Psihologija se bavi prouavanjem psihikog ivota ljudi I ivotinja.Psihiki ivot se sastoji od: 1) psihiki procesa i 2)psihikih osobina. Psihologija je teoretska grana.Oslanja se na podatke o spolja vidljivom ponaanju (spolj. Ponaanju ekstraspekcija) I neposredno iskustvo ( saoptavanje o samom sebi introspekcija).

Naini sazananja psihologije linosti po Rojsu1)radionizam (osnovni izvor sazanja je um,razum - RATIO, sve logino je dobro)2)empirizam (iskustvo, epiria,ulno iskustvo,ula izvetavanja o psih.stanju)3)metaforizam (prenoenje znaenja metafora,intitucionizam ranije, korienje simbola,uoptiti sve sluajeve, ne sme se odnositi samo na pojedinca-uoptavanje) -Intuicija - esto ulo, oseaj koji pratimo-Simbolika koginacija - korienje simbola-Simboli imaju razliito znaenje za sve, treba otkriti ta pojedini simboli otkrivaju za konkretnog pojedinca-Oslanja se na stavljanje na mesto drugih osoba, akcenat je na razumevanju drugih osoba kognitivna sposobnost (ali bez oseanja)-Empatija prepoznavanje emotivnog stanja druge osobe, pri tom ne ostajemo ravnoduni ve saoseamo sa nekom osobom. To moe da utie da bolje sagledamo pojedinca.

OSNOVNA PITANJA PSIHOLOGIJE1) ta (opis ponaanja pojedinca u celini otkrivanje taksonomije(pobrojavanje vanih osobina)). Psihologija linosti je jedina sintetika grana u psihologiji ona jedina prouava ponaanje normalnog, odraslog oveka u celini(ne posebne osobine oveka, ve pojedinca posmatramo kao integricanu celinu), Psihologija linosti je vana za objanjenje I razumevanje odraslog, normalnog oveka. Teoretska grana i sintetika osobina za objanjenje oveka.2) Kako (nastajanje istraivaa da se otkrije kako se formiraju, nastaju osobine linosti)3) Zato (uzroci objanjenjem odreenog ponaanja; raliziite vrste objanjenja: uzrona, teleoloka, redukcionistika).ZADATAK PSIHOLOGIJE LINOSTI prouavanje u celini sa ciljem da otkrijemo ono to vai za sve ljude, za neke ili za konkretnog pojedinca.Opte norme (univerzalne) - koriste se za otkrivanje ponaanja koje je karakteristino za sve ljudeGrupne norme - koriste se za oktrivanje onoga sto je karakteristino za jednu grupu ljudi (uporeujemo dve grupe npr. Mukarce I ene)Idio-sinkratike (line) norme za otkrivanje po emu je pojedinac jedinstven od ostalihPROBLEM PSIHOLOGIJE LINOSTI1) sklop, struktura linosti (koji su delovi linosti koji su povezani u celine linosti)Bavi se otkrivanjem delova linosti koji su integrisani, povezani meusobno. Delovi imaju razliite nazive I razlikuju se od teorije do teorije.Linost = zbir elemenata => nomotetski pristup.Elementi dobijaju razliitau razliitim teorijama linosti, ali daju ono to je zajedniko linosti. To su elementi koji se sreu kod svih ljudi. Ti delovi, podstrukture, se razlikuju po veliini, npr. Od krupnih do najsitnijih; id , ego , superego.

Drugi pristup je preko crta linosti. Ako crte dobijemo faktorskom analizom, dobijamo faktorske strukture linosti. Po Katelu dovoljno je 16 faktora za objanjenje linosti. Ajzenk govori o strukturama linosti I ima ih 3.Osim veliine delova zanima nas I kvalitet (voljni, konativni, motivacioni, afektivni),da li su delovi koji se sreu kod svih (nomotetski) ili samo kod pojedinca. Jedinica je deo sktrukure linosti koji ima svojstva celine linosti I koji se moe razumeti samo u okviru te celine, to znai da se prostim spajanjem osobina, jedinica dolazi do celine linosti. => idiografski pristup.Linost nastaje u komunikaciji sa spoljanjim svetom.Nain povezovanja delova u strukturu jesu naela ustrojstva2) dinamika linosti (pokretai na aktivnost , motivacija) Sloeni meuodnosi razliitih sainilaca linosti, prvenstveno pokretai linosti (koji su, koliko ih ima, da li su organizovani, da li je broj isti u detinjstvu I kasnije, postoje li razliite vrste). Pokretai su oni su instinktivne prirode i mogu se podeliti u dve grupe: instinkt ivota - litido i smrti mortido.3) razvoj llnosti (faktori razvoja, kontinuitet ili faze, stadijumi). Od ega zavisi razvoj (od iskustva, uenja, interakcije). Faktori razvoja linosti predstavljaju kontinuiran ili diskontinuiran process.Diskontinuiran vai razliiti naini funkcionisanja u razliitim etapama. Nema preskakanja faza, sve idu redom. U okviru faze postoje stadijumi. Krajnja taka razvoja nema veze samo sa kalendarskim uzrastom, zrelosti linosti, samoaktualizacijom.dokle traje?

