of 153 /153

1 Polazna Studija o Preduzetništvu Žena u Srbiji Dobro Obavezno

Embed Size (px)

DESCRIPTION

asdasd

Text of 1 Polazna Studija o Preduzetništvu Žena u Srbiji Dobro Obavezno

  • dr Marija BaBoviPolazna studija o Preduzetnitvu ena u srBiji

    izdava: PrograM ujedinjenih nacija za razvoj internacionalnih Brigada 69, Beograd

    za izdavaa: un WoMen agencija ujedinjenih nacija za rodnu ravnoPravnost i osnaivanje ena

    recenzenti: dr Mihail arandarenkodr isidora jariMr anaMaria goleMac PoWell

    lektura i korektura: slavica Mileti

    dizajn i PreloM:Benussi design

    taMPa:taMParija dMd

    tira 500 PriMeraka

    Ova publikacija nastala je u okviru projekta Una-preenje ekonomskih i socijalnih prava ena u Sr-biji i u Crnoj Gori, koji UN Women sprovodi uz finansijsku podrku Vlade Kraljevine Norveke.

    Stavovi izraeni u publikaciji pripadaju iskljuivo autorima, i ne predstavljaju nuno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge or-ganizacije pod okriljem UN-a.

    This publication was produced in the framework of the project Advancing Womens Economic and Social Rights in Serbia and Montenegro, imple-mented by UN Women with funding from the Government of the Kingdom of Norway.

    The views and analysis contained in the publicati-on are those of the authors and do not necessarily represent the views of UN Women, the United Nations or any of its affiliated organizations.

    Polazna studija o Preduzetnitvu ena u srbiji

    dr Marija BaBovi

    Beograd, 2012.

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    2

    Jaanje ekonomske sigurnosti i prava ena je osnovni prioritet Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaivanje ena UN Women, kako na globalnom nivou tako i u Srbiji. Znaaj ekonomskog osnaivanja ena i koristi koje iz toga proizlaze su neosporni i iz ugla enskih prava i sa stanovita ekonom-skog rasta i produktivnosti. Meutim, kada je re o formalnom zapoljavanju i uivanju u plodovima rada, u realnosti jo uvek nije ostvarena jednakost izmeu ena i mukara-ca. Iako se smanjio procenat radno aktivne populacije oba pola, ene u Srbiji ipak imaju za jednu treinu manje izgleda od mukaraca da se zaposle: oko polovine enske populacije je ekonomski neaktivno. Pored toga, postoje znatne razlike u nivou i tipu ekonomskog an-gaovanja ena, u zavisnosti od starosti, stepe-na obrazovanja i mesta gde ive. Preduzetnitvo je kljuni elemenat potenci-jala za rast i razvoj svake zemlje, i u Evrop-skoj uniji je prepoznato kao glavni pokreta moderne i dinamine privrede koja je zasno-vana na znanju. Uprkos tome, irom Evrope, pa i u Srbiji, preduzetniki potencijal ena je velikim delom neiskorien ili nedovoljno razvijen.

    Uoivi ovu prazninu, Ministarstvo ekonomi-je i regionalnog razvoja prole godine se obra-tilo UN Women i zatrailo pouzdanije podat-ke o obimu i prirodi enskog preduzetnitva u Srbiji, kao i o delotvornosti postojeih mera

    dravne podrke preduzetnitvu i malim i srednjim preduzeima (MSP) iz rodne per-spektive. Studije koje su sproveli SeConS Grupa za razvojnu inicijativu i FREN Fon-dacija za razvoj ekonomske nauke, uz podrku UN Women, daju prvi sveobuhvatan prikaz strukture, obima i profila enskog preduzet-nitva u Srbiji, kao i izazova i barijera s kojima se ene suoavaju, i istovremeno pokazuju u kojoj meri ene koriste razliite dravne pro-grame za podrku MSP.

    Studije pruaju uvid u mere koje treba spro-vesti i uslove koje je neophodno stvoriti da bi se ene u veem broju ukljuile u preduzet-nitvo i uspeno poslovale. Istraivanje takoe daje znaajan uvid u raspoloivost i ograni-enja podataka iz razliitih izvora i predloge kako bi se ovi podaci mogli poboljati da bi se na adekvatan nain pratili trendovi u en-skom preduzetnitvu i efekti dravnih politi-ka u ovoj oblasti.

    Nadamo se da e ove studije pomoi donosi-ocima mera da bolje razumeju ulogu, karak-teristike i iskustva ena preduzetnica i da e predstavljati osnovu za prilagoavanja u pla-niranju i sprovoenju politika usmerenih na poboljanje uea i izgleda ena u procesu preduzetnitva. Takoe se nadamo da e se istraivanja ovog tipa redovno sprovoditi u bu-dunosti i da e sluiti kao vaan instrument u planiranju mera podrke preduzetnitvu.

    predgovor

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    3

    U izradi ove dve studije svoj doprinos dali su mnogi:

    FREN se zahvaljuje Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalnoj slubi za zapoljavanje, Nacionalnoj agenciji za regio-nalni razvoj, Agenciji za privredne registre i Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza za znaajnu pomo i podrku u procesu izrade ove analize; kao i prof. dr Mihailu Arandaren-ku, UN Women i SeConSu na veoma dobroj saradnji i komentarima bez kojih ne bi bilo mogue uspeno realizovati studiju.

    SeConS izraava zahvalnost Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Zavodu za statistiku za njihove doprinose u sprovo-enju istraivanja. Tim SeConSa je posebno

    zahvalan Udruenju poslovnih ena Srbije na pomoi u istraivanju, kao i enama pre-duzentnicama koje su pristale da uestvuju u istraivanju i podele svoja lina iskustva.

    UN Women se zahvaljuje Debi Badlender, za komentare o studiji FREN-a, pogotovo za sugestije u procesu utvrivanja metodologije za analizu; kao i Sanji Popovi-Panti, za su-gestije i komentare o studiji SeConSa.

    Konano, zahvaljujemo se autorima studija Sonji Avlija, Marku Vladisavljeviu i Sanji Popovi-Panti (FREN) i Mariji Babovi (SeConS), ija su strunost, posveenost, flek-sibilnost i kolegijalni duh omoguili da studi-je koje se nalaze pred vama budu kvalitetne i sveobuhvatne.

    Zahvalnice

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    4

    Sadraj

    Saetak 8

    SUMMarY 11

    Uvod 14

    1. definicije pojMova i Metodologije praenja predUZetnitva ena 151.1. Definisanje preDuzetnitva 15ta je Preduzetnitvo? 15srodni PojMovi 16PriMenjene definicije Preduzetnika i Preduzetnitva 17

    1.2. MetoDologije praenja preDuzetnitva i Dostupnost poDataka 191.2.1. Meunarodne Metodologije Praenja Preduzetnitva i izvori Podataka 201.2.2. Metodologija Praenja i izvori Podataka o Preduzetnitvu ena u srBiji 22

    1.3. pojMovni okvir i MetoDologija priMenjena u polaznoj stuDiji 241.3.1.definicije PriMenjene u studiji 241.3.2.Metodoloke naPoMene 261.3.3.reziMe 28

    2. drUtveno-ekonoMSki kontekSt od Znaaja Za predUZetnitvo ena 302.1. Drutveno-ekonoMski kontekst 302.1.1.ekonoMski uslovi i Preduzetnitvo 302.1.2.rodne nejednakosti 31 2.2. institucionalni i norMativni okvir oD znaaja za preDuzetnitvo 362.2.1. zakonski okvir 362.2.2. institucionalni okvir 372.2.3. strateki okvir 392.2.4. reziMe 41

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    Sadraj

    5

    3. obiM i oSnovne karakteriStike predUZetnitva ena Uvidi na oSnovU poStojeih podataka U koMparativnoj perSpektivi 423.1. obiM preDuzetnitva ena u srbiji 423.1.1.Procena oBiMa Preduzetnitva ena u srBiji PreMa PodaciMa geM istraivanja 423.1.2.Procena oBiMa na osnovu Baza registrovanih Preduzetnika i Privrednih drutava rzs 45

    3.2. karakteristike preDuzetnitva ena u srbiji 483.2.1.Pravne forMe kroz koje se ostvaruje Preduzetnitvo ena i Mukaraca 483.2.2.deMografija Preduzea 513.2.3.sektorske razlike u Preduzetnitvu ena i Mukaraca 543.2.4.reziMe 56

    4. karakteriStike predUZetnitva ena iStraivaki nalaZi o aktivniM predUZetnicaMa 574.1. profil preDuzetnica 574.1.1. socio-deMografski Profil Preduzetnica 574.1.2. Preduzetniki Profil 624.1.3. reziMe 68

    4.2. karakteristike poslovanja i faktori uspeha 684.2.1. Preduzetniki Poeci 684.2.2. karakteristike Poslovanja 734.2.3. faktori usPenog Poslovanja 774.2.4. strateki Planovi 804.2.5. reziMe 82

    4.3. usklaivanje poslovnog i privatnog ivota 834.3.1. karakteristike Porodice i doMainstva 834.3.2. usklaivanje Profesionalnog i Privatnog ivota 854.3.3. reziMe 89

    5. neUSpeni predUZetniki pokUaji 905.1. istorija neuspeha 90

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    Sadraj

    6

    5.2. razlike u oDnosu na aktuelne preDuzetnice 91

    5.3. planovi za buDunost 95

    5.4. ivotni stilovi bivih i aktuelnih preDuzetnica 95

    5.5. reziMe 98

    6. portreti predUZetnica StUdije SlUaja 996.1. ruralna preDuzetnica u zanatstvu oD hobija Do biznisa 99

    6.2. ruralna preDuzetnica u inDustriji posluj Muki 100

    6.3. urbana preDuzetnica u sektoru klasinih usluga labuDova pesMa 102

    6.4. preDuzetnica u it biznisu i ekonoMija znanja i ekonoMija nege 104

    6.5. ulazak u preDuzetnitvo iz neforMalne ekonoMije pria o legalizaciji 106

    6.6. Direktorka, supruga i Majka - ena na elu poroDinog biznisa 109

    6.7. preDuzetnica protiv svoje volje firMa kao poroDino nasleDstvo 110

    6.8. preDuzetnica sa invaliDitetoM (ne)jeDnake anse 111

    6.9. izMeu ekonoMske i politike Moi preDuzetnica i/ili politiarka 113

    6.10. ena koja zapoljava ene 114

    6.11. neuspean preDuzetniki pokuaj 116

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    Sadraj

    7

    6.12. Druga ansa preDuzetnica kao feniks 117

    7. probleMi i prepreke U predUZetnitvU ena 1207.1. probleMi i prepreke pri ulasku u preDuzetnitvo 120nalazi anketnog istraivanja 120nalazi fokusiranih gruPnih diskusija 122

    7.2. probleMi i prepreke u poslovanju i razvoju preDuzea 122nalazi anketnog istraivanja 122nalazi fgd 124

    8. ZakljUci, preporUke i predloZi 1278.1. zakljuci 127

    8.2. osnovne preporuke i preDlozi reenja 130

    prilog 1: 136 geM indikatori 136

    prilog 2: 138 eip indikatori predUZetnitva oecd i eUroStata 138

    prilog 3: 140 predlog indikatora Za praenje 140 predUZetnitva ena 140

    prilog 4: 144 ekonoMSki kontekSt predUZetnitva 144

    literatUra 148

  • 8Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    8

    SaetakPolaznu studiju o preduzetnitvu ena u Srbi-ji sainila je organizacija SeConS grupa za razvojnu inicijativu, kao deo projekta Unap-reenje ekonomskih i socijalnih prava ena u Srbiji i Crnoj Gori, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaivanje ena UN Women, u periodu 2010-2012.

    Osnovni cilj polazne studije je da ponudi uvi-de u:

    obim i karakteristike preduzetnitva ena u Srbiji,

    faktore koji podstiu ukljuivanje ena u preduzetnitvo i njihovo uspeno poslovanje,

    prepreke s kojima se ene suoavaju pri za-poinjanju, voenju ili razvoju samostalnog poslovnog poduhvata.

