PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 27 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

^A^AK, 12. JUL 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

strane 36. i 37.

SVE O

KAJSIJI

U susret 53. Saboru truba~a u Gu~i Gradsko rukovodstvo zadovoqno

jednogodi{wim u~inkom u lokalnoj vlasti

PRIPREME U

PUNOM JEKU

strane 12. i 13.

KASINA,

PRVI

HOTEL

^A^ANSKE

VARO[I

Iz albuma

starog ^a~ka

[najderski zanat ponovo „procvetao”Zvezda gostovala u Slatini

POPRAVKE

ODE]E

„KRPE”

BESPARICU

POPRAVKE

ODE]E

„KRPE”

BESPARICUstrana 7.

Veqo Marinkovi}

strana 11.strana 35.

BO[ISTA

SA POLA

VEKA

STA@A

BO[ISTA

SA POLA

VEKA

STA@A

ZAKORA^ILI

U DEVETU

DECENIJU

ZAKORA^ILI

U DEVETU

DECENIJU

ZAKORA^ILI

U DEVETU

DECENIJU

^a~anski glas” 16. jula bele`i 81 godinu postojawa

OVACIJE

ZA XAJU!

OVACIJE

ZA XAJU!

ZAKONITO,

PROFESIONALNO,

TRANSPARENTNOstrane 24. i 25. strana 3.

2 PETAK 12. JUL 2013. GODINE

NA[ DAN

RO\ENDAN

marketing 032/342-276

U“Glasu” sam od we-

govog 62. ro|endana.

I dobro pamtim

kroz {ta je sve, samo od ta-

da, pro{ao list kome se,

naravno, kako onda, tako i

danas, mo`e {to-{ta zame-

riti, ali sigurno nikada

povr{nost, neobjektiv-

nost, neprofesionalnost,

senzacionalizam zarad

“pukog” pove}awa tira`a,

“provla~ewe” li~nih inte-

resa... Da budemo politi~-

ki neutralni u dana{we

vreme posebno se trudimo.

Svim politi~kim stavovi-

ma u istoj meri, da ne ka-

`em “{irom” otvaramo

vrata, jer u svemu treba

imati meru, a “^a~anski

glas” se ne bavi “rekla-ka-

zala” informacijama, niti

profitira na strana~kim

ili unutarstrana~kim za-

kulisnim radwama.

Ali, da ne ocewujemo mi

novinari i urednici sami

svoj rad. O tome ipak treba

da sude ~itaoci. Iskreno,

uvek mi je sme{no kada u

“udarnim” informativnim

emisijama na nacionalnim

frekvencijama, ~ujem kako

je, po oceni ne znam koje

agencije, najgledanija ba{

ta televizija na kojoj se taj

prilog emituje. Naravno, i

mi, analiziraju}i tira` i

remitendu, svake sedmice

posredno dobijamo i po-

vratnu informaciju od

gra|ana ^a~ka i okolnih

op{tina o tome {ta misle

o na{em listu. I zadovoq-

ni smo. A to da “Glas” pro-

sto “plane” ve} petkom

prime}uju i sami ~itaoci,

koji ~esto, ako malo oka-

sne, ne na|u svoj primerak

kod prvog prodavca.

Li~no mi je drago da,

iako se vizuelno, sadr`aj-

no, ali i po obimu strana,

“Glas” iz godine u godinu,

iz decenije u deceniju,

stalno mewa, trudimo se na

boqe, ipak ostaje onaj isti

stari “Glas” u ~ije prosto-

rije sam, i sama pomalo

sumwi~avo, posle studira-

wa u Beogradu, zakora~ila

po~etkom devedesetih go-

dina. Vremenom sam shva-

tila da je “^a~anski glas”,

ma koliko mu se ponekad

ne{to moglo i zameriti,

bio i ostao ozbiqan ne-

deqnik sa visokoprofesi-

onalnom ekipom novinara

i drugih saradnika. I to

ga u dana{we vreme, kada i

novinarstvo u moralnom

smislu pada, ~ini poseb-

nim i druga~ijim od ve}i-

ne medija u Srbiji.

Mi, zaposleni u “^a-

~anskom glasu”, sre}ni smo

{to list uspeva da opstane

kao nedeqnik koji ~itao-

cima ne nudi, da bi ih pri-

dobio na najni`em nivou,

napakovane seks afere po-

znatih, niti sredwe i na-

slovne strane posve}uje de-

taqnim opisima i foto-

grafijama svih i svakakvih

zlo~ina i qudskih nesre}a,

ne uzimaju}i u obzir mo-

gu}nost da nekog le~enog

ili poluizle~enog nesre}-

nika, mediji, takvim pri-

stupom ovim temama, samo

mogu podsta}i da uradi ne-

{to sli~no. O tome da sve

vi{e qudi od svoje dece

po~iwe da krije dnevnu

{tampu i zabrawuje im po-

jedine TV programe, da i ne

govorimo. Ali, mi }emo,

kao i do sada, voditi ra~u-

na o svom dvori{tu, a za

tu|a ima vaqda ko da bri-

ne...

Godana Domanovi}

ZAKORA^ILI

U DEVETU DECENIJUSlede}e sedmice, 16. jula,

„^a~anski glas” napuni}e

81 godinu postojawa

Deo kolektiva „Glasa” uo~i 80. ro|endana

30

4.500

7.850

Zemaqa iz kojih se svakodnevno

pose}uje na{ sajt.

Poseta dnevno

^italaca elektronskog izdawa

novina za sedam dana

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

GRADSKO RUKOVODSTVO ZADOVOQNO JEDNOGODI[WIM U^INKOM U LOKALNOJ VLASTI

3POLITIKA

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Tokom prote-

klih godinu da-

na buxet je sve

vreme bio li-

kvidan, Grad se

nije dodatno zadu`ivao i

sve obaveze prema direkt-

nim i indirektnim buxet-

skim korisnicima je, upr-

kos zakonskim ograni~e-

wima, redovno servisirao,

naglasio je gradona~elnik

Ili}:

- Sve javne slu`be i

preduze}a su redovno oba-

vqali delatnost za koju su

osnovani i pru`ali gra|a-

nima kvalitetne usluge, ta-

ko da nije bilo prekida u

snabdevawu vodom i to-

plotnom energijom, niti

problema u oblasti komu-

nalnog odr`avawa, ~i{}e-

wa grada i odr`avawa ze-

lenih povr{ina. Obezbe|e-

na je pomo} gra|anima pri-

likom ga{ewa po`ara u

Miokovcima i Gorwoj Go-

revnici, zavr{ena izgrad-

wa tri ku}e za doma}in-

stva ~iji su objekti strada-

li u zemqotresu, transpa-

rentno finansirani pro-

jekti udru`ewa gra|ana,

sportskih klubova i orga-

nizacija i verskih zajedni-

ca i zna~ajna sredstva iz-

dvojena za re{avawe soci-

jalnih potreba gra|ana.

Posebna pa`wa posev}ena

je podsticaju ra|awa, fi-

nansirawem vantelesne

oplodwe i izdvajawem nov-

~ane pomo}i za svako novo-

ro|eno dete i nezaposlene

porodiqe.

Rukovodstvo Grada sa-

gledalo je stawe u svim jav-

nim preduze}ima, radi

preduzimawa mera za wi-

hovo boqe funkcionisawe,

rekao je gradona~elnik, na-

glasiv{i da su u “Gradcu”

i “Gradskom zelenilu”

imenovani novi direkto-

ri, odnosno vr{ioci du-

`nosti u “Vodovodu” i

“Komunalcu”. Podsetio je

da }e Grad finansirati

boravak 1.900 pred{kolaca

u odmarali{tu u Ulciwu i

letovawe i 142 “Vukovca”

iz osnovnih {kola, i da }e

buxet snositi tro{kove

petodnevnog studijskog pu-

tovawa za 50 nosilaca Vu-

kove diplome sredwo{ko-

laca. Gradska skup{tina je

usvojila Prostorni plan

grada, a zapo~eta je i pro-

cedura dono{ewa General-

nog urbanisti~kog plana

^a~ka i osam planova gene-

ralne regulacije, istakao

je Ili} jo{ neke “zasluge”

aktuelnog rukovodstva i

informisao novinare da

}e na pri~u o prosecawu

Gradskog parka trasom

Ulice Sveti Sava kona~no

biti stavqena ta~ka, jer je

obra|iva~u nalo`eno da

izna|e drugo tehni~ko re-

{ewe za ovu saobra}ajnicu.

Posle godinu dana rada

pokazalo se da je nakon iz-

bora, u lokalnom parla-

mentu formirana stabilna

skup{tinska ve}ina i da,

za razliku od brojnih lo-

kalnih samouprava, u ^a~-

ku nema opasnosti od pre-

komponovawa vlasti, niti

od eventualne blokade ra-

da, uveren je predsednik SG

Veqko Negovanovi}. Vreme

je pokazalo i da je SG usvo-

jila odli~an buxet i da }e

zbog toga posledice po we-

ga, zbog restrikcija koje je

uvela dr`ava, biti mini-

malne i “ispeglane” nakon

rebalansa, planiranog u

septembru. Za proteklo

vreme odr`ano je 18 sedni-

ca, na kojima je razmatrano

vi{e od 300 tema i donete

brojne kvalitetne odluke,

rekao je prvi ~ovek lokal-

ne Skup{tine, oceniv{i

da su odbornici radili

efikasno, da sednice nisu

odlagane i podsetio da su

na posledwem zasedawu do-

nete odluke o raspisivawu

konkursa za imenovawe di-

rektora javnih preduze}a,

koji }e biti izabrani na

prvom jesewem zasedawu.

On je zahvalio svim, a po-

sebno odbornicima skup-

{tinske ve}ine koji su

“preuzeli odgovornost i

obavezu za stru~no i odgo-

vorno vo|ewe Grada.”

U prethodnom periodu u

Gradu su normalno funk-

cionisale obrazovne i

pred{kolske ustanove,

zdravstvene insitucije i

javna preduze}a, a u pri-

vredi “nije bilo dramati~-

nih stresova”, izuzev pro-

blema u firmama, nasle|e-

nih iz prethodnog perioda,

koje je lokalno rukovod-

stvo po~elo da re{ava,

ocena je zamenika gradona-

~elnika Radenka Lukovi}a.

Gradska vlast i finansije-

ri su predlo`ili, a SG

usvojila investiciono raz-

vojni, socijalno odgovoran

i tro{kovno restriktivan

buxet, “te`ak” 3,6 milijar-

di dinara, od kojih bi za

investicije trebalo da bu-

de utro{eno 830 miliona,

podsetio je on i ocenio da

je buxet i “sprovodqiv”,

uprkos ograni~ewima koje

je novim zakonima namet-

nula Republika. Prvi put

rukovodstvo je uspostavilo

dijalog sa privrednicima,

udru`ewima i sindikati-

ma i pru`ilo logisti~ku

podr{ku preduze}ima u re-

strukturirawu i ste~aju,

naglasio je zamenik grado-

na~elenika i iscrpno in-

formisao novinare o sta-

wu u FRA, FH, “Slobodi”,

“Slovasu”, “Hladwa~i” i

drugim firmama, za koje

postoje zainteresovani

strate{ki partneri i sa-

mim tim i mogu}nost za

wihovo o`ivqavawe.

Novinarima su se, de-

taqno prezentuju}i {ta je

ura|eno u resorima za koje

su zadu`eni (poqoprivre-

da, sport, komunalna in-

frastruktura, za{tita `i-

votne sredine i dru{tvene

delatnosti) obratili i za-

menik predsednika SG Vla-

dan Mili} i pomo}nici

gradona~elnika Sa{a Ob-

radovi}, Mirjana \okovi}

i Aleksandar Da~i}.

M.N.

ZAKONITO, PROFESIONALNO,

TRANSPARENTNOZakonitost, profesionalnost i javnost u

radu, transparentno tro{ewe buxetskih

para i smawewe tro{kova na svim nivoi-

ma, osnovne su karakteristike jednogodi-

{weg rada lokalne vlasti, koje je na ju-

~era{woj konferenciji za novinare,

odr`anoj tim povodom, istakao gradona-

~elnik Vojislav Ili}. Ovu ocenu u najve-

}oj meri potvrdili su i wegovi najbli`i

saradnici, predsednik SG Veqko Negova-

novi}, zamenik gradona~elnika Radenko

Lukovi}, pomo}nici Sa{a Obradovi},

Mirjana \okovi} i Aleksandar Da~i}, i

zamenik predsednika lokalne Skup{tine

Vladan Mili}.

4 PETAK 12. JUL 2013. GODINEPOLITIKA

Zbog izmene ugovora o komi-

sionu za izgradwu Gradskog

stadiona, koga su ~elnici

Grada sa Ministarstvom `i-

votne sredine i prostornog

planirawa i Republi~kim

fondom za razvoj potpisali

29. decembra 2010. godine,

odnosno pove}awa takozva-

nih bankarskih mar`i sa

2,5 na 3,5 odsto, odbornici

Skup{tine grada su u pone-

deqak na 18. sednici usvo-

jili izmene odluke o pri-

hvatawu obaveze servisira-

wa duga po kreditnom zadu-

`ewu za ovaj veliki proje-

kat. Po{to }e to dovesti i

do zna~ajnog poskupqewa

investicije, vredne 262,5

miliona dinara, za koju po

10 odsto sredstava obezbe-

|uju lokalna samouprava i

Republika, a 80 odsto iz

kredita, koga po pola tako-

|e finansiraju dr`ava i

Grad, pojedini, posebno

opozicioni odbornici su u

podu`oj raspravi insisti-

rali na detaqnim obja{we-

wima i izrazili sumwu da

}e Grad po ko zna koji put

finansirati proma{enu in-

vesticiju.

Po{to je podsetio da su odbornici

iz pro{log saziva bili jednogla-

sni kada je trebalo odlu~iti da

Grad uz pomo} dr`ave rekonstru-

i{e stadion, Stojan Markovi} (LDP - Zele-

ni) je upozorio nadle`ne da koriste termin

gradski, a ne fudbalski stadion, jer je on

predvi|en za sve klubove i sportove, a ne sa-

mo za FK Borac. Zbog izmene bankarskih

mar`i, investicija }e poskupeti za oko 1,5

milion dinara, izra~unao je Aleksandar

Maksimovi} (SNS) i zatra`io da odborni-

cima bude predo~ena informacija o dosada-

{wim radovima, odstupawima od prvobit-

nog projekta i dodatnim radovima, koji }e

Grad ko{tati jo{ 20 miliona dinara. U si-

tuaciji kada je u ^a~ku stopa nezaposlenosti

30 odsto, aktuelna vlast ula`e u “mrtav ka-

pital” oko 280 miliona dinara, ili skoro

{est buxeta za poqoprivredu, upozorio je

Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske), us-

tvrdiv{i da su uslovi ugovora lo{i, ne-

transparentni i i da }e “skriveni” tro{ko-

vi iznositi skoro 30 miliona dinara. Do ka-

da }e Grad ulagati u proma{ene investicije,

pitao je Nikola Novakovi} (Dveri srpske) i

insistirao da u realizaciju ovog projekta

budu ukqu~eni svi sportski kolektivi, jer

stadion mora biti gradski. Dodatnim sred-

stvima za finansirawe stadiona trebalo je

pomo}i vi{edetnim i socijalno ugro`enim

porodicama, ili te pare opredeliti za pod-

sticaj poqoprivrede, smatra i Radisav Rac-

kovi} (Dveri srpske). Kreditni aran`man je

potpuno transparentan, demantovao je sumwe

nekih odbornika zamenik gradona~elnika

Radenko Lukovi} i podsetio da od ukunog

kreditnog zadu`ewa na Grad “otpada” 105

miliona dinara, koga }e on vratiti na rok

od pet i grejs period od godinu dana. Grad

niko nije {tedeo i da se on sam zadu`io, in-

vesticija bi bila jeftinija, rekao je Dragan

Brajovi} (DS) i to uverewe potkrepio ra~u-

nicom da se, umesto ulagawa u ne{to {to ne

stvara vrednost, sa milion i po evra, koliko

iznosi dosada{we zadu`ewe, mogla finan-

sirati gradwa 3.000 kvadrata stambenog pro-

stora, ili uz podsticaje otvoriti 200 novih

radnih mesta.

Stadion je pogre{an prioritet, “skupa

igra~ka, luksuz i rupa bez dna”, koji }e Grad

ko{tati skoro 300 miliona dinara, odnosno

10 odsto godi{weg buxeta, smatra Bo{ko

Obradovi} (Dveri srpske) i zala`e se da lo-

kalna samouprava ne kreditira profesio-

nalni sport, ve} da stadion ubudu}e koriste

svi klubovi i organizacije, prvenstveno za

razvoj sporta i zdravih stilova `ivota. Od-

bornici jedino mogu da odlu~e da radovi na

stadionu budu konzervirani, ili da prihva-

te nove uslove kreditirawa, objasnio je ~lan

Gradskog ve}a Zvonko Mitrovi} i podsetio

da je Grad dobio gra|evinsku dozvolu za re-

konstrukciju, da se objekti nalaze na grad-

skom gra|evinskom zemqi{tu, te da je on

gradski, a ne fudbalskog kluba koji ga svoja-

ta. Na osnovu odluke Vlade Srbije o podsti-

caju gra|evinske industrije, zapo~eta je re-

konstrukcija stadiona u devet gradova i op-

{tina i ona je najjeftinija u ^a~ku, rekao je

Vladica Gavrilovi} (NS) i apelovao na ko-

lege da o prioritetnim investicijama raz-

govaraju prilikom kreirawa godi{weg bu-

xeta, na{ta je reagovala Tawa Popovi}

(Dveri srpske), upozoriv{i da je ^a~ak grad

starih i da je umesto “u beton, trebalo ulaga-

ti u `ivot”. Rekonstrukcija stadiona je ka-

snila, pored ostalog, i zbog pro{logodi-

{wih izbora, ali bez obzira na to, investi-

ciju za koju je u ovoj godini izdvojeno 67 mi-

liona dinara, ne bi trebalo zamrznuti, ape-

lovao je gradona~elnik Vojislav Ili} i de-

mantovao tvrdwe pojedinih odbornika da je

u Gradu sve stalo, dok on ula`e u kapitalne

i proma{ene investicije. Podsetio je da je

zapo~eta gradwa objekta Muzi~ke {kole, re-

konstrukcija Doma studenata, da su ura|eni

projekti adaptacije zgrade biv{eg Doma

JNA u Gradsku biblioteku, renovirawa

zdravstvene ambulante u Qubi}u... Grad ne}e

imati perspektivu, ukoliko se bude odricao

svih investicija, pod izgovorom da je vreme

te{ko i da stadion, ili pozori{te, bioskop

ne treba da budu prioriteti, smatra Mirja-

na Milenkovi} (DS).

Po{to su usvojili i predloge odluka o iz-

radi planova generalne regulacije za nase-

qena mesta Preqinu i Mr~ajevce i dva pla-

na detaqne regulacije, odbornici su se po-

prili~no zainteresovali za predlog odluke

o radnom vremenu ugostiteqskih objekata.

Ovaj akt, usagla{en sa Zakonom o lokalnoj

samoupravi, Statutom Grada i Pravilnikom

o na~inu pru`awa usluga u ugostiteqskim

objektima, Gradska uprava za inspekcijski

nadzor predlo`ila je na osnovu zahteva gra-

|ana i dosada{weg isku

Na osnovu Odluke o pribavqawu zemqi{ta za izgradwu prihvatili{ta za sme-

{taj napu{tenih `ivotiwa koja je, na predlog gradona~elnika Vojislava Ili}a, na-

knadno uvr{}ena u dnevni red posledweg skup{tinskog zasedawa i “nezapa`eno”

pro{la me|u odbornicima, azil za pse lutalice i druge napu{tene `ivotiwe bi}e

izgra|en u Mili}evcima. Tro~lana komisija je predlo`ila GV, a ono odbornicima

da donesu odluku o kupovini KP broj 2512/2 u KO Mili}evci, povr{ine dva hekta-

ra, 85 ari i 66 kvadaratnih metara, po ceni od 33,48 dinara po metru kvadratnom, od-

nosno za ukupan iznos od 956.389,68 dinara. Re~ je o parcelama ~iji su vlasnici Vla-

dan, Vidan i Miodrag Filipovi} iz ^a~ka i Tatomir Filipovi} iz Mili}evaca, sa

kojima }e ugovor o pribavqawu ove nepokretnosti potpisati gradona~elnik Voji-

slav Ili}.

PRIHVATILI[TE U MILI]EVCIMA

Predlogom komisije za kadrove i

mandatno imunitetska pitawa da na

zahtev odborni~ke grupe NS - DSS

funkcije ~lana privremenog UO usta-

nove “Zra~ak” bude razre{en Drago-

mir Grujovi} i na wegovo mesto ime-

novan advokat Jovo Popovi}, zapo~ela

je zanimqiva rasprava i o “kadrova-

wu”, odnosno imenovawu komisija od

po pet ~lanova za imenovawe direkto-

ra jednog javnog i {est javno komunal-

nih preduze}a. Bo{ko Obradovi}

(Dveri srpske) je zahtevao da odborni-

cima na slede}oj sednici bude predo-

~en spisak imena i biografije radni-

ka zaposlenih u ustanovu “Zra~ak” i

onih koji su konkurisali, a nisu pri-

mqeni. Zamerio je {to su za ~lanove

komisija, umesto stru~nih i kompe-

tentnih, po wegovom mi{qewu, pred-

lo`eni, i to bez ozbiqnih kriteriju-

ma, iskqu~ivo “qudi od poverewa vla-

daju}e koalicije.”

IMENOVANE KOMISIJE

U PONEDEQAK ODR@ANA 18. SEDNIC

STADION (NI)JE PR

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 5POLITIKA

stva i posle dogovora da istovetnu odluku

donesu i ostale lokalne samouprave u Okru-

gu, rekao je na~elnik ove GU Stojan Vojino-

vi}. Predlo`ena odluka o skra}ewu radnog

vremena ugostiteqskih objekata do 24 ~asa u

zimskom, odnosno do jedan sat posle pono}i

u letwem periodu, je anticivilizacijski

~in koji ukida demokratsko pravo na mo-

gu}nost izbora, smatra Predarg @ivkovi}

(SDP) i zala`e se da se kriminalne radwe,

bezakowe i nezgode koje se, navodno, najvi-

{e de{avaju u periodu od jedan do tri sata

posle pono}i, spre~e stro`ijim kontrola-

ma i primenom zakonskih propisa, a ne

“uvo|ewem policijskog ~asa u Gradu u po-

no}”. Za razliku od wega, dr Slavica Dra-

gutinovi} (SNS) je, “pozivaju}i” se na sta-

tistiku i iskustvo zaposlenih u Urgentnom

centru, koji od pono}i do jutarwih sati

zbriwavaju najvi{e, mahom mladih osoba,

povre|enih u tu~ama i saobra}ajnim nezgo-

dama, apelovala da usvajawem predlo`ene

odluke SG deluje preventivno, “li{i mlade

no}nih provoda i sa~uva generacije koje ne-

staju.” Odluka je dobra, ali }e, kao i pret-

hodna, te{ko biti sprovedena, jer komunal-

na inspekcija i policija nemaju za to kap-

citete, sumwa Aleksandar Maksimovi}

(SNS), a Rada Obrenovi} (PUPS) je, po{to

se “pozvala” na iskustva zemaqa u EU, u ko-

jima kafane ne rade posle pono}i, apelova-

la na nadle`ne da odluku primene u praksi,

da bismo “za{titili mlade”. Predlaga~ od-

luke nije konsultovao ni Savet za mlade,

niti Kancelariju za mlade, zbog ~ega je

ozbiqnom problemu pristupio amaterski,

stav je Mirjane Milenkovi} (DS), koja sma-

tra da ograni~ewem radnog vremena ugosti-

teqskih objekata ne}e biti re{eni proble-

mi narkomanije, nasiqa, alkoholizma, ko-

jih evidentno u gradu ima, a protiv ~ega se

lokalna samouprava uop{te ne bori. Insi-

stirala je da se o mladima, zbog dva odsto

“izgrednika”, ne pri~a kao o licima koja

samo stvaraju probleme, ve} kao o resursu i

zatra`ila da odbornicima bude dostavqen

izve{taj Policijske uprave o nesre}ama,

tu~ama, povredama koje se de{avaju posle

pono}i u ugostiteqskim objektima i na

gradskim ulicama. Odluku bi trebalo dora-

diti, a predlog GU za inspekcijski nadzor

mo`e da bude “mustra” za izradu boqeg akta,

zalo`io se Du{ko Brkovi} (LDP - Zeleni).

Kafane ne mogu da obezbe|uju neke vredne

“sadr`aje” mladim qudima, koji bi no}u

trebalo da se odmaraju, da bi sutradan mo-

gli da u~e i rade, zala`e se dr Jeroslav @i-

vani} (NS) za ograni~ewe rada ugostiteq-

skih objekata do 24, odnosno jedan sat posle

pono}i. Aktivan no}ni `ivot treba ogra-

ni~iti, ali i mladima ponuditi alternati-

vu, smatra Qiqana Rankovi} (Dveri srp-

ske) i zamera {to predlaga~ nije konsulto-

vao Savet i Kancelariju za mlade, i Komi-

siju za javni red i mir. Ne spore}i dobru

nameru predlaga~a, Dragan Biseni} (LDP-

Zeleni) je, ipak, ocenio licemernim nasto-

jawe nadle`nih da problem nasiqa, droge,

alkoholizma, re{e ovakvom odlukom. Doku-

ment je “nesprovodiv”, ne}e uticati na po-

ve}awe bezbednosti, jer }e se narkomani, al-

koholi~ari, nasilnici, preseliti u parko-

ve i na `elezni~ku i autobusku stanicu, gde

nije ograni~eno radno vreme restorana,

upozorava Biseni}. Odbornici su svojim

diskusijama veoma kompleksnom problemu

dali neozbiqan ton, nastojao je da usmeri

raspravu predsedavaju}i Veqko Negovano-

vi}, oceniv{i i da su pojedini odbornici

licemerni, jer nisu iskoristili mogu}nost

da predlo`enu odluku blagovremeno “po-

prave” amandmanima. Za predlog se izjasnio

i Branko Lazovi} (GG “Za ^a~ak”), apeluju-

}i na nadle`ne inspekcije i policiju da ne

rade selektivno, da bi ona za`ivela u prak-

si. Odluka je “nepromi{qena, nekompletna,

ishitrena i nekvalitetna”, izrekao je

ozbiqne zamerke Bo{ko Obradovi} (Dveri

srpske), pitaju}i {ta se nudi umesto onoga

{to se ograni~ava i zahtevaju}i da odluka

bude vra}ena na doradu i konsultovani Sa-

vet i Kancealrija za mlade, Komisija za jav-

ni red i mir, aktivi direktora, fakulte-

ti... Za to se zalo`io i Stojan Markovi}

(LDP - Zeleni) koji smatra da bi inspekci-

je morale da budu rigorozne, ali i da nema-

ju ingerencije, ni sredstsva da odluku do-

sledno primene u praksi. Odluka koja “ma-

skira” nerad inspekcija i policije, ne}e

re{iti nijedan problem u Gradu, ve} }e sa-

mo izazvati gnev ugostiteqa, zbog ~ega mora

biti vra}ena na “popravni”, zalo`ila se i

Sawa Azawac [i{ovi} (DS). Sli~no mi-

{qewe istakao je i Jole Pe{i} iz iste od-

borni~ke grupe, podsetiv{i da su mnogi

ugostiteqi ulo`ili velika sredstav da bi

objekte registrovali kao barove, koji ubu-

du}e ne}e mo}i da rade do 4 sata. Uprkos

brojnim zamerkama i zahtevu nekoliko u~e-

snika u raspravi da odluka bude povu~ena

sa dnevnog reda i dora|ena, ona je glasovi-

ma ve}ine prisutnih odbornika na posled-

wem zasedawu, ipak, usvojena.

M. N.

Po{to je SG dala saglasnost na

osniva~ka akta i statute jednog javnog

i {est javno komunalnih preduze}a,

~iji je osniva~ Grad, stekli su se uslo-

vi za raspisivawe javnog konkursa za

imenovawe wihovih direktora. Uslo-

vi konkursa, koji }e u roku od osam da-

na biti objavqeni u “Slu`benom gla-

sniku”, dnevnom listu “Politika” i

na gradskom sajtu, a potom otvoreni 20

dana, preuzeti su iz ovih akata, obja-

snila je na~elnica GU za stru~ne po-

slove SG Slavica Karanac.

Nova praksa u izboru direktora JP

je prvi korak ka departizaciji, veruje

Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske) i

apeluje na obrazovane, sposobne i

stru~ne sugra|ane da se jave na konkur-

se i svojim biografijama se “suprosta-

ve” strana~kim kandidatima.

KORAK KA DEPARTIZACIJI

OMA[ENA INVESTICIJA?

Olujno nevreme, pra}eno krupnim gradom, koje je u

ponedeqak, 8. jula, u popodnevnim satima zahvati-

lo ~a~anski kraj, nanelo je veliku materijalnu {te-

tu poqoprivrednicima Jezdine, Pridvorice, Loznice, Vi-

qu{e, Slatine, Mr{inaca, Kuki}a, Lipnice, @ao~ana i

Rajca. Grad veli~ine le{nika, negde i oraha, padao je u dva

navrata i za pola sata o{tetio je gotovo sve poqoprivred-

ne kulture na tom podru~ju. Najve}a o{te}ewa pretrpela je

p{enica, koja je ve} stasala za `etvu, tako da je i do 70 od-

sto prinosa izgubqeno. I kukuruz je stradao, ali }e {teta

biti znatno mawa, nego u slu~aju hlebnog zrna. Nevreme je

nanelo velika o{te}ewa i vo}arskim kulturama.

Najkrupniji grad, veli~ine oraha, padao je u Pridvori-

ci i Jezdini i na pojedinim parcelama, prema re~ima me-

{tana, potpuno uni{tio letinu.

Tiosav Salemovi}, vo}ar iz Lipnice, ka`e da je jako

olujno nevreme, pra}eno obilnom ki{om i gradom, zahva-

tilo sredwi deo Lipnice i nanelo velika o{te}ewa svim

poqoprivrednim kulturama na tom podru~ju. Najvi{e su

stradale kajsije i rane nektarine, jer su zrele. O`egotine

od grada imaju i {qiva i jabuka, tako da vo}ari sa ugro`e-

nog podru~ja ove sezone ne}e imati odgovaraju}i kvalitet

vo}a. Olujni vetar je omlatio i dobar deo roda u pojedinim

vo}wacima.

Tihomir \urovi}, poqoprivrednik iz Slatine, ka`e

da mu je nevreme odnelo 70 odsto p{enice stasale za `etvu,

na povr{ini od tri i po hektara. Grad mu je omlatio i se-

dam hektara kukuruza, ali se nada da }e se ova ratarska kul-

tura bar delimi~no oporaviti. Sli~na situacija je i na

ostalim parcelama u centralnom delu Slatine, koji je za-

hva}en nevremenom. \urovi} napomiwe da je na tom pod-

ru~ju mali broj poqoprivrednika pre grada kombajnirao

p{enicu.

Kako je istakla Mila Krxi}, rukovodilac Slu`be za

poqoprivredu, protivgradni strelci sa podru~ja grada

^a~ka su dejstvovali. Protivgradne stanice su pre nevre-

mena imale u proseku po 4,4 rakete. Grad ^a~ak je ove godi-

ne izdvojio dva i po miliona dinara za nabavku protiv-

gradnih raketa. Obezbe|eno je ukupno 70 raketa, 40 dometa

6.100 i 30 dometa 8.100 metara. Nakon dejstva protivgrad-

nih stanica, Radarski centar U`ice je pripremio rezer-

vnu koli~inu raketa, tako da }e protivgradne stanice sa

ovog podru~ja vrlo brzo biti snabdevene raketama. Komi-

sija za utvr|ivawe {tete od grada obilazi ugro`eno pod-

ru~je, a poqoprivrednici svakodnevno prijavquju nastale

{tete predsednicima saveta mesnih zajednica ili u me-

snim kancelarijama. Kolike su ukupne razmere pri~iwene

{tete zna}e se kada Komisija za procenu obi|e celokupno

gradom zahva}eno podru~je. Zapisnici o proceni {tete bi-

}e prosle|eni Vladi Republike Srbije.

Sna`na vodena bujica nanela je velika o{te}ewa putnoj

mre`i u Jezdini i delu Pridvorice. U Loznici je najvi{e

stradala Ulica 613. Kako je izjavio Sa{a Obradovi}, po-

mo}nik gradona~elnika, prema prvim podacima Komisije

za procenu {tete na putevima, putna mre`a je o{te}ena u

du`ini od desetak kilometara. JP “Gradac” je nakon nevre-

mena odmah anga`ovalo mehanizaciju, kako bi se o{te}eni

putevi u {to kra}em roku osposobili za saobra}aj.