NAELA USTROJSTVA(nain organizovanja delova linosti u celinu)

1) naelo homeostaze (ta je ovek?)Homeostaza predstavlja prirodnu tenju da posredstvom psiholokih radnji odri ravnoteui vrati se u prethodno stanje mirovanja. (redukcija nagona dovodi do zadovoljenja nagona) psihoanaliza

2)naelo heterostaze (Kos am ja?)Heterostaza ne tei vraanju u prethodno stanje ravnotei, ve je to prirodna tenja organizma za razvojem I napredovanjem, za savrenstvom (Adler), upotpunjavanjem, jastvom (Jung), samoostvarenjem (humanisti Maslov).

Ova dva naela se meusobno iskljuuju. POREKLO IZRAZA LINOSTIPersonality (engleski)Personalitee (francuski) Personlicheit (nemaki)Persona maska (lat.) Klasini latinski.Koren rei linost je lice. Re lice je apstraktna, nije mukog ni enskog roda, ni staro ni mlado. U francuskom jeziku ak moe da znai

Definicije linosti1.BIOSOCIJALNE (Gordon Olport) definicija spoljanjeg efektaLinost odreuje na osnovu spoljanjih odlika pojedinca. Linost se izjednaava sa utiskom koji ostavljamo na druge ljude (okolinu). Bitna je reakcija koju izazivamo kod drugih. Jedino na osnovu sudova koje drugi ljudi daju nama, zna se o naoj linosti uopte.-Zamerke: Linost se svodi na to kako nas ljudi vide (pruamo socijalno poeljnu sliku o sebi, a prikrivamo druge osobine); ostavljamo razliite utiske na razliite ljude u razliito vreme;linost se svodi na profesionalnu ulogu;linost nestaje kad nema drugih ljudi (R. Kruso);meaju linost sa reputacijom, ovek moe imati vie reputacija.2. BIOFIZIKE (Olport) def. unutranjeg sklopaLinost se definie na osnovu realno postojeih unutranjih sklopova, svojstava (linost je ispod koe). Naglaava se neurofizioloka osnova linosti. Naglaavaju bioloke komponente.Dobro je to ne naputaju stav da se linost objanjava na osnovu spoljanjih odlika, samo ukljuuje unutranja svojstva. Linost je dinamika organizacija onih psihofizikih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i njen karakteristini nain miljenja (Olport).3.OMNIBUS DEFINICIJE (svatarske def.)Linost je skup bioloki odreenih dispozicija,impulsa,tenji. Linost se definie prostim nabrajanjem svega to se zna o linosti, bez obzira na neki red, bez ikakvog poretka, uvida, principa. Sistem steenih i individualnih dispozicija.4.HIJERARHIJSKE DEF. u njima se naglaava da postoji razliiti nivo i stepen integracije (organizacije) linosti. Postoje hijerarhijski nivoi unutar same linosti, koji stvaraju celinu, linost. 5.DEF. KOJE ISTIU ORGANIZACIJU I INTEGRACIJU Delovi linosti su organizovani u celinu na osnovu naela ustrojstva.6.BIOLOKI ORIJENTISANE DEF. I BIHEJVIORISTIKE KOJE NAGLAAVAJU PRILAGOAVANJE- linost ima osnovnu ulogu u prilagoavanju.7. Def. KOJE NAGLAAVAJU JEDINSTVO I INDIVIDUALNE RAZLIKE8.POZITIVISTIKE DEF.- linost je hipotetski konstrukt ili interveniua varijabla.

