Vind D oan SNE NA KRALJICA Prevod: Nedeljkovi B. Aleksandar Vinge Joan D. SNOW QUEEN (THE), 1980. Serija "Kraljica" ) POLARIS 1993. PROLOG Vrata su se tiho zatvorila za njima i odsekla ih od svetlosti, muzike i razuzdane proslave koja je bila u toku u balskoj dvorani. Usled iznenadnog gubit ka vida i sluha osetio je klaustrofobiju. Samo je vr e stegnuo kove i sa instrumentima k oji je nosio ispod ogrtaa. Zauo je njen veseli smeh u tami pored sebe i oko njega je ponovo prasnula svetlost, otkrivajui malu prostoriju u kojoj su se sada nalazili. Nisu bili sami . Trgnuo se usled napetosti, iako je to oekivao, iako mu se to ve dogodilo pet put a u ovoj beskrajnoj noi, iako e mu se dogoditi jo nekoliko puta. Ovog puta dogaalo s e u dnevnoj sobi... na nesigurnom kauu koji se ugurao u umu tamnih, zlatom pokrive nih nogu name taja. Pade mu na pamet jedna neva na misao: ove noi video je verovatno vei raspon stilova i ukusa nego za etrdeset godina na Karemofu. Ali nije se nalazio na Karemofu, ve u Karbanklu, i ova festivalska no bila je najudnija no koju e ikada provesti, makar do iveo stotu. Na kauu su se ispru ili, po tpuno li eni svesnog dr anja i stida, jedan mu karac i jedna ena, oboje u dubokom snu z bog vina sa primesama droge iz boce, sada poluprazne, koja je le ala pokraj njih n a sagu. Zagledao se u purpurnu mrlju koja je puzila preko zarozanog saga to je po primio oblik skulpture, poku av i da to manje naru ava njihovu privatnost. "Sigurni ste da je ovaj par takoe bio... intiman?" "Sasvim sigurna. Potpuno sigurna." Njegova pratilja podi e belu perjanu ma sku sa svojih ramena, otkrivajui umu kose, gotovo isto toliko bele, i isprepletene poput gnezda zmija iznad njenog ustrog mladog devojakog lica. Maska je predstavlj ala groteskan kontrast ljupkosti toga lica: nareckani razdirui kljun neke ptice g rabljivice, ogromne oi sa crnim zenicama nonog lovca koje su zurile u njega donosei obeanje ivota i obeanje smrti, u meusobnoj ravnote i... Ne. Kada se zagledao u njene oi, u njima nije primetio taj kontrast, tu razliku. "Vi Karemovci ste tako vrsto u beeni u svoju pravednost." Zbacila je pla t od belog perja. "I takvi licemeri." Pon ovo se nasmejala; njen smeh bio je istovremeno i svetlost i tama. Nevoljno je skinuo svoju masku, jednostavnije izraenu: predstavljala je n eko apsurdno bie iz fantazije, koje je bilo pola riba pola ista ma ta. Nije mu se do padalo to je morao da otkrije svoj izraz lica. Osmotrila je njegovo lice pod nemilosrdnom svetlo u svetiljke, hinei nevinos t. "Nemojte mi rei, doktore, da zaista ne volite da gledate?" S te kom mukom potisnuo je svoj gnev. "Ja sam biohemiar, Va e Velianstvo, ne v oajer." "Gluposti." Oko usta joj zaigra osmeh koji bi pre odgovarao kakvom mnogo starijem licu. "Svi medicinari su voajeri. Za to bi inae postali lekari? Osim sadi sta, razume se, koji jednostavno u ivaju u krvi i bolu." Pla ei se da odgovori, on samo proe pored nje, pree preko tepiha pored kaua i spusti kove i sa instrumentima na pod. S druge strane ovih zidova grad Karbankl podi zao je ka vrhuncu slavlje u ast cikline posete predsednika vlade ovom svetu; bila je to no radosnog zaborava. Nikada nije ni sanjao da e je provesti sa kraljicom ov og sveta... a jo manje da e je provesti radei ono to se spremao sada da uini. Uspavana ena le ala je licem okrenuta prema njemu. Primetio je da je mlada, srednje visine, jaka i zdrava. Njeno blago nasme eno lice bilo je duboko preplanu lo od sunca i vetra ispod zamr ene kose boje peska. Ostatak tela bio joj je bled; pretpostavio je da ga je dobro titila od estoke hladnoe iza gradskih zidina. Mu karac pored nje bio je mlad, tridesetih godina, oceni on; imao je tamnu kosu i svetao ten i mogao je biti ili odavde ili prido lica sa drugog sveta; meutim, sad taj ovek nije bio nimalo va an. Njihove festivalske maske gledale su ih odozgo svojim prek ornim upljeokim pogledom, kao da su nemoni bogovi stra ari koji se odmaraju na naslo nu kaua. Ovla je istrljao enino rame antiseptikom, spremajui se da joj ubaci pod ko u traga-kapsulu. Obavljao je prvo jednostavniju proceduru kako bi stekao samopouzda (1nje. Kraljica ga je pomno posmatrala, utei sada kada mu je bila potrebna ti ina. Buka se nagomilavala i pojaavala iza zakljuanih vrata; uo je kako neki ljud i, koji su malo zaplitali jezikom, glasno protestuju. Skupio se poput ivotinje u zamci, ekajui da ga otkriju. "Ne brinite, doktore." Kraljica polo i laku, umirujuu aku na njegovu mi icu. " Moji ljudi e se pobrinuti da nas niko ne uznemirava." "Za to sam se, do avola, dao nagovoriti na ovo?" promrmlja on, vi e za sebe, nego njoj. Okrenuo se opet svome poslu, meutim, ake su mu podrhtavale. "Dvadeset dve dodatne godine mladosti mogu biti veoma ubedljiv argument. " "Mnogo dobra e mi doneti ako ih budem proveo u nekoj ka njenikoj koloniji!" "Saberite se, doktore. Ako ne zavr ite ono to ste noas zapoeli, ionako neete z araditi svoje dvadeset dve godine. Dogovor va i samo ako budem imala makar jedno s avr eno normalno klon-dete negde meu narodom Leta na ovoj planeti." "Svestan sam uslova." Zavr io je ugraivanje tragaa. "Ali nadam se da razumet e da je implantacija klona pod ovim okolnostima ne samo nelegalna, ve i krajnje n epredvidljiva. Ovo je te ka procedura. Rezultati koji se posti u u stvaranju klona k oji je makar pribli na replika originalne osobe nisu ba naroito dobri ak ni kada su u slovi krajnje kontrolisani, a da i ne govorimo..." "Znai, to ih vi e noas implantirate, bie bolje za oboje. Nije li tako?" "Da, Va e velianstvo", ree on, oseajui ukus gaenja prema samome sebi. "Pretpost avljam da je tako." Pa ljivo je okrenuo usnulu enu na lea i ponovo posegnuo u svoj k ove i. 1. Ovde na Tijamatu, gde ima vi e vode nego kopna, o tra ivica izmeu okeana i ne ba je zamagljena; to dvoje se stapa u jedno. Voda biva povuena u visine sa svetlee ploe mora posle ega ponovo pada u vidu pljuskova, u udljivim olujama. Oblaci prela ze kao emocije preko u arenih lica Blizanaca, sa kojih bivaju otreseni, rasprskava jui se u duge: na desetine duga svakoga dana, dok ljudi ne prestanu da im se dive . Sve dok niko vi e ne zastane da se udi, niko ne podigne pogled... "Sramota", iznenada ree Luna, sna no vukui kormilo. " ta to?" Njen roak Ukres pognuo je glavu, lepr avo jedro se zateglo i deblje nak prelete iznad njegove glave. Njihov kanu sa dva trupa bacio se napred poput krilate ribe. "Sramota je kako ne pazi . ta hoe , da nas potopi ?" Luna se namr ti; njeno maloprea nje raspolo enje bilo je razbijeno. "Ama, idi davi se." "Ve sam se napola udavio; u tome i jeste nevolja." Napravio je grimasu gl edajui u vodu koja je do lanaka zapljuskivala njihove nepromoive izme od klijevske o e i dohvatio koljku za izbacivanje vode. Poslednji udar pljuska mu je ionako poto pio dobro raspolo enje zajedno sa potpuno namoenim ko arama sa zalihama. Ili je mo da pitanju bio samo umor. Ovo putovanje se odu ilo; ve su gotovo mesec dana na moru; puze od ostrva do ostrva du Nizvetrinskog lanca. Jue ujutro napustili su i Nizvetr ine, oti li dalje od mesta na njima poznatim kartama, zaputili se preko prostranst va otvorenog okeana prema tri ostrva koja su stajala zasebno, prema svetili tu Maj ke Mora. Njihov amac bio je maju an za takav poduhvat, a za orijentaciju su imali j edino zvezde i grubu mapu morskih struja od upletene trske. Ali oni su bili deca Mora jednako kao to su bili i deca majki koje su ih rodile; a po to su bili na sve tom zadatku, Luna je znala da e Ona biti milostiva. Luna je posmatrala kako se glava Ukresa di e i spu ta sa njihanjem amca. Bina rni vatreni toak tijamatskog dvostrukog sunca probio se kroz oblake. Iznenadni sj aj zapalio je vatru u crvenilu njegove kose i retkoj bradi koja je tek od nedavn o poela da mu raste; takoe je bacio mekoivinu senku njegovog vitkog, mi iavog tela dno amca. Uzdahnula je, nesposobna da obuzda svoju razdra ljivost kad gleda u njega i posegnula ne no prstima za crvenom, sjajnom pletenicom. "Duge... govorila sam o dugama. Niko ih ne ceni. ta bi bilo kad se vi e nik ad nijedna ne bi pojavila?" Zabacila je kapuljau svoje arene ki ne kabanice i razlabu k unaavila uzice oko vrata. Po leima joj se rasu e pletenice bele poput laga. Imala je oi boje izmaglice i mahovinastog ahata. Podigla je pogled i zagledala se kroz jedro sa vrhom razdvojenim u obliku krabine tipaljke, mirkajui dok je razdvajala istumba ne oblake od neba kako bi prona la lukove prelomljene svetlosti, koji su negde bil i prigu eni do nepostojanja, a drugde sijali toliko da su se ak udvostruivali ili uet vorostruivali. Ukres je izbacio jo jednu punu koljku vode 'kui' preko ivice amca, pre nego t o je podigao glavu kako bi sledio Lunin pogled. Ko a mu je bila, i bez njegove jak e preplanulosti od sunca, tamnija nego kod veine ostrvljana. Meutim, trepavice i o brve su mu bile gotovo isto onako blede kao i njene. Sada su bile stisnute proti v prejakog svetla, iznad oiju koje su menjale boju poput mora. "Ma hajde. Uvek emo imati duge, roako. Dok imamo Blizance i ki u. Jednostavan sluaj difrakcije; pokazao sam ti..." Mrzela je kada je govorio tehni... u glas mu se tada uvlaila nepromi ljena nadmenost. "Znam ja to. Nisam glupa." Cimnula je pletenicu bakarne boje. "Au!" "Ali i dalje mi se vi e dopada da nam baka pria kako su duge nastale kad na m je Dama obeala blagostanje, nego da ih neki trgovac tumai i izokree u ne to bez ika kvog smisla. A isto je i sa tobom. Nije li, moje zvezdano dete? Priznaj!" "Nije!" Odgurnuo je njenu aku. "Ne zbijaj ale s tim, do vraga!" Okrenuo jo j je lea, pljusnuv i po vodi. Zamislila je njegove zglavke kako blede ste ui zarale krs tove unutar kruga: uspomena koju je njegov otac sa drugog sveta dao njegovoj maj ci za vreme poslednjeg Festivala. "Majko Svih Nas!" Ta jedna stvar ispreavala se izmeu njih poput o trice - svest o tome da sa n jom ne deli naslee, kao ni sa bilo kim drugim koga su poznavali. Oni su svi bili Letnji narod i veoma retko su stupali u dodir sa Zimskim narodom koji je voleo t ehniku i dru io se sa prido licama sa drugih svetova... osim za vreme Festivala, kad a su se pustolovi i radosni ljudi sa celog ovog sveta okupljali u Karbanklu; kad a su stavljali maske i skidali razlike, da bi proslavili ciklinu posetu premijera i tradiciju jo mnogo stariju. Njihove dve majke, koje su bile sestre, oti le su u Karbankl na poslednji Festival i vratile su u Neit sa, kao to joj je majka kazala, " ivim seanjem na maginu no." Ona i Ukres su roeni istog dana; njegova majka je umrla na poroaju. Baba ih j e oboje gajila dok je Lunina majka bila na moru sa ribarskom flotom. Odrastali s u zajedno... kao da su blizanci, esto bi pomislila: udni blizanci koji rastu i men jaju se pod mutno nelagodnim pogledima tupih, provincijalnih ostrvljana. Ali uve k je postojao jedan deli Ukresa koji je pred njom ostajao zatvoren, koji nije mog la da deli: onaj deo njega koji je slu ao apat zvezda. Kradom se trampio sa trgovci ma u prolazu za tehnolo ke triarije sa drugih svetova, uludo je tro io dane na njihov o rastavljanje i ponovno sklapanje, da bi ih na kraju bacao u more u napadu samo odvratnosti, zajedno sa iskupnikim lutkama od li a. Luna je krila njegove teh tajne od bakice, zahvalna to ih je bar sa njom delio, ali gajei jednu skrivenu ljutnju. Jer, koliko je znala, i njen