Osnovi komunikologijeProf. dr Dragan Kolev

Freska Stvaranje Adama Mikelanelo Buanoroti Sikstinska kapela Rim (oslikava 1508- 1512) najznaajnije Mikeaelovo delo

Biblijski kontekst komunikacije Novi Zavet (Jevanelje po Mateju) poinje onom mnogo puta citiranom reenicom: Na poetku bijee rije, rije bijee u Boga i Bog bijee od rijei.

Bog je, dakle, uvodei rei na poetku stvaranja, univerzum uredio po ljudskoj meri i omoguio mu komunikaciju

UVOD U KOMUNIKOLOGIJU OSNOVNE TEME: Predmet izuavanja: komunikacija Definicije komunikacije Oblici komunikacije Proces komunikacije Elementi i faze procesa komunikacije Strukturni modeli komunikacije Funkcije komunikacije Karakteristike komunikacije Komunikoloki pojmovi Sredstva i kanali komunikacije Vidovi komunikacije

POJAM: Komunikacijata je to komunikacija?Sposobnost komuniciranja je jedna od najvanijih ovekovih odlika kao homo sapiensa. Putem komunikacije ovek izraava svoje potrebe, elje, preferencije... ovek komunicira sa sobom, sa drugima, sa Bogom, sa predmetima, sa okruenjem uopte...

Komunikacija je ivotni patilac oveka

ovek nemoe a da ne komunicira

POKUAJTE SE PRISETITI NAJZNAAJNIJIH RAZLOGA ZBOG KOJIH STE KOMUNICIRALI, KOMUNICIRATE DANAS I KOMUNICIRATI SUTRA....

Zato komunicirano?

Zato komuniciramo?Da prenesemo informacijuDa poduimo/nauimoDa obavimo zadatakDa uverimo i nagovorimoDa reimo problem/konfliktDa iskaemo oseajeRadi zabaveDa ostavimo utisak

Ljudi su po svojoj antropolokoj prirodi ..? vukovi samotnjacidrutvena bia

A zato je drutveno bie?Najvaniji deo drutvenog bia je komnkacija...

LiteraturaSpisak obavezne literatureovi Larisa, ovi Branimir Osnovi komunikologije, Banja Luka, Aperion. 2. izdanje, 2008. Spisak dodatne literatureVlajki Emil (2007): UVOD U KOMUNICIRANJE POSTMODERNIZMA, Banja LukaEko Umberto . (1973): KULTURA, KOMUNIKACIJA, INFORMACIJA, Nolit, Beograd.Moris, . (1975): OSNOVE TEORIJE O ZNACIMA, BIGZ, Beograd.Giro, P. (1975): SEMIOLOGIJA, BIGZ, Beograd.

Literatura (2)Radojkovi, M. (1997): PODELA MILJENJA, Vega, Ivanjica.Vitgentajn, L. (1969): FILOZOFSKA ISTRAIVANJA, Nolit, Beograd.Mekluan, M. (1971): POZNAVANJE OPTILA OVEKOVIH PRODUETAKA, Prosveta, Beograd.Langer, S. (1975): FILOZOFIJA U NOVOM KLJUU, Prosveta, Beograd.

Literatura (3)Moris, D. (1977): OTKRIVANJE OVEKA KROZ GESTOVE I PONAANJA, Prosvet, beograd.Rot, N. (1982): ZNAKOVI I ZNAENJA, Nolit, Beograd.Bugarski, N. (1986): JEZIK U DRUTVU, Prosveta, Beograd.Liotar. . F. (1990): POSTMODERNO STANJE, Svetovi, Novi Sad.Bogdani, A. (1996): KOMUNIKOLOGIJA - VODEA PARADIGMA, igoja, Beograd.

Literatura (4)orevi, T. (1979): TEORIJA INFORMACIJA, TEORIJA MASOVNIH KOMUNIKACIJA, Partizanska knjiga, Ljubljana.Eko, U. (1998): SIMBOL, Narodna knjiga/Alfa, Beograd. Budak Z, Moro Lj, Pavlekovi G, Vrci-Keglevi M. Osnove komunikacijske vjetine. Zagreb: Medicinski fakultet Sveuilita u Zagrebu, 1992.

Literatura (5)Ajdukovi, M., Hudina, B. (1996): Znaaj uinkovite komunikacije u radu pomagaa, U: Pregrad, J. (ur.): Stres, trauma, oporavak, Drutvo za psiholoku pomo (str. 7-26)Reardon, K.K. (1998): Interpersonalna komunikacija - Gdje se misli susreu, Alinea, ZagrebPlavnik, D., Informacija i komunikacija, Zagreb, Informatika, 1986.

Tehnika ocjenjivanja

Vrednovanje predispitnih aktivnosti:kolokvijum I - do 10 bodova (50% gradiva)kolokvijum II do 10 bodova (50% gradiva)studije sluaja (radionice) do 20 bodovazavrni ispit (usmeni/pismeni) (100% gradiva) do 60 bodova

Skala ocjenjivanja

51-60dovoljan (6)61-70zadovoljavajui (7)71-80dobar (8)81-90vrlo dobar (9)91-100izvrstan (10)

Ispitna pitanja

ta je komunikacija? Proces komunikacijeElementi procesa komunikacijeFaze procesa komunikacijeKarakteristike komunikacijeFunkcije komunikacijeKomunikoloki pojmoviSredstva i kanali komunikacijeKomunikacijski kodoviIz istorije prouavanja komunikaicije

Ispitna pitanjaStrukrutne modele komunikacijeVrste komunikacijeVerbalna komunikacijaKultura govora. Osobenosti monolokog i dijalokog govoraKarakteristike usmenog govoraUmetnost usmenog govoraRazgovorni i usmeni jezikStilovi govora

Ispitna pitanjaTipovi kulture govoraUpstandardna leksika usmenog govora. Podsticaji u oblikovanju usmenog govoraUmetnost usmenog nastupaOsobenosti monolokog i dijalokog usmenog govoraNeverbalna komunikacijaKinezika komunikacija ili ''govor tela''Proksemika komunikacijaVizuelna komunikacija

Ispitna pitanjaBoje u komunikacijiImidFacijalna komunikacijaPerformansna komunikacijaEfikasna prezentacijaPisana prezentacijaGovorna prezentacijaVizuelna prezentacija

Ispitna pitanjaModeli komunikacijeSemiotiki model komunikaicijeSocioloki model komunikacijePsiholoki model komunikacijeKulturoloki model komunikacijeKonfesionalni model komunikacijeMitoloki model komunikacije

Ispitna pitanjaPoslovna komunikacijaTipologija poslovne komunikacijeOblici poslovne komunikacijeFormalna i neformalna komunikacijaJednosmerna i dvosmerna komunikacijaNadole, nagore i lateralna komunikacijaPosredna i neposredna komunikacija

Ispitna pitanjaVrste poslovne komunikacijeSmernice za izbor forme verbalne poslovne komunikacijeGovor tela u poslovnoj komunikacijiTehnike neverbalne poslovne komunikacijeMultikulturalne razlike u poslovnoj komunikacijiKomunikacija u organizacijiOblici i tehnike komunikacije u organizaciji

Ispitna pitanjaFormalna posredna komunikacijaFormalna neposredna komunikacijaNeformalna posredna komunikacijaNeformalna neposredna komunikacijaKomunikacijski tok u organizacijiVerbalna komunikacija u organizaciji

Ispitna pitanjaPismena i usmena verbalna komunikacija u organizacijiNeverbalna komunikacija u organizacijiStilovi komunikacije u organizacijieme komunikacije u organizacijiPrepreke, prekidi i konflikti u komunikacijiKako obezbediti uspenu komunikacijuPoslovno pregovaranje

Ispitna pitanjaSmernice za uspeno voenje poslovnih pregovoraNeverbalna komunikacija u pregovorimaFaze voenja poslovnog pregovaranjaTaktike poslovnog pregovaranjaVrste voa i lanova timaZnaaj poslovne komunikacijeProfesionalna komunikacija