Kriterijumi dobre definicije linosti.1.Obuhvatnost def. mora da obuhvata sve aspekte linosti (bioloke, sredinske, svest).2.Uobliivost uprkost postojanju stalnih inioca linosti, naslednih inioca, linost se stalno menja, uobliava, razvojnost. Ne moe se samo zasnivati na emocijama ili svesnim aspektima.3.Sklopljenost, sloaj sklop, struktura, linost se sastoji iz delova. Postoje razliiti podsistemi linosti, koji se organizuju po celom sistemu u celini.4.Organizacija, ustrojstvo ustrojstvo linosti, razliiti podsistemi su organizovani na osnovu naela i principa u jednu celinu.5.Jedinstvenost neponovljivost, svaki pojedinac je neponovljiva linost. Linost nije puki zbir delova, ne postoje dve sasvim iste linosti, uvek postoji neto to pojedinca razlikuje od ostalih. Mogu imati iste delove, ali razliiti intenzitet.

Linost i srodni pojmovi

1.Osoba, individual Ne znamo nita o njoj, znamo samo da skree panju na sebe (pozitivno ili negativno). Rubentajn u linost ukljuuje opte i pojedinane osobine. Osoba i individua su razliiti pojmovi. Individua je predstavnik svoje vrste (moe biti I ivotinja) , ne moe da preraste u linost bez drutvenog okruenja. Linost ne moe da se svede na individualni nivo.Najpre smo individual, pa postajemo linost kada postanemo samosvesni. Ne raamo se kao linost, ve tokom ivota uz pomo drutva mi formiramo linost.2.Persona javna linost, ono to se vidi spolja. Jung persona je socijalna maska, kako sebe predstavljamo u okolini. To nije Celina, ve jedan deo linosti.3.Ja svesni deo linosti. Kad za nekoga kaemo da ima svoje ja, govori o stavu, sistemu vrednosti jedne osobe I to je moralna strana linosti i kao takav blizak je pojmu karakter.4.Karakter voljne dispozicije I sistem vrednosti, moralna strana linosti, koliko emo se zaloiti za ostvarenje svojih ideala. Kada priamo o karakteru, istiemo energiju pojedinca, snagu njegove linosti, ali nije linost, ve ui pojam. Kolektivno, nesvesno Iskustvo koje kao ljudi imamo duboko u sebi, ali ga nismo svesni (npr. strah od zmije, mraka). Linost nije samo svesni deo, pa zato ja I linost ne moemo da posmatramo kao sinonime.5.Self kako sami sebe precenjujemo u razliitim situacijama (samoprocena, miljenje o sebi). Pojam o sebi, kako sebe doivljavamo. Npr. neko ima visoko samopotovanje. Generalno samopotovanje ako neko misli da vredi kao ljudsko bie. Lokus kontrole Unutranji (internalni) I spoljanji (eksternalni). Spoljni lokus osoba smatra da je imala sree da se neto desi, da je za sve neko drugi kriv (ne prihvatamo odgovornost); Unutranji lokus osoba prihvata odgovornost, svesna je da se sve deava zbog nje, da je ona za sve kriva. Self concept pojam o sebi (ipak to nije linost); telesni self doivljaj sopstvenog tela (da li se dobro oseamo u svojoj koi), razvija se u prvoj godini ivota. Socijalni self na doivljaj prihvaenosti u socijalnoj sredini, kako oseamo das mo prihvaeni.6.Temperament se odnosi na karakteristine pojave emocione prirode jedne individue, ukljuujui njenu osetljivost, emocionalni podsticaj, uobiajenu snagu I brzinu reagovanja. Karakteristian nain reagovanja, dispozicija za odreeni nain emocionalnog reagovanja (temperament se izjednaava sa emocijama). Potreban manji ili vei podsticaj ljudima da se izazove neka emocija, preovlaujue raspoloenje razliito za sve ljude, tipovi linosti (temperamenta) kolerik, melanholik, sangvinik, flegmatik. To je jedna strana linosti. 7.Identitet oznaava doivljaj samoistovetnosti I kontinuiranosti u vremenu (da smo ista osoba u razliitom vremenu.) Drutvena strana identiteta (E.Erikson) - svesno oseanje da imamo identitet zasnovano je na dva simultana opaanja: 1. Na neposrednom doivljaju sopstvene istovetnosti; 2. Na simultanom opaanju injenice da I drugi opaaju nau samoistovetnost. Kriza identiteta- npr. kada neko promeni mesto boravka (izmetanje iz sopstvenih konteksta); kritika govori o sinhronijskoj, a ne dijahronijskoj strani identiteta; sinhronijska odnosi se na ono to smo sada, trenutno; dijahronijska podrazumeva kakvi smo kroz vreme, uvek postoji neka veza sa precima (mi nagraujemo nae pretke); mnogi nemaju izgraeni lini identitet, ve ive na osnovu kolektivnog identiteta (kao pripadnik ena, mukaraca, rase,vere, naroda), verska,nacionalna, rasna pripadnost;lini identitet objedinjuje razliite kolektivne identitete, predstavlja nau neponovljivost, lini stil; linost je obuhvatan pojam.