V. S.

NEVREME U ^A^ANSKOM KRAJU

GRAD OBRAO LETINU

A SG, POSLEDWA PRED LETWU PAUZU

6 PETAK 12. JUL 2013. GODINEDRU[TVO

Komemoracijom povodom tragi~ne

smrti Milojka Mi{ule Petrovi-

}a, direktora i osniva~a prve pri-

vatne televizijske stanice u zemqi TV Ga-

laksija 32 i Dragoslava Jevremovi}a Jera,

snimateqa ove televizije od wenog osni-

vawa 1993. godine, Grad ^a~ak, prijateqi

i poslovni saradnici i kolege, oprostili

su se pro{log petka, u 11 ~asova, u velikoj

sali Doma kulture. Petrovi} i Jevremo-

vi} izgubili su `ivote u saobra}ajnoj ne-

sre}i koja se dogodila u utorak, 2. jula u

15,45, nedaleko od Mladenovca. Na kome-

morativnom skupu u prepunoj sali Doma

kulture, re~i utehe porodicama i podr-

{ke ovoj medijskoj ku}i uputili su Sulej-

man Ugqanin, ministar u Vladi RS sa ko-

jim je ova Televizija imala odli~nu sarad-

wu, u ime porodice Kari} i Pokreta sna-

ga Srbije, bratsku poruku i telegram sau-

~e{}a od Bogoquba i Milanke Kari},

preneo je Dragomir Kari}, u ime Grada

^a~ka od nastradalih se oprostio Veqko

Negovanovi}, predsednik Skup{tine Gra-

da, uputiv{i re~i podr{ke porodici i

kolektivu Televizije da nastave sa Mi{u-

linim delom. Zbog velikog doprinosa

prosperitetu Parmenca u kome je Mi{ula

Petrovi} `iveo, u ime MZ Parmenac

oprostio se Dragan Poluga. U ime Zavi-

~ajnog dru{tva “^a~ani” i novinara na-

{eg grada Milica Dopu|a je istakla

spremnost i otvorenost ove ku}e za medij-

sku saradwu zahvaquju}i wenom direkto-

ru, dok se u ime kolektiva TV Galaksija 32,

od preminulih dirqivo oprostila Sve-

tlana Jevtovi} re~ima, da im je Mi{ula

Petrovi} bio vi{e od direktora i kolege,

kao roditeq. Za zaposlene u ovoj Televizi-

ji, “Mi{ula i Jero su jo{ uvek na konfe-

renciji za novinare u Beogradu i ~ekaju

wihov prilog, koji je po ko{uqici tog da-

na bio peti po redu”, rekla je Jevtovi}ka.

Mi{ula Petrovi} je sahrawen istog dana

u 13 ~asova na Gradskom grobqu u ^a~ku, a

posledwi put od wega su se oprostili i

ministar u Vladi RS Velimir Ili}, za-

hvaliv{i mu za sve {to je uradio za svoj

Parmenac, ^a~ak i Srbiju, u kojoj je u me-

dijskoj sferi bio “~ovek pomirewa”. U

ime SPC obratio se Haxi Jovan Luki}, u

ime porodice unuk Aleksa Nikoli}, a u

ime kolektiva Nata{a Lu~i}. Snimateq

Dragoslav Jevremovi} Jero sahrawen je u

16 ~asova na grobqu u Trnavi, a isprati-

li su ga pored brojnih prijateqa iz ^a~ka,

Trnave i Draga~eva i gradona~elnik Voji-

slav Ili} i ministar u Velimir Ili}.

Z. L. S.

Uorganizaciji Glavnog od-

bora SPS, u 24 grada u Sr-

biji bi}e odr`an seminar

“Edukacija socijalisti~ke omla-

dine”, koji je pro{log petka orga-

nizovan i u sedi{tu lokalnih so-

cijalista. Ovom skupu prisustvo-

valo je stotinak mladih ~lanova

stranke iz ^a~ka i op{tina Mo-

ravi~kog okruga, koji su dosta to-

ga “nau~ili” o idejama socijalde-

mokratije, socijalizma i progra-

mu SPS, kako da koriste dru{tve-

ne mre`e u politi~ke svrhe i naj-

boqe promovi{u svoju li~nost i

partiju:

- Moramo da radimo na eduko-

vawu mladih, da bi znali koga }e

sutra predstavqati, za{ta se za-

lagati i za koga da se bore. Mladi

su perspektiva, ali oni nisu samo

budu}nost, oni su sada{wost. So-

cijalisti~ka omladina i na ovaj

na~in staje iza svog predsednika,

daje mu punu podr{ku, zbog ~ega i

na ovakvim edukativnim skupovi-

ma nastojimo da promovi{emo na-

{eg lidera - ka`e \or|e \okovi},

koordinator Socijalisti~ke

omladine Srbije i ~lan GO SPS.

On je izrazio zadovoqstvo {to

se Socijalisti~koj partiji, koju,

kako ka`e, nazivaju partijom pen-

zionera, svakodnevno prikqu~uju

mladi qudi. To je dokumentovao

podatkom da se od 2008. godine, ka-

da je stranka preregistrovana, u

SPS u~lanilo oko 32 hiqade mla-

dih qudi, starosti do 30 godina.

Edukaciji mladih se pridaje ve-

liki zna~aj, ka`e predsednik Sa-

veta mladih GO SPS i ~lan Glav-

nog odbora Marko \okovi}:

- Savet mladih ima zna~ajnu

ulogu u radu Gradskog odbora i

dobru koordinaciju sa rukovod-

stvom stranke, koje uvek slu{a

na{ glas. Osim toga i na{i od-

bornici u lokalnoj Skup{tini

uva`avaju i zastupaju na{e stavo-

ve. Posle izbora novog rukovod-

stva intenzivirali smo aktivno-

sti i formirali savete za rad, za-

{titu `ivotne sredine, za zdra-

vqe, sport i kulturu, ~iji se ~la-

novi aktivno bave temama i pro-

blemima iz svog delokruga i poma-

`u mladima, na primer, u pra}ewu

konkursa, edukaciji, iznala`ewu

posla. U svakom savetu anga`ova-

ni su sjajni kadrovi koji }e tek u

narednom periodu pokazati prave

rezultate.

Osim delegata iz ^a~ka, Gor-

weg Milanovca, Lu~ana i Ivawi-

ce, pro{lonedeqnom seminaru

prisustvovalo je i rukovodstvo

gradske organizacije SPS, na ~e-

lu sa predsednikom Veqkom Nego-

vanovi}em i poslanica u narodnoj

skup{tini Sne`ana Bogosavqe-

vi} Bo{kovi}, uverena da je bu-

du}nost ne samo ove partije, ve} i

~itavog dru{tva u mladim, krea-

tivnim, obrazovanim i odlu~nim

qudima:

- Posebno raduje ~iwenica da

iz mnogih gradskih i op{tinskih

odbora dobijamo informacije o

konstantnom i velikom intereso-

vawu mladih, potencijalnih ~la-

nova partije za program i poli-

ti~ko delovawe SPS. Tome svaka-

ko doprinose i brojne aktivnosti

na{ih omladinskih organizacija,

kakvi su i ovi edukativni semina-

ri. Verujem da }e socijalisti~ka

omladina i ubudu}e biti na{ po-

nos i nepresu{ni izvor novih

ideja, optimizma i energije - re-

kla je ~a~anska poslanica i po-

hvalila omladinu SPS u ^a~ku,

koja “na svakom mestu i na pravi

na~in reperzentuje mladu popula-

ciju i partiju”. M. N.

Uponedeqak, oko 22,55 ~a-

sova, u selu Koviqe, op-

{tina Ivawica, izvr{eno je

krivi~no delo razbojni{tvo

nad F.Z. (1940) i S.Z. (1942) iz

ovog sela. Nepoznati izvr{i-

oci, maskirani fantomkama,

u{li su u ku}u i fizi~ki na-

pali supru`nike, vezali ih i

maltretirali, nakog ~ega su

iz ku}e otu|ili ve}u sumu

novca.

Oni su se nakon izvr{ewa

ovog krivi~nog dela udaqili

u nepoznatom pravcu, ali je

brzom i efikasnom akcijom

ivawi~ke policije jedan od

izvr{ilaca prona|en i pri-

veden u Policijsku stanicu u

Ivawici. Re~ je o Draganu

Petrovi}u (1976) iz ^a~ka,

kome je odre|ena mera zadr`a-

vawa, zbog postojawa osnova-

ne sumwe da je izvr{io kri-

vi~no delo razbojni{tvo. On

}e, uz krivi~nu prijavu, biti

priveden istra`nom sudiji

Vi{eg suda u U`icu. Nasta-

vqaju}i intenzivan rad na

rasvetqavawu ovog dela, po-

licija je u utorak meru zadr-

`avawa odredila Zdravku Ko-

jovi}u (1977) iz ^a~ka, zbog

postojawa osnova sumwe da je

izvr{io krivi~no delo po-

mo} u~iniocu posle izvr{e-

nog krivi~nog dela. Wemu se

na teret stavqa da je do{ao

na poziv po~inilaca i nakon

{to su izvr{ili razbojni-

{tvo odvezao ih iz Koviqa.

U sredu je policija u Iva-

wici odredila meru zadr`a-

vawa i Nikoli Timotijevi}u

(1992) iz ^a~ka, za kojim je od

utorka tragala. On je, kao i

Dragan Petrovi} (1976) iz

^a~ka, osumwi~en za izvr{e-

we krivi~nog dela razbojni-

{tva nad supru`nicima.

Osumwi~eni Kojovi} i

Timotijevi} }e, uz krivi~nu

prijavu, biti privedeni is-

tra`nom sudiji Osnovnog su-

da u Po`egi. Policija nasta-

vqa potragu za jo{ jednim iz-

vr{iocem, Milivojem Niko-

li}em (1986), iz ^a~ka.

Pozivamo gra|ane koji pre-

poznaju osumwi~enog da se ja-

ve na broj telefona policije -

192.

KOMEMORACIJA ZA MI[ULU PETROVI]A I DRAGOSLAVA JEVREMOVI]A JERA

OTI[LI SU DOBRI I VREDNI QUDI

NO@EM IZBO BIV[U SUPRUGU

Usubotu, 6. jula, oko 21 sat, u ba{ti kafane „Biblioteka“, u

Ulici Dr Dragi{e Mi{ovi}a u ^a~ku, te{ko su povre|eni

biv{i supru`nici R.G. (1960) i D.G. (1968), iz Atenice.

R.G. je iz, za sada neutvr|enih razloga, sa vi{e uboda no`em te-

{ko povredio svoju biv{u suprugu, a nakon toga i sebi naneo po-

vrede no`em. Oba lica su sa te{kim telesnim povredama, opa-

snim po `ivot, preve`ena u ~a~ansku bolnicu, gde je D. G. premi-

nula.

Uvi|aj je obavio istra`ni sudija Vi{eg suda u ^a~ku, u prisu-

stvu policijskih slu`benika PU ^a~ak.

SAOP[TEWA PU ^A^AK

NAPALI SUPRU@NIKE

I UKRALI PARE

U GO SPS ODR@AN SEMINAR „EDUKACIJA SOCIJALISTI^KE OMLADINE“

BUDU]NOST

PARTIJE

JE U MLADIMA

Upo sled wih ne ko li ko

de ce ni ja na mno ge za -

nat ske rad we sta vqe -

ni su ka tan ci. Zbog sve ma we

po sla i pa ra ista sud bi na

za de si la je i {naj der ski za -

nat, pa su ^a ~a ni mo ra li do -

bro da se ras pi ta ju kod ko ga

da od ne su da sa {i ju ode }u

ba{ po svo joj me ri, a o sit -

nim po prav ka ma da se i ne

go vo ri. Ali on da, od pre ne -

ko li ko go di na, i po red ve o -

ma jef ti ne ode }e u sta ri nar -

ni ca ma i ki ne skim pro dav -

ni ca ma, u mno gim rad wa ma

po no vo su pro ra di le sta re

sin ge ri ce i „ba gat“ ma {i ne.

I ma da je tre nut no u ^a~ -

ku dva de se tak ova kvih ra di -

o ni ca, {naj de ri se ne `a le

na kon ku ren ci ju i ka ̀ u da

po sla ima za sve, jer, ia ko se

ve o ma ma lo {i ju no ve stva -

ri, na rod se u bes pa ri ci

ipak ra di je od lu ~u je na po -

prav ke i pre prav ke ne ~eg io -

le kva li tet ni jeg {to od ra -

ni je ima, ne go za ku po vi nu

ono ga {to tra je do „pr vog

pra wa“.

Ve li ka kon ku ren ci ja,

ali po sla ima

Mno gi od wih su, po sle

gu bit ka po sla u ra znim

pred u ze }i ma, u ovom za na tu

na {li pri li ku da za po~ nu

svoj ma li „bi znis“, od ko ga,

ka ̀ u, ne za ra |u ju mno go, ia -

ko su vra ta wi ho vih rad wi

otvo re na od ju tra do ve ~e ri.

I po red to ga, oni sa ko ji ma

smo raz go va ra li go vo re da

vo le svoj po sao i da se i u

ovim vre me ni ma po tvr di lo

da sva ki za nat „zla ta vre di“.

Mi le sa Bo go sa vqe vi} je

svo ju {naj der sku rad wu

„Mi la i Ma ki“, ko ja se na la -

zi u Uli ci dr Dra gi {a Mi -

{o vi}, pre ko pu ta „Lu koil“

pum pe, otvo ri la pre pet go -

di na. Lo kal od de se tak kva -

drat nih me ta ra je u we nom

vla sni {tvu, po red ku }e ~e -

tvo ro ~la ne po ro di ce Bo go -

sa vqe vi}, pa Mi le sa ne mo ra

da bri ne o pla }a wu ki ri je, a

i po ro di ca joj je „na oku“.

-U vre me ka da sam, po sle

ro |e wa dru ge k}er ke, od lu -

~i la da za po~ nem po sao, bi -

lo je sve ga dva-tri {naj de ra

u gra du. Ra ni je sam ra di la u

jed noj pri vat noj fir mi ko ja

se ba vi {i ve wem, pa sam `e -

le la da osta nem u stru ci.

Ku pi la sam po lov nu ma {i nu

i kre nu la vi {e iz ho bi ja,

ali se ipak po ka za lo kao do -

bra od lu ka... Po sla ima, ali

se ne mo ̀ e la god no `i ve ti.

Ne `a lim se, ali od za ra de

uspem da po kri jem tro {ko ve

sa me rad we i osta ne ne {to

za ku }u. Po god nost je to {to

od mah na pla ti te ono {to ra -

di te, dok je u dru gim de lat -

no sti ma po treb no do sta vre -

me na da se ulo ̀ e no vra ti –

ka ̀ e Mi le sa.

Ia ko su we ne uslu ge ve o -

ma je fit ne, od 100 do 500 di -

na ra, Mi le sa ka ̀ e da ima

^a ~a na ko ji ma je i ovo sku -

po.

-Ni sam me wa la ce ne, go -

to vo od sa mog po ~et ka. Na -

rod stvar no ne ma pa ra, za to

se i od lu ~u je da pre pra vqa i

po pra vqa sta ro. Ima i onih

ko ji osta nu du ̀ ni ili tra ̀ e

da bu de jef ti ni je... U po sled -

wih go di nu da na mno ge sli~ -

ne rad we su otvo re ne u ^a~ -

ku, ali po sla i da qe ima.

Me |u tim, mu {te ri je ni su sa -

mo qu di ko ji su lo {i jeg ma -

te ri jal nog sta wa, za raz ne

po prav ke do la ze i oni ko ji

ima ju nov ca, pa kad im ka -

`em ce nu oni se na sme ju – ka -

`e Mi le sa.

[i ju za svad be, ma tu re, sla -

vqa...

U is toj uli ci, ne da le ko

od ka fa ne „Car La zar“ {naj -

de raj ima i Ra da Mla |e no -

vi}, ko ja je za nat „pe kla“ u

ne ka da {wem pred u ze }u „Pr -

vi ok to bar“. Rad wa „Ra da

M“ je pret pa na stva ri ma ko -

je ~e ka ju „na red“ za po prav -

ku, pa dok pri ~a mo {naj der -

ka ne pre sta je da ra di.

-Ba vim se {i ve wem od kad

znam za se be, ta ko da ni sam

mno go ni raz mi {qa la pre

dve i po go di ne, ka da sam od -

lu ~i la da za po~ nem po sao.

Ka da sam otvo ri la ov de rad -

wu, mno gi su svra }a li i go -

vo ri li „kon ~no ima mo ne gde

da se okr pi mo“. Naj ma we po -

sla je u ja nu a ru i fe bru a ru,

vaq da se qu di is tro {e, ali

on da na pro le }e ili le to po -

sao po no vo „pro cve ta“ –

pri ~a Ra da.

I ma da sit ne po prav ke ne

na pla }u je, a osta le uslu ge su

vi {e ne go je fit ne, Ra da ka ̀ e

da je za ne ko ga i 100 di na ra

mno go, pa zna i da „opro sti“

dug.

-Po sla ima do sta, da li

za to {to ni smo sku pi, ili

{to se na rod „pre te ra no kr -

pi“?! Osim pre prav ki i po -

prav ki, sva ki dan do ne se ne -

ko ma te ri jal da sa {i je se bi

ne {to no vo. Bi lo je po sla za

ma tu re, {i je se za svad be,

sla vqa... Ima mno go onih

ko ji vo le da to bu de ode }a

ba{ po wi ho voj me ri, a i is -

pla ti se, jer ima jef ti nih

kva li tet nih ma te ri ja la, pa

ta ko no va ha qi na ko {ta od

hi qa du i po do dve hi qa de

di na ra, ume sto da u bu ti ci -

ma pla te naj ma we du plo vi -

{e – ob ja {wa va ova {naj der -

ka.

Ne `a li se na kon ku ren -

ci ju, jer ka ̀ e, kao u sta ra

vre me na, sva ko ima svo je mu -

{te ri je. Na pi ta we da li

mo ̀ e da se `i vi od we nog

po sla od go va ra:

-Ne mo ̀ e, ali se mo ra.

Pla }am se bi do pri no se, iz -

mi rim ki ri ju na vre me, ne -

{to i pre tek ne...

Po sao, bez mno go ula ga wa

Go ra na Ta na sko vi}, ru -

ko vo di lac Pri vred ne ko mo -

re Kra qe vo, je di ni ce u ^a~ -

ku, sma tra da je je dan od glav -

nih raz lo ga sve ve }eg bro ja

{naj der skih rad wi – eko -

nom ska kri za.

- Tr go vi na je mno go, jav na

pred u ze }a su „re zer vi sa na“

za par tij ske ka dro ve, pri -

vat na pred u ze }a ne za po {qa -

va ju mno go rad ni ka. Mno go

je onih ko ji su osta li bez po -

sla, a kri za te ra qu de da se

vra te atrak tiv ni jim za ni ma -

wi ma i za na ti ma, pro iz vod -

nim uslu ga ma, gde je ma wa

kon ku ren ci ja. To su ujed no

rad we ko je ne zah te va ju ve li -

ka ula ga wa, ni ti za po {qa -

va we ve }eg bro ja rad ni ka.

Pri me ti la sam da je u po -

sled we vre me oto vo re no i

ne ko li ko no vih obu }ar ski

rad wi, a kao de lat nost obu -

}a ri su bi li go to vo „za mr -

li“. I oni se ba ve vi {e po -

prav ka ma, ne go pra vqe wem

ci pe la, jer se ma we ku pu ju

no ve stva ri – ka ̀ e Ta na sko -

vi }e va, uz kon sta ta ci ju da se

u ^a~ ku br zo otva ra ju no ve

rad we, ali, na ̀ a lost, isto

ta ko se br zo i za tva ra ju.

Ona pri me }u je da su se u

{naj der skom po slu na {le

pre sve ga `e ne, ko je su ra ni je

do sta {i le u svo jim ku }a ma.

Sa da ula ze u „le gal ne to ko -

ve“ pre sve ga zbog ra znih

sub ven ci ja, ko je mo gu do bi ti

od gra da i dr ̀ a ve, zbog mo -

gu} no sti da lak {e i br ̀ e

uzmu ban kar ske kre di te...

Duh Pa ri za u ^a~ ku

Sla vi {a Pa vlo vi} je je -

dan od ret kih mu {ka ra ca ko -

ji u ^a~ ku „~u va“ {naj der ski

za nat. Ra dio je sli ~an po sao

u Pa ri zu 38 go di na, a on da

oti {ao u pen zi ju i vra tio se

u Sr bi ju, da svoj za nat is ko -

ri sti kao ho bi. Otvo rio je

ne dav no „ser vis za oprav ku

sve vr ste ode }e“. Iz log ure -

|en kao kod ret ko kog za na -

tli je, Sla vi {a je, ka ̀ e, sam

kre i rao.

- Vo lim da qu di pre po -

zna ju po iz lo gu ono {to ra -

dim, a hteo sam da i ma lo Pa -

ri za do ne sem u ^a ~ak. U

Fran cu skoj ra zni ate qei ra -

de ova kve uslu ge za ve li ke

mod ne ku }e. Ali i ta mo, kao

i kod nas, ovaj za nat iz u mi re

zbog kon ku re ci je jef ti ne ki -

ne ske ro be. Ov de ra dim tek

de se tak da na, ali vi dim da

}e bi ti po sla, jer qu di stal -

no do la ze, pi ta ju za raz ne

stva ri... Je di ni }u ra di ti

pre pa ra ci ju kr zna i ko ̀ e,

jer ko li ko znam u ^a~ ku ne -

ma vi {e }ur ~i ja, a si gur no je

da po sto ji po tre ba – ka ̀ e

Pa vlo vi}, ko ji ni je `e leo da

se fo to gra fi {e za na {e no -

vi ne, ob ja {wa va ju }i da „ne

`e li tu vr stu po pu lar no -

sti“.

-@e lim da me qu di pre -

po zna ju po ono me {to ra dim

- ka ̀ e nam na kra ju Pa vlo -

vi}. V. T.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 7TEMA

U ovim {naj der skim rad wa ma vr {e se sve vr ste

po prav ki i pre prav ki ode }e. Ce ne su od 100-150 di -

na ra, ko li ko ko {ta ju sit ne uslu ge po put {te pa wa,

200 di na ra je skra }i va we pan ta lo na, 250 tre ba odvo -

ji ti za za me nu raj fe {lu sa na pan ta lo na ma, dok je

naj ku pqe skra }i va we ka pu ta – 500 di na ra.

PO PRAV KE ZA NE KO LI KO

STO TI NA DI NA RA

^a ~an ski {naj de ri

ka ̀ u da ih qu di ~e sto

„me {a ju“ sa obu }a ri ma,

pa ni su ret ki oni ko ji

do ne su ci pe le ili ~i -

zme, „sa mo da se pro {i -

ju“.

-Tra ̀ e i da im po -

ru bi mo te pi he, da im

po pra vi mo ko fe re...

Vi de ma {i nu i mi sle

da je ona „~a rob na“ i

da sve mo ̀ e da ura di.

Uz to ni ko ne ma str -

pqe wa, jer ~e sto kad

do ne su stvar za po prav -

ku pi ta ju da li mo ̀ e da

bu de go to va dok se vra -

te sa pi ja ce – pri ~a ju

~a ~an ski {naj de ri.

ME [A JU IH SA

OBU ]A RI MA

[NAJ DER SKI ZA NAT PO NO VO „PRO CVE TAO“

PO PRAV KEODE ]E

„KR PE“BES PA RI CU

PO PRAV KEODE ]E

„KR PE“BES PA RI CU

8 PETAK 12. JUL 2013. GODINEGRAD

Apelacioni sud u Kragujevcu odba-

cio je kao neosnovanu `albu Vi{eg

javnog tu`ioca u ^a~ku i potvrdio

presudu Vi{eg suda u ^a~ku iz novembra

pro{le godine, kojom je 15 optu`enih u slu-

~aju “Fabrike reznog alata” oslobo|eno

krivi~ne odgovornosti. Na taj na~in je pr-

vosna`no okon~an ovaj predmet, vo|en po

optu`nici koju je Okru`no javno tu`ila-

{tvo u ^a~ku podiglo jo{ maja 2006. godi-

ne, posle ~ega su usledila nova dva kruga

su|ewa, po{to je prvi zavr{en novembra

2010. godine ukidawem prvostepene presu-

de. Pravosna`nu presudu je 17. juna ove go-

dine donelo ve}e Apelacionog suda, kojim

je predsedavala Milunka Cvetkovi}, utvr-

div{i da prvostepena presuda sadr`i bit-

ne povrede krivi~nog postupka.

Tako su pravosna`no oslobo|eni svi koji

su bili osu|eni u ovom slu~aju. Me|u op-

tu`enima, a sada oslobo|enima, su tada

~elni qudi FRA dr Velimir Drobwak,

Bo`o Markovi} i Milan Rankovi}i, za-

tim advokati Qubica Mari}, Gordana

Savi}, @elimir Jeremi}, Sne`ana Joki},

Radmila Maru{i}, Stojan Vojinovi}, Vi-

tomir \urovi}, Darinka Obradovi}, Do-

brila Mileti} i Rada Vasovi}, kao i ve-

{taci Danilo [kiqevi} i Zoran Popo-

vi}.

Okru`no javno tu`ila{tvo je u ovom

slu~aju teretilo optu`ene za nezakonitu

podelu novca od prodaje fabri~ke imovi-

ne, namewenog isplati potra`ivawa rad-

nika. u iznosu od 43,3 miliona dinara. Tu-

`ilac je tvrdio da su ta sredstva upla}ena

na ra~un Qubice Mari} i da je ona od to-

ga sebi isplatila 12,5 miliona za parni~-

ne tro{kove i po drugim osnovama, kao i

da je 5,9 miliona prosledila ve{tacima i

ostalim advokatima, zastupnicima radni-

ke u postupku protiv FRA.

Tu`ilac je Qubici Mari} na teret

stavio da je sebi i drugima pribavila

imovinsku korist od 18,48 miliona dina-

ra, bez obavezne saglasnosti i potpisa Bo-

`a Markovi}a, dok je Velimir Drobwak

okrivqen da je nevr{ewem du`nosti omo-

gu}io te isplate. Optu`nicom je utvr|eno

i da su radnici FRA namireni u procen-

tualnom iznosu od samo 2,09 %.

U presudi Apelacionog suda stoji da je

redosled naplate potra`ivawa bio una-

pred utvr|en predlogom poravnawa, a vi-

sina tro{kova istaknuta na oglasnoj ta-

bli fabrike, kao i da je ra~un za posebne

namene bio otvoren u okviru advokatskog

ra~una Qubice Mari} na osnovu odluke

Komisije koja je bila zadu`ena za sprovo-

|ewe postupka prodaje imovine FRA, a iz

razloga {to sama Komisija nije bila

pravno lice, pa nije mogla biti nosilac

ra~una. Tako nema dokaza da je optu`ena

Qubica Mari} protivpravno prisvojila

sredstva sa ra~una, po{to je jasno da je na-

vedeni ra~un glasio na weno ime, pa shod-

no tome za raspolagawe sredstvima sa tog

ra~una nije bila potrebna saglasnost dru-

gog lica.

Ukinutom prvostepenom presudom Ve-

limir Drobwak je osu|en na ~etiri godi-

ne i dva meseca zatvora, Qubica Mari} na

~etiri godine, a ostalima je tada bila iz-

re~ena osloba|aju}a presuda.

Tro{kovi advokata u ovom postupku,

koji je trajao gotovo osam godina, proce-

wuju se na nekoliko miliona dinara. Za

neosnovani pritvor troje optu`enih }e

tako|e ista}i od{etne zahteve, a naknadu

{tete tra`i}e advokati i ve{taci, po{to

u odre|enom periodu nisu imali pravo na

obavqawe delatnosti. Ukupna potra`iva-

wa po svim osnovama dr`avu bi mogla da

ko{taju oko milion evra. A. M.

KRIVI^NE ODGOVORNOSTI OSLOBO\ENO 15 OPTU@ENIH U SLU^AJU FRA

PRAVOSNA@NO OKON^AN PREDMET POSLE SKORO OSAM GODINA

Jedan od na~ina za izla-

zak iz te{ke ekonomske

krize za privrednike

su i krediti sa ni`im ka-

matama, du`im rokom ot-

plate i grejs periodom.

Privrednici eventualni

spas vide i u Fondu za raz-

voj Srbije kod koga bi tre-

balo da se zadu`uju pod po-

voqnijim uslovima nego

kod komercijalnih banaka.

Kako do povoqnijih kredi-

ta bila je glavna tema sa-

stanka ~a~anskih privred-

nika sa direktorom Fonda

za razvoj Milanom Qu{i-

}em. Sastanak je odr`an u

utorak, u motelu “Livade”,

na inicijativu Poslovnog

udru`ewa “Gradac 97” i uz

podr{ku Regionalne Pri-

vredne komore Kraqevo i

lokalne samouprave.

- Na sastanak su do{li i

preduzetnici koji nisu

~lanovi na{eg udru`ewa,

jer ova tema je va`na svima

nama. Sve nas interesuje

kako da se povoqnije zadu-

`imo, koji su uslovi odo-

bravawa kredita, imaju li

privrednici mogu}nost da

reprogramiraju postoje}e

kredite, {ta nam konkret-

no nudi Fond za razvoj - re-

~i su Dragana Stefanovi-

}a, predsednika PU “Gra-

dac 97”.

Fond za razvoj plasirao

je do sada u Moravi~ki

okrug vi{e od milijardu

dinara. Od ove sume ~a~an-

skoj privredi pripalo je

700 miliona. Zbog krize

privrednicima je stalo i

da refinansiraju postoje}a

zadu`ewa kod komercijal-

nih banaka.

- Nadam se da }e komer-

cijalne banke smawiti svo-

je kamate, po{to im je

Fond konkurencija. Za sa-

da mi nudimo najpovoqnije

uslove. Ukoliko na{i kre-

diti odlaze u nerazvijena

podru~ja kamata je oko je-

dan odsto, a u razvijenim

od dva i po do ~etiri pro-

centa. Potrudi}emo se da

naredne godine jo{ vi{e

iza|emo privrednicima u

susret - obe}ava Milan

Qu{i}. Ipak, ve}ina pri-

vrednika nije saglasna sa

wegovom trvdwom da su

uslovi zadu`ivawa kod

Fonda povoqni.

- Oni bi mogli biti i

povoqniji. Privrednici

najvi{e kubure sa obrtnim

sredstvima, a trebalo bi

vi{e ulagati u razvoj. In-

sistira}emo da ubudu}e vi-

{e novca bude iskori{}e-

no za razvoj malih i sred-

wih preduze}a i da zajmovi

budu odobravani na du`i

rok otplate. Ali, uz kotro-

lu kome i za{to su sredstva

odobrena - napomenuo je no-

voizabrani predsednik

RPKK i direktor “Metal-

ca” Petra{in Jakovqevi}.

Grad ^a~ak raspisao je

ove godine konkurs za sub-

vencionisawe kamata koji

jo{ uvek traje. Za tu namenu

iz buxeta je izdvojeno 15

miliona dinara. Zamenik

gradona~elnika Radenko

Lukovi} nagla{ava da su

propisani uslovi ograni-

~avaju}i.

- Namera nam je bila da

podstaknemo nabavku opre-

me i zapo{qavawe, ali je

o~igledno da preduze}a te-

{ko odr`avaju teku}u li-

kvidnost. Sredstva koja bu-

demo podelili bi}e u skla-

du sa postoje}om odlukom, a

ako sredstva ne budu dode-

qena, korigova}emo je - na-

gove{tava Lukovi}.

Z. J.

Radnici JKP “Vodo-

vod” zapo~eli su u

ponedeqak izgradwu

vodovodne mre`e i posta-

vqawe cevovoda za fekalnu

kanalizaciju u Ulici Sve-

tozara Markovi}a, na re-

laciji od Sin|eli}eve do

Ulice cara Lazara, du`ine

oko 130 metara. Zvu~i neve-

rovatno da stanovnici u

ovoj centralnoj gradskoj

saobra}ajnici nisu imali

“svoju” i stalnu mre`u, ve}

su se snabdevali vodom

kracima iz susednih ulica,

u koje je bila “sprovedena”

i fekalna kanalizacija.

Umesto u ~etvrtak, kako

je prvobitno bilo plani-

rano, radovi }e, najavio je

tehni~ki rukovodilac

JKP “Vodovod” Bo`idar

Gavrilovi}, biti zavr{e-

ni do kraja sedmice:

- U toku je povezivawe

potro{a~a iz ove ulice na

gradsku vodovodnu mre`u,

“prevezivawe” na novu li-

niju i postavqawe cevi za

fekalnu kanalziciju. Ra-

dovi }e biti produ`eni

zbog velikog broja podzem-

nih instalacija i kablova

za struju, toplovod, gas, ko-

je, vode}i ra~una da ih ne

o{tetimo, moramo da “zao-

bilazimo”, {to znatno

ote`ava posao.

Gavrilovi} napomiwe

da je projektom planirano

da novi prikqu~ak na vo-

dovodnu mre`u i fekalnu

kanalizaciju iz ove ulice

dobije i zelena pijaca, koja

se snabdeva iz pocinkova-

nog cevovoda, starog skoro

40 godina. Ove radove sa

oko milion i po dinara

finansiraju Grad iz buxe-

ta i JP “Gradac”, koji }e

obezbediti sredstva i za

kompletnu rekonstrukciju

kolovoza i trotoara, pla-

niranu u narednoj sedmici.

I ovi, kao i brojni dru-

gi radovi koji su u oblasti

izgradwe i rekonstrukcije

infrastrukturnih objeka-

ta, u organizaciji JP “Gra-

dac” intenzivirani, oba-

vqaju se pod nadzorom ovog

javnog preduze}a. Osim re-

dovnih poslova predvi|e-

nih dinami~kim planom,

posledwih dana je priori-

tetna sanacija puteva

o{te}enih bui~nim voda-

ma tokom vremensakih ne-

pogoda, koje su po~etkom

sedmice najvi{e pogodile

Pridvoricu i Jezdinu. Na

osnovu ugovora sa izvo|a-

~ima preduze}e je finansi-

ralo i krpqewe rovova za-

ostalih posle izgradwe ga-

sovoda u Qubi}u i udarnih

rupa na svim saobra}ajni-

cama na prilazima gradu.

Ovih dana, kako najvquju

nadle`ni iz “Gradca”, tre-

balo bi da bude zavr{ena i

izgradwa trotoara u Je-

zdinskoj ulici, pored ho-

tela “Morava”.

Osim na gradskom, puta-

ri su anga`ovani i na seo-

skom podru~ju, te je tako

zapo~eta popravka kolovo-

za i krpqewe udarnih rupa

na putevima u Vapi, Pri-

slonici i na prilazima

Ov~ar Bawi, a u Vujetin-

cima sanacija kolovoza ko-

ga su o{tetile “velike”

vode. Nakon toga, u ovom

selu }e biti izgra|eni

propusti na putu za Buko-

vac. Najve}e gradili{te

otvoreno je u Miokovcima,

u kojima }e, u sklopu pri-

prema za odr`avawe “Kaj-

sijade”, biti okrpqene

udarne rupe na koloovzu,

nasut i ure|en plato za

odr`avawe ove manifesta-

cije i poko{ena trava i

ukloweno rastiwe pored

puteva.