Mapa predmeta KOMUNIKOLOGIJA

Predmet: Komunikologija

KOMUNIKOLOGIJA

I UVOD U KOMUNIKOLOGIJU

IV POSLOVNA KOMUNIKACIJA

III MODELI KOMUNIKACIJE

II VRSTE KOMUNIKACIJE

VERBALNA KOMUNIKACIJA

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

PERFORMANSNA KOMUNIKACIJA

SEMIOTIKI

SOCIOLOKI

PSIHOLOKI

KULTUROLOKI

KONFESIONALNI

MITOLOKI

TIPOLOGIJA POSLOVNE KOMUNIKACIJE

OBLICI POSLOVNE KOMUNIKACIJE

VRSTE POSLOVNE KOMUNIKACIJE

KOMUNIKACIJA U ORGANIZACIJI

Smjernice za izbor forme verbalne poslovne komunikacije

Govor tela u poslovnoj komunikaciji

Tehnike neverbalne poslovne komunikacije

Multikulturalne razlike u poslovnoj komunikaciji

Oblici i tehnike

Komunikacijski tok

Stilovi komunikacije

eme komunikacije

Prepreke, prekidi i konflikti

Kako obezbediti uspenu komunikaciju

Poslovno pregovaranje

Vrste voa i lanova tima

Znaaj poslovne komunikacije

Formalna i neformalna komunikacija

Jednosmerna i dvosmerna komunikacija

Nadole, nagore i lateralna komunikacija

Posredna i neposredna komunikacija

IZ ISTORIJE PROUAVANJA KOMUNIK

KOMUNIKOLOKI POJMOVI

SREDSTVA I KANALI KOMUNIKACIJE

KOMUNIKACIJSKI KODOVI

FUNKCIJE KOMUNIKACIJE

KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE

PROCES KOMUNIKACIJE

TA JE KOMUNIKACIJA

Kultura govora. Osobenost monolokog i dijalokog govora

Karakteristika usmenog govora

Umetnost usmenog govora

Razgovorni i usmeni jezik

Stilovi govora

Tipovi kulture govora

Supstandardna leksika usmenog govora

Podsticaji u oblikovanju usmenog govora

Umetnost usmenog nastupa

Osobenosti monolokog i dijalokog usmenog govora

Kinezika komunikacija

Proksemika komunikacija

Vizuelna komunikacija

Boje u komunikaciji

Imid

Facijalna komunikacija

Efikasna prezentacija

Pisana prezentacija

Govorna prezentacija

Vizuelna prezentacija

Mapa uma, pripremila Lejla Kari

PERSONALNI FEEDBECK

INTERAKCIJA

KOHERANCIJA

INTRAPERSONALNA

INTERPERSONALNA

MASOVNA

VRSTE KOMUNIKACIJE

MODEL

KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE

SLOEN

JEDNOSTAVAN

POILJALAC

MEDIJ

DEKODIRANJE

ODAILJALAC

CILJ

PRIMALAC

KANAL

IZVOR

PORUKA

POVRATNA VEZA

ODGOVOR

KODIRANJE

PRIMALAC

KOMUNIKOLOKI POJMOVI

VEZIVANJE

INTERAKCIJA

POJAAVANJE

POTICAJ

EKSPERIMENTISANJE

FAZE KOMUNIKACIJE

NIVOI

KOMUNIKACIJE

NEVERBALNA

VERBALNA

PRIMALAC

DVOSMJERAN PROCES

POILJALAC

KOMUNIKACIJA

Vano je za poetak znati (1)Komuniciramo ulima i uimo:1% putem ula ukusa 1,5% putem ula dodira (taktilno) 3,5% putem ula mirisa11% putem ula sluh 83% putem ula vida

Vano je za poetak znati (2)(Efekti ulne komunikacije)Pamtimo: 10% od onog to proitamo20% od onog to ujemo30% od onog to vidimo80% od onog to izgovorimo90% od onog to izgovorimo i uradimo

Vano je za poetak znati (3)Efekti komunikacije u nastavi:5% od sluanja (predavanja)10% od itanja20% od audio-vizuelne prezentacije75% od praktine vebe90% od onog emu smo druge uili

Istraivanja su utvrdila i sledee podatkeProseni slualac u toku predavanja ima koncentraciju na nastavni sadraj 25% do 50% vremena.Zapamti 10% od onoga to je uo i oko 25% onoga to je video (proitao).Dakle u proseku se zapamti 2,5% - 5% onoga to je u izlaganju reeno.

ta je komuniklogija? O kakvoj se nauci radi? U odgovoru na ova pitanja, uputno je krenuti od samog pojma (izraza, kategorije, imena) odreene nauke u naem sluaju pojma komunikologije. Prva injenica koja je relevantna za razumevanje naziva komunikologija jeste da je njen nastanak vezan za anglosaksonsko govorno podruje.

Sinonimi koji se koriste u svetu U engleskom jeziku kao i drugim jezikim kulturama upotrebljavaju se i drugi slini pojmovi ili i sintagme Svi ovi pojmovi su imali gotovo istovetna znaenja i sluili su kao pojmovna zamena, odnosno kao sinonimi. Na primer: imitativna interakcija, komunikaciona teorija, teorija masovne komunikacije, aterentna intetrakcija, komunikacijska interakcija, istraivanje masovnih medija,

Sinonimi (2) konverzacija, komunikativno ponaanje, teorija verbalnog i neverbalnog optenja, reflektujua komunikacija, opta teorija optenja, specijalna interakcija, komunikativana interakcija,konverzacijska interakcija i sl.

Mladost komunikologijeDruga injenica koju trebamo imati u vidu kada se raspravlja o pojmu je komunikologija da je skorijeg datuma, odnosno da nema dug vek upotrebe u akademskoj ali i optedrutvenoj javnosti. To ujedno ukazuje i na relativnu mladost komunikologija kao nauke.

Sloenica Sam pojam Komunikologija je kovanica koja se upotrebljava za oznaavanje naune discipline, nastala spajanjem od dve rei: a) komunikacija i b) logos.

Upotreba pojma Prvi pojam upotrebljavamo u dva oblika: imeninom obliku komunikacija, ili u glagolskom obliku komuniciranje da oznaimo specifinu radnju, stanje ili zbivanje. Oba oblika se esto upotrebljavaju u sinonimnom znaenju, ali ne u svim jezicima sasvim bezuslovo.

ETIMOLOGIJA: latinski i grki jezikTermini imaju koren u latinskom i grkom jeziku. To nije nita neuobiajeno, jer brojne nauke svoju etimologiju duguju ili latinima (Rimljanima) ili helenima (Grcima), jer su u vreme nastanka tih nauka ili naunih disciplina ova dva jezika ima status zvaninog.[1] [1] I jedan i drugi jezik su i danas u upotrebi: grki kao iv, a latinski da bi se odreenim pojavama dao jedinstveno znaenje (najee u medicinini, pravu...).

Latinski glagolLatinski glagol communicare oznaava radnju kojom se neto ini zajednikim, ali se neto saoptava irokim narodnim masama. On ima i sakralno znaenje: u katolikoj crkvi ga koriste da oznae radnju proienja (oienja od zlih duhova).

Latinska imenicaLatinska imenica communicatio oznaava zajednicu, optenje, saoptavanje, vezu, dodir, saobraanje. Posmatrano sutinski, oba izraza (i imenica i glagol) upuuju na jednu novu drutvenu pojavu prelaz od individualnog ka optem, zajednikom, masovnom. One su oznaile novi kvalitet u ljudskom optenju: panja se od pojedinca pomera ka zajednici.

Pojam logosIstom onom analogijom kako se definiu i druge nauke, predmetnom izvorniku je dodat sufiks logos. On ima svoje etimoloko poreklom u grkom jeziku i kao vieznaan pojam upotrebljava se u sledeim znaenjima: zakon, re, govor, misao, razum, nauka.

irenje pojma komunciranjePrvobitnom irenju ovih pojmova najvei doprinos je dala katolika crkva to im je omoguilo da se odomai u mnogim anglosaksonskim jezicima. Drugi snani podstrek njegovoj masovnoj upotrebi dala je pojava novih medija medija za masovno komuniciranje (Gutembergova tamparija, novine, telegraf radio, TV itd...).

U engleskom jezikuU engleskom jeziku ovaj pojam se upotrebljava u razliitim znaenjima. Kao glagol to communicate oznaava radnje saoptiti, puniti, biti u vezi. Ali kao imenica communicaten kada je u nebrojivom obliku (jednini) oznaava isto to i glagol; kao imenica communicatens kada u brojivom obliku (u mnoini) oznaava sredstva komunikacije (medije za masovno komuniciranje). Ovo nam govori da ova izraza u engleskom jeziku jer oni nisu bezuslovni sinonimi.

Pokuaj zameneBilo je pokuaja da se nae neka adekvatna re koja potie iz srpskog ili hrvatskog jezika a kojom bi zamenio izraz komunikacija. U tom smislu su predlagane kategorije kao to su saobraaj, saobraanje, saoptenje, optenje, ali se njihova upotreba ni u svakodnevnom ni u naunom govoru nije odomailo. Tako je do dana dananjeg ostao u upotrebi pojam komunikologija, komuniciranje, komunikacija.

ematski prikazematski prikazan pojam izgleda ovako: komunikologija = kommunicare (communicatio ) + logos. Imamo sretan spoj latinskog i grkog izraza.Kategoriji komunikacija po svojoj prirodi vieznanog karaktera. U svakodnevnom govoru ovaj termin se upotrebljava u brojnim znaenjima, od koji su neka i sutinski suprotstavljeni. Na primer:

Znaenja komunikacijeDakle, i kao glagol (komunicirati) i kao imenica (komunikacija) ovaj termin se koristi u sledeim znaenjima: razgovor, druenje, optenje,saoptavanje, javljanje, obavetavanje, transfer znanja,prenoenje miljenja, sporazumevanje, razmenjivanje (ideja ili emocija), sauestvovanje u nekoj aktivnosti, emitovanje poruka (informacija), (ne)slaganje sa drugom osobom itd

DEFINISANJE KOMUNIKOLOGIJA KAO NAUKEU literaturi koja se bavi komunikologijom mogue je sresti brojne i razliite pokuaje njenog definisanja. Mogue ih je ih je klasifikovati po razliitim kriterijumima.Definisanje fenomena komuniciranja zavisi u najveoj meri od ugla gledanja i od naina na koji mu se pristupa. Stoga su i brojne i razliite njene definicije.