TemperamentTo je dispozicija za odreeni nain emocionalnog reagovanja. Dispozicija (uroena I steena) predstavljaju relativno trajne strukture linosti koji izazivaju relativno dosledne tenje u ponaanju, u slinim ili istim okolnostima. Temperament je uroena dispozicija, bioloka, emocionalna. Zavisi I od fiziolokog funkcionisanja, metabolizma. Emocionalna strana linosti. Nain emocionalnog reagovanja: intenzitet emocije (jako-slabo),brzina javljanja emocija (brzo-sporo),trajanje emocije ili uestalost (dugo-kratko), kvalitet preovlaujueg raspoloenja. Hipokratova tipologija- zasniva se na empedokleovom uenju, koji smatra da postoje 4 glavna elementa: voda,vatra,zemlja,vazduh. Tvrdio je da ova formula prirode moe da se ogleda I u celini oveka. Vazduh-toplo/vlano,krv,sangvinik; Voda- hladno/vlano,sluz,flegmatik;Vatra toplo/suvo,uta u,kolerik;Zemlja- hladno/suvo,crna u,melanholik. Kolerik:jake emocije, brzo se javljaju, kratko traju, vedri, optimisti. Sangvinik:slabe emocije,brzo se javljaju,kratko traju,vedri, optimisti.Melanholik:jake emocije,sporo se javljaju,dugo traju,pesimizam,tuga,potitenost.Flegmatik:slabe emocije,sporo se javljaju,dugo traju,apatija,ravnodunost.Nedostatak tipologije:ne moemo svrstati u samo jedan tip, imamo od vie tipova po malo, ali moe jedan da preovlauje. Ne uspeva da obuhvati individualnost I strukture. Prednost:ekonominost- kada odredimo tip, prihvatamo sve osobine grupe.Fiziognomija: bavi se prouavanjem oveka na osnovu crta lica. Hemija tela I elastina. Najpoznatiji fiziognomist svih vremena bio je vajcarac Johan Rasparlavater, smatrao je das u sve telesne karakteristike povezane sa temperamentom.

NOMOTETSKI PRISTUP- pokazuje opte, zakoknito, univerzalno. Cilj: otkriti ono to je univerzalno, opte, vai za sve ljudeKoristimo univerzalne ili grupne norme, da bismo otkrili te pravilnostiPsihologija objanjavanja - uporeujemo pojedinca sa drugima, podvoenjem pod opte norme i predvianje-teimo da otkrijemo motive, osobine, instikte...sve u cilju razumevanja i objanjenja ponaanja, da bi se predvialo, kontrolisalo, razumevalo ponaanje.

Kritika: prirodu treba objanjavati a oveka razumetiSredstva koja se koriste: dimenzionalna(testovi, upitnici, inventari) to su sredstva koja su namenjena ispitivanju optih zajednikih svojstva linosti sa ciljem da se utvrde individualne razlike sa stepenom izraenosti. Potrebno je da sredstva budu standardizovana.Elementaristiki i atomistiki pristup prouavanja linosti( delovi su mnogo sitni)Individualne razlike su kvantitativne prirode u stepenu izraenosti optih svojstava. Svako opte svojstvo se normalno rasporeuje. Linost = zbir delova, zbir svih sainitelja elementa linosti. Ispitivanje pojedinca - samo kao deo grupe. Sva opta svojstva(osobine) su prikazana dimenzijoma, svaka dimenzija ima svoje vrednosti koje se dodeljuju osobama i tako ih meusobno razlikujemo.Redukcionistiki pristup razbijanje na delove, traganje za neurofiziolokoj osnovi nekih osobina, crta linosti...