    Izrada studije utemeljena je na komplek-snoj metodologiji u kojoj su kombinovane analize na postojeim podacima i original-no kvantitativno i kvalitativno istraivanje. Analiza sprovedena na postojeim podacima iz razliitih izvora (baza privrednih drutava i preduzetnika/ca, zvanini statistiki podaci i javne evidencije, meunarodna statistika, rezultati domaih istraivanja) ima za cilj da obezbedi informacije o bitnim karakteristika-ma drutveno ekonomskog i institucionalnog konteksta, kao i da obezbedi uvide u obim i osnovne karakteristike preduzetnitva ena. Kvantitativno istraivanje sprovedeno je an-ketiranjem na reprezentativnom uzorku od 455 aktivnih i 52 bive preduzetnice u Srbiji, sa ciljem da obezbedi detaljnije uvide u karak-teristike preduzetnitva ena i njihove subjek-tivne percepcije ansi i prepreka. Kvalitativno istraivanje obuhvatilo je dubinske intervjue sa 10 preduzetnica razliitog profila, na osno-vu kojih su sainjene studije sluaja, kao i tri fokusirane grupne diskusije koje su imale za cilj da prodube nalaze o pojedinim aspektima preduzetnitva ena i tekoama s kojima se preduzetnice suoavaju.

    Ovako sloena metodologija za izradu pola-zne studije bila je potrebna zbog toga to u Srbiji ne postoji zvanina definicija predu-zetnitva niti sistem redovnog praenja pre-duzetnitva prema polu preduzetnika/ca, te je nemogue stei potpuna saznanja o preduzet-nitvu kao specifinoj pojavi, a posebno o pre-

    duzetnitvu ena. Nepostojanje sistematskog, rodno osetljivog praenja preduzetnitva ena sputava profilisanje adekvatnih mera za nje-govo unapreivanje.

    U skladu s nauno-strunim definicijama, preduzetnice/i su u ovoj studiji shvaeni kao oni ekonomski akteri koji kombinuju faktore proizvodnje i druge relevantne resurse na ino-vativan nain i tako ih premetaju iz sektora nie u sektor vie produktivnosti i vieg do-hotka, pri emu otkrivaju i iskoriavaju anse u datom kontekstu, i procenjuju i preuzimaju rizike svojih odluka i akcija.

    Polazei od ove osnovne definicije, razvije-na je i operacionalna definicija, po kojoj su kao preduzetnice prepoznate sve ene koje su vlasnice (bilo kog udela) nad preduzeem uz uslov da istovremeno obavljaju i vodeu upravljaku ulogu u tom preduzeu, a bez obzira na nain na koji su stekle vlasnitvo. Ova definicija preduzetnice u skladu je sa definicijom koju su OECD i Eurostat uzeli kao osnovu za razvoj sistema praenja predu-zetnitva. Na praktinom nivou to je znai-lo da su kao preduzetnice identifikovane sve ene koje su registrovane kao preduzetnice, odnosno lica koja poseduju i vode bilo koju vrstu radnje (trgovinsku, zanatsku, agenciju, ordinaciju i sl.), kao i ene koje su vlasnice i upravljaice privrednih drutava (drutvo sa ogranienom odgovornou, ortako, koman-ditno i deoniarsko drutvo).

    Analiza institucionalnog okruenja koje je od znaaja za razvoj preduzetnitva ena poka-zala je da se institucionalni okvir poslednjih godina znaajno razvio uspostavljanjem i unapreivanjem razliitih institucija nad-lenih za regulisanje poslovnog okruenja ili samog preduzetnitva i poslovanja, koje pruaju razliite oblike podrke ili integri-u mere i politike vezane za preduzetnitvo u druge oblasti podsticanja razvoja. Razvoj institucionalnog okvira je ostvaren i dono-enjem zakona i propisa koji reguliu oblasti poput registracije, poslovanja, uslova za vre-nje razliitih transakcija, saradnje i ugovornih odnosa, namirivanja obaveza prema dravi i zaposlenima, potovanja prava zaposlenih i regulisanja socijalnih dabina i dr. Pored toga, razvoju institucionalnog okvira doprineo je i razvoj politika iskazanih u razliitim strate-

    kim i akcionim planovima. Sa druge strane, ovi napori da se prostor poslovanja vie i bo-lje uredi, vode velikom uslonjavanju propisa koje je teko pratiti, posebno u sluaju malih preduzetnika/ca. Sloenost propisa i politi-ka razvoja preduzetnitva praena je i nedo-voljnom integrisanou rodne perspektive u kljune strategije i mere; naime, propisi i politike esto ne prepoznaju neke specifine probleme i potrebe ena u biznisu i zato ne omoguuju specifine oblike podrke.

    Kada je u pitanju ire socio-ekonomsko okru-enje, istraivanje je pokazalo da ono sadri niz nepovoljnih uslova za razvoj preduzet-nitva ena, kao i da same preduzetnice esto percipiraju to okruenje kao nepodsticajno za preduzetnitvo. Naime, uz nepovoljne eko-nomske uslove, koji prate trendove odloene i oteane tranzicije u Srbiji, a od pre nekoliko godina i efekte svetske ekonomske krize, kao oteavajua okolnost za preduzetnitvo ena javljaju se i znaajne rodne nejednakosti koje deluju kao prepreka i pri ulasku u preduzet-nitvo i kasnije, tokom voenja i razvoja posla. Zbog toga ne iznenauje sutinski nepovoljna percepcija poslovne klime meu preduzetni-cama iz uzorka istraivanja: 91% preduzetni-ca smatra da je u Srbiji teko zapoeti posao zbog nedostupnosti finansijskog kapitala, a 73% smatra da je to teko zbog kompliko-vanih administrativnih procedura. Ova ne-povoljna poslovna klima percipira se i u nizu drugih aspekata: nedovoljno podsticaja za preduzetnitvo u obrazovnim institucijama, stvaranje nepovoljne slike o preduzetnicima u naem drutvu i sl.

    Analiza obima i karakteristika preduzetni-tva ena sprovedena na podacima iz registra radnji i privrednih drutava o aktivnim pri-vatnim preduzeima, pokazala je da predu-zetnitvo ena ima znatno manji obim od preduzetnitva mukaraca. Od ukupnog bro-ja aktivnih (privatnih) privrednih drutava i radnji na preduzetnitvo ena otpada tek 26%. Rodne razlike u karakteristikama pre-duzetnitva ispoljavaju se i u tome to je pre-duzetnitvo ena znatno vie koncentrisano u sektoru usluga (posebno u trgovini) nego to je to preduzetnitvo mukaraca (80,4% radnji i privrednih drutava preduzetnica je u sek-toru usluga, dok je udeo preduzetnika u tom sektoru 70%); ene su poele da se ukljuuju

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    Saetak

    9

    u preduzetnitvo kasnije nego mukarci, e-e biraju jednostavnije pravne forme (radnje nasuprot privrednim drutvima) i samostalno vlasnitvo. Pored toga, preduzetnitvo ena odlikuje se i veom stopom gaenja preduze-a: 47% preduzea koje su osnovale i vodile ene je ugaeno, dok je meu preduzeima koja su osnovali i vodili mukarci ugaeno 38%. Rizicima od neuspeha posebno su izlo-ena preduzea ena u ranoj fazi rada (staro-sti do 42 meseca prema GEM metodologiji), iz ega se moe zakljuiti da je preduzetnitvo ena krhkije i tee odrivo, te da mu je po-trebno pruiti dosledniju podrku u fazi mla-dosti preduzea.

    Nalazi anketnog istraivanja sprovedenog na uzorku od 455 aktivnih preduzetnica ukazu-ju na to da su prema socio-demografskom profilu preduzetnice preteno ene srednjih godina (prosena starost iznosi 41,9 godina), srednjeg obrazovanja (srednju kolu zavri-lo je 66% preduzetnica), udate ene (79%) koje imaju decu (85%). Podaci o preduzet-nikom profilu ena iz uzorka ukazuju i na to da je preteno re o mikropreduzetnitvu (99% preduzetnica zapoljava manje od 10 lica), koje predstavlja poslovanje u sektoru usluga na lokalnom tritu (76% preduzet-nica nastupa iskljuivo na lokalnom tritu). Preduzetnice su najee prva generacija pre-duzetnika u porodici (76% nema porodinu preduzetniku tradiciju) i najee su ule u preduzetnitvo ne zbog dobre poslovne ide-je i prepoznatih poslovnih ansi, ve iz eko-nomske nude, odnosno zbog toga to dru-gaije nisu mogle da obezbede bilo kakvo ili odgovarajue zaposlenje (68%). Nalazi istra-ivanja potvrdili su poetne uvide o krhko-sti preduzetnitva ena, jer se pokazalo da su tek u 55% sluajeva njihovi biznisi izali iz faze povoja (da su se odrali due od 42 meseca); a vie od polovine njihovih predu-zea stagnira ili se suoava s problemima u poslovanju koji ugroavaju i opstanak firme.

    Podaci iz istraivanja pokazuju da pri ulasku u preduzetnitvo najvanije potencijale ena predstavljaju snano izraena elja za auto-nomijom u radu, za samostalnim poslovnim poduhvatima, i reenost da se ne odustaje lako (nakon prvog pokuaja). Glavne slabo-sti predstavljaju est ulazak u preduzetnitvo zbog pukog pritiska ekonomske nude a bez

    dovoljno razvijenih poslovnih ideja i nepo-voljni resursi za start-up, posebno nedostatak finansijskog kapitala. Prethodno radno isku-stvo je znaajno za zapoinjanje samostalnog posla 80% preduzetnica iz uzorka istrai-vanja koje su bile zaposlene neposredno pre osnivanja sadanje firme, radile su u sektoru u kom posluje i sadanja firma. One su svoje radno iskustvo prenele u samostalan posao, a gotovo treina je unela i menadersko iskustvo s prethodnog posla. Pokazalo se da pri zapo-injanju samostalnog posla jedan od kljunih resursa predstavlja socijalni kapital, odnosno vredni poslovni kontakti koje su preduzetnice ostvarile na prethodnom zaposlenju.

    U cilju procene uspenosti preduzetnica iz uzorka konstruisan je poseban indeks na osnovu kog su njihova preduzea prepoznata kao neuspena (sa dve potkategorije ona iji je opstanak ugroen i ona koja se suoavaju s problemima u poslovanju), stagnantna (pre-duzea koja opstaju i reprodukuju se, ali ne pokazuju znakove rasta ni u jednom pogledu niti bolje finansijske performanse) i uspena (meu kojima su izdvojena ona koja pokazu-ju veliku uspenost i istovremeni rast). Ispi-tivanje velikog broja faktora pokazalo je da je tek nekolicina faktora statistiki znaajno povezana sa uspenim poslovanjem preduze-a: sektor (u smislu smanjenih ansi za uspeh ukoliko je re o preduzeu koje posluje u sek-toru klasinih, uglavnom linih usluga), sta-rost preduzetnice (u smislu veih ansi mladih preduzetnica da posluju uspeno), uee pre-duzetnice u obukama (koje znaajno povea-va anse njenog preduzea da posluje uspe-no), inoviranje proizvoda i usluga i saradnja sa drugim preduzeima (pre svega ona forma saradnje koja se odvija sa preduzeima koja su klijenti preduzea iz naeg uzorka).

    Od uspenosti preduzea zavise i planovi za budunost. Meu neuspenim preduzeima ee su zastupljeni planovi gaenja nego meu stagnantnim i uspenim preduzeima, dok su meu uspenim znatno ee prisutni planovi razvoja (u pogledu broja zaposlenih, inovacija, osvajanja novih trita, a pogotovo u pogledu proirenja delatnosti novim proi-zvodima i uslugama).