otac je mog ao biti kakav Zimac ili ak i doo sa drugog sveta, ali ona se zadovoljavala time da gradi budunost koja e pristajati pod njeno vlastito nebo. Zato joj je te ko padalo d a bude strpljiva sa Ukresom, koji se time nije zadovoljavao, jer je bio uhvaen iz meu jednog naslea, koje je iveo, i drugog, koje je video u svetlosti zvezda. "Oh, Ukre e." Nagnula se napred i spustila mu ledenu aku na rame, i poela da mu masira vornovate mi ie kroz debelu odeu od tkanine i nauljene ko e. "Nisam htela. I zvini", mrmljala je ona, mislei, vi e bih volela da uop te nemam oca nego da celog ivo ta ivim sa senkom. "Ne budi tu an. Pogledaj tamo!" Plave iskrice plesale su po okea nu iza crvenih iskrica koje su sijale u njegovoj kosi. Krilate ribe su proletale i izvijale se ka visinama iznad talasa Majke Mora, Thalase; Luna sad jasno ugle da ostrvo, najvi e od tri, u pravcu niz vetar. Zmijolika ipka naznaavala je mesto gd e su se u daljini sretali more i obala. "Mesto odabiranja! I pogledaj... meri!" Poslala je poljubac sa strahopo tovanjem. Dugaki, savitljivi vratovi sa arama mrke i ukaste boje razbijali su povr inu v ode oko i ispred njih; oi boje ebonovine su ih prouavale nedokuivim znanjem. Meri s u bili deca Thalasina, i mornareva srea. Njihovo prisustvo moglo je znaiti samo je dno: da se Dama osmehuje.Ukres se okrete prema njoj, odjednom i on osmehnut, i uhvati je za ruku. "Vode nas u luku... Ona zna zbog ega smo do li. Zaista smo stigli, konano emo biti i zabrani." Iz d epa na boku izvukao je frulu od koljke i poeo da oslobaa veseli niz no ta. Glave mera poe e da se nji u u ritmu muzike, a njihovi tajanstveni zvi duci i krici odzvanjali su u kontrpunktu. U starim priama se ka e da oni tu e nad u asnim gubitkom i u asnom nepravdom; ali ne postoje dve prie koje bi se slo ile oko toga o kakvom gub itku ili nepravdi je re. Luna je slu ala njihovu muziku, uop te ne nalazei da je tu na. Grlo joj se izne nada steglo tako da nije mogla da zapeva, zato to je u svom umu ugledala jednu dr ugu obalu, pre vi e od pola njenog dosada njeg ivotnog veka, obalu na kojoj je dvoje dece podiglo jedan odbaeni san koji je le ao u pesku poput kakve retke spiralne kolj ke pred nogama jedne nepoznate ene. Luna je pratila muziku i seanje, unazad, kroz vreme...Luna i Ukres su trali bosonogi du grubih zidova izmeu plitkih podvodnih ogr ada nadomak luke, dok se savijena mre a, prebaena preko jednog njegovog ramena i je dnog njenog - a oba ramena vitka i tanka - njihala, sredinom povijena nadole kao mre a za le anje. Njihova spretna, uljevita stopala tapkala su i pljuskala du staza o d nagomilanog kamenja, imuna na udarce i zapljuskivanje ledene vode. Kliji u pod vodnim re etkastim ogradama, koji su obino bili tromi poput kamenja na dnu gde rast e morska trava, izlazili su na povr inu u nespretnoj hitnji da gledaju decu kako p rolaze. Duvali su me avinu vazduha i vodenog praha, gunali od gladi; ali mre a je bil a prazna, njen tovar suve 'morske kose' ve je bio izruen u porodina skladi ta za podn evno hranjenje. "Po uri, Ukre e!" Luna, predvodila je kao i obino, zategnu mre u izmeu njih, vuk ui du obale svog ni eg roaka poput tovara ribe koja se koprca. Sklonila je beli slap i k i sa lica, oiju uprtih u duboku vodu kanala koji je zalazio pravo u obalu iza rib ljeg dvori ta. Visoki, dvojni vrhovi raskoljenih jedara... a to je bilo sve to je o davde mogla da vidi od ribarske flote... ve su se probijali napred. "Neemo uspeti prvi da stignemo na dokove!" Razoarana, jo jae je povukla. " urim, Luno. Ovo je gotovo kao da moja mama takoe dolazi kui!" Ukres je nek ako uspeo da povea brzinu; osetila je da je susti e, ula ga je kako dahe. " ta misli , ho li baka napraviti medenjake?" Skoila je i umalo da se saplete. "Videla sam je kako vadi krag." Nastavili su da tre, ple ui preko stena prema pla i koja je sva sijala u podne vnom sjaju, i prema selu iza nje. Luna je zami ljala smee, nasmejano lice svoje maj ke onakvo kakvo su ga poslednji put videli, pre tri meseca: debele pletenice boj e peska nagomilane na vrh glave, skrivene ispod tamne pletene kape; debeo d emper sa rolo kragnom, kabanica i te ke izme kakve je nosila cela posada tako da se ni po emu nije izdvajala kada im je poslala poslednji poljubac, dok je ribarski brod s a dvostrukim trupom uranjao u vetrove zore. Ali danas se vraala kui. Svi e zajedno otii u seosku dovranu sa ostalim riba rskim porodicama, da slave i igraju. A onda, veoma kasno u no, Luna e se sklupati u majinom krilu (iako je ve prevelika za tako ne to), a sna ne ruke e je prigrliti; posm atrae Ukresa kroz ote ale kapke da vidi hoe li on prvi zaspati, u babinom naruju. Iz ognji ta e dopirati toplo pucketanje i aputanje plamenova, majina kosa mirisae na more i brodove, ue se hipnotiki tok glasova, dok e baka zahvaljivati to joj se ker vratila sa Mora, koje je svima njima Majka. Luna je doskoila na mekani zlatasto-smei pesak pla e. Za njom je sa zida skoi o i Ukres i njihove senke se isprepleto e u podnevnom sjaju. Pogleda uprtog u nago milane kamene kue sela i u brodie koji su spu tali jedra u zalivu, umalo nije projur ila pored strankinje koja je stajala i ekala, gledajui ih kako dolaze. Umalo... Ukres se sudario sa Lunom kada je, klizajui se preko peska, stala. "Pazi malo, riblji mozgu!" Oblak peska raspr io se oko njihovih gle njeva. Zagrlila ga je kako bi sauvala ravnote u, isterav i iz njega bes kada je pojaa la stisak usled vlastitog zaprepa enja. Ukres se oslobodio i povukao. Mre a je pala, zaboravljena, kao i selo, zaliv, njihov povratak. Luna je stala da vue porub svog nasleenog d empera, zapliui prste u debelo tkanje boje re. Strankinja im se osmehnula; zrakasti oval njenog lica bio je pomalo opaljen vetrom iznad njene drevne sive parke, debelih pantalona i nespretnih izama ka kve je mogao nositi ma koji ostrvljanin. Ali ona nije bila iz Neita, niti sa bil o kog ostrva... "Jeste... jeste li izi li iz Mora?" Luna te kom mukom prozbori. Ukres je sta jao irom otvorenih usta pored nje. ena se nasmejala; od tog smeha, arolija njene prividne natprirodnosti razb ila se kao prozorsko staklo. "Ne... samo sam do la preko njega, laom." "Za to?" "Ko si ti?" Pitali su u isti glas. U znak odgovora i jednom i drugom, ena pokaza medaljon koji je nosila na lancu: bodljikavu trolisnu detelinu nalik na buket udica, koja je sijala tamnom zloslutnom lepotom oka kakvog reptila. "Znate li ta je ovo?" Spustila se na jedno koleno na pesku, a njene crne pletenice pale su napred. Zbili su se bli e jedno d rugom, trepui. "Sibila...?" stidljivo pro aputa Luna, primetiv i krajikom oka da je Ukres iz vadio svoju medalju. Ali odmah potom je njen pogled bio dat samo toj eni, i Luna je znala za to te tamne, prinuujue oi izgledaju kao da su otvorene ka beskonanosti. Sv aka sibila je bila zemaljski kanal za nadnaravnu mudrost, izabrana na osnovu sud a Dame, kao osoba koja je zahvaljujui naravi u stanju da izdr i sveto prisustvo u s ebi. ena je klimnula glavom. "Ja sam Klavali Plavokamen Leto." Polo ila je ake na elo. "Pitajte, i ja u odgovoriti." Nisu postavili nijedno pitanje, o amueni saznanjem da bi ona mogla - i htel a - da odgovori na svako pitanje koje bi njih dvoje mogli zamisliti; ili da bi i m Dama lino odgovorila preko Klavalinih usana, dok je sibila u transu. "Nemate pitanja?" Njeno dobro raspolo enje odagnalo je formalnost. "Onda m i ka ite ko ste vi, koji ve znate sve to bi trebalo da znate?" "Ja sam Luna", odvrati Luna, sklanjajui i ke. "Luna Svetlohodna Letnja. Ovo je moj roak, Ukres Svetlohodni Letnji... i ne znam dovoljno da bih bilo ta pitala! " zavr i ona poti teno. "Ja znam." Ukres se pomakao korak napred, dr ei svoju medalju. " ta je ovo ne kad bilo?" "Input..." Klavali je dohvatila medalju, dr ala je izmeu prstiju, malko se namr tila i poela da mrmlja. Oi joj postado e dimni kvarc i poe e divlje da kolutaju, kao kod kakvog snevaa; aka joj se stisnula u pesnicu oko diska. "Znak Hegemonije... d va krsta spojena unutar kruga simbolizuju jedinstvo Karemofa i njegovih sedam po dreenih svetova... ova medalja je dodeljena za juna tvo u vojnoj slu bi, pobuna Kispa h: 'Ono ka emu svi mogu te iti, ovaj ovek je prona ao. Na em voljenom sinu Temonu A vini S irusu, ovog dana, 9:113:07.' Jezik na kome je to izgovoreno bio je sandi, slu beni jezik Karemofa i Hegemonije... kraj analize." Glava joj je klonula napred, kao da ju je pustila neka nevidljiva sila. Klavali se blago zanjihala na kolenima, u zdahnula, sela. "Pa, eto." "Ali ta ona znai?" Ukres spusti pogled na disk koji je i dalje poigravao p red njim, a usta mu se izvi e u nesigurnu crtu. Klavali je odmahnula glavom. "Ne znam. Dama samo govori kroz mene, ne ob raa se meni. To je Prenos... tako je to." Ukresova usta su zadrhtala. "Hegemonija", brzo ree Luna. " ta je to Hegemonija, Klavali?" "Oni sa drugih svetova!" Klavaline oi su se malo ra irile. "Oni sebe naziva ju Hegemonijom. Znai ta medalja je sa neke druge planete... nikada nisam bila u K arbanklu." Pogled joj se ponovo vrati na medalju. "Kako li je to dospelo ovamo, tako daleko od zvezdane luke i Zimaca?" Podigla je pogled prema njihovim licima. "Vi ste veselozaeti, zar ne? Va e majke su oti le zajedno na poslednji Festival i bi le su dovoljno taline da se vrate sa vama... a i sa ovom uspomenom?" Ukres je klimnuo glavom, obuzet jednakim strahopo tovanjem i prema logici odraslih i prema transu Dame. "Znai... moj otac nije Letnjak; on ak nije ni na Tij amatu?" "To ti ne mogu rei." Klavali je ustala. Luna primeti da joj je licem pre la neka udna zabrinutost kada je opet pogledala Ukresa. "Ali znam da su veselozaeti naroito blagosloveni. Znate li za to sam ovde?"Oni odmahnu e glavama. "Znate li ta elite da budete kada odrastete?" "Da budemo zajedno", odvrati Luna bez razmi ljanja. Ponovo veseli smeh. "Dobro! Putujem Nizvetrinskim arhipelagom kako bih p odsetila sve male Letnjake, pre nego to zakorae u ivot, da se mogu posvetiti Moru i na drugi nain, a ne samo kao ribari i farmeri. Mogu slu iti Dami slu ei svojim sadruz ima ljudskim biima kao sibile, kao to to ja inim. Neki od nas su roeni sa posebnim s emenom u sebi i ono eka da nas Dama dodirne i podstakne ga da proklija. Kada bude te imali dovoljno godina, mo da ete vas dvoje uti Njen poziv i otii na mesto odabiran ja." "Oh." Luna je malo zadrhtala. "Mislim da je upravo ujem!" Pritisla je hla dne ake uz srce koje je htelo da iskoi; tu je klijalo seme sna. "I ja, i ja!" urno je povikao Ukres. "Je l' mo emo sad da poemo, je l' mo emo sa vama, Klaveli?" Klaveli je navukla kapuljau parke kako bi se za titila od iznenadnog naleta vetra. "Ne, ne jo . Saekajte malo; dok ne budete sigurni ta ujete." "Koliko dugo?" "Mesec dana?" Ona polo i ake na dva mala ramena. "Mislim, da e pre proi godine." "Godine!" pobuni se Luna. "Do tada ete biti sigurni da to to ujete nije samo krianje morskih ptica. I nikada nemojte zaboraviti da na kraju neete vi biti ti koji e izabrati Damu, ve e Da ma biti ta koja e izabrati vas." Pogledala je ponovo, gotovo zajedljivo, Ukresa. "U redu." Luna se pitala ta taj pogled znai i odluno je ispravila ramena po d njenom akom. "Saekaemo. I neemo zaboraviti." "A sada..." sibila spusti ake, "mislim da vas neko eka." Vreme je ponovo poteklo napred i oni potra e, polete e... uz esto osvrtanje... prema