НОРМАТИВНА АКТА

Под нормативним актом подразумева се скуп написаних и са одређеним циљем међусобно повезаних правних норми. За све нормативне акте је карактеристично да морају имати одговарајућу правну форму. Она је неопходна због правне сигурности државних субјеката, јер се без форме не би могло утврдити постојање одређених чињеница, обезбеђење прописаног поступка при вршењу појединих радњи, спровођења одређених мера и друго.

Правна акта, према ширини примене правних норми у основи се деле на:-општа и-појединачна правна акта. Општа правна акта садрже опште правне норме, које су истовремено и извор за

појединачне правне акте, као њихова конкретизација. Општи правни акти имају одговарајућу форму и њима се утврђује право и обавеза неодређеног круга лица и организација у одређеним ситуацијама.

Појединачна правна акта су појединачне правне норме, којима се одређују у појединим случајевима права или обавезе за одређени круг лица или организација.

За поступак доношења нормативних аката - општих правних аката, као и за контролу њихове уставности и законитости постоје прописи, који се разликују од прописа који се односе на доношење и контролу уставности појединачних правних аката.

Устав Устав је основни и највиши правни акт једне државе, почетни и битни акт

народне суверености са највећом правном снагом. Сви остали акти народне суверености само су његов наставак и његове последице. Сви закони, као и други прописи, који се доносе у земљи, морају бити у сагласности са Уставом, кога доноси законодавни орган по посебно прописаном поступку, или се за његово доношење образује посебан орган.

Односи који се регулишу Уставом су основни односи из области друштвеног и државног уређења, с једне стране, и основна начела устројства правног поретка у земљи, с друге стране. Другим речима, уставом се правно конституише сама држава, њена организација и органи власти, уређују унутрашњи односи у држави, одређује однос људи-грађана према држави и обратно. Према томе, он обухвата декларацију о слободама, правима и дужностима човека и грађанина као равноправних појединаца, подручје организације државне власти и организацију и рад највиших државних органа.

Све уставне одредбе морају бити правна правила-норме, које формулишу по једно правило понашања. Његовим одредбама не могу се исказивати констатације, правном акту несвојствене и ненормативне одредбе, као што су на пример неке идеје, идеологије, односно пројекције будућности. Уставна регулатива успоставља уставну материју, односно уставне неорме друштвених односа, које Уставу, као основном закону земље припадају, на основу кога се доносе други закони и правна акта, који те норме разраћују и прилагођавају их за извршавање.

Статут је општи правни акт аутномних покрајина, општина и града Београда, као територијалних јединица Републике.

ЗаконЗакон је после Устава највиши правни акт правног система сваке земље.

Остали подзаконски акти, у сваком правном систему, свој правни основ налазе у закону, или се доносе на основу закона. Њихово доношење је у надлежности

скупштине, највишег законодавног тела Републике, а поступак доношења предвиђен је прописаном процедуром.

Сви закони се деле на законе тзв. опште важности и законе посебне важности.Закона опште важности морају се придржавати сви грађани и организације,

као што су Закон о парничном поступку, Закон о облигационим односима, Закон о прекршајима и др.

Правна регулатива различитих подручја делатности (здравство, саобраћај, пољопривреда) уређена је законима посебне важности, или специјалним законима, нпр. Закон о производњи и промету лекова, Закон о ветеринарству, Закон о безбедности саобраћаја и др.

Подзаконска актаПодзаконска нормативна акта морају бити у складу са законом, а доносе се у

циљу извршења закона и појединих његових одредаба. Они су не само једноставнији од закона по форми, већ и по садржају и поступку доношења. Њих доноси влада, министарства и други органи државне управе од републичких и покрајинских до градских и општинских. Уредбе, као подзаконски акт, може донети само влада.

Подзаконски прописи се могу донети само на основу изричитих овлашћења која произлазе из одредаба одговарајућих закона.

У подзаконске акте, поред уредаба спадају још и: правилници, наредбе, одлуке, упутства, решења, инструкције.

Правилником се разрађују поједине одредбе закона и прописа које доноси влада ради њихове конкретизације и једноставнијег спровођења.

Наредбом се, ради извршавања појединих одредаба закона и других прописа донетих на основу закона, наређује или забрањује поступање у одређеној ситуацији која има општи значај.

Упутством се прописује начин рада и извршења послова органа државне управе, предузећа, установа или других организација, када врше поверене послове управе.

Решењем се одлучује о појединачним управним стварима у складу са законом и другим прописима.

Обавезном инструкцијом уређују се правила о начину рада и поступању органа, предузећа, установа и других организација, када врше поверене послове државне управе у примењивању закона.

Стручно упутство садржи правила за стручно организовање службе и за стручни рад запослених у органима државне управе и у другим органима и организацијама које врше поверене послове од стране управе.

Објашњењем се даје мишљење које се односи на примену појединих одредаба закона и других прописа.

Правилнике, наредбе и упутства доноси функционер који руководи органом државне управе и они се објављују у Службеном гласнику Републике Србије.