DefinicijaDa se, na osnovu samog leksikog znaenja, zakljuiti da se ovim pojmom oznaava nauka koja se bavi komunikacijama, odnosno komuniciranjem. Stoga se ona i najsaetije konvencionalno definie kao nauka o komunikacijama, odnosno nauka o komuniciranju. Neto potpunija definicija bi glasila: Komunikologija je opta nauka o komuniciranju ili opta teorija o komunikacijama.

Definisanjeesto puta se komunikologija definie i kao opta i fundamentalna drutveno-humanistika nauka koja se bavi istraivanjem brojnih oblika socijalne interakcije, industrije masovnih komunikacija, socijalnih posledica razvoja komunikacijske tehnologije, reklame i propagande, verbalnih i neverbalnih formi komuniciranja, razvoja informatike itd.

Zorica Tomi: Zorica Tomi daje sledeu definiciju: U najoptijem smislu, moe se rei da je komunikologija nauka koja za predmet ima fenomen komunikacije.[1] [1] Tomi Zorica (2003): Komunikologija, drugo izdanje, igoja tampa, Beograd, str. 11.

Umberto Eko Umberto Eko za komunikologiju kae: To je nauka o principima ivog sveta, jer ivot podrazumeva optenje, komuniciranje.

Eko Umberto (1973): Kultura, informacija, komunikacija, Nolit, Beograd, str. 23.

Marina Markovi:Marina Markovi, govorei o komunikologiji kao relativnoj mladoj nauci (nauka o optenju i ljudskim odnosima je tek u prolom veku dobila ovakvo ime) i istie: No, kako je jedan od osnovnih zadataka komunikologije da posmatra i izuava optenje, nain ostvarivanja veza meu ljudima i okolini i sl., slobodno se moe rei da je ona stara koliko i ljudski rod.[1] Markovi Marina (2008): Poslovna komunikacija sa poslovnim bontonom, Klio, Beograd, str.12.

Berger i ejfBerger i ejf istiu da nauka o komuniciranju (komunikologija) tei razumevanju stvaranja, tumaenja i uticaja sistema simbola i signala.[1]Analogno savremenim shvatanjima komunikologije proces komunikacije se i ne moe razumeti bez adekvatnog poznavanja simbola. [1] Bogdanovi A. (1996): Komunikologija: vodea paradigma, igoja tamparija, Beograd, str.2.

Izbor pristupaDefinicije komunikologije se najee razlikuju po polaznoj osnovi po izboru shvatanja oveka kao subjekta komunikacije i shvatanje sutine samog fenomena komunikacije.

I mi smo, shodno tome, bili prisiljeni da odaberemo neki od pristupa.

Osnov egzistencije i esencijeini nam se da je za nae potrebe najprimerenije komunikologiju posmatrati sa stanovita socijalno-antropolokog odreenje oveka kao bia samog po se bi kao bie sui generis kome je komunikacija osnov egzistencije i esencije.

Naa definicija:Naa definiciju komunikologije koja glasi: Komunikologija je interdisciplinarna drutveno-humanistika nauka koja se bavi izuavanjem komunikacija kao specifinog oblika interakcije u kojem kao subjekt uestvuje najmanje jedno svesno bie (ovek) posredstvom znakovnog sistema na svesnom i nesvesnom nivou.

Nedovrenost svih definicijaAko se sve ovo ima u vidu onda bi komunikologija bila nauka koja a bavi komunikacijom kao univerzalnim fenomenom i kao elementarnim procesom ljudskih bia. I nadalje se u podruju komunikacija traga za potpunijim odgovorima na mnoga otvorena pitanja. Kada se dosegnu nove spoznaja o fenomenu komunikacije, to e svakako proizvesti potrebu inoviranja dotadanjih definicija komunikologije.

Komunikologija (1)Komunkologija je nauka o komunikaciji koja je u poetnom stadijumu svog razvoja i iako ima drevne korene i bogatu komunikativnu i multidisciplinarni tradiciju. Poznato je da se na amerikim i zapadnoevropskim uiniverzitetima krajem 30-ih godina 20. veka odrzavaju predavanja iz komunikologije, postoje specijalizacije.

Komunikologija (2)Stiu se stepeni magistra i doktora nauka iz oblasti komunikologije. Pojavljuje se vie od 20 naunih asopisa posveenih komunikologiji.Kod nas nastava iz komunikologije na univerzitetima poela je tek pre petnaest godina.

Komunikologija (3)U Americi se od sredine 1970 ih do sredine 1990 ih broj diplomaca iz komunikologije utrostruio i dostigao 60.000 bakalavara, 6.000 magistara i 500 doktora nauka godinje.

Komunikologija (4)Steena znanja nalaze svoje mesto u razliitim prirunicima, renicima i enciklopedijama. 1999. godine u Nju Jorku se pojavilo drugo izdanje Standardni renik iz komunikologije sa 1200 stranica; Pojavila se meunarodna enciklopedija iz komunikologije koja je sumirala istraivanja, praksu i nastavu iz komunikologije poslednjih 50 godina.

Komunikologija (5)Nauni potencijal komunikologije moe biti realizovan na najbolje nain i najefikasnije ne putem muldisciplinarnih komunikativnih teorija ,ve na osnovu dijalektikog jedinstva uzajmnog proimanja i dopunjavanja komunikologije i multdisciplinarnih teorija.

Komunikologija (6)O tome koliko je obimna i sloena ova nauna disciplina komunikologija - svedoi podatak da samo komunikolokih teorija ima nekoliko stotina. Na osnovu analize samo 7 udbenika komunikologije pronaeno je 249 razliitih teorija

Komunikologija i njene disciplineDokaz o tome koliko se komunikologija brzo razvija je veliki broj njenih naunih disciplina:Opta teorija komunikologije, Poslovna komunikacija, Teorija masovnih komunikacija, Teorija organizacione komunikacije,

Komunikologija i njene discipline (2) Istorija komunikacije, Metode komunikacionih istraivanja, Teotija verbalne komunikacije, Teorija vizuelne komunikacije, Komunikativna istraivanja, Teorija virtuelnih komunikacije i dr.

Prvi iri pojam socijalna inerakcija Kao osnovni problem svakog definisanja javlja se odreenje ireg pojma (genus proximus-a) pojma kojim se nastoji definisati ui pojam. [1] Prvi iri pojam je socijalna interakcija

[1] Genus (latinski genus) rod; proksimus (latinski proximus) najblii, najprei

1) POJAM SOCIJALNA INTERAKCIJAPojam socijalne interakcije je jedan od osnovnih kategorija socijalne psihologije, ali da esto koriste i druge nauke kao to su: psihologija, sociologija, antropologija, ekonomija, komunikologija itd.

Zvonarevi: Psihosocijalna inerakcijaZvonarevi M. upotrebljava pojam psihosocijalna interakcija, to moe da bude i opravdano s obzirom na injenicu da u interaktivne odnose ovek ne ulazi samo kao socijalno ve i kao psihiko bie. Ali u literaturi se ipak odomaio termin socijalna interakcija.

1) POJAM SOCIJALNA INTERAKCIJASam pojam je sintagma sastavljena od prideva socijalna i imenice interakcija. Sam pridev socijalna ukazuje na posebnu vrstu interakcije, na onu interakciju koja se odvija u drutvu ili koja se odnosi na oveka kao socijalnog bia, dok je pojam interakcija po sebi sloenica inter + akcija.

Etimologija pojmaRe inter (latinski inter) je predlog koji se pojavljuje kao predmetak u sloenicama sa znaenjem: meu, izmeu, za vreme.Re akcija (latinski actio, francuski i engleski action) oznaava radnju, delatnost, delovanje, dejstvo, preduzimljivost. U ekonomiji ovaj pojam oznaava udeo, deonicu, uee sa izvesnim kapitalom u nekom preduzeu i dokument o tom ueu.

Etimologija pojmaStoga je potrebno da ustanovimo etimologiju svakog ovog pojma. Integralno posmatrani kategorija interakcija (latinski inter - meu, izmeu; actio radnja, dejstvo) znai meudejstvo, meuzavisnost. U fizici se njime oznaava dejstvo dva ili vie sistema, ili pojava, jednog na drugi.