gradu. "Lunice, sea li se ta nam je poslednje kazala?" Srebrna igra nota se ra ini ka da Ukres spusti frulu i pogleda unazad, prekidajui tok njenih uspomena. Meri takoe prestado e da pevaju i zagleda e se put amca. "Klavali?" Luna je vodila dvotrupni amac oko izboine kopna koja je krbavo z alazila u more, s jedne strane zaliva. Obala Ostrva Odabiranja bila je isto onak o bodljikava kao i detelinasti znak koji su sibile nosile. "Misli na ono da nas m oja majka eka?" "Ne. Ve da Dama bira nas, a ne obrnuto." Ukres pogleda u pravcu penu anja t alasa na obali, a onda primora pogled da se vrati na njeno lice. "Hou da ka em... ta ako Ona izabere samo jedno od nas? ta emo uiniti?" "Izabrae nas oboje!" Luna razvue usta u veliki osmeh. "Kako bi mogla drugai je da postupi? Mi smo veselozaeti... mi smo talini." "Ali ta ako Ona to ipak ne uini?" Pipkao je mahovinu uglavljenu vrsto u puk otine izmeu greda ijim vezivanjem i spajanjem je korito amca bilo nainjeno. Nerazdvo jni... neznatno se namr tio. "Niko te ne mo e naterati da postane sibila, je li tako, samo zato to si pro la test? Mo emo se sada zakleti jedno drugom, da ako samo jedno od nas dvoje bude izabrano, da e odbiti. Zbog onog drugog." "Zbog oboje." Luna klimnu glavom. Ali Ona e nas oboje odabrati. Nikada ni je sumnjala, od onog trenutka pre nekoliko godina, da e doi na ovo mesto i uti Dami n poziv. To je njeno srce elelo pola njenog ivotnog veka; a pobrinula se da tu elju i Ukres uvek deli s njom, ne dozvoljavajui da ga njegovi beznade ni zvezdani snovi odvuku od njihovog zajednikog cilja. Ispru ila je ruku i Ukres ju je setno prihvatio; protresli su jedno drugom ruke uhvativ i se za podlaktice. Pre nego to je toga postala svesna rukovanje se p retvorilo u zagrljaj i sumnje u njenom srcu raspr ile su se poput jutarnje magle. "Ukre e, iskro moja, volim te... vi e od svega pod nebom." Poljubila ga je, okusila so na njegovim usnama. "Neka Majka Mora bude svedok da tebi pripada moje srce, s amo tebi, sada i doveka." Ponovio je te rei, jasno i ponosno, a onda su zajedno srknuli malo morske vode iz svijenih aka kako bi zapeatili zakletvu. "Posle ovog putovanja niko ne mo e da ka e da smo suvi e mladi da se zavetujemo!" Prvi put su se jedno drugom zavetovali na ljubav kada su bili tek toliki da su umeli to da ka u i svi su se smejali. A li oni su ostali verni jedno drugom; tokom godina delili su sve, ukljuujui i oklev ajuu, eznutljivu neumitnost dodirivanja usana, aka, tela... Luna se seala skrivene pukotine meu stenama u zavetrini zaliva; toplih ulje vitih aka kamenja koje je primalo u svoje okrilje njihova drhtava tela dok su le al i pripijeni jedno uz drugo u ljubavi u sjajno podne, dok je plima aputala negde d aleko niz pla u. I sada, kao i onda, mogla je da oseti snagu potrebe koja ih je ve zivala: toplotu koju su izmeu sebe stvarali i koja je zadr avala na odstojanju hlad nu osamljenost njihovog sveta. Jedinstvo du a koje ih je zahvatilo u zavr nim trenuc ima... visina, celokupnost, koje ni ta drugo u njihovom svetu nikada nije moglo da joj pru i. Zajedno e zakoraiti u ovaj novi ivot i konano e pripasti svome svetu isto o nako potpuno kao to pripadaju jedno drugom... Ukresove usne oe ale su se o njeno uvo ; nagnula se napred i ponovo ga obujmila rukama. amac se sam uputio ka obali. "Vidi li ne to?" doviknu Ukres. Po poslednji put je proverio amac koji je le a o bezbedno, na koljkama i olujnim naplavinama, van doma aja plime. Porodini totem iz dubljen na pramcu posmatrao ga je sa svoja tri zurea naslikana oka. Plima se jo po vlaila, ali ve je ostavila za sobom dovoljno mokrog uglaanog peska tako da su ostal i bez daha izvlaei kanu na pla u. Jedan od mera je ak izi ao sa njima na obalu, dozvoli o im da boja ljivim akama pomiluju njegovu mokru, klizavu, pegavu dlaku. Nikada ran ije Ukres nije bio tako blizu merima da bi mogao da dodirne ijednog; bili su vel iki kao i on, ali dvostruko te i. "Ne jo ... ovamo!" Do njega dopre Lunin glas i on je ugleda kako mu mahnit o ma e. Bila je krenula za jednim merom koji je, gegajui se, napredovao uz pla u. "Ov amo pored potoka. Postoji staza. To mora da je ona o kojoj mi je baka priala!" Krenuo je preko nagiba pla e posutog naplavinama prema izlivu sve e vode, do k su mu napu tene koljke krckale pod stopalima. Potok je naneo iroku traku crvenog m ulja u utu zemlju; voda je tekla kroz mahovinasto zelene kanalie u ljebljene u crven ilo. Na mestu gde je napu tala obalu, ekala ga je Luna kako bi krenuli u brda. "Slediemo taj potok uzbrdo?" Ona klimnu, pratei pogledom gladak plavo-zeleni uspon obraslog tla. Goli vrhovi sirovog crvenog kamena stremili su ak i vi e. Ova ostrva bila su nova na nei zmernoj vremenskoj skali Mora; njihove kime jo su parale nebo, vreme ih nije otupi lo. "Izgleda da emo se penjati." Gurnuo je ake u d epove, neodluan. "A-ha." Luna je posmatrala mera koji se okrenuo i poeo vraati pla om. Oseala je trnce u aci kojom je maloas dodirivala merovu gustu dlaku. "Danas emo plesati na konopima brodovlja." Ponovo je pogledala u njega, iznenada postav i i te kako sve sna znaenja njihovog prisustva ovde. "Pa, hajdemo", izgovori ona, gotovo nestrplj ivo. "Najte e je napraviti prvi korak." Zakoraili su zajedno. Ali to je bio korak koji su ve odavno napravili, razmi ljala je Luna dok se pela... koliko puta? Prona la je odgovor urezan u padine brda, gde su mnogobrojna stopala izhabala prozrani vulkanski kamen plavac tako da su ponegde hodali po us kim tragovima izjedenim do visine njihovih kolena. A koliko njih se popelo ovuda samo da bi bili odbijeni? Luna je u mislima izgovorila na brzinu molitvu, gleda jui u tle jer se trag pretvorio u ispust, jedva stopu irok, nad kanjonom punim zim zelene paprati i neprbojnog grmlja. Vetar je zamro i dan je tog trenutka postao potpuno tih; nije primeivala vi e nijednog ivog stvora veeg od skoibube. Jednom, mo da, udaljeni krik neke ptice... Potok joj je namigivao iz gusti a stotinak metara ispo d, a sa njene leve strane zeleno oblo eni zid uzdizao se jo stotinu stopa u nebo. I ako je bila svikla na nesigune mornarske podnice i uske staze meu podvodnim pregr adama za gajenje ribe, od ovih suprotnosti hvatala ju je vrtoglavica. Ukres se uhvatio za jedan izboeni grm koji je trao i pri tom se ogrebao po licu. "Ovo nije za one koji imaju slabo srce", ree, iako u stvari nije nameravao da to izgovori naglas. "Verovatno u tome i jeste stvar", promrmlja ona, bri ui lice o rukav. "Misli da se proba sastoji u ovome?" Oprezno su nastavili, pribijajui se u z erozijom naeti komad zida koji se krunio. "Thalaso!" bila je to napola kletva, napola molitva. "Meni je dosta!""Koliko jo ima ovoga? ta ako se smrai?" "Ne znam... Dolina se tamo gore zatvara." "Mislio sam da si kazala da je deda pro ao kroz ovo, kad je bio mlad? Misl io sam da zna ." Luna proguta knedlu. "Baka mi je priala da je odustao i vratio se. Nije ak ni prona ao peinu." "Sada mi to ka e !" Ali poeo je da se smeje. "Nekako nisam mislio da e ovako b iti." Potok je ispod njih pravio zaokret, vraao se, a iza naredne krivine zida ispust je postao iri, a zajedno sa njim i useeni trag. Ovde, u ovoj dolini u unutr a njosti kopna, odseenoj od morskog vetra, vrelina sunca odbijala se i po nekoliko puta od zagrejanih stena, kao vi estruki odjek. Luna je u hodu skinula debelu park u; Ukres je svoju ve nosio prebaenu preko ramena i vezanu u vor na grudima. Povetar ac joj je priljubio vla nu lanenu ko ulju uz prsa. Razvezala je ko ulju sve do pasa, p oe ala se i uzdahnula. "Vruina mi je, zna li to? Ba mi je vrue. ta e da rade ljudi kad postane prevrue? ovek uvek mo e navui jo odee, ali skidati mo e samo dok ne ostane go." Otkaila je me inu sa vodom sa opasaa i stala da pije. Negde ispred njih zaula je neke u tave zvuke, ali su je podsetili samo na cvranje masti u kotlu. "Verovatno neemo morati da brinemo o tome." Ukres slegnu ramenima s dobro namernom razborito u. "Vrhunac leta jo je daleko. Verovatno emo umreti pre nego to pos tane tako vrelo." Okliznuo se; zaustavio je pad na taj nain to se doekao na jedno k oleno. Zagunao je. "Mo da i ranije." "Duhovito." Pomogla mu je da ustane; imala je oseaj da su joj stopala te ka kao stene. "Ve se vidi Letnja Zvezda. Videla sam je kroz prste pre nekoliko dana ... Oh..." pro aputa ona. Poela je nadlanicom da trlja lice koje ju je peckalo. Ukres se klonulo priljubio uz izboinu zida. Posle poslednjeg zaokreta sta ze, u tavi zvuk koji su ve neko vreme uli pretvorio se u huk vode koja se obru avala pr eko provalije i razbijala o stenje; srebrna rtva koja veno pada u smrt. I tamo, ko d vodopada, staza sa udubljenim tragom se zavr avala. Stajali su bez daha i zbunjeni, u kakofoniji zvuka i vodene pra ine, pored vodopada. "Ne mo e ovde da se zavr ava!" Ukres udari po padajuoj vodi. "Znamo da je ovo prava staza. Gde je?" "Ovde!" Luna je unula i provirila preko ivice, pored vodene zavese, dok su slobodni pramenovi njene kose padali napred kao prsti sa kojih se cedi voda. "P ostoje upori ta u steni, kao rukohvati." Ponovo je ustala; zagladila je kosu unaza d. "Ovo nije..." Odmahnula je glavom, rei su zamrle kada ga je pogledala i ugleda la bes na njegovom licu. "Dobro, ta je ovo?" povika Ukres u dolinu, prema moru. "Kakav dokaz Ti eli ? Zar treba da poginemo?" "Ne!" Luna ga povue za ruku. Njegova ljutnja grebala je je poput peska po njenom umoru. "Vidi , Ona eli da budemo sigurni. I mi to jesmo." Ponovo je unula. Sv ukla je izme i zakoraila jednim stopalom preko ivice. Poela je da se spu ta, dozvoljavajui da urlanje vode i vodeni prah ispune nj ena ula, prigu e njen strah. Videla je da Ukres, iznad nje, takoe poinje da se spu ta; govorila je sebi da su bezbrojni ljudi si li ovuda pre nje, tokom nebrojeno godina ... (pipajui stopalom po vla noj steni)... i ona e to uiniti... (jo jedan korak! prsti ma se uhvatila za rub kamena)... ovo vla no sila enje se nimalo ne razlikuje od vera nja po snasti na brodu, a ona se po snasti pentrala bez razmi ljanja, bezbroj puta ... (i jo jednom)... uvek imajui poverenja u Majku Thalasu da e spustiti njene ake i stopala na bezbedno mesto... (grevi u prstima; grizla je usnu)... usredsredila s e na verovanje, u Damu, u sebe; jer samo ako posumnja bilo u jednu ili drugu da li e... (stopalom je udarila o mokri, klizavi zid, nije na la nikakvu pukotinu, ste penik, nikakav...) "Ukre e!" Glas joj se izvio u visinu. "Jednostavno se zavr ava!" "...ispust!..." ula je tu re, iskrivljeno usled tutnjave i vlastitog u asa; uhvatila se oajniki za nju dok je grlila lice litice. "Poi desno!" Ritnula se udesn o, otvoriv i oi kada je stopalom prona la ispust od kamena. U urbano mirkajui, videla je kako taj ispust nestaje iza vode koja pada u sunovrat. Ispru ila je ruku, brzo izv ila telo i prebacila se na to pro irenje. Ukres je stigao za njom; pru ila mu je ruk u i pomogla mu da pree."Hvala." Stresao se, rastresao ukoene prste. "Hvala tebi." Duboko je udahnula. Zajedno su krenuli dublje u udubinu do koje su stigli, shvativ i, dok su im se oi privikavale na zelenu pro aranu svetlost, da je to poetak tunela koji zalazi u bok doline. "To je to... to mora biti to! O vde smo, ovo je odabirali te..." Ponovo su zastali, instinktivno pru ajui ruke jedno ka drugome. ekali su, be z daha. Ni ta ih nije pozivalo osim glasa vodopada. Ni ta ih nije