    Analiza na uzorku od 52 ene koje su nekad bile preduzetnice a ija su preduzea ugae-

    na i izbrisana iz registra ukazala je na neke znaajne razlike izmeu bivih i aktivnih pre-duzetnica i time pruila dodatna saznanja o faktorima (ne)uspeha koje treba imati u vidu kada se oblikuju programi podrke preduzet-nicama. Bive preduzetnice razlikuju se od aktuelnih ve prema nekim socio-demograf-skim odlikama i elementima preduzetnikog profila. One su proseno starije od aktivnih preduzetnica, ee dolaze iz ruralnih sredi-na i ee su udate i imaju porodicu. Vana razlika se ispoljava i u tome to su bive pre-duzetnice po motivacionom profilu ee pre-duzetnice iz ekonomske nude, to je delom razumljivo s obzirom na to da je meu njima uee ena koje su biznis pokrenule tokom ekonomskog propadanja i osiromaenja 90-ih godina prolog veka daleko vee nego meu aktuelnim preduzetnicama (44% prema 15%).

    Bive preduzetnice su ee bile nezaposlene pre osnivanja preduzea nego to su to bile ak-tivne, a to se odraava i na poetne resurse za preduzetniku aktivnost jer one su ree ras-polagale znaajnim poslovnim vezama nego aktuelne preduzetnice i slabije su poznavale odgovarajue trite. Njihova preduzea nisu bila bitno razliita od preduzea aktivnih pre-duzetnica, jer su takoe spadala u kategoriju mikropreduzea, po pravnoj formi najee su bila radnje koje posluju u sektoru usluga (najee trgovine) i to na lokalnom tritu. Preduzea ovih ispitanica u veini sluajeva ugaena su na osnovu odluke osnivaica i to zbog finansijskih tekoa.

    Meutim, ono po emu se poslovanje bivih preduzetnica znaajno razlikuje od poslovanja aktivnih, a to moe da objasni i njihov neu-speh jeste injenica da su one daleko manje investirale u inovacije proizvoda, usluga, teh-nologija, marketinga i organizacije, kao i da su znatno manje ulagale u obuku zaposlenih (ukljuujui i sopstvenu), u toku poslednje dve godine poslovanja preduzea.

    Neto manje od polovine bivih preduzetnica razmilja o novom preduzetnikom poduhva-tu, ali planovi ne ukazuju na to da bi njihovi poduhvati bili bitno razliiti od prethodnih, izuzev to se ne bi koncentrisali u sektoru tr-govine kao u prethodnom pokuaju.

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    Saetak

    10

    Sve istraivake komponente (anketno istra-ivanje sa aktivnim i bivim preduzetnicama, dubinski intervjui i FGD) istakle su injenicu da ene ne odustaju lako od preduzetnikih pokuaja i inicijativa. Svaka deseta aktivna preduzetnica ve je prethodno imala neuspe-an pokuaj, a 48% bivih preduzetnica opet planira nov preduzetniki pokuaj. Intere-santni su i primeri iz dubinskih intervjua, u kojima su preduzetnice istakle kako su iz ne-

    uspenog pokuaja nauile vane lekcije koje su im omoguile da u drugom pokuaju budu uspene.

    Napokon, istraivanje je obuhvatilo i aspekte usklaivanja poslovnog i privatnog ivota pre-duzetnica. Polovina smatra da provodi previe vremena na poslu. Istovremeno, polovina ispi-tanica smatra da ne provodi dovoljno vreme-na s porodicom, 64% da ne provodi dovoljno

    vremena s prijateljima, a 74% da ne provodi dovoljno vremena u aktivnostima dokolice. Nalazi su pokazali da 40% ena ima izraenu subjektivnu percepciju sukoba izmeu privat-nog i poslovnog ivota. Veinu ispitanica ovaj konflikt, ipak, ozbiljnije ne frustrira. Njihov poloaj u porodici je ravnopravniji nego to je to u proseku poloaj ena u Srbiji, i one su preteno zadovoljne nainom ivota koji ide uz preduzetnitvo.

  • 11

    Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    11

    SUMMarYThe baseline study on women entreprene-urship in Serbia was prepared by SeConS Development Initiative Group as part of the Improvement of Economic and Social Rights of Women in Serbia and Montenegro project, conducted by the Agency of the United Na-tions for gender equality and empowerment of women, UN Women, for the 2010-2012 period.

    The main goal of the baseline study is to offer insights into: The scope and characteristics of women en-

    trepreneurship in Serbia The factors that encourage inclusion of wo-

    men in entrepreneurship and their succes- sful business conduct

    The obstacles they face while starting, running and developing their own business endeavor.

    The making of the study was based on a com-plex methodology which combines analysis of existing data and an original quantitative and qualitative research. The analysis of exi-sting data collected from various sources (the business record of entrepreneurs and compa-nies, official statistic data and public records, international statistics, the results of research conducted in the country) aims to provide information on key characteristics of the so-cio-economic and institutional context, and offers insights into the scope and basic cha-racteristics of women entrepreneurship. The quantitative research was conducted through a survey on a representative sample of 455 active and 52 former women entrepreneurs in Serbia, with the aim of obtaining a more detailed knowledge of the characteristics of entrepreneurship of women and their subjec-tive perception of the chances and obstacles they face. The qualitative research encom-passed in-depth interviews with 10 women entrepreneurs of various profiles, on the basis of which case studies were made, alongside with 3 focus group discussions with an aim to deepen the findings on the specific aspects of women entrepreneurship and the hardships they are faced with.

    Such a complex methodology for making the initial study was required because there is neither an official definition of entrepre-neurship in Serbia, nor a system of regu-

    lar monitoring of women entrepreneurship according to the gender of the entrepreneur, making it impossible to acquire both the ove-rall information on entrepreneurship as a spe-cific phenomenon and women entreprene-urship in particular. The lack of a systematic, gender-sensitive monitoring of women entre-preneurship limits the designing of adequate measures for its improvement.

    As laid down in scientific-expert definitions, entrepreneurs are in this study regarded as economic actors that combine factors of pro-duction and other relevant resources in an innovative way, promoting them from a lower to a higher income bracket, during which process they discover and use the opportuni-ties that present themselves in a given con-text, as well as assess and take on risks of their decisions and actions.

    Starting from this basic definition, an opera-tional definition was developed according to which all women who own (any share of ) a company are recognized as entrepreneurs, provided that they, at the same time, also per-form a lead management role in the company, regardless of the way they acquired ownership in that particular company. This definition of a woman entrepreneur is in accordance with the definition which was taken by OECD and Eurostat as a basis for the development of a system for entrepreneurship monitoring. At a more practical level, it meant that all wo-men registered as entrepreneurs were identi-fied as women entrepreneurs, which is to say, any persons who own and run any kind of business (trade, craft, agency, surgery and the like), as well as women owners and managers of companies (limited liability companies, partnership organizations, limited companies and stock companies).

    An analysis of the institutional environment relevant to the development of women entre-preneurship has shown that, in the last cou-ple of years, the institutional framework has developed significantly through establishing and promoting various institutions in char-ge of regulating the business environment or entrepreneurship and business conduct itself. These institutions provide various kin-ds of support or integrate measures and po-licies linking entrepreneurship with other

    areas of encouraging development. The deve-lopment of the institutional framework was also secured by passing laws and regulations that govern areas such as registration, busi- ness conduct, conditions in which a variety of transactions is conducted, cooperation and contractual relations, settlement of financial obligations towards the state and ones own employees, respect for the rights of employees, payment of social contributions and the like. Besides this, the development of policies pre-sented in diverse strategy and action plans has aided the development of the institutio-nal framework. On the other hand, all efforts directed at making the business environment better and more thoroughly regulated typi-cally result in a greater complexity of regula-tions that are hard to follow, especially in the case of small entrepreneurs. This complexity of regulations and policies aimed at encoura-ging the development of entrepreneurship is also accompanied by insufficient integration of the gender perspective into the key stra-tegies and measures, as these regulations and policies often fail to recognize some specific problems and needs of women in business, to whom they consequently offer no specific forms of support.

    In terms of the wider socio-economic envi-ronment, the research has shown that it fea-tures a number of unfavorable conditions for the development of women entrepreneurship, alongside with the fact that women entre-preneurs themselves more often than not perceive this environment as unsupportive to entrepreneurship. That is to say that with the current unfavorable economic conditions, which are accompanying the trends of pro-longed and aggravated transition in Serbia, and, in the last couple of years, the effects of the global economic crisis, women entrepre-neurship has been faced with new difficult circumstances characterized by significant gender inequalities that pose serious obstacles both when entering the world of entreprene-urship and later during the phase of running and developing a business. It comes as no surprise then that the perception of the bu-siness climate among entrepreneurs is essen-tially unfavorable, as shown by the research sample, which indicates that 91% of women entrepreneurs think that starting a business in Serbia is very hard due to the unavailability

  • 12

    Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    Summary

    12

    of financial capital, while 73% of them feel that this is so because of complicated admini-strative procedures. This unfavorable business climate is also perceived in a number of other aspects: insufficient encouragement for entre-preneurship in educational institutions, a bad image that entrepreneurs have in the society and so on.

    The analysis of the scope and characteristics of women entrepreneurship, which was con-ducted on the data from the business register of entrepreneurs and companies, has shown that women entrepreneurship is significantly lower in scope than men entrepreneurship. Of the total number of active (private) busi-nesses, women entrepreneurship accounts for only 26%. Apart from that, gender differences in the characteristics of entrepreneurship are evident in the fact that women entreprene-urship is significantly more concentrated in the service sector (especially trade) than is the case with men entrepreneurship (80.4% of businesses owned and/or run by women is in the service sector, compared to a 70% share in businesses owned and/or run by men); women have started to engage in entrepreneurship la-ter than men, they more often choose simpler legal forms (shops rather than companies) and independently owned businesses. Besides this, women entrepreneurship is marked by a higher percentage of business closure cases: 47% of the enterprises started and run by wo-men have closed down, compared to 38% of the companies opened and run by men. Wo-men enterprises are especially exposed to the risk of failure in the early business phase (wit-hin the first 42 months of operation accor-ding to GEM methodology), which points to the fact that women entrepreneurship is more fragile and harder to maintain, and that it also requires more consistent support in the early phase of running a business.

    The survey findings based on the sample of 455 active women entrepreneurs show that according to their socio-demographic profi-le, women entrepreneurs are predominantly middle-aged (average age is about 41.9), with secondary education (66% of women entrepreneurs have high-school diplomas), married (79%) and with children (85%). The information on the entrepreneurship profile of women included in the sample shows that

    we are mainly looking at micro-entreprene-urship (99% of women entrepreneurs have fewer than 10 employees) in the local-market service sector (76% of women entrepreneurs are active solely on the local market). Women entrepreneurs are more often than not the first generation of entrepreneurs in the family (76% of them have no family entreprene-urship tradition) and have most often enga-ged in entrepreneurship not because they had a good business idea and recognized business opportunities, but because of economic nece-ssity, i.e. because they could not find another way to secure any, or at least appropriate, em-ployment (68%). The research findings have confirmed the initial argument about the fragile quality of women entrepreneurship, because it turned out that in only 55% of the cases did their businesses progress further from the initial phase of development (and were maintained for longer than 42 months); while more than half of their companies are stagnating or facing problems in doing busi-ness that is endangering the very survival of the company.

    The research data point to the fact that, when engaging in entrepreneurship, the most im-portant potentials in women are: a strong de-sire for autonomy and independence in their business endeavors, as well as determination to persevere in the face of adversity (refusing to quit after the first try). Their main wea-knesses are that they often engage in entre-preneurship because of the sheer pressure of economic necessity and without sufficiently developed business ideas, with insufficient re-sources for start-up ventures, especially lack of business capital. Previous work experience is significant when starting independent busi-ness 80% of women entrepreneurs from the research sample who had been employed be-fore they founded their own company, worked in the same sector as the company they were starting. They transferred their work experi-ence into their own business, with almost a third of them bringing along their manageri-al experience from their previous job. One of the key resources for starting ones own busi- ness turned out to be social capital that is, valuable business contacts that women en-trepreneurs have already established in their previous employment.

