(alkoksialkani RO-R)metoksietantrans1,2-dimetoksiciklopentanTHFoksaciklopentan1,4-dioksacikloheksan1,4-dioksanFiziko-hemijske osobine: nepolarna jedinjenja, nie t.k. u odnosu na alkohole; po polarnosti slini alkanima

Williamson-ova sinteza omoguava dobijanje nesimetrinih etara

Dobijanje:130 C

2 alkil-hloridbrzina dehidrohalogenovanja u baznoj sredini3 > 2 > 1jaka baza

Brzina ciklizacije K3 > K5 > K6 > K4 > K7Dobijanje ciklinih etara iz halogenhidrina u baznoj sredini4-brombutanoloksaciklopropan(etilenoksid)SN2tetrahidrofuran2-brometanol(etilenbromhidrin)

1,4-dibrom-4-metilpentanNereaktivna jedinjenja koja se koriste kaoorganski rastvarai: RMgX/Et2O; LiAlH4/THFInertan medijum u kome se odvija reakcija: etri, halogenalkani (CH2Cl2, CCl4) ugljovodonici (C5H12, C6H6...)

Hidroliza etara u prisustvu halogenvodoninih kiselin na visokim temperaturama u dugim vremenskim intervalimaReaktivnost oksaciklopropana (epoksida)Otvaranje epoksidnog prstena pomou razliitih NukleofilaNukleofilni napad odvija se sa veom verovatnoom na sterno manje Zatienom (manje supstituisanom) ugljeniku

Selektivna oksidacija terminalne = veze kod skvalena i otvaranje epoksidnog prstena je jedna od faza u biosintezi holesterolaholesterolotvaranje epoksidnogprstenaskvalenBioloki aktivni etritetrahidrokanabinol

su areni kod kojih je jedan vodonik supstituisan OH grupomfenoltiofenola-naftolFenolska funkcionalna grupaVitamin Epiridoksin

Nomenklatura i predstavnicip-metilfenol(p-krezol)p-aminofenol2-nitro-4-hlorfenolIUPAC:OH > R, X, NH2o-hidroksibenzoeva kiselina(salicilna kis.)o-hidroksibenzaldehid(salicilaldehid)4-hidroksibenzensulfonska kiselina

dihidroksilni fenolikateholrezorcinolhidrohinonpirogalolrezorcinoltrihidroksilni fenolifenoksi-p-nitrofenoksi-naftiloksi

Dobijanje:kumenacetal

B. Iz arilsulfonskih kiselina:b-naftolC. Diazotacijom 1 aromatinih amina dobijaju se aril-diazonijum soli koje hidrolizuju do fenolam-toluidinm-tolil-diazonijum-hloridm-krezol

Nukleofilnom supstitucijomaktiviranog aril-halogenidaStruktura + R efektom OH grupe obogaeni su o- i p-poloaj u elektronskoj gustini- olakana elektrofilna aromatina supstitucija (pod blagim reakcionim uslovima isa slabim elektrofilima)I

II Smanjena baznost u odnosu na alkohole, jer slobodan elektronski par na O uestvuje u delokalizaciji sa p-elektronima prstenaIII Mogunost keto-enolne tautomerijeEnolni oblik stabilizovan i dominantan zbog aromatine struktureIII Kiselost fenolaRCOOH > ArOH > ROH pKa 3 - 5 pKa 8 10 pKa 16 - 18

konjugovana bazakiseline AHSvi faktori koji stabilizuju anjon A (konjugovanu bazu) poveavaju kiselost kiseline AHRezonantna stabilizacija konjugovane baze fenola (fenoksidnog anjona)

Elektron privlane grupe kao Cl, Br, disperguju negativnu aru i svojim

(-I) efektom stabilizuju anjon i poveavaju kiselost AH

b) Alkil grupe koje imaju +I efekat smanjuju kiselost.

c) Grupe sa R efektom kao to su NO2, CN, CHO stabilizujz anjon A (konjugovanu bazu i poveavaju kiselost kiseline AHNitro grupa svojim R efektom dodatno stabilizuje fenoksidni anjond) Intramolekulska vodonina veze OH grupe sa grupom u o-poloaju poveava kiselost

intramolekulska vodonina veza kod o-nitrofenola u kojoj uestvujeO iz NO2 grupe (donor elektronskog para) i H iz OHKod kojih od sledeih jedinjenja postoji intramolekulskavodonina veza: a) salicil aldehida; b) katehola; c) hidrohinonad) o-hidroksifenilcijanida; e) o-krezola2,4,6-trinitrofenolpikrinska kiselinapKa = 0.242,4-dinitrofenolpKa 4.1p-krezolpKa 10.26

kalijum-fenoksidReaktivnost fenolaReakcije hidroksilne grupe (eterifikacija i esterifikacija)Reakcije elektrofilne aromatine supstitucijeoksidacija

fenolfenilestarfenil-acetat+ RCOOHU reakciji fenola (ArOH) sa hloridima i anhidridima kiselina nastaju estri

Fenil-etriClaisen-ovo premetanje kod fenil-alil-etaraalil-fenil-etaro-alilfenolnestabilan keto oblik

Elektrofilna aromatina supstitucija: OH (+R>>-I) jako aktivirajua i o-, p- dirigujua grupa; EAS pod blaim reakcionim uslovima i sa slabijim E+3 Br2 / H2O2.4,6-tribromfenol61%U baznoj sredini aromatini prsten fenola je snano aktiviran za napad elektrofila.Objasnite zato?Fenoli u baznoj sredini reaguju sa veoma slabim E + sa kojima C6H6 ne reaguje

U baznoj sredini aromatini prsten fenola je snano aktiviran za napad elektrofila.Objasnite zato?Fenoli u baznoj sredini reaguju sa veoma slabim E + sa kojima C6H6 ne reagujeKolbe-ova sinteza salicilne kiselinekalijum-salicilat

Reimer-Timann-ovo formilovanje (uvodjenje formil CHO gr.u prsten)dihlorkarbenE +

Fenoli reaguju sa slabim elektrofilima kao to je fenildiazonijum-hlorid i daju proizvode diazokuplovanjafenildiazonijum-hloridp-hidroksiazobenzenNapiite proizvod reakcije b-naftola sa 2,4-dinitrofenildiazonijum-hloridom u baznojsredini

Oksidacija fenola i dobijanje hinonap-krezol2-metil-p-benzohinon82%katehol1,2-benzohinonne reaguje

ne reagujeoksido-redukcioni proces koji povezuje hidrohinon i p-benzohinon obuhvata2 jednoelektronska transferasemihinon radikal-anjonp-benzohinon

Bioloki vani hinoniubihinon (koenzim Q)Redukovani ubihinon QH2Ovom oksido-redukcijom kroz itav niz lananih reakcija u citohromu b obezbedjuje se elektroni i omoguava redukcija:Vitamin E zatitna uloga u gaenju slobodno-radikalskihreakcija

Vitamin K3