IDIOGRAFSKI PRISTUP-pokazuje ono to je individualno, to se samo jednom u ivotu desiCilj: otkriti ono to je karakteristino, jedinstveno za nekog pojedinca Koristimo idiosinkratike (line) norme zanima nas ono to je karakteristino samo za tu osobuPsihologija razumevanja- poloaj na mestu osobe koju treba shvatiti (empatija, identifikacija) teimo da ostvarimo razumevanje pojedinca, pokuavamo da razumemo funkcionisanje konkretne osobe, oslanjamo se a metaforiki tip saznanja.Pojedinac se ne uporeuje sa drugima, ve ga posmatramo samostalno, da bismo utvrdili po emu je on jedinstvenMorfogenika sredstva i semimorfogenika sredstvaHolistiki pristup ovek je shvaen kao celovito bie ali to ne znai da nema nikakavih delova, celina se sastoji iz podsistema, a podsistemi nemaju smisla bez celineIndividualne razlike su kvalitativne prirode, ne moe se brojkama izrazitiIdiografski pristup se bavi delovima linosti, a deo se razume samo u okviru celine linosti kojoj pripada. Linost je vie od zbira delova, celina je svojstvo koje prevazilazi svojstvo svih delova pojedinano.Zasnovanost oveka na biolokoj osnovi, stalno se navodi bioloka podloga, neurofizioloka...Antiredukcionistiki pristup

Neurofizioloki redukcionizam pokuaj da se psih.svojstva objasne neurofiziolokim zakonimakoji sui m u osnovi; da se objasne bez gubitka znaenja Psiholocijalni redukcionizam Sredinski redukcionizam3 najvanije postavke redukcionizma1. postoji hijerarhija naunih disciplina (na dnu su prirodne nauke-fizika, hemija, u sredini psihologija, na vrhu-sociologija,antropologija)2. pojmovi hijerarhjijske vie nauke se mogu svesti na pojmove nie nauke (redukcija odozgo - nadole)3. u postupku redukcionizma nema gubitka znaenja (neurofizioloki redukcionizam)-uvek nomotetski pristup, npr.inteligencija nema je bez CNS-a, ula, podsistema

Nedostaci neurofiziolokog redukcionizma izostaje drutveni kontekst, a bez toga nema razumevanjaKONSTITUCIONA TIPOLOGIJA Telesna konstitucija temperament Naslee

Dve tipologije koje se bave konstitucionom tipologijom:

1. Kremer somato tip tip telesne kostitucije2. eldonELDON 3 konstituciona tipa1. endomorfi-slabe kosti I miii, masnotkivo-debeli ljudi-okruglasti sklop 7 1 1 2. mezomorfi-krupne kosti I miii-etvrtasti sklop 1 7 1 3. ektomorfi-dugaki,mravi ekstremiteti, koa slabo razvijene miie male telesne upljine linearni sklop (visina dominira u odnosu na teinu) 1 1 7

Telesne zone kojima je objasnio 3 konstituciona tipa; 1. Glava I vrat 2. Grudni ko 3. Trbuh 4. Gornji ekstremioteti 5. Donji ekstremiteti Displastini telesni sklop nepravilni telesni sklop Ginandromorfija mukobanjasta ena, ena sa mukom konstitucijom ili mukarac sa enskom telesnom graom

ELDON tip temperamenta koji odgovara telesnom sklopu1. viscerotoniki tip optimisti, drueljubivi, topli ,vole ljude, sporo reagovanje, dubok san2. somatotonini energian, potreba za kretanjem, dominacija, rizik I srea, neposrednost,hrabrost,akcija3.cerebratonian odmeren u dranju I kretanju, brzo reaguje, utljiv, slabo spava,introvertan,samoa

KREMER, 3 konstituciona tipa1. pikniki tip-poremeaj raspoloenja I emocija (manino depresivna psihoza)2. atletski tip3. asteniki tip poremeaji misaonog ivota (krajnjaintroverzija;izofrenija) Odredjen tip sklon odredjenim oboljenjima Zamerka Kremeru to nema pouzdanu metodu za merenje telesne konstitucije kao eldonPRANGEROVA TIPOLOGIJA VREDNOSTI Vrednost je dispozicija za ostvarenje nekog cilja koju pojedinac ima (smatra vanim)Tipovi linosti:1. Teorijski tip vrednosti-znanje, vie vrednovanje teorijskog znanja, nego praktinog, sticanje znanja I saznanje realnosti. Otkrivanje istine (filozofi,naunici,intelektualci)2. ekonomski- korisno, praktino, materijano bogatstvo3. estetski-lepota,harmonija, sklad4.religiozni-objanjenje I pronalaenje uzronosti I viom silom, ivot u skladu sa religioznim verovanjem5.socijalni-alturistika ljubav6.politiki-vlast,takmienje