    With the aim of assessing the success of the women entrepreneurs from the sample, a special index was devised, on the basis of which one can consider their businesses as: unsuccessful (with two subcategories those whose survival is threatened and those facing problems in their work), stagnant (compa-nies that manage to survive and perpetuate themselves, but do not show signs of growth in any respect, nor have more significant fi-nancial returns) and successful (especially those showing a high success rate accompa-nied with steady growth). Research of a large number of factors has revealed that only a few of them are linked in a statistically significant way with how successful the management of the company is. These factors are: operating sector (a company doing business in the sec-tor of traditional, mainly personal, services has slimmer chances of success), age of women entrepreneurs (younger women entreprene-urs have higher chances of having successful businesses), training of women entrepreneurs (professional training significantly increases the chances of women entrepreneurs having successful businesses), innovation of products and services and cooperation with other com-panies (primarily the form of cooperation established with the companies that are cli-ents of the company from our sample).

    A companys plans for the future depend very much on how well it is doing business. Termination plans are more frequent among unsuccessful companies than among stagnant and successful ones, with successful compa-nies often considering development plans (in regard to number of employees, innovation, conquering new markets, and especially in re-gard to expanding their scope of business by offering new products and services).

    An analysis of the sample of 52 women who were once entrepreneurs and whose compa-nies were terminated and erased from the re-gister have indicated some significant diffe-rences between former and active women entrepreneurs, providing in this way additi-onal insights into the success/failure factors that should be taken into account when cre-ating women entrepreneurship support pro-grams. Former women entrepreneurs differ from active ones already in terms of their socio-demographic characteristics as well as

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    Summary

    13

    in the elements of their respective entrepre-neurship profiles. On average, they are older than active women entrepreneurs; they more often come from rural areas and are more of-ten married and have a family. An important difference is that, according to their motiva-tional profile, former women entrepreneurs are more frequently entrepreneurs out of economic necessity, which is partially under-standable considering that a far larger share of women entrepreneurs started their busi- nesses during the economic downfall and general population impoverishment of the 1990s (44% as opposed to 15%).

    Former women entrepreneurs were more recurrently unemployed before they started their own businesses than was the case with active ones. This is also reflected in the start-up resources required for entrepreneurial ac-tivity in the sense that they had fewer signi-ficant business connections than the active women entrepreneurs and had less knowled-ge of their potential market. Their busine-sses were not significantly different from those owned by active women entrepreneurs because they were also in the category of micro-companies, legally regarded as shops doing business in the service sector (mostly trade) limited to local markets. In most cases,

    the businesses of these women had to close down owing to a decision of their founders and mainly because of financial difficulties. However, one of the most significant diffe-rences in the way former women entreprene-urs and active ones conducted their business operations (which might also explain the failure of the former) is that former women entrepreneurs invested far less in the innova-tion of their products, services, technologies, marketing and business organization, as well as in employee training (including their own) during the last two years of their companys business operations. Somewhat less than a half of former women entrepreneurs are con-sidering a new business endeavor, but their plans do not indicate that these endeavors would differ much from the previous ones, except that they would not focus on the tra-de sector as was the case with their previous attempt.

    All research components (survey research with both active and former women entre-preneurs, in-depth interviews and FGDs) have pointed out the fact that women do not give up easily on their entrepreneurship attempts and initiatives. One in ten active women entrepreneurs has already had an unsuccessful attempt, while 48% of former

    women entrepreneurs are planning a new entrepreneurial effort. Examples from the in-depth interviews are also interesting because women entrepreneurs have stressed that they have learned valuable lessons from their un-successful attempts, lessons that have taught them to be more successful the second time around.

    Finally, the research has also encompassed the aspects of women entrepreneurs trying to adjust their work with their private life. A half of them believe that they spend too much time at work. At the same time, the other half feel that they do not spend eno-ugh time with their families, 64% think the same about spending time with their friends and 74% regret that they do not have enough time for leisure activities. The findings have shown that 40% of the women have a strong subjective perception of the conflict between private life and work. Most of the subjects are, however, not seriously frustrated by this con-flict. Their position in the family is more equal than that of an average woman in Serbia and they are for the most part satisfied with the way of life that goes hand in hand with their entrepreneurship.

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    14

    Polaznu studiju o preduzetnitvu ena u Srbi-ji sainila je organizacija SeConS grupa za razvojnu inicijativu, kao deo projekta Unap-reenje ekonomskih i socijalnih prava ena u Srbiji i Crnoj Gori, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaivanje ena UN Women, u periodu 2010-2012. Projekat finansira Vlada Kraljevi-ne Norveke, a on se sprovodi u tesnoj sarad-nji s Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, kao i sa drugim re-levantnim dravnim institucijama. Najvani-ji cilj projekta je da prui podrku kljunim institucijama da integriu rodnu perspektivu u svoje politike, programe, delovanje i bude-tiranje i time doprinesu suzbijanju rodno za-snovane diskriminacije na tritu radne snage.

    U okviru ovog ireg projekta sainjena je pola-zna studija o preduzetnitvu ena s namerom da se posebna panja posveti ueu ena u segmentu trita radne snage u kom se pokre-u razvojni procesi, stvaraju ekonomske vred-nosti i radna mesta. Preduzetnitvo se smatra vanim pokretaem ekonomskog i drutve-nog razvoja. Praenje na meunarodnom ni-vou pokazalo je da preduzetnitvo ena daje znaajan doprinos svetskoj ekonomiji i to po-sebno u zemljama niskog i srednjeg dohotka (Allen et al., 2007). Stoga je podsticanje pre-duzetnitva ena u Srbiji istovremeno znaaj-no i za korienje punijeg ekonomskog potenci-jala i za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u oblasti ekonomske participacije.

    Statistiki podaci ukazuju na izrazito slabo iskorien ekonomski potencijal ena u Srbiji. Samo 38,8% ena u radnom dobu (15-64) bilo je zaposleno u aprilu 2011. godine, u odnosu na 52,2% mukaraca (RZS, 2011b: 8). Meu zaposlenim enama tek 13% obavlja samo-stalni posao (bez obzira na to da li zapoljava druga lica ili ne), dok to ini 28,0% zaposlenih mukaraca (Ibid.: 9). ak 23,1% aktivnih ena je nezaposleno i pokuava da pronae zaposle-nje, u emu tek neznatno bolje stoje mukarci meu kojima je takvih 22,7% (Ibid.: 8). Pored toga, stope aktivnosti ena u Srbiji kontinui-rano opadaju (RZS, 2011a: 10) i znaajno su nie u odnosu na stope mukaraca u Srbiji i prosek za EU27, a 7% neaktivnih ena (RZS, ARS 2010: 91) predstavlja zapravo obeshra-brenu radnu snagu koja je napustila trite radne snage nakon neuspenih pokuaja da

    se zaposli. Neiskorien ekonomski potencijal ena u znaajnoj meri moe biti pokrenut ade-kvatnim programima podrke preduzetnitvu ena, to e doprineti i ukupnom ekonom-skom rastu i poveanju zaposlenosti u Srbiji.

    Da bi se omoguio razvoj adekvatnih i efektiv-nih politika podrke preduzetnitvu ena, po-trebno je obezbediti kvalitetne uvide u stanje i trendove, potencijale i probleme s kojima se su-oavaju ene koje nastoje da pokrenu sopstveni posao ili ga ve vode. Zbog toga je osnovni cilj ove polazne studije da ponudi uvide u:

    obim i karakteristike preduzetnitva ena u Srbiji,

    faktore koji podstiu ukljuivanje ena u preduzetnitvo i njihovo uspeno poslovanje,

    prepreke s kojima se ene suoavaju pri za-poinjanju, voenju ili razvoju samostalnog poslovnog poduhvata.

    Namera je i da se preduzetnitvo ena u Sr-biji, bar u osnovnim aspektima, sagleda u komparativnoj perspektivi, u odnosu na pre-duzetnitvo mukaraca u Srbiji, ali i u odnosu na preduzetnitvo ena u regionu i EU. Na taj nain bie jasnije uoene specifine karak-teristike i problemi preduzetnitva ena u Sr-biji, koji nameu i izradu posebnih mera po-drke, a dobre prakse iz drugih sredina mogu pomoi u pronalaenju odgovarajuih reenja.

    Da bi opisani ciljevi bili realizovani, izrada studije utemeljena je na kompleksnoj meto-dologiji koja kombinuje analize na posto-jeim podacima i originalno kvantitativno i kvalitativno istraivanje. Analiza sprovedena na postojeim podacima iz razliitih izvora (baza privrednih drutava i preduzetnika/ca, zvanini statistiki podaci i javne evidencije, meunarodna statistika, rezultati domaih istraivanja) ima za cilj da obezbedi infor-macije o bitnim karakteristikama drutveno- ekonomskog i institucionalnog konteksta, kao i da obezbedi uvide u obim i osnovne karak-teristike preduzetnitva ena. Kvantitativno istraivanje sprovedeno je anketiranjem na reprezentativnom uzorku od 507 preduzet-nica u Srbiji, sa ciljem da obezbedi detaljnije uvide u karakteristike preduzetnitva ena i njihove subjektivne percepcije u pogledu ansi i prepreka. Kvalitativno istraivanje obuhva-tilo je dubinske intervjue sa 10 preduzetnica

    razliitog profila, na osnovu kojih su sainjene studije sluaja, kao i tri fokusirane grupne dis-kusije koje su imale za cilj da prodube nalaze o pojedinim aspektima preduzetnitva ena i tekoama s kojima se preduzetnice suoavaju.

    Studija je organizovana u vie celina. U pr-vom poglavlju objanjeni su pojmovni okvir i metodologija na kojima se temelji studi-ja. U drugom poglavlju panja je usmerena na karakteristike drutveno-ekonomskog, institucionalno-normativnog okvira, kao i kljunih primenjenih politika koje stvaraju uslove za preduzetnivo ili direktno utiu na njegove tokove. U treem poglavlju prikazane su opte karakteristike preduzetnitva ena u viestruko uporednom okviru u odnosu na druge oblike zaposlenosti ena (posebno neformalne samozaposlenosti), u odnosu na preduzetnitvo mukaraca u Srbiji i u odnosu na preduzetnitvo ena u regionu i EU. Od etvrtog do osmog poglavlja sledi analiza koja se oslanja na podatke iz istraivanja sprove-denih za potrebe ove studije. U etvrtom po-glavlju detaljno je opisan profil preduzetnica iz uzorka prema nizu karakteristika: od socio-demografskih, motivacionih, preko karakteri-stika i uspenosti biznisa, percepcija razvojnih potencijala i prepreka, do usklaivanja kari-jere s porodinim i individualnim ivotom. Peto poglavlje posveeno je preduzetnicama koje su doivele poslovni neuspeh i bile pri-nuene da ugase svoj biznis. Ispitivanje ove grupe preduzetnica omoguie jasnije uvide u najvanije probleme s kojima se suoavaju preduzetnice u Srbiji. esto poglavlje se osla-nja na nalaze kvalitativnog istraivanja i ima za cilj da kroz portrete tipinih i izuzetnih preduzetnica pokae dublje osobene teko-e, faktore uspeha, neuspeha i sl. U sedmom poglavlju bie sumirani nalazi o preprekama s kojima se suoavaju preduzetnice od poetne namere da zaponu samostalni posao, preko procesa registracije, pristupa kapitalu, izazova i problema u voenju posla, do nastojanja da posao razviju ili obezbede njegov opstanak u kriznim trenucima. Nakon osmog poglavlja, u kom e biti izloeni najvaniji zakljuci i pre-poruke za mere podrke preduzetnitvu ena, sainjeno je i poglavlje rezime najvanijih nalaza studije koji moe posluiti kao kraa verzija itaocima/teljkama koji/e ne ele ili ne mogu da itaju studiju u celini.

