бечких портретиста. Са својим моделима имао је бројне везе, али

Пољубац (детаљ), 1907–1908.

је успевао да свој приватни живот сачува од јавности. Посебно

интригантан и недовољно до данас расветљен био је његов однос

са Емили, сестром удовице Климтовог брата која је била његова

ученица и модел. Климт је чак подржао у њеним почетним

професионалним корацима – у отварању бечке модне куће за

коју је дизјанирао дезене и на тај начин допринео њеном успеху.

Њихов присан однос трајао је све до краја његовог живота.

Године 1902. насликао је Портрет Емили у хаљини коју је сама

креирала и сашила. Ово није био портрет по наруџбини. Климт

је желео да га наслика. Поклонио га је Емилиној мајци, којој се

он није допадао. Држала га је скривеног и ретко када би га

некоме приказивала. Зато је 1908. године аутор откупио портрет

од ње и поклонио га Историјском музеју Беча.

Да њихова веза није била искључиво платонска сведочи и слика Пољубац из 1907/8. године.

Слика обилује златном бојом и мозаичким детаљима што је несумњиво утицај његовог тзв.

златног периода. Између осталог, оно што је карактеристично за ову слику јесте што је жена

Емили Флеге, Климтова муза, око 1906.

представљена у клечећем положају док мушкарац стоји, што сведочи да је заиста реч о Климту и

Емили, с обзиром на чињеницу да је она била знатно виша од њега. Како је изабрао квадратно

платно за ову слику, сматра се да она чини целину са његовом ранијом сликом, такође квадратног

формата – Три доба жене. За разлику од ранијих слика, ова је наишла на одушевљени пријем код

публике и схватана је као икона двоје заљубљених. И пре него што је изложена

на „Уметничкој изложби 1908”, слику је откупила држава.

Посебан сегмент Климтовог сликарског рада представља група

симболичких и алегоријских слика, у којима је посебно наглашен спој ероса и

танатоса као нека врста уметничког покушаја да одговори на тајну живота.

Тим сликама припада и слика Nuda Veritas из 1899. године. Слободан,

неидеализован, нелеп, сирови женски акт, уље на плату од 2,6 метара висине.

Акт представља стварну несавршену, неулепшану жену, која посматрача гледа

хладним, незаинтересованим погледом.

Нада I, Климтова слика из 1903. године, нека је врста наставка слике Nuda

Veritas можда са истим или сличним моделом, такође сирово приказаним. Опет је пред

посматрачем акт риђокосе жене, с тим што је овде, за разлику од првог, реч о трудној жени, чији

Nuda Veritas, детаљ, 1899.

стомак, већ у поодмаклој трудноћи, из профила доминира сликом. Она је такође одсутног,

замишљеног погледа. Чак и не примећује четири алегоријске ноћне, апокалиптичне приказе, које

симболизују смрт и који се налазе иза ње загледане у њено још нерођено дете. Тако слика

представља контраст између живота, са једне, и смрти са друге стране, а њен наслов одређује и

сликарево опредељење – победу живота над смрћу. Дуго

времена је ова слика била скривена од очију јавности.

Изложена је на једној изложби 1909. године и одмах је нашла

свога купца.

Три доба жене из 1905. године такође припада овом

симболично-алегоријском циклусу и неки природни

наставак је слике Нада I. Три доба жене представљена су кроз

младост, зрело доба и старост. Младост је симболизована у

виду насликане девојчице привијене чврсто уз мајку. У другој

фази – фази плодне зрелости, жена више није дете него мајка,

као и у претходно поменутим сликама са црвеном косом.

„Пасивна је, стилизована, готово део Три доба жене, 1905, Национална галерија модерне уметности, Рим

орнаменталне позадине, ода материнству и еросу.” У последњој, старосној фази, видимо старицу,

потамнеле косе и усахлог тела са руком преко лица.

У свом почетном стваралачком периоду Климт је радио за државу, али када се повукао из

тог посла, он постаје сликар и декоратер у високим бечким круговима. Почиње да слика за

богаташе, што му омогућава да оствари свој лични сликарски стил, независан од академистичког.

У то време ради портрете многих познатих дама – глумица, забављачица, жена из високих

друштвених слојева и то тако да их приказује стилизовано, као лепе, елегантне, модерне. То је тип

фаталне жене, еманциповане заводнице, која се не везује за мушкарца, већ само ужива у игри

флерта и поигравања, користећи све своје женске атрибуте. Жена које се мушкарац истовремено

и амбивалентно једнако боји (зато што је готово једнака са њим) колико га и привлачи (зато што

не може да је поседује до краја). У складу са тим, његови модели су представљени као изузетно

еротични, како зраче снагом и самоувереношћу. Интересантна је чињеница да је жене сликао

испрва наге, а тек их је касније прекривао одећом, што је откривено тек након његове смрти.