Naelo interakcijeNaelo interakcije je u filozofiji jedan od osnovnih pojmova dijalektike. Dijalektiki metod podrazumeva razliite prirodne i drutvene pojave kao meusobno povezane i uzajamno uzrokovane (DETERMINISANE). Na primer, u prirodi ivo bie je modifikovano prema sredini u kojoj ivi, a sa druge strane to isto ivo bie utie (modifikuje) sredinu.

SOCIJALNA INTERAKCIJA KAO OPTA DRUTVENA POJAVA (1) Brojna su pitanja koja se javljaju pri analizi i raspravi o fenomenu socijalne interakcije. U literaturi koja raspravlja o ovoj problematici najee se mogu sresti sledea:

Ko su akteri socijalne interakcije?Kakva je njihova interakcijska kompetentnost?Kakvi su meusobni odnosi aktera socijalne interakcije?

SOCIJALNA INTERAKCIJA KAO OPTA DRUTVENA POJAVA (2)U kojim se sve formama, modalitetima (konkretnim oblicima) socijalna interakcija manifestuje (javlja) a koji se neposredno mogu posmatrati?Kakva je dinamika socijalne interakcije?Kakvi su hijerarhijski odnosi u socijalnoj interakciji?

SOCIJALNA INTERAKCIJA KAO OPTA DRUTVENA POJAVA (3)Da li socijalne interakcije spontana ili formalizovana (organizovana)?Koji su sve nivoi socijalne interakcije? Kakvog je oblika socijalna interakcija: da li je jednosmerna ili viesmerna?

SOCIJALNA INTERAKCIJA KAO OPTA DRUTVENA POJAVA (4)Koji se ciljevi nastoje ostvariti socijalnom interakcijom? ta je njena svrha?ta je sadraj socijalne interakcije?Kakvo je trajanje socijalne interakcije?

SOCIJALNA INTERAKCIJA KAO OPTA DRUTVENA POJAVA (4)Kako interakcija proima drutveni ivot?Koji su efekti socijalne interakcije (ne/ostvarivanje ciljeva)?Kako svojom aktivnou uesnici utiu jedni na druge?Koje su promene u ponaanju jednog uesnika izazvane ponaanjem drugog uesnika?Koja su sredstva socijalne interakcije?

DEFINISANJE POJMA SOCIJALNA INTERAKCIJA Definisanja pojma socijalne interakcije nije ni malo lak zadatak. Brojni razlozi su doveli do veoma razliitih definicija ovog fenomena. Osnovni generator razlika u njegovom pojmovnom odreenju se nalaze u prirodi same pojave o kojoj je re.

DEFINISANJE POJMA SOCIJALNA INTERAKCIJA Socijalna interakcija se odlikuje sledeim (svojstvima, osobenostima):a) kompleksnost (sloenost), b) vieslojnost, c) eluzivnost i d) manifestna raznolikost socijalno interakcijskih pojava (modalitetno bogatstvo socijalne interakcije)

Definicija socijalne interakcije Nenad Havelka: Izraz socijalna interakcija ima veoma iroko znaenje: u naelu odnosi se na vreste zbivanja ili procese koji se odvijaju unutar neke socijalne situacije, izmeu delova nekog socijalnog sistema, izmeu socijalnih sistema koji deluju u okvirima zajednikog socijalnog prostora.[1] Havelka Nenad (2008): Socijalna percepcija, Zavod za udbenike, Beograd, str. 11.

Pojam komuninikacia

Komuniciranje!!!???Da li se razumemo?

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (2)Postoji mnogo aspekata komuniciranja i u odnosu na svaki od njih moemo drugaije definisati komuniciranje, to dovoljno govori o kompleksnosti komuniciranja kao pojave uopte. Neke od definicija komunikacije su:

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (3)1) RAZUMEVANJE, SHVATANJEKomuniciranje je proces koji nam omoguuje da razumemo i shvatamo druge i pomou kojeg nastojimo da drugi razumeju i shvate nas

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (4)2) SMANJENJE NEIZVESNOSTIKomuniciranje nastaje iz potrebe za smanjenjem neizvesnosti u cilju efektivnog delovanja, odbrane ili saoptavanja vlastitih stavova.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (5)3) PROCESKomuniciranje je proces prenoenja informacija, misli, ideja, iskustava i emocija pomou simbola, rei, slika, skica, dijagrama, itd.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (6)4) SLANJE - PRENOENJE - RAZMENAKomuniciranje predstavlja prenoenje odreenih sadraja od jedne stvari ili osobe drugoj, pri emu se ovaj pojam odnosi i na to: ta se prenosi, na sredstvo pomou kojeg se prenosi, odnosno na celokupan proces upuivanja, prenoenja i/ili razmene

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (7)

5) POVEZIVANJEKomuniciranje je proces meusobnog povezivanja delova ivog sveta.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (8)6) PODRUTVLJAVANJE - IRENJEKomuniciranje je proces kojim se informacije, znanja, iskustva, itd., jedne osobe ili grupe ljudi pretvaraju u zajedniku svojinu veeg broja ljudi.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (9)7) KANAL - PRENOSNIK - SREDSTVO - NAIN Komuniciranje se moe shvatiti kao korienje sredstava za slanje poruka, naloga, instrukcija, itd. - na primer: telefona, telegrafa, radio ureaja, terminala i raunara spregnutih u mree, itd.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (10)8) UMNOAVANJE INFORMACIJA I ZNANJAKomuniciranje je proces voenja panje druge osobe sa ciljem da ona primi i upamti sadraje koji joj se saoptavaju.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE(11)10) POBUDA - PODSTICAJSvaki akt komuniciranja se moe shvatiti kao prenos informacija sastavljenih od karakteristinih stimulansa (pobuda, podraaja) koji teku od izvora do primaoca.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (12)11) NAMERA - SVRHAJedna od najvanijih svrha komuniciranja je da se kroz poruku upuenu primaocu prenese svesna namera uticanja na njegovo kasnije ponaanje (po mogunosti u pravcu koji je poeljan sa stanovita poiljaoca).

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (13)12) MENJANJE SITUACIJEKomunikacioni proces predstavlja prelaz od jedne situacije u koju su ukljueni odreeni uesnici u neku drugu zamiljenu ili planiranu situaciju koja nastaje promenom njihovog ponaanja u datom vremenu na osnovu shvaenih i prihvaenih poruka.

13) MOKomuniciranje je mehanizam pomou kojeg se distribuira mo meu pojedincima u grupi, ili u drutvu.

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (15)PRILAGOAVANJERei u vam neto o sebi: rado se bavim pecanjem, i meu svoja najomiljenija jela ubrajam jagode sa lagom. Ribama, meutim, nije do jagoda; one vie vole crve. I zato, kad ponem da pecam, ne stavljam na udicu jagode sa lagom, ve se prilagoavam ribljem ukusu i nudim im muice ili crve. (Karnegi)

DEFINICIJE- razumjevanje, shvatanje - smanjenje neizvjesnosti - proces - slanje, prenoenje razmjena - povezivanje - podrutvljavanje, irenje - kanal, prenosnik, sredstvo, nain - umnoavanje informacija i znanja - promjena ponaanja - izmena reakcije - pobuda, podsticaj - namjera, cilj - menjanje situacije - mo - posledica iskustva, znanja- optenje, sooptenje, dodir, veza, - ophoenje- PRILAGOAVANJEpoetna

Definicije komunikacije:

Komunikacija je postupak na osnovu kojeg vest, kao znak ili simbol, dospeva od jednog organizma do drugog.

Komunikacija je proces primanja i slanja poruka izmeu dvije osobe ili izmeu grupe osoba sa nekim efektom i nekom trenutnom povratnom informacijom.

Komunikacija je interakcija razmenjivanja informacija a u svrhu razumijevanja i socijalne povezanosti.

Komunikacija je omoguavanje ljudima da izraze paletu fizikih, emocionalnih i psiholokih potreba.

Komunikacija je ponaanje iji je cilj prenoenje poruka pomou simbola jednoj ili vie osoba.

Komunikacija je svako ponaanje oveka koje za posmatraa ima odreeno znaenje.

Komunikacija predstavlja namerno ili nenamerno prosleivanje ili primanje informacija.

Komunikacija je proces pomou kojeg poiljalac, vest ili informaciju, alje i/ili prima.

Komunikacija je svaka razjena informacija pomou simbola.

Komunikacija je osnovni drutveni proces i funkcionalno nuan preduslov za svaki drutveni sistem.

(nastavak)Komunikacija je formatirana poruka za razmjenu podataka.

Komunikacija je interpretiranje interakcije kao odraz socijalne i intelektualne kompetencije.

Komunikacija je uzajamno prepoznavanje verbalnih i neverbalnih poruka.

Komunikacija je manifestacija verbalne i neverbalne komponente ponaanja.