    Uvod

  • 15

    Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    15

    Osnovni cilj polazne studije je da ponudi sistematsku i pouzdanu sliku o obimu i ka-rakteristikama preduzetnitva ena u Srbiji, njegovom potencijalu i problemima, kako bi se obezbedila kvalitetna osnova za kreiranje politika i mera usmerenih na podrku pre-duzetnitvu, podsticanje socio-ekonomskog razvoja i ostvarivanje vee rodne ravnoprav-nosti i ekonomskog osnaivanja ena. Da bi ovaj opti cilj bio ostvaren, izrada pola-zne studije usmerena je nizom specifinih ciljeva:

    da prui uvide u obim preduzetnitva ena u Srbiji;

    da opie preduzetnitvo ena prema najva-nijim karakteristikama: od regionalne ra-sprostranjenosti, sektorske strukture, preko pokazatelja uspenosti, do razvojnih plano-va i potencijala;

    da identifikuje profil preduzetnica u Srbiji prema njihovim najvanijim socio-demo-grafskim karakteristikama, odlikama kul-turnog i socijalnog kapitala, motivaciji za ulazak u preduzetnitvo;

    da prepozna potencijale preduzetnitva ena koji treba da budu predmet podrke u cilju osnaivanja preduzetnica i ostvarivanja punijeg ekonomskog potencijala u Srbiji i da osvetli doprinos enskog preduzetnitva ekonomskom rastu;

    da identifikuje prepreke i probleme s koji-ma se suoavaju preduzetnice u naporima da osnuju, vode i razvijaju svoje poslovne poduhvate;

    da ustanovi najvanije faktore poslovne us-penosti, ali i faktore propadanja preduzet-nikih poduhvata ena;

    da uporedi nivo i karakteristike predu-zetnitva ena u Srbiji s preduzetnitvom

    mukaraca u Srbiji i preduzetnitvom ena u drugim dravama regiona i EU;

    da ukae na raspoloivost podataka o pre-duzetnitvu ena u Srbiji, prepozna ne-dostatke u postojeim sistemima priku-pljanja podataka i prui preporuke na koji nain raspoloivost podataka moe biti unapreena;

    da prui pregled metodologija i kljunih indikatora koji se koriste za merenje nivoa preduzetnitva ena, a koji bi omoguili uporeivanje stanja sa zemljama u regionu i zapadnoj Evropi.

    Da bi navedeni ciljevi bili ostvareni, a slika o preduzetnitvu ena dovoljno obuhvatna, precizna i pouzdana, bilo je potrebno obli-kovati kompleksan pojmovni i metodoloki okvir istraivanja i analize koji je prikazan u nastavku poglavlja.

    1.1. Definisanje preDuzetnitva

    Iako se od 70-ih godina prolog veka istrai-vanju i praenju preduzetnitva poklanja veli-ka panja jer se ono smatra pokretaem eko-nomskog i drutvenog razvoja (Audretsch, 2003:5), pokretaem inovacija i ekonomskih promena (Schumpeter 1942; Shane, Venka-tamaran, 2000), osnovom dugorone odrivo-sti i konkurentnosti nacionalnih ekonomija (OECD 2009), do sada nije uspostavljena saglasnost oko teorijskih ili primenjenih defi-nicija ovog pojma. Nedostatak standardizova-ne definicije stvara tekoe u nastojanjima da se nalazi razliitih istraivanja porede ak i u drutvenom kontekstu jedne zemlje, a svaka-ko spreava i ira regionalna i meunarodna poreenja.

    Tekoe u definisanju preduzetnitva potiu od viestruke sloenosti pojma: preduzetnitvo predstavlja aktivnost koja obuhvata veliki broj komponenti kao to su prikupljanje i distribu-cija resursa, inovacije, preuzimanje rizika i sl.; javlja se u vrlo razliitim organizacionim for-mama; predstavlja ekonomsku ali i socijalnu aktivnost; ispoljava se i moe se prouavati na razliitim nivoima individualnom, grupnom, sektorskom, geografskom itd. Tekoe nastaju

    i usled toga to se esto bez preciznih i ekspli-citnih definicija naizmenino koriste pojmovi preduzetnik/ca, preduzetnitvo, preduzetnika aktivnost, preduzetniki poduhvat, preduzee, samozaposlenost, pa se ne zna ta tano po-drazumevaju ovi pojmovi niti koga sve kate-gorija preduzetnika/ca treba da obuhvati.

    Stoga je prvi vaan korak u prouavanju i pra-enju preduzetnitva njegovo nedvosmisleno i precizno definisanje, kako na teorijskom tako i na praktinom, operacionalnom nivou.

    do sada nije uspostavljena saglasnost oko teorijskih ili primenjenih definicija predu-zetniva, to oteava poreenje rezultata naunih istraivanja, kao i praenje stanja u meunarodnom okviru.

    ta je Preduzetnitvo?U odgovoru na pitanje ta je preduzetni-tvo?, ni najistaknutiji ekonomisti i sociolo-zi nisu postigli saglasnost koja bi omoguila usvajanje jedinstvene definicije. Sumirajui razliite definicije najuticajnijih autora uoava se nekoliko kljunih elemenata preduzetni-

    tva: kombinovanje faktora proizvodnje i drugih resursa na inovativan nain, preuzimanje rizi-ka i iskoriavanje ansi.

    umpeter i Draker posebno istiu inovacije kao vanu komponentu preduzetnitva. Za umpetera, preduzetnik je inovator u sferi privreivanja i to ne nuno onaj koji dolazi do samih pronalazaka, ve onaj koji uoava ekonomsku stranu pronalazaka i unosi te pro-nalaske u datu oblast delovanja (Schumpeter, 1961., nav prema Boli, 1994:76). umpeter je video preduzetnike kao agente ekonomskih promena oni reformiu ili radikalno menja-ju obrasce proizvodnje primenom inovacija i na taj nain vre kreativnu destrukciju ekono-mije, jer nove firme s preduzetnikim duhom zamenjuju stare, rutinizovane firme, stvaraju u tom procesu nove vrednosti i generiu eko-nomski rast (Schumpeter, 1942, nav. prema Audretsch, 2003: 2). Draker smatra da je ino-vacija specifino orue preduzetnika, sredstvo pomou kojeg oni koriste promene kao anse za novi poslovni poduhvat (Drucker, 1985: 19). Tako pronalaenje i iskoriavanje ansi postaje vaan element definisanja preduzet-nitva i u mnogim savremenim definicijama

    1. definicije pojMova i Metodologije praenja predUZetnitva ena

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    1. Definicije pojmova i metodologije praenja preduzetnitva ena16

    ovog pojma. Napokon, brojne definicije uzi-maju u obzir i element preduzetnitva na koji je ukazao jo Kantijon spremnost na preu-zimanje rizika. Naime, preduzetnik je osoba koja donosi i rizine ekonomske odluke, oso-ba koja procenjuje rizik, nastoji da ga kontro-lie i preuzima rizik u poslovanju (Cantillion, nav. prema Boli, 1994: 76).

    Meutim, u istraivanjima je potrebno definisati preduzetnitvo pre svega na praktinom, primenjenom nivou. Zbog toga je potrebno povui jasniju razliku izmeu preduzetnitva i drugih srodnih pojmova.

    Na osnovu teorijskih definicija preduzetnika/ca i preduzetnitva, moe se zakljuiti da preduzetnici/e predstavljaju ekonomske aktere koji kombinuju faktore proizvodnje i druge relevantne resurse na inovativan nain i tako ih premetaju iz sektora nie u sektor vie produktivnosti i vieg dohotka. U tim nastojanjima oni otkrivaju i iskoriavaju anse u datom kontekstu, i procenjuju i preuzimaju rizike svojih odluka i akcija.

    srodni PojMovi

    Preduzetnici/e, vlasnici/e i menaderi/ke . U literaturi i praksi postoji iroka saglasnost da preduzetnici/e i vlasnici/e nisu isto. Ve je francuski ekonomista Sej (1767-1832) ukazao na to da preduzetnike treba razlikovati od ka-pitalista (vlasnika kapitala) zato to se predu-zetnik ne odlikuje pukim posedovanjem kapitala, ve premetanjem ekonomskih resursa iz oblasti nie produktivnosti u oblast vie produktivnosti i veeg dohotka (Say, nav. prema Drucker, 1985: 21). Razlika se esto objanjava time to stan-dardni operativni menader barata raspoloi-vim resursima, uvaava uspostavljene struk-ture, trai odgovarajue prilike da bi izvrio zadate upravljake odluke, dok preduzetnik radi na stvaranju potrebnih resursa, uoava povoljne prilike, uspostavlja strukture koje omoguuju preduzetniko delovanje (Cin-gula, nav. prema Boli, 1994: 76). U praksi, vlasnici i menaderi mogu, ali i ne moraju biti preduzetnici (Boli, 1994: 77). Vlasnici/e e-sto trae preduzetnike/ce kojima e prepusti-ti poslove aktiviranja njihovih sredstava, a preduzetnici/e esto trae menadere/ke ko-jima preputaju poslove svakodnevnog ruko-voenja preduzeem. Preduzetnici/e deluju u meuprostoru izmeu vlasnika/ca i operativ-nih rukovodilaca/teljki preduzea. U stvarno-sti, te su uloge esto stopljene u jednoj osobi naroito u malim preduzeima, ali i u nekim veim poslovnim sistemima (Ibid.)

    Preduzetnici/e i samozaposleni/e. Samozaposlenost je status na tritu radne snage koji oznaava da osoba obavlja samo-stalnu delatnost i ne radi za drugog poslodav-ca. Ovaj pojam se preklapa s preduzetnitvom, ali se ne sme s njim poistovetiti. Preduzetni-tvo je uvek u nekoj formi samozaposlenost, jer preduzetnici/e sami kreiraju svoj biznis a time i svoje zaposlenje. S druge strane, samozapo-slenost nije uvek preduzetnitvo, jer sadri i neke oblike koji nemaju osnovne karakteristi-

    ke preduzetnitva, na primer lica koja obavlja-ju slobodne profesije, neformalno samozapo-sleni koji ak mogu obavljati i netrini rad i sl.

    Preduzetnitvo i preduzea. Preduzea nisu isto to i preduzetnitvo. To su pravne organizacione forme unutar kojih se preduzetnitvo odvija.1 U ovoj studiji e se pod preduzeima podrazumevati i radnje2 i privredna drutva, za razliku od prakse da se samo za ova druga koristi termin preduzee, dok se prva nazivaju preduzetnicima/cama (u skladu sa zakonom na osnovu koga se radnje registruju). Mala i srednja preduzea (MSP) predstavljaju sektor ekonomije s kojim se preduzetnitvo najee poistoveuje. To nije bez osnova jer u Srbiji ovaj sektor (ukoliko obuhvati i lica registrovana kao preduzetnike, odnosno mikropreduzea do deset zaposle-nih) obuhvata 99% svih preduzea. Meutim, iz dva vana razloga preduzetnitvo ne treba poistovetiti sa MSP. Prvo, time se iskljuuju preduzetnici/e iz velikih preduzea, koja (iako ih je malo) ostvaruju znaajno uee u BDP, ostvaruju veu produktivnost i zapoljavaju oko treine radne snage u Srbiji (Vlada RS, 2011). Vano je napomenuti da je u pojmu predu-zetnitva naglasak na aktivnosti i poduhvatu koji je povezan s pojedincima/kama, njihovim karakteristikama, sklonostima, naporima, mo-tivacijama i percepcijama. U praenju i prou-avanju preduzetnitva karakteristike predu-zea i poslovnih poduhvata tesno se dovode u vezu sa ovim individualnim obelejima, jer se smatra da upravo preduzetnici/e predstavljaju vane pokretae delovanja preduzea. Ovo je vano i zbog mera kojima se nastoji podstai preduzetnitvo jer takve mere nisu usmeravane prema preduzeima, ve prema preduzetnici-ma/cama, posebno u aspektima otpoinjanja samostalnog posla, inovacije i razvoja predu-zetniih poduhvata. Ipak, u uslovima nedosta-juih podataka za ovakvu analizu preduzetni-tva, praenje MSP sektora predstavlja najbolju aproksimaciju praenja preduzetnitva.