dodirivalo osim ta lasia vodenog praha koji su povremeno, nasumino, doplovljavali kroz vazduh. "Hajde mo", povue je Ukres. "Idemo dublje." Tunel je imao strm svod, dva stenovita zida naslanjala su se jedan na dr ugi visoko gore, u senkama; gledajui tamo, Luna je pomislila na dve ake sklopljene za molitvu. I li su dublje; staza je poela da krivuda. Ukres je iznenada naleteo n a stenu, na jednom o trom zaokretu. "Znao sam da je trebalo da ponesem sveu." "Nije mrano." Luna ga iznenaeno pogleda. "udno kako svetlost postaje sve ze lenija..." "O emu to pria ? Kao da sam iv zakopan... ne mogu ak ni tebe da vidim!" "Hajde." U njoj poe da se budi nelagodnost. "Nije tako mrano - samo otvori oi. Hajde, Iskro! Ukre e!" Povukla ga je za ruku. "Zar ne osea ? Kao muzika..." "Ne. Podilazi me jeza od ovog mesta." "Hajde." Povukla ga je jae, s naporom ovog puta. "Ne - saekaj..." Napravio je nekoliko koraka, pa jo nekoliko. Muzika ju je sada ispunjavala, usredsredila se u njenoj glavi, irila se k roz njeno telo poput pulsiranja njene krvi. Dodirivala je Lunu kao svila, donosi la ukus ambrozije i zelenu svetlost mora. "Zar je ne osea ?" "Lunice." Ukres je naleteo na jo jedan zid u mraku, zagunao. "Luno, stani! Ovo ne valja. Ni ta ne vidim, ni ta ne ujem... Ja - padam na ispitu, Luno." Glas mu zadrhta. "Ne, ne pada ! Ne mo e ." Rastreseno se okrenula prema istini u njegovim oima, koje nisu bile dovedene u i u, kao oi slepog oveka i ka zbrci na njegovom licu. "Oh, ne mo e ..." "Ne mogu da di em, ovde je kao u katranu. Moramo nazad, pre nego to bude su vi e kasno." Njegov stisak na njenom zglavku se pojaao; Ukres je poeo da je vue prema sebi, dalje od muzike i svetlosti. "Ne." Slobodnom akom prekrila je njegovu i poku ala da se oslobodi njegovog stiska. "Vrati se bez mene." "Luno, obeala si! Obeali smo... mora nazad." "Ne moram!" Otrgla se, videla je kako se zateturao unazad, iznenaen i pov reen. "Ukre e, ao mi je..." "Lunice..." " ao mi je..." Povukla se u naruje muzike. "Moram! Ne mogu sada da stanem, to je jae od mene... suvi e je lepo. Poi sa mnom! Poku aj, molim te poku aj!" ali povlail a se sve dalje i dalje od njega. "Obeala si. Vrati se, Luno!" Okrenula se i potrala, a njegov glas je utopila pesma koja je dolazila iz udnje njenog slomljenog srca. Trala je dok se pukotina ponovo nije pro irila, izbaciv i je u neki nepriroda n prostor osvetljen savr eno obinim plamenom uljane svetiljke. Protrljala je oi na av i se iznenada u tom zlatu, kao da je izi la iz mrklog mraka. Kada je ponovo progleda la, kada je sjajna pesma zamrla i oslobodila je, nije se iznenadila to vidi Klava li koja je ekala, i nekog neznanca... Klavali, iji osmeh nikada ne bi mogla zabora viti, ni posle mnogo godina, ni do kraja ivota. "Ti si... Luna! Znai, do la si!" Klimnula je glavom. "Pamtila sam", ree, zraei rado u odabrane i otirui suze. 2. Grad Karbankl le i kao veliki spiralni pu izbaen na ivicu do koje more dopir e, daleko u severnim geografskim irinama, na obali najveeg ostrva planete Tijamat.On nemirno di e, u skladu sa dubokim ritmovima plime, a njegov drevni oblik kao d a pripada okeanskoj obali, kao da je, u stvari, roen iz materice same Majke Thala se. Zovu ga Grad Sojenica, jer jednim delom stoji na stubovima, nadnesen nad mor e; ogromna upljina ispod tog dela Karbankla pru a sigurno utoi te brodovima, titei ih od hirovitosti mora i atmosferskih prilika. Zovu ga Zvezdoluka ili Kosmodrom jer j e centar trgovine sa ostalim svetovima, iako se pravi kosmodrom nalazi na kopnu, na mestu gde narodu Tijamata nije dozvoljen pristup. Zovu ga Karbankl, zato to o pravdava oba znaenja te rei i predstavlja, u isti mah, i dragulj granat, i ir, u za visnosti od toga kako gleda na njega. Njegova slinost sa napu tenom kuom nekog morskog stvorenja prevarna je. Karb ankl je ko nica ivota svih... ili bar mnogih... razliitih oblika, ljudskih i neljuds kih, koji borave u njemu. Njegovi najni i nivoi, koji su otvoreni prema moru i u k ojima ive radnici, mornari i imigranti, uzdi u se i spajaju u Lavirint, u kome me avi na tehnosa i netehnosa, lokalnog i izvanplanetnog, ljudskog i tuinskog, katalizir a jednu sredinu treperavog stvarala tva i stvaralakog poroka. Tu se otmeni narod Zi me smeje, prepire, razbacuje novac, pravei opite sa egzotinim obli cima stimulacij e, rame uz rame sa vanplanetnim trgovcima koji to donose. Posle se plemii vraaju n a svoje nivoe, gornje, i iskazuju pokornost Sne noj Kraljici, koja sve vidi i sve zna. Ona upravlja strujama uticaja i vlasti, koje se kreu poput vode kroz navoje grada-pu a. Te ko im je da zamisle da ustrojstvo koje je trajalo ve gotovo sto pedese t godina, a kojim je lino ona upravljala, nee nastaviti da traje veno."...Ni ta ne traje veno!" Arienrod je stajala utei, potpuno sama, i prislu kivala glasove koji su isti cali iz zvunika postavljenog u izrezbarenoj osnovi ogledala. To ogledalo je takoe slu ilo kao ekran za gledanje, meutim sada je bilo tamno i u njemu se samo ogledalo njeno lice. Plemii koje nije videla raspravljali su o pokidanim icama na seliksu, a ne o budunosti; ali njoj je to zvualo slino, jer, na kraju krajeva, i kidanje ica je u nekoj vezi sa kidanjem budunosti, a Arienrodin um bio je opsednut buduno u... i li nedostatkom budunosti. Stajala je kod zida, koji je u ovoj prostoriji takoe predstavljao prozor t o se protezao uvis sve do zvezdastog vrha zasvoene tavanice. Arienrod je stajala na vrhu sveta, jer ona je bila Sne na Kraljica, u svom svetili tu na vrhu grada. Mog la je da gleda dole, da vidi njegove naborane padine, talase ve take planine zvane Karbankl, ili je mogla da gleda put elino sivog mora posutog belim pegama. Ili, ka o sada, u nebo, na kome je no za areno kovako ognji te u kome plamsa pedeset hiljada s unaca: zvezdano jato u koje je ovaj slobodni zvezdani sistem zalutao pre mnogo e ona. Nisu je dirnule zvezde nalik na zapaljeni sneg... nije vi e ni pamtila koliko je godina pro lo od kad su poslednji put pobudile u njoj neko oseanje. Ali jedna z vezda, ne mnogo znaajna, ne mnogo primetna, izazvala je u njoj drugaije oseanje, mr anije od oseanja udesnog. Letnja Zvezda, ona iji pojaani sjaj oznaava da se primiu Crn j Kapiji, koja je zarobila lutajue Blizance i napravila od njih svoje vene zatvore nike. Crna Kapija bila je fenomen koji su stanovnici drugih planeta nazivali i menom "rotirajua crna rupa", a meu stvarima koje nisu delili sa njenim narodom bil a je i tajna kako se takvi otvori ka drugoj stvarnosti mogu iskoristiti za putov anja br a od svetlosti. Arienrod je samo znala da ta Kapija vodi ka sedam drugih n aseljenih svetova, od kojih su neki tako daleko da ak nije bila u stanju da shvat i te razdaljine. Bili su to svetovi povezani meusobno, i povezani takoe sa bezbroj drugih, nenastanjivih planeta, zato to je Crna Kapija propu tala zvezdane brodove u jedan region u kome je prostor izuvijan poput niti, svezan u vorove tako da dal eko postaje blizu a vreme biva uhvaeno u petlju. A bili su jo na jedan nain spojeni: kao svetovi ulanjeni u Karemovsku Hegem oniju. Autonomni svetovi... ovla se osmehnula... autonomni zahvaljujui relativistik im vremenskim ka njenjima brodova prilikom tranzita kroz Kapiju. Ali Arienrod je b ila odani podr avalac Hegemonije, jer bez Hegemonije klanovi Zime ne bi imali pris tup tehnologiji sa drugih svetova koja im je pru ala dostojanstvo, cilj i zadovolj stvo... tehnologiji koja ih je izdizala iznad nivoa Letnika, sujevernih uzgajivaa ribe, naroda koji smrdi na morsku travu i na tradiciju. Zauzvrat Tijamat je omoguavao putnicima sa drugih svetova da na kratko prekinu putovanje, bio im je odmori te ili sastajali te, predah na dugim putovanjima i zmeu drugih svetova Hegemonije. Tijamat je bio jedinstven kao neka vrsta raskr a, je r je jedino on kru io oko svoje Kapije: iako mu je orbita bila dugaka, ipak je bio bli i i, svetlosnim godinama mereno, mnogo prisutpaniji nego ma koja drugi svet. Arienrod je okrenula lea zvezdama i tiho po la preko ulnog sintetikog pasteln og tepiha, ka ogledalu. Suoila se sa vlastitim odrazom, s istim onim porcelanskim bezizra ajnim licem kojim je doekivala vanplanetne trgovake predstavnike ili delega cije plemia. Odmerila je pomno nagomilanu, mleno belukosu iza sne no-zvezdane dijade me, kao i besprekornu poluprozranost svoje ko e. Pre la je akom preko obraza, niz vrat ukra en niskama dragulja i preko svetlucave svile ko ulje maltene kao da se miluje; osetila je mladalaku vrstinu svog tela, i sada maltene isto onako savr enog kao i p re skoro stotinu pedeset godina, na dan kad je ustoliena. Da li je sve sasvim bes prekorno...? Neznatno se namr tila, nagnuv i se bli e vlastitom licu. Jeste... Zadovol jstvo, u oima boje izmaglice i mahovinom pro aranog ahata. Postojao je jo jedan razlog zbog koga su ljudi sa drugih planeta dolazili na Tijamat donosei poklone: posedovala je klju za starenje bez pojave znakova sta rosti. Okeani ovog sveta predstavljali su fontanu mladosti, iz koje su najbogati ji i najmoniji plaali da piju, a ona lino kontrolisala je izvor... pokolj mera. Ona je donosila sraunate sudove na osnovu kojih se odluivalo koji e tuinski trgovac ili predstavnik najbolje slu iti interesima Zimaca u zamenu za ovu jedinstvenu robu.. . zahvaljujui njenim ne ba sluajnim kapricima plemii koji su bili u milosti dobijali su pravo da vr e eksploataciju u podruju mora, ili pravo na dragocenu epruvetu sre brnaste tenosti. Prialo se da na osnovu prividne mladosti nekog plemia mo e odrediti u kolikoj je on milosti kod kraljice. Ali ni ta ne traje zauvek. ak ni vena mladost. Arienrod se ponovo namr tila; t rgnula je i stisnula aku u kojoj je dr ala pozlaeni raspr iva. Podigla ga je, otvorila usta, i udahnula te ki srebrnasti sprej. Od nastale hladnoe, zadnji deo grla kao da joj se pretvorio u led; suze joj zato navre e u oi. Odahnula je sa olak anjem, oslob oena i ekivanja. Idealno mladalako stanje tela odr avalo se svakodnevnim dozama "vode iv ota", kako su je stranci eufemistiki nazivali. Taj ju je izraz zabavljao, ako ni zbog ega drugog onda zbog svog licemerja: to nije bila voda, ve ekstrakt dobijen i z krvi jedne ovda nje rase morskih bia, iz krvi mera; imao je isto onoliko veze sa smru... smru mera... kao i sa dugim ivotom pojedinih ljudskih bia. Svaki korisnik bi o je svestan te injenice isto kao i ona, mada mo da ne svaki na istom nivou znanja. Ali ta je ivot neke, tamo, ivotinje, u poreenju sa ansom da bude veno mlad? Tehnologija do sada nije uspela da sintetizuje taj ekstrakt, benigni vir us koji pojaava sposobnost organizma da se obnavlja bez genetikih gre kaka. Virus ug ine posle kraeg vremena provedenog izvan tela svog prvobitnog domaina, bez obzira na to s koliko pa nje se njime rukuje. Njegov polu- ivot u bilo kom drugom sisarima slinom stvorenju je ogranien, tako da je neophodna stalna ponuda tr i tu, jer je i pot ra nja stalna. A to je znailo napredak sve dok vlada Zima. Meutim, Letnja Zvezda se ve videla i na dnevnom nebu; zvanino je ve poelo pro lee, pribli avala se Promena, ak i Letnjaci su do sada ve toga postali svesni. Ovaj s vet se konano pribli avao pravom letu, vremenu kada e neprirodni stresovi stvoreni z ahvaljujui pribli avanju crnoj rupi izazvati razbuktavanje vlastite energije Blizan aca, a Tijamat postati nepodno ljivo vru. Letnjaci e