Komunikacija je nauka i praksa, koja polazi od stalnog postavljanja pitanja i davanja odgovora.

Komunikacija je sposobnost ovjeka da ivi i radi sa drugima.

Komunikacija je prenoenje svjesnih ili nesvjesnih, namjernih ili nenamjernih uticaja na okolinu.

Komunikacija je snani mehanizam irenja moi od strane pojedinaca ili grupe prema pojedincu ili grupi.

Komunikacija je otkrivanje karaktera samih uesnika u komuniciranju.

Komunikacija je dokazivanje samog sebe.Komunikacija je stvaranje uzajamnog polja razumijevanja.

Komunikacija je rezultat odgoja i obrazovanja Komunikacija je skup odnosa koji se koristi kako bi se objasnilo odvijanje odreenih postupaka u stvarnosti.

Transfer razumevanja znaenja.Pod transferom znaenja se podrazumeva da je poruka primljena u obliku u kome je primalac poruke moe razumeti.Razumevanje poruke nije isto to i slaganje sa porukom.

OSNOVNE FUNKCIJE KOMUNIKACIJE

Copyright 2005 Prentice Hall, Inc. All rights reserved. 11*etri funkcije komunikacijeFunkcije komunikacije

Copyright 2005 Prentice Hall, Inc. All rights reserved.

Copyright 2005 Prentice Hall, Inc. All rights reserved. 11*Funkcije komunikacijeKontrolaFormalna i neformalna komunikacija kontrolie poneanje pojedinaca u organizacijiMotivacijaKomunikacija pojanjava zaposlenima ta treba da se uradi, kako da se uradi i ta se moe uiniti da bi se poboljao uinak

Copyright 2005 Prentice Hall, Inc. All rights reserved.

Copyright 2005 Prentice Hall, Inc. All rights reserved. 11*Funkcije komunikacijeEmocionalni nabojSocijalna interakcija u okviru radne grupeomoguava zaposlenima da izraze svoje emocije.InformacijePojedincima i grupama su potrebne informacije da bi mogli da donose odluke i obavljaju posleove u organizacijama.

Copyright 2005 Prentice Hall, Inc. All rights reserved.

Prilikom uspostavljanja komunikacije prolazimo kroz nekoliko faza

Prva faza je inicijativna i sastoji se od neobaveznih opaski i pozdrava.Druga faza - faza eksperimentisanja ujedno znai poetak postupnog otkrivanja informacija, to omoguava pronalaenje slinosti i razlika meu uesnicima u komunikaciji.

Prilikom uspostavljanja komunikacije prolazimo kroz nekoliko faza (2)Trea faza je intenzifikacija, koja obuhvata dublje ulaenje u linost uesnika u komunikaciji, ime ona prestaje da bude tajna.etvrta faza - Intregracija je faza koja dovodi do oseanja povezanosti, kada se odluke donose zajedniki.Peta faza - Konana faza je povezivanje, kojim se utvruje dugoroniji karakter odnosa, saradnje.

KOMUNIKACIJSKI PROCES

UM - ometanja u komunikacijiKodiranje porukeNa efektivnost poruke utiu vetina, stav i sopsobnost poiljaocaSocijalno-kulturni sistem poaljiocaPorukaSimboli korieni da bi se prenelo znaenjeSadraj same porukeIzbor formata porukeBuka koja ometa komuniciranje

Ometanja u komunikacijiKanal Izbor primerenog kanala ili vie kanala za prenoenje poruke od strane poiljaocaPrimalacUticaj vetina, stavova i sposobnosti primaoca u procesu dekodiranja porukeSocijalno-kulturni sistem primaocaFeedback pravacOmetanje komunikacionih kanala kojima se povratna poruka vraa poiljaocu

EMA komunikacijepoetnaPOVRATNA VEZAUMPOILJALACPRIMALACKODKOD

KodiranjePrenoenje porukeDekodiranjePrenoenje porike

Faze procesa komunikacije

PROCES (Elementi i faze)Selekcija informacijaPovratna informacijaKodiranje Prenos porukePrimanje porukeDekodiranje Poiljalac Poruka Kanal Primalac Smetnje - umpoetnaEMA PROCESA KOMUNIKACIJE

Tri osnovna oblika komunikacije:

1. JAJA - intrapersonalna komunikacija

1. Intrapersonalna komunikacija ili komunikacija JA JA je meditacija, odnosno priprema za komunikaciju JA TI/ON. Poiljalac prvo zamisli i osmisli predmet komunikacije (meditira), pa tek onda primenjuje komunikaciju JA TI/ON, odnosno saoptava svoju poruku primaocu/ima.

1. JAJA - intrapersonalna komunikacijaPrema tome, intrapersonalna komunikacija je ona koju subjekt obavlja sam sa sobom kad razmilja o neemu, reava problem, pie dnevnik i sl. Ona se odvija neprestano, ak i dok sanjamo. Takva vrsta monologa se u literaturi naziva solilokvij.

2. JA TI/ON - interpersonalna komunikacija

2. Interpersonalna komunikacija se odvija izmeu dve ili vie osoba, odnosno, to je dijalog.

3. JA VI/ONI - masovna komunikacija

3. Masovna komunikacija ukljuuje veliki broj uesnika i u savremenom svetu se odvija i uz pomo masovnih medija.

Strukturni modeli komunikacijeModel Aristotela (384-322)Svi komunikolozi se slau u jednoj stvari: prvu emu (model) komunikacije je razradio Aristotel. On smatra da je osnovni model akta komunikacije: ORATOR GOVOR - AUDITORIJUM. .

To su osnovni elementi komunikacije. Struktura objekta ili njegovo ponaanje moe biti podvrgnuto modeliranju

Istraivanja u okviru amerike teorije komuniciranja prije Drugog svetskog rata su esto bila vrena na teme ulozi masovnih medija, propagandi, kao i funkcijama drutvenog komuniciranja uope (iako se rije 'komuniciranje' jo ne upotrebljava kao teorijski termin).

Prve teorijske formulacije komunikativnim fenomenima bile su povezane sa temama funkcije vesti u demokratskom drutvu i analize javnog mnjenja i propagande.

Linearni model G.Lasswella (1948)Kasnije ameriki politikolog Lasvel daje definiciju (model) procesa masovnog komuniciranja u vidu pet uvenih pitanja.

U modelu G. Lasswella, koji se danas smatra za klasian, elementi komunikacije su ukljueni u model u obliku odgovora na pitanje: KO saoptava TA saoptavakojim KANALOM saoptava KOME saoptavakakvim EFEKTOM?

Linearni model K.ennona i U. Vivera.

Veliku popularnost dobio je linearni model ennona i Vivera.ennon i Viverov model ukljuuje: izvor informacije,odailja, signal, kanal, prijemnik, cilj saoptenja i izvor uma.

Osnovni cilj bi bio da se smanji um i povea informaciju u komunikaciji.(Vidi sledui slajd)

Izvor informacijekodkanaldekodiranjeprimalacizvor umaLinearni model K.ennona i U. Vivera.

Gregori BejtsonTeorijski doprinos definiranju komuniciranja (u okviru vodeeg pravca) daju i Jirgen Rae i Gregori Bejtson, iz psihijatrijsko-antropoloke perspektive.

Oni istiu da komuniciranje podrazumijeva "sve procese putem kojih ljudi utiu jedni na druge".

BerloIako ve ezdesetih god. 20.veka linearni modeli gube popularnost ipak ostaju implicitno prisutni u opisnim definicijama komunikacije i komunikativnih istraivanja.

Naime, iako autori nisu objasnili nita sutinsko procesu komuniciranja meu ljudima, omoguili su segmentaciju i fokusiranje pojedinih elemenata procesa komunikacije, a na neki nain demonstrirali su i legitimirali 'nauni' karakter teorije komunickacije

Berlo (1960), kritikuje linearnost i druge manjkavosti raznih modela komuniciranja, daje svoj model u kome jedan komunikalor pokuava da gleda na svijet oima svog sagovornika da bi mogao predvidjeti kako e ovaj drugi reagovati.

Komunikativna sposobnost je mogunost da utiemo na druge, kao i da drugi ulicu na nas. Isto tako, Berlo istie da ljudi "komuniciraju da bi izazvali zeljenu promjenu".

Model K.ennona i U. Vivera.

U datom modelu izvor je onaj ko telefonira (prenos saoptenja).Saoptenje je informacija koja se prenosi.Telefonska centrala je transformator

izvor

Kanal prenosa (kodiranje)

Kanal prijema(dekodiranje)

Primalac

Izvor suma

Sooptenje

signal

signal

Sooptenje

kanal

Cirkularni model Williama SchrammaU modelu Vilijama rama za razliku od modela enona Vivera pojavljuje se povratna veza.

Sooptenje

KodiranjeKomunikatar ADekodiranje

Sooptenje

DekodiranjeKomunikatar BKodiranje

Po miljenju Vilijama rama, signal koji je povezan sa socijalnom sredinom postane saoptenje.