    1 U EU preduzee je definisano kao najmanja kombinacija pravnih jedinica koja predstavlja organizacionu jedinicu proi-zvodnje dobara ili usluga koja stie koristi od izvesnog stepena autonomije u odluivanju, posebno u alokaciji resursa. Preduzee vri jednu ili vie aktivnosti na jednoj ili vie lokacija (Council Regulation (EEC) No 696/93, 15/03/1993). Ova definicija je usklaena sa sistemom Nacionalnih rauna i Meunarodnom standardnom industrijskom klasifikacijom.

    2 Po Zakonu o preduzetnicima (Sl. glasnik SRS 54/89, 9/90, Sl. glasnik RS 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/2002, 101/2005), u radnje se klasifikuju razliiti oblici poslovanja poput radionica, kancelarija, biroa, servisa, agencija, studija, pansiona, apoteke, ordinacije i sl. (l. 3).

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    1. Definicije pojmova i metodologije praenja preduzetnitva ena 17

    Socijalno preduzetnitvo je oblik preduzetnitva kom se poslednjih godina sve vie posveuje panja, posebno u kontekstu ukljuivanja ranjivih grupa na tr-ite radne snage, kao i u kontekstu obezbe-ivanja kvalitetnijih socijalnih usluga u pri-vatnom sektoru. Meutim, vano je imati u vidu da je predmet prouavanja u ovoj studiji klasino preduzetnitvo, dakle ono koje je usmereno na ostvarivanje profita. U tom smi-slu socijalno preduzetnitvo nije obuhvaeno ovom studijom zato to se najee odvija u organizacionim formama koje nisu privatna profitna preduzea i koje sadre ogranienje u pogledu raspolaganja ostvarenim dobitima (moe ih reinvestirati iskljuivo u ostvarivanje socijalnih ciljeva) i ima drugaije postavljene ekonomske i socijalne ciljeve u odnosu na profitno orijentisano preduzetnitvo (vie u Cveji, Babovi, Vukovi, 2009).

    Preduzetnici deluju u meuprostoru izmeu vlasnika i operativnih rukovodilaca preduzea oni najee poseduju i elemente vlasnika i elemente menadera, ali se zbog specifine uloge ne mogu svesti ni na jedno ni na drugo.

    Kada nedostaju podaci za analizu preduzetnitva, praenje sektora malih i srednjih preduzea predstavlja najbolju aproksimaciju praenja preduzetnitva.predmet ove studije je klasino preduzet-nitvo, usmereno na stvaranje profita.

    PriMenjene definicije Preduzetnika i PreduzetnitvaZbog znaaja koji se pridaje preduzetnitvu u savremenim ekonomijama, suoenim s nizom tekoa u generisanju rasta i uspostavljanju odrivog socio-ekonomskog razvoja, namet-nula se potreba da se preduzetnitvo inten-zivnije prati, da se obezbede kvalitetne empi-rijske osnove za formulisanje odgovarajuih politika podrke i da se prate efekti tih poli-tika i na njima zasnovanih mera. U tom cilju usvojene su i odreene konceptualne definicije koje omoguavaju standardizovano praenje u nacionalnim i meunarodnim okvirima. Ova nastojanja su novijeg datuma (nakon 2000. godine) i stoga u oblasti praenja preduzetni-tva jo ne postoje dovoljno standardizovani i razvijeni sistemi sa odgovarajuim definicija-ma i metodologijama, poput recimo sistema za praenje stanja na tritu radne snage.

    Za podruje Evropske unije, Evropska komi-sija definisala je preduzetnitvo kao proces stvaranja i razvoja ekonomske aktivnosti pu-tem kombinovanja aktivnosti preduzimanja rizika, kreativnosti i/ili inovacije sa snanim upravljanjem, u okviru nove ili postojee or-ganizacije (CEC, 2003).

    OECD je 2006. godine zapoeo program ra-zvoja indikatora za praenje preduzetnitva, u saradnji sa Eurostatom (Entrepreneurship indicator programme EIP). Na osnovu analize najuticajnijih pristupa u definisanju i prouavanju preduzetnitva, predloene su i konceptualne definicije preduzetnika/ca, pre-duzetnike aktivnosti i preduzetnitva, koje su u skladu sa dostupnim empirijskim indika-torima (Ahmad, Seymour, 2008: 14):

    Preduzetnici/e su osobe (vlasnici/e biznisa) koji nastoje da stvore vrednost osnivanjem ili proirivanjem ekonomske aktivnosti pu-tem identifikovanja i eksploatisanja novih proizvoda, procesa ili trita.

    Preduzetnika aktivnost je ljudska akcija usmerena na stvaranje vrednosti osniva-njem ili proirivanjem ekonomske aktiv-nosti putem identifikovanja i eksploatacije novih proizvoda, procesa ili trita.

    Preduzetnitvo je fenomen povezan sa pre-duzetnikom aktivnou.

    Najznaajnija meunarodna inicijativa da se na svetskom nivou prati preduzetnitvo odvija se u okviru neprofitnog akademskog istraivakog konzorcijuma The Global En-trepreneurship Monitor (GEM). Prema me-todologiji GEM u preduzetnike/ce se svrsta-vaju osobe koje su istovremeno i vlasnici/e i menaderi/ke u svojim preduzeima. Zapravo pojmovni okvir GEM razlikuje etiri katego-rije preduzetnika/ca:

    1. Potencijalne preduzetnike/ce osobe koje poseduju znanja i vetine potrebne za preduzetnitvo;

    2. Preduzetnike/ce u osnivanju osobe koje su ve preduzele aktivnosti na osnivanju firme;

    3. Preduzetnike/ce u povoju osobe koje su vlasnici/e i menaderi/ke firmi starih do 42 meseca;3

    4. Preduzetnike/ce utemeljenih firmi osobe koje su vlasnici/e i menaderi/ke firmi sta-rih preko 42 meseca.

    Ove kategorije definisane su u kontekstu spe-cifinih ciljeva GEM istraivanja o kojima e kasnije biti rei, ali je vano uoiti da su kao preduzetnici/e prepoznate samo osobe koje istovremeno poseduju vlasnitvo nad kapitalom preduzea i upravljaju preduzeem.

    Meutim, kada se na sasvim praktinom, operacionalnom nivou nastoje identifikova-ti preduzetnici i preduzetnice, otvara se niz dilema:

    1. Da li preduzetnivo treba da obuhvati is-kljuivo sektor formalne ekonomije ili treba da ukljui i neformalni sektor?

    2. Da li preduzetnitvo treba da obuhvati i sa-mozaposlenost ili samo sluajeve u kojima preduzetnici/e zapoljavaju drugu radnu snagu?

    3. Ko su preduzetnici/e? Da li su to samo vlasnici/e i koliki udeo u vlasnitvu treba da imaju da bi bili preduzetnici/e u sluajevi-ma kada je vie vlasnika/ca?

    3 Naime, smatra se da je taj period presudan za opstanak preduzea, Zbog toga se firme koje postoje due od 42 meseca smatraju stabilnim, odnosno utemeljenim (established).

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    1. Definicije pojmova i metodologije praenja preduzetnitva ena18

    4. Da li je uslov da neko bude preduzetnik/ca to da istovremeno poseduje vlasnitvo nad firmom i da njome upravlja? Koliki udeo u vlasnitvu u tom sluaju treba da ima data osoba da bi se smatrala preduzetnikom/com? Odnosno, da li u ovakvim sluaje-vima preduzetnici/e mogu biti osobe koje poseduju manjinski udeo u vlasnitvu nad preduzeem?

    5. Da li su preduzetnici/e samo osobe koje su osnovale preduzea ili i osobe koje su pre-duzea kupile, nasledile?

    Navedene dileme su prisutne u sluaju kada je potrebno identifikovati aktere koji obavljaju preduzetnike uloge uopte, a posebno onda kada ih je potrebno razvrstati po polu. Pose-ban problem nastaje kada se analize sprovode na preduzeima jer se otvara pitanje da li i pod kojim uslovima jedno preduzee moe biti identifikovano kao ensko ili muko, odnosno kada moe biti prepoznato kao deo preduzetnitva ena, a kada kao deo predu-zetnitva mukaraca.

    Pojedini autori i autorke postavljaju vrlo stro-ge uslove pri definisanju preduzetnica, pa tako u ovu kategoriju ukljuuju samo ene koje su vlasnice 50% ili vie kapitala formalnog preduzea (bez obzira na to kako su stekle vlasnitvo nad preduzeem), koje su aktivno ukljuene u poslovanje preduzea upravlja-kim ili rukovodeim ulogama i koje kreiraju radna mesta za sebe i druge (Avolio: 20).

    Navedena definicija tei da suzi kategoriju preduzetnica, pre svega iskljuivanjem samo-zaposlenih ena koje (jo uvek) ne zapolja-vaju drugu radnu snagu, ali i iskljuivanjem ena koje imaju manjinski udeo u vlasnitvu preduzea ali obavljaju aktivnu preduzetniku ulogu.

    Ovako zahtevna definicija posebno ne bi bila primerena za drutveni kontekst Srbije u kom je tradicija preduzetnitva istorijski diskonti-nuirana, u kom se reforme i nastojanja da se preduzetnika aktivnost podstakne odvijaju u uslovima oteane transformacije i efekata ekonomske krize i u kom postoje izraene rodne nejednakosti koje sutinski mogu spu-tati preduzetnike potencijale ena, a nekada ih i zamaskirati.

    Zbog toga se u ovoj studiji polo od fleksibil-nije definicije preduzetnica i preduzetnitva ena po kojoj se kao preduzetnice prepozna-ju sve ene koje su vlasnice (bilo kog udela) nad preduzeem uz uslov da istovremeno obavljaju i vodeu upravljaku ulogu u tom preduzeu, a bez obzira na nain na koji su stekle vlasnitvo nad tim preduzeem. Takva definicija je u skladu s najuticajnijim teorijskim definicijama, kao i s najrelevantnijim meunarodnim primenjenim definicijama pre-duzetnitva i preduzetnika/ca (poput OECD i GEM definicija). Ona je takoe dovoljno ograniavajua da ne dopusti da se u ovu ka-tegoriju ukljue neke kategorije (neformalno samozaposleni, vlasnici i menaderi) koje su srodne preduzetnicima/cama, ali nisu isto to i oni/e, a istovremeno i dovoljno fleksibilna, jer omoguava da iz ove kategorije, zbog pre-strogih uslova ne ispadnu granini sluajevi preduzetnika/ca (oni/e koji/e ne zapoljavaju druge radnike, koji/e nisu osnovali ve dobi-li ili kupili vlasnitvo nad preduzeem, kao i oni/e koji/e stvarno preduzetniki vode pre-duzee iako nemaju veinsko vlasnitvo nad njim).

    Meutim, dok je preduzetnike i preduzetnice relativno lako identifikovati na osnovu nave-denih kriterijuma, kada se analiza usmeri na preduzea, nastaju dodatne tekoe. Naime, otvara se pitanje kada se za neko preduzee moe rei da spada u preduzetnitvo ena, odnosno u preduzetnitvo mukaraca? Ovo pitanje lako je reiti za veinu preduzea jer je veina preduzea mala, poseduje najee jednog vlasnika/cu koji/a je istovremeno i glavni/a direktor/ka. Problem se javlja kod veih preduzea, sloenije strukture, sa vie vlasnika/ca i vie upravljakih funkcija, kao to je to naroito sluaj sa akcionarskim dru-tvima. U ovakvim preduzeima je mogue da i ene i mukarci istovremeno obavljaju preduzetnike uloge, te se ona ne daju jed-noznano razvrstati ni u preduzetnitvo ena ni u preduzetnitvo mukaraca. U naoj ana-lizi e u ovakvim sluajevima biti cilj ne da se preduzea razvrstaju prema polu preduzet-nika, ve da se registruje u kom obimu se u takvim preduzeima ene javljaju kao osobe koje obavljaju preduzetniku ulogu zajedno sa drugima.