Nacin opisivanja licnosti

1.svrstanjem licnosti u tipove-tipologija2.posredstvom crta licnosti-crteTipologija-pojedinca svrstavamo u neki tip na osnovu nekih njegovih osobina i tom tipu namecemo odredjene osobine

Prednosti:1.ekonomicnost opisa licnosti-cim osobu svrstavamo u odredjeni tip, automatski mu pridodajemo osobine tog tipa (ekstravert, introvert;savesnost-ne znamo gde pripada, u vecoj meri introvertima); ili si introvert ili ekstravert2.povezanost telesne gradje i osobina licnosti-na osnovu telesne gradje se trudimo da odredimo osobine licnosti

Nedostaci:1.mora da ponudi mali broj tipologija, a ne moze sve ljude da strpa tu;ima mali broj kategorija2.nemoguce je svrstati pojedinca u jednu kategoriju, bez ostatka3.ni jedna tipologija nije dovoljno obuhvatna i nema dovoljno precizan opis4.biosocijalno znacenje tipologija

Crte1.relativno trajanje i relativno uopstene osobine. O crtama govorimo kada uocavamo slicne tendencije u ponasanju, zakljucujemo o njima na osnovu doslednosti u ponasanju2.hipoteticka endopshihicka struktura koja je u osnovi ponasanja, izvor ponasanja(hipoteticka jer je retko moguce da se navede endopshihicka struktura)3.crte su dispozicioni pojmovi, kao i temperament, sposobnosti4.crte objasnjavaju konzistentnost, pravilnost ponasanja, crte su osnov za predvidjanje buduceg ponasanja5.crte postoje u pojedincu, pojedinac ima, poseduje odredjene crte*3 kriterijuma na osnovu kojih zakljucujemo da crta postoji (po Olportu):1.ucestalost2.doslednost u nizu slicnih situacija3.intenzitet reakcije

Koncept opstih crta (Zasto je bolje koristiti crte nego tipologiju? Na osnovu cega crte mozemo smatrati nomotetskim pristupom licnosti?)1.crta nije diskontinuirana varijabla, vec je treba shvatiti kao dimenziju-crta predstavlja dimenzionalno sredstvo opisa licnosti2.stepen izrazenosti crte varira(kod nekoga izrazena istrajnost, kod drugih vedrina)3.veca preciznost opisa4.veliki broj crta povecava preciznost opisa5.oslanjajuci se na jednu crtu ne negira se postojanje drugih crta6.crte realno postoje i dolaze do izrazaja u ponasanju, a tipovi zavise od posmatraca, nece se uvek slozitiDEFINICIJA CRTA, OLPORTCrta je uopsten neuropsihicki slozaj svojstven individui, koji ima svojstvo da mnoge drazi ucini funkcionalno ekvivalentnim i da zapocne i vodi ekvivalente (smisaono dosledne) oblike adaptivnog i ekspresivnog ponasanja.1.UOPSTEN-crta je vise opstija od navika i stavova koje su stecene uslovljavanjem2.NEUROPSIHICKI SLOZAJ-crta ima status realiteta, realno postoji, ima biofizicko znacenje3.MNOGE DRAZI UCINI FUNKCIONALNO EKVIVALENTNIMa)crta kao potreba koje se zadovoljava na razlicite nacine (primer nereda)b)reakcije pojedinaca na odredjene drazi zavise od znacenja koje pojedinac pridaje toj drazi; iste drazi za razlicite ljude mogu imati razlicito znacenje4.ZAPOCNE I VODI EKVIVALENTNE-crta ima dinamiku i motivacionu ulogu koja pokrece na odredjeno ponasanje5.ADAPTIVNO-funkcija ponasanja koje je crtom u funkciji prilagodjavanja sredini6.EKSPRESIVNO-svaka osoba ima karakteristicni stil u ponasanju, izrazavanju odredjenih crta licnosti

Olpotrov stav prema opstim crtama i licnim dispozicijama

OPSTE CRTE: LICNE DISPOZICIJE:-opste osobine zajednicke svima -osobine svojstvene pojedincu-razlike su kvantitativne(stepen izrazenosti) -razlike su kvalitativne prirode -objasnjenje i predvidjanje ponasanja -razumevanje pojedinca-ispitujemo dimenzionalnim sredstvima(upitnici, -morfogenickim sredstvima inventari, skale procene) -elementaristicki pristup -holisticki pristupPrave crte su dispozicije licnosti. Ne nipodastava postojanje opstih crta, ali prednost daje licnim dispozicijama