U njegovom modelu odraava se reakcija primaoca na poruku poiljaoca. Naime,on je ukljuio u proces komunikacije povratnu vezu i predstavio je komunikaciju kao cirkularni model.

porukasaoptenjekodinterpretatordekodiranjedekodirainterpretatorkodiranje

Kibernetiki model Norberta Vinera Prema kibernetikom modelu Norberta Vinera informacija koja se vraa prema svom izvoru ima mo delovanja. Viner analizira sistem komunikacije ne samo na tehnikom, nego i na socijalnom nivou.

Pol Vaclavik, Denet Bivin i Don DeksonPol Vaclavik, Denet Bivin i Don Dekson krajem ezdesetih godina iznose svoje vienje procesa komuniciranja u uticajnoj ali i kontraverznoj knjizi Pragmatika ljudskog komuniciranja.

Pod uticajem teorije sistema i teorije metakomunikacije antropologa Gregorija Bejtsona. autori (koji se u komunikologiji esto nazivaju i 'Grupom Palo Alto') istiu da priroda odnosa ili veze meu komuinikatorima definie i karakter komuniciranja. Komunikatori na taj nain predstavljaju i svojevrsni interaktivni sistem.

Obimni model BejkeraMozaini model Bejkera se sastoji od malih kockica: a svaka strana je ili izvor, ili primalac, ili sooptenje, ili kanal komunikacije.

Blumler i KatzOd savremenih definicija komuniciranja moe se, na primjer, izdvojili definicija iz teorije ili islraivanja 'upotreba i zadovoljstva gde se kae da kod (masovnog) komuniciranja nema direktne veze izmeu poruka i uticaja, nego lanovi publike biraju i koriste medijske sadraje i tako djeluju kao dopunske promjenljive u procesu uticaja (Blumler i Katz).

Model Rodersa Roders predstavlja tzv. difuzni model komunikacije. On smatra da uticaj treba da bude odmah na sve ljude, ali je najvanije ubediti pet ljudi, a kad ste uspeli da ubedite pet ljudi taj proces ne moete da zaustavite.

U ovom modelu komunikacije uzeta je u obzir ne samo povratna veza, ve i potrebe, zahtevi, neophodnost reagovanja na pravi nain uesnika komunikacije. U ovom modelu uzimaju se u obzir i socioloki, i psiholoki, i etnoloki uslovi za komunikaciju.

To je to model uzajamnog delovanja uesnika komunikacije. Na emi je prikazan pozitivan rezultat tog uzajamnog delovanja zajedniko jezgro, to je postignuto zahvaljujui naporima od strane komunikatora

Uesnik 1Uesnik 2ZajednikojezgroModel Rodersa

Drugi modeli komunikacijeBarn Lund predstavlja transaktni model komunikacije na nivou linosti. Semiotiki model komunikacije koji realizuje informativnu, ekspresivnu i pragmatinu funkciju komunikacije sainio je Gustav pet, u kojem pojam smisla tretira kao predmetno- objektivno ili psiholoki-subjektivno.

Predmetno-objektivno ugradjuje se u re kao znak, koji treba naknadno istumaiti, a psiholoki-subjektivna komponenta ukazuje samo na namere, elje i predstave komunikatora.Italijanski semiotiar Umberto Eko pak smatra da se ne mogu svi komunikativni fenomeni objasniti iskljuivo uz korienje semiotikih kategorija.

Jurij Lotman iskljuuje mogunost postojanja apsolutno identinih kodova kao ni podjednakog obima pamenja kod komunikatora i komunikanta.

Gerbner-ov modelKomunikacija je proces u kojem: a) osoba, b) vidi neto, c) putem nekog sredstva, d) u odreenoj situjaciji, e) putem nekog sredstva, f) da bi ponudila podatke, g)u nekom obliku, h)koji imaju neke sadraj i i) posledicu

Gatekeeper model (gejtkiper, vratar, uvar proloza)Pre ulaza u komunikacioni kanal, poruka je kontrolisana od strane onih koji su za to zadueni. Ako je poruka ponitena, to ne znai da se na kraju komunikacijskog kanala nee nai neki drugi vratar koji e ponovo kontrolisati poruku pre nego to ona doe do recipijenta.

Funkcije komunikacijeJakobson (Jakobson., R., 1966, st:16) je definisao est lingvistikih funkcija koje vee za sve oblike optenja, bez obzira na sredstva optenja ili prenosioca poruke: Referencijalna funkcija je osnova koja odreuje odnose izmeu poruka i predmeta na koje se ova odnosi

Emocionalna funkcija odreuje odnose izmeu poruke i njenog poiljaocaKonativna funkcija odreuje odnose izmeu poruke i njenog primaoca

Poetska ili estetska funkcija predstavlja odnos poruke sa samom sobom (u knjievnosti npr. stilizacija, simbolizacija)

Fatika funkcija trai da potvrdi, odri ili prekine optenje, a obuhvata znakove koji prevashodno slue da se uspostavi, produi ili prekine optenje, da se proveri da li veza funkcionie, da se privue ili odri sabesednikova panja

Metalingvistika funkcija ima za cilj da se odredi smisao znakova za koje postoji opasnost da ne budu shvaeni od primaoca, tj. ona upuuje da se za odreeni znak koristi kod koji mu daje smisao.

Osim toga, postoje jo i sledee funkcije komunikacijeAkumulativna funkcija uvanja i prenoenja Apelativna - obraanjaDeiktika funkcija ukazivanja Kognitivna saznajna, spoznajna Prezentativna- predstavljanje Voluntativna funkcija - funkcija uticanja na primaoca;

KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE

- sveobuhvatna je i glavni elemenat kulture;- neprekidna je, beskrajna;- zasniva se na razmeni poruka;- u njoj su prisutni predvidljivi, oekivani ili konvencionalni elementi;

- funkcionie na vie nivoa: izmeu dva pojedinca, izmeu pojedinca i grupe, izmeu dve ili vie grupa itd.;- to se tie pola, uzrasta, socijalnog i konfesionalnog statusa, obrazovanja i sl., odvija se kako meu jednakima tako i meu nejednakima.

Pored toga, komunikacija ima jo i ove karakteristike: - ostvaruje se u sloenoj organizacionoj strukturi; - moe biti usmerena kako prema pojedincu, tako i prema veem auditorijumu, koji moe imati najrazliitiji socijalno-kulturni milje;- moe imati individualni ili javni karakter;

- moe se odvijati licem u lice ili na distanci;- u zavisnosti od ponaanja uesnika u komunikaciji, moe biti aktivna i pasivna;- to se vremena trajanja tie, komunikacija moe biti momentalna (telefon, telegraf, kompjuterske mree...) i trajati dui vremenski period (pisma, razgovori, sastanci I sl.)

KOMUNIKOLOKI POJMOVIPoruka InformacijaKomunikativni stimulans komunikativna reakcijaInterakcijaTransakcija Komunikacijski sklopoviTransakcione igreKomunikacijski sistemisimetrini asimetrini meuzavisni transakcioni vrijednosni preferentni promjenjivi Socijalni nivo Psiholoki nivo Egzistencijalni poetna

Komunikoloki pojmoviInformacija-saoptenje o nekom dogaaju u nekom sistemu znakova (izgubljena, suvina, kontekstualno opredeljena, funkcionie na viem nivou).Komunikativni stimulus - komunikativna reakcija (jednosmerna, dvosmerna)Poruka-funkcionalni prenos informacije (pozitivna, negativna, funkcionalna, nestalna, dopunski organizovana, pismo-govor)

Komunikoloki pojmoviInterakcija-meuzavisnost (jedno- i dvosmerna)

Transakcija - sporazumevanje (socijalna, psiholoka, egzistencijalna) Drutvena celina, ljudska zajednica, radna organizacija, zasniva se na mogunosti optenja meu ljudima, komunikaciji (gde mislimo na komunikaciju sa drugim ljudima).

Komunikacijska transakcija podrazumeva postojanje poiljaoca poruke ili receptora, komunikacijski kod ili sadraj poruke i primaoca, odnosno recepijenta poruke.

Savrena transakcija podrazumeva da se sadraj poruke receptora u neizmenjenom obliku prosledi do recepijenta koji e je primiti kao potpuno jednako znaenje koje je uputio receptor, to podrazumeva odsustvo bilo kakvih tehnikih i psiholokih prepreka kodu poruke (umovi, mediji, znanje, iskustvo i emocionalno stanje recepijenta koje nije jednako receptorovom).

Poto je to praktino nemogue, adekvatna transakcija bi podrazumevala postojanje minimalnih prepreka kodu poruke koja bi u minimalno izmenjenom obliku stigla do recepijenta.