    Preduzetnice su ene koje su istovremeno vlasnice nad (bar delom) preduzea i obavljaju kljunu upravljaku ulogu, bez obzira na nain na koji su stekle vlasnitvo nad preduzeem.

    Iako se preduzea s malim brojem vlasnika/ca i jednostavnih struktura najee mogu identifikovati kao enska ili muka jer se moe utvrditi jedan ili glavni vlasnik/ca i upravlja/ica, kod velikih i sloenih preduzea to esto nije mogue jer preduzetnike uloge mogu zajedniki obavljati mukarci i ene.

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    1. Definicije pojmova i metodologije praenja preduzetnitva ena 19

    U Srbiji zasad ne postoji zvanina primenjena definicija preduzetnika/ca niti preduzetnitva, na osnovu koje bi bilo ureeno praenje ovog sektora. Jedina zvanina definicija preduzet-nika/ce nalazi se u Zakonu o privatnim pre-duzetnicima (Sl. glasnik SRS 54/89, 9/90, Sl. glasnik RS 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/2002, 101/2005). Po ovoj definiciji privatni preduzetnik je fiziko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju i samostalno obavlja svoju delatnost (lan 1), pri emu radnja moe biti radionica, kance-larija, biro, servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija i sl. (lan 3). Sa stanovi-ta ranije pomenutih teorijskih i primenjenih definicija preduzetnitva, ova zakonska defi-nicija je preuska jer iskljuuje preduzetnike/ce iz sektora privrednih drutava i suava pojam samo na vlasnike/ce radnji.

    Najvanije meunarodne definicije kao preduzetnike/ce prepoznaju ekonomske aktere koji istovremeno poseduju vlasnitvo nad preduzeem i njime upravljaju.

    Naizmenina upotreba razliitih termina kao to su radnja, privredno drutvo ili preduze-e mogu dovesti do zabune. Stoga je ovde potrebno dati neka pojanjenja i preciznije definicije. Termin preduzee prilino iro-ko obuhvata razliite ekonomske institucije i organizacije kojima se uspostavlja relativno trajna poslovna aktivnost radi ostvarivanja odreenih poslovnih ciljeva (Boli, 2003: 294). Meutim, preduzea se mogu javljati u razliitim pravnim formama, poput radnji ili privrednih drutava, meu kojima je opet mogue razlikovati pravne tipove kao to su drutvo sa ogranienom odgovornou, ko-manditno, ortako drutvo i akcionarsko drutvo. U ovoj studiji e termin preduzee obuhvatiti sve ove oblike (i radnje i privredna drutva), a kada se misli na tano odreen tip, bie upotrebljen odgovarajui naziv.

    Radnje su jednostavna preduzea u svojini fizikih lica, odnosno graanskih pravnih lica kao osnivaa, a u praksi su to najee jednoper-sonalna preduzea s jednim licem koje je istovremeno i vlasnik i glavni upravlja. One mogu imati razliite oblike, kao to je u pret-hodnom odeljku naznaeno, a osnivaju se na temelju Zakona o preduzetnicima. Lice koje je istovremeno osniva, vlasnik i uprav-lja jami neogranieno (i svojom privatnom imovinom) za rad preduzea, snosi puni rizik, ali i prisvaja u celini dobit preduzea (Ibid.).

    Ortaka drutva nastaju na osnovu udruivanja sredstava or-taka fizikih lica koja su vlasnici preduzea ija su konkretna vlasnika prava i obaveze definisane ugovorom. Ortaci jame celoku-pnom imovinom za rad preduzea, sporazu-mno dele dobit i gubitke (na jednake delove ili zavisno od uloenog kapitala). Naelno, preduzeem upravljaju ortaci sa jednakim pra-vima i obavezama. I u ovom sluaju, kao i kad je re o radnjama, uspostavlja se personalna veza izmeu osnivaa i preduzea, pa su vla-snici ujedno i preduzetnici koji donose osnov-ne preduzetnike odluke u vezi sa izborom osnovne poslovne delatnosti, sa aktiviranjem faktora proizvodnje, s procenjivanjem rizika i sa snoenjem rizika u poslovanju preduzea.

    Komanditna drutva predstavljaju jedan oblik personalnih drutava, kao i ortaka drutva, ali su ovde uloge osni-vaa razliite. Ova drutva uspostavljaju kom-plementari, koji jame za preduzee ne samo svojim ulogom ve i celokupnom imovinom, i komanditori, koji jame za preduzee samo onim to su u njega uloili. Mada obe kate-gorije imaju status vlasnika, upravnu, a esto i preduzetniku ulogu imaju komplementari. Ugovorom izmeu svih osnivaa preciziraju

    se nain deljenja dobiti, nain pokrivanja gu-bitaka, nain prestanka delovanja preduzea i niz drugih statusnih pitanja preduzea (Ibid.).

    Drutva sa ogranienom odgovornou su drutva kapitala u kojima se udruuju vlasni-ci kapitala koji odgovaraju za obaveze preduze-a do visine svog uloga. Ulozi mogu biti u nov-cu, ali i u stvarima i pravima (npr. autorskim, rentnim i sl.). Statutom se preciziraju nain upravljanja drutvom i organi, a u praksi se ova drutva vrlo esto javljaju u jednostavnoj formi, s jednim vlasnikom koji istovremeno obavlja i preduzetniku i menadersku funkciju.

    Akcionarska drutva predstavljaju drutva kapitala, specifina po tome to se personalni i drugi vlasnici kapi-tala (npr. pravna lica, druge organizacije, jav-ne institucije, drava) esto ne ukljuuju ne-posredno u samo preduzee. Naime, funkcija vlasnika je jasno razdvojena od upravne i pre-duzetnike funkcije. Akcionarsko drutvo je pravni vlasnik i finansijer preduzea, s tim to pojedinani vlasnici deonica ne jame nepo-sredno za obeveze deoniarskog drutva, pa je njihov mogui maksimalni gubitak ogranien na iznos potroen za kupovinu deonica. Akci-onarskim drutvom upravljaju organi kao to su glavna skuptina deoniara, upravni odbor, nadzorni odbor i poslovodstvo (menaderi/direktori preduzea). Nominalno, vlasnici pre-duzea su vlasnici deonica, preduzetnici su no-sioci upravnih funkcija (esto izabrani iz kruga deoniara s takozvanim kontrolnim paketom deonica), a menaderi su oni kojima je dode-ljena operativna poslovodna uloga (Ibid.).

    termin preduzee koristi se u studiji da oznai i radnje i privredna drutva u razlii-tim pravnim formama.

    1.2. MetoDologije praenja preDuzetnitva i Dostupnost poDatakaPre nego to izloimo definicije i analitiki okvir primenjen u ovoj studiji, ukazaemo na najvanije metodologije praenja preduzet-

    nitva u meunarodnim i nacionalnim okviri-ma, kao i na izvore podataka koji su dostupni za takvo praenje.

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    1. Definicije pojmova i metodologije praenja preduzetnitva ena20

    1.2.1. Meunarodne Metodologije Praenja Preduzetnitva i izvori PodatakaPraenje preduzetnitva na meunarodnom nivou predstavlja relativnu novinu. Potreba da se preduzetnitvo prati kao osobena po-java prepoznata je zbog toga to ni statistike zaposlenosti ni statistike preduzea nisu bile dovoljno precizne da obezbede dovoljno ade-kvatne uvide u preduzetnitvo, zbog toga to ono zahteva istovremene uvide i u karakte-ristike lica koja vre preduzetnike uloge i u karakteristike njihovih preduzea i poslovnih poduhvata.

    Ovde emo ukazati na dva najvanija meu-narodna sistema praenja preduzetnitva koja se oslanjaju na razliite metodologije.

    1. Metodologija koju sprovodi meunarodni GEM konzorcijum (Global Entreprene-urship Monitor);

    2. Metodologija Evropske unije u okviru SBS (Structural Business Statistics) koju prime-nuje Eurostat, sa nekim specijalizovanim komponentama za preduzetnitvo.

    Ova dva sistema praenja su znaajna za Srbi-ju zbog toga to je, kad je re o prvom, Srbija jedna od zemalja u kojima se praenje sprovo-di, a drugi sistem predstavlja model s kojim se usklauje statistiko praenje u Srbiji.

    Pored ovih sistema praenja, izvesne uvide omoguuje i statistika zaposlenosti, pre svega na osnovu ankete o radnoj snazi koja se spro-vodi na standardizovan nain u dravama la-nicama EU, kao i Srbiji. Meutim, definicije i indikatori u okviru ove metodologije nisu pri-lagoeni potrebama praenja preduzetnitva.

    Svaka od navedenih metodologija poiva na osobenim definicijama, izboru kljunih aspe-kata koji se prate, na skupovima odgovarajuih indikatora i izvorima podataka. S obzirom na to da su u prethodnom poglavlju ve izloene definicije preduzetnitva i preduzetnika/ca od kojih polaze navedena praenja, na ovom me-stu panja e biti posveena metodologijama praenja i izvorima podataka.

    statistika zaPoslenosti u euStatistika zaposlenosti se u uporednom meu-narodnom okviru temelji na redovnim istrai-vanjima koja se sprovode na optoj populaciji Anketi o radnoj snazi (ARS). Prema ovoj metodologiji, podaci se prikupljaju od pojedi-naca, i veina tih podataka se odnosi na indi-vidualne karakteristike i iskustva zaposlenosti/nezaposlenosti, dok se tek mali broj podataka prikuplja o karakteristikama preduzea u koji-ma su oni zaposleni. Stoga ARS zapravo nije pogodan za uvide u karakteristike preduzea i poslovanja, ali nije ni sasvim adekvatan za pra-enje rasprostranjenosti preduzetnitva. Naime, ARS razlikuje etiri kategorije zaposlenih lica prema radnom statusu: samozaposlene sa zapo-slenima, samozaposlene bez zaposlenih, zapo-slene radnike i pomaue lanove domainstva. Dve kategorije samozaposlenih se ne poklapa-ju sa definicijom preduzetnika/ca zbog toga to ukljuuju i neformalno samozaposlene, kao i lica koja obavljaju slobodne profesije (umetni- ke/ce, sportiste/kinje) na osnovu ovlaenja nadlenog udruenja ili regulatorne institucije. Zbog toga to su kategorije samozaposlenih u ARS ire od kategorije preduzetnika/ca, ova statistika ne prua adekvatne uvide u raspro-stranjenost preduzetnitva, a time ni u karakte-ristike preduzetnika/ca, iako ova anketa obiluje podacima o individualnim karakteristikama aktera i njihovim radnim iskustvima i omogu-ava razvrstavanja prema polu.

    Imajui u vidu ogranienja statistike zapo-slenosti iz domena ARS, razumljivo je da se praenje preduzetnitva u EU vie oslanja na statistike preduzea i ekonomskih aktivnosti o kojima e kasnije biti rei. Pre toga emo ukazati na GEM metodologiju, koja je zbog usmerenosti na nivo pojedinca i optu puno-letnu populaciju u izvesnoj meri bliska meto-dolokim principima ARS, ali zbog toga to prati pojedine karakteristike preduzetnikih poduhvata, sadri i elemente (mada u vrlo ru-dimentarnoj formi) statistike preduzea.

    geM MetodologijaGlobalno praenje preduzetnitva (Global En-trepreneurship Monitor GEM) predstavlja godinju procenu preduzetnike aktivnosti koja se sprovodi za preko 80 zemalja. To je trenut-

    no najobuhvatnije praenje preduzetnitva u svetu, koje se sprovodi istraivanjem na optoj punoletnoj populaciji u svakoj od zemalja obu-hvaenih praenjem. Preduzetnitvo se prati na optoj populaciji a ne na uzorku preduzetnika/ca, sa ciljem da se izmeri obim, odnosno raspro-stranjenost preduzetnitva, kao i spremnost sta-novnitva da se ukljui u preduzetnitvo. Meto-dologija je definisana na osnovu tri kljuna cilja: Da se izmere razlike u nivou preduzetnike

    aktivnosti izmeu zemalja; Da se otkriju faktori koji vode odgovaraju-

    im nivoima preduzetnitva; Da se ukae na politike koje mogu podstai

    preduzetnitvo.