Начинио је велики број портрета дама, међу којима је најлепши портрет његове дугогодишње

пријатељице, животне сапутнице и модне креаторке, Емили Флеге.

Златна фаза његовог сликарства почиње 1906.

године портретом Фрице Ридлер, а врхунац досеже

наредне 1907. године портретом Аделе Блох-Бауер.

Њен супруг, иначе богати индустријалац, наручио је

овај портрет 1903. године, а Климт га је завршио

после четири године. Ова слика несумњиво спада у

његове најлепше портрете. Адел је насликао у златној

хаљини ишараној мотивима очију, троуглова и

паунових репова, на златном трону, са златним небом

у позадини које је посуто златним звездама. Њено лице толико је било реалистично приказано да

је изгледало као да је у питању фотографија. Иначе госпођа Блох-Бауер је једина жена коју је

Климт двапут портретисао. Други портрет је израђен 1912. године. Поред два своја портрета,

Адел је имала још неколико Климтових слика и бројне цртеже. Након њене смрти, 1925. године,

она је својим тестаментом слике завештала Аустријској галерији, али њена жеља није била

испуњена.

Портрет Аделе Блох-Бауер, детаљ, 1907, Галерија Њујорк

Причало се да је Климт био у љубавним везама са многим својим моделима. Зато су неки

ликовни критичари његово уметничко дело деценијама описивали као „фрауенверстехер” – онај

који разуме у жене.

Златни, византијски стил његовог сликарства завршава се када се на бечкој изложби 1909.

године упознаје са почецима експресионизма. Климт почиње да слика портрете са обиљем

флоралних детаља, који постају веома запажени. У овој фази жене и даље задржавају своју

еротичност, али су приказане крхкије, без оне снаге и самосвесности која је била изражена у

златној фази његовог стваралаштва.

Поред жена, Климта је такође фасцинирала природа. На својим сликама често је

приказивао вртове и летње пејзаже. Оно што уметник слика јесте претежно биље, животиње су

веома ретке, а људи да готово и нема, и ако их има, они су сасвим споредни. Природа коју Климт

приказује углавном је статична. Чак и ако се његове слике односе на неки драматични догађај, оне

представљају природу пре или после њега. Такве су његове слике Топола, Надолазећа олуја, После

кише. Природни пејзажи су представљени као и његови портети – мозаично и алегоријски.

Густав Климт је умро 1918. године у боници АКХ, од последица можданог удара, у 55.

години живота.

Галерија слика

Бечки Бургтеатар на коме је радио и Климт, 1886 –1888.

Шекспирово позориште, Бургтеатар, Беч, 1886.

Древна Грчка II – Девојка из Тангаре, Рингштрасе, Беч, 1891.

Детаљ са слике Медицина, Бечки универзитет, 1899–1907.

Стокле фриз, палата Стокле, Брисел, 1909.

Детаљ Стокле фриза, трпезарија Стокле палате, Брисел, 1909.

Стокле фриз, детаљ – Ишчекивање, Стокле палата, Брисел, 1909.

Стокле фриз, детаљ – Дрво живота, Стокле

палата, Брисел, 1909.

Бетовенов фриз,детаљ са десног зида, Кућа сецесије, Беч, 1902.

Бетовенов фриз, Непријатељске силе, централни зид, Кућа сецесије, Беч, 1902.

Бетовенов фриз, Пожуда – детаљ, централни зид, Кућа сецесије, Беч, 1902.

Бетовенов фриз, Жудња за срећом налази одговор у поезији – детаљ,

Кућа сецесије, Беч, 1902.

Nuda Veritas, Музеј аустријског театра,

Беч, 1899.

Нада I, Национална галерија Канаде,

Отавија, 1903. Ова слика као да је наставак

Nuda Veritas

Нада II, Музеј модерне уметности, Њујорк, 1907–1908.

Портрет Соње Книпс, Балвадере, Беч, 1898.

Портрет Маргарете Стонбороу Витгенштајн, Минхен, 1905.

Голе нимфе, приватна колекција, 1899,

Портрет Емили Флеге – детаљ, Музеј града Беча, 1902.

Три доба жене, Национална галерија модерне уметности, Рим, 1905.

Портрет Фрице Ридлер,

Национална галерија Аустрије, Беч, 1906.

Пољубац 1907–1908.

Водене змије II, приватна колекција, 1907.

Данаја, Галерија Виртл, Беч, 1907.

Шешир са црним перјем, 1910.

Дама са шеширом и боом, Белведере, Беч, 1909.

Јудита I, Белведере Беч, 1901. Јудита II, Ка Пезаро, Венеција, 1909.

Портрет Аделе Блох-Бауер I, Галерија Њујорк, 1907.

Портрет Аделе Блох-Бауер II, приватна колекција, 1912.