Komunicijski sitemTransakcione igre - uloge u komunikacijiKomunikativni sklopovi - pravila i zakonitosti sistemaKomunicijski sitem - povezani i meuzavisni elementi strukture (simetrini, asimetrini, meuzavisni, transakcioni, vrednosni, preferentni, promenljivi)Komunicijski sistem kao proces (prelaz iz verbalnog u neverbalni i obrnuto)

KOMUNIKACIONI KODOVI1. Logiki kodovi2. Esteski odvi3.Drutveni kodovi

1.Logiki kodovi

1.Logiki kodovi1.1.Paralingvistiki k.:jeziki releji, jeziki pomonici, prozodijski kodovi (glas), kineziki kodovi (pokret), proksemini kodovi (prostor)

1.2.Praktini k.: signali, programi, uputstva, upozorenja, saobraajni znaci1.3.Epistemoloki k.- nauno zasnovani: termini nauke, zatitni znaci, ime proizvoda, zastava, himna itd.1.4.Mantike vetine proricanja: astrologija, hiromantija itd.

2. Esteski odvi

2.1.Umetnos 2.2.Simbolika i tematik 2.3.Morflgija

3.Drutveni kodovi

3.1.Drutveni znakovi3.2.Drutveni kodovi obredi, igre, moda, titule itd (prema Emilju Vlajki).

Drutveni kodovi (prema Emilu Vlajki).

Odelo, hrana, gestovi, razdaljine su znakovi koji se u razliitim razmerama i na razliite naine uklapaju u razne tipove drutvenog optenja.Oni su mnogobrojni: obredi, slavlja, ceremonije, protokoli, kodovi utivosli, igre.

Moemo razlikovati etiri glavna tipa drutvenih kodova:Protokoli ija funkcija je da uspostave optenje izmeu pojedinaca. Rituali u kojima je grupa poiljalac. Igre - privatne i individualne ili javne i kolektivne su predstave odreene drutvene situacije. Mode su stilizovani i individualni oblici kodova

Protokoli -Drutvo je skup pojedinaca okupljjenih u cilju zajednike akcije. Svako u drutvu ima svoje mesto i svoju funkciju; svako se u njemu delinie po porodinim, verskim, profesionalnim i drugim vezama, koje odrava sa drugima.Te odnose treba prepoznati i identifikovati.

To je funkcija imena, nadimaka, obeleja, grbova a najvie kostima.S druge strane, kada se pojedinci okupljaju u cilju neke zajednike akcije, njihovi odnosi moraju biti jasno oznaeni: Ko komanduje a ko slua, ko daje a ko prima, ko poziva a ko se odaziva.

ProtokoliProtokol i etiketa odreuju svakome njegovo mesto u povorci, za stolom.Pozdravi imaju za cilj da uspostave ili prekinu optenje pa i tu odnos izmeu sagovornika mora da bude oznaen: jednakost, superiornost ili inferiornost, privlanost,.neprijateljstvo ili ravnodunost, elja ili odbijanje da se opti.

Titule, formule - i eventualno uvrede i psovke - tonovi glasa, gestovi i stavovi ine kodirani skup iji se konvencionalni karakter uvida kada pokuamo da ih prevedemo s jednog jezika ili sjedne kulture na drugu.

Lepi maniri i ponaanje su znakovi preko kojih pojedinac ispoljava svoju pripadnost grupi. Njegovo poznavanje i potovanje uzusa identifikuju ga kao "oveka iz visokog drutva" ili "oveka iz podzemlja"; to su "lozinke" i "znakovi raspoznavanja".

Obredi Obredi su optenje grupa; ritualizovanu poruku alje zajednica. Poiljalac je grupa a ne pojedinac.Preko verskog obreda, zajednica uspostavlja vezu sa bogovima Etimoloki, religio je veza, veza izmeu vernika koji dele istu veru i veza izmeu grupe i boanstva.

Porodini i nacionalni obredi su oblici optenja sa precima ili domovinom. Oni su, uostalom, gotovo uvek verske prirode i obojeni su religioznou.

Paktovi, ugovori i savezi su odnosi izmeu grupa koje meu sobom razmenjuju obaveze, usluge, dobra, ene iji su znakovi propratne ceremonije. Obredi uvoenja, ustolienja, krunisanju i svetotajstva, pogrebni obredi utvruju odnose izmeu grupe i pojedinca koga grupa prima u svoje krilo.

Obredi U svim tim obredima, poiljalac je grupa, bilo kao celina, bilo u obliku svetenika vrjoca obreda na koga grupa prenosi brigu za optenje. Ali grupa uvek uestvuje, ako niim drugim a ono bar svojim prisustvom: ono se oituje u pesmama, molitvama, utanju, uzvicima "bravo" i "ura" kojima pojedinci ispoljavaju svoje uee u optenju.

To uee se, s druge strane, ispoljava u slavljima koja produuju obrednu ceremoniju i ija je forma takoe kodirana. Sveane i komemortivne proslave podseaju na prvobitni savez i potvruju veze koje je on uspostavio.

Funkcija obreda je da uspostavi zajednitvo. Njihov cilj je da izraze solidarnost pojedinca sa obavezama, verskim. nacionalnim, drutvenim, koje je zajednica uzela na sebe. A ti sistemi znakova, bez obzira na njihovo islorijsko ili pseudoistonjsko poreklo, i bez obzira na njihovu figurativnu vrednost, uvek su visoko konvencionalizovani.

Mode Mode mi naini postojanja, svojstveni grupi: obui se, hraniti se, stanovati itd. One imaju veliku vanost u drutvu u kome preobilje potroakih proizvoda oslobaa ove poslednje od njihove prvobitne funkcije (zatita, ishrana) i sasvim je oigledno da su nae kravate, nai automobili, nae fotelje, samo znakovi naeg drutvenog statusa.

Moda proizilaz.i iz jednog dvostrukog kretanja: centripetalnog i centrifugalnog.elje za identifikovanjeni sa grupom koja ima presti povlai za sobom usvajanje znakova koji ovu ka rakteriu.

Ali lanovi grupe koji odbijaju takvo identifikovanje naputaju te znakove. To je ono to modu ini tako mobilnom i kreativnom, naroito u kulturama u kojima su drutveni znakovi slabo kodiram. Moda, kao i razonoda, nadoknauju frustracije i ispunjavaju elje za preslicom.

IgreIgre su kao i umetnost podraavanja stvarnosti, tanije, drutvene stvarnosti. To su situacije tako sazdane da mogu da vrate pojedince u odreenu znaenjsku shemu drutvenog ivota.

Umetnostii podraavaju da bi vratile primaoca pred stvarnost i da hi on doiveo, posredstvom jedne slike, emocije i oseanja koje ta stvarnost budi. Igre podraavaju da bi vratile poiljaoca unutar stvarnosti i da bi on posredstvom slike, vrio radnje te stvarnosti.

Predstave su istovremeno i igre i umetnosti: igre s gledita glumca, umetnosti s gledita gledaoca.Igre odgovaraju trima velikim oblicima iskustva: intelektualnog i naunog, praktinog i drutvenog, kolektivnog i estetskog.

IgrePrvom tipu pripadaju sve igre konstrukcije - ukljuujui i verbalne konstrukcije, kao rebusi, zagonetke, ukrtene rei, u kojima igra struktuira jednu amorfnu stvarnost i daje joj smisao; delalnost deteta koje sklapa "mozaik" istog je reda kao i delatnost travara koji identifikuje i razvrstava svoje biljke.

Drugom tipu pripadaju igre kuje stavljaju igraa u drutvenu situaciju:' porodica, profesija, rat: devojica i njena lutka igraju se mame, igrai aha ili ragbija podraavaju rat. Predstave - s gledita gledalaca - odgovaraju treem tipu: navijai prate peripetije utakmice kao to stanovnici jednog grada posmatraju svoje ampione s vrha zidina

IgreFunkcija igre je uenje i selekcija: dete koje se igra mame ili vojnika ui svoj zanat; turnir omoguuje da se prepozna najjai, onaj koji najvie zasluuje da komanduje; hazardne igre simbolizuju borbu pojedinca protiv sudbine, ali u situacijama u kojima su stvarne opasnosti uklonene.

S druge strane, igre imaju funkciju da razonode jer zadovoljavaju i, besumnje, sublimiraju frustrirane elje iz stvarnog ivota: elju za vlau, za moi, za zaradom, za napredovanjem u drutvu.

Moderna psihoanaliza i psihijatrija osvetlile su taj problem i uveliko proirile pojam igre i njenu oblast, pokazujui da igre, kao i umetnosti, izraavaju kulturne arhetipove koji imaju duboke korene u kolektivnom i individualnom nesvesnom.

IgreU toj perspektivi, pojam igre to jest podraavanja drutvene situaciji - proirio se na veinu naih ponaanja. Tako veina psihikih neuravnoteenosti odgovaraju smetnjama u optenju a psihosomatika sa svoje strane pokazuje da se poremeaji due ispoljavaju organski.