    Prema ovoj metodologiji preduzetnitvo se prati preko 20 osnovnih i velikog broja izvede-nih indikatora kojima se mere preduzetnike aktivnosti, aspiracije i stavovi (lista osnovnih indikatora data je u Prilogu 1). GEM metodo-logija se razlikuje u odnosu na druga statisti-ka praenja preduzetnitva po tome to je vie usmerena na pojedince nego na preduzea, a posebno po tome to je usmerena na praenje potencijalnih i novih preduzetnikih aktivno-sti o kojima prua detaljnije uvide nego to to ine redovni statistiki izvori. Prema ovoj me-todologiji se razlikuju novi preduzetnici/e (u osnivanju i u povoju biznis koji traje izmeu tri i 42 meseca) od utemeljenih preduzetni- ka/ca (onih koji vode firme starije od 42 me-seca), ime se obezbeuju uvidi u faktore i procese irenja preduzetnitva, opstajanja i razvoja preduzetnikih poduhvata i sl.

    Poto se prikupljanje podataka sprovodi na nivou pojedinaca, ova metodologija omogu-uje punu rodnu osetljivost, odnosno omo-guuje praenje svih vanih aspekata prema polu potencijalnih ili aktuelnih preduzetni- ka/ca. Tako je, pored osnovnih stopa raspro-stranjenosti rane ili utemeljene preduzetnike aktivnosti meu enama i mukarcima, mo-gue obezbediti i uvide u druge karakteristike preduzetnitva poput inovacija, rasta, meu-narodne orijentacije i brojnih drugih aspekata preduzetnitva prema polu.

    Podaci dobijeni na osnovu ovog praenja dostupni su na Internetu i mogue je sasvim

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    1. Definicije pojmova i metodologije praenja preduzetnitva ena 21

    lako pristupiti podacima prema zemljama i osnovnim indikatorima, bez posebnih uslova4. Pored toga, redovno se prireuju i izvetaji za pojedinane zemlje ili na meunarodnom nivou, a jedan od izvetaja je bio posveen i enskom preduzetnitvu (Allen et al., 2007).

    sBs Metodologija eurostataSBS statistika Eurostata5 zapravo obuhva-ta razliite komponente koje su usmerene na praenje razliitih aspekata poslovnih aktiv-nosti irom EU, zasnovano na specifinim in-dikatorima i izvorima podataka. Ova statisti-ka se odnosi na biznis sektor ekonomije, koji obuhvata industriju, graevinarstvo i veliki broj usluga.6 Za ovaj sektor ekonomije koristi se termin nefinansijski sektor, dok su finan-sijske delatnosti i delatnosti osiguranja izdvo-jene zbog specifine prirode i ograniene do-stupnosti podataka. SBS praenje ne obuhvata sektor poljoprivrede, umarstva i ribarstva, niti javnu administraciju i netrine usluge poput obrazovanja i zdravstvene zatite.

    SBS prati stanje u ekonomiji preko posmatra-nja privrednih subjekata i njihovih aktivnosti. Jedinica posmatranja je preduzee, a statistika prua uvide u dodatu vrednost, investicije i radne inpute u razliitim ekonomskim delat-nostima. Ona omoguava da se prate struk-turne karakteristike ili promene (granske, prema veliini preduzea i sl.), produktivnost, profitabilnost, poslovna demografija i druge karakteristike poslovanja.

    Kao posebna oblast u okviru ovog sistema praenja izdvaja se statistika o malim i sred-njim preduzeima (MSP), koja obuhvata samo preduzea veliine do 250 zaposlenih. Ovaj segment ekonomije se posebno izdva-ja u praenju zbog toga to se sektor MSP smatra jezgrom EU ekonomije, koje pred-stavlja izvor novih radnih mesta i ekonom-skog rasta.7

    U okviru SBS sistema nalaze se i dve specifi-ne oblasti praenja koje su relevantnije za pre-

    duzetnitvo: Statistika o faktorima poslovnog uspeha i statistika o preduzetnitvu.

    Statistika o faktorima poslovnog uspeha nastaje na osnovu statistikog istraivanja, kao produ-etak istraivanja o poslovnoj demografiji. Dok poslovna demografija prikuplja podatke o osni-vanju, opstanku i gaenju preduzea, promena-ma u zaposlenosti i slino, statistika o faktori-ma uspeha se vie usmerava na determinante poslovnog uspeha, motivaciju za pokretanje biznisa, prepreke i rizike. Ovom metodologi-jom se prikupljaju podaci na nivou preduzea i na nivou pojedinca (preduzetnika/ce), ime se omoguuju uvidi i u specifine karakteristike i probleme preduzetnitva ena i mukaraca.

    Statistika o preduzetnitvu koja se razvija u okviru SBS statistike Eurostata zapravo je re-zultat jednog programa OECD kojim se nasto-ji razviti sistem meunarodnog praenja predu-zetnitva u irim meunarodnim okvirima.

    4 Zvanina internet prezentacija GEM sa bazom podataka nalazi se na sledeoj internet adresi: http://www.gemconsortium.org/

    5 SBS ima zakonsku osnovu u Uredbi (EZ) 295/2008 Evrop-skog parlamenta i Saveta od 11. marta 2008. godine u vezi sa strukturnon poslovnom statistikom (Regulation (EC) No 295/2008 of the European Parliament and of the Council of 11 March 2008 concerning structural business statistics).

    6 Sektore B-N prema meunarodnoj statistikoj klasifikaciji ekonomskih aktivnosti (NACE), revizija 2.

    7 http://epp.eurostat.ec.europa.eu/statistics_explained/index.php/Small_and_medium-sized_enterprises

    osnovni skupovi inDikatora preMa oecD eip MetoDologiji

    DetermINaNteKaraKterIstIKe PreDUzetNItva PosleDIce

    zakonski okvirtehnoloke inovacijePreduzetnike

    sposobnostitrini usloviPristup finansijskim

    tritimakultura

    indikatori preduzeaindikatori zaposlenostidrugi indikatori

    karakteristika preduzetnitva

    kreiranje radnih mestaekonomski rastsmanjenje siromatva

    Izvor: OECD, 2009.

    oecd eiP PrograMUpravo zbog svesti o tome da postojee sta-tistike zaposlenosti i preduzea nisu dovoljno prilagoene potrebama praenja preduzetni-tva, OECD u saradnji sa Eurostatom sprovodi EIP program od 2006. godine sa ciljem uspo-stavljanja harmonizovane statistike o predu-zetnitvu na meunarodnom nivou. Ovaj poduhvat je jo u toku i zasad je uspostavljen osnovni model koji grupie indikatore u tri osnovne kategorije: indikatore determinan-ti, indikatore karakteristika preduzetnitva i indikatore uticaja preduzetnitva (OECD, 2009). Ovi indikatori su detaljnije prikazani u Prilogu 2 na kraju studije.

    Za sada je u okviru EIP programa u uskla-ivanje i praenje preduzetnitva ukljuena 21 zemlja, a radi se na tome da se inicijati-va proiri na vei broj OECD i G20 zemalja. Ovi podaci su dostupni na internet stranama Eurostata, u okviru SBS statistike. U skladu sa ciljevima ove inicijative, razraen je i sis-tem praenja poslovne demografske statistike

    koji daje standardne definicije i metodolo-gije za prikupljanje podataka na jedistvenim statistikim poslovnim registrima (OECD, Eurostat, 2007). Meutim, u ovim nasto-janjima da se razviju meunarodno stan-dardizovane definicije i metode praenja zasad se ne prepoznaju mogunosti za lako, redovno i dosledno praenje rodnih razlika u

    preduzetnitvu. Ove EU i OECD inicijative znaajno e odrediti i okvir praenja u Srbiji, s obzirom na procese usklaivanja statistike u okviru pristupanja Srbije EU.

  • Polazna studija o preduzetnitvu ena u Srbiji

    1. Definicije pojmova i metodologije praenja preduzetnitva ena22

    1.2.2. Metodologija Praenja i izvori Podatka o Preduzetnitvu ena u srBijiU Srbiji ne postoji zvanina definicija pre-duzetnitva niti sistem regularnog praenja preduzetnitva, pa je uvide u preduzetnitvo mogue obezbediti vie indirektno, preko dve vrste statistika: statistika o zaposlenosti i sta-tistika o preduzeima. Statistika zaposlenosti, u delu koji se oslanja na ARS metodologiju, usklaena je sa metodologijom i standardima EU, odnosno sa Eurostatom. I SBS statistika u Srbiji je u znaajnoj meri usklaena sa ovom statistikom u EU, mada je taj proces jo uvek u toku i zasad nisu dostupne specijalizovane komponente koje se odnose na praenje pre-duzetnitva (poput statistika o preduzetnitvu i statistika o faktorima poslovnog uspeha), a koje omoguuju rodno osetljive uvide.

    Zbog takvog stanja u Srbiji jo uvek nije mo-gue stei sasvim adekvatne uvide u karakteri-stike i kretanja preduzetnitva, odnosno takve uvide koji istovremeno pruaju sliku o indi-vidualnim karakteristikama preduzetnika/ca kao i o karakteristikama njihovih preduzea.

    Pored ove dve vrste statistika koje su dostupne kontinuirano, u Srbiji se povremeno sprovode i istraivanja u okviru meunarodnog prae-nja preduzetnitva (GEM). Na osnovu GEM praenja preduzetnitva, u Srbiji su objavljeni izvetaji za 2007. i 2008. godinu, a vrednosti za osnovne indikatore mogue je direktno preuzeti iz baze podataka koja je objavljena na internet stranama GEM, gde su dostupni i podaci za 2009. godinu. Podatke dobijene ovom metodologijom mogue je razvrstati prema polu, pa se tako mogu ostvariti uvidi u preduzetnitvo ena prema posmatranim dimenzijama. Meutim, problem je to to po-daci prema polu nisu lako dostupni. Zapravo samo dva osnovna indikatora predstavljaju rodno specifine stope rane preduzetnike aktivnosti, dok se podaci za ostale indikatore ne objavljuju prema polu. Stoga rodno dife-rencirani uvidi nisu lako dostupni, izuzev u globalnom izvetaju za 2007. godinu, koji je u potpunosti bio posveen preduzetnitvu ena.

    Pored toga, problem s podacima dostupnim na osnovu GEM praenja je to to nije izve-sno do kada e oni biti dostupni u regularnim

    godinjim ciklusima, kao i to to oni ne obu-hvataju pokazatelje koji bi objektivnije merili performanse preduzea, ve se vie oslanjaju na subjektivne ocene ispitanika/ca.

    U srbiji ne postoji zvanina definicija preduzetnitva niti sistem regularnog praenja preduzetnitva, pa je uvide u preduzetnitvo mogue obezbediti vie indirektno, preko dve vrste statistika: statistika o zaposlenosti i statistika o preduzeima, kao i preko periodinih Gem izvetaja.

    statistika o zaPoslenosti u srBijiOvu vrstu statistike obezbeuje Republiki zavod za statistiku i to kroz dve vrste poda-taka: o zaposlenosti i zaradama, koji se pri-kupljaju RAD istraivanjem, i o zaposlenosti i nezaposlenosti, koji se prikupljaju Anketom o radnoj snazi.

    Statistika zaposlenosti i zarada (RAD) obu-hvata samo osobe zaposlene u pravnim licima (privredna drutva, preduzea, zadruge, usta-nove i organizacije), kao i osobe zaposlene kod preduzetnika. Ova statistika primarno pokazuje stanje sektorske i regionalne zapo-slenosti (do optinskog nivoa)