Меда Примавези – детаљ, Музеј Метрополитен, Њујорк, 1912.

Девице, Национална галерија, Праг, 1913.

Портрет баронете Елизабет Баховен-Ехт, приватна колекција,

1916.

Портрет Фриедерике Марије Бир, Уметнички музеј у Тел Авиву, 1916.

Смрт и живот, Леополд музеј, Беч, 1916.

Портрет даме, Ричи Оди – галерија модеренe уметности, Пјаченца,

1916–1917.

Дама са лепезом, Леополд музеј, Беч, 1917.

Две пријатељице, 1917.

Беба, приватна колекција, 1917–1918.

Невеста, недовршена слика, Леополд музеј, Беч, 1918.

Шума бреза, Државна уметничка збирка,

Дрезден, 1902.

Сунцокрет, 1907.

Парк, 1909–1910.

Стабло јабуке I, приватна колекција,

1912.

Језеро Атер, Леополд музеј, Беч, 1900.

Библиографија Монографске публикације

1. GUSTAV Klimt . - London : Park lane, cop.1993. - 30 str.,[60] str. s tablama : ilustr.u boji ; 27 cm 1) Климт, Густав (1862-1918) - Сликарство 75:929 Климт.Г НИБИС ИД : 81054 III 1360 2. ХИКИ, Елизабет Naslikani poljubac / Elizabet Hiki ; prevela Aleksandra Trivan. - Beograd : Okean, 2005 (Beograd : Rubikon ). - 314 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Kalipsa) Prevod dela: The Painted Kiss / Elizabeth Hickey. - Na presavijenom delu kor. lista beleška o autoru. ISBN 86-7752-025-2

821.111(73)-31 НИБИС ИД : 3550

Саставни делови

3. Analiza dela: Klimt, Portret Adele Bloh-Bauer U: Istorija zapadne umetnosti : od preistorije do XXI veka / Entoni Mejson ; uredio Džon T. Spajk ; [prevod Dušan Mišić]. - Beograd, 2009, str. 101. ISBN 978-86-7710-342-2(karton) 7.03 НИБИС ИД : 110516 III 2083

4. Gustav Klimt U: Razumeti umetnost : istorija, jezici, epohe, stilovi / Marija Karla Prete ; prevela sa italijanskog Bojana Aleksić. - Beograd, 2016, str. 307. 7.01 159.937:7 72/77(091) НИБИС ИД : 91766

III 2515

5. Gustav Klimt U: UMETNOST : velika ilustrovana enciklopedija / konsultant izdavačkog kolegijuma Endrju Grejam-Dikson ; [prevod s engleskog Vladimir D. Janković]. - Beograd, 2012, 413-415. ISBN 978-86-7928-334-4(karton) 73/76.03 929:73/76.071.1

НИБИС ИД : 19062 III 2298

6. Klimt U: Istorija umetnosti / H. V. Janson, Entoni F. Janson ; [prevod sa engleskog Olga Škarić ... et al.]. - Dopunjeno izd. / [dodatak napisali Miodrag Šuvaković ... et al.]. - Varaždin : Novi Sad, 2005, str. 763 ISBN 953-6926-31-8 72/77(091) НИБИС ИД : 5957

III 1816

7. Klimt U: OPŠTA istorija umetnosti / [autori Enriko Anoša.. et al. ; glavni i odgovorni urednik Miličko Mijović ; prevodioci Bojana Aleksić.. et al.]. - [1. srpsko izd.]. - Beograd, 1998, str. 531-535 72/76(091) НИБИС ИД : 53772 III 814

8. [Klimt, Gustav] U: ENCIKLOPEDIJA likovnih umjetnosti . Sv. 3 , Inj-Portl / [suradnici Alfred Albini.. et al.]. - Zagreb, 1964, str. 192-193 72/76(031) НИБИС ИД : 22885 RZ 42 9. [Klimt, Gustav] U: Istorija umetnosti / Marija Karla Prete, Alfonso de Đorđis ; [prevod Svetlana Đurić, Dragoljub Perković]. - [2.izd.]. - Novi sad : MK Panonia, 2004, str. 197. 7.03(091) НИБИС ИД : 81078 III 1802

10. [Klimt, Gustav] U: Istorija umetnosti XX veka : ključ za razumevanje / Deni Laure ; prevela sa francuskog Nataša Ikodinović. - Beograd : Novi Sad, 2014, str. 32-34. ISBN 978-86-7102-476-1(Clio; karton sa omotom) 73/76``19`` 7.036/.038 НИБИС ИД : 13239

II 40584

11. [Klimt, Gustav] U: Istorija moderne umetnosti : slikarstvo, skulptura, arhitektura, fotografija / H. H. Arnason ; [prevod s engleskog Janičić Vladislava...et al.]. - 5. izd. / priredio Peter Kalb. - Beograd, 2008, str. 84-85. ISBN 978-86-83305-41-4(karton) 72/77(100)``18/20`` НИБИС ИД : 107936