biti primorani da krenu put sev era iz svojih oblasti na ekvatorijalnim ostrvima i njihov priliv e poremetiti sta tus quo Zime kada oni ispune meuprostore njene teritorije. Ali to je bio samo deo jedne vee promene koja e snai njen narod. Zahvaljujui tome to e se Bliznaci pribli iti crnoj rupi, Tijamat e takoe postati izgubljen svet z a Hegemoniju... Ponovo je pogledala kroz prozor, u zvezde. to se Bliznaci vi e prib li e Crnoj Kapiji, i to jae njen drugi kinjeni zatvorenik, Letnja Zvezda, jae sija na tijamatskom nebu, stabilnost same Kapije se smanjuje. Prelazak sa Tijamata ka o stalom delu Hegemonije i nazad tada vi e nije ni jednostavan i siguran. Tijamat pr estane da bude sastajali te i meustanica za putnike iz Hegemonije, oticanje vode ivo ta i priliv tehnologije istovremeno prestanu. I Tijamat onda postane zabranjeni svet; Hegemonija nije dozvoljavala da se na Tijamatu razvije ma kakva domaa tehno lo ka osnova, a bez osnovnog znanja o tome kako se uvozna roba proizvodi, ma inerija dru tva Zimskog naroda mora brzo i nepovratno propasti. ak i kad Letnjaci ne bi krenuli na sever za vreme Promene i na taj nain ubrzali preokret u dru tvu, Arienrodi n svet bi prestao da postoji. Prezirala je ak i pomisao na ivot u letnjakom svetu. Ali opet, ta briga, po svemu sudei, ne treba Zimsku kraljicu nimalo da mui. Ka u da je smrt vrhunsko ulno iskustvo. Njen smeh odjeknu utihlom prostorijom. Da, sada se kraljica mo e smejati s mrti, iako je sto pedeset godina otezala sa plaanjem danka smrti. Uskoro e smrt na platiti svoj dug; i Letnjaci e to obaviti na narednom, poslednjem Festivalu, jer takav je poredak stvari. Ali Arienrod e se poslednja smejati. Za vreme prethodnog Festivala, pre gotovo cele jedne generacije, posejala je meu Letnjake koji ni ta n isu sumnjali devet semenki vlastitog uskrsnua: devet klonova same sebe, da budu o dgajeni meu njima, da ih Letnjaci prihvate kao svoje; klonovi e se upoznati sa nji hovim nainom ivota, a po to su deca njenog uma, znae kako da manipuli u njima kada za t o doe vreme. Pratila je rast te dece, sve vreme verujui da e se meu njima nai makar jedno koje e biti sve ono to je ona bila... i na lo se jedno. Samo jedno. Pesimizam dokto ra, stranca, od pre skoro dvadeset godina nije bio neosnovan; tri klona bila su izgubljena u spontanim pobaajima, ostali su bili roeni sa fizikim deformitetima ili su bili zaostali ili emocionalno poremeeni. Javljeno je da je samo jedno dete sa vr eno u svakom pogledu... a ona e od tog deteta napraviti Letnju Kraljicu. Posegnula je nadole, dohvatila malu, ukra enu slikovnu kocku sa stola. Lic e u kocki moglo je biti i njeno iz doba devoja tva. Poela je da okree kocku, da posm atra to nasmejano lice kako menja izraz dok prolazi kroz sve tri dimenzije. Onaj ostrvski trgovac koji je pratio napredovanje te devojice napravio je za kraljicu hologram i nju obuze e udna i neoekivana oseanja dok je gledala u njega. Ponekad bi uhvatila sebe kako udi da vidi to dete, a ne samo da gleda sliku... da je dodiruj e ili grli, da je posmatra kako se igra, kako raste, menja se i ui: da vidi sebe kakva mora da je bila, tako davno da se u stvari vi e nije toga ni seala. Ali ne. Videti to dete, odeveno u grube, grebucave tkanine i u masne rib lje ko e, dete koje verovatno jede iz lonca, prstima, u nekoj promajnoj kamenoj atr lji. Kako bi podnela da sebe vidi u tom stanju... da vidi u mikrokozmu na ta e ova j svet da spadne kroz nekoliko godina, kada ga vanplaneta i jo jednom napuste? Ali to ne mora ponovo da se dogodi, bar ne onako potpuno kao u ranijim prilikama, sa mo ako Arienrod uspe da sprovede svoj plan. Jo pa ljivije se zagledala u lice na sl ici, tako nalik njenom vlastitom. Ali kada ga je posmatrala iz ovakve blizine, p rimeivala je jednu razliku, ne to je... nedostajalo. Iskustvo, samo je ono nedostajalo. Usavr enost. Uskoro e nai naina da devojicu dovede ovamo, da joj objasni kako stvari stoje, da joj poka e kakve divne mogunost i su pred njom. A kako e te stvari obja njavati sama sebi, devojica e razumeti. Ne sm e se dozvoliti da ono malo tehnologije, koliko im stranci ostave, ponovo zamre. Ovog puta ljudi Tijamata moraju je sauvati i paziti; moraju bar poku ati da ne doeka ju strance kao potpuni varvari kada se ovi ponovo vrate... Naglo je pre la preko prostorije, iskljuila beskrajne dvorske banalnosti i poslala ih u zaborav tako to je dodirnula jedan od bisera pri osnovii ogledala. I zdav i glasnu naredbu promenila je audio u video prijem kako bi pokupila slike iz jednog drugog skrivenog oka. Neprimetnost i nepodmitljivost mehanikih uhoda, i pu ko zadovoljstvo u manipulisanju njima, naveli su je da ra iri mre u od mnogo hiljada takvih pijuna po svim nivoima grada. Sveznanje i svedopu tenost bili su cvet i trn na istoj lozi, oboje su ispunjavali svoje razliite uloge, hranei se iz istog izvo ra. Sada je gledala u sliku Starbaka, Zvezdanog pastuva; posmatrala ga je ka ko nervozno koraa kroz srce ogledala. Dok je hodao, mi ii su se uvoravali i teno opru al i pod njegovom tamnom tuinskom ko om. Bio je to moan mu karac i izgledao je prekrupan za intimnost ogranienog prostora u sobi. Bio je gotovo nag; ekao je nju, kraljicu, da mu doe. Zurila je u njega sa iskrenim divljenjem, a njeno seanje predstavljalo je kaleidoskop slika strasti, tako da je na trenutak zaboravila da joj je i on polako postajao dosadan kao i svi drugi. ula ga je kako mrmlja neku psovku, pa je zakljuila da ga je ve dovoljno dugo pustila da eka. Starbak je bio mnogo toga, ali nije bio strpljiv ovek; iako je znao da je Arienrod svesna toga, i da to koristi protiv njega, ni ta nije preduzimao da pobolj a svoje raspolo enje. Mogao je da iskoristi vreme dok ga je ostavljala da je eka, za razmi ljanje o tome kako je tanana linija izmeu ljubavi i mr nje, meutim on nije bi o ni naroito sklon samoposmatranju. Ponovo je opsovao, ovog puta glasnije, svesta n da je najverovatnije pod prismotrom, znajui da e je to zabaviti. Njegova glavna uloga bila je da je u svakom pogledu zadovoljava, a to je bila i glavna uloga St arbakova pre njega. Imao je umnu sposobnost intelektualca, ali se rukovodio sklo nostima trgovca robljem, bez imalo moralnosti: kvaliteti koji su zajedno sa njeg ovom fizikom snagom oslobodili mladia poznatog kao Herni ivota bez budunosti na rodn om svetu Karemofu, i uputili ga u uspe nu karijeru trgovca ljudskim ivotima i drugo m unosnom robom. Kvaliteti koji su idealno odgovarali njegovom sada njem ivotu, ulo zi Starbaka. "Ko je Starbak?" postavio je retoriko pitanje boci ija je povr ina bila ogle dalo u obliku intarzije i koja se nalazila na ormaniu pored kreveta; iznenada se nasmejao i nasuo sebi pie - domorodako vino. (Blagi Bogovi! kakve stvari su ovi sm rdljivi zaostali svetovi u stanju da smukaju za ufiksavanje. Umalo nije ispljunuo . Na ta se sve ovek mo e navii...) ak i sada je provodio deo vremena igrajui ulogu svoj e linosti, Hernija: drogirajui se i kockajui sa sluajnim vanplanetnim poznanicima, o probavajui zabave Lavirinta. I ne retko se de avalo da se neko od njih okrene, zagl eda mu se pravo u lice svojim mutnim oima i postavi isto pitanje: Ko je Starbak? Mogao im je rei da je Starbak izdajnik, tuin savetnik Kraljice ovog sveta, ovek koji ini sve da za titi njene interese, a ne interese Hegemonije. Mogao im je rei da je Starbak kraljevski Lovac, koji pozove svoje vantijamatske Gonie i povede njihov opor, po Kraljiinom nareenju, u surovu etvu mera. Mogao im je rei da je Starb ak Kraljiin ljubavnik, i da e to biti dok ga ne baci na kolena neki br i, bistriji i zaziva i postane novi Starbak... jer Kraljica je po tradiciji inkarnacija Majke T halase; ima mnoge ljubavnike, kao to more ima mnogo ostrva. Sve bi to bilo tano, a i jo to- ta bi bilo tano. ak bi mogao da im ka e da je on Starbak i da sakuplja poverlj ive informacije da bi Kraljiin polo aj prilikom pregovora bio vrst... i oni bi se na smejali, kao to bi se i on nasmejao. Jer Starbak je mogao biti bilo ko od njih, i vrlo lako nijedan od njih. Starbak jedino mora biti tuinac na Tijamatu. I mora biti najbolji. Starbakova ano nimnost bila je zagarantovana obredom i zakonom; on se izdizao iznad i izvan sva ke vlasti i svake kazne osim kraljiine. Starbak se okrenuo, zurei preko oboda a e u neskladnu odeu poreanu po polici d u ogledalom prekrivenog zida pored ogledalom prekrivenih vrata: sraunata crna svil a i crna ko a njegove formalne dvorske odee, i tradicionalni lem-kapuljaa koji je skr ivao njegov stvarni identitet i omoguavao da Hernija ne razlikuju od desetak drug ih, nemilosrdnih i vlasti gladnih, prethodnika. lem je na gornjoj strani imao izr ezbarene eline iljke nalik na ogromnu krestu, ili na jelenske rogove... arhaini simb ol sve nadmene moi koju je bilo koji mu karac ikada mogao po eleti da upotrebi. Tako je, bar, Herni mislio kada ga je prvi put stavljao na glavu. Tek kasnije je do ao do saznanja da i taj lem pripada jednoj eni, isto kao i stvarna vlast... isto kao i on. Iznenada je seo na preokrenute jorgane dugakog kreveta; posmatrao je svoj e beskrajne odraze na zidovima koji su ga bezumno imitirali do u beskonanost. Da li je vidi ostatak svog ivota? Namr tio se, odgurnuo tu sliku, pro ao prstima kroz gu ste crne lokne. Ve vi e od deset godina je Starbak, i re en je da nastavi da bude Sta rbak... do Promene. Ima u rukama mo i u iva u njoj, i nikada mu nije bilo va no kakav e biti kraj, kao ni gde se nalazi pravi izvor moi. Nije va no? Spustio je pogled na masivnu snagu svojih ruku, telo jo vrsto i mladoliko, zahvaljujui privilegiji. I kasapljenju mera... Ne, taj pokolj uop te nij e va an, kao cilj on je samo sredstvo jednog veeg cilja. Ali izvor, da, to je va no. Ona je va na... Arienrod. Sve to je u stanju da ga dirne pripada njoj... lepota, bo gatstvo, potpuna kontrola... vena mladost. Od prvog trenutka kada ju je ugledao z a vreme audijencije u palati, sa biv im Starbakom pored nje, znao je da e i ubiti d a bi je posedovao, da bi ona njega posedovala. Zami ljao je njeno telo kako se trl ja o njegovo, venani veo njene kose, crveni dragulj njenih gorkih usta... oseao je ukus vlasti i privilegija i inkarnirane strasti. I tako mu se nije uinilo neskladnim to se bez razmi ljanja spustio s kreveta na koleno, kada su se vrata otvorila i vizija postala stvarnost.3. "...Vreme Promene nam se sasvim primaklo! Letnja Zvezda osvetljava na put u spasenje..." Luna je stajala obgrliv i sama sebe rukama oko slabina. Nalazila se na dok u, u mutnom svitanju. Drhtala je od zime koja se raala iz hladne magle i iz bede. Dah koji je zadr avala dok nije osetila bol izlete u obliku belog oblaka, raspr i s e u sivi dah mora nalik na duha, nalik na odbeglu du u. Neu plakati. Obrisala je ob raz. "Moramo se pripremiti za Kraj i za novi Poetak!" Okrenula se, zagledav i se unazad, pored svoje bake, du gata koji je, obavi jen maglom, izgledao kao tunel. Urlanje ludog starca obru avalo se kao talas na pe an i zamak njene samokontrole. "Oooo, umukni, ludae matori..." promrmljala je, a gla s joj je podrhtavao od bespomone osujeenosti koja je u njoj stvarala elju da te rei ponovi vri tei. Baka je okrznu pogledom, a preko njenog vetrom istro enog lica prelet e senka jasne simpatije. Luna skrneu pogled, postidev i se to se naljutila, a ljutei se to je morala da oseti stid. Sibila