Sva naa ponaanja imaju smisao: ali kada je odnos izmeu oznaioca i oznaenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogreno tumai. Moderna psihopedagogija nauila nas je da dete sklono bekstvima, pobunama, laima, patetino pokuava neto da saopti i da uspostavi vezu sa svojom sredinom.

Ta situacija je opta. U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje igramo), ameriki psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naa drutvena, naroito porodina", ponaanja "igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju arhaine situacije za koje igrai nemaju klju; kuni tiranin, frigidna ena, alkoholiar, igra, uloge su iji nam duboki smisao izmie.

IGREDoktor Bern sastavlja inventar tih tipinih situacija i pokazuje kako bi one mogle da budu "odigrane".U toj perspektivi, pojam igre to jest podraavanja drutvene situaciji - proirio se na veinu naih ponaanja.

Tako veina psihikih neuravnoteenosti odgovaraju smetnjama u optenju a psihosomatika sa svoje strane pokazuje da se poremeaji due ispoljavaju organski. Sva naa ponaanja imaju smisao: ali kada je odnos izmeu oznaioca i oznaenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogreno tumai.

Moderna psihopedagogija nauila nas je da dete sklono bekstvima, pobunama, laima, patetino pokuava neto da saopti i da uspostavi vezu sa svojom sredinom. Ta situacija je opta.

U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje igramo), ameriki psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naa drutvena, naroito porodina", ponaanja "igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju arhaine situacije za koje igrai nemaju klju; kuni tiranin, frigidna ena, alkoholiar, igra, uloge su iji nam duboki smisao izmie.

Doktor Bern sastavlja inventar tih tipinih situacija i pokazuje kako bi one mogle da budu "odigrane".

BRANE IGREERIK BERN: KOJU IGRU IGRA?

Koliko je puta u ivotu svako od nas uinio neto iako je znao da to nije dobro za njega, ali naprosto nije mogao pomoi samom sebi ?

Koliko puta smo donijeli neku potpuno iracionalnu odluku, pa se poslije pitali:

Zar je to mogue?ilita mi je bilo ?

Jedan od vanih uzroka ovakvih, i svih drugih iracionalnih ponaanja, kojima svakodnevno svjedoimo, ili u njima uestvujemo, lei u neem to se zove ivotni scenariji

U svojim najpoznatijim djelima:Koju igru igra ? i ta kae poslije zdravo?Erik Bern je ukazao da se jo u ranom djetinjstvu, putem vaspitanja stvaraju iracionalni obrasci ponaanja koje je nazvao ivotni scenariji

ivotni scenariji u velikoj mjeri utiu na ovjekov ivotni put i odluke koje u ivotu donosi

Erik Bern je osniva psihoterapeutskog smjera koji sa zove transakciona analiza (TA)

Na poetku svoga rada na razvijanju TA Bern je uoio da u linost svakog ovjeka postoje tri razliita realna ego-stanja:RoditeljOdrasliDijete

Objanjavajui ta to postojanje podrazumijeva, Bern je naveo:

1. Svako nosi u sebi svoje roditelje2. Svako ima jednog odraslog u sebi3. Svako nosi u sebi po jednu djevojicu ili djeaka

Tri navedena stanja Bern je predstavio strukturnim dijagramom

Roditeljsko ego-stanje RoditeljRODOdraslo ego-stanjeDjeije ego stanjeOdrasliDijete

RoditeljPokazuje se u dva oblika:

1. Direktni radi to i ja2. Indirektni ne radi to i ja, nego kako ti kaem

Roditelj stavovi, norme, vrijednosti, etika-moralKritini Roditelj: ZahtijevaNareujeTrai greke

Fraze:to e ljudi rei...Zato nisi...Ne smije...Sad je dosta! Brini RoditeljSluaPomaePodravaTjei

Fraze:Ne boj se.Ja u ti pomoi.Ne brini, tu sam.Molim te zapamti da

Odrasli

injeniceZdrav razum

Otkrijmo toIstraimo toDefiniimo toKako to moemo najbolje izvesti

Odrasli Prikuplja i daje informacijePreuzima rizikePreispituje mogunostiStvara prilikeIma povjerenja u sebeDonosi logike zakljukeOdluujePreuzima odgovornost

Dijete

OsjeajiPotrebeeljeIgraVolim..Ne elim...Moram..Osjeam..Zaigrajmo..

Pokazuje se u dva oblika:Prirodno Dijete

ZaigranoSpontanoZnatieljno SlobodnoKreativnoTrai zabavu

Prilagoeno Dijete PasivnoBespomono Boji seOdustajeali samo sebe

Ego-stanja

Jednako su dobraImaju visoku vrijednost za opstanak i ivljenjeImaju jake i slabe straneNjihova efikasnost zavisi od situacije u kojoj se manifestiraju

Transakciona analizaModel transakcione analizetemelji se na vjerovanju da, ako detaljnijeprouavamo, moemo uoiti nain pokojem se naa komunikacijatemelji na naim mislima i osjeajima. Svaki put kada se dvoje ljudi sretne, poinje transakcija: rijei , glasa, govora tijela.

Transakcija je jedinica drutvenog odnosa.

Ti mi neto kae ili uini (dra), a ja ti odgovorim ili uzvratim djelom (odgovor).

Transakciona analiza odreuje koji je od tri dijela tvoje linosti zapoeo transakciju i koji ti dio moje linosti odgovara.

Transakcije moemo podijeliti na:

KomplementarneUkrtene

JednostavneSkrivene

Skrivene mogu biti:UgaoneDvostruke

Komplementarna transakcija tip I Odrasli Odrasli:

A. ta radi danas poslije ruka?

B. Moram smisliti dnevni red za sastanak upravnog odbora. RROODD

Komplementarna transakcija tip IIDijete Roditelj:

A. Ne mogu danas izai s tobom, moram ovaj izvjetaj zavriti do ruka.

B. Zato uvijek sve radi u zadnji as ?

OORRDD

Dok god su transakcije komplementarne, komunikacija tee glatko i bez zastoja.Komplementarne transakcije karakteristine su za aktivnosti, rituale i razonode.

Ukrtene transakcije

A. Koji je danas dan?

B. Juer je bio sutra, sutra e biti juer. R ROOD

D

Kad se dogodi ukrtena transakcija, komunikacija se prekida.

Skrivene transakcije su sloenije, jer se u njima aktivira vie od dva ego-stanja istovremeno.

One su karakteristine za igre.

Primjer igre moemo pronai u razgovoru prodavaa i kupcaProdava: Ovo je odijelo najkvalitetnije, ali je preskupo za vas.

Kupac: Kupiu ba to odijelo.

Na drutvenom planu, ovo je razgovor Odraslog s Odraslim, ali na psiholokom planu poruka je upuena od Odraslog jednog lukavog trgovca, prema Djetetu kupca, to je vidljivo iz njegovog odgovora.

Oblici drutvenog ponaanja Potene transakcije:

VjetineRitualiRazonode

Nepotena transakcija:

Igre

u njima se foliraneko uvijek ima koristi

Najvei dio vremena koji ljudi provode u ozbiljnom drutvenom ivotu odlazi na igranje igara. Razlog tome je to je ljudima lake igrati igre, nego postii istinsku bliskost s drugima.

Bern dijeli igre prema situacijama u kojima najee postoje:

ivotneBraneDrutveneSeksualneIgre iz ordinacijeIgre iz podzemlja

Brane igre

Pokazuju da igre slue za spreavanje bliskosti i koritenje drugih za svoje ciljeve

Hvatanje za rijeTuakanjeVjeito zadihanaDa nije bilo tebeVidi da sam se trudioDraga moja

Znaaj igara

Prenose se s koljena na koljeno istorijski znaajSvaka kultura i drutvena klasa ima svoje igre kulturni znaajIgre su u sendviu izmeu razonoda i bliskosti drutveni znaajLjudi biraju prijatelje i partnere meu onima koji znaju igrati iste igre lini znaaj

AutonomijaDa bi ovjek postigao linu autonomiju potrebno je osloboditi ili obnoviti tri ljudske moi:

SvjesnostSpontanostBliskost

etiri osnovna ivotna stava

Ja nisam OK ti si OKJa nisam OK ti nisi OKJa sam OK ti nisi OKJa sam OK ti si OK

Drite se svojih uvjerenja, misli i osjeaja... i ostanite vjerni svojim vrijednostima, jer to su vrijednosti vaih roditelja,vaih prijatelja, vaeg drutva. Oni ine grau vaeg ivota i izgubiti ih znailo bi razotkriti tkivo vaeg iskustva.

Ipak, pregledajte ih paljivo,jedno po jedno.Preispitajte ih, komad po komad .Nemojte ruiti kuu ve smo pregledajte opeke i zamijenite one koje vam se ine napuklima i koje vie ne podravaju graevinu. Nil Donald Val

SREDSTVA I KANALIpoetna

*U multidis**