M. N.

ODR@AN SASTANAK ^A^ANSKIH PRIVREDNIKA

I DIREKTORA FONDA ZA RAZVOJ SRBIJE

DANAS BI U DELU ULICE SVETOZARA MARKOVI]A

TREBALO DA BUDE ZAVR[ENA IZGRADWA VODOVODNE

I MRE@E FEKALNE KANALIZACIJE

KAKO DO

POVOQNIJIH

KREDITA

KONA^NO DOBIJAJU

„SVOJU” VODU

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

NEKOLIKO MATURANATA ^A^ANSKE GIMNAZIJE IZ GENERACIJE 1948.

OBELE@ILO 65 GODINA MATURE

9

marketing 032/342-276

REPORTA@A

Nedavno se is-

pred Gimna-

zije okupilo

wenih sed-

moro biv-

{ih u~enika da obele`e 65

godina od mature ove ~e-

tvrte posleratne generaci-

je. Na`alost, bilo ih je ma-

lo, jer ih je, kako re~e jedan

od organizatora dru`ewa

Sre}ko Vasovi}, mnogo vi-

{e na onom, nego na ovom

svetu:

- U Gimnaziju smo u{li

u septembru 1940. godine i

iza{li 27. marta ’41 i vi-

{e se u wu nismo vra}ali

do februara ’45 godine.

Mawe grupe su se okupqale

i u~ile po ku}ama, u zgradi

sada{we MZ “Stari grad”,

u kafani “Stari grad”.

Najredovniji smo bili u

tre}em razredu, koga smo

poha|ali u zgradi dana-

{we Ekonomske {kole.

Odatle smo ’44. pre{li u

zgradu Galerije, a u aprilu

te godine se preselili na

igrali{te. Vratili smo se

u polurazru{enu zgradu,

bez vrata i prozora, koje

smo zatvarali kartonima.

Od ku}e smo donosili sto-

lice i po jedno drvo da za-

lo`imo furunu. Maturi-

rali smo u onda{woj za-

natskoj {koli, u podrumu

dana{we zgrade SUP - a.

Tada su u ^a~ku radile

prva i druga Gimnazija, ko-

je su posle rata podeqene

na mu{ku i `ensku, iz ko-

jih je 1948. godine sa di-

plomom iza{lo tri odeqe-

wa sa po 40 maturanata.

Uprkos te{kim ratnim i

poratnim vremenima, ova

generacije je ^a~ku i Sr-

biji podarila dosta pozna-

tih qudi, doktora nauka,

profesora, in`ewera, le-

kara, me|u kojima je i dr

Rade Qubi~i}. Do{ao je da

sa dvojicom drugova i ~e-

tiri vreme{ne, ali “dr`e-

}e” dame, koje su tog dana

stigle iz Beograda, evoci-

ra uspomene na gimnazijske

dane. One su zavr{ile gra-

|evinu, geologiju, arhitek-

turu... Nije im bilo te{ko

da doputuju iz Beograda,

jer, kako jedna re~e, “grabi-

mo ovo malo vremena i `i-

vota {to nam je ostalo”,

dok druga obe}a: “Ne}emo

se predavati, dok nas glava

i noge slu`e”. Pri~aju, po-

malo sa setom, da im je

“okupacijsko” {kolovawe

bilo “krwo i isprekida-

no”, da je policijski gim-

nazijski ~as po~iwao u

osam uve~e, kako su u bio-

skop odlazile dva puta go-

di{we, kada ih odvede raz-

redna, da su se “sa mu{kom

Gimnazijom dopisivali

ostavqaju}i ceduqice u

klupama”, a na matinea od-

lazile od tri do pet popod-

ne. Se}aju se drugova i po-

kazuju karikature iz |a~-

kih dana koje je nacrtao

wihov nedavno preminuli

drug Milija Nikoli},

profesora Ivana Balkovo-

ja koji je predavao matema-

tiku i bio “strah i tre-

pet”. Me|u crte`ima i ka-

rikatura profesora bio-

logije Dokmanovi}a koji je

“strahovito mrzeo pu{a-

~e”, Mihaila Borovskog,

profesora ruskog. Se}aju

se i posleratnog direktora

{kole Dragi{e Petrovi-

}a, Bo`a Kova~evi}a koji

je skoro svake godine pola-

gao popravni ispit iz ma-

tematike, da bi potom na

PMF zavr{io i diplomi-

rao upravo matematiku. Ra-

dojle Marki}evi}, zvani

Cojle je bio posebno duho-

vit i pametan, i iako je

polagao popravne ispite,

doktorirao je agromomiju,

predstavqa Vasovi} drugo-

ve iz generacije ’48.

Se}awa na {kolske dane

ni`u se i u “spomen sobi”,

otvorenoj 2007. godine, po-

vodom obele`avawa 170 go-

dina Gimnazije, u kojoj je

aktuleni direktor Gimna-

zije Ivan Ru`i~i} primio

maturante ~etvrte posle-

ratne generacije, ~estita-

ju}i im veliki jubilej. Po-

red vredne zaostav{ine,

pokazao im je i bistu wi-

hove profesorke Nade Ma-

muzi} Arsenijevi}, koja je,

ina~e, bila {kolska druga-

rica patrijarha Pavla, i

pisa}u ma{inu wenog su-

pruga Stanimira Arseni-

jevi}a, koji je sa ovom gene-

racijom slavio 55 godina

mature.

Nakon “{kolskog ~asa”

u Gimnaziji, stari matu-

ranti su posetili bolesne

drugove i rodbinu, na gro-

bqu odali po{tu preminu-

lima i dru`ewe nastavili

na zajedni~kom ru~ku.

M.N.

Vi{e od milion gla-

sova poslali su gra-

|ani za izbor 45 te-

retana na otvorenom koje

}e Coca-Cola sistem izgra-

diti povodom obele`ava-

wa ~etiri i po decenije od

po~etka proizvodwe naj~u-

venijeg svetskog napitka u

na{oj zemqi. U aktuelni

konkurs, koji je otvoren do

kraja jula, ukqu~ene su sve

op{tine u Srbiji, podeqe-

ne u tri kategorije prema

broju stanovnika i sve one

imaju podjednaku {ansu da

dobiju teretanu, a o tome,

koje }e to op{tine biti

upravo svojim glasovima

odlu~i}e gra|ani. Stanov-

nici mnogih op{tina, kao

i same op{tine, ve} su se

dobro organizovali u mo-

tivisawu svojih sugra|ana,

sa `eqom da upravo oni

dobiju svoju zonu za ve`ba-

we na sve`em vazduhu i, na-

ravno, besplatno.

„Za nas veoma zna~ajan

jubilej i uspeh koji smo po-

stigli na ovom tr`i{tu,

odlu~ili smo da podelimo

sa na{im sugra|anima, ta-

ko {to }emo im pokloniti,

simboli~no, 45 teretana

koje }e, nadamo se, podi}i

kvalitet `ivota u op{ti-

nama {irom zemqe. Ve`ba-

we i aktivan na~in `ivota

preduslovi su dobrog zdra-

vqa i zbog toga `elimo da

u~inimo ve`bawe dostup-

nim {to ve}em broju gra|a-

na. Broj qudi koji se za sa-

da ukqu~io u kampawu po-

tvr|uje da je ovaj aspekt ̀ i-

vota qudima va`an i si-

gurni smo da smo napravi-

li dobar izbor”, izjavio je

Ramon Vajdinger, general-

ni direktor kompanije Co-

ca-Cola Hellenic Srbija.

Projekat je pokrenut u

saradwi sa Nacionalnom

alijansom za lokalni i

ekonomski razvoj (NA-

LED) i uz podr{ku Mini-

starstva regionalnog raz-

voja i lokalne samouprave

i Ministarstva omladine

i sporta.

Dr`avni sekretar Mi-

nistarstva omladine i

sporta, Nenad Borov~anin

izjavio je da ovo Mini-

starstvo podr`ava kampa-

wu 45 Coca-Cola aktivnih

zona s obzirom na to da je

podsticawe zdravog na~i-

na `ivota mladih jedan od

strate{kih ciqeva Nacio-

nalne strategije za mlade:

“Slobodno vreme mladih je

jedan od 11 ciqeva Nacio-

nalne strategije za mlade, a

ukoliko to vreme nije

upotpuweno kvalitetnim

aktivnostima, onda su mla-

di u opasnosti da ga prove-

du na ulici. Najefikasniji

na~in da se borimo protiv

narkomanije, alkoholizma,

delikvencije, ali i da sa-

~uvamo psihi~ko i fizi~-

ko zdravqe mladih, jeste

kroz wihovo ve}e anga`o-

vawe u sportskim aktivno-

stima. Teretane na otvore-

nom su jedan od na~ina da

sport u~inimo dostupnim,

jer je kori{}ewe besplat-

no, a s druge strane nam je

potrebna podr{ka kompa-

nija koje mogu na ovaj na-

~in iskazati svoju brigu o

dru{tvu i zajednici u kojoj

posluju”.

Kako bi osvojili Coca-

Cola aktivnu zonu za svoju

op{tinu, gra|ani mogu da

glasaju do kraja jula putem

sajta www.45godinausrbi-

ji.rs ili aplikacije 45 go-

dina u Srbiji na Facebook

strani Fabrika radosti.

Rezultati glasawa mogu se

kontinuirano pratiti na

samom sajtu, gde se mo`e vi-

deti koje op{tine trenut-

no vode u svakoj kategoriji.

Progla{ewe pobedni~-

kih op{tina bi}e objavqe-

no u avgustu, dok je otvara-

we prve teretane na otvo-

renom predvi|eno za sep-

tembar. Planirano je da do

kraja 2013. bude izgra|eno

do 10 teretana na otvore-

nom, a preostalih 35, do

maja naredne godine.

Za sve dodatne informa-

cije mo`ete kontaktirati

ovla{}enu agenciju za od-

nose s javno{}u: Represent

Communications putem tele-

fona 011/71 52 500. Kon-

takt osoba: Tawa Vidovi}-

Vu~eti}.

MILION

GLASOVA ZA

TERETANE NA

OTVORENOM

NE PREDAJU SE,

DOK IH GLAVA

I NOGE SLU@E

10 PETAK 12. JUL 2013. GODINEDRU[TVO

Moderna i pro-

strana zgrada }e,

osim u~ionica za

individualan rad,

imati koncertnu

salu sa 210 mesta i

prostoriju za ton-

sko snimawe

Ru{ewe stare zgrade

privedeno je kraju i

uskoro }e po~eti

gradwa novog objekta, sa

prizemqem i spratom.

- Ove sedmice zavr{a-

vamo ru{ewe i ra{~i{}a-

vamo teren, a od ponedeq-

ka kre}e obele`avawe te-

meqa i druge pripreme za

iskopne radove. Zbog du-

`ine objekta, betonirawe

}emo raditi u fazama, a

prva betona`a bi mogla do

po~ne oko 20. jula - rekao

nam je {ef gradili{ta

Radovan Bosni}, iz “Ra-

marka”, gra|evinskog

preduze}a koje je, zajedno

sa “Univerzalom” i fir-

mom “Martiko” ~ini kon-

zorcijum koji je odabran

za izvo|a~a radova.

Novi objekat, od oko

2.000 kvadrata, nalazi}e se

na lokaciji stare muzi~ke

{kole, ali }e zahvatati i

obli`wi parking pro-

stor. Prema projektu ar-

hitekte Du{ana Vulovi}a

u zgradi }e, pored ostalih

prostorija, postojati 20

kabineta za individualnu

nastavu, koncertna sala sa

malim kafe barom (u wemu

}e roditeqi mo}i da sa~e-

kaju decu dok su na nasta-

vi, a ova prostorija }e

imati funkciju i kada se

budu odr`avali koncer-

ti), sala za probe kamer-

nih orkestara i studio za

snimawe sa “gluvom so-

bom”.

Gra|evinski poslovi

na ovom objektu su, zbog

wegove namene, veoma zah-

tevni, ka`e ^edo Vasovi},

{ef Odseka za javne nabav-

ke, investicije i nadzor.

- U ovom slu~aju nije va-

`na samo toplotna izola-

zija, radi energetske efi-

kasnosti, ve} svaka u~io-

nica mora da bude i zvu~-

no izolovana.

Nova zgrada Muzi~ke

{kole ko{ta}e Grad oko

120.000.000 dinara.

- Samo 18 i po miliona

dinara iznose tro{kovi

za gra|evinsko zemqi{te,

dok }e u izgradwu, ukqu~u-

ju} PDV, biti ulo`eno

oko 100 miliona dinara -

navodi Vasovi}.

Prema ugovoru izme|u

izvo|a~a radova i inve-

stitora, gradwa }e trajati

450 dana, a nastava u novoj

zgradi po~e}e 1. septembra

idu}e godine. U narednoj

{kolskoj godine Muzi~ka

{kola }e raditi u prosto-

rijama Gimnazije i jo{ ne-

koliko ~a~anskih {kola,

u koje su uo~i ru{ewa pre-

seqeni muzi~ki instru-

menti i druga oprema.

U protekloj {kolskoj

godini osnovnu muzi~ku

{kolu poha|alo je 416, a

sredwu 54 u~enika.

- U novoj zgradi bi}e

dovoqno mesta i za osnov-

ce i za sredwo{kolce, ko-

ji su tokom proteklih se-

dam godina, koliko pri

Muzi~koj {koli “Dr Voji-

slav Vu~kovi}” postoji

odeqewe sredwe {kole, ve-

}i deo ~asova imali u

Gimnaziji. Uslovi i za in-

dividualni i za grupni

rad bi}e neuporedivo bo-

qi od dosada{wih, a to su

zaslu`ili i u~enici, koji

svake godine sa takmi~ewa

donose sve vi{e nagrada, i

profesori, koji u radu sa

decom ne {tede vreme i

trud - rekao je direktor

{kole Slavoqub Niko-

li}. E. V.

Grupa “^udesmo” je ove go-

dine ~esto prisutna u ^a~-

ku. Bila je gost na koncer-

tu pijaniste Marka Mari}a, u

velikoj dvorani Doma kulture

priredila je sopstveni koncert,

a 22. jula pojavi}e se na ovogodi-

{wem “Karuselu”.

U prvoj sedmici jula, dvoje

muzi~ara iz ove grupe, Katarina

Pavlovi} i Igor Dragovi} u

^a~ku su, u okviru “Letwih dana

kulture”, zajedno sa decom omete-

nom u razvoju, odnosno korisni-

cima Dnevnog boravka, realizo-

vali niz radionica, objediwe-

nih projektom “Zajedno kreativ-

no”.

- Oboje imamo iskustva u radu

sa ovakvom decom. Igor je ve}

dve godine asistent u beograd-

skom udru`ewu “@ivimo zajed-

no”, a pro{le godine se nefor-

malna grupa “Inovartisti”, u

kojoj smo bili nas dvoje, Jovana

Uro{evi}, Jovana Todorovi} i

Neda Radovanovi}, bavila ure-

|ewem galerije u Dnevnom borav-

ku pri pomenutom udru`ewu i

pobedila na konkursu Beograd-

skog okruga za najboqi omladin-

ski projekat - uvodi nas Katari-

na u ~a~ansku “pri~u”.

Tokom gluma~kih, muzi~kih i

ritmi~kih ve`bi sa korisnici-

ma Dnevnog boravka u ^a~ku,

wih dvoje su sledili ideje bra-

zilskog rediteqa i pisca Augu-

sta Boala (1931 - 2009), koji je

dru{tvenim predrasudama i dis-

kriminisawu odre|enih grupa

suprotstavio Pozori{tem po-

tla~enih.

- Uvereni smo da je svaki ~o-

vek ponekad glumac i da talenat

nije privilegija pojedinih qu-

di. Svi smo mi u stawu i da od-

glumimo i da predlo`imo re{e-

we za odre|enu dramati~nu situ-

acije. Va`no je da se svi ukqu~e i

odigraju izvesnu scenu, naj~e{}e

vezani za diskriminaciju, potom

diskutujemo, a re{ewe nekada od-

glumi i publika. Svi smo mi,

ustvari, i glumci i publika u

isto vreme.

Katarina i Igor su veoma za-

dovoqni po~etkom saradwom sa

decom i vaspita~ima iz Dnevnog

boravka i `eleli bi da je nasta-

ve ve} na jesen, kroz nove oblike

rada sa osobama sa “posebnim”

potrebama.

- Na{ pristup ima edukativ-

ni, ali i socijalni karakter.

@eqa nam je da uti~emo na svest

gra|ana i pomognemo im da se

oslobode predrasuda i shvate da

svi imamo pravo na `ivot, dru-

`ewe, kreativnost - nagla{ava

devojka koja je ro|ena u na{em

gradu, a diplomu turizmologa

stekla u Beogradu.

Igor Dragovi} je iz Beograda,

u Izraelu je zavr{io studije

dramaturgije, a bavi se i grafi~-

kim dizajnom.

Kao ~lanovi “^udesma”, grupe

koja preferira tradicionalnu

muziku balkanskih naroda, u~e-

stvovali su u ovogodi{wem se-

rijalu “Ja imam talenat” i pla-

sirali se u finale. E. V.

U ^A^KU OTVORENO NOVO GRADILI[TE

PO^ELA IZGRADWA MUZI^KE [KOLE

^LANOVI GRUPE “^UDESMO” U^ESTVOVALI U “LETWIM DANIMA KULTURE”

KREATIVNE RADIONICE ZA OSOBE

SA „POSEBNIM“ POTREBAMA

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

VELIMIR VEQO MARINKOVI] IZ TRNAVE, AUTOMEHANI^AR „BO[ISTA” SA STA@OM OD SKORO POLA VEKA

11REPORTA@A

Iako je pre pet

godina, posle

~etiri decenije

i dva meseca

radnog sta`a, provedenog u

“Autoprevozu”, oti{ao u

penziju, Velimir Marin-

kovi} iz Trnave ni u miro-

vini ne miruje. Gotovo sva-

kodnevno u dvori{te poro-

di~ne ku}e, u kojoj `ive ~e-

tiri generacije, navrate

vlasnici vozila kojima je

potrebna pomo} ovog vr-

snog i nadaleko poznatog

majstora - automehani~ara

bo{iste. Ovaj zanat kojim

se sa velikom qubavqu i

posve}eno{}u bavi skoro

pola veka, savladao je, kao

najboqi u~enik i “peti-

~ar” u nekada{woj [koli

u~enika u privredi, koju je

upisao na nagovor Milana

Grujovi}a iz Parmenca,

kome je, ka`e, zbog toga i

danas zahvalan. Po zavr-

{etku trogodi{weg {ko-

lovawa, kao sedamnaesto-

godi{wak radio je nekoli-

ko meseci u trnavskoj za-

druzi na su{ari i kao vo-

za~ traktora i kombajna, da

bi te iste, 1966. godine za-

snovao stalni radni odnos

u “Autoprevozu”. Raspore-

|en je u radionicu koju je

vodio Milenko Krupniko-

vi}, kome je tako|e zahva-

lan za sve {to je na po~etku

prakti~nog rada nau~io.

- U to vreme “Autopre-

voz” je dr`ao liniju Beo-

grad - Makarska i ~uveni

voza~ ^edo Jovanovi} osta-

ne u kvaru kod Livna. Iako

sam bio mlad majstor, po-

{aqu me jednim autobusom

do Beograda, pa drugim iz

Beograda do Livna da ot-

klonim kvar. Nisam imao

rezervnu pumpu, nego samo

delove u torbi. Putovao

sam ceo dan i kada sam sti-

gao ^edo ka`e: “Mali, {to

si ti do{ao?” Kada sam po-

pravio pumpu i upalio mo-

tor, voza~ se obradova, a

me|u putnicima nastade ve-

seqe, po~e{e da me ~aste

~okoladom, napolitanka-

ma... - se}a se Veqo nekih

najupe~atqivijih trenuta-

ka u prvim godinama rada,

u kojima je jo{ “pekao” za-

nat, ali i popravqao mo-

tore autobusa i kamiona,

{to tada ~esto nije pola-

zilo za rukom mnogo isku-

snijim i starijim majsto-

rima.

Wegovo znawe, spret-

nost, brzina kojom je re{a-

vao i najte`e probleme, ni-

su pro{li nezapa`eno ni u

vojsci, koju je slu`io u No-

vom Sadu. Dok je jednom

prilikom posmataro “ci-

vilne” majstore kako vade

motor iz vojnog vozila, da

bi ga poslali na popravku

u ~a~anski “Remont”, Ma-

rinkovi} je, pri~a, odmah

video kvar i ponudio da ga

otkloni. I ovog puta je, me-

|utim, kao nekoliko godi-

na ranije u Livnu, osetio

nevericu kod starijih maj-

stora. Po{to je za relativ-

no kratko vreme popravio

pumpu na motoru i pokre-

nuo vojni kamion, kapetan

Radi{a Stefanovi} iz

Stopawe ga je, iako je imao

samo 20 godina, postavio

za {efa radionice, pamti

i posle vi{e od ~etiri de-

cenije Marinkovi} mnoge

detaqe iz vojni~kog `ivo-

ta:

- Kada je 1970. godine Ju-

goslaviju posetio Kaunda,

organizovana je vojna para-

da u Beogradu. Stare{ine

me po{aqu u drugu kasarnu

u Novom Sadu da budem u

pratwi bestrzajnih topova

koji su u~estvovali u para-

di. Mesec dana su pre toga

trajale pripreme u Beogra-

du, u~io sam voza~e kako da

voze, da “{altaju” da im se

vozila slu~ajno ne bi uga-

sila. Kada su sva vozila

pro{la, nastupilo je odu-

{evqewe i veseqe me|u

u~esnicima, i po{to se sve

besprekorno zavr{ilo, ko-

mandant parade pukovnik

Aleksandar Jovanovi} me

je nagradio desetodnevnim

odsustvom, a od moje jedi-

nice sam, povodom obele-

`avawa 22. decembra, Dana

JNA, te iste 1970. godine,

dobio sat.

Po povratku iz vojske,

Veqa je ~ekao posao u “Au-

toprevozu”, koji je u to vre-

me imao 16 pogona {irom

Jugoslavije. Bio je terenac

i izuzetno je voleo taj po-

sao, iako je putovao od

Slovenije, Hrvatske, do

Skopqa, Rjeke, Pule. Se}a

se da je u jednom danu, na

putu od Beograda do Slove-

nije, popravio tri “Auto-

prevozova” kamiona. Iako

se mnogo radilo, to je, ka-

`e, bilo najboqe vreme, jer

se dobro i zara|ivalo. U

vreme kada je vladala epi-

demija variole, dobio je,

se}a se, “zeleni” karton da

bi mogao da putuje po celoj

zemqi. Prva stanica tada

bila mu je Ivangrad, dana-

{we Berane, u kome je ovda-

{wi prevoznik imao radnu

jedinicu, ali ne i majstore

bo{iste. Nastavio je Ma-

rinkovi} potom da obu~a-

va kolege i u drugim pogo-

nima, u Gorwem Milanov-

cu, Ivawici, Ra{ki...

Po{to je firma po~ela

da nabavqa novija i savre-

menija vozila, Marinko-

vi} je krenuo na seminare,

na kojima se toliko “nao-

ru`ao znawem, da se vi{e

nije pla{io nikoga u ~ita-

voj Srbiji”. Bio je me|u pr-

vim majstorima koji su

“radili” mercedese i ska-

nije i nikada se, tvrdi, ni-

je vratio sa terena, a da ni-

je otklonio kvar i “sklo-

nio” vozilo sa puta. I dan

danas ka`e, „voli” kvar, da

ga snimi i odmah otkloni.

Kada je osamdesetih uve-

dena norma, a u radionici

kojom je rukovodio radilo

{est majstora “bo{ista”,

po~eo je Veqo da razmi{qa

o odlasku, tim pre {to je

imao ponude da pre|e u

“Poqoservis”, “Pegaz”, Za-

drugu. Preovladala je,

ipak, qubav prema firmi u

kojoj je “ispekao” zanat,

iz koje je od{kolavao dvoje

dece, sagradio ku}u, zbog

~ega je na li~ni zahtev na-

pustio radionicu u Kowe-

vi}ima. Postavqen je na

mesto {efa servisa na sta-

nici i uporedo sa tim po-

slom jedno vreme je radio i

kao voza~ direktora, a od

2007. godine i novih vla-

snika preduze}a, da bi se

naredne u maju, kada je iz-

ra~unao da je napunio 40

godina sta`a, pozdravio sa

kolegama i oti{ao u zaslu-

`enu penziju. Ali, ka`e da

i ne ose}a da je u mirovini,

jer svakodnevno popravi

neki motor, pumpu, organi-

zuje brojne aktivnosti kao

predsednik Saveta Mesne

zajednice... Osnovao je

1996. godine [ahovski

klub “Spartak”, organiza-

tor je i u~esnik brojnih

takmi~ewa sa kojih je, po-

kazuje, doneo mnoge meda-

qe. Bri`no ih ~uva, kao,

{to je pomalo neobi~no, i

brojne ulaznice sa svet-

skih i evropskih prvensta-

va iz sedamdsetih i osamde-

setih godina, podse}aju}i

sa neverovatnom precizno-

{}u na imena golgetera i

druge detaqe. “Opu{tenu”

pri~u tokom subotweg pre-

podneva prekida kombajni-

sta, tra`e}i Veqovu po-

mo}, jer mu je “procurela”

pumpa. Majstor “ugovori”

posao, jer ka`e, jo{ dok je

u~io zanat, nau~io je i da,

kao {to lekari imaju svoju,

i “bo{isti” imaju svoju za-

kletvu, koja ih obavezuje da

ma{ine koje “skidaju”

hlebno zrno popravqaju i

tokom praznika i u svako

doba dana i no}i.

M.N.

FOTO GLAS

Velike ki{e, koje se ovog leta

„trude“ da nam nadoknade

pro{logodi{wu su{u, ovih dana

ba{ ne znaju za meru. Ipak, ovaj

ko{ nije „zaplivao“ u na{u Moravu

zbog obilnih padavina i poplave,

ve} je od nadle`nih postavqen da

malo „obogati“ sportske sadr`aje

pored gradske pla`e. U Sportskom

centru „Mladost“ ka`u da su se

ugledali na neka jezera u Srbiji,

gde su se odavno oprobali „vodeni“

ko{arka{i. Zbog lo{eg vremena

ispod ovog moravskog ko{a nikako

da se zaigra. Ako je po narodnom

verovawu, posle Petrovdana ~ekaju

nas suna~niji dani. I tada igre

mogu da po~nu...

KO[ U VODI „^EKA“ SUNCE

MAJSTORKOJI „VOLI” KVAROVE

Sa unukom koja ne voli da se slika

12 PETAK 12. JUL 2013. GODINESTARI ^A^AK

Pred na je zdom sa vre me nih ur -ba ni sta i gra di te qa, prene ko li ko go di na je ne sta lai ~u ve na “Ka si na”, ko ja jesvo jom im pre siv no {}u ipa ti nom ople me wi va lagrad ski am bi jent i pod se }a -la na pro te kla vre me na ine ka da {we `i te qe ^a~ ka.Da na {wi ^a ~a ni je pam tepo ra znim sa dr ̀ a ji ma: go -di na ma se u woj na la zi laBi bli o te ka, mno gi su je po -se }i va li ra di su per mar ke -ta u pri ze mqu, a kon cempro {log sto le }a u wu su,ali iz dvo ri {ta, za la zi lilo kal ni po li ti ~a ri, jer suSrp ski po kret ob no ve i jo{ne ke stran ke u ovoj zgra di

ima le kan ce la ri je. Ret ko kood na {ih sa vre me ni ka, me -|u tim, zna da je “sta ri ca”oro nu le fa sa de u mla do stibi la go sti o ni ca na gla su,pr vi ho tel sa sobama zapreno}i{te u ~a ~an skoj va -ro {i, koji je u `i vot kre -nuo sa ime nom “Kod pr vogsrp skog kra qa”, a po sle ne -kog vre me na ste kao na ziv“Ka si na”. Kao “me ha nu pr vekla se”, iz gra dio ju je, oko1870. go di ne, Fer di nandKren (1826 – 1894), Ne macko ji se iz Ru me do se lio u^a ~ak sre di nom pret pro -{log ve ka i po stao je dan odwe go vih naj bo ga ti jih i naj -u gled ni jih gra |a na. Iz sa -~u va nih do ku me na ta vi di seda je “Ka si na” gra |e na kaoplan ski ugo sti teq ski obje -kat i bi la, za ono vre me ina {u sre di nu, mo der na iluk su zno opre mqe na. Osno -va zgra da na uglu Uli ce

kra qa Alek san dra (da na -{we Grad sko {e ta li {te) iIva wi~ kog so ka ka (Uli cakne za Mi lo {a) ima la jeob lik }i ri li~ nog slo va G.

U pri ze mqu su se na la zi lika fa na, sa la za ru ~a va we,kuj na, stan za ka fe xi ju itri go stin ske so be, a naspra tu osam so ba, u ko je seula zi lo iz hod ni ka sa unu -tra {we stra ne, sa le i nu -`ni ci. Spo sob nog i vred -nog Fer di nan da pri vla ~i -li su ra zno li ki po slo vi.Po do la sku u ^a ~ak naj prese ba vio svo jim pin ter skimza na tom, on da se la tio tr -go vi ne i u woj po sti gao ve -li ki uspeh. Ro do na ~el nik jepi var ske in du stri je u ^a~ -ku, osim par ne pi va re imaoje i par ni mlin, a do ka zaose i kao gra |e vin ski pred u -zi ma~. Ia ko je po se do vao“ka fan sko pra vo” (do zvo luko ju su pre ma ta da {wem za -

ko nu mo ra li da ima ju qu diko ji su dr ̀ a li ka fa ne), ni -ka da se ni je ba vio ugo sti -teq stvom, a zgra de za ovuna me nu, me |u ko ji ma su bi leka fa na “Pi va ra”, iz gra |e -na 1887. go di ne u okvi ru no -ve ku }e Kre no vih, i ka fa neu Po ̀ e zi i Sa ma i li, da vaoje pod ki ri ju. Ta ko je bi lo isa “Ka si nom”, ko ju }e na sle -di ti we go va k}er ka Je le neHa di ja (1872 – 1917).

U bra ku Fer di nan da iFran ci ske Kren ro |e no jepeto ro po to ma ka, ali su de -~i ji uz rast i bo le sti pre -`i ve li sa mo sin Ste van iosam go di na mla |a Je le na.U vre me ka da se ona ro di la,Ste van, ko ji }e ka sni je u Be -~u za vr {i ti Pi var sku aka -

de mi ju i u Sr bi ji na sle di -ti o~e ve po slo ve, na la zio sekod de de u Ru mi, na {ko lo -va wu, a u pi smu ro di te qi -ma, go ti com i na ne ma~ komje zi ku, ras pi ti vao se za svo -ju ma lu se stru, na zi va ju }ije, od mi lo {te, Len ~i. Ukwi zi “ Po ro di ca Kren, za -~et nik in du stri je u ^a~ ku”,~i ji je au tor Ste va no vaunu ka Ma ri ja Bo ka rev, ta -ko |e ~i ta mo da je Je le na ra -no de tiw stvo pro ve la u^a~ ku, a on da je i ona, ra di{ko lo va wa i sa vla da va wane ma~ kog je zi ka, upu }e na uRu mu. We na pre pi ska sa po -ro di com ot kri va ose tqi vude ~i ju du {u, a ~e ̀ wa za ro -di te qi ma i to pli nom wi -

ho vog do ma do mi ni ra ju i upi smi ma ko ja su u ^a ~aksti za la iz Be o gra da, gde jeJe le na, sa ne pu nih de set go -di na, kre nu la u “Vi {i `en -ski za vod”, ~e tvo ro go di -{wu pri vat nu {ko lu ko juje, po ugle du na stra ne za vo -de za vas pi ta va we de vo ja kaiz “vi |e nih ku }a”, otvo ri -la iz ve sna Ade la ^er ma no -va. U “Cer man ki nom za vo -du” de voj ke su u~i le hri -{}an sku na u ku, je sta stve ni -cu, ne ma~ ki i fran cu ski je -zik, kla vir i isto ri ju, a nada qe {ko lo va we uglav nomni su od la zi le, jer se sma -tra lo da su im ste ~e na zna -wa “do voq ne za wi ho vuulo gu obra zo va ne `e ne, maj -ke, su pru ge i do ma }i ce”. Poza vr {et ku {ko le, de voj ka sevra }a u ^a ~ak i u we muosta je do 1889. go di ne, ka dase, sa 17 go di na, uda je za {a -ba~ kog dro ge ri stu dr Mi ja -i la Jo va no vi }a i bra~ ni`i vot za po ~i we u Kra gu jev -cu. Mi raz ko ji je Fer di -nand Kren dao uz k}er kuobuhvatao je i „Kasinu” i,zbog svo je vred no sti, u{aou isto rij sku li te ra tu ru.Ali, ~a ~an ski in du stri ja -lac je osim ve li ko du {no stiis po qio i pre do stro ̀ nosti svo je de te i se be osi gu raougo vo rom ko ji je sa ze tomsa ~i nio pri li kom pri mo -pre da je mi ra za. Ubr zo }e sepo ka za ti ko li ko je we govgest bio mu dar, jer Je le nin`i vot sa Mi ja i lom, na vi -klim na bo em ski i ra sip -ni~ ki `i vot pre bra ka ine sprem nim da ga se od rek -ne zbog po ro di ce, ni je biosre }an. U vre me ka da je do -ne la od lu ku da se raz ve de isa k}er ka ma Ka ta ri nom iDa nom vra ti Kre no vi ma u^a ~ak ima la je sa mo 21 go -di nu, a mi raz je, sud skomod lu kom, u ce lo sti vra }enFer di nan du Kre nu. Za mla -du i bo ga tu `e nu ubr zo po -~i wu da se in te re su ju no vipro sci, a po no vo }e se uda -ti u 27. go di ni, za voj nog le -ka ra \u ru Ha di ju, Ze mun cako ji je u to vre me slu ̀ bo vaou ^a~ ku. Je le na je i u dru gibrak u{la sa za ma {nimmi ra zom, a ta da je ve} bi la

Ferdinand i FranciskaKren 1887. godine

Jelena Kren sa drugim mu`em \urom Hadijom i decom iz prvog i drugog braka, oko1910. godine. Stoje: Katarina i Danilo Belimarkovi} i Dana Igwatovi}.Sede: \urina sestra Jelisaveta i majka Katica, Jelena Kren i \ura Hadija.U Jeleninom krilu je sin Kosta, a u dowem redu }erka Olga.