ne govori takve stvari; sibila je mudrost, snaga i samilost. Namr tila se. Jo nisam sibila. "Moramo odbaciti Zle koji se nalaze meu nama... moramo baciti njihove ido le u More." Ludi Nejmi je zabacio ruke uvis, tresui pesnicama put zagu enog neba; p osmatrala je iskrzane rukave njegove prljave odore kako se zarozavaju. Psi su la jali i kevtali oko njega, ostajui na opreznom rastojanju. Nazvao je sebe Letnjim Prorokom i lutao je od ostrva do ostrva preko mora, propovedajui re Dame onako kak o ju je on uo, izoblienu usled mnogih odjeka bo anskog ludila. Kao dete ga se pla ila, sve dok joj majka nije kazala da za to nema razloga; i smejala mu se, dok joj b aka nije kazala da to ne treba initi; i oseala se neprijatno kad god je on dolazio blizu, dok nije vremenom nauila da ga podnosi. Ali danas je njeno strpljenje ve j e bilo izlo eno prevelikim ku njama... a jo nisam sibila! ula je da je Ludi Nejmi po roenju Zimac. ula je da je nekada bio zaljubljen ik u tehnologiju i nevernik... da je prezreo prirodni zakon prosuv i krv sibile. D a ga je za kaznu Dama oterala u ludilo; i da na ovaj nain izdr ava kaznu. Simbol de teline koji su sibile nosile predstavlja upozorenje protiv oskrvnua, protiv ga enja svetog tla. Prialo se da onoga ko ubije sibilu eka smrt, isto kao i onoga ko voli sibilu, kao i onu koja jeste sibila... a mislilo se na smrt u ivotu. Smrt je ubi ti sibilu... "Eno Gre nika koji tuje la ne bogove! Gledajte ga!" vornovata aka Ludog Nejmija polete poput optu ujue strele. Ukresovo lice izronilo je iznad ivice gata, taman na pravcu letenja te z ami ljene strele; penjao se spolja njim lestvicama. Lice mu je otvrdlo odlunom mr njom kada je usredsredio pogled na starca u daljini, a zatim na njeno lice. Smrt je v oleti sibilu... Luna odmahnu glavom u znak odbijanja, odgovarajui na drugu, neizgovorenu optu bu. Ali njegove oi vi e nisu poivale na njoj, ve na bakici; pokazujui joj tim pogle dom sve stvari koje je volela, i koje je gubila. Konano je shvatila ta se podrazum evalo pod onim Smrt je biti sibila. "Ali jo nisam sibila." Taj apat joj zape o zube, ne proe dalje. Neko odozdo pozvao je Ukresa; on je dobacio odgovor, a onda po ao ka njima , visok, bled i odluan. Plima se povlaila; voda zaliva bila je duboko ispod gata. Sve to je odavde mogla da vidi od trgovakog broda Zimaca koji e odvesti Ukresa bio je vrh jarbola, nalik na prst koji poziva. "Pa, pretpostavljam da je to to. Sve moje stvari su na brodu; spremni su da isplove." Kada se zaustavio pred njima, z agledao se u svoja stopala, iznenada spetljan. Obraao se samo baki. "Pretpostavlj am... pretpostavljam da ovim ka em zbogom." "Pripremite se za Kraj!" "Ukre e..." Baka ispru i ruku sa namerom da ga pomiluje po obrazu. "Mora li s ada poi? Bar saekaj da ti se tetka Lelark vrati sa mora." "Ne mogu." Zatresao je glavom kako bi izbegao dodir. "Ne mogu. Moram sada da poem. Hou da ka em, to nije zauvek..." kao da se pla io da e ako bude ekao, sutra nj ca suvi e lako postati zauvek. "Oh, moje voljeno dete... moja voljena deco." Ukrueno je ispru ila drugu aku i spojila Ukresa i Lunu svojim zagrljajem, kao to je inila oduvek. " ta u ja bez vas ? Bili ste sva moja uteha od smrti va eg dede... Moram li vas sada izgubiti, i to oboje odjedanput? Znam da Luna mora da poe, ali..." "Pokaj se, gre nie!" Luna je osetila, vi e nego videla, da je Ukres stisnuo usne kada je podiga o glavu i pogledao Ludog Nejmija. "Njena sudba ju je pozivala celog ivota... isto kao i mene moja, bako. Samo nisam znao da e nas povesti razliitim putevima." akom je pritisnuo svoju tuinsku medalju, kao da je to predmet zakletve; otrgnuo se od njih. "Ali u Karbankl!" ree baka; te rei su zazvuale vi e kao psovka nego kao prote st. Baka je odmahnula glavom. "To je samo jedno mesto." Osmehnuo se i vrsto stegnuo njeno rame umotano u al kao da hoe da je uveri da e sve biti u redu. "Moja majka je tamo oti la; i vrati la se sa mnom. Ko zna sa ime u se ja vratiti. Ili s kim." Luna se okrenula na drugu stranu, ste ui rukave svoje parke kao da ne to davi . Ne mo e mi to uiniti! Oti la je do ivice gata, pogledala preko ograde, niz okomito, u morsku travu obraslo lice kamenog pristani ta, prema trgovakom brodu koji se strp ljivo ljulju kao daleko ispod. Duboko je udahnula vazduh te ak od vlage; pa jo jednom , usisavajui mirise luke, morske trave, ribe, drveta pro etog solju... oslu kujui mrmo r glasova odozdo, kripu i pljuskanje i apat onog plovila dole, usidrenog u nemiru plime. Da ne bi ula... "Va svet se bli i Kraju!" "Do vienja, bako." Sad je njegov glas bio prigu en zagrljajem. Odjednom, sve to gledala i slu ala, sve tako u asno poznato, kao da se prevuk lo nekim premazom otuenosti kao da je sad sve to po prvi put videla i ula... svesn a da se nije izmenila stvarnost, ve njena percepcija. Pored nosa joj skliznu e dve slane suze i pado e deset metara dole, u zaliv. ula je kako Ukres polazi prema sila znim lestvicama i ne usporava. "Ukre e!" Okrenula se, ispreiv i mu se na putu. "Bez i jedne rei...?" Ukres je malo ustuknuo, kao da se pla io da je dodirne. "U redu je." Ovladala je licem i uspela sa izvesnim ponosom da govori ka o da stvari jesu u redu. "Jo nisam sibila." "Nisi. Znam. Nisam zato..." Zastao je, gurnuo unazad svoju pletenu kapu. "Ali to jeste razlog zbog koga odlazi ." Ni sama nije znala da li je to is kaz ili optu ba. "Pa, da." Iznenada je oborio pogled. "Valjda jeste." "Ukre e..." "Ali samo delimian!" ispravio se. "Zna i sama da je ovo tano: oduvek sam os eao da me ne to tamo privlai, Luno." Okrenuo se licem ka severu, niz vetar, prema Ka rbanklu. "Moram da otkrijem ta mi nedostaje." "Ili ko?" Ugrizla se za jezik. On slegnu ramenima. "Mo da." U oajanju je odmahnula glavom. "Kad se vratim sa uvoenja u sibilstvo... ni t a se nee izmeniti, i dalje mo emo da budemo zajedno!" Mogu imati i jedno i drugo, m ogu... "Mo e ponovo biti kao to je oduvek bilo. Kao to smo oduvek eleli da bude..." N ije uspevala ak ni samu sebe da ubedi. "Hej, momak." Odozdo se zauo glas, koji se odbijao o zid pristani ta. "Ide l i? Plima nee da eka ceo dan!" "Samo malo!" Ukres se namr tio. "Ne, ne mo e, Luno. Ti to zna . 'Smrt je volet i sibilu...'" Glas mu zamre. "To je samo sujeverje!" Pogleda e se netremice oi u oi. I u tom trenutku je znala da i on shvata istinu isto kao i ona; kao to je oduvek znao, i delio, sve: nikada vi e nee biti isto. "Pomenie se. Onako kako ja sada vi e nikada neu moi da se promenim." Prsti koj ima je stezao ogradu pobeleli su. "Ne mogu da ostanem ovde, ovakav kakav sam sad a. I ja se moram promeniti. Moram da odrastem i saznam... da saznam ko sam u stv ari. Sve ovo vreme sam mislio da znam. Mislio sam... kada postanem sibil dobiu odgovore na sva moja pitanja." Oi su mu potamnele od onog novog oseanja koje je prvi put videla kada se vratila do njega tamo u onoj skrivenoj peini, na Ostrvu Odabi ranja. Bilo je to neko novo stvorenje u njemu, neko bie koje je njoj zavidelo, i optu ivalo je, i iskljuivalo je. "Onda idi, ako je to pravi razlog zbog koga odlazi ." Upuivala je izazov ta mi, jer se pla ila da se povue. "Ali nemoj otii iz gorine, zato to si povreen, ili zato to poku ava da povredi mene. Jer ako zbog toga ode , nikada se nee vratiti." Njena hrab ost se slomila. "I mislim da to ne mogu podneti, Ukre e..." Podigao je ake, ali kada je ona svoje ispru ila prema njemu, on ih ponovo s pusti. Okrenuo se, odmahujui glavom, bez opra tanja ili razumevanja ili ak aljenja. K renuo je ka lestvicama i poeo da se spu ta. Luna je osetila da joj je baka pri la i da je ostala da zajedno sa njom is prati pogledom Ukresa. On je si ao do palube broda koja ga je, uzdignuta iznad vod e, ekala. Nestao je u kabini na irokoj platformi koja je spajala dva paralelna tru pa tog broda. Luna je nastavila da gleda, ali on nije vi e izi ao na palubu. Mornari su odbacili konope za vezivanje, nagri ena jedra su zveketavo pala sa jarbola i n apunila se vla nim vetrom. Magla se dizala, a svet je postajao svetliji. Luna je pogledom dosezala sve do mesta na kome je kanal ulazio u otvoreno more; pratila je taj trgovaki kat amaran koji je postajao sve manji dok je zaokretao u zaliv i odmicao ka izlazu. u la je motore kako poinju da rade, kada je dobrano odmakao od dokova Letnjeg narod a. Konano je stigao do izlaza kanala i sjedinio se sa zidom magle; u tom trenu je nestao kao kad se svea ugasi, kao da je bio samo avet broda. Luna je protrljala oi, lice, vla ei ake maglom i suzama. Poput meseara, okrenula se prema baki, sitnoj i zgurenoj od tuge. Zatim se zagledala iza starice, u obrise mre a i ekrka du radne ob ale, u drevno, morem nagri eno skladi te u dnu strme seoske ulice. Ne to dalje nalazil a se njihova kuica... i njen amac, maleni katamaran, koji je le ao na pla i, ekajui da j e ponese daleko od svega to je njoj na ovom svetu ostalo. "Bakice?" Baka ju je vrsto potap ala po aci; Luna je videla kako se te duboko usaene si ve oi ispunjavaju re eno u da nada i vera budu ispred svega ostalog. "E pa, dete, oti ao je. Mo emo se samo pomoliti da ponovo pronae put do kue i nas. Sad Dama eka i tebe. t o pre ode , pre e mi se vratiti!" Uhvatila je Lunu pod ruku i krenula du gata. "Bar onaj 'od Majke napu teni' stari blesan nee biti u blizini da gleda tvoj odlazak." Luna podi e pogled, shvati v i sa izvesnim olak anjem da je Ludi Nejmi oti ao svojim putem. Baka se prisetila pri stojnosti, pa je napravila znak trijade: "Jadna du a." Lunina usta su se malo izvila i stisnula u vrstu crtu, im je osetila da jo j se snaga vraa. Ukres je oti ao u Karbankl njoj za inat... neka je prokleta ako se ona prepusti da je voda nosi. I nju eka njena sudbina, preko mora, ona sudbina n a koju je tako dugo ekala; pozivajua lepota te sudbine ponovo ju je ispunila. Luna je ubrzala je korak, po urujui staramajku. 