DETERMINIZAM-povezan je nuzno za uzrocnost -AB- cim se stvori neki uzrok, ocekuje se da se desi neko ponasanje, bez izuzetaka uzrok predhodi ishodu; pr.inteligencija uspeh u studiranju-ne postoji jedan uslov koji dovodi do istog ponasanja, vec postoji nekoliko antecedentnih uslova koji dovode do nekog ishoda (visestruka uzrocnost-multipli kauzalitet)-prave uzrocnosti u psihologiji nema, vec veci broj antecedentnih varijabli dovode do odredjene pojave-jedan uslov ne mora biti povezan samo sa jednim ishodom, vec ima vise ishodaVrste determinizma1.geneticki-postoje genetske dispozicije koje uticu na neke nase osobine licnosti sto se iskazuje nasim ponasanje; te predispozicije su uvek u interakciji sa sredinom2.sredinski-covek shvacen kao tabula rasa, odricu nam se genetski potencijali, sredina oblikuje ponasanje pojedinca, tj. odredjene sredinske okolnost; bihejviorizam3.istorijski-isticanje presudne uloge rane licne istorije pojedinca koja odredjuje ponasanje odrasle osobe; psihoanaliza- dete je otac coveka, prvih 5 godina zivota su presudne4.teleoloski-ciljevi u buducnosti kojima tezimo odredjuju nase aktuelno ponasanje; Kako nesto sto smo zamislili moze u potpunosti da odredi nase ponasanje? To nije nuzno, imamo vise faktoraRazlike-geneticki, sredinski i istorijski- proslost odredjuje sadasnjost u buducnosti; antecedentni uslovi koji dovode do nekog ponasanja, osobina licnosti -teleoloski- ciljevi u buducnosti koji na neki nacin uticu na ponasanje pojedinca u sadasnjosti(buducnost odredjuje sadasnjost)Glavna razlika je u odnosu uzrok-posledica

Reaktivno bice Proaktivno biceSva ucenja koja polaze od pitanja sta je licnostko sam ja (manje je vazno uopsteno, ono sto vazi za sve ljude)

Psihoanaliza i bihejviorizamHumanisti i egzistencijalisti

Pokretaci aktivnosti su van coveka (u socijalnom okruzenju, a moze i unutrasnji, ali su nesvesni i nastali su u dodiru sa okruzenjem);razvoja nema bez kontakta sa sredinom, sve aktivnosti su u pocetku odredjene bioloskim potrebama sto postaje deo naseg iskustva, a kansije nas odredjuje komunikacija sa socijalnom sredinom.Pokretaci su u samom pojedincu, covek je izvor sopstvene delatnosti. Sastavni deo ljudske prirode su kretanje, razvijanje, aktuvnost. Postoji prirodna teznja organizma za napredovanjem, za upotpunjavanjem, realizovanjem sopstvenog potencijala, oni koji su urodjeni se razvijaju.

Covek je bice koje samo reaguje na nesto sto se sa njim cini, sto drugi cine, bilo u sadadsnjem ili proslom trenutku. Nije samo bice shvaceno kao izvor aktivnosti, vec reaguje na nesto sto ljudi cine sada ili su cinili u proslosti; responzicko bice dete odgovara na podsticaje iz sredine.Dete ne odlucuje, vec sredina jer zadovoljenje detetovih potreba zavisi od sredine. Nesvesno celog zivota odlucuje i covek ima iluziju da on upravlja svojim ponasanjem, a on samo reaguje. Traumaticka iskustva se mnogo dublje utiskuju nego pozitivna.S jedne strane nuzan kontakt sa sredinom (zbog egzistencije), a sa druge strane moc nad njima (koliko ce majka da utice na nas sami odedjujemo). Covek nije bice proslosti, vec bice buducnosti i sadasnjosti. U velikoj meri ga odredjuju ciljevi koje sam sebi postavlja. Postoji svrha zivota kome tezimo covek shvacen kao svesno, racionalno bice koje samostalno odlucuje sta ce ciniti ikako ce se ponasati.Samostalnost znaci i odgovornost pojedinca (od njega zavisi ponasanje, pa mora i da snosi posledice za ono sto cini). Covek sam donosi odluke, nisu mu drugi krivi, ne odredjuje rano iskustvo sadasnje ponasanje (ne moze se reci da je proslost aktivna u sadasnjosti, nema odbleska proslosti; okrenutost buducnosti je naglasena).Telesponzicko bice (telos svrha, cilj)ciljevi na neki nacin privlace pojedinca da se krece ka njima, pokrecu ga na akciju.