Pogled sa severozapadne straneHotel „Kasinu” dobila je u miraz Ferdinandovak}erka Jelena

KA SI NAPR VI HO TEL^A ̂ AN SKE VA RO [I

Као "механу прве класе", изградио ју је, око 1870.године, Фердинанд Крен (1826 – 1894), Немац којисе из Руме доселио у Чачак средином претпрош-лог века и постао један од његових најбогатијих инајугледнијих грађана.{ }

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 13STARI ^A^AK

i vla sni ca “Ka si ne”,ka fa ne u Sa ma i li i ne -ko li ko ku }a u ^a~ ku, jerjoj je me |u vre me nu umrootac, a ona na sle di lavred nu imo vi nu. Pri hodod iz da va wa “Ka si ne” iosta lih zgra da ula ga laje u iz dr ̀ a va we i {ko -lo va we de ce iz pr vogbra ka, a iz pre pi ske sabra tom Ste va nom vi dida je stal no ima la pro -ble ma sa ki raj xi ja ma ite {ko sa wi ma iz la zi lana kraj.

Je le na i \u ra su `i -ve li sklad no. Dok torHa di ja je po ti cao izugled ne po ro di ce, bio jefin i obra zo van ~o vek, apre ma we nim k}er ka mase od no sio kao pre ma ro -|e noj de ci. Zbog pri ro dewe go vog po sla po ro di caje ~e sto me wa la me stobo rav ka. Ubr zo po ven -

~a wu sa Je le nom, \u rado bi ja pre me {taj u Le -sko vac, oda tle se se le uJa go di nu, Pi rot, Pro ku -pqe, pa po no vo u Le sko -vac. Ka ta ri na Jo va no -vi} se uda je za ~u ve nogsrp skog ofi ci ra Da ni laBe limar ko vi }a, dok we -na ro |e na se stra Da napo sta je su pru ga okru -`nog in ̀ e we ra Vla deIg wa to vi }a, iz Pi ro ta.

Is cr pqe na tu ber ku -lo zom i bri gom o po ro -di ci, Je le na umi re u 45.go di ni, u je ku Pr vogsvet skog ra ta. Mu` joj jeu to vre me bio in ter ni -ran u Bu gar sku, oba ze tasu se na la zi la na fron -tu, a de ca iz dru gog bra -ka, Ol ga i Ko sta, jo{uvek su bi li ma lo let ni.Rat je be sneo, pa Ste va nuKre nu ni je bi lo la ko dapro na |e se strin grob i

we ne po smrt ne ostat kepre ne se u po ro di~ nu ka -pe lu na ^a ~an skom gro -bqu. Po po vrat ku iz in -ter na ci ja \u ra Ha di ja jesa svo jom de com `i veo uPan ~e vu i, prem da sla -bog zdra vqa, na d`i veosu pru gu vi {e od dve de -ce ni je. Wi ho va k}er kaOl ga za sno va la je po ro -di cu sa Sla vkom Ni ko -li }em, apo te ka rom izKo vi na, ro di la tro je de -ce i osta la u ovom me stu.Sin Ko sta, o~ ni le karpo pro fe si ji, oti {ao je1941. go di ne u za ro bqe -ni {tvo, a po sle ra ta seni je vra tio u ze mqu. UNe ma~ koj se o`e nio En -gle ski wom Xo a nom Van -dels i sa wom ot pu to vaou Afri ku, gde je ra diokao le kar. U Ugan di imse ro di la k}er ka Alek -san dra, a wih tro je }e se

ka sni je traj no na sta ni tiu Lon do nu.

Ko sta Ha di ja je i po -sled wi vla snik “Ka si -ne”, ko ju je, kao i jed no -sprat nu ku }u u cen tru^a~ ka u ko joj se po slera ta na la zio {a hov skiklub, na sle dio od maj ke.U vre me na ci o na li za ci -je, Ko sti nu imo vi nu jepri svo ji la dr ̀ a va, a onje sa mo jed nom po se tioJu go sla vi ju i maj ~inrod ni grad. Ma ri ja Bo -ka rev ga pam ti kao krup -nog i le pog ~o ve ka, ko jije imao gu ste obr ve imno go li ~io na svo ga de -du Fer di nan da Kre na.Ko sta, we go va su pru ga ik}er ka vi {e ni su me |u`i vi ma, ali u En gle skoj`i ve we go vi unu ci -Ni ko las i Vik to ri jaBraun.

E.V.

marketing 032/342-276

GRAD KAFANA

Dok je bio tur ska ka sa ba, ^a~ ku je imao ha no ve, a po sle oslo -bo |e wa od Tu ra ka u we mu po ~i wu da ni ~u me ha ne, no vi ugo sti -teq ski objek ti. Glav ne me ha ne bi le su Vla di ~in han, pre ko pu tada na {we Op{tine, So ki }a an, u ta da {woj Uli ci kra qa Alek -san dra i Sa ta rin an, na Ma loj pi ja ci. I ha no vi i me ha ne su slu -`i li za sme {taj put ni ka, ro be i sto ke, a raz li ko va li su se po to -me {to su u me ha na ma {ta le bi le odvo je ne od pro sto ra za go ste.Osta lo je za be le ̀ e no da su, osim me ha na, ve} ta da po sto ja le i ka -fa ne, u ko ji ma su se go ste kra }e za dr ̀ a va li. Ugo sti teq ski po saoje i u pro {lo sti bio ite ka ko pri vla ~an, pa je zbog ve li kog bro -ja me han xi ja i ka fe xi ja u ^a~ ku jo{ 1846. go di ne osno va no me -han sko - ka fan sko udru ̀ e we. Pre ma po pi su iz 1863. go di ne u po -se du sta nov ni ka va ro {i bi lo je 15 me ha na i de vet ka fa na. Naj ve -}i broj ugo sti teq skih obje ka ta po se do vao je tr go vac Mi lo{ Ig -wa to vi}, a sle di li su ga Vla di mir Ha xi} i Alek sa Ra do vi}, ta -ko |e tr gov ci. Pre ma za pi su Ili je Kri va ~i }a, iz 1863. go di ne,pr va plan ski zi da na me ha na no si la je na ziv “Ta ko vo”, a pre i me -no va na je u “Pa riz” ka da su Obre no vi }e na tro nu za me ni li Ka ra -|or |e vi }i. U pret pro {lom ve ka ^a ~ak }e, po ja vom no vih ilipre u re |e wem sta rih zda wa, do bi ti i dru ge ka fa na, me |u ko ji masu „Za na tlij ska ka si na”, „Mi }o vi }a ka fa na”, „Dra ga ~e vo”,„Evro pa”, „Be o gra ~i}”, „Car La zar”, „Pro le }e” …Po pla nu do -ne tom iz Be ~a, Ste van Kren je 1900. go di ne sa gra dio ve le lep niho tel “Kren” (po sle na ci o na li za ci je ste kao je ime “Be o grad”), a{est go di na ra ni je u ^a~ ku je po dig nut ho tel “Ru si ja”. Dra gu tin,sin ka fe xi je Ob ra da La zo vi }a }e, po sle o~e ve smr ti, me ha nupre tvo ri ti u ho tel “La zo vi}”, u ko me }e 2007. go di ne pr vi put u^a~ ku za svi ra ti gra mo fon. Ka fa na “Tri ba gre ma” ra di la je jo{pre Pr vog svet skog ra ta, a iz me |u dva ra ta na me stu go sti o ni ceVla di ~in han sa gra |en je ho tel “Srp ski kraq”. Na sta rom va {a -ri {tu se po ja vio “Zlat ni kow”, a za me |u rat ni pe riod ta ko |e seve zu je po ~e tak ra da ho te la “Ru ski car”, ka fa na “Bel vi”, “Mo ra -vi ce” i jo{ ne kih ugo sti teq skih ob je ka ti. Ovo bi bio sa mo deopo da ta ka iz is crp nog ra da “Ugo sti teq ski objek ti u ^a~ ku doDru gog svet skog ra ta”, ar hi tek te Mi lo {a Ra do va no vi }a, ob ja -vqe nog 2006. go di ne u Zbor ni ku ra do va Na rod nog mu ze ja u ^a~ ku.Do voq no da se na slu ti ko li ko su ^a ~a ni vo le li ka fa nu i ko li -ko su ova kva me sta bi la va ̀ na za `i vot na {ih pre da ka i isto ri -ju gra da.

Pre ru{ewa Sada{wi stambeno - poslovni kompleks

14 PETAK 12. JUL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

DAR KO MI LO VA NO VI] IZ ^A^ KA, JE DI NI PRO IZ VO\A^ LU LA U SR BI JI

15REPORTA@A

Vr {i mo uslu ge:

- po mo} u ku }i (~i {}e we Va {ih sta no va, pe -

gla we, pri pre ma Va {ih sla va, svad bi, ro |en -da na...)- ~i {}e we i odr ̀ a va we po slov nih pro sto ri ja

- ~i {}e we no vo i zgra |e nih stam be nih i po -

slov nih pro sto ri ja i pri pre ma za teh ni~ ki

pri jem zgra da

- be bi si ter ser vis Vam je na ras po la ga wu 24~a sa dnev no- ne ga sta rih i bo le snih oso ba

- me di cin ska ne ga (ku pa we po kret nih i ne po -kret nih oso ba i dr.)- pra we i pe gla we u na {oj pe ri o ni ci (stol -

wa ka, po ste qi ne, }e ba di, za ve sa i osta log ru -bqa)- se lid be ne uslu ge (pre voz na me {ta ja, uno {e -

we, iz no {e we, de mon ta ̀ a i mon ta ̀ a na me -{ta ja)- sre |i va we trav na tih po vr {i na, va {ih dvo -

ri {ta (na me se~ nom ni vou)- maj sto ri je u ku }i – ha us maj stor- mo ler ske ra do ve

- ta pe tar ske

- vo do in sta la ter ske

- zi dar ske

- ke ra mi~ ke uslu ge

- elek tro po prav ke

- ~i {}e we te pi ha

- ~i {}e we zgra da

- po prav ka kom pju te ra i

wi ho vo odr ̀ a va we

- po prav ka i iz ra da va -

{ih aku sti~ nih i elek -

tri~ nih `i ~a nih in -

stru me na ta (gi ta ra,man do li na,bas pri mo va,i dr.)- de ko ra ci je – ukra {a va we sa la za svad be, ro -

|en da ne, i is pra }a je)- fri zer ske uslu ge (u va {im pro sto ri ja ma)- vi sin sko pra we sta ka la

- ~i {}e we tvr dih po do va i wi ho vo po li ra we

(plo ~i ca, mer me ra i itd.)- ~i {}e we dim wa ka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

marketing 032/342-276

UDar ko voj ku }i, najed noj po li ci po re -|a ne su lu le ko je on

ko ri sti. A one ko je su iza -{le iz we go ve ra di o ni ceza vr {i le su {i rom re gi o -na, ali i u Ka na di, Ame ri -ci, Ita li ji, pa ~ak i u In -do ne zi ji. Od lu la {a (~o ve -ka ko ji pu {i lu lu) do pajp -mej ke ra (pro iz vo |a ~a lu la)sti gao je za sa mo go di nu da -na, a lu le ko je su we govpro iz vod no se na ziv “Gi -lo”, {to je na di mak we go -vog si na Ga vri la.

Za lu lu su po treb ni po -seb ni du va ni, ali i teh ni -ke i ve {ti ne pu {e wa, ko jeje Dar ko u~io pu tem in ter -ne ta, ka ko bi pra vil no ko -ri stio lu lu ko ju mu je drugpo klo nio. Pre tra ̀ u ju }iin ter net, upo znao je i ve -li ke ko lek ci o na re. Po -sred stvom in ter ne ta je ku -pio ne ko li ko lu la, a za tim

od lu ~io i da pro ba sam daih iz ra |u je. I ta ko je raz -vio, za sa da, ho bi, ali sena da da }e on vre me nompre ra sti u uno san bi znis.

U po ~et ku je imao sa mobu {i li cu, a sa da i svo jura di o ni cu, u po dru mu ku }e.Dar ko je upo znao do stapajp mej ke ra, ali naj vi {emu je po mo gao je dan iz Cr -ne Go re. Ne ka da mu je za iz -ra du lu le tre ba lo pet na e -stak da na, a sa da je na pra vii za ne ko li ko sa ti. Na rav -no, ko li ko }e vre me nautro {i ti, za vi si i od mo -de la.

Dar ko kup ce uglav nom

na la zi na in ter ne tu, ma dasvo je uni kat ne pro iz vo depro da je i u dve rad we, u Be -o gra du i u No vom Sa du.

- Lu le ko ri ste i oni ko -ji pu {e, ali ima i ko lek ci -o na ra, ko ji ih sa mo sa ku -pqa ju. Lu la {i su ma lo spe -ci fi~ ni qu di. Uglav nom,oni ko je sam upo znao vo leda u`i va ju u sve mu. Pra visu he do ni sti. Imam ku pa -ca, ko ji ima ju skrom ni japri ma wa, ali ku pu ju lu leko je vre de i vi {e od 100evra – pri ~a Dar ko.

Fo to gra fi je pr vih ne -ko li ko lu la ko je je na pra -vio, po sta vio je na in ter -

net i ta da su po ~e li da gakon tak ti ra ju lu la {i.

- Pr ve pri mer ke sam po -klo nio, ~ak i ne kim qu di -ma ko je ni sam ni po zna vao.Po {to ni sam imao ni {taod ala ta, iz ra da lu la je po -~e la da mi pra vi fi ne tro -{ko ve i od lu ~io sam dapo~ nem da ih pro da jem. Pr -ve sam pro da vao po ce ni od20, 30 evra, ta~ no ko li kome je ko {tao ma te ri jal zawi ho vu iz ra du. Ka ko se vi -{e qu di ras pi ti va lo, i ce -na je ra sla. Po sa ve tu dru -gih pajp mej ke ra, od re diosam mi ni mal nu ce nu, ko jaje 80 evra. Naj vi {e sam od

jed ne lu le za ra dio 150 evra– pri ~a Dar ko.

Ka da pra vi lu le naj vi -{e vo di ra ~u na o ma te ri ja -lu. Naj ~e {}e ko ri sti vres,me di te ran sko dr vo, od no -sno we gov ko ren, ko ji je do -sta ot po ran na vi so ke tem -pe ra tu re. Ta ko |e, ko ri stii mo ~var ni hrast ili mor -tu, ko ju mo ̀ e da na ba vi uSr bi ji, dok sve osta lo,Dar ko na ba vqa iz ino -stran stva.

-Bit no je da lu la bu dedo bro iz bu {e na, da za pre -mi na `ar ni ce bu de od go va -ra ju }a, da ka nal bu de u sa -mom dnu `ar ni ce i on da }edu van iz go re ti do po sled -we trun ~i ce… Tre ba vo di -ti ra ~u na i o te ̀ i ni lu le.Ima qu di ko ji je dr ̀ e u ru -ci, ali ima i onih ko ji jedr ̀ e u usti ma – pri ~a Dar -ko.

Ako ni ste zna li, lu la seko ri sti sa mo jed nom u to ku24 ~a sa, jer dr vo mo ra daod ma ra. Za to lu la {i ima juvi {e lu la. To je pra vi lo zalu le od vre sa i od ma sli ne,ob ja {wa va Dar ko, dok je

lu la od mor te do sta ot por -ni ja. Dar ko ne pra vi lu leod mer {a ma, ali one mo gunaj ~e {}e da se ko ri ste.

- Mer {a ma ili mor skepe ne ima naj vi {e u Tur skoji [pa ni ji, ali ga ~ak imai u rud ni ku mag ne zi ta uMi li }ev ci ma. Mer {am jema te ri jal ko ji ne uti ~e naaro mu du va na i lu le pra -vqe ne od mer {a ma mo gu dase ko ri ste non stop, za tosva ki lu la{ ima bar jed nuova kvu lu lu. Ta ko |e, du vaniz lu le se ne uvla ~i u plu -}a, ve} se sa mo “pu} ka” -ob ja {wa va Dar ko. On ka ̀ eda je pre stao da bro ji ko li -ko je lu la na pra vio, ka da jepre {ao ci fru 40, a pro daoih je vi {e od 30. Ia ko i uSr bi ji na |e po ne kog kup calu la {a ili ko lek ci o na ra,ka ̀ e da se lu le naj vi {epro iz vo de i ko ri ste u Dan -skoj, Skan di na vi ji, En gle -skoj, Fran cu skoj, Ita li jii Ame ri ci. Uko li ko ne ko -ga za ni ma ju lu le mo ̀ e kon -tak ti ra ti Dar ka pu temmej la gi lo pi pes@gmail.co m.

I. M.

Za vr {io je elek -

tro teh ni ku, ra di u

Po li cij skoj upra -

vi, a u svo joj ra di -

o ni ci pro iz vo di

lu le. Ka da mu je

pre dve i po go di ne

ko le ga sa po sla po -

klo nio sta ru lu lu,

tri de set {e sto go di -

{wi Dar ko Mi lo -

va no vi} se za in te -

re so vao za ovaj

pred met i ubr zo

po stao pro iz vo |a~

lu la, pre ma we go -

vim re ~i ma, je di ni

u Sr bi ji

LU LE KO RI STE HE DO NI STI

16 PETAK 12. JUL 2013. GODINESELO

Usklopu priprema za pro-

slavu 12. jula, Dana mesne

zajednice, u Kulinovcima

je renoviran Spomen kompleks

“Dr Dragi{a Mi{ovi}” i u we-

govoj neposrednoj blizini izgra-

|eni sportski tereni. Ovaj posao

zapo~et pre mesec dana kr~ewem

korova i ~i{}ewem prostora, go-

dinama zapu{tenog i zaraslog u

rastiwe, me{tani su okon~ali

pro{le subote. Radovi su ko{ta-

li skoro tri miliona dinara, a

sredstva su obezbedili brojni

donatori, JP “Gradac” i mesna

zajednica. Potpredsednik Saveta

MZ Miroslav Poledica ka`e da

su u zgradi Doma popravqeni

plafoni, ure|ena dva sanitarna

~vora, postavqeni novi podovi,

okre~ene prostorije. Dom nije

odr`avan vi{e od dve decenije,

napomiwe on i najavquje da }e u

narednom periodu biti obavqene

jo{ neke popravke i objekat “do-

veden u besprekorno stawe”.

- Na ovom poslu svakodnevno,

do kasnih ve~erwih sati, radili

su mladi i deca uz pomo} nas od-

raslih, da bismo stigli da rado-

ve zavr{imo do Petrovdana, kada

slavimo Dan mesne zajednice.

Skoro 95 odsto neophodnih sred-

stava obezbedili su donatori,

odnosno oko 30 ovda{wih firmi

i JP “Gradac”. Svi kojima smo se

obratili za pomo}, iza{li su

nam u susret, jer su uvideli da

Savet MZ ~ini ekipa vrednih,

sposobnih i po{tenih qudi, koji

su spremni da svaki posao iznesu

do kraja.

Zahvaquju}i kolektivnom ra-

du, dru`ewu i saradwi sa ruko-

vodstvom MZ, JP “Gradac” je do-

prineo da za nepunih sedam dana

bude oplemewen prostor pored

Spomen doma u Kulinovcima, za-

dovoqno isti~e direktor Neboj-

{a Jovanovi}. Osim sa ovim JP i

donatorima, Kulinov~ani uspe-

{no sara|uju i sa drugim mesnim

zajednicama, {to potvr|uje i Vi-

oleta Markovi}, predsednica

MZ “3. decembar”:

- Posle akcija koje smo reali-

zovali u na{oj mesnoj zajednici,

od donacije dobijene od “Sinal-

ka”, preostale su nam dve table i

dva ko{a. Olu~ili smo da taj po-

klon ustupimo MZ Kulinovci, da

bi upotpunila i “o`ivela” pro-

stor pored Spomen doma.

Posle dana{we proslave, no-

vo rukovodstvo MZ ]e prionuti

na nove poslove, najavio je Pole-

dica, i me|u prioritete uvrstio

krpqewe udarnih rupa na putevi-

ma i izgradwu kanalizacione

mre`e u gorwem delu Kulinova-

ca. Planirano je i da na prosto-

ru Spomen kompleksa bude podig-

nut bazen za okupqawe i zabavu

mladih.

Me{tani Kulinovaca tradi-

cionalno slave Petrovdan, tako

da }e i danas ugostiti brojne

prijateqe, donatore, predstavni-

ke lokalne samouprave i javnih

preduze}a, najavio je Milisav

[ibinac, sekretar Saveta MZ.

Osim dru`ewa i narodnog vese-

qa pored Spomen doma, progra-

mom proslave predvi|eno je orga-

nizovawe i turnira u malom fud-

balu. M. N.

Kod Ruskih grobova, mesta

gde je 1944. godine, u borbi

protiv Nemaca, poginulo

osam Rusa - crvenoarmejaca i isto

toliko Srba - pripadnika

Narodno oslobodila~ke borbe, sve

do osamdesetioh godina pro{log

veka na Ivawdan je redovno odr`a-

van va{ar, jedan od naj~uvenijih i

najpose}enijih u ovom kraju. Onda

je obi~aj izgubio aktuelnost, da bi

pro{le subote ovaj lokalitet po-

novo postao mesto masovnijeg oku-

pqawa Trep~anaca i wihovih kom-

{ija.

Nikla je {atra, zasvirali i za-

pevali “Jevremci”, a 27 ekipa zalo-

`ilo vatru i pod vedrim nebom,

svaka u svom kotli}u, skuvala ri-

bqu ~orbu.

- Bez smu|a nema dobre ~orbe -

sa`eto }e Miodrag Petrovi},

glavni kuvar ekipe “Moravac” iz

Mr~ajevaca. O ostalim sastojcima

kao da se ne vaqa, jer svaki u~e-

snik, zna se, ima svoju tajnu i ~uva

je za sebe.

Iz Mr~ajevaca je i ekipa “Unuk

i deda”. Deda, Jevto Gajovi}, i

unuk, Nikola, vi{e slu`e za slika-

we i paradirawe, dok glavne po-

slove oko vatre obavqa Dule, Jev-

tov sin i Nikolin otac. U kotli}u

se kr~kaju luk i {argarepa, a o

onome {to }e do}i kasnije Gajovi-

}i ne htedo{e da zbore.

Samo za nijansu su transparent-

niji “^arobwaci”, petorica

{kolskih drugova, pripadnika ge-

neracije 67. Svi su Trep~anci,

dvojica, Aco i Vlade, od Mili}a,

ostali, Rade, Milomir i Milija,

od Karapavlovi}a.

- Skobaq je iz Lima, deverika

iz Morave, bi}e jo{ nekoliko vr-

sta ribe, a pripremili smo i dru-

ge, ~arobne sastojke - ka`e Aco,

“portparol” ekipe.

- Najva`niji su zabava, dru`e-

we, prijateqstvo - ukqu~i se u

razgovor Vlade.

Neki su do{li da se nadme}u,

drugi da podr`e manifestaciju i

takmi~are, a me|u wima je i Sta-

nimir Cane Nikoli}, {ahovski

velemajstor. Rodom je, ka`e, iz

ovog sela i puno mu je srce kada se

seti nekada{wih va{ara.

- Sre}an sam {to se narod iz-

mirio i {to je potreba za zajedni-

{tvom nadma{ila politi~ka i

ostala trvewa iz pro{losti - na-

gla{ava poznati {ahista.

U ime Grada ^a~ka manifesta-

ciju je otvorio pomo}nik grado-

na~elnika Sa{a Obradovi}, iz-

raziv{i `equ da “Ivawdanski

kotli}” postane tradicionalno

obele`je Dowe Trep~e. Uspeh tak-

mi~arima po`eleo je i Drago Bo-

gi}evi}, predsednik Saveta Me-

sne zajednice, organizatora “Ko-

tli}a”.

- @eleli smo da i na{a Trep~a

ima svoju manifestaciju, a ideja

da to bude takmi~ewe u kuvawu

ribqe ~orbe potekla je od Branka

Vulovi}a, koji je poreklom iz na-

{eg sela, a `ivi u Mr~ajevcima.

Zahvalnost za pomo} dugujemo

Gradu ^a~ku i sponzorima - re-

kao je Bogi}evi}. @iri, u kome su

bili on, Vlade Mili} i Milan

Dobrosavqevi} odlu~io je da pr-

va nagrada pripadne mr~ajeva~-

kom “Moravcu”, druga ekipi “Br-

ko i drugari”, iz Miokovaca, a

tre}a ekipi “Bombastik”. Pobed-

nicima su dodeqeni pehari, dok

su zahvalnice dobile sve ekipe -

u~esnice prvog “Ivawdanskog ko-

tli}a”. Prire|en je i zajedni~ki

ru~ak, a na jelovniku se, osim ri-

bqe ~orbe, na{ao i posan pasuq.

E. V.

U MESNOJ ZAJEDNICI „KULINOVCI“ RENOVIRAN SPOMEN KOMPLEKS „DR DRAGI[A MI[OVI]“

URA\ENO VI[E ZA MESEC DANA,

NEGO ZA 20 GODINA

PRVI „IVAWDANSKI KOTLI]” U DOWOJ TREP^I

LEPO JE KAD SE NAROD SLO@I I RASPOLO@INa spomenik poginulim crvenoarmejcima i partizanima vence

su polo`ili predstavnici Grada, Mesne zajednice i SUBNOR - a.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 17SELO

UMiokovcima }e sutra biti odr`ani pe-

ti “Dani srpske kajsije”. Za razliku od

prethodne godine, kada je mraz u~inio

svoje, ove godine je rod dosta boqi. Nije lo{ ni

kvalitet, s obzirom da je prethodnih meseci

grad udario i na Miokovce. Vo}ari su jedino

nezadovoqni po~etnom otkupnom cenom od 30

dinara, koja odavno stagnira.

- Od kada smo pokrenuli “Dane kajsije”, ima-

mo vi{e kupaca. Ranije smo bezuspe{no poku-

{avali da spojimo Turisti~ku organizaciju i

na{u manifestaciju. Bitno je da ona bude pro-

movisana na svim sajmovima turizma, kao i

ostali potencijali ^a~ka. Nisu samo Miokov-

~ani uspe{ni proizvo|a~i kajsije, nego i vo}a-

ri u Gorwoj Gorevnici, Mili}evcima, Prije-

voru, Rakovi. Analize su pokazale da na{a kaj-

sija sadr`i i do 14 odsto suve materije i da je

bogata {e}erom. Nekada je bila kori{}ena za

proizvodwu ekstrakta - podsetio je Miroslav

Nedeqkovi}, predsednik organizacionog odbo-

ra manifestacije”. Osim Mesne zajednice,

glavni u organizaciji “Dana srpske kajsije” su

i vo}ari iz Udru`ewa “Miokova~ka kajsija”.

Organizatori su svoju manifestaciju najavili

jo{ pro{le sedmice u Gradskom ve}u. Nadaju se

uspe{nom plasmanu, s obzirom na to da

kajsija nije najboqe rodila u smederev-

skom i ostalim krajevima Srbije.

Kao i prethodnih godina, pokrovi-

teq “Kajsijade” je lokalna samouprava.

Pro{logodi{wa manifestacija bila je

prvo javno pojavqivawe nove gradske

vlasti. Sutra }e, na neki na~in, u Mio-

kovcima obele`iti prvu godi{wicu.

- Grad i Javno preduze}e “Gradac”

potrudili su se da urede centralni pro-

stor za odr`avawe ove manifestacije.

“Dani kajsije” iz godine u godinu dobi-

jaju sve ve}i zna~aj. Nadamo se da }e i

ovoga puta prote}i u duhu stvarala{tva, da bu-

du zadovoqni i kupci i prera|iva~i - re~i su

gradona~elnika Vojislava Ili}a.

Manifestacija je nastala i kao pobuna pro-

tiv zapostavqawa sela. Ove godine }e zbog fi-

nansijskih razloga trajati samo jedan dan.

- Selu bi trebalo re}i hvala i za ono {to

~ini za razvoj privrede. Koliko su Miokovci

vredni pomena svedo~e i dve kwige koje su mu

posve}ene autora Milo{a Obradovi}a. Jedna je

“Miokova~ki rodoslovi”, a druga “Mio-

kova~ka vekovawa” - naveo je urednik

programa manifestacije Miladin Vuko-

savqevi}.

Od bogatog programa koji Miokov~a-

ni pripremaju za sutra trebalo bi pome-

nuti predavawa na temu uzgoja, prerade i

plasmana kajsije. Profesor Agronom-

skog fakulteta dr Tomo Milo{evi} go-

vori}e o iznenadnom su{ewu kajsije, po-

javi koja ne zaobilazi ni najsavremenije

vo}wake. O tradicionalnom i standard-

nom uzgoju predava}e dr Ivan Gli{i},

dok je tema mr Branka Popovi}a prerada

i proizvodwa rakije od kajsije. Z. J.

Manifestacija “Dani Sla-

tinske bawe” trajala je

tri dana, od pro{le su-

bote do ponedeqka. Inicirali su

je me{tani u nameri da skrenu pa-

`wu javnosti i nadle`nih na bla-

gotvorne resurse i turisti~ki po-

tencijal ovog mesta. Krenuli su

`estoko ne bi li uredili infra-

strukturu i pro{irili sme{tajne

kapacitete.

- @ivimo u brdsko-planinskom

kraju i u takvim uslovima mehani-

zacija nam ne mo`e mnogo pomo}i.

Ali, zato imamo lekovitu vodu,

~ist vazduh i zdravu hranu, ne pr-

skamo vo}e i povr}e. Kod nas je sve

zdravo. Mnogi su posle terapije u

Slatinskoj bawi ustajali. Ja sam

ovde le~io polomqenu ruku koja je

ponovo o`ivela, kao da je nisam

povre|ivao - ka`e Dra{ko Tutuno-

vi}, glavni organizator “Dana

Slatinske bawe”.

Me{tani Slatinske bawe name-

ravaju da sagrade i mawu drvenu

crkvu. Tim povodom pro{log vi-

kenda posetio ih je episkop [uma-

dijski Jovan. Prvih dana manife-

stacije obe}awa za prosperitet

bawe stigla su i od gradskih vla-

sti.

- Planiramo da Slatinsku ba-

wu podignemo na nivo koji joj pri-

pada. Ve} u ponedeqak }e gradska

Komisija za planove po~eti izra-

du regulacionog plana. Nadam se

da }e ve} slede}e godine radovi ov-

de biti u jeku, kao i prvi rezulta-

ti. Grad priprema i projekat za

izgradwu kanalizacione mre`e za

ovaj kraj koji koristi vodu sa si-

stema u Kuki}ima - najavio je gra-

dona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}.

Obe}awa za razvoj bawe stigla su i

od direktora Javnog preduze}a

“Gradac” Neboj{e Jovanovi}a.

Slatinska bawa ima mineralne

vode za le~ewe reumatizma i ko-

`nih bolesti. Stalni posetioci

ka`u da su terapijski rezultati

izvanredni, ali bawa kuburi i sa

sme{tajnim kapacitetima koji u

sezoni budu popuweni do posled-

weg mesta.

Na otvarawu “Dana Slatinske

bawe” prigodan kulturno-umet-

ni~ki program pripremili su u~e-

nici Osnovne {kole “Branislav

Petrovi}”. Z. J.

SUTRA „KAJSIJADA” U MIOKOVCIMA

PROGRAM

10.00 Liturgija u miokova~koj crkvi

Defile ko~ija kroz selo

Izlo`ba kajsije, prera|evine od kajsije, umetni~ki rado-

vi...

15.00 Otkrivawe belega miokova~koj kajsiji

15.30 Otvarawe izlo`bi

16.00 Okrugli sto “Nove sorte kajsije, gajewe `utog zlata,

wegova prerada i plasman”

18.00 Sve~ano otvarawe manifestacije

18.30 Sve~ana akademija, uvodni deo Poselo kraj lampeka

“^ari srpskog pro~evqa”

20.30 Saborisawe

ROD SOLIDAN, CENA NISKA

PRVI „DANI SLATINSKE BAWE“

ZA NOVI

TURISTI^KI

BUM

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40 - 50

pasuq 300

paprika 50 - 70

paradajz 30 - 50

krastavac 15 - 20

tikvice 20

brokoli 200

boranija 100 - 150

gra{ak 200 - 250

kupus 20 - 30

karfiol 300

per{un 10 - 20

{argarepa 60 - 80

cvekla 30 - 50

zelena salata - 30

crni luk 30 - 100

beli luk 250 - 300

crni luk mladi - nema

beli luk mladi - nema

VO]E

{qive 30 - 50

jabuke 30 - 50

kru{ke 30

tre{we - nema

jagode - nema

maline 250

breskve 50

kajsije 30 - 60

lubenice 40

ju`no vo}e 100 - 220

orasi 1.200

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90

pili}i 350

jaja 8 - 13

kajmak 500 - 600

sir 350 - 400

pr{uta 1.200 - 1.700

slanina 300 - 800

suxuk 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 160 - 170

prasi}i 230 - 250

ovce 100 - 120

jagwad 190 - 200

p{enica 30

je~am 32

kukuruz 30

18 PETAK 12. JUL 2013. GODINEZDRAVSTVO

Crevne infekcije, koje

su karakteristi~ne za

letwi period se uglav-

nom manifestuju u bla-

`oj formi kao stoma~-

ni grip. Lekari savetu-

ju kori{}ewe lak{e

hrane u ~e{}im obro-

cima

Prema savetima stru~waka, da

bi se izbegle letwe crevne in-

fekcije, svaki dan treba unositi

puno povr}a i vo}a dobro opranog, kao i

proizvode od `ita, odnosno crnog inte-

gralnog bra{na. Od mesa, se preporu~uje

piletina i riba. Pored vode, treba piti

slatko i kiselo mleko, jogurt, biqne i

vo}ne ~ajeve, negaziranu mineralnu vodu,

blago zasoqene supe.

