Припремиле:

Катарина Јокић, Кристина Бошковић,Босиљка Ристић

Харофите или пршљенчице су вишећелијске крупне алге.

Обухватају 4 рода са 300 врста. По свом изгелду веома подсећају на

васкуларне биљке. Углавном живе у слаткој води:у

језерима,канализацији,јамама,у минералним водама,изворима..

Кормоидан талус:стаболики и листолики део,за подлогу је причвршћен ризоидима,пршљенаста грађа(отуд назив пршљенчице).

Ризоиди-бројни,крупни и безбојни омогућују учвршћивање на растреситој подлози(муљ,песак,..)

Каулоид-чланковита грађа,издужени делови су чланци, а између њих се налазе коленца(образују филоиде и бочне гране)

-Пузећи каулоиди-на њима се развијају нови талуси. Филоиди-развијају се на коленцима,слични су

каулоиду.

Пршљенчице се могу размножавати на два начина.

1)ВегетативноОвакво размножавање пршљенчица се

обавља откинутим деловима талуса или кртолицима.

-Кртолице-су кртоласти израштаји(налазе се на ризоидима) који се одвајају од биљке и израстају у нове јединке

2)Полно размножавање Полни процес је по типу

оогамије.-Органи за полно размножавање

развијају се на коленцима филоида и називају се:

а)Оогонија- јајне ћелије. б)Антеридијасперматозоиди.

Све савремене пршљенчице обједињене су у једну класу са релативно малим бројем родова и врста.

Најтипичнији припадници раздела су су алге родова Chara и Nitella .

›Nitella Chara

Charophyta су бентосне алге. Најчешће се налазе у

језерима,рибњацима,каналима.. Типична станишта су им

низијске,чисте,прозрачне воде,па због тога представљају индикаторе чистих вода.

Фактори угрожавања су исушивање,промене нивоа воде,све врсте загађења,органско загађење воде,неконтролисани туризам и све оно што угрожава укупни квалитет воде.

На нашим просторима насељавају слатководне екосистеме(нпр.Скадарско језеро)