4. Ukres je stajao na palubi, pritisnut uz jarbol snagom ledenog vetra koji je duvao otpozadi, i oslu kivao rad motora koji su se mukotrpno borili sa uzburka nim morem. Zurei pravo napred, video je Karbankl na ivici mora nalik na neverovat ni deli nekog sna. Pribli avali su se Karbanklu ve itavu venost, plovei ka severu preko mora poprskanog belilom, du obala ovog beskrajnog ostrva. Za to vreme on je posm atrao kako grad narasta od veliine nokta u ne to izvan granica njegove moi poimanja. Sada se inilo da je Karbankl razliven preko neba kao neka mrlja; ispunjavao je U kresovu svest dok na svetu vi e nije bilo nieg drugog osim tog grada. "Ej, ti, Letnjak." Njegovo sanjarenje prekinuo je glas trgovca; aka u ruk avici ovla ga je udarila po ramenu. "Proklet neka budem ako mi je potreban jo jeda n jarbol. Ako ne mo e da nae ni ta korisno da radi na palubi, ui unutra pre nego to se zne ." Ukres zau gromoglasan smeh mornara; okrenuo se i ugledao osmeh na grubom lic u trgovca, osmeh koji je uklonio aoku iz upuenih mu rei. Odvojio se od jarbola i osetio pucketavi otpor dok je odlepljivao rukavi ce od ledene pokorice. "Izvinite." Dah mu se vratio kao beli oblai koji ga je na trenutak napola zaslepio. Ukres je bio umotan u gomilu odee tako da je jedva mogao da savije ruke, pa ipak mu se severnjak probijao do kostiju. Karbankl je jedino topla morska struja koja se protezala ovom zapadnom obalom spa avala da ne bude p otpuno okovan ledom. Ukres vi e nije oseao sopstveno lice; poku ao je da se osmehne a li nije imao pojma da li to uop te uspeva. "Ali, tako mi na e Dame, sav je iz jednog komada! Kako je neko mogao da smisli ovako ne to!" "Va a Gospa nema nikakve veze s tim, deko. A ni s ljudima koji tamo ive; nik ada nije ni imala. Uvek nek' ti je to na pameti, dok bude tamo." Trgovac je zatre sao glavom, zagledan u grad, i stisnuo svoje od vetra olju tene usne u tanku crtu. "Ne... niko u stvari ne zna kako je Karbankl post'o. Ili za to. Mislim da to ne z naju ni stranci... a i da znaju ne bi nam kaz'li." "Za to ne bi?" Ukres se osvrnuo unaokolo. Trgovac slegnu ramenima. "A za to bi nam otkrivali njihove tajne? Dolaze o vamo da nam daju ma ine u zamenu za ono to mi imamo. Ne bi nam trebale kad bismo zn ali kako sami da ih pravimo." "Pa, valjda ne bi." Ukres slegnu ramenima, razmrdavajui prste u debelim r ukavicama. Trgovac Zimac i njegova posada su jeli, priali i spavali mislei iskljuiv o na trgovinu, dok su plovili od ostrva do ostrva; ubrzo su mu postali veoma dos adni. Jedina stvar koja je na njega ostavila utisak... do sada... tokom ovog bes konanog putovanja bila je injenica da su se sa podjednakom slobodom odnosili i pre ma Letnjacima i prema Zimcima, kao da razlike izmeu njih uop te nisu va ne. "Gde su s vi ti zvezdani brodovi?" " ta?" Trgovac se grohotom nasmejao. "A ma nemoj... nemoj mi rei da si oekiv ao gu vu na nebu? Svih mu bogova! Zar misli da sa svake zvezde dolazi po jedan? I p osle svih onih teh pria koje si tokom godina izvukao od mene. Vi Letnjaci mora da ste ipak tupoglavi kao to svi tvrde!" "Ne!" Ukres se namr ti; ukoeno lice peckalo ga je od poni enja. "Samo sam... samo me je zanimalo gde se nalazi kosmodrom, to je sve." "Svakako", kripao je trgovac. "Nalazi se dublje u kopnu i za nas je zabra njeno podruje." Odjednom se otreznio. "Jesi li siguran da zna ta radi , Ukre e, ta e banklu? Jesi li siguran da shvata u ta se upu ta ?" Ukres je oklevao, zagledao se preko vode. Lunino lice na rastanku izbris alo je razdaljinu; zauo je njen glas meu glasovima morskih ptica, u vazduhu. Smrt je voleti sibilu. Hladni bol iznenada se uselio u njegove grudi, poput ledenog b ode a. Zatvorio je oi, poeo da drhti; vizija je nestala, a i glas sa njom. "Znam ta r adim." Trgovac slegnu ramenima i ode na drugu stranu.uTrgovaki brod gurkao je plutajui gat na kome je Ukres sad stajao; buba kli za na mirnoj, tamnoj vodi. Kao patuljak meu veim, vi im, du im brodovima, koji su opet bili patuljci u poreenju sa prostranstvom sidri ta koje je izgledalo kao rogozina o d plutajue trave. A sve to je sam Karbankl svodio na ni tavilo, uei iznad luke poput v elike nadnete zveri. Stubovi iji obim je bio u stanju da proguta kuu uzdizali su s e kao kao neko rastinje iz mora, udna uma okrunjena donjim delom stomaka grada, iz koga su se vukli venci lanaca, koturaa i nerazumljivih privesaka. Miris mora me ao se sa udnijim i manje primamljvim mirisima; sa donje strane grada je kapalo i cu rkalo to- ta emu je te ko bilo nadenuti ime. iroki uzdignuti put kostre io se mno tvom dru ih udnih oblika; uzdizao se od plutajuih dokova ka drelu grada... Ukresu odjednom n a pamet pade ogromna gladna zver koja eka. "Dr i se donjih nivoa, mome!" Trgovac je morao da vie kako bi nadjaao viku st otine drugih ljudi, lupu, stenjanje i kripu koji su odzvanjali u ovom udnom podzem nom svetu uhvaenom izmeu kopna i mora. "Potra i Gaderfaj u Aleji Perivinkl; kod nje mo e da iznajmi sobu!" Ukres rasejano klimnu glavom, podi e ruku. "Hvala." Prebacio je vreu sa svo jim stvarima preko ramena i zadrhtao kada se hladni vetar sa vode obmotao oko nj ega. "Ostajemo ovde etiri dana, ako se predomisli !" Ukres odmahnu glavom. Okrenu se i poe, prvo po ravnom, zatim nagore. Trgo vac ga je pratio pogledom dok ga grad nije progutao."Ej, be i s puta! Jesi slep?" Ukres se bacio u stranu na neku gomilu kutija; itava zgrada na gusenicama nadnela se nad njega. Silazila je sa rampe; polako je pre la preko ivice, onda na stavila putem kojim je on do ao. Visoko gore, u siu noj prostoriji sa prozorom, ugled ao je lice, suvi e malo da bi pripadalo tom upozoravajuem glasu, lice sa oima koje s e nisu ni osvrnule da vide da li se on na vreme sklonio. Ukoeno se podigao, razmi l jajui: Istina je... sve je istina! Odjednom mu je bilo samo upola milo. Pla ei se da dozvoli svojim mislima da se srede, krenuo je dalje, sledei gla vnu ulicu koja je tu poinjala svoj dugi, spori, zavojiti uspon; ali oprezno se dr ei ivice. Ulica se protezala u beskraj, blago vodei navi e, blago zaokreui, vodei kao kr oz tunel nagore kroz kanjonske zidove od praznookih skladi ta i prodavnica, kao i stambenih ko nica sa obiljem balkonskih ograda. Nigde neba, iznad glave je uvek bi la samo donja strana naredne spirale, koja je prigu eno svetlela nekom vrstom fosf orescentnih strija. Ali poprene uliice koprcale su se kao noge stonoga, i nalazile poneku prazninu otvorenu ka dnevnoj svetlosti... ka istinskom nebu sveta, onom nebu koje je Ukres oduvek poznavao, ali koje je sad bilo prigu eno i nedohvatljivo , iznad udaljenih delova uliica, s one strane zidina za odbranu od oluja. Kretao se ponekad zaobilazei gomile robe i hrpe ubreta, prolazio pored pra znih skladi ta i praznih lica rulje; trudio se da na licu zadr i bezizra ajnost. U gom ili ljudi bilo je i ribara, obuenih dosta slino njemu; bilo je i vlasnika prodavni ca, radnika, i drugih ija je odea odgovarala njihovim zanimanjima, ali i nekih ija zanimanja nije mogao ni da zamisli. I svuda su se pojavljivala neka stvorenja ko ja su izgledala bespolno i poluljudski, a koja su bez razmi ljanja, krajnje preciz no, obavljala zadatke koje ni dva ljudska bia, pa ni najjaa, zajedno ne bi mogla d a obave. Stidljivo je pri ao jednom od njih; glupavo je upitao: "Kako to posti e ?" St var je nastavila da utovaruje sanduke, ne udostojiv i ga odgovora. Poelo je da ga ispunjava oseanje da ve ko zna koliko dugo ide Ulicom, da se stalno vrti u krug. Svi prolazi su bili jedan nalik na drugi; buka, gu va i smrad isparenja ispunili su mu i preopteretili ula. Ovaj grad-ko nica imao je i mnoge pu kotine, od kojih su neke bile zapu ene sklepanim, privremenim zgradama, od plastik e i maltera, koje su se ulegale i lju tile, starei neravnomerno, neskladno, naslonj ene na mnogo starije zgrade vene poput mora samog. Ovde se ni ta nije de avalo pojedi nano, ve sve u parovima, trijadama, desetinama, tako da se svaki utisak pretvarao u batinanje. Gnjeea te ina grada pritiskala je krhku tavanicu iznad njegove glave, s legala se na njegova ramena. Katakombe zidova sklapale su se oko njega, pribli ava le mu se sa svih strana, dok... U pomo! Posrnuo je unazad dotakav i neprirodno topa o bok zgrade. Skliznuo je nadole, uurio se u gnezdo odbaenih krpa i pokrio oi. "Hej, prijatelju, jesi li dobro?" Neija aka ga neodluno gurnu u bok. On podi e glavu, otvori oi i stade da mirka kako bi razbistrio pogled. Pored njega je stajala zdepasta ena u radnikoj odei i vrtela glavom. "Ne, ne izgleda mi b a najbolje. U stvari, reklo bi se da si malice zelen. Jesi li dobio kopnenu bolest , mornaru?" Ukres se slaba no osmehnuo. Oseao je da zelenilo sa njegovog lica nestaje i da ga zamenjuje crvenilo. "Valjda", promrmlja on, zahvalan to mu glas ne drhti. "Pretpostavljam da je to bilo u pitanju." ena pognu glavu i malo se namr ti. "... Si Letnjak?" Ukres se skupi uza zid. "Otkud zna ?" Ali ena samo slegnu ramenima. "Po tvom naglasku. I niko osim Letnjaka ne bi na sebe nauvkao masne ko e. Tek stigao sa riblje farme, a?" On spusti pogled na svoju nepromoivu kabanicu, iznenada postien zbog nje. "Aha." "Nije va no. Nemoj dozvoliti da te veliki grad pobedi, dete; nauie ti. Je li tako, Poli?" "Kako god ti ka e , Tor." Ukres se nagnuo napred i provirio pored nje kada je shvatio da nisu sami . Iza nje je stajalo jedno od onih metalnih poluljudskih bia, ija je ko a mat-boje t upo odbijala svetlost. Ukres nije imao pojma je li ta stvar mu kog ili enskog roda. Shvatio je da je spustila treu nogu, gotovo nalik na rep, na kojoj je sada sedel a, ukrueno pasivna. Tamo gde je trebalo da bude lice, bio je providni prozor kroz koji se videla senzorska ploa sme tena u glavu.Tor izvue malu pljosku iz hermetinog d epa na svojim radnikim "overol" pantal onama spojenim sa gornjim delom. Otepi je. "Evo. Ovo e ti ukrutiti kimu." Prihvatio je bocu, dobrano je povukao iz nje... zadahtao kada se pregust a slatkoa u njegovim ustima pretvorila u po ar. Progutao je grevito, oi su mu zasuzil e. Tor se nasmeja. "Lakoveran si!" Ukres namerno ponovo otpi i proguta tenost bez zastoja pre nego to ree: "Ni je lo e." Zatim vrati bocu. Ona se ponovo nasmeja. "Je li... hm... je li..." Ukres se odgurnuo od zida, zagledan u metalno bie, poku avajui da pronae naina da postavi pitanje a da ne uvredi nikog. "Je li to ovek u limenom odelu?" Tor razvue usta u osmeh. Gurnula je prame n smeesive kose iza uveta. Nagaao je da je mo da upola starija od njega. "Ne, samo m isli da jeste. Je li tako, Polukse?" "Kako god ti ka e , Tor." "Je li on... uh..." " iv? Ne u na em smislu. On je servo... automatik, robot, zovi ga kako god h oe . Servomehaniki ureaj. On ne preduzima ni ta, on samo reaguje." Ukres shvati da bulji, podi e pogled, spusti ga, nesigurno. "Zar mu...?" "Ne smeta to govorimo o njemu? Ne, njemu ni ta ne smeta. On je iznad svega toga. Pravi svetac. Je li tako, Poli?" "Kako god ti ka e , Tor." Prebacila je 'Poliju' ruku preko ramena, prisno se gurajui uz njega. "Sam a ga odr avam i garantujem da mu ni ta ne nedostaje. Negde je do lo do kratkog spoja, meutim... to mu ograniava renik. Mo da si primetio." "Ovaj, aha... u neku ruku." Ukres se preme tao s noge na nogu, pitajui se d a li je to prelazno. Tor se nasmeja. "Bar se nije zaglavio kod 'jebi se'. Ej, odakle ti ovo?" Ona naglo posegnu za tuinskom medaljom na njegovim grudima. "Pripadalo je mom..." Ukres se izmae, sklanjajui medalju van njenog doma aja . "Ja... uh... dobio sam je od nekog trgovca." Tor se zagleda u njega; iznenada ga je obuzelo oseanje da mu je lobanja o d stakla. Ali ona je samo pustila aku da padne. "uj ti mene, Letnjak... za to se ne bi dr ao mene i ovog ovde Polija, dok se ne navikne na nain kako postupamo u Karbank lu? U stvari, upravo sam zavr ila smenu; uputili smo se malo u podzemlje, u ivot. D a se provedemo, do ivimo malo uzbuenja, mo da se usput malo kladimo... Ima li novaca?" Ukres klimnu glavom. "E pa, ovo bi mogla biti prilika da ga udvostrui ! Poi sa nama... sve mi se i ni da e ovo biti veoma pouno za njega, Polukse." "Kako god ti ka e , Tor." Ukres je krenuo za njima niz prolaz, prema sumraku koji se zgu njavao iza protiv-olujnih zidova. Negde usput Tor se zaustavila ispred jednih nenametljivih vrata na proelju debelo obojenog skladi ta. Udarila je dva puta, potom tri puta, p esnicom. Vrata su se malo otvorila, zatim malo vi e, i propustila ih u tamu kao u kakvoj ogromnog peini. Ukres je ostao na vratima, ali je ipak u ao kada ga je Tor p ozvala nestrpljivim gestom. uo je sve jai amor i shvatio da nisu sami. "U koliko se kladi ?" doviknula mu je Tor nadjaavajui buku. Ve je pru ala aku pu nu novia jednom skvrenom oveku koji kao da se udavio u svom ogrtau. Stala je na ivicu gomile posmatraa koji su kleali, uali, sedeli, pa nje usmerene na malu ograenu arenu u sredini. Ukres joj se