Toplo letwe vreme ~esto je pra}eno

akutnim crevnim infekcijama koje nasta-

ju uno{ewem lako kvarqivih namirnica.

Visoke temperature izuzetno pogoduju raz-

mno`avawu bakterija i virusa u hrani.

Stru~waci ka`u da se letwe virusne

infekcije uglavnom manifestuju u bla`oj

formi u vidu stoma~nog gripa. Put ovih

infekcija je fekalno oralni, odnosno do-

lazi spoqa preko zaga|ene hrane i vode,

kao i prqavih ruku. Inkubacija od kon-

takta sa virusom do pojave simptoma bole-

sti traje jedan do dva dana. Prve tegobe

pra}ene su bolovima u stomaku, koji su

o{tri, prodorni i difuzni. Tako|e se is-

poqava nagon za povra}awem ili povra}a-

we. Javqaju se i te~ne stolice bez sluzi i

krvi, ~etiri do osam u toku dana. Posle

stolice i daqe je prisutan ose}aj puno}e

sa la`nim pozivima na pra`wewe. Blaga

malaksalost tako|e je upe~atqiv simptom,

kao i povi{ena temperatura. Lekari na-

gla{avaju da virusne infekcije digestiv-

nog trakta imaju miran tok, tako da uz ade-

kvatno pona{awe i nadoknadu prirodne

crevne flore probioticima, zdravstveno

stawe se normalizuje za relativno kratko

vreme.

BAKTERIJSKE

INFEKCIJE SU GORE

Sa druge strane, bakterijske crevne in-

fekcije daju mnogo te`u klini~ku sliku i

tako|e su ~e{}e tokom toplih dana.

Uzro~nici su patogene i nepatogene bak-

terije. Me|u patogenim su najagresivnije

salmonela, {igela i stafilokok. Nepato-

gene, mawe agresivne su enterobakterije

tipa e{erihije koli. Sve one mogu da se

na|u u hrani koju jedemo u letwem periodu

kada su temperature visoke. Osim toga,

postoji i ru`na navika da jedemo gde stig-

nemo, konzumiraju}i jela po restoranima

i kioscima brze hrane, ne vode}i ba{

mnogo ra~una o uslovima, higijeni i kva-

litetu pripreme i ~uvawa ponu|enih

obroka, upozoravaju stru~waci. Za bakte-

rije su ova-

kvi uslovi

i d e a l n i .

One se izu-

zetno brzo

r a z m n o -

`avaju u

lako kvar-

qivim na-

mirnicama

kao {to su

mleko, mle~ni proizvodi,

jaja, meso, majonez, kremo-

vi...

Naj~e{}i uzro~nik u

letwem periodu je salmone-

la. Nakon dan, dva od uzi-

mawa zaga|ene hrane po~i-

we povra}awe, bolovi u

stomaku i dijareja. Stoli-

ce su u po~etku ka{aste, a

zatim vodenaste i obilne.

Oboleli gubi dosta te~no-

sti i malaksao je. Prisut-

na je i povi{ena tempera-

tura, pra}ena glavobo-

qom i bolovima u mi{i-

}ima. Simptomi se uglav-

nom smiruju petog dana od

po~etka tegoba. Izvori za

ovu vrstu infekcije su jaja,

kao i ukvareno pile}e ili mleveno meso.

Osim salmonele, {igela tako|e zna da na-

pravi neprijatan zdravstveni problem

inficiranom. Simptomi karakteristi~-

ni za ovu vrstu infekcije su bol u stoma-

ku, dijareje sa primesama sluzi i malo

krvi, ali i povi{ena temperatu-

ra. Ove in-

fekcije se

tako|e pre-

nose zaga|e-

nom hranom

i vodom. I

na kraju, sta-

filokokni toksin daje

klini~ku sliku samo nekoliko sati od

trenutka infekcije. Prisutan je jak nagon

na povra}awe, lo{e op{te stawe, kao i

~este stolice.

Za bakterijske infekcije va`i isto

{to i za virusne, ka`u lekari. Va`no je

mirovati, uvesti re`im dijetalne ishra-

ne, nadokna|ivati te~nost i uzimati pre-

parate protiv stoma~nih bolova. Kod

bakterijskih infekcija antibiotike tre-

ba uzimati iskqu~ivo uz savet lekara, ni-

kako na svoju ruku. U te`im slu~ajevima

inficirana osoba mo`e da zavr{i i u

bolnici, gde joj se daju infuzioni rastvo-

ri.

KAKO SE ZA[TITI

Stru~waci upozoravaju da se crevne

infekcije mogu spre~iti ukoliko se pa-

`qivo postupa sa obradom `ivotnih na-

mirnica. Tako|e, bitno je temeqno prati

ruke sapunom pre, u toku i posle pripre-

me hrane i termi~ki obra|ivati namir-

nice `ivotiwskog porekla na temperatu-

ri iznad 70 stepeni Celzijusa. Osim toga,

va`no je da se pripremqena hrana jede od-

mah i da se ne dr`i du`e od ~etiri sata na

kuhiwskoj temperaturi. Termi~ki obra-

|ena hrana treba da se ~uva na temperatu-

ri do deset stepeni, a najboqe je na plus

~etiri, u plitkim posudama i po mogu}-

nosti ne du`e od dva sata. Kuvana hrana

treba dobro da se podgreje, a da se spre~i

dodir termi~ki obra|ene i sirove hrane.

Tako|e, hrana treba da se za{titi od kon-

takta sa insektima (posebno od muva) i

`ivotiwa, a posu|e i kuhiwski pribor

treba dobro da se ~isti. I na kraju, voda

za upotrebu u kuhiwi treba da bude higi-

jenski ispravna. I. M.

VIRUSI I BAKTERIJE U STOMAKU

Predmeti koji nas svakodnevno okru`uju predstavqaju leglo bakterija, ponekad i virusa. Mikroorganizama

ima u erkondi{nima, na telefonima, VC daskama... Na sre}u, u evolutivnom smislu oni su se prilagodili na{em

ambijentu, pa osobe sa dobrim imunolo{kim barijerama wihovo prisustvo uglavnom i ne ose}aju. Qudi ne treba

da ih se pla{e, jer je organizam razvio sopstvene odbrambene mehanizme, nagla{avaju stru~waci.

Klima ure|aji su nezaobilazni u toplim danima. Poseduju odre|ene fine filtere koji ne propu{taju bakteri-

je, kao ni parazite i slobodno`ivu}e amebe. Uredno odr`avawe klima ure|aja i zamena o{te}enih filtera, spre-

~ava pojavu bilo koje bolesti gde su uzro~nici ovi mikroorganizmi. U poslovnim i u ku}nim uslovima, klima

ure|aje, odnosno filtere, treba ~istiti dva puta godi{we.

Ukoliko se to ne radi, mo`e do}i ne samo do respiratornih, ve} i do ozbiqnijih neurolo{kih bolesti, kao

{to je, primera radi, meningitis, odnosno upala mo`danica.

Telefoni mogu biti mesto {irewa infekcija, naro~ito ako jedan aparat koristi vi{e qudi. Na ovaj na~in

opisan je slu~aj prenosa koksaki virusa, iako su virusi najosetqiviji od svih mikroorganizama, pa shodno tome

i najmawe prisutni.

Zajedni~ki toalet je potencijalno mesto rasejavawa najrazli~itijih infekcija. Kada je re~ o ovom mestu, po-

sebnu pa`wu treba obratiti na aktuelne hlamidije i herpes virusne infekcije.

LETO I CREVNE INFEKCIJE

BAKTERIJE I VIRUSI IZ KLIMA URE\AJA I TELEFONA

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 19ZDRAVSTVO

Direktorka Agencije za akre-

ditaciju zdravstvenih ustano-

va dr Sne`ana Mani} uru~ila

je pro{le sedmice direktoru

Doma zdravqa dr Vladu Ve-

li~kovi}u sertifikat o akre-

ditaciji ove zdravstvene usta-

nove na tri godine. Ovoj sve~a-

nosti je prisustvovao i direk-

tor Zdravstvenog centra dr Ra-

doslav Milo{evi}, predstav-

nici lokalne samouprave i

zaposleni u Domu zdravqa

Direktor Doma zdravqa dr Vlade

Veli~kovi} je istakao da akredita-

cija predstavqa zna~ajan podstrek

i va`an korak ka daqem unapre|ewu kva-

liteta pru`awa zdravstvenih usluga i po-

dizawu nivoa kvaliteta u le~ewu. On je za-

hvalio zaposlenima u Domu zdravqa na ne-

sebi~nom trudu i zalagawu za dobijawe

akreditacije, direktoru Zdravstvenog

centra dr Radoslavu Milo{evi}u na razu-

mevawu i pomo}i koju je pru`ao tokom ce-

log procesa akreditacije, zajedno sa ce-

lim kolegijumom, lokalnoj samoupravi,

javnim komunalnim preduze}ima, mediji-

ma i svim qudima dobre voqe koji su po-

magali u ovom procesu.

- Unapre|ewe kvaliteta podrazumeva

standardizaciju postupaka, opreme, uslo-

va za pru`awe usluga i za nas u Domu zdra-

vqa ovaj proces nije zavr{en dobijawem

akreditacije, ve} je potrebno stalno una-

pre|ivati nivo kvaliteta le~ewa. Dom

zdravqa ima oko 500 zaposlenih. Proces

akreditacije koji je zapo~eo po~etkom

2012. godine, zaposleni nisu do`iveli kao

te{ko}u, ve} kao obavezu koja }e i wima i

pacijentima doneti boqitak. Mo`da je u

po~etku i bilo neverice, ali {to je pro-

ces odmicao, pozitivna energija je bila

sve prisutnija i mislim da nas ona i daqe

dr`i, a ogleda se u zajedni{tvu i sna`noj

`eqi da se postigne ne{to boqe i kvali-

tetnije - rekao je dr Veli~kovi}.

Doktor Radoslav Milo{evi} je ~esti-

tao menaxmentu Domu zdravqa, direktoru

i zaposlenima i naglasio da je dobijeni

sertifikat odraz kvalitetnog rada, po ko-

me je Dom zdravqa i prepoznatqiv.

Direktorka Agencije za akreditaciju

dr Sne`ana Mani} naglasila je da je akre-

ditacija veliki korak za ~a~anski Dom

zdravqa:

- Mislim da ste kroz postupak akredi-

tacije na dobar na~in promenili funkci-

onisawe ustanove, ali i da ste unapredili

me|uqudske odnose, uveli timski rad i da

}ete sada na druga~iji na~in prilaziti

re{evawu problema, ukoliko se pojave.

Proces akreditacije zapo~eo je u fe-

bruaru 2012. godine, a u maju 2013, kvali-

tet rada Doma zdravqa ocewivao je tako-

zvani tim spoqa{wih ocewiva~a, imeno-

vanih od Agencije. Na osnovu analize wi-

hovog izve{taja, pravilnika o akredita-

ciji, Zakona o zdravstvenoj za{titi i

standarda za akreditaciju, Agencija je do-

nela re{ewe o akreditaciji Doma zdra-

vqa ^a~ak na tri godine.

- Re{ewem o akreditaciji vi ste tek

zapo~eli posao, koji se odnosi na daqi

rad zdravstvene ustanove i stalno unapre-

|ewe. Na{ akreditacijski program je na-

cionalni program, formiran na interna-

cionalnim principima i mo`e se poredi-

ti sa bilo kojim programom akreditacije

u evropskim zemqama. Prema pravilniku

o akreditaciji, potrebno je da napravite

plan za unapre|ewe kvaliteta, na osnovu

preporuka koje ste dobili od spoqa{wih

ocewiva~a i to je obaveza koja se mora oba-

viti u roku od {est meseci. O~ekuju vas

godi{we posete spoqa{wih ocewiva~a,

koji }e oceniti da li radite u skladu sa

standardima. Domovi zdravqa koji u|u u

na{ program, postaju na{i saradnici i

mi smo im uvek na raspolagawu - istakla je

dr Mani}.

I. M.

POTVRDA KVALITETA

Tokom leta telo znojewem gubi mnogo

vode, pa je va`no piti puno te~no-

sti kako bi se nadoknadio taj gubi-

tak i osiguralo da ko`a ostane meka i hi-

drirana. Izme|u 11 i 16 sati trebalo bi

ostati kod ku}e ili u debeloj hladovini,

jer su tada sun~evi zraci najja~i, isu{uju

ko`u koja potom br`e stari i uni{tava

se. Imajte na umu da kremu za sun~awe oba-

vezno treba naneti 30 minuta pre sun~awa.

Leti je dobro koristiti tonik koji zatva-

ra pore i hladi ko`u i hidratantnu kre-

mu, kao i ~istiti lice barem dvaput na

dan, ~ak i ako ste stalno kod ku}e. I pi-

ling je dobro uraditi ~e{}e nego u ostat-

ku godine kako biste uklonili mrtve }e-

lije i poboq{ali cirkulaciju krvi u li-

cu.

Masne kreme trebalo bi ostaviti za

hladnije vreme. Izbacite gazirane napit-

ke jer su puni {e}era, {to nije dobro ni za

ko`u. Nastojte da smawite unos diuretika

poput alkohola i kofeina jer i oni uti~u

na izbacivawe vode iz organizma.

Hla|ewe lica

Nakon sun~awa najboqe }ete ohladiti

i hidrirati ko`u lica ako pome{ate po-

lovinu krastavca sa jogurtom u mikseru i

ostavite na licu petnaestak minuta. Is-

koristite leto da nahranite ko`u iznutra

sa mnogo vo}a i povr}a, ve`bajte i svako-

dnevno sebi priu{tite barem sedam, osam

sati sna.

Ako koristite lekove

- izbegavajte sunce

Lekovi za pritisak, kao i pojedini an-

tibiotici mogu pove}ati osetqivost na

sunce i {anse za opekotine, zavisno od va-

{eg tipa ko`e. ^ak i deset minuta izlaga-

wa suncu mo`e biti problem. Zato upotre-

bqavajte kreme sa visokim za{titnim

faktorom 50 i ostanite u hladu ili obu-

cite majicu ili haqinu.

[e{iri su odli~na za{tita

[e{iri su odli~na za{tita za lice.

Nabavite one prozra~ne, {irokog oboda,

tako da {tite i deo ramena. Izaberite ma-

terijale u kojima mo`ete i u vodu, pogoto-

vo u vreme jakog sunca. Naravno, ni ispod

{e{ira ne mo`ete bez kreme za sun~awe.

Osim temena za{titite i kosu.

Jogurt i paradajz le~e opekotine

Mle~ne kiseline iz jogurta deluju umi-

ruju}e na ko`u opaqenu suncem. Ostavite

ga na ko`i 30 minuta, kao masku pre mla-

kog tu{a. Tako|e, sok od paradajza brzo

smiruje `ari{te upale, a osim {to {titi

iznutra, le~i i spoqa. Opekotine i vru}u

ko`u nakon sun~awa prema`ite sokom od

paradajza. Ali prvo je testirajte na malom

delu ko`e.

Vru} tu{ nakon izlagawa suncu nije

dobar, jer }e dodatno isu{iti i zagrejati

ko`u. Hladan tu{ nakon znojewa poma`e

da se dowi slojevi ko`e rashlade i da se

smawi izbijawe akni. Me|utim, ako `eli-

te samo da se rashladite, mlak tu{ je bo-

qi, jer }e hladan samo podstaknuti telo da

se zagreva.

Kamilica protiv oticawa

Kako raste temperatura, tako ko`a na

licu izgleda podbulo i sve masnije jer te-

lo na visoke temperature reaguje zadr`a-

vawem vi{ka vode. ^aj od kamilice je pri-

rodni diuretik i smawi}e otoke.

I. M.

AKREDITOVAN DOM ZDRAVQA

KAKO SE PRAVILNO SUN^ATI?

Dr Vlade Veli~kovi} i dr Sne`ana Mani}

20 PETAK 12. JUL 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

Uzbudqiva pri~a o sazrevawu

U izdawu Lagune nedavno se

pojavio novi roman Sare Desen,

„Istina o ve~nosti“. Roman au-

torke koju jednako rado ~itaju

svi, jo{ jedna je dirqiva i lepa

pri~a o odrastawu jedne {esnae-

stogodi{wakiwe. Duboka pri~a

o qubavi i onome {to nas ~ini

sna`nijim kad smo suo~eni sa

`ivotnim prekretnicama.

Da bi poku{ala da se izbori

sa svojim ose}awima nakon o~e-

ve smrti, Mejsi je pa`qivo isplanirala leto. Dane }e

provoditi u biblioteci, gde }e raditi za informacio-

nim pultom. Ve~eri }e posvetiti spremawu prijemnog is-

pita za fakultet. Slobodno vreme }e iskoristiti da po-

mogne svojoj poslom opsednutoj majci. Mejsi pre`ivqava

dan po dan s la`nim osmehom na licu i re~enicom „ja sam

dobro“. Me|utim, Mejsini planovi ne obuhvataju iznena-

|uju}i i haoti~an posao u Vi{ keteringu. Tek kad tamo

upozna novo dru{tvo – i kad joj za oko zapadne talento-

vani, privla~ni Ves – shvata da je sasvim u redu da pone-

kad poka`e ose}awa. Jer, i kad nekog vi{e nema, `ivot ne

prestaje. Mo`e li Mejsi zaboraviti na bol i shvatiti

koliko je lepog tek ~eka?

Sara Desen je jedna od najpopularnijih pisaca za mla-

de danas u svetu. Laguna je do sada objavila wene romane

„Samo slu{aj“, „Neko kao ti“, „Prepusti se“. Pet wenih

romana je nagra|eno presti`nim ameri~kim priznawem

Udru`ewa bibliotekara za najboqu kwigu za mlade a ro-

man „Istina o ve~nosti“ je uvr{ten u prvih deset najbo-

qih kqiga za mlade.

Roman pun neo~ekivanih obr-

ta!

Di [ulman je napisala i/ili

ilustrovala pedesetak kqiga

koje su postigle zapa`en uspeh

na top listama, a „Groznica“ je

prva qena kqiga za tinejd`ere.

Pred vama je qubavna pri~a o

devojci iz 21. veka i rimskom

gladijatoru. Jedan virus }e omo-

gu}iti da se vremenski jaz pre-

mosti i da se oni susretnu u novoj dimenziji. Njihova

stvarnost je nestabilna, zbog ~ega }e biti ugro`ena ne sa-

mo qihova qubav ve} i qihovi `ivoti.

Dva sveta. Dva milenijuma. Jedna qubav. Neustra{ivi

rimski gladijator. Nepromi{qena devojka iz dvadeset

prvog veka. Spaja ih tajanstveni virus...

Leta gospodqeg 152. – Setos Leont je gladijator koji

o~arava publiku svojim ume}em, ali neo~ekivano biva

raqen i dospeva na ivicu smrti.

Leta gospodqeg 2012. – Eva je izuzetna devojka – me|u-

tim, stalno ne{to brqa. Upisuje se u {kolu za darovitu

decu i poku{ava da po~ne `ivot iz po~etka, ali jedan

trenutak u laboratoriji dove{}e do u`asavaju}ih posle-

dica.

Evu i Setosa spaja ~udesna karika, koja ih tako|e mo-

`e razdvojiti – jer je qihova groznica neizle~iva, a qu-

bav je zbog toga smrtonosna.

Mo`e li qubav pre`iveti sudar dva sveta, sudar koji

dovodi u pitaqe opstanak samog vremena?

Di [ulman je diplomirala engleski na Univerzitetu

Jork, posle ~ega je nastavila da studira ilustraciju na

Umetni~koj {koli Harou. Kao pisac i ilustrator posti-

gla je izuzetan uspeh u svetu.

Di [ulman

GROZNICA

Sara Desen

ISTINA O VE^NOSTI

PRI^E IZ „AUTOBUSA“

^udne su qudske naravi. Nau~ili smo da ~ujemo ka-

ko se qudi dovijaju na razne vol{ebne na~ine da bi

`iveli i pre`iveli, opskrbili svoje porodice i sebe

potrebnim predmetima. Najnovija pri~ica doga|ala

se u jednoj prodavnici obu}e. Do{ao jedan mu{karac

da kupi cipele, prili~no kico{ki raspolo`en. Te, ne

svi|a mu se boja, te ne svi|a mu se {tep. Iznosile mu

devojke kutije sa odgovaraju}im brojem cipela, a on

probao, probao i nikako da se odlu~i. Toliko je zago-

milao, da su mu se na kraju na nogama na{le dve ras-

parne cipele, koje je uporno hteo da kupi, ne priznaju-

}i wihovu razliku. Pri tom je sve vreme teatralno po-

zirao oslawaju}i se za pultom, ~as na jednom, ~as na

drugom laktu, licitiraju}i svoje visoko obrazovawe,

tako da ga niko ne mo`e “napraviti ludim”. I jedna

hrabra gospo|a donela je da reklamira cipele kupqe-

ne pre pola godine. Sa~uvala `ena ra~un, |onove izli-

zala od upotrebe, ali na jednoj ga pretesterisala po-

preko. Da je taj gumeni |on stvarno puk’o, imao bi kri-

vudavu, a ne pravolinijsku, reckanu pukotinu, reko{e

joj. Di`e galamu “gospo|a podvala”, ali joj se naum, da

iza|e iz radwe u novim cipelama, nije ostvario. Pa ko

koga ovde pravi ludim? Jednoj mladoj `enici palo na

pamet da zameni sandalice za devoj~icu koje je dobila

na poklon od bake iz drugog grada, kupqene u sasvim

drugoj radwi, samo zato {to joj se nije svi|ala boja,

ponev{i se kao da je na buvqaku. Bez razumevawa za

{ifru i vrstu robe, da o broju artikla, popisu robe,

ulazu, izlazu, ne govorimo. Vrhunac gluposti dogodio

se prilikom prodaje patika. Jedna doterana i moderna

mlada devojka tra`ila je veli~inu 39,5 odre|enog mo-

dela patika. Prodava~ica je oti{la u magacin, vrati-

la se i rekla:”Na`alost, nemamo, imamo samo 39 i jed-

nu polovinu” (koja je bila obele`ena kao razlomak

1/2). Obe su se qubazno pozdravile i oti{le svaka svo-

jim putem...

Z. L. S.

NOVE CIPELE

KUD “Tanasko Raji}” iz Qubi}a je u okviru Letwih

dana kulture u ^a~ku, na Ivawdan, 7. jula, izvelo

program “Mesto moje, zavi~aju mio”, koji je zami-

{qen kao scenski prikaz narodnog obi~aja “{umadijsko

prelo”. Iako je za realizaciju ovog programa idealan pro-

stor bilo najavqeno dvori{te Narodnog muzeja, vremenske

prilike su “{umadijsko prelo” izmestile u Galeriju ove

ustanove, {to nije umawilo do`ivqaj. Ovim prikazom,

dru{tvo iz Qubi}a je verno o`ivelo tradiciju, koja se na-

ro~ito odumirawem srpskog sela, polako zaboravqa.

- Smisao ovakvog programa je upravo o~uvawe narodne

tradicije u izvornom obliku i weno preno{ewe na mla|e

generacije, sa porukom da se sete davnih vremena i mlado-

sti svojih majki i baka, kako bi verno preneli i sa~uvali

autenti~ne srpske obi~aje i na~in na koji su se dru`ili na-

{i preci - rekao je predsednik dru{tva Zoran Zate`i}.

Prela su vrsta “mobe”, a odr`avana su kad su no}i bile

duge. Na prelima su `ene i devojke pomagale svojoj susetki

da oprede vunu ili konopqu. Takvu pomo} obi~no je tra`i-

la doma}ica kojoj se `urilo da svojoj k}eri spremi “ruvo”

za udaju. ^esto se prelo sazivalo i u ku}i u kojoj ima dosta

mu{karaca, a nema dovoqno `enske radne snage. Ku}a koja

saziva prelo, morala je ipak biti dovoqno imu}na, imati

ve}u koli~inu vune i imati ~ime po~astiti preqe. Na sva-

kom prelu se peva, igra, veseli i zbijaju {ale. Na prelo do-

laze i mu{karci, ali su oni dok se radi, u posebnoj prosto-

riji. Tek kada `ene zavr{e posao zbog koga su se okupile,

svi se sastaju i nastaje igranka i veseqe, obja{wava Zate-

`i}. Uprkos du`ini programa od sat i dvadeset minuta, pu-

blici nijednog trenutka nije bilo dosadno, sude}i po apla-

uzima kojima je nagra|ivala svaki dijalog.

Scenski prikaz realizovali su ~lanovi dru{tva iz Qu-

bi}a: me{ovita izvorna peva~ka grupa sa solistima @a-

nom Lazarevi} i Miladinom Ocokoqi}em, zdravi~ari Lu-

ka Tomasovi} i Jaroslav Nixovi}, recitatori Nevena Sav-

kovi} i Ivana Makqenovi}, frula{i Slobodan Vuki}e-

vi} i Mirko Milinkovi}, mla|i i stariji de~ji folklor-

ni ansambli, kao i majstor na usnoj harmonici Da~o sa Ka-

blara. Program je osmislio i scenski postavio Zoran Zate-

`i}. Z. L. S.

KUD „TANASKO RAJI]” O@IVELO STARE OBI^AJE

VESELO [UMADIJSKO PRELO

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 21KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Dve sestre bliznakiwe

rastavqene kada su

imale 11 godina. Dva pot-

puno razli~ita `ivota.

Isti snovi o slobodi.

Dok odrastaju u malom

ribarskom selu u Iranu,

jedanaestogodi{we Saba

Hafezi i wena sestra bli-

znakiwa Mahtab op~iwe-

ne su Amerikom. Kada jed-

nog dana iznenada ostane

sama sa ocem, Saba je uve-

rena da su wena majka i se-

stra upravo tamo oti{le

bez we. Usamqena i o~aj-

na, ona pati za wima, i za

`ivotom za koji smatra da joj je uskra}en.

Od malih nogu u~ili su je da je ‘sudbina u krvi’, {to

je za wu zna~ilo da }e sestra i ona `iveti istim `ivotom,

~ak i ako ih dele silna kopna i mora. Me|utim, suo~ava

se sa nesigurnostima i tugom, i okrutnom stvarno{}u ze-

mqe posle revolucije. Kako vreme prolazi, neprestano za-

mi{qa paralelni `ivot, lep{i i veseliji, kojim `ivi

wena sestra, {to joj daje slobodu o kojoj mo`e samo da sa-

wa.

Delo u kojem se razvija-

vaju mitovi i la`i,

prevare i zablude. Wegov

rad inspiracija je milio-

nima qudi {irom sveta, iz

jednostavnog razloga: on

govori istinu u epskim

razmerima.

Dragoceno {tivo i za

stru~wake i za obi~ne qude

zabrinute za budu}nost.

Analiziraju}i retoriku

i logiku ameri~ke imperi-

je i klasne dominacije,

^omski nastavqa da pi{e

nepokolebqivo racionalno i principijelno. Wegovi ko-

mentari o{tri su poput `ileta i ~iwenicama potkre-

pquju nesumwivo kontroverzne tvrdwe o nepodudarnosti

izme|u akcija Sjediwenih Dr`ava i ideala koje propove-

daju.

Ovaj izbor eseja i predavawa podeqen je po geograf-

skim oblastima, ali problemi kojima se bave globalni su

po zna~aju i ciqu.

Ispituju}i izazove i perspektive prvih godina dvade-

set prvog veka, wegova najnovija istra`ivawa razra|uju

wegove prepoznatqive teme – dvostruke standarde koje

primewuju ameri~ki centri mo}i, ukqu~uju}i mejnstrim

medije i tzv. intelektualne kulture, kao i sveprisutan jaz

izme|u ameri~ke politike i javnog mwewa, koji ^omski

naziva disfunkcionalnom demokratijom. Me|utim, ova

kwiga ukazuje na jo{ jedno va`no interesovawe ^omskog,

na koje upu}uje i sam naslov: on vidi nadu i na~in da se

napravi pomak – u demokratskom talasu u Latinskoj Ame-

rici i u globalnim pokretima solidarnosti koji ukazuju

na stvaran napredak ka slobodi i pravdi.

Noam ^omski

SNOVI I NADAWA

Dina Nejeri

NEVIDQIVE NITI

Petodnevni program

„Ne raspu{taj je-

zik kad si na ras-

pustu“ autora Danijele Ko-

va~evi} Miki}, profesora

srpskog jezika i kwi`evno-

sti, i Tawe Vukovi}, novi-

nara, osmi{qen je kao

igrolika nastava u ~ijem

fokusu su odlike pet funk-

cionalnih stilova: kwi-

`evnoumetni~kog, novi-

narskog, administrativ-

nog, nau~nog i razgovornog

stila. Program je realizo-

van u okviru Letwih dana

kulture od 1. do 5. jula. Na-

kon kwi`evne ve~eri po-

sve}ene novoj zbirci poe-

zije @ivorada Nedeqkovi-

}a “Talas”i Radionice

“Grafiti”, usledila je Ra-

dionica dramskih impro-

vizacija na kojoj su deca

kwi`evne tekstove i pesme

dramatizovala u kratke

dramske forme koje su

istog dana i izvedene. Di-

dakti~ki materijal je pre-

uzet iz antologije „Najlep-

{e pri~e za decu i mlade 2“

nastavnice Mile Mutav-

xi}.

- Pretvaraju}i kratke

pri~e ili pesme u dramske

improvizacije, na osnovu

uputstava rediteqa (vodi-

teqa radionice), deca su

iskustveno pro{la kroz

odlike razli~itih kwi-

`evnih rodova i vrsta. Sa-

vremena istra`ivawa po-

tvr|uju da se najdu`e pamti

upravo ono {to sami ura-

dimo, dok je proces zabora-

vqawa najve}i kod u~ewa

na osnovu slu{awa tu|ih

predavawa. Samim tim,

smatramo da }e u~enici,

zahvaquju}i ovakvom sa-

vremenom pedago{kom pri-

stupu, boqe razumeti for-

malne i stilske odlike

razli~itih kwi`evnih ro-

dova i vrsta - rekla je Da-

nijela Kova~evi} Miki}.

Tre}a radionica omogu-

}ila je polaznicima da sa-

vladaju administrativnu

formu poslovnog pisma

(igra „Napi{i pismo lek-

tora“) i da u improvizaci-

ji TV-emisije u ulozi novi-

nara i wihovih gostiju,

razgovaraju u`ivo o sudbi-

ni srpskog jezika i }iri-

li~nog pisma.

- Da bi se uspe{no sna-

{la u administrativnom

funkcionalnom stilu, de-

ca su dobila pojednosta-

vqeni shematski prikaz

poslovnog pisma. Bila je

to prilika da provere da

li poznaju savremene pra-

vopisne norme. U novinar-

skom delu radionice, deca

su koristila i dramski me-

tod u nastavi, pa su glume-

}i TV-emisiju spojila raz-

li~ite tehnike u~ewa fo-

kusiraju}i se na savete no-

vinara Tawe Vukovi}, koja

je svoje televizijsko isku-

stvo rado podelila sa wi-

ma - pri~a na{a sagovor-

nica.

Program se zavr{io 5.

jula predavawem za odrasle

„Javni govor“, na kojem su

autori uz prezentaciju

brojnih ogre{ewa o jezi~-

ke norme sugra|anima go-

vorili o negativnom uti-

caju nelektorisanih re-

klamnih poruka i javnog

govora nedovoqno jezi~ki

kompetentnih lica, kao i o

uticaju medija na govornu

kulturu dece i odraslih.

Bila je to prilika da se re-

zimiraju iskustva peto-

dnevnog programa i da se

jo{ jednom naglasi koliko

je va`no decu u~iti tzv.

funkcionalnoj pismeno-

sti, razvijaju}i kriti~ki

odnos prema javnom govoru,

naro~ito zbog toga {to de-

ca ~esto misle da je isprav-

no sve {to je {tampano ili

izgovoreno u medijima. Ta-

ko|e, autori smatraju da je

novinarima izuzetno te-

{ko da pored svoje struke

prate i promene koje nasta-

ju standardizacijom jezika,

pa bi dru{tveno odgovor-

no bilo vratiti profesiju

lektora u medije, ali i zah-

tevati od poslovnih predu-

ze}a da svoje firme, oglase

i ponude prethodno lekto-

ri{u, jer mawe ko{ta ho-

norar lektora od posledi-

ca koje po op{tu kulturu

naroda imaju nepismene

poruke kojima smo svi ne-

prekidno izlo`eni, isti~e

prosvetni savetnik Dani-

jela Kova~evi}.

Radionice su bile bes-

platne i poha|ali su ih

u~enici osnovnih i sred-

wih {kola iz ^a~ka i oko-

line. Svaka je imala do

petnaest u~esnika, a sude}i

po reakcijama dece, bila je

ovo lepa prilika da se vre-

me tokom letweg raspusta

provede na kreativan na-

~in. Z. L. S.

Na 26. Saboru frula{a “Oj Moravo”, koji }e biti

odr`an 26, 27. i 28 jula u Prislonici u tradicio-

nalnom takmi~arskom programu, izvornom i sa-

vremenom muzicirawu u pratwi orkestra Vlada Panovi}a,

solo i u duetu, na ovom drevnom instrumentu, u~estvova}e

frula{i koji su se kvalifikovali na predtakmi~ewima u

Osanici, Boqevcu, Vrawskoj Bawi, Glu{cima, Igro{u,

I|o{u i Gorwoj Trep~i, a bi}e organizovano i nadmetawe

mladih do 12 i 16 godina. Buxet 26. Sabora frula{a izno-

si 3,3 miliona dinara, a pokroviteqi Sabora su Grad ^a-

~ak sa dva miliona dinara, Ministarstvo finansija i

privrede u~estvuje sa 500.000 dinara, a Ministarstvo kul-

ture i informisawa RS sa 100.000 dinara, dok }e nastupe

estradnih zvezda finansirati sponzori. Organizatori

Sabora su Turisti~ka organizacija ^a~ka i Savet Sabora.

