Upload
konstantin
View
243
Download
1
Embed Size (px)
DESCRIPTION
Limundo aukcijeKupiteProdajteMoj LimundoForumPomoćmirsajmerTraži Registracija UlazLimundo > mirsajmerPretraži mirsajmerProdavac Cena do Okrug Opština TražiFiltriraj aukcije Najnovije Najpovoljnije Rezultati pretrage: mirsajmerTrenutno nema aukcije za"mirsajmer"Pošalji mi e-mail kada se ovaj predmet pojavi na aukciji: Aktiviraj podsetnik LimundoGradOglašavanjeO namaMedia centarTimPosaoGalerijaKupindoBesplatno postavljanjeNajnoviji predmetiBesplatna dostavaMoj KupindoPomoćOglasindoNekretnineUslugePosaoKućni ljubimciPoljoprivredaPutovanjaBlogSavetiPlaćanjeAffiliatePlatformaZaštitaCafeZajednicaDruženjeZanimljivostiIdeje i predloziKurirske službeLimundo AffiliateKako da zaraditePostavite link ili banerAukcije na vašem sajtuPravilaSigurnostSigurna kupovinaLimundo zaštitaSaveti za bezbrižnu trgovinuPravilnikUslovi korišćenjaLista nedozvoljenih ponašanjaUputstvo za korišćenje LimundaPravilnik o privatnosti07.11.2015. 18:29:14© 2005 - 2015 Limundo d.o.o.
Citation preview
СВЕТ КОЈИ СЕ МЕЊА -ГЛОБАЛИЗАЦИЈА
1
Шта је глобализација?
Глобализација је процес привредног, социјалног, културног и политичког деловања које надмашује границе националних држава.
2
Први талас глобализације везује се за 16. век;
други талас за експанзију индустрије и
трећи талас за период након завршетка хладног рата.
3
Одређење глобализације:
Ентони ГиденсИмануел ВолерстинПјер БурдијеТомас ФридманМануел Кастелс ....
4
Гиденс
“итензификација друштвених односа која повезује удаљена места на начин да су локални догађаји обликовани догађајима који су се одиграли стотинма километара далеко”.
5
Волерстин
Глобализација је фаза у развоју савременог светског капиталистичког система
6
ДВА ПРИСТУПА
Глобализација се схвата као модернизација (теорије Парсонса, Кера и Данлопа, Данијел Бела, МекЛуана и Робертсона)као доминација (теорије Бухарина, Амина, Гундер-Франка, Валерштајна).
7
Одређења глобализације:
Са економског становишта: прекогранично пословање предузећа или повезивање националних привреда у светску привреду преко светског тржишта.Са социолошког: друштвени процес повезивања на основу економске и технолошке повезаности конкретних друштава у односе међузависности и културне повезаности, тако да настаје јединствено светско друштво на планети Земљи, и свест о припадности том друштву како појединих друштава, тако и његових чланова.
8
Хелд разликује хиперглобалисте,
скептике и трансформационисте. 1.Хиперглобалисти –
глобализација је историјска неизбежност, јер долази до:
• претварања националних економија у транснационалне;
• смрти националних држава;• краја националних култура и
идентитета.
9
2. Скептици другачије гледају на свет.
По њима: • економска глобализација је мит.
Створена су три велика финансијска и трговачка блока: европски, пацифичко-азијски и амерички;
• моћ националних држава остаје њихово трајно својство, а почетак 21. века означава стварање нових независних држава;
• долази до фрагментације и дубљих неједнакости те јача фундаментализам и агресивни национализам.
10
3.Трансформационисти су на средини између ова два става.
Глобализација:- Дуг историјски процес- Утиче на преобликовање света
(детериторијализација)- Противуречан процес-
11
Шта глобализација конкретно значи на одређеним нивоима:
на међународном плануповезаност и условљеност економског развоја између земаља, (стални пораст промета роба, капитала и радне снаге и трансфер технологије и знања).
12
На нивоу појединих земаљаекономска зависност једне земље од остатка света; кроз повезаност увоза и извоза.
13
На нивоу појединих делатностиу степену економске и технолошке повезаности предузећа те делатности на међународном плану,и продаја и производња из те делатности има међународни карактер.