pridru io, poku avajui ne to da razabere kroz pokrov od dima koj i mu je nagrizao grlo i ispunjavao zagu ljiv vazduh. "Na ta da se kladim?" "Na krvopauka, razume se! Samo glup ovek bi se kladio na starla u borbi p rotiv krvopauka. Ajde, koliko ula e ?" Njene oi sevale su po udnim elektricitetom koji je, Ukres je to oseao, rastao svud oko njega, poput plime. "Onda ima mnogo budala." ovek u ogrtau razvue usta, i zazveketa obele ivaima u aci. Tor ispusti nepristojan zvuk. Iza nje je agor gomile dostigao vrhunac, a zatim se uti ao. Odjeci su otekli u pukotine i senke; dvorana je ekala. Ukres ugled a dva bia... jedno ljudsko, i jedno koje to nije bilo... zakoraila su u prazan pro stor nosei pravougaone kutije. Ko a tuinca imala je uljasti sjaj, ruke su mu se zavr avale prstima u obliku dugakih pipaka. "Hoe li se oni...?" Ukres zauta, ostav i bez rei . "Oni? Bogova mu, ne! To su samo rukovaoci. Hajde, hajde, polo i novac!" To r ga povue za ruku. Stao je da pretura po vrei sa stvarima i izvukao dva novia. "Ovaj, evo... u h, dvadeset." "Dvadeset! Je l' ti to sve to ima ?" Tor ga pokislo pogleda. "To je sve to u ulo iti u ovu opkladu." On ih pru i. Skvreni ovek uze njegove novie bez komentara i stopi se sa gomilom. "Ej, ovo valjda nije zabranjeno, ili ne to slino, a?" oklevao je Ukres. "Svakako da jeste... Prokri nam put izmeu ovih otmeno-roenih, Polukse. elimo mesto u prvom redu za poslednjeg od velikih tro ad ija." "Kako god ti ka e , Tor." Poluks nagrnu narped imajui na umu samo jedan cilj. Ukres je uo psovke i iznenadne povike bola koji su pratili njegovo napredovanje kroz gu vu. "Ali ne brini, Letnjae, nije zabranjen smrtonosni sport." Tor ga je vukla napred; Ukres se nekako nae ve na pola puta do ringa. "Nego samo uvoz zabranjenih zveri." "Oh. Izvinite..." promrmlja on kada stade na neiju aku ukra enu dragim kamen jem. Otprilike polovinu gomile sainjavali su radnici i mornari, ali druga polovin a je sijala od dragog kamenja na prigu enoj svetlosti i neki od tih imali su ko u bo je zemlje, ili kosu poput oblaka. Pitao se da li su se namerno mazali nekim boja ma. Tor ga povue ka podu kada se nao e kod ringa; podvio je svoje dugake noge poda se . Pored njega Poluks se oslonio na svoju pomonu nogu; usledili su beskorisni povi ci od pozadi: "Spusti se dole, ti tamo napred". Tor je izvukla onu bocu i povukl a iz nje, a zatim je dodala Ukresu. "Zavr i." Promenljivi ukus dima ve je pleo meku auru oko njegove glave, razdvajajui g a od samog sebe i od svih ostalih. Prineo je bocu ustima i stao bezobzirno da pi je; a bilo je jo dosta da se popije. Grlo ga je peklo i teralo na ka alj. Tor ga potap a po kolenu. "To te dovodi u pravo raspolo enje, je l' tako?" On se isceri. "Za bilo ta", izree on promuklo. Povukla je aku. "Kasnije, kasnije." Gutajui knedle, Ukres se zajedno s njom ponovo zagledao preko niske pregr ade; od te kretnje mu se zavrtelo u glavi, kao od iznenadnog spu tanja mora ispod lae. Potencijalna energija ovog mesta sada je pevala u njemu, i on zajedno sa gom ilom ispusti jedan dugaki uzdah, kada rukovvaoci irom otvori e kutije i skoi e van ring a. Ako se zaprepastio kada je, maloas, ugledao u areni tuinca sa bievima umest o prstiju (mada ga iznenada ni ta vi e nije iznenaivalo), to je bio tek nagove taj. Pre ko oboda kontejnera pred njim poe da se izliva masa ibajuih, mesnatih pipaka; pipka jui, klizei nadole, vukui za sobom mlitavu vreu tela pro aranu bojama kao da je u pita nju mno tvo modrica. "Krvopauk", pro aputa Tor. Sparks nije primetio da ta ivotinja i ma glavu, osim ako mu telo i glava nisu bili jedno, ali je primetio nazubljene m akazaste tipaljke meu pipcima. uo ih je kako kljocaju u ti ini punoj i ekivanja. Nagla k etnja na drugoj strani kvadrata odvue mu pa nju... "Starl", promrmlja Tor... mislei na tenu senku crnog na crnom: videla se pegava ko a vijugavog stvorenja dugakog kao njegova podlaktica. Uhvatio je koplje svetlosti iz ogoljene kljove kada je starl zare ao iz dubine grla. Sva svetlost je sada bila upravljena u kvadrat, sve oi. St arl je kru io oko krvopauka, nesvestan gomile, grleno cvilei. Pipci krvopauka ibali su vazduh ali krvopauk nije ispu tao nikakve zvuke... ak ni kada je starl napao i o tkinuo komad ko e sa njegovog kesastog tela. Stao je pomamno da iba pipcima, uhvati o je i obavio starlovu usku glavu. "Otrov", likujui prosikta Tor. Starl poe da vri t i, ali se njegov vrisak izgubi u gladnom urlanju gomile. Ukres se nagnu napred, privuen poput lutke na ici, pomalo se iznenadiv i kad a je povik protesta koji je oekivao izi ao iz njegovog grla u obliku lovakog povika. Starl se oslobodio, grizui i trgajui, poludeo od bola, pipke krvopauka i njegovo meko, mlitavo telo. Krvopauk se koprcao, a zatim ponovo zamlatarao pipcima iz ko jih se cedilo... razdragan sopstvenim gubitkom nevinosti, Ukres je raskrilio svo ja pojaana ula kako bi primio balet smrti. itavu venost kasnije, ali ipak prerano, starl je le ao dok su mu se bone strane uzdizale i spu tale, a krvopauk ga je obmotavao ostacima potrganih pipaka i pri bli avao se da ubije. Ukres je primetio belinu starlovog divljeg oka, belo-crvenu penu na napregnutim ustima; uo je njegov pridavljeni jecaj u iznenadnoj ti ini kada su kle ta prona la njegovo grlo. iknula je krv; kapi mu poprska e nepromoivu kabanicu i znojavo lice. Trgnuo se unazad, bri ui lice, a zatim se zagledao u aku umrljanu sve om krvlj u. Odjednom vi e nije oseao potrebu da ponovo pogleda, nije oseao potrebu da posmatr a spljo tenu me inu kako se puni i poprima crvenu boju ili kako crvenilo istie kroz n jene rasparane bokove dok je krvopauk isisavao svoju rtvu... Odjednom je ostao i bez glasa kojim bi mogao da se pridru i bunoj tu balici od psovki i radosnih povika. Okrenuo je lice u stranu, ali nije mogao pobei tom sjajnom ludilu gomile. "Tor, j a..." Okrenuv i se, otkrio je da nje nema, da ni Poluksa nema... da takoe nema ni njegove vree sa stvarima. "Ka em ti, sinko, u gradu nema posla za Letnjaka... ne ume da rukuje ma inerij om, ne poznaje dru tvene kodove; nema iskustva." Slu benik pogleda Ukresa preko praga siu nog prozora kancelarije kao da gleda neko zaostalo dete. "Pa, kako da steknem iskustvo ako niko nee da me zaposli?" podi e glas Ukre s, pa se namr ti jer to izazva bol u njegovoj glavi. "Dobro pitanje." Slu benik je grizao nokat. "To nije fer." " ivot nije fer, sinko. Ako eli ovde da radi morae da promeni klan." "Malo sutra!" "Onda se vrati tamo gde pripada sa tim tvojim smrdljivim ribljim ko ama i p restani da trai vreme pravih ljudi!" ovek koji je stajao u redu iza njega odgurnu g a u stranu; aka je bila u rukavici, a rukavica ukra ena metalnim klinovima. Ukres se okrenuo i video da se ta aka u rukavici ste e u pesnicu dva puta v eu od njegove. Ponovo se okrenuo i, ispraen smehom, izi ao iz dvorane za najam radni ka, na ulicu. Novi dan se poinjao svetleti na kraju aleje s druge strane rasklima tanih zidova, posle noi u kojoj su olujni oblaci zatamneli zvezde, meutim tama se nikada nije spu tala ovde na ulice grada. Nije bilo naina da prikrije svoj bes ili poni enje, ili bedu povraanja kojim je izbacio ono to je popio, video i uradio. Kasn ije je odspavao poput trupla na gomili sanduka, i sanjao da se Luna nadnosi nad njega, da ona zna sve, i da ga sa aljivo gleda oima boje ahata... sa aljenje! Ukres p ritisanu akom svoje bolne oi ne bi li istisnuo njeno lice. Niz dugaki nagib ulice nalazila se luka ispod grada i u njoj trgovev mali brod koji ga je ekao da ga ponese kui. Stomak mu se zgrio od besa i mune gladi. Za m anje od jednog dana odbacio je sve... svoje stvari, svoje ideale, samopo tovanje. Mo e sad da otpuzi nazad kui na ostrva, po to je izgubio svoj san, i da nastaviti da i vi sa Luninim sa aljenjem do kraja ivota. Povukao je usne unazad, otkrivajui zube. A mo e i da prizna da je nauio pravu lekciju: Karbankl ga je samo do gole ko e oslobod io iluzija, nauio ga da nema ni ta, da nije ni ta... i da je on, u ovom majkonapu tenom gradu, jedini kome je stalo do sudbine nekog tamo Ukresa. Da li e ikada jo nekome biti stalo, ili ne, zavisilo je samo od njega. Prazne ake... bespomono ih je pomerao; oe ale su kesu koja mu je visila sa ka i a, i u kojoj je bila jedina stvar koju su mu Tor i Karbankl ostavili: frulica. P osednikim pokretima, ali i ne no, izvukao ju je i prineo usnama; krenuo je niz ulic u, pu tajui da melodije iz vremena koje je izgubio olak aju gubitak svega ostalog. Besciljno je i ao uzbrdo, iskljuujui svest o nemirnom kretanju koje ovde nij e prestajalo ak ni nou. Neznanci su ga gledali, sada kada on njih nije bio svestan . Nije ih primeivao dok ne to nije zazvealo na ploniku ispred njega. Zastao je, spust io pogled. Kod nogu mu je le ao novi. Lagano se sagnuo, podigao ga i u udu sklopio pr ste oko njega. "Zaradio bi vi e u Lavirintu, zna . Tamo nji slu aoci mogu vi e da bace... i vi e ce ne umetnika." Ukres podi e pogled, zapanjen; ugledao je ispred sebe enu tamne, upletene k ose i sa trakom preko ela. Gomila se razdvojila i nastavila da tee zaobilazei ih; i mao je oseaj da zajedno stoje na nekom ostrvu. Ta ena je bila istih godina kao nje gova tetka Lelark, ili nekoliko godina starija; na sebi je imala dugaku haljinu od izno enog somota i ogrlicu od pera. U ruci je dr ala tap iji je vrh svetleo kao da j e u aren. Vrh tapa je krenuo navi e du njegovog tela do njegovog lica; osmehnula se. N ije gledala u njega. Mrtvilo je uokviravalo njene oi, ne to je nedostajalo, kao da je iz njih bila isisana svetlost. "Ko si ti?" upita ona. Slepa je. "Ukres.... Svetlohodni", odvrati on, odjednom vi e ne znajui kuda da gleda. Zagledao se u njen tap. Kao da je ne to ekala. "Letnji", zavr i on gotovo izazovno. "Ah. To sam i mislila." Ona klimnu. "Ni ta to ujem u Karbanklu nije tako div lje ili tu no. Poslu aj moj savet, Ukre e Svetlohodni Letnji. Kreni u gornje delove gr ada." Zavukla je aku u vreicu optoenu perlama koja joj je visila sa ramena i izvadi la aku punu novia u obliku torusa. "Puno sree u gradu." "Hvala." Pru io je aku u susret njenoj i oklevajui prihvatio metalni novac. Ona klimnu glavom, a zatim spusti tap i poe pored njega. Ali, zastade. "Na vrati ponekad u moju radnju u Citrusnom Prolazu. Pitaj za onu koja pravi maske, svako e ti kazati gde se nalazi." I on klimnu glavom; a onda se seti i brzo ree: "Uh... dabome. Mo da i hou." Ispratio ju je pogledom. Zatim krene u gornje delove grada. U Lavirint, gde su fasade obojene sve tlima, nitima svetlosti i spiralama i vretenima duginih boja; gde se boje, oblic i, kostimi koji vire kroz prozore ili se kreu na telima du ulice nikada ne ponavlj aju; gde sevanje reklama iznad ulaza u svakojake lokale i povici torbara obeavaju i raj, i pakao, i sve stepene degradacije izmeu ta dva. Kada je prona ao jedan nap ola tihi ulini o ak ispod razlepr anih cvetnih zastava, zastao je i ostao tamo satima da svira, uz zveckavu harmoniju koju su stvarali novii prolaznika... nije ih bilo onoliko koliko se nadao, ali i to je bilo bolje od niega s ime je poeo. Konano ga je odatle odvukao miris stotine raznih zaina i trava, da potro i n ekoliko novia kako bi napunio svoj prazan stomak gozbom neobino ukusnih poslastica. Kasnije je odbacio masnu nepromoivu kabanicu i zamenio je ko uljom od crvene svile , i lancima od staklenih i bakarnih perli; v