Pored frula{a, svoje koncerte }e u ciqu omasovqava-

wa manifestacije, odr`ati estradni umetnici @eqko Sa-

marxi}, kao za{titno lice Apatinske pivare (sponzor

koncerata narodnih peva~a), Milan Topalovi} i Marija

Aleksi}, a planiran je i nastup bra}e Teofilovi}, re~eno

je pro{log ~etvrtka na konferenciji za novinare. Tom

prilikom gradona~elnik Vojislav Ili} je istakao da se

zbog zna~aja Sabora, koji je uvr{}en u zvani~ni program

kulturnih manifestacija u Srbiji, o~ekuje i dolazak mi-

nistra kulture. Velike napore da ovogodi{wi Sabor po

kvalitetu programa i pose}enosti nadma{i sve prethodne

ulo`io je novi Saborski odbor koji ~ine Ostoja Mijailo-

vi}, doma}in Sabora, Zoran Raji~i}, predsednik, Katari-

na Azawac i Bora Dugi}., koji }e insistirati na odvajawu

programskog i komercijalnog dela manifestacije koji mo-

ra prote}i u etno stilu i duhu.

Predsednik Saborskog odbora Zoran Raji~i} je komen-

tari{u}i nove kulturne sadr`aje u saborskoj ponudi rekao

da }e publika prvi put ove godine biti u prilici da ~uje

izvo|ewe klasi~ne muzike na fruli, a svoj talenat predsta-

vi}e {estogodi{wa Marija Radovi}, koja }e svirati dela

majstora klasi~ne muzike u pratwi klavira. Muzi~ku ko-

loniju kamerne muzike frule i flaute i wene aran`mane

osmislila je Katarina Azawac, a o~ekuje se i izvo|ewe mo-

nodrame “Carica Jelena, majka cara Konstantina”, povo-

dom 1.700 godi{wice Milanskog edikta, koju tuma~i glu-

mica Jelena Ivani{evi} Mila. Doma}in Sabora Ostoja

Mijailovi}, `iteq Prislonice, istakao je da je dosta ura-

|eno u pogledu saborske infrastrukture u ovom selu, za ~i-

ji prosperitet je i li~no zainteresovan. Sabor frula{a

}e podr`ati i Kompanija “Chips way-a”, rekao je tom pri-

likom komercijalni direktor Neboj{a Novitovi} i za-

hvalio na ukazanoj prilici da pomogne sredinu u kojoj

ostvaruje svoju delatnost.

Z. L. S.

KVALITETNA KULTURNA PONUDA NA 26. SABORU FRULA[A

SRBIJE U PRISLONICI

UZ FRULU I

NARODWAKE, I KLASIKA

ZAVR[ENA RADIONICA „NE RASPU[TAJ JEZIK KAD SI NA RASPUSTU”

ZA[TO SU NAM

POTREBNI LEKTORI?

22 PETAK 12. JUL 2013. GODINEKULTURA

Da letwe ve~e u gradu ne mora biti

pusto i monotono, naro~ito u cen-

tru varo{i, pokazalo je poetsko-

muzi~ko ve~e koje su organizovali Olive-

ra Cupa}, predsednik Kwi`evnog kluba

“Dragoslav Grbi}” i Dragi{a Gavrilo-

vi} u ime KUD “Abra{evi}”, pro{log ~e-

tvrtka na Gradskom {etali{tu. Program

“Poetske letwe vedrine - Leto kao nekad”

u okviru Letwih dana kulture 2013. podse-

tio je na neke boemske ~etvrti u gradovi-

ma, koje neguju ovu vrstu tradicije i po-

tvrdio da je upravo to, neobavezno, nena-

metqivo, a zanimqivo bitisawe pored pu-

blike, a ne pred wom, mo`da ono {to ne-

dostaje u letwim danima na{oj ~ar{iji.

Nostalgi~ne pri~e o ^a~ku koga vi{e

nema, Paulini Kren koja je krajem 19. veka

donela iz Be~a prvi klavir u malenu bal-

kansku varo{, o nastanku hotela “Kren”,

kao retkom primerku arhitekture izgra|e-

nom u stilu secesije, iz kwige Mila Moj-

silovi}a “Jedan je tvoj grad”, ~itale su

Olivera Cupa} i @ivka Dmitrovi}. Poe-

zijom je ve~e oplemenila pesnikiwa Rosa

Mladenovi}, a gradskim igrama i pesma-

ma folklor i etno-grupa KUD- a “Abra-

{evi}” i peva~ka grupa “Lira”, pod ruko-

vodstvom Mom~ila Dragojevi}a. Organi-

zatori veliku zahvalnost na razumevawu

upu}uju upravi hotela “Beograd” i kafi}a

“Korzo”, jer je izvo|ewe programa bilo

locirano u wihovom okru`ewu. Sude}i po

brojnoj publici u letwim ba{tama okol-

nih restorana, ponovo je o`iveo ~a~anski

korzo. Z. L. S.

U~a~anskom Narodnom muzeju se tra-

dicionalno za Letwe dane kulture

organizuju edukativne de~je radio-

nice iz oblasti koje su srodne delatnosti-

ma ove ustanove. I ovog leta, kao i svih go-

dina do sada, bi}e obra|ivane teme vezane

za narodnu tradiciju, pro{lost na{eg

grada, stare zanate, daleku istoriju i

sli~no. Ovogodi{we radionice bi}e

usmerene na dve tematske celine: paleonto-

logiju i etnologiju.

Prvoj oblasti, paleointologiji, bi}e

posve}eno sedam ~asova, a polaznici }e bi-

ti u prilici da, zahvaquju}i fosilnim

ostacima dinosaurusa, kroz brojne legende

i pitawa na koja nauka jo{ nije dala odgo-

vore, kao i o velikom izumirawu ove vrste

pre 65 miliona godina, saznaju kakav je

bio svet i `ivot na Zemqi pre 240 milio-

na godina. Zainteresovana deca upozna}e

se sa najrazli~itijim i najpoznatijim vr-

stama gmizavaca i kako su oni evoluirali,

a bi}e im ponu|eni i odgovori ko je jo{

`iveo u vreme dinosaurusa? U drugoj te-

matskoj celini iz oblasti etnologije, ta-

ko|e kroz sedam ~asova, bi}e obra|ena te-

ma “Detiwstvo, de~je igre i igra~ke u pro-

{losti”. Oni, koji se prikqu~e ovoj radi-

onici sazna}e kakav je bio nekada{wi `i-

vot dece, kako su se odevala, s ~im su se i

na koji na~in igrala. U ovoj radionici de-

ca }e imati priliku da se i likovno izra-

ze i naprave nekoliko predmeta od ponu|e-

nih materijala. Na kraju ove radionice

bi}e organizovan i “kviz iznena|ewa”.

Radionice }e se odr`avati od 2. jula do

15. avgusta svakog utorka i ~etvrtka od 10

do 11 ~asova u dvori{tu Muzeja, a deca sta-

rosti od {est do 12 godina, zainteresova-

na za u~e{}e u ovim zanimqivim “putova-

wima u pro{lost”, mogu se prijaviti na

brojeve telefona: 032/ 222-169, ili 060/ 150

75 75, ili 060/ 165 29 09.

Z. L. S.

LETO NA

KORZOU,

KAO NEKAD...

DRU@EWE ^A^ANSKIH I MILANOVA^KIH

PESNIKA U TRBU[ANIMA

LETO U MUZEJU - DE^JE RADIONICE

OD DINOSAURUSA

DO PRVIH IGRA^AKA

POETSKE LETWE VEDRINE OQE CUPA]

Tre}e pesni~ko dru-

`ewe simboli~no

naslovqeno “Poet-

sko }o{e”, odr`ano je po-

sledwe subote juna, u orga-

nizaciji Udru`ewa qubi-

teqa poezije i muzike “Mo-

ravsko predve~erje”. U

obli`wim Trbu{anima, u

porodi~nom dvori{tu pe-

snikiwe i diplomiranog

ekonomiste Nade \or|e-

vi}, ~lana Kwi`evnog klu-

ba “Dragoslav Grbi}” iz

^a~ka, i dobitnice vi{e

nagrada za poeziju okupili

se brojni qudi od pera.

Osim qubiteqa poezije

dru`ewu su se prikqu~ili

i drugi stvaraoci, kwi-

`evnici i publicisti iz

^a~ka, Gorweg Milanovca

i Gojne Gore. Vreme je bla-

goslovilo ovaj pesni~ki

matine, tako da su brojni

gosti sedeli na klupama

ukra{enim }ilimama i sr-

xadama, odakle su u`ivali

u toplom predve~erju uz

stihove i muziku koju su iz-

vodili: osniva~ Udru`wa

“Moravsko predve~erje”

Stevo Markovi}, Maria

@ujovi} Krasav~i} i Mi-

lutin Strizovi}. Svojom

poezijom i drugim kwi`ev-

nim formama predstavili

su se ~a~anski pisci: mr

Grozdana Komadini}, Ra-

dovan M. Marinkovi},

Mi}a Milovanovi}, Rad-

mila Rubakovi}, Aleksan-

dra Mi{i}, Svetlana Vu~-

kovi}, Dragana \urkovi}

To{i}, Danka \urkovi},

Maria @ujovi} Krasav~i}

i Olgica Milutinovi}.

Iz gorwomilanova~kog

kwi`evnog sveta do{li su:

Lazar Biorac, Qiqana

Bralovi}, Dragan Vasi} i

Dara Radojevi}, a iz Gojne

Gore, Mirjana i Milivoje

Trnavac. U opu{tenoj, bo-

emskoj atmosferi, pod ve-

drim nebom, pesnici su,

svako na svoj na~in “boji-

li svoje nebo”, produbquju-

}i smisao qudske prola-

znosti kroz borbu sa olov-

kom i belim papirom. Po

svemu sude}i, uspe{no.

Z. L. S.

„POETSKO ]O[E“

TRE]I PUT

Na Petrovdan, 12. jula u 16 ~asova,

Mesna zajednica Preqina i istoi-

meno kulturno-umetni~ko dru{tvo orga-

nizuju u porti preqinske crkve kultur-

nu manifestaciju Narodne tradicije i

pesni{tva. Pored dru{tva doma}ina u

programu u~estvuju: KUD “Abra{evi}”,

“FRA”, “Srpski jelek” iz ^a~ka, “Tana-

sko Raji}” i izvorna peva~ka grupa “Qu-

bi}anke” iz Qubi}a, KUD “Br|ani” iz

Br|ana i Kosjeri}a, kao i vi{e narod-

nih pesnika. Z. L. S.

Milan Gromovi},

pesnik i pro-

svetni radnik iz

^a~ka osvojio je prvu na-

gradu na Petom me|una-

rodnom festivalu za decu,

sredwo{kolsku, student-

sku omladinu i mlade do

30 godina starosti u Jago-

dini, koja nosi naziv “Ra-

de Tomi}”. Organizator

festivala je udru`ewe

“Scena svih kreativnih”,

a manifestacija je osnova-

na da bi se negovalo kwi-

`evno stvarala{tvo dece

i omladine i sa~uvala

uspomena na jednog od naj-

ve}ih srpskih pesnika ro-

|enih u Jagodini i Srbiji,

koji je `iveo u Novom Sa-

du. Na konkurs je stiglo

nekoliko hiqada radova

od vi{e stotina autora iz

zemqe i inostranstva (ma-

hom iz zemaqa biv{e Jugo-

slavije). O najuspe{nijim

radovima odlu~ivao je `i-

ri festivala koji je radio

u sastavu: mr Jovan Miha-

jilo (predsednik), mr Nera

Legac i Stojan Simi} Kr-

pica, ~lanovi.

Z. L. S.

NA PETROVDAN U PREQINI

PROGRAM POSVE]EN TRADICIJI

MILAN GROMOVI] USPE[AN NA 5. ME\UNARODNOM

FESTIVALU ZA MLADE U JAGODINI

PRVA NAGRADA ZA POEZIJU

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 23MARKETING

marketing 032/342-276

26 PETAK 12. JUL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

DE^IJA STRANA

Dejana Propadalo

- Ja sam ve} i{la sa vrti-

}em na more, a sada mi se

najvi{e svidelo kada smo

i{li na igranke, tamo gde

su doktori. Oni su nam pu-

{tali muziku. More je bi-

lo lepo, ali je hladna vo-

da.

Dule \uri}

- Sad sam prvi put i{ao

sa vrti}em. Pravili smo

zamak na pesku, to mi je

bilo omiqeno {to sam ra-

dio na moru.

Nina Ni~i}

- Bilo mi je lepo, igrala

sam se na pesku i pravila

veliki zamak. Plivala sam

sa vaspita~icom Sne`om

i plivam sama, bez mi{i-

}a.

Nata{a Simovi}

- Ja sam plivala bez mi-

{i}a. Nau~ila sam da pli-

vam i gwurim lepo. Bilo

mi je lepo i kad smo bili

na maskembalu. Ja sam bi-

la princeza.

Julijan Teo Petrovi}

- Tre}i put ve} idem sa

vrti}em na more. Tamo mi

je najzanimqivije kad se

igram sa decom. Igrali

smo se “{uge”, fudbala…

Imaju novi goli}i i pu-

{tali su nam nove pesme.

Ilija Kleut

- Na moru sam pravio ku-

le od blatwavog peska, ku-

pao sam se i dosta smo se

igrali na pesku.

KAKO STE SE PROVELI NA MORU?

Odgovaraju deca iz vrti}a “Neven”

Ove godine deca iz Pred-

{kolske ustanove “Radost”

su prvi put letovala u Ul-

ciwu o tro{ku Grada. Vaspita~ica

Mirjana Jovanovi} iz vrti}a “Ne-

ven”, koja je putovala sa prvom gru-

pom dece, prenosi nam svoje utiske:

- Izuzetno smo zadovoqni i puto-

vawem i boravkom u odmarali{tu.

Bila je odli~na ekipa, od ~ista~i-

ca do doktora, sve je besprekorno

funkcionisalo i {to je najva`nije,

deca su bila zdrava. Tako|e, slu`i-

lo nas je lepo vreme.

S obzirom na to da je odmarali{te

“Ov~ar” renovirano za ovogodi-

{wu sezonu, vaspita~ica Mirjana

ka`e da lepo izgleda, okre~eno je i

kupatila su sre|ena. Ona isti~e i

da je ove godine jelovnik bio boga-

tiji.

Pitali smo je kako je brinuti o to-

likom broju decu, naro~ito na mo-

ru? Mirjana ka`e da je veoma bitno

iskustvo, ali isti~e i da je pla`a u

Ulciwu pogodna za malu decu:

- Dubina je do kolena ~ak i do 50

metara, {to je velika prednost Ul-

ciwa u odnosu na druga letovali-

{ta. Deca su bila veoma poslu{na,

a puno su nam pomagali i rekreato-

ri.

Pored igara na pesku i naravno ku-

pawa u moru, za decu su organizova-

ni razni zanimqivi sadr`aji. Re-

kreatori pripremaju razna takmi-

~ewa, maskembale, kvizove znawa,

igranke… Svi su se sjajno proveli,

i mali{an i vaspita~ice, a i rodi-

teqi su bili zadovoqni, jer su zna-

li da su im deca u sigurnim rukama.

NA[A DECA NA MORU

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 27KULTURA

- Autori dr Branko V. Kova~evi} i dr Le-

ka G. Mandi}. - “Mnogi `ive u zabludi da

se kupovinom dru{tvenog polo`aja mo`e

kupiti po{tovawe, ili da se kupovinom

kwige, mo`e kupiti znawe” – rekao je re-

cenzent dr Aleksandar Paunovi}.

Pod pokroviteqstvom i u ediciji Ogranka Vu-

kove zadu`bine 27. juna je u sali Skup{tine

grada predstavqena monografija “Komski ba-

zileus”, posve}ena `ivotu i nau~nom opusu

akademika Dragutina A. \uki}a, redovnog profesora

Agronomskog fakulteta u ^a~ku, istaknutog srpskog mi-

krobiologa, koju potpisuju dr Branko V. Kova~evi} i dr

Leka G. Mandi}. Promociju je vodila

Lela Pavlovi}, direktorka

Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u

^a~ku.

Dragutin A. \uki} od 14. novembra

2001. godine nosi zvawe akademika Ru-

ske akademije prirodnih nauka, a od 23.

marta 1999. i akademika Me|unarodne

akademije informatizacije. Godinu da-

na ranije izabran je za redovnog profe-

sora za predmet Op{ta i industrijska

mikrobiologija na Agronomskom fa-

kultetu, na kome je bio dekan i obavqao

vi{e visokih funkcija. Osniva~ je, sa-

radnik i rukovodilac vi{e doma}ih i

me|unarodnih ~asopisa. Nau~ni opus

Dragutina A. \uki}a do sada obuhvata:

226 nau~nih i stru~nih radova, 11 mo-

nografija, ~etiri uxbenika, ~etiri

praktikuma i dva priru~nika. Ukupan

obim wegovog nau~nog dela obuhvata

vi{e od 5. 000 strana teksta. \uki} je

tokom svoje nau~ne karijere te`io us-

postavqawu bliske saradwe sa me|una-

rodnim nau~nim institucijama, naro-

~ito Moskve i Bugarske. Ro|en je 28. 11.

1952. godine u Mata{evu, op{tina Ko-

la{in, u Crnoj Gori. Zavr{io je Prirodno-matemati~ki

fakultet u Novom Sadu na grupi biologija, magistrirao

na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a doktor-

sku disertaciju odbranio na Veterinarskom fakultetu u

Beogradu. Predava~ je na vi{e fakulteta. “Komski bazi-

leus” je monografija o dosada{wim dostignu}ima ovog

priznatog nau~nog radnika i nadasve pesnika.

Autor kwige, dr Branko Kova~evi} je priznao da je \u-

ki}a bilo vrlo te{ko nagovoriti da se pi{e kwiga o we-

mu, pa su pregovori dugo trajali. Na rukopisu je radio go-

dinu dana, istra`uju}i zajedno sa junakom ovog dela, isto-

riju wegovog i najve}eg srpskog plemena Vasojevi}a, brat-

stva \uki}a (zasnovanu na ~vrstim i nepisanim obi~aj-

nim pravilima) i porodice,

kojoj se uvek s velikom quba-

vqu u svom stvarala{tvu vra-

}a. Imaju}i u vidu sve osobe-

nosti wegove izuzetne li~no-

sti, Kova~evi} je rekao da

ovakva kwiga ima veliki i

vaspitni i obrazovni zna~aj,

naro~ito za budu}e generaci-

je, koje bi svakako vaqalo da

pred sobom imaju ovakav uzor

i sagledaju koliko qudske i

stru~ne vrednosti izazivaju

divqewe, i kako samo uspeh

postignut po{tenim radom i

pregala{tvom, donosi

istinsku sre}u. “Ako ova-

kvim tempom nastavi da ra-

di, po`elimo mu da uskoro

postane i ~lan SANU”, re-

kao je pored ostalog Kova-

~evi}.

Koautor kwige dr Leka

G. Mandi} istakao je \uki-

}evu radnu prirodu, quba-

znost, ose}ajnost, po{tewe,

kreativnost, skrom-

nost…”Imaju}i u vidu sve

vrednosti wegovog `ivota

i dela, mora se re}i da sam

naziv kwige nije nimalo

pretenciozan”, primetio je

Mandi}.

Recenzent dr Aleksandar

Paunovi} iscrpno je i poe-

tizovano izlo`io prikaz

sadr`aja kwige, s osvrtom

na \uki}ev nau~ni rad, is-

takav{i da je te{ko ovako

obimno i bogato `ivotno

delo sa`eti me|u korice

jedne publikacije.

- Svestran, produhovqe-

ni intelektualac, dobro-

tvor i humanista, ~ovek

{iroke i plemenite du{e,

kompletna li~nost i pri-

mer pravog me|unarodnog

profesora, zato~enik mi-

krobiologije i poezije -

re~i su kojima je Paunovi}

opisao svog kolegu \uki}a.

Podrobno analiziraju}i

sve segmente wegovog stva-

rala{tva, Paunovi} je na-

glasio da su ovakve kwige

potrebne u vremenu u kome

`ivimo kao putokazi, kako

treba po{tovati svoju po-

rodicu, svoj narod, negova-

ti ~estitost, rodoqubqe,

slobodarsku tradiciju,

pravdoqubqe, ~ojstvo i ju-

na{tvo. “Mnogi `ive u za-

bludi da se kupovinom dru-

{tvenog polo`aja mo`e ku-

piti po{tovawe, ili da se kupovinom kwige, mo`e kupi-

ti znawe” – rekao je dr Aleksandar Paunovi}.

O plemenu, bratstvu i porodici kojoj u svojim poet-

skim kwigama \uki} poklawa ogromnu i nesebi~nu qu-

bav, govorila je i recenzent mr Grozdana Komadini}, iz-

ra`avaju}i ponos {to Ogranak Vukove zadu`bine ve}

drugi put predstavqa wegovo stvarala{tvo i odaju}i

priznawe autorima kwige “Komski bazileus” na

lepom i odgovornom zadatku da predstave jedno bo-

gato, razu|eno i obimno `ivotno delo. \uki} je

istovremeno i ~uvar na{e kulturne ba{tine i tra-

dicije, i svuda i ~esto pesnik, kome je zavi~aj si-

gurno najve}a inspiracija. “Vra}aju}i se pesmama

u mladost, vra}a se u zavi~aj. Tamo ga ~ekaju ve~ite

qubavi: majka, otac, bra}a, sestre, vrhovi Komova

i virovi Tare. Na wima }e, kao nekad na \ur|ev-

dan, umiti svoje lice i sprati sve `ivotne muke…

Sam je odlu~io da se u `ivotu bori perom. Tako

opravdava zavete svojih predaka iz plemena Vasoje-

vi}a”, istakla je Komadini}ka i zapitala se setno

“da li je wegova majka Miruna, dok je u staroj ko-

levci quqala tre}e dete, sawala {ta }e joj sin bi-

ti kad odraste, ili bar usnila,

kako u velikoj Moskvi, uz najve}e

po~asti, primaju}i zvawa akade-

mika, wen sin proslavqa svoje

roditeqe i svoj narod”.

Posebno inspirativan je i

odeqak kwige u kome tridesetak

prijateqa, kolega i saradnika

pi{e svoje utiske o \uki}u, isti-

~u}i u prvi plan wegove qudske i

moralne kvalitete. Na kraju je i

sam akademik \uki}, zahvaliv{i

na svim lepim re~ima istakao, da

je najva`nije to {to su se autori

dr`ali striktne dokumentarisi-

tike, kako bi se izbegla svaka su-

bjektivnost i pro~itao nekoliko

svojih novijih aforizama. O

kwizi su govorili i pisci i pub-

licisti Vu~ko Grujovi} i

Dragoslav Ugar~ina.

Z. L .S.

PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA „KOMSKI BAZILEUS” O AKADEMIKU DRAGUTINU A. \UKI]U

PLEMENITI ZATO^ENIK

MIKROBIOLOGIJE I POEZIJE

Akademik Dragutin A. \uki}

Dr Aleksandar Paunovi}

Dr Aleksandar Paunovi}, mr Grozdana Komadini}, Lela Pavlovi}, dr Branko Kova~evi}, Dragan Ugar~ina i dr Leka Mandi}

28 PETAK 12. JUL 2013. GODINELU^ANI

Ako je igde priroda bila iz-

da{na i blagonaklona prema

~oveku, onda su to sela u dra-

ga~evskom kraju. Bez obzira na

prirodne lepote, ~ist vazduh i

sna`nu impresiju koju pru`a

krajolik brdsko-planinskih

sela, zbog stalne migracije u

obli`we gradove - iz godine u

godinu sve je mawe `iteqa na

ovom podru~ju. U grupu seoskih

sredina, koje bele`e pad sta-

novnika, spada i Gorwi Dubac,

koji je u ~etvrtak, 4. jula, tra-

dicionalnim saborom i otva-

rawem novog sportskog terena

obele`io Dan Mesne zajedni-

ce. Izgradwu sportskog poli-

gona finansirale su lokalna

samouprava i Mesna zajedni-

ca, a vrednot izvedenih rado-

va je oko 600.000 dinara.

Gorwi Dubac ima oko 300 me{tana,

koji se uglavnom bave poqoprivre-

dom. Ba{ kao i u mnogim drugim se-

lima Srbije, i ovde preovla|uju stara~ka

doma}instva. Prose~na starost `iteqa je

izme|u 45 i 50 godina. Da bi zaustavili

odliv qudi iz sela, nadle`ni u lokalnoj

samoupravi i ~lanovi Saveta MZ nastoje

da obezbede boqe uslove `ivota u Gorwem

Dubcu.

Pre otvarawa sportskog terena, pred-

stavnici lokalne samouprave i MZ Gor-

wi Dubac odali su minutom }utawa po-

{tu Mi{uli Petrovi}u, vlasniku i di-

rektoru TV “Galaksija 32” i Dragoslavu

Jevremovi}u Jeru, snimatequ, koji su tra-

gi~no izgubili `ivote u saobra}ajnoj ne-

sre}i. Mladomir Sretenovi}, predsednik

op{tine Lu~ani, u svom govoru je istakao

da je sportski poligon rezultat zajedni~-

kih napora i da }e lokalna samouprava i

u narednom periodu nastojati da pomogne

`iteqima ovog sela da dobiju boqe uslo-

ve za `ivot.

Predsednik Saveta Mesne zajednice je,

ovom prilikom, uru~io zahvalnice i pri-

znawa predstavnicima lokalne samoupra-

ve, zaslu`nim ustanovama i pojedincima,

koji su doprineli razvitku sela. Dodeqe-

na su i dva priznawa posthumno prim. dr

Du{ku [uluburi}u i Dragoslavu Jevre-

movi}u Jeru, snimatequ “Galaksije”.

- Trudimo se da udahnemo novi `ivot

selu. Nadamo se da }e sportski poligon

doneti radost deci sa ovog podru~ja i na

najboqi mogu}i na~in obogatiti wihovu

svakodnevicu. @elimo da qudi u ovom se-

lu dobiju bar pribli`no dobre uslove za

`ivot, kao {to imaju Lu~ani, Gu~a i pri-

gradske mesne zajednice, uzdaju}i se da }e-

mo na taj na~in zadr`ati mlade u rodnom

mestu - rekao je Jugoslav Petrovi}, pred-

sednik Saveta MZ, nagla{avaju}i da je se-

lo u posledwih godinu dana zahvaquju}i

lokalnoj samoupravi zna~ajno napredova-

lo na poqu infrastrukturne opremqeno-

sti. Nekategorisani putevi su bili u

strahovito lo{em stawu. Sada su prohod-

ni, a planirano je i wihovo nasipawe u

{to skorijem roku.

U Gorwem Dupcu radi i seoska {kola.

Nenad Korica, u~iteq u {koli, sa setom

ka`e da se iz godine u godinu smawuje broj

u~enika. U novoj {kolskoj godini nastavu

}e poha|ati dva pred{kolca, dva prvaka,

jedan tre}ak i dva ~etvrtaka. On isti~e

da je zahvaquju}i lokalnoj samoupravi

ova {kola dobila daleko boqe uslove za

rad. Renovirane su prostorije, ura|en mo-

kri ~vor i zamewena dotrajala stolarija.

Sada kada imaju modernu u~ionicu, u~i-

teqa bi najvi{e obradovalo da se nared-

nih godina uve}a broj |aka. Za u~enike ko-

ji su udaqeni vi{e kilometara od {kole

organizovan je prevoz, {to predstavqa

veliku olak{avaju}u okolnost i za decu i

za roditeqe.

USKORO SANACIJA

PUTA DUBAC - KAONA

Prioritet sela u narednom periodu je

da se okrpe udarne rupe na putu Vu~kovi-

ca - Gorwi Dubac. Neophodna je i sanaci-

ja biv{eg regionalnog puta Kaona - Iva-

wica, koji predstavqa izlaz u svet za `i-

teqe ovog podru~ja. Iako je taj putni pra-

vac sada prohodan, trebalo bi da se as-

faltira. Kako isti~e Petrovi}, u putnu

infrastrukturu na ovom podru~ju nije se

investiralo mo`da dvadesetak godina. U

proteklih pet-{est godina zabele`en je

pomak na boqe. Lokalna samouprava je

krajem pro{le godine izdvojila zna~ajna

nov~ana sredstva za nekategorisane pute-

ve, kako bi se moglo do}i do svakog doma-

}instva u ovom selu.

- Pre dvadesetak godina mnogo mladih

qudi je napustilo selo, jer nismo imali

ni puta, ni struje. Odlazili su u potrazi

za boqim `ivotom. Danas je situacija u

Gorwem Dupcu znatno boqa, pa se nadamo

da }e mladi ponovo prona}i perspektivu

u svom rodnom mestu - rekao je Petrovi}.

- O putu Dubac - Kaona brinula se dr-

`ava, a sada on spada u na{u nadle`nost.

Dobili smo saglasnost nadle`nog mini-

starstva za izdvajawe 18 miliona dinara

za letwe odr`avawe tri putna pravca. Je-

dan od wih je put Dubac - Kaona. Mi }e-

mo, naravno, deo sredstava odmah usmeri-

ti u ovu mesnu zajednicu. Na tom putu po-

stoji klizi{te, koje mora da se sanira, da

bi se obezbedila wegova normalna pro-

hodnost. Nastavi}emo i daqe da ula`emo

u sanaciju nekategorisanih puteva - ista-

kao je Mladomir Sretenovi} govore}i o

aktivnostima za unapre|ewe Gorweg Dup-

ca u narednom periodu. On je najavio i iz-

gradwu seoskog vodovoda na ovom podru~-

ju. Wegovom izgradwom }e zdravu pija}u

vodu dobiti oko 150 doma}instava Gor-

weg Dupca, Gloga i dela Doweg Dupca.

Ura|ena je analiza vode i izmerena izda-

{nost izvori{ta Crvena reka, koje se na-

lazi na osam kilometara od centra ovog

sela. U toku je izrada idejnog projekta no-

vog seoskog vodovoda. Planirano je da se

u ovoj godini iz buxeta izdvoje sredstva i

za glavni projekat, kako bi se najesen kre-

nulo u izradu magistralnog voda i kapta-

`e vodovoda.

OBNOVQEN RAD

MESNE KANCELARIJE

Gorwi Dubac je udaqen od Gu~e tride-

setak kilometara. S obzirom da u pret-

hodnom periodu nije radila mesna kance-

larija u selu, me{tani su morali za svaki

dokument da putuju u Gu~u. Upravo zbog

toga, nedavno je i obnovqen wen rad.

Emilija Vitorovi}, mati~ar, radila je

u mesnoj kancelariji u ovom selu od 1981,

da bi pre ~etiri godine bila preba~ena u

Na~elstvo u Gu~i, gde je radila neke dru-

ge, kako ka`e, sporedne poslove. Od tada

me{tani Gorweg Dupca nisu imali svoju

mesnu kancelariju.

- Zahvaquju}i predsedniku op{tine i

lokalnoj samoupravi, po~etkom ove godi-

ne vra}ena sam na svoje radno mesto.

Sre}na sam, jer sam svoje najlep{e godine

provela rade}i u ovom selu. Nastojim da

maksimalno pomognem strankama, ~ak i

vi{e od delokruga svog rada. Zadovoqni

su i me{tani, jer ponovo mogu osnovnu

dokumentaciju da dobiju ovde u selu, bez

putovawa u Gu~u, {to za wih predstavqa

veliko olak{awe - rekla je Emilija Vito-

rovi}, koja svakodnevno putuje iz Kotra-

`e do svog rodnog mesta.

Kako je istakao Mladomir Sreteno-

vi}, nakon konstituisawa nove vlasti

obe}ano je gra|anima da }e mati~na slu-

`ba delimi~no biti izme{tena iz Gu~e i

Lu~ana u ve}e seoske mesne zajednice. Jed-

no od tih sela je i Gorwi Dubac. Mesne

kancelarije su dobili Gora~i}i, Vi~a,

Markovica, Dowa Kravarica... Na taj na-

~in su sela dobila na zna~aju, jer tamo gde

ne funkcioni{e mesna zajednica, po{ta,

ambulanta - mesta polako odumiru, nagla-

sio je Sretenovi}.

V. S.

OBELE@EN DAN MESNE ZAJEDNICE GORWI DUBAC

NOVI SPORTSKI TEREN

ZA MLADE NARA[TAJE

Mati~ar Emilija Vitorovi}

Osnovna {kola u Gorwem Dupcu

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 29LU^ANI

@ivot u selu je te-

`ak, ako u wemu

nema seoske ambu-

lante. Ova konstatacija se

posebno odnosi na sela

udaqena od gradova ili va-

ro{ica. Ovih dana poseti-

li smo Gorwi Dubac, veli-

ko draga~evsko selo u kome

`ivi oko tri stotine du{a.

Doma}insva su prete`no

stara~ka. Na sre}u me{ta-

na, kada se razbole, ne mo-

raju uvek da odlaze do Gu~e

i Lu~ana da bi ih doktor

pregledao i ukazao im po-

mo}. Imaju oni svoju seosku

ambulantu i, kako sa pono-

som ka`u, dobrog doktora.

U ~ekaonici seoske am-

bulante smo zatekli dve

starice. Strpqivo su ~eka-

le na svoj red, a, istini za

voqu, tog dana i nije bilo

neke velike gu`ve. Lako

smo sa wima zapodenuli

razgovor. Dragica Duki},

me{tankac Gorweg Dupca,

rekla nam je da joj puno zna-

~i {to radi ambulanta u

selu. Ona smatra da `ite-

qima mnogo vredi {to, ta-

kore}i, pred ku}om imaju

doktora. Istina, lekar do-

lazi jednom nedeqno, ali,

kako procewuje ova stari-

ca, i to je dovoqno, jer ni-

su prinu|eni da za redovne

preglede i svaki recept od-

laze u Gu~u.

Milosija Tomovi}, ta-

ko|e iz G. Dupca, isti~e da

~im lekar izostane sa po-

sla, odmah se poznaje. Ako

presko~i samo jednu nede-

qu, {to se doga|a naj~e{}e

u periodu godi{wih odmo-

ra, svi se zabrinu.

