1 marketing u turzmu_I Teorijski aspekti

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Marketing u turizmu

Igor Kovačević, asistent

Email:[email protected]

1

Teorijsko metodološki aspekti izučavanja marketinga u turizmu

2

Šta je marketing?

?

3

Marketing je organizaciona i poslovna funkcija za kreiranje,komuniciranje i isporučivanje vrednosti potrošaču i upravljanjeodnosima sa potrošačima, i to na načine koji su korisni za preduzećekao celinu i stejkholdere (AMA)

POTROŠAČI / TURISTI i njihove POTREBE I ŽELJE su jedinicaposmatranja

Skup svih aktivnosti koje preduzeće ima na tržištu

Aspekti posmatranja marketinga

1.Ekonomski proces2.Poslovna funkcija3.Poslovna koncepcija4.Naučna disciplina

1. Marketing kao ekonomski proces dovodi u vezu proizvodnju ipotrošnju.

-Uloga: omogućava kretanje roba/usluga od mesta proizvodnje do mesta potrošnje

-Da bi se izbegli tržišni neupsesi, proces (proizvodnja) započinje istraživanjem tržišta 4


1. Marketing kao ekonomski proces - nastavak

-Efikasniji proces razmene

-Uslovi efikasne razmene: -Mora da postoje barem dve strane-Da svaka strana ima nešto od vrednosti za drugu stranu-Da je svaka strana sposobna da komunicira i isporuči-Da je svaka strana slobodna da prihvati ili odbije-Da svaka strana veruje u korisnost razmene

5


2. Marketing kao poslovna aktivnost

- Obuhvata sve neophodne aktivnosti da se identifikuje, anticipira i zadovolji tražnja

- Usmerava aktivnosti ka potrošaču radi ostvarenja ciljeva (zadovoljna tražnja)

- Omogućava reagovanje na tržišne promene

- Cilj: kreiranje ekonomski koristi koje obezbeđuju vrednosti i satisfakciju za potrošače

6


3. Marketing kao poslovna koncepcija

-Stav menadžmenta prema ulozi koje preduzeće ima u privredi i društvu

-Označava usmerenost ka zadovoljavanju identifikovanih potreba potrošača uz ostvarenje profita (cilj poslovanja)

-Marketing započinje i završava se potrošačima

7


3. Marketing kao naučna disciplina

-Istraživanje poslovnih aktivnosti koje omogućuju efikasnost i efektivnost razmene i povezivanje proizvodnje i potrošnje

-1905 i 1910 (akademski priznata disciplina )

8

Marketing u turizmu

Svoju primenu marketing je našao i u turizmu

-Visok nivo i dinamika razvoja do 2000.-Stagnacija i blagi rast do 2008.-Opadanje 2008 – 2010-Blagi rast 2010-2015

2000 – turistički promet = 687 miliona turista i $ 475 mlrd2009 – turistički promet = 880 miliona turista i $852 mlrd2015 – turistički promer= 1.065 million turista i $987 mlr

-Prosečna godišnja stopa rasta turističkog prometa2000 – 2010 – 3.5%2010 – 2020 – 3.3%

70% ljudi u svetu se danas uključuje u turistička kretanja 9

Marketing u turizmu

Srbija

Turistički promet (u hiljadama turista)2008 – 6462009 – 6452010 - +6%2015 - +8%

Turistički promet (milionima $)2008 - 9442009 – 8652015 – 1.000

10

Marketing u turizmu

Specifičnosti turizma utiču i na specifičnosti marketinga u turizmu

Marketinga u turizmu doprinosi procesu razmene na turističkomtržištu

11

Marketing u turizmu kao naučna disciplina

-Sektor usluga dobija sve više na značaju

-Značaj se ogleda kroz: zapošljavanje radne snage, rast društvenogproizvoda, rast nacionalnog dohotka

-Šansa za zemlje u razvoju? Da/ne? Srbija?

- Nakon II svetskog rata Marketing u turizmu se počinje tretirati kaonaučna disciplina

-Iako mlada uspeva da se nametne

-Integracija savremenih fenomena

12


- Nakon II svetskog rata značajan broj naučnih radova

13

-Omasovljavanje turističkih kretanja i uticaja turističke potrošnje

- period 30tih – utrđivanje računovodsvetnih uticaja turizma ali iutvrđivanje pojma turizma

-Period 50tih – definisanje pojma turizma, turiste i sličnih pojmova

-U naučnom smislu, dominantne su turističko razvijene zemlje


- 1971.- 1975.- 1976.

- od perioda 80tih – veliki broj radova

-Marketing menadžment u turizmu dobija na značaju kaoplaniranje, organizovanje i kontrola marketing aktivnosti preduzećau turizmu i turističkih destinacija

14

Obuhvat marketinga u turizmu

Marketing u turizmu obuhvata:

-situacionu analizu tj. analizu eksternog i internog okruženja-definisanje misije, ciljeva i smernica-utvrđivanje globalnih i pojedinačnih strategija za marketing miks-dizajniranje organizaovanosti i razvoj sistema podrške-kontrolu i reviziju svih aktivnosti na različitim nivoima.