Covek se radje bez iskustva (tabula rasa) i tokom zivota se odredjuje kakve ce navike i osobine steci.U psihoanalizi, nesvesno je najvaznije bice nije racionalno jer ga pokrecu sadrzaji kojih nije svestan.Covek je izvor delatnosti, tezi ostvarenju ljudske prirode. U pozitivnoj sredini njegovi potencijali ce se ostvariti.

Covek nije odgovorno bice zavisimo od drugih (lokus controle koliko drzimo stvari pod kontrolom).Abraham Maslov postoje opsteljudske karakteristike potencijali koji su dati rodjenjem, a treba ih razviti tokom zivota.

Pasivno bice reaguje na ono sto se cinilo ili se cini sada, sto drugi cine ili su cinili.Aktivno bice covek je odgovoran za sebe (sam kove svoju srecu).

Reaktivno bice je povezano sa determinizmomTeznja ka ostvarenju potencijali koji se ne gube sticu se na rodjenju, ne mogu se unistiti. Izvor optimizma.

Dimenzije teorija licnosti Koan i KorsiniObjektivizamSubjektivizam

Eksplicitnost, treba proucavati ponasanje, ono sto se moze objektivno meritiUnutrasnji sklop licnosti, mentalisticki pojmov, introspektivne naravi, empatija

ElementarizamHolizam

Licnost je zbir delova, proucavati izlovane delove licnostiLicnost je celina, vise od prostog zbira delova

Bezlicnosne (apersonalne) Licnosne (personalne)

Treba proucavati opste, zajednicke delove licnosti; grupne univerzalne norme; u poredjenju sa drugim ljudimaLicnost se moze razumeti, a ne objasnjavati ipredvideti; empatija

KvantitativnoKvalitativno

Individualne razlike su u stepenu izrazenosti; dimenzionalna sredstva proucavanja licnosti;kvantitativne metodeRazlike su kvalitativnog aspekta; klinicka metoda, studije slucaja

EndogenoEgzogeno

Gde su izvori ponasanja? U samoj licnosti, unutra; bioloski, konstitucioni,nasledni faktori.Van pojedinca, u spoljasnjoj sredini; faktori: ucenje u socijalnoj sredini

StatickoDinamicko

Reaktivno, responzicko bice; reakcija na nestoProaktivno, samoodredjujuce bice; covek ima slobodu volje u samom pojedincu

DeterminizamIndeterminizam

Covek je determinisan naslednim ili drustvenim faktorima; antecedentni usloviMi samo biramo ciljeve, odlucujemo o svom ponasanju; odgovorno, svesno bice

ProslostBuducnost

Tumacenje licnosti kroz proslost.Kroz anticipaciju predstojecih ciljeva

SaznajnoAfektivno

Racionalno bice; emocije su u sluzbi razvojaAfektivno bice; razum je u sluzbi emocija

NesvesnoSvesno

PsihoanalizaHumanisticke teorije licnosti

Teoritip tumacenje, opisivanje licnosti na osnovu neke operacije licnostiPrihlah 5 fundamentalnih dimenzij licnostiApsrahovanje- kada prilikom imenovanja stvari, dogadjaja, pojava izdvajamo ono sto je bitno, a izostavljamo detalje- teoretisanje sadrzi proces apstrakcije- semanticizam svakodnevno apstrahovanje, sastvani deo misljenjaI nivo apstarhovanja imenovanje stvarii nivo, na makroskopskoj ravni - potrebna su nam samo culaI nivo, na mikroskopskoj ravni stvari koje ne vidimo golim okom, imenujemo ih na osnovu aparataII nivo zakljucivanje o necemu na osnovu vise pojmovaMolarni nivo apstrakcije celina licnostiMolekularni nivo specificne manifestacije ponasanjaRealizamIdealizam

Sve postoji nezavisno od posmatraca; stvarnost treba proucavati objektivno; bihejviorizamStvarnost je nasa licna konstrukcija, bitni su mentalisticki pojmovi

ObjektivnoSujektivno

Apstrakcija opste za sve ljudeKonstrukcija dajemo licnu primesu nekom pojmu, jedan pojam ima razlicito znacenje za razliciteljude

IntrospekcijaEkstraspekcija

FormalnoInformalno

Ta teorija je logicki konzistentna; logicka; razumljiva