- Ja imam bolesnog, ne-

pokretnog ~oveka. Ne mogu

samog da ga ostavim da bi

oti{la do Gu~e. Ovako,

doktora imam ovde u selu i

~askom do|em do ambulante

kad mi ustreba. Lekove mi

naj~e{}e drugi donose iz

varo{ice. Na|e se neko da

me poslu{a, kad svojim po-

slom ide u Gu~u. Nekako,

ovde u selu, narod je mator

i treba nam doktor - ka`e

Milosija.

Pacijenti u ovu ambu-

lantu ponekad dolaze, kako

re~e jedna me{tanka u pro-

lazu, i kad nisu bolesni.

Do|u radi prevencije, da

prekontroli{u pritisak i

koju re~ prozbore sa dokto-

rom. Kada smo u{li u ordi-

naciju, za stolom nas je do-

~ekala mlada, prijatna i

vedra doktorka, koja svojim

stavom i opho|ewem uliva

veliko poverewe. Bilo nam

je sasvim jasno zbog ~ega je

pacijenti hvale. Uz pregled

i recepte, od we dobijaju

redovno i toplu qudsku

re~, koja u ovim te{kim

vremenima tako mnogo zna-

~i.

Tridesetjednogodi{wa

dr Jelena Milosavqevi}

dolazi svakog ~etvrtka u

Gorwi Dubac i prima pa-

cijente od 10 do 14 ~asova.

Iako putuje iz ^a~ka, ka`e

da joj nije naporno da dola-

zi u ovo selo. Kako isti~e,

sa pacijentima ima dobru

saradwu. U selu `ivi mno-

go starih osoba, kojima je

zaista neophodna u~estala

lekarska pomo}. Mo`da bi

trebalo ponekad i ~e{}e da

imaju doktora, ali je pro-

sto neizvodqivo da im se u

sada{wim uslovima to

omogu}i. Zimi se doga|a da

lekar zbog vremenskih

uslova izostane sa posla,

pa to pacijentima predsta-

vqa problem, jer se najbli-

`a ambulanta nalazi u Ko-

tra`i.

Ina~e, Dom zdravqa Lu-

~ani u svom sastavu ima

zdravstvene stanice u Gu~i

i Lu~anima, stacionar u

Gu~i i niz seoskih ambu-

lanti koje se nalaze u Kao-

ni, Kotra`i, Gora~i}ima,

G. Dupcu, Vi~i, Milatovi-

}ima i Markovici. Ka-

drovskim potencijalom za-

dovoqava potrebe stanov-

ni{tva draga~evskog kraja

za primarnom i sekundar-

nom zdravstvenom za{ti-

tom. V. S.

- Razre{eni pojedini i

imenovani novi ~lano-

vi Op{tinskog ve}a. -

Smewen Milojko Pante-

li}, v. d direktora “Di-

rekcije za izgradwu”, a

na wegovo mesto posta-

vqen Nenad Matija{e-

vi}, dosada{wi pomo}-

nik predsednika op{ti-

ne za mesne zajednice

Na po~etku 15. sednice

Skup{tine op{tine Lu~a-

ni, koja je odr`ana u sredu,

10. jula, odbornici su minutom }u-

tawa odali po{tu prim. dr Du{ku

[uluburi}u, ~lanu Op{tinskog

ve}a, i saradnicima Mi{uli Pe-

trovi}u, direktoru i vlasniku TV

“Galaksija 32” i snimatequ Dra-

goslavu Jevremovi}u Jeru.

Sednici su prisustvovala 24

odbornika. Nakon usvajawa zapi-

snika sa prethodnog zasedawa, od-

bornici su podr`ali predlog od-

luke o razre{ewu i izboru pojedi-

nih ~lanova Op{tinskog ve}a.

Razre{eni su Dobrivoje Terzi},

Dejan Jankovi} i Veselin Jovano-

vi}, a na wihova mesta imenovana

su tri nova ~lana Op{tinskog ve-

}a Branislav Jova{evi}, Jelena

Alempijevi} i Mili} Domanovi}.

Glasawe je bilo tajno, a predlog je

dobio 23 glasa, dok je jedan odbor-

nik bio protiv.

Kako je obrazlo`io Dragan

[u{i}, predsednik Skup{tine,

burna politi~ka de{avawa u op-

{tini Lu~ani u proteklih neko-

liko meseci jasno su ukazivala da

treba sazvati jednu sednicu SO,

gde bi se sve dileme vezane za funk-

cionisawe koalicije, koja je na

vlasti od juna pro{le godine, raz-

re{ile.

- Posledwih nekoliko nedeqa

vo|eni su intenzivni razgovori

unutar koalicije i do{lo se do

odre|enih re{ewa, koja su reali-

zovana na ovoj sednici. Naime,

sve je ukazivalo da Op{tinsko ve-

}e u ovakvom sastavu ne mo`e da

radi. Od 11 ~lanova Op{tinskog

ve}a, promena dva ~lana je bila

iznu|ena, jednog, na `alost, smr-

}u, a drugog imenovawem na novu

funkciju. Predsednik op{tine,

~ije je to iskqu~ivo pravo, pred-

lo`io je i zamenu jo{ dvojice

~lanova Op{tinskog ve}a - rekao

je [u{i}, dodaju}i da sa ovim

izmenama Op{tinsko ve}e broji

deset ~lanova, a da }e 11. ~lan bi-

ti naknadno imenovan, na pred-

log predsednika op{tine, na jed-

nom od narednih skup{tinskih

zasedawa.

Dobrivoje Terzi}, razre{eni

~lan Op{tinskog ve}a, obratio

se Skup{tini i zahvalio se demo-

kratama {to su, kako je rekao,

smenili svog predsednika odbo-

ra.

- Nismo imali nikakvih pro-

blema i {to se mene ti~e nema

razloga da ih ima. Zahvaqujem se

mojim demokratama {to su uveli-

~ali ovaj dan i smenili svog

predsednika odbora. Jasno je da je

ovo unutra{wa stvar. Ja sam po-

{tovao odluke Op{tinskog odbo-

ra uvek, i svi ti sukobi su bili

upravo iz tog razloga. Kleli smo

se Bogom i ~a{}u, i ja iz ove

Skup{tine smem da iza|em - re-

kao je Terzi}.

Na 15. sednici zakletvu su po-

lo`iili odbornik Milo{ Kova-

~evi} i Jelena Alempijevi}, no-

voizabrani ~lan Op{tinskog ve-

}a.

Odbornici skup{tine glasali

su i za smenu Milojka Panteli}a,

dosada{weg v. d. direktora Jav-

nog preduze}a “Direkcija za iz-

gradwu”, koji je na po~etku sedni-

ce, ta~nije nakon utvr|ivawa

kvoruma, napustio salu. Kako je

predsednik op{tine Mladomir

Sretenovi} obrazlo`io predlog

za smenu Panteli}a, “Direkcija

za izgradwu” je zapala u jednu

ozbiqnu krizu i kasnila u reali-

zaciji planiranih aktivnosti,

pre svega u oblasti vodosnabdeva-

wa. Op{tinsko rukovodstvo je

krajem pro{le godine obe}alo

gra|anima da }e pija}a voda sa

Rzava sti}i do potro{a~a do Vi-

dovdana, a taj datum je pro{ao i

sada ih je prosto sramota da iza-

|u pred te qude. Panteli} je, kako

je rekao Sretenovi}, jo{ pro{le

godine tvrdio da je 90 odsto rado-

va na rzavskom vodosistemu zavr-

{eno. U obrazlo`ewu su navedeni

i drugi propusti vezani za putnu

infrastrukturu, kao i poverene

poslove za predstoje}i Sabor

truba~a, me|u kojima je najva`ni-

ji organizacija parking servisa.

Dragan [u{i} je naglasio da na

Sabor truba~a dolazi vi{e sto-

tina hiqada qudi, i da je za dese-

tine hiqada automobila neop-

hodno obezbediti parking pro-

stor i da ova vlast ne sme da do-

zvoli da taj segment Sabora zata-

ji.

Za novog vr{ioca du`nosti

direktora “Direkcije za izgrad-

wu” postavqen je elektroin`e-

wer Nenad Matija{evi}, dosada-

{wi pomo}nik predsednika op-

{tine za mesne zajednice. Mati-

ja{evi} se zahvalio odbornici-

ma Skup{tine na podr{ci i na-

glasio da je svestan da je “Direk-

cija za izgradwu” buxetsko pred-

uze}e i da “nema dilemu ko je tu

stariji, da li predsednik op{ti-

ne ili direktor preduze}a”. Iz-

razio je uverewe da }e opravdati

ukazano poverewe.

Odbornici su dali saglasnost

i na predlog odluke da se naknada

za kori{}ewe poqoprivrednog

zemqi{ta, za parkirawe vozila

tokom saborskih dana, pove}a sa

pre|a{wih 800 na 1.000 evra po

hektaru, kako vlasnici parcela

ne bi bili o{te}eni. Data je po-

dr{ka i predlogu da se {tampawe

parking karata poveri Op{tin-

skoj upravi, a prodaja Javnom

preduze}u “Direkcija za izgrad-

wu”, kako bi se razdvojile te dve

aktivnosti, jer je nelogi~no da

oba posla obavqa jedan izvr{i-

lac.

Sa dnevnog reda skup{tinskog

zasedawa skinut je predlog odlu-

ke o razre{ewu predsednika

Upravnog odbora Centra za kul-

turu i sport op{tine Lu~ani i

imenovawu novog.

V. S.

ODR@ANA 15. SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE LU^ANI

U POSETI ZDRAVSTVENOJ AMBULANTI U GORWEM DUPCU

UZ RECEPT I LEPA RE^,

KAO MELEM ZA SVAKU BOQKU

O[TRIM REZOM U^VRSTILI KOALICIJU

30 PETAK 12. JUL 2013. GODINE

TENIS BICIKLIZAM

ATLETIKA

SPORT

Reprezentacija Srbije

otputovala je u ponede-

qak u Doweck, u Ukrajinu,

na Svetsko prvenstvo u

atletici za mla|e juniore.

Normu za odlazak na ovo

takmi~ewe ispunilo je se-

dam atleti~ara me|u koji-

ma je i Milorad Stevovi},

~lan AK ^AAK ^a~ak. On

}e tr~ati na 200 metara u

izuzetno jakoj konkurenci-

ji. Po rasporedu takmi~e-

wa, trka po~iwe danas u

11,30 ~asova.

Svetsko prvenstvo za mla-

|e juniore po~elo je 10. i

traja}e do 14. jula. Z. J.

Na petoj trci Bicikli-

sti~ke lige Srbije,

koja je odr`ana u sklopu

Apatinskih ribarskih ve-

~eri, vrednu pobedu ostva-

rili su seniori i bicikli-

sta Borca Goran Antonije-

vi}. Trka je vo`ena na sta-

zi dugoj 128 kilometara u

okolini Apatina, Sombo-

ra i Oxaka. Glavna bitka

vodila se izme|u ekipa

Borca i Radni~kog iz Kra-

gujevca. Tokom trke odvaja-

lo se vi{e grupa, ali su ti

begovi anulirani, po{to

takti~ki nisu odgovarali

iskusnoj ekipi Radni~kog.

U posledwem begu, na tri-

desetak kilometara do ci-

qa, izdvojila su se tri tak-

mi~ara - Antonijevi} (Bo-

rac), Goran [melcerovi}

(Radni~ki) i Milo{ Bori-

savqevi} (Metalac). Kon-

kurenti su pustili taj beg,

smatraju}i da im Antonije-

vi}, kao mlad i neafirmi-

san takmi~ar, ne}e biti

prepreka. Ali, reprezenta-

tivna trojka Borca, Zeka-

vica, Danilovi} i Stefa-

novi}, znali su kvalitete

svog klupskog druga i bili

su ube|eni da je boqi od

ostalih rivala. To je na

kraju i potvr|eno i Goran

je ubedqivo pobedio

[melcerovi}a i Borisa-

vqevi}a.

U grupi iza vode}ih vo|ena

je velika takti~ka borba.

Zekavica osvaja peto mesto,

a Danilovi} osmo, {to je

bilo dovoqno da Borac bu-

de prvi. Posle ove trke ^a-

~ani su zna~ajno smawili

bodovni zaostatak za prvo-

plasiranim Radni~kim.

Kadet Borca Aleksandar

Petrovi} osvojio je ~etvr-

to mesto, dok je Nikola

Tripkovi} bio {esti.

Mla|i kadet Stefan Ste-

fanovi} na ciq je stigao

peti.

Na turniru Tenis Evro-

pe za igra~ice do 16

godina “Asker 2013”, koji

je od 29. juna do 7. jula odr-

`an u Norve{koj, ^a~anki

Nataliji Popovi} (14)

pripala je dupla kruna.

Ona je u konkurenciji sa

starijim teniserkama uspe-

la da bude prva i u singlu i

u dublu.

U finalu singla savladala

je godinu dana stariju Do-

rothee Faa Hviding, repre-

zentativku i najboqu igra-

~icu Norve{ke u svojoj

konkurenciji. Prvi set

Natalija je re{ila u svoju

korist rezultatom 6:3. U

drugom je posle Nataliji-

nog od 5:3, Norve`anka us-

pela da osvoji set rezulta-

tom 5:7. Ipak, ^a~anka ni-

je dozvolila reprizu fina-

la “^a~ak open 2013”, kada

je u oba seta propustila

osetnu prednost, tako da je

ovoga puta ubedqivo dobi-

la tre}i set, 6:1.

U konkurenciji dublova

Natalija je osvojila tre}u

titulu ove godine. Posle

Subotice i ^a~ka, sada je u

paru sa Adrinom Peer iz

[vajcarske bila prva i u

Askeru. Finalni par Po-

povi} - Peer savladao je ru-

ski par daria Lukyanova -

Anastasia Ternovskaya, 6:2,

2:6, 10:4 u super taj breku.

Natalija se posle ove pobe-

de ponovo nalazi me|u 50

najboqih igra~ica na li-

sti TE do 14 godina. Kra-

jem ove sedmice sa repre-

zentacijom putuje u Holan-

diju na Evropsku juniorsku

olimpijadu. Wena velika

podr{ka su trener Pre-

drag Milojevi} i klub Te-

nis point.

Z. J.

MILORAD

NA SVETSKOM PRVENSTVU

POBEDA BORCA

I ANTONIJEVI]A

Ukraden bicikl

Reprezentativcu Marku

Danilovi}u ukraden je

bicikl iz porodi~ne ku}e u

Obili}evoj ulici. Mole se

svi koji saznaju ne{to vi{e

o ovoj kra|i da se jave na

telefon 062/66 07 08.

NATALIJI DUPLA

KRUNA U NORVE[KOJ

NEKADA MONIKA,

SADA JANA

^a~anka Ivana Jorovi} u{la je u

seriju trijumfa na ITF turniri-

ma. Posledwu pobedu izborila je na

finalu u Amsterdamu, gde je pobedi-

la teniserku iz [vajcarske Gil Be-

lan Pehman. Wu je savladala sa 2:0

(6:4, 6:3).

Slede}i izazov Jorovi}eva }e imati

u Berlinu na ITF turniru prve ka-

tegorije. Ukoliko rezultat bude o~e-

kivan, Ivana }e otputovati u Ameri-

ku na US Open. Pre ameri~ke turneje,

^a~anka }e predvoditi selekciju Sr-

bije na Evropskom prvenstvu u ^e-

{koj za igra~ice do 16 godina.

U me|uvremenu vredno trenira sa

trenerima Markom \okovi}em i Vu-

kom Tapu{kovi}em.

IVANA

NASTAVILA

SERIJU

USPEHA

Posle pobeda u dva polu-

finala na turnirima

iz kalendara Tenis

Evrope, Jana Bojovi} (14) osvo-

jila je i {ampionski pehar na

“[ekijevom memorijalu”. Re~

je o najja~em turniru, osim dr-

`avnog prvenstva, za igra~ice

do 14 godina, koga je svojevre-

meno osvajala i Monika Se-

le{. Takmi~ewe je odr`ano u

Novom Sadu od 6. do 9. jula.

U konkurenciji od 40 teniser-

ki, Jana je kao prvi nosilac

opravdala ulogu favorita i za-

slu`eno osvojila prvo mesto,

bez izgubqenog seta u pet me~e-

va. U finalu je savladala doma-

}u igra~icu Milicu Pani} sa

2:0 (6:3, 6:3). Posle ove pobede,

Jana Bojovi} je tre}a na srp-

skoj rang listi u uzrastu do 14

godina. Predstoje joj pripreme

za turnire iz kalendara Tenis

Evrope do 16 godina.

Z. J.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE

FK BORAC PO^EO PRIPREME

KO[ARKAALPINIZAM

31SPORT

Klub ekstremnih

sportova Armadi-

qo realizovao je nedav-

no projekat “Tur~ino-

vac 2013”. Re~ je o ma-

sovnoj akciji planina-

ra i alpinista, motivi-

sanoj spasavawem 96

u~enika Osnovne {kole

“Dule Karaklaji}” iz

Lazarevca u novembru

2011. Tada su za spasava-

we |aka klub Armadiqo

anga`ovali policija,

vatrogasci i Slu`ba za

vanredne situacije.

Tur~inovac je u petak

posetilo vi{e od 80 qu-

di. U~estvovali su i

Gorska slu`ba spasava-

wa Jahorina, ~a~anski

vatrogasci, veterani

63. Padobranske briga-

de, Planinarsko dru-

{tvo Kablar, Sportsko

pewa~ki klub Pentraks,

paraglajding klub Pa-

raseks i Klub ekstrem-

nih sportova SOKO iz

Po`ege. Akcija je uspe-

{no izvedena, a kasnije

je usledilo predavawe o

istorijatu i zna~aju al-

pinizma. Predava~ je

bio instruktor Mladen

Jev|ovi}.

Tur~inovac je prva iz-

gra|ena via ferata u Sr-

biji, odnosno na Kabla-

ru. Via ferata (na itali-

janskom gvozdeni put) je

~eli~na sajla fiksira-

na za stenu i slu`i kao

{tit od pada. Osim saj-

le, kompletnu opremu

~ine merdevine i anke-

ri ukovani u stenu. Sa

via feratom i najopasnije

deonice su svima do-

stupne uz mali oprez.

Klub Armadiqo je ne-

davno u~estvovao i na

manifestaciji “Dani

mladih” koju je organi-

zovao Kluturni centar

Lift. Armadiqo je po-

setiocima ponudio pe-

wawe na ve{ta~ku ste-

nu, spu{tawe niz “zip li-

ne” gelender, kao i pre-

lazak preko zategnutog

u`eta. U tim ve{tinama

su se uglavnom oproba-

li mladi, a bilo je i

starijih.

Z. J.

Za juniorsku reprezenta-

ciju Srbije, osvaja~e

srebra na nedavnom Svet-

skom prvenstvu u ^e{koj,

igrao je i ^a~anin Milo{

Jankovi}, ko{arka{ ~a-

~anske Mladosti. Wemu

ovo nije prva medaqa koju

sa ekipom donosi sa svet-

skih takmi~ewa. Pro{le

godine reperezentacija

Srbije bila je najboqa na

SP u basketu “tri na tri”

u [paniji. Osim Milo{a,

na pripremama za Svetsko

prvenstvo bio je i drugi

igra~ Mladosti Sreten

Kne`evi}, ali on zbog po-

vrede stopala nije otputo-

vao u ^e{ku.

Odmah posle ^e{ke, Janko-

vi} je otputovao u Litva-

niju na Evropsko prven-

stvo za juniore U 20. U Li-

tvaniji je i nekada{wi

igra~ Mladosti Sa{a

Avramovi}, a u stru~nom

{tabu je i trener ~a~an-

skog kluba Vladimir Zla-

tanovi}. Z. J.

Posle prozivke, na

koju se odazvalo 28

igra~a, pro{log

~etvrtka u Fudbalskom

klubu Borac startovale su

pripreme za sezonu 2013/14.

U pripremni period klub

ulazi rastere}en pojedinih

finansijskih problema, a

zadovoqene su i `eqe ve}i-

ne da ekipu predvodi stari-

novi trener Dejan Vuki}e-

vi}.

- Na{e ambicije su poznate.

@eqa nam je bila da zadr-

`imo Dejana Vuki}evi}a na

~elu stru~nog {taba. U po-

sledwe vreme u medijima,

naro~ito {tampi,

pojavqivali su se nat-

pisi da pregovori idu te-

{ko, da ima jo{ kandidata

za trenera. Naravno da ih je

imalo, jer Borac je veliko

ime, ali nama je Vuki}evi}

bio prvi pik. I ti drugi

kandidati su bili odli~ni

treneri.

Pre po~etka priprema i

prvenstva, re{ili smo do-

sta toga u finansijskom i

organizacionom pogledu.

Sada smo jedan od retkih

klubova na ovim prostori-

ma kojima je to uspelo. U

prvenstvo ulazimo oslobo-

|eni egzistenci-

jalnih problema, sa

`eqom da zajedno formira-

mo ekipu i postignemo re-

zultat koji zadovoqava na-

{e planove i ambicije - re-

kao je na konferenciji za

novinare predsednik kluba

Ilija Petrovi}.

Jasne ambicije su povratak

u ligu najboqih. Od nared-

ne sezone u Prvoj ligi Sr-

bije igra}e dosta nekada-

{wih superliga{a.

- Anga`ovawe Dejana Vuki-

}evi}a, jednog od najboqih

trenera, najvi{e govori o

ozbiqnim planovima Bor-

ca. Ime i renome kluba nas

teraju da razmi{qamo o

povratku u elitu, ali ove

godine moramo biti opre-

zni. Prelazni rok }e nam

do kraja dati smernice, ka-

da je re~ o formirawu eki-

pe. Za sada je izvesno da je

ugovor istekao Bogdanu

Mili~i}u i Mariu Masla-

}u, s tim {to smo sa Masla-

}em postigli neki na~elni

dogovor. Sporazumno smo

se rastali sa Tadi}em, Ko-

sti}em, Mugo{om i Bra-

zilcem Silvom. Tu je i gru-

pa igra~a koja bi trebalo

da pro|e kroz jo{ jedan

filter. Golman An|elko

\uri~i} je pre{ao u Jago-

dinu, a Martinovi} je na

probi u Partizanu. U sva-

kom slu~aju, obaveze prema

igra~ima smo izmirili do

1. jula - napomenuo je sport-

ski direktor kluba Slobo-

dan Ili}.

Prelazni rok traje do 31.

avgusta, a prvenstvo startu-

je petnaestak dana ranije.

Kako je najavio stari-novi

trener Borca, i on i ruko-

vodstvo kluba }e se potru-

diti da {to pre sastave

ekipu. Ideje ne mawkaju, a s

obzirom na ambicije, tre-

ner nagove{tava i `e{}i

ritam rada.

- Do{ao sam sa odmora, ni-

sam nigde odlazio. Lepo je

zapo~eti pripreme sa igra-

~ima koji nemaju nikakva

potra`ivawa od kluba. Si-

tuacija je jasna i sada je do-

sta toga druga~ije, nego pr-

va dva meseca na{e sarad-

we. Tada nismo imali veli-

ke {anse za povratak u eli-

tu i taj period nam je bio

koristan i za testirawe

svih igra~a, da svakome

pru`imo jednaku {ansu i

vidimo na koga ozbiqno

mo`emo ra~unati u nared-

noj sezoni. U vremenu koje

sledi sigurno }e biti pro-

mena. Da}emo rok igra~ima

koji bi da odu u inostran-

stvo ili onima koji `ele da

igraju u Borcu. Posle odla-

ska \uri~i}a, potreban

nam je jo{ jedan golman i po

jedan igra~ na svakoj lini-

ji. Ve} sada imamo jasne

ideje kako oformiti novi

tim - rekao je Vuki}evi}.

Jesewe prvenstvo startuje

17. avgusta. Pre toga Borac

}e odigrati devet kontrol-

nih utakmica. Ve} nared-

nih dana bi trebalo da od-

meri snage sa Poletom iz

Qubi}a i Trbu{ana. Oko

20. jula ekipa }e najvero-

vatnije oti}i na pripreme

van ^a~ka. Z. J.

MILO[ U EKIPI

VICE[AMPIONAUSPE[NA

AKCIJA

NA TUR^INOVCU

USPE[NA

AKCIJA

NA TUR^INOVCU

- Dejan Vu-

ki}evi} ostao

{ef stru~nog

{taba. - Igra~ima

ispla}ena potra-

`ivawa do 1.

jula

ISTI TRENER, ISTE AMBICIJE

32 PETAK 12. JUL 2013. GODINEVODI^

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB „VELVET”

„SRPSKI PAB”

Petak, 5. jul -

Svirka benda "KRVNA GRUPA", 22 ~asa

Subota, 6. jul -

Svirka "ZA[TO DA NE", 22 ~asa

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSY ALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333PIVNICAKAFE “[TO DA NE”

PETAK 12. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 13. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

NEDEQA 14. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGA^EVSKI HORIZON-

TI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 KONCERT

23:00 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

PONEDEQAK 15. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-

R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU

UTORAK 16. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SREDA 17. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

^ETVRTAK 18. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirkaKAFE KLUB „ENIGMA”

Dvori{te Narodnog muzeja

Od 2. jula do 15. avgusta, utorkom i

~etvrtkom od 10 do 11 sati

LETO U MUZEJU

Likovnu radionicu vode etnolog

Ivana ]irjakovi} i paleontolog

Biqana ^kowevi}

Izlog Doma kulture

Od 2. jula do kraja avgusta

ART DIJALOG - radionica

Centar za vizuelna istra`ivawa

"Krug"

Istorijski arhiv

Petak, 12. jul u 19 sati

Izlo`ba replika nakita radionice

Udru`ewa socijalne zadruge doma}e

radinosti "Bosiqak"

Suteren Galerije "Risim"

Subota, 13. jul u 21 sat

KARUSEL 2009 - 2012.

Izlo`ba fotografija

Sredwi hol Doma kulture

Ponedeqak, 15. jul u 20 sati

"STAWE BLA@ENSTVA"

Izlo`ba slika i digitalne grafike

Milo{a Vuka Aleksi}a

Dvori{te Umetni~ke galerije

"Nade`da Petrovi}"

Ponedeqak, 15. jul od 20.30 do 01 sat

Festival ambijentalne i etno muzike

"KARUSEL"

KONCERT - Svetlana Spaji}

(Beograd), Mina Matija{evi} i

Aleksandar Alempijevi} (^a~ak),

Lepi Jova (Novi Sad), Vlada

Jankovi} (Novi Sad) i SM A Priori

(Jagodina)

• u 20 sati, predstavqawe ~asopisa

"Etnoumqe" - Oliver \or|evi} i DJ

Lenhard Tapes

16, 17. i 18. jul od 21 do 22.30 sati

Festival ambijentalne i etno muzike

"KARUSEL"

MUZI^KO-SCENSKA radionica

Katarine Pavlovi}

Gradski trg

Sreda, 17. jul u 19.30 sati

„Srcem za grad ^a~ak”

srpska trpeza i izvorno pevawe KUD

„Srpski jelek”

Gradski park

Sreda, 17. jul u 21 sat

JAZZ PROJECT – ve~e xeza

LETWI DANI KULTURE

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 33OGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 129 m2 u strogom

centru, na gradskom {etali-

{tu, povoqno. Tel. 064/ 158-

9-363

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 89 m2. Tel. 063/

735-0-260

PRODAJEM trosoban stan

od 77 m2, na 4. spratu, u cen-

tru grada. Cena 42.500 eura.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM trosoban stan

od 69 m2, u blizini Merka-

tora. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan

68 m2 , Nemawina ulica. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM trosoban stan.

Povoqno. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM trosoban stan

od 76 m2. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM trosoban stan

od 77 m2, u Aveniji 2, 7.

sprat. Cena 45.500 eura.

Tel. 063/691-761, 032/ 342-

190

PRODAJEM trosoban stan.

Centar grada. Tel. 064/ 158-

9-363

PRODAJEM trosoban nov

stan od 73 m2, Qubi} kej.

Cena 42.000 eura. Tel. 064/

317-1-701

PRODAJEM dvosoban kon-

foran stan od 59 m2, u do-

brom stawu, na 4. spratu,

ima lift. Cena 39.500 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM dvosoban name-

{ten stan kod Hotel Morave.

Tel. 064/ 317 -1 -701

PRODAJEM dvosoban stan

od 62 m2 u centru G. Mila-

novca. Tel. 064/ 025-1-398

PRODAJEM dvosoban stan

40 m2 u Aveniji. Cena

18.000 eura. Tel. 062/ 514-

429

PRODAJEM dvosoban stan

od 55 m2, u Nemawinoj ulici.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban nov

stan od 44 m2, kod H. Mora-

ve. Cena 25.000 eura. Tel.

064/ 317-1-701

PRODAJEM dvosoban stan

od 60 m2. Tel. 064/ 673-2-

969

PRODAJEM dvosoban stan

46 m2 u Nemawinoj . Tel.

061/ 291-6-355

PRODAJEM dvosoban stan

od 51 m 2, centar. Cena

25.500 eura. Tel. 064/ 158-

9-363

PRODAJEM dvosoban stan u

centru grada. Cena 33.000

eura. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan

od 52 m2, na gradskom {eta-

li{tu. Cena 38.000 eura.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 33 m2, na Alvaxini-

ci, CG, lift. Cena 21.000 eu-

ra. Tel. 224-590, 063/ 735-

0-260

PRODAJEM jednoiposoban

kompletno name{ten stan od

38 m2, na Alvaxinici. Po-

voqno. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednoiposoban

nov stan od 40 m2, kod {kole

M. Pavlovi}. Tel. 060/ 349-

8-490

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 48 m2, CG, Qubi}

Kej, ni`a spratnost. Cena

31.000 eura. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM jednosoban stan,

kod Hotel Morave. Cena do-

govor. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM jednosoban stan

od 33 m2, CG, kod Hotel Mo-

rave. Cena 25.000 eura. Tel.

063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban stan

33 m2, kod Hotel Morave.

Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban stan

od 34 m2 u Aveniji 1. Tel.

064/ 158-9-363

063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban stan

sa CG, od 28 m2, u odli~nom

stawu / kompletno renoviran

/ u ulici Radi{e Po{ti}.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednosoban stan,

renoviran. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM jednosoban stan

od 34 m2. Cena 21.000 eura.

Tel. 032/ 342-190, 063/

691-761

PRODAJEM novu garsoweru,

23 m2, centar grada. Tel.

063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM garsoweru od

28 m2 kod Hotel Morave.

Useqiva i renovirana. Tel.

064/ 920-6-755

PRODAJEM garsoweru od

29 m2. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM garsoweru od

26 m2, na Qubi} keju. Tel.

063/ 349-333

PRODAJEM novu garsoweru

u centru, na 3. spratu, ima

terasa. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM garsoweru od

27 m2, u centru , zgrada Va-

vilona. Cena po dogovoru.

Tel. 066/ 366-235

PRODAJEM garsoweru od

26 m2. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 37 m2,

na 3. spratu. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM stan od 34 m2,

Avenija 1. Cena 22.000 eura.

Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 60 m2,

na Alvaxinici. Cena 38.000

eura. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 48 m2,

Qubi} Kej. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan od 40 m2 u

Beogradu, 2. sprat, CG, Dedi-

we ( izme|u Belog Dvora i

VMA ). Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM stan od 62,80

m2 na Alvaxinici. Tel. 063/

691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM stan od 28 m2,

5. sprat, kod Hotel Morave.

Cena 16.000 eura. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 58 m2 u

centru. Cena 31.000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM stan od 64 m2

kod “Slobodinog igrali{ta”,

1. sprat. Cena 35.000 eura.

Tel. 032/ 349-849

PRODAJEM stan od 63 m2

kod starog „Autoprevoza“.

Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM stan u ^a~ku, u

ulici M. Nik{i}a. Tel. 032/

391-754

PRODAJEM stan od 64 m2, u

Maloj koloniji, kod “Slobo-

de”. Cena 15.000 eura. Tel.

063/ 128-8-840

PRODAJEM stan od 47 m2,

kod Merkatora. Cena

35.000 eura. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM stan od 36 m2,

ulica Qubi}ska. Cena

22.500 eura. Tel. 063/ 127-

5-630

PRODAJEM stan od 63 m2, u

centru. Tel. 063/ 127-5-630

PRODAJEM stan od 55 m2

na prvom spratu, Qubi} kej.

Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM stan od 41 m2,

kod Medicinske {kole. Tel.

064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 77 m2,

u centru. Cena 42.500 eura.

Tel. 032/ 224-590

PRODAJEM stan kod Soli-

da od 53 m2. Ima tapija. Na

kredit ili na rate. Cena

31.900 eura. Tel. 061/ 115-

9-863

PRODAJEM stan od 43 m2 u

Qubi}skoj ulici. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 64 m2,

U~iteqska ulica. Tel. 063/

844-2-791

PRODAJEM stan od 42 m2, u

^a~ku, ulica B. Jankovi}. Tel.

062/ 200-482

PRODAJEM stan od 28 m2

kod Hotel Morave. Tel. 348-

927, 060/ 348-9-270

PRODAJEM stan od 40 m2,

Qubi} Kej. Cena 29.000 eu-

ra. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 62 m2,

ulica S. Save, na 1. spratu.

Tel. 032/ 348-927

PRODAJEM stan u strogom

centru grada, 84 m2, ili me-

wam za mawi uz doplatu. Tel.

066/ 938-7-293

PRODAJEM stan od 88 m2,

5. sprat, ulica Kneza Vase

Popovi}a. Tel. 064/ 137-4-

137

PRODAJEM stan od 43 m2,

ulica Nemawina. Cena

28.000 eura. Tel. 228-457

PRODAJEM stan od 43 m2,

2. sprat, ulica Qubi}ska.

Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM hitno i povoqno

stan u Sin|eli|evoj, 1. sprat.

Tel. 065/ 641-4-140

PRODAJEM renoviran stan

od 77 m2, na 4. spratu, u cen-

tru. Cena 42.500 eura. Tel.

063/ 735-0-260

PRODAJEM kompletno reno-

viran dvosoban stan u ulici

B. Jankovi}, 2 sprat, odli~an

raspored. Vredi pogledati.

