Graevinsko-arhitektonski fakultet Ni

Katedra za prostorno planiranje i urbanizam

Studijski program Arhitektura

IV semestar

Izborni predmet

Prof. dr Ljiljana Vasilevska

RAZVOJ NASELJA U SRBIJI1

Cilj predmeta:

Upoznavanje sa fenomenom i karakteristikama

graene sredine u Srbiji

Osposobljavanje za deskriptivno razumevanje

njenih osnovnih elemenata kroz razliite

istorijske i razvojne periode.

Uoavanje veza izmeu drutvene, ekonomske,

kulturoloke i tehnoloke dimenzije

gradograditeljstva.

Struktura nastave:

predavanja,

vebe,

seminarski rad -ESE,

terenska nastava (opciono),

prezentacije (opciono)

konsultacije

Sadraj predmeta i nastavne oblasti po nedeljama su dati u PROGRAMU, koji je sastavni deo

materijala koji je dostupan na zvaninom sajtu GAF-a

Predispitne aktivnosti i provera znanja:

MAKSIMALNI BROJ POENA za predisitne aktivnosti i proveru znanja u toku nastave:

70 poena

PREDISPITNE AKTIVNOSTI / pojedinano:

prisustvo predavanjima, ks. 5 poena (nema minimuma)

aktivno prisustvo vebama, ks. 10 poena(nema minimuma, uz obavezno prisustvo i ispunjene obaveze kod preseka stanja)

Seminarski rad, ks. 55 poena (min. 23 )

Prezentacija odreene teme od strane studenata u predvienim terminima u sklopu predavanja s. 10 poena (bonus poeni)

Uslov za potpis i sticanje prava polaganja ispita: MINIMUM 36 POENA NA PREISPITNIM AKTTIVNOSTIMA

Ispit i ocenjivanje:

Maksimalni broj poena na ispitu: 30

blik ispita: pisani

Vreme trajanja ispita: 2 sata

Konana ocena:

zbir predispitnih pena i poena osvojenih na ispitu

Student je poloio ispit ako je osvojio najmanje 55

poena.

SPISAK ISPITNIH PITANJA je sastavni deo materijala koji je dostupan na zvaninom sajtu GAF-a

Ukoliko student u sklopu predispitnih aktivnosti ostvari55 63 poena, stie pravo na konanu ocenu 6 (est). Ocena se upusuje ISKLJUIVO na lini zahtev studenta, uz obavezu prijavljivanja ispita u eljenom ispitnom roku.

Ukoliko student u sklopu predispitnih aktivnosti ostvari63,1 73 poena, stie pravo na konanu ocenu 7(sedam). Ocena se upusuje ISKLJUIVO na lini zahtev studenta, uz obavezu prijavljivanja ispita u eljenom ispitnom roku.

Seminarski rad

Seminarski rad - SEJ

Esej pisani rad koji obrauje odabranu temu, prvenstveno sa stanovita autora

snovne vrste eseja bave se:

Definisanjem

Klasifikacijom

Deskripcijom

Poreenjem i razlikovanjem

Evaluacijom / vrednovanjem

bjanjenjem

Postoje dve osnovne vrste istraivakog eseja:

Analitiki (zasnovan na pitanjima ili problemima)

Rasprava (zasnovana na nekoj tezi ili stavu)

mogue povezivanje i

kombinovanje

Seminarski rad - PRIPREMA

IZ OBLASTI RAZVOJA GRADOGRADITELJSTVA I URBANISTIKE DELATNOSTI U SRBIJI

kako je izabrati?

Literatura, knjige, asopisi, planska dokumentacija, zakonska dokumentacija i ostali tampani i elektronski izvori...

Steeno znanje kroz nastavu

Lini afiniteti ka nekoj temi, interesovanja, zapaanja...

razvijati?

Kritiko itanje i razmatranje, opservacija

Razgovori / razmena miljenja i iskustva sa kolegama i ljudima van struke

bilazak terena

...

IZBOR teme je dobar ukoliko je :

INTERESANTNA

vas MOTIVIE

Prisutna i obezbeena DOBRA PODLOGA za izradu (dovoljno informacione grae i njeno razumevanje)

USPENO dat odgovor na neka PITANJA I PROBLEME prilikom njene razrade

PROCES IZRADE seminarskog rada

I KORAK

DEFINISATI RADNI NASLOV RADA

Naslov treba da sadri jasno definisan:

Osnovni PREDMET/TEMU kojom se rad bavi, i

SVRHU / RAZLOG pisanja rada (ua odrednica, teza,

problem itd.)

II KORAK

Definisati i razraditi STRUKTURU RADA

UVOD

Definie se (predmed rada), obrazlae se tema, postavlja se SVRHA/CILJ rada (da li se eli neto pokazati, dokazati, uporediti, klasifikovati, analizirati, sistematizovati itd.) i obrazlau se METODE koje se koriste u radu (analiza, komparativna analiza, deskriptivni metod, sinteza itd.)

RAZRADA, koja se najee sastoji iz tri dela

stanje stvari (postojee stanje, postojei problem, postojee miljenje, postojee karakteristike i sl.)

va stav analiza, ukazivanje, poreenje itd.

Zakljuna razmatranja na relaciji izmeu prvog i drugog dela

ZAKLJUAK

Sumiranje i svoenje rezultata RAZRADE i njegovo stavljanje u kontekst UVODA /CILJA rada (iskazanog stava, uoenog problema, klasifikacije, sistematizacije itd.)

SAVET nakon postavljene strukture rada, najbolje je prvo pisati RAZRADU,

pa tek na kraju u potpunosti napisati UVOD i ZAKLJUAK

TEHNIKA OBRADA seminarskog rada

Rad mora OBAVEZNO da ima:

NASLOVNU STRANU (tema rada, fakultet i predmet, godinu izrade, imena autora sa brojevima indeksa, imena predmetnog

profesora i asistenta)

Stranu sa SADRAJEM i numerisanim stranama celina

i podcelina

APSTRAKT (100-150 rei) sa kljunim reima (do 5)

OSNOVNI TEKST sa numerisanim celinama i/ili

podcelinama (1.0; 2.0; 2.1.; 2.1.1. ...)

ZAKLJUAK

SPISAK LITERATURE i ostalih izvora

TEHNIKA OBRADA seminarskog rada

Tekst kucati na formatu 4

Veliina slova osnovni tekst 12pt, podnaslovi 12 pt (bold),

naslovi 14pt (bold). Prored single ili 1,5.

Preporuene margine: 2,5 cm

Grafiki prikazi (karte, planovi, eme, fotografije, tabele itd.)

moraju da prate tekst. Ispod svakog grafikog prikaza dati

njegovu numeraciju (Slika 1, Tabela1... ), naslov (mogue je i

krae objanjenje) i navesti izvor

Fusnote dati na kraju lista ili sakupljene na kraju kao

endnote (u tom sluaju ih je potrebno dati i numerisati i u

Sadraju kao poseban prilog)

OBIM seminarskog rada

Obim OSNOVNOG TEKSTA (ne raunajui Sadraj,

Apstrakt i Spisak literature) je 10 15 strana

Seminarski rad se pie u grupama od 1 do 2 studenta