III 2032

12. [Klimt, Gustav] U: Kritička istorija umetnosti XX veka / Donald Kuspit ; preveo Vladimir Mates. - Beograd ,2013, str. 172; 174. ISBN 978-86-85597-00-8(broš.) 73/76.01``19`` 7.038.53/.55``19`` НИБИС ИД : 20818

II 38294

13. [Klimt, Gustav] U: [Нова историја уметности] NOVA istorija umetnosti / priredio Klod Frontizi ; [autori Klod Frontizi... [et al.] ; prevele Bojana Anđelković, Marija Matejčić, Milica Simić]. - Beograd , 2005, str. 379 ISBN 86-489-447-02 72/77(091) 72/77.03

НИБИС ИД : 2643 III 1827

14. [Климт, Густав] У: Општа историја уметности . 3 : сликарство, скулптура, архитектура, декоративне уметности / Ђина Пискел ; [превео Душан Ловрић]. - Београд, стр. 188 7(091) НИБИС ИД : 37777 III 657

15. [Klimt, Gustav] U: Umetničko blago Evrope / Čarls Ventink ; [prevod Vladeta Janković, Milena Šafarik, Vencislav Radovanović]. - Beograd, 1978, str. 221 7(4) НИБИС ИД : 80870 IV 187

16. [Klimt, Gustav] U: Umetnost u istoriji sveta / Meri Holingsvort ; uvod Đulio Karlo Argan ; [prevodilac Jelena Dergenc]. - [1. izd.] . - Beograd, 2006, str. 433. ISBN 86-505-0573-2 72/76(091)

НИБИС ИД : 10253 III 1858

17. [Klimt, Gustav] U: Umjetnost u slici : pregled povijesti umjetnosti : sa 718 slika i 4 priloga u boji / Slavko Batušić. - 3. izd. - Zagreb, 1967, str. [415]; 421. 7(091) НИБИС ИД : 15233 II 18210

18. Poljubac U: Remek-dela likovne umetnosti : od antičkog doba do danas / Lučija Gasparini, Serena Marabeli ; [prevod Slavica Miletić]. - Novi Sad, 2009, str. 152-[153]. ISBN 978-86-83903-26-9(PR; karton s omotom) 73/76.032/.038(100)(084.12) НИБИС ИД : 114908 III 2155

Регистар аутора Хики, Елизабет, 2 Мејсон, Ентони, 3 Прете, Марија Карла, 4, 9 Џенсон, Хорст Валдемар, 6 Ђорђис, Алфонсо де, 9 Лауре, Дени, 10 Арнасон, Харвард,11 Куспит, Доналд, 12 Фронтизи, Клод, 13 Пискел, Ђина, 14 Вентик, Чарлс, 15 Холингсврот, Мери 16 Батушић, Славко 17 Гаспарини, Лучија, 18 Марабели, Серена, 18

Регистар наслова монографских публикација Густав Климт, 1 Насликани пољубац, 2 Историја западне уметности, 3 Разумети уметност, 4 Уметност, 5 Историја уметности, 6 Општа историја уметности, 7 Енциклопедија ликовних уметности, 8 Историја уметности, 9 Историја уметности XX века, 10 Историја модерне уметности, 11 Критичка историја уметности XX века, 12 Нова историја уметности, 13 Општа историја уметности . 3, 14 Уметничко благо Европе, 15 Уметност у историји света, 16 Умјетност у слици, 17 Ремек-дела ликовне уметности, 18

Регистар наслова саставних делова Анализа дела: Климт, Портрет Аделе Блох-Бауер, 3 Густав Климт, 4, 5 Климт, 6, 7 [Климт, Густав], 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17 Пољубац, 18

Избор из литературе Енциклопедија ликовних умејтности. Загреб: Лексикографски завод, 1959. Џенсон, Хорст Валдемар. Историја уметности. Вараждин: Станек; Нови Сад: Прометеј, 2005. Лауре Дени. Историја уметности XX века. Београд: Clio, 2014. Пискел, Ђина. Општа историја уметности, 3. Београд: “Вук Караџић”, 1969.

Веб-библиографија https://pulse.rs/gustav-klimt-prvi-deo/ http://www.artiscenter.com/?tag=feljton https://wannabemagazine.com/gustav-klimt-portret-adele-bloh-bauer-i/ https://www.pinterest.com/pin/52776626859209710/ https://www.blic.rs/kultura/vesti/erotske-opsesije-gustava-klimta/fyt1nrm https://www.blic.rs/kultura/vesti/gustav-klimt-i-njegove-zene-one-su-bile-zvezde-beca/qbnwdb3