15

Osnove marketinga u turizmu

Osnove marketinga u turizmu:

-Zadovoljstvo potrošača-Kontinuitet-Fazni pristup-Istraživanje-Međuzavisnost

16

Specifičnosti usluge u turizmu

Turizam se posmatra kao osnovna uslužna delatnost i važan deotercijarnog sektora

Kao radno intezivna delatnost pozitvno utiče na zapošljavanje

Specifičnosti usluge kao turističkog proizvoda:

-nematerijalizovana-neopipljiva-ne može se preprodavati-ne može se skladištiti-ne može se transportovati-poklapanje procesa proizvodnje i potrošnje-heterogenost

17

Menadžment kompanija u turizmu

Elementi menadžmenta uslužnih preduzeća:

-tržišni segment (kao polazna tačka; s kim?)-koncept (koristi koje pružama; šta?)-sistem distribucije (osoblje)-imidž (kreiranje slike)-okruženje u kom posluje

18

Definisanje marketinga u turizmu

Definicija marketinga u turizmu: sistematsko prilagođavanjeposlovne politike turističkih preduzeća i turističke politike nalokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, saciljem optimalnog zadovoljenja potreba određenih grupa turista iostvarenja profita.

Sinergetski efekti kroz koordiniranu akciju na makro i mikro nivou

-Makro nivo – interesi preduzeća-Mikro nivo – interesi društva

-ppp

19

Marketing u turizmu – makro i mikro nivo

Turistička politika na makro nivou odražava:

-Uticaj na turistički razvoj-Stepen upliva javnog sektora u donošenje politka razvoja-Izvore moći

20

Aspekti posmatranja turizma

Aspekti posmatranja turizma:

-ekonomski turizam uslovljava ili je uslovljen-sociološki (direktno ili indirektno) značajnim-psihološki brojem uticaja različizih priroda-kulturni-politički

-Ekonomski efekti se smatraju najznačajnijim ali i integrišućimfaktorima ostalih aspekata

Turizam je raznorodna privredna delatnost koju čine različiteprivredne i neprivredne delatnosti, a koje sve zajedno učestvujuzadovoljenju turista 21

Razvoj teorje o turizmu

Zbog velikog značaja ali i specifičnosti turizam se počinje nazivatiindustrijom

Industrija gostoprimstvaIndustrija slobodnog vremena

22

Društveni uticaj turizma

Koncept “društvenih troškova turizma”

-Nastaje iz potrebe za što preciznijim utvrđivanjem karakteraposledica njegovog razvoja

Koncept “eko turizma”

Koncept “održivog turizma”

23

Održivi turizam

Koncept “održivog turizma”Održivi turizam zadovoljava potrebe sadašnjih turista i destinacija, uisto vreme štiteći potrebe i kreirajući uslove za buduće generacijeturista

- Kontinuelan proces

- Tri stuba održivog razvoja: ekonomska održivost socijalna održivost održivost životne sredine

MeđuzavisniPozitivno utiču jedan na drugogMogu biti i suprostavljeni

24

Održivi turizam

Koncept “održivog turizma” – elementi planiranja

Procesi, elementi i pricipi održivog razvoja turizma su primenljivi i zajednički za sve oblike turizma i u svim tipovima turističkih destinacija

Utvrđivanje pravca razvoja: veći broj strana od interesa, dugoročnost, lokalni i globalni uticaje

- Kreiranje pristupa: definisanje svih uticaja na troškovnom principu, smanjivanje rizika, koncept životnog ciklusa, funkcionisanje alternativa,ograničenja

- Kontinuitet: prilagođavanje promenama, kontinuirano praćenje

- Ciljevi: ekonomska isplativost, socijalna jednakost, biološka različitost

25

Eko turizam

Koncept “eko turizma”

Odgovorno putovanje i boravak u prirodnom okruženju na način

kojim se vrši očuvanje životne, prirodne sredine i dobrobit lokalnog

stanovništva

Principi

minimiziranje efekata

kreiranje svesti o životnoj sredini i kulturi

pozitivna iskustva za turiste/posetioce i lokalno stanovništvo

kreiranje direktnih finansijskih koristi

26

Eko turizam

27

Karakteristike eko tura

- Ističe atrakcije destinacije- Jedinstven- Integriše elemente destinacije- Teži jedinstvenom doživljaju- Vrednost za novac- Bezbednost i zaštita- Interpretacija elemenata - Poruka - Male grupe- Laka komunikacije- Upoznavanje turiste- Zaštita lokalnih resursa i

elemenata

Društveni marketing u turizmu

-Smatra se poslednjom etapom razvoja marketinga

-Cilj je zadovoljenje potreba i želja potrošača uz ostvarenje profita idruštvenih ciljeva

Dve dimenzije:

-Kontinuirano istraživanje tržišta-Fokus na potrošače ali i društvo kao celinu

Ključna pitanja:-veliki broj faktora koji utiču na okruženje-očuvanje i unapređenje resursa-regionalni aspekti razvoja i ravnomerni razvoj-uvođenje standarda 28

Menadžment u turizmu

Menadžment je sposobnost da se poslovi obave sa i uz pomoćdrugih ljudi

Funkcije menadžera:

-Planiranje-Organizovanje-Donošenje odluka-Komniciranje i stimulisanje-Kontrola

Nivoi: CEO – Strateški nivo – Srednji nivo – Operativni nivo

29

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Marketing u turizmu

Igor Kovačević, asistent

Email:[email protected]

30

Documents

1 marketing u turzmu_I Teorijski aspekti