14
Присталице глобализације истичу да она доноси следеће позитивне ефекте:
а) видно смањење просторне и временске границе;
б) омогућује учешће већег броја земаља у међународној економији, трговини и финансијама;
в) позитиван утицај на демократске процесе у земљама у развоју.
г) позитивно утиче на дерегулацију и либерализацију економског живота у појединим земљама;
д) подстиче тржишну утакмицу, која се преноси на међународни план;
ђ) повећава степен економске, а тиме и политичке међузависности између земаља.15
Противници глобализације инсистирају на негативним ефектима:
а) глобализација доноси корист искључиво економски развијеним земљама;
б) међународне финансијске институције својим тврдим захтевима и ограничењима, коче економски развој земаља у развоју;
в) глобализација константно повећава јаз између богатих и сиромашних;
г) земље у развоју немају адекватну и довољно развијену мрежу институција које су неопходне за развој тржишне привреде и равноправно учешће у процесу глобализације. 16
Глобализација изазива крупне, вишеструке (позитивне и негативне) ефекте и неједнако распоређене последице:
технолошке; политичке; културне; економске; друштвене.
17
Димензије глобализације:
ЕкономскаКултурнаПолитичкаСоцио-структуралнаТехнолошкаКомуникацијскаВременско-просторнаДемографскаВојна
18
ТРАНЗИЦИОНИ ПРОЦЕСИ
Појам транзиција појавио се у западној литератури 70-тих година прошлог века
Сва друштва у савременом свету налазе у процесу транзиције:
високо развијена друштва иду од индустријских ка постиндустријским,постреалсоцијалистичка од ауторитарног ка плуралистичком грађанском систему,земље трећег света од традиционалног ка индустријском друштву.
80-тих година 20-ог века критички су се разматрали односи у источноевропским
земљама.
Указано:на неефикасност друштвене својине и начин управљања развојем који се на њој заснива,на низак животни стандард становништва,на постојање или непостојање или не-остваривање личних права и слобода грађана ипостојање партијске државе која није израз демократских односа у друштву.
Тежи се успостављању новог система који треба да обезбеди:
• већу економску ефикасност• бржи привредни развој• виши животни стандард
становништва• веће слободе и права
грађана• успостављање правне
државе.
Транзиција треба да доведе до:
успостављања приватне својинеформирања тржишне привредеразвијање и афирмације приватног предузетништвапревазилажења кризе која се испољавала у ниском животном стандарду, непостојању демократских односа и једнопартијском систему.
Три противуречности транзиционог процеса
Прво, земље транзиције имају низак ниво продуктивности и због тога на једној страни неповољан положај на међународном тржишту, а на другој онемогућава већа захватања из привреде у циљу обезбеђивања средстава за социјални интервеционизам.
Дрга противуречност је социолошко-психолошког карактера. У претходном систему постојао је осећај социјалне сигурности, људи су стицали и стекли одређене навике и облике понашања које нису примерене вредносном систему и облицима понашања које захтева друштво приватне својине и тржишне привреде.
Трећа противуречност тиче се менаџмента. У развијеним земљама менаџмент је одвојен од својине што омогућава стручно, најчешће на научним сазнањима засновано руковођење економијом. У земљама транзиције менаџмент није одвојен од својине.
По Липтону земље у транзицији морају:
пажљиво да прате догађаје у светској привреди,да пажљиво отварају своја тржишта мултинационалним компанијама и другим предузећима из развијених земаљада у већој мери користе локалне ресурсе и потенцијале који су значајни за светско тржиште
зналачки користе празне просторе у индустријској структури развијених земаља у вези са применом «високих технологија»реконструишу привредне и непривредне делатности ради повећања конкурентности на међународним трговинским трансакцијамада богате привреду индустријским и услужним делатностима које су у вези са коришћењем информационих технологија.
Транзиција у Србији:
Транзиција у Србији започела је под тешким економским и друштвеним условима.У 2000. смањен је per capita GDP на мање од половине у односу на 1989. Годишња инфлација виша од 140%.
Економска транзиција: промена у власничкој структуриПолитичка транзиција: од једнопартијског ка вишестраначком систему.