Tel. 032/ 344-630

PRODAJEM lokal od 11 m2

u centru. Tel. 064/673-2-969

PRODAJEM vikendicu od 20

m2 sa pomo}nim objektima,

na 20 ari placa u Loznici.

Tel. 064/673-2-969

PRODAJEM kamp ku}icu u

Ro{cima. Tel. 060/ 033-2-

354

PRODAJEM vikendicu sa vi-

{e pomo}nih prostorija i 60

ari placa u Kuki}ima. Tel.

064/ 230-4-202

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u, lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM vikend ku}u u

Loznici povr{ine 20 m2, na

15 ari placa. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM vikendicu sa 10

ari placa na Jelici. Cena

6.000 eura. Tel. 065/ 344-9-

428

PRODAJEM imawe sa 2 ku}e

u Pakovra}u, asfaltni pri-

laz. Tel. 064/ 196-4-705

PRODAJEM ku}u od 151 m2,

u Beogradu, kod Crvenog Kr-

sta. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM monta`ni lokal

kod benzinske pumpe “Prio-

ritet” u Aveniji. Tel. 060/

167-7-428

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

PRODAJEM RENOVI-

RAN ^ETVOROSOBAN

STAN OD 96 m2,

B.OSLOBO\EWA. MO-

GU]A ZAMENA ZA MAWI

STAN UZ DOPLATU.

TEL. 065/ 216-1-345

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod “

Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2.Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LU^ANI / OD

230 M2 SA 7 ARI PLA-

CA I POMO]NIM

OBJEKTIMA.

TEL. 032/ 556-2-644

KUPUJEM MAWI FRIZER-

SKI SALON. TEL. 064/

196-4-705

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

LETWI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE

ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A.

CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

SAMOSTALNA ZANATSKA

RADWA “ELEKTRIKA-D” ^A-

^AK

UGRADWA KLIMA URE\AJA

VE] OD 45 EURA.

f ElektrikaDamljanovic

www.elektrikad.ls.rs

TEL. 064/ 301-7-450

IZDAJEM KOMPLETNO NA-

ME[TEN DVOSOBAN STAN,

CG, KTV,2 KUPATILA.

TEL. 032/ 373-571, 064/

829-2720

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM profesionalni

paro~ista~ "Akva-xebo" sa

peglom na paru, pogodan za

~i{}ewe stanova i poslovnih

objekata. Malo kori{}en, kao

nov. 066/40-16-90.

KUPUJEM MAWI STAN OD

0.5-1, NI@E SPRATNOSTI.

TEL. 064/ 141-4-324

TRA@IM `enu od 50 do

60 godina, mogu} brak.

Tel. 391-754

IZDAJEM dvoiposoban

stan u Beogradu, u Ulici

vojvode Stepe, kod TC „

Vera“, potpuno name{ten,

CG i klima. Useqiv od 1.

avgusta.

Tel. 064/ 237-6-939

PRODAJEM plac od 15

ari u Miokovcima, sa

objektom od 10 m2, ima

struja i voda. Cena 1.700

eura. Tel. 063/ 843-0-214

NOVOOTVORENOJ AGEN-

CIJI ZA USLUGE U PRO-

METU NEPOKRETNOSTI

„GA[O NEKRETNINE“

POTREBNI STANOVI

SVIH STRUKTURA ZA PRO-

DAJU I IZDAVAWE.

TEL. 063/ 691-761, 032/

342-190

MEWAM KOMFORNU

KU]U OD 130 M2, ODMAH

USEQIVU, NA DVA PLACA

OD 16 ARI UKUPNO.

ODLI^NA LOKACIJA,

PORED NOVOG SADA, PUT

ZA FUTOG, ZA STAN ILI

KU]U NA PODRU^JU

^A^KA. TEL. 021/ 228-8-

810, 065/ 956-4-704

PRODAJEM HITNO dve

ku}e od 75 m2 i125 m2 na

Alvaxinici, plac od 4

ara. Mo`e zamena za

stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.

Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM U GORWOJ TR-

NAVI , ISPOD PLANINE

JELICE, KU]U OD 2 SOBE,

KUHIWE, LETWIKOVAC I

GARA@A I 12 ARI VO]WA-

KA MLADE [QIVE STERLEJ-

KE, ^A^ANSKA RODNA, ORA-

SI I 9 ARI [UME BAGREM.

TEL. 064/ 198-3-844

IZDAJEM NENAME[TEN

STAN OD 65 M2 U STRO-

GOM CENTRU ^A^KA, NA

PRVOM SPRATU ( CG,

KLIMA, KABLOVSKA).

POGODAN KAKO ZA

STAMBENI, TAKO I KAO

POSLOVNI PROSTOR

(ORDINACIJE, KANCE-

LARIJE).

TEL. 064/ 391-3-059

34 PETAK 12. JUL 2013. GODINEOGLASI

PRODAJEM ku}u u Atenici,

od 110 m2. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM ku}u od 56+12

m2, na 25 ari placa kod „Slo-

bode“. Tel. 063/ 691-761,

032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 100 m2 i

25 ari placa u Topoli. Hitno

i povoqno. Tel. 061/ 641-7-

105

PRODAJEM dve prizemne ku-

}e na 6 ari placa na Alvaxi-

nici. Tel. 064/673-2-969

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2

ara placa, kod bioskopa Prag.

Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM ku}u u centru od

66 m2, plac 4.5 ari. Mogu}-

nost zamene. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM kompletno reno-

viranu prizemnu ku}u kod

„Slobode“, na 25 ari placa.

Cena 22.000 eura. Mo`e do-

govor. Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM ku}u i 10 ari

placa u Kulinova~kom Poqu

br.78. Tel. 032/ 371- 496

PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1

ar zemqe, u ulici V. Stepe.

Cena 30.000 eura. Tel. 032/

228-457

PRODAJEM dve ku}e od 75 m2

i 125 m2, na Alvaxinici, sa

placem od 4 ara. Mogu}nost

zamene za stan, ili za auto.

Mogu} svaki dogovor. HITNO!

Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM doma}instvo u

Lipnici sa 3.5 ha oku}nice.

Tel. 063/ 652 - 804

PRODAJEM seosko doma}in-

stvo u Trnavi , na 60 ari ze-

mqe. Cena 18.000 eura. Tel.

032/ 342-190, 063/ 691-761

PRODAJEM ILI MEWAM

seosko doma}instvo kod Vaqe-

va, za okolinu ^a~ka. Tel.

063/208 -597

KU]U U U@EM DELU GRA-

DA ILI STAN U NOVO-

GRADWI MEWAM ZA STAN

U BEOGRADU. TEL. 223-116

OD 9-18

PRODAJEM KU]U U U@EM

DELU GRADA, ILI MEWAM

ZA STAN U BEOGRADU. TEL:

223-116 OD 9-18

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM dvosoban poluna-

me{ten stan, poseban ulaz, ku-

}a, nova gradwa.Tel. 032/

332-761

IZDAJEM lokal od 40 m2, u

strogom centru grada. Tel.

225-431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan kod Hotel Morave. Tel.

064/ 230-4-202

IZDAJEM name{ten stan od

64 m2 u U~iteqskoj. Tel. 063/

844-2-791

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u Beogradu, blizu Hotela

Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

IZDAJEM nename{tenu ku}u u

Kulinova~kom Poqu. Tel. 063/

103-1-335

IZDAJEM ku}u od 48 m2, u

nasequ Trbu{ani. Pla}awe

unapred. Tel. 064/ 018-8-754

IZDAJEM name{tenu garso-

weru u Sin|eli}evoj ulici.

Tel. 032/ 700-957

IZDAJEM name{tenu sobu za

studente i |ake, blizu Tehni~-

kog fakulteta. Tel. 062/ 977-

0-228

IZDAJEM name{ten jednoso-

ban stan za studente, u Beogra-

du, ulica \ev|eli~ka 5, kod

\eram pijace. Tel. 069/ 816-

0-071, 032/ 880-091

IZDAJEM poslovni prostor

od 60 m2 u centru grada. Tel.

063/ 711-0-511

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan, na Qubi} keju. Tel. 032/

880-332.

IZDAJEM name{ten stan kod

Solida. Tel. 061/ 115-9-863

IZDAJEM jednosoban name-

{ten stan, u stambenoj zgradi.

Tel. 064/ 191-1-911

IZDAJEM potpuno opremqenu

ku}u od 40 m2 kod „Slobodi-

ne“ raskrsnice. Tel.

064/336-8-222

IZDAJEM u strogom centru

ku}u sa posebnim ulazom, stu-

dentima ili |acima. Tel.

064/102-2-759

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE

JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno foto-

kopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih,

seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studen-

te 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

GARSOWERE

29 m2, 3 sprat, lift,

nov, 23500 eu.

27 m2, 3 sprat, nov, cg,

22500 eu.

29 m2, 3 sprat, nov, cg,

23000 eu.

23 m2, VP, nov,cg,

20000 eu.

19 m2, 6 sprat,cg,

17500 eu.

26 m2, VP, ta,18500 eu.

23 m2, VP,cg, 17500 eu.

JEDNOSOBNI

32 m2, 5 sprat,cg,

19800 eu.

38 m2,3 sprat, gas,

25500 eu.

37 m2, 2 sprat, ta,

24000 eu.

34 m2, 5 sprat, cg,

21000 eu.

38 m2, 3 sprat, ta,

25000 eu.

26 m2 – 32 m2, novi,

800 eu+PDV

38 m2, 4 sprat, cg,

28000 eu.

39 m2, VP, cg, 23000 eu.

42 m2, 4 sprat, ta,

25000 eu.

JEDNOIPOSOBNI

43+10 m2, 6 sprat, cg,

29500 eu.

45 m2, 4 sprat, cg,

26000 eu.

43 m2, 4 sprat, ta,

28000 eu.

45 m2, VP, cg, 28000 eu.

43 m2, 5 sprat, eg,

27000 eu.

DVOSOBNI

59 m2, 4 sprat, cg,

39500 eu.

47+10 m2, 13 sprat, cg,

28000 eu.

55 m2, 1 sprat, ta,

28000 eu.

61 m2, 1 sprat, ta,

39000 eu.

58,61 m2, 1 sprat, ta,

21000 eu.

62,80 m2, 2 sprat, cg,

30900 eu.

63 m2, VP, cg, 39000

eu.

58 m2, 5 sprat, cg,

31000 eu.

47 m2, 4 sprat, nov, cg,

36000 eu.

55 m2, 3 sprat, eg,

33000 eu.

51 m2, 6 sprat, cg, lift,

36000 eu.

55 m2, 1 sprat, cg,

35000 eu.

55 m2, 3 sprat, ta,

31000 eu.

60 m2, 9 sprat, lift, cg,

37000 eu.

58,30 m2, 6 sprat, cg,

35000 eu.

52 m2, 3 sprat, gradsko

{etali{te, cg, 38000 eu.

DVOIPOSOBNI

56 m2, nov, 3 sprat, cg

gas, 43000 eu.

80 m2, 4 sprat, cg, nova,

55000 eu.

TROSOBNI

77 m2, 7 sprat, cg,

45000 eu.

74 m2, 1 sprat, cg,

45000 eu.

77 m2, 4 sprat, cg, cen-

tar, 42500 eu.

68 m2, 3 sprat, cg, 600

eu/m2.

75 m2, 4 sprat, cg,

41000 eu.

U ponudi veliki broj

ku}a, seoskih

doma}instava,

vikend ku}a i place-

va

NOVOOTVORENOJ AGENCIJI POTREBNI STANOVI

SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE

STANOVI

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena 20.000

eura

P-36 m2, 4. sprat, CG,

noviji, lift, Qubi}ska.

Cena 22.500 eura

P-37 m2, 3. sprat, CG,

renoviran, H.Morava. Ce-

na 24.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG,

noviji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena

dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG,

Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eu-

ra

P-55 m2, 3. sprat, TA,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-43 m2, 4. sprat, TA,

Kej. Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Kej. Cena 36.000

eura

P-67 m2, 1. sprat, CG,

[etali{te. Cena 70.000

eura

P-62 m2, 1. sprat, CG,

centar, nov. Cena 57.000

eura

P-89 m2, 1. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena 80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogo-

vor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-80 m2, 4. sprat, CG,

Qubi} kej. Cena 46.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, novi-

ji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG,

kod Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.

P-46 m2, 1. sprat, CG,

dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG,

2. sprat, kod Hotel Mora-

ve

P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura

P- 33 m2, jed-

noiposoban, nov, sa pla-

harima i kuhiwom, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

21.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari

placa, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Ce-

na 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2

+ stan 55 m2/, Dom Zdra-

vqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Ce-

na 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2,

plac 28 ari Qubi}. Cena

77.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa,

CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000

eura.

KU]A kod Kamenog mosta,

60 m2, 10 ari placa,

ukwi`ena. Cena 28.000

eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /De-

ligradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2, nov.

Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2, nov.

Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2

, drugi sprat, CG, Dediwe

(izme|u Belog dvora i VMA)

PRODAJEM

BALIRANO

SENO I SLAMU

Telefon

za informacije:

032/385 - 950

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 35SPORT

Ove godine Fudbalski klub

Slatina slavi 60 godina

postojawa. Proslava je za-

po~ela spektakularno, gostova-

wem fudbalera Crvene zvezde.

Utakmicu sa doma}inima crveno -

beli su odigrali u sredu. Iako se

u Slatini nije pojavio prvi tim

Zvezde, kako su organizatori naja-

vqivali, prijateqsku utakmicu je

pratilo tri hiqade gledalaca.

Po~etno razo~arawe publike zbog

nedolaska bar nekog igra~a iz pr-

ve postave, razbijeno je pojavqi-

vawem legendarnog Dragana Xaji-

}a.

Pre utakmice, wemu i gradona-

~elniku ^a~ka Vojislavu Ili}u

doma}ini su poklonili dresove

iz 1953. godine.

- ^estitam Slatini jubilej.

Qudi su ovde izvanredni, posebno

mi je drago {to sam video dosta

publike na tribinama. Ovo je po-

~etak jednog lepog dru`ewa i na-

dam se da }e Zvezda jo{ gostovati

u ovom mestu - izjavio je posle

utakmice predsednik Crvene zve-

zde Dragan Xaji}. On je najavio i

boqu igru crveno-belih:

- U~ini}u sve, {to je u mojoj

mo}i, da Zvezda bude boqa nego

{to je bila.

Doma}in proslave, FK Slati-

na, priredio je gostima iz Beogra-

da izvanredan prijem u restoranu

“Hizna”. Tu je Xaja zajedno sa

gradskim vlastima i ministrom

gra|evine i urbanizama Velimi-

rom Ili}em isekao slavqeni~ku

tortu. Ali, u restoranu nije zavr-

{en spektakl za crveno-bele. Fud-

baleri su posetili i Atenicu, gde

je u toku Turnir u malom fudbalu

“Zlatna lopta”. Tu su ih sa~ekale

nove ovacije publike, a wihov do-

lazak propra}en je vatrometom.

Igra~i su najmla|im posetiocima

podelili majice i autograme.

Dragan Xaji} je i u Atenici za-

hvalio publici i potvrdio da je

obaveza Crvene zvezde da se navi-

ja~ima odu`i za podr{ku koju im

pru`aju na terenima.

- Poseta Crvene zvezde i Xaji-

}a je izuzetan doga|aj. Retko se de-

{ava da ovako veliki klub i fud-

balska legenda u jednom danu bora-

ve u dva sela. Bili su odu{evqeni

i gostoprimstvom i navija~ima.

Danas smo ~uli od Xaji}a da o~e-

kuje da se Zvezda za dve, tri godine

vine u vrh evropskog fudbala - re-

~i su gradona~elnika Vojislava

Ili}a. Odu{evqewe nije krio ni

Velimir Ili}. Zahvaliv{i Zve-

zdi i publici, potvrdio je da }e

svaki klub koji bude gostovao u

^a~ku i okolini biti izvanredno

primqen. Klub Slatina je i wemu

poklonio retro dres na proslavi

u “Hizni”.

Dolazak crveno-belih bila je

uvertira slavqa povodom {est

decenija FK Slatina. Krajem me-

seca, 27. i 28. jula bi}e odr`an

Turnir veterana, po~etkom avgu-

sta Ilindanski turnir. Organi-

zator proslave je FK Slatina, uz

pomo} i podr{ku lokalne samou-

prave. U pripremi je i monogra-

fija koja }e podsetiti na prote-

klih 60 godina i sva imena koja su

obele`ila postojawe kluba i po-

mogla mu da opstane svih ovih de-

cenija.

Pre utakmice sa Crvenom zve-

zdom, ure|en je i stadion u Slati-

ni.

Z. J.

ZVEZDA GOSTOVALA U SLATINI

Slatina: Mili}evi},

Marjanovi}, Kaplarevi},

Bojovi}, Andri}, Bogi}evi},

Jeli~i}, Ili}, L. Tutunovi},

Kur}ubi}, Tomovi}. Igrali

su i [tavqanin, Beli}, A.

Tutunovi}, Dragi}evi}, Glo-

|ovi}, Drulovi}, Gari}, M.

Pavlovi}, N. Pavlovi}.

Crvena zvezda: Vesi}, Ne-

nadi}, \or|evi}, Ah~in, Mi-

ri}, \uri~kovi}, Karakla-

ji}, ^iki}, Gruji}, B. Jovano-

vi}, Marinkovi}. Igrali su

i Trkuqa, Mitrovi}, S. Jo-

vanovi}, Lukovi}, Glavan.

Sudije: Burojevi}, Jako-

vqevi}, Piper (^a~ak)

Strelci: L. Tutunovi}

(Slatina), \or|evi} i Luko-

vi} (Zvezda)

Doma}in je poveo u 24. mi-

nutu golom Lazara Tutunovi-

}a iz penala. Jedanaesterac je

dosu|en posle nepropisnog

starta Karaklaji}a nad Kur-

}ubi}em. Nije mnogo pro{lo,

a \or|evi} koristi gre{ku

odbrane i izjedna~ava rezul-

tat. U drugom poluvremenu

najzreliju priliku imao je

Mitrovi} u 50. minutu. Ali,

tada nije vi|en drugi gol.

Kona~an rezulta postavio je

Luki} u 75. minutu, kada je iz

slobodnog udarca savladao

golmana [tavqanina.

Pred sam kraj utakmice,

tamni oblaci su nagove{ta-

vali veliko nevreme. Utak-

mica je zavr{ena pre velikog

pquska, tako da vreme nije

mnogo pokvarilo do`ivqaj.

Opro{tajnih desetak mi-

nuta na ovoj utakmici sudili

su Aleksandar Radulovi} i

Jovan Pajovi}. Me~ sa Zve-

zdom bio je i rastanak od te-

rena za igra~a Qubomira Je-

li~i}a, koji }e ubudu}e biti

sportski direktor FK Sla-

tina.

SLATINA -

CRVENA ZVEZDA 1:2 (1:1)

OVACIJE ZA XAJI]A

Po~etak lepog prijateqstva: Lazar ^ikiriz, Dragan Xaji} i Vojislav Ili}

Startna postava Slatine

Crvena zvezda

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 37RECEPTI

Priprema:

Vo}e o~istiti i slo`iti do

polovine tegle, pa staviti

{e}er i dodati vo}e do vr-

ha. Tegle naliti vodom , za-

tvoriti i slo`iti u lonac.

Na dno lonca staviti krpu i slo`iti tegle tako da se ne

dodiruju i da ne dodiruju posudu. Naliti vodom do 2/3

wihove visine, poklopiti i kada voda provri smawiti

temperaturu i kuvati jo{ pola sata. Tegle ostaviti u

loncu dok se voda ne ohladi.

Sastojci:

3 kg kajsija

vode po potrebi

3 ka{ike {e}era

za svaku teglu

Priprema:

Slo`iti u teglu red vo}a, red {e}era i povremeno ko-

lut limuna. Kada se sve potro{i sipati rakiju i ekstrat,

dobro zatvoriti i ostaviti na suncu 40 dana (napisati

datum na tegli). Procediti kroz duplu gazu i sipati u

~iste fla{e.

Sastojci:

1 kg kajsija

1 kg {e}era

1 l rakije

1 ekstrakt od kajsija

ili od kru{ke

1 limun- ise}i

na kolutove

LIKER OD KAJSIJA

Priprema:

Kajsije oprati u

hladnoj vodi i sta-

viti u veliki lo-

nac. Doliti vodu

da prekrije plodo-

ve i polako kuvati

dok ne omek{aju. U

ohla|eno dodati

aromu badema i ci-

meta i {tapnim

mikserom sve pre-

tvoriti u ka{u.

Sipati u veliku

teglu i ostaviti 2-

3 nedeqe na sun~anom mestu

uz povremeno mu}kawe.

[e}er otopiti u vodi (5 dl)

prokuvati i dodati limun-

tus. Ohla|eni sirup pome-

{ati sa proce|enim like-

rom i sipati u ~iste fla{e.

Sastojci:

3 kg zrelih kajsija

8-10 kapi arome badema

prstohvat cimeta

1,5 l - 45% lozova~e

5 dl vode

3 g limuntusa

LIKER OD KAJSIJA I CIMETA

Priprema:

Pola sredine ko{tica usit-

niti, a pola ostaviti ce-

le. U teglu staviti ko{ti-

ce, dodati {e}er i naliti

rakijom.

Dobro zatvoriti i ostaviti

da stoji na suncu oko 40 da-

na, a mo`e i du`e. Procedi-

ti od ko{tica.

AMARETO LIKER

Priprema:

^vrste i zrele kajsije, prese-

}i na pola i izvadite ko-

{tice.

U loncu rastopiti {e}er sa

12 ka{ika vode, staviti da

provri i u vru}e potopiti

kajsije. Ostaviti da se ohladi pa lagano me{aju}i doda-

ti sok od limuna i rum. U hladne tegle slagati kajsije pa

do vrha naliti sa te~no{}u.

Sastojci:

1 kg kajsija

800 gr. {e}era

2 limuna

500 ml ruma

12 ka{ika vode

KAJSIJE U RUMU

KOMPOT

Priprema:

Kilogram kajsija oqu{titi i

ise}i na polovine, naliti bi-

strom kre~nom vodom i osta-

viti da odstoji jedan sat.

Oprati ih u nekoliko hlad-

nih voda, ocediti, pa u {erpu za kuvawe pore|ati naizme-

ni~no kajsije, {e}er i sok od limuna. Ostaviti da preno}e

i puste sok, dodati jo{ pola kilograma {e}era i ~a{u vo-

de. Kuvati na laganoj temperaturi. Slatko je kuvano i do-

voqno gusto kada po dve kapqice u isti mah padaju sa ka{i-

ke.

Skinuti penu, pokriti vla`nom krpom i sutradan sipati u

tegle.

Sastojci:

1 kg kajsija

1,5 kg {e}era

sok od jednog limuna

kre~na voda

SLATKO OD KAJSIJA

Priprema:

Kajsije ise}i na mawe koma-

de. Stavite u lonac kajsije,

{e}er, limunov sok, vanilu

i sitno seckane semenke kaj-

sije (ko{tice razbiti i iz-

vaditi mekani deo). Semenke

daju xemu posebnu aromu.

Xem kuvati povremeno me{aju}i. Penu koja se stvara na

povr{ini odstrawivati ka{ikom sve dok se ne prestane

stvarati.

Ako `elite mawe komade vo}a, smesu mo`ete lagano usit-

niti {tapnim mikserom. Kuvati do `eqene gustine.

Sastojci:

1 kg kajsija

500 g

2 limuna- sok

1 ka{ika vanile

1-2 semenke iz ko{tice

XEM OD KAJSIJE I VANILE

Priprema:

Kajsije oprati, o~istiti od

ko{tica i izmiksati. Sipa-

ti u {erpu, dodati dva kilo-

grama {e}era i kuvati na

umerenoj temperaturi oko dva do tri sata. Sipati u tegle

dok je marmelada jo{ vru}a i staviti u toplu rernu na

100C oko pola sata da se uhvati pokorica na vrhu. Zatim

iskqu~iti rernu i ostaviti do sutradan da se ohladi u

woj.

Sastojci:

3 kg. kajsija

2 kg.{e}era

MARMELADA OD KAJSIJA

Priprema:

Samleti na ma{ini

{to odvaja ko`ice.

Dodati vodu i {e}er i

kuvati dok ne prokqu-

~a, a od momenta kqu-

~awa jo{ dvadesetak

minuta. Za vreme kuva-

wa skidati penu koja

se stvara. Pre kraja

dodati limuntus. Vru}

sok sipati u vru}e

fla{e, zatvoriti ih i

pokriti, te ostaviti

da stoje dva dana

SOK OD KAJSIJE

Sastojci:

55 ko{tica

kajsija –razbiti ih

i izvaditi mekani deo

300 g {e}era

600 ml rakije

Sastojci:

6 kg kajsija

9 l vode

850 g {e}era

1 limuntus

XEM OD PE^ENIH

KAJSIJA

Kajsije ise}i na 1/4. Preliti ih limunovim sokom i

zame{ati da se sok ravnomerno rasporedi. Poslaga-

ti ih u pleh od rerne, da prekriju dno, a {to ostane

rasporediti po wima, pa prekriti sa 150 gr. {e}era. Stavi-

ti u rernu da se pe~e na 180 stepeni oko 30 minuta. Kajsije

}e pustiti svoj sok, a {e}er }e se malo karamelizirati.

Pe~ene kajsije prebaciti u {erpu, dodati preostalih 500 g

{e}era i vanilin {e}er, dobro izme{ati i kuvati prvo na

ja~oj temperaturi, a kad provri smawiti i uz stalno me{a-

we kuvati jo{ sat vremena (dok se nezgusne). Dva-tri minu-

ta pre kraja dodati rum.

Okrenuti na poklopac i dr`ati tako 10 minuta. Zatim vra-

titi na pravu stranu i ostaviti da se ohladi.

Satojci:

- 1 kg kajsija - o~i{}enih

- 650 g {e}era (150 g +500 g )

- 2 vanilin {e}era

- 1/2soka od limuna

- 2-3 ka{ike ruma

XEM OD PE^ENIH

KAJSIJA

38 PETAK 12. JUL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 39OGLASI

IZDAJEM povoqno stan na

moru, u Igalu. Tel. 062/ 385-

929, 063/ 779-9-264

IZDAJEM jednosoban name-

{ten stan u stambenoj zgradi.

Tel. 063/ 609-784

IZDAJEM ku}u za stanovawe.

Tel. 064/ 572-6-636

IZDAJEM jednoiposoban

stan, preko puta „Brvnare“.

Tel. 063/ 105-0-928

IZDAJEM dvoiposoban stan

u Beogradu, u Ulici vojvode

Stepe, kod TC „ Vera“, potpu-

no name{ten, CG i klima. Use-

qiv od 1. avgusta. Tel. 064/

237-6-939

IZDAJEM stan sa CG, za

u~enicu ili zaposlenu devojku

u ulici K. Vase Popovi}a 4.

Tel. 066/ 910-3-044

IZDAJEM lokal od 40 m2,

centar grada. Tel. 225-431

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

^a~ku. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM u strogom centru

poslovni prostor od 120 m2,

mo`e i ortakluk. Tel. 064/

396-5-659

IZDAJEM nename{tenu ku}u

u Draga~evskoj ulici. Tel

064/ 264-2-653

IZDAJEM nename{ten stan

od 65 m2 u centru , na prvom

spratu, za stambeni ili po-

slovni prostor . Tel. 064/

391-3-059

IZDAJEM jednosoban stan

preko puta nove Bolnice. Tel.

063/ 700-2-7951.

IZDAJEM dvosoban stan kod

H. Morave, CG, kablovska. Ce-

na po dogovoru. Tel. 064/

202-2-820

IZDAJEM dvosoban name-

{ten stan na Gradskom bede-

mu. Tel. 063/ 876-4-189

IZDAJEM dvosoban poluna-

me{ten stan i jednosoban ne-

name{ten stan, poseban ulaz,

ku}a. Tel. 032/ 332-761

IZDAJEM stan za letovawe,

u Bau{i}ima kod Herceg No-

vog. Tel. 032/ 341-948

IZDAJEM kompletno name-

{ten dvosoban stan, CG, KTV,

2 kupatila. Tel. 032/ 373-

571, 064/ 829-2-720

IZDAJEM prazan jednosoban

stan, u Nemawinoj. Tel. 063/

844-2-574

IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod

Rasadnika, gradsko naseqe

Trbu{ani. Tel. 064/ 223-5-

592

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Gradskog Par-

ka, za odgovaraju}i u Beogra-

du. Tel. 063/ 844-2-791

MEWAM stan u ulici Sin|e-

li}evoj , 1. sprat, za ku}u.

Tel. 065/ 641-4-140

MEWAM jednosoban stan sa

CG, 3 sprat, lift, kod O[

„Dragi{a Mi{ovi}“, za ve}i

stan , uz doplatu, na sli~noj

lokaciji. Tel. 064/ 158-9-363

KUPUJEM stan u {irem cen-

tru grada, prednost Qubi} kej

ili Avenija 1. Tel. 064/ 673-

2-969

KUPUJEM ku}u u ^a~ku, sa

nezavisnim dvori{tem. Tel.

032/ 344-630

PLACEVI

PRODAJEM plac od 13,8

ari u Atenici. Mo`e zamena.

Povoqno. Tel. 062/ 755-020

PRODAJEM plac od 5 ili

10 ari kod „Slobode“. Tel.

064/ 474-0-580

PRODAJEM plac od 12 ari

u Loznici. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM plac od 10 ari

pored autobuske stanice

Pqo{ta u Viqu{i. Tel. 064/

210-9-284

PRODAJEM plac od 15 ari

u Miokovcima, sa objektom od

10 m2, ima struja i voda. Ce-

na 1.700 eura. Tel. 063/

843-0-214

PRODAJEM plac od 63 m2, u

Prislonici. Tel. 032/ 554-

9-204

PRODAJEM plac u Kowevi-

}ima, uz magistralu, kod „Au-

to baze“ (kompletna infra-

struktura). Tel. 032/ 341-

867, 065/ 517-4-957

PRODAJEM plac od 60 ari

u Preqini. Tel. 032/ 341-

867, 065/ 517-4-957

PRODAJEM vi{e placeva

povr{ine 5 ari u Trnavi, kod

{kole. Cena 400 eura/ ar.

Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM placeve od 4

ara i 30 ari, posle Kamenog

mosta u Trbu{anima. Tel.

061/ 110-5-134

PRODAJEM parcelu od 30

ari , na putu za Gu~u. Na pla-

cu voda i struja. Tel. 032/

366-163

PRODAJEM plac od 10 ari,

voda i brvnara, kod Kamenog

mosta u Trbu{anima. Tel.

060/ 754-5-011

PRODAJEM plac od 5 ari uz

asfalt / ima struja i voda /,

na Topalovom Brdu. Tel. 064/

335-1-637

PRODAJEM plac u Qubi}u

od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-

439

PRODAJEM plac u ^a~ku,

kod Trnavske reke, povr{ine

5 ari. Tel. 060/ 600-3-323

PRODAJEM povoqno livadu

u Rtarima , povr{ine 40

ari. Tel. 064/ 124-1-806

PRODAJEM plac od 4 h na

Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-

9-204

PRODAJEM plac od 18 ari

kraj Morave, potes Rastoke.

Tel. 063/ 163-6-265.

PRODAJEM placeve od 16

ari i 6 ari, u centru Kotra-

`e. Tel. 064/ 118-8-485

PRODAJEM plac od 4 ara, u

Pakovra}u, blizu {kole. Ce-

na 2.800 eura. Tel. 063/

691-761

IZDAJEM plac od 15 ari sa

objektom od 80 m2, u Parmen-

cu do puta. Tel. 064/ 250-7-

493

IZDAJEM plac u Balkanskoj,

pogodan za trafiku ili mon-

ta`ni objekat. Tel. 069/ 005-

7-166, 034/ 363-861

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura

P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000

eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura

P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000

eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle, CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa, gre-

jawe na gas, 2. Sprat, [iri

centar, cena: 21 000 eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima, Qubi}

kej, 3.sprat, cena: 18 500

eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat,

cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri cen-

tar, lift, 6.sprat, CG, cena:

31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara

Markovi}a, cena: 20 000

eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat,

cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat,

2 lifta, CG, cena: 34 000

eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe,

CG,. Cena 31.000 eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod

Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25

000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog

puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa,

u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica,

cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini

Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, uda-

qena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

40 PETAK 12. JUL 2013. GODINEOGLASI

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI

PROCENE UTICAJA ZATE^ENOG STAWA PROJEKTA NA @IVOTNU

SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora

DRU[TVO SA OGRANI^ENOM ODGOVORNO[]U RADIO ^A^AK ^A^AK,

@UPANA STRACIMIRA 35/2, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja zate~enog

stawa na `ivotnu sredinu radio FM stanice “Radio ^a~ak” koja se nalazi na

Qubi}kom brdu, na k.p. br. 1097 K.O. Qubi}.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke,

obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u Gradskoj upravi za urbanizam

grada ^a~ka, @upana Stracimira brj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom

08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u

roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navednog

upravnog postupka done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog

objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA

PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-72/13-IV-2-01

kojim je utvr|eno da investitor Preduze}e za spoqnu i unutra{wu trgovinu

"TEHNOPAPIR" d.o.o. Zemun nije du`an da izradi studiju o proceni uticaja na

`ivotnu sredinu postrojewa za skladi{tewe i tretman (presovawe i balirawe)

neopasnog otpada (otpaci i ostaci od papira i plastike) na k.p.br. 2513/3 KO

^a~ak, ul \or|a Toma{evi}a br. 111, ^a~ak.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu na

doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se

izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine a podnosi se

preko prvostepenog organa.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

ZBOG [IREWA LANCA MALOPRODAJNIH OBJEKATA

"MOKA " DOO ^A^AK

Ul. Sime Sarage bb

RASPISUJE KONKURS

ZA PRIJEM U

RADNI ODNOS ZA SLEDE]U POZICIJU:

PRODAVAC - 4 izvr{ioca

Uslovi za kandidate:

1. Sredwa stru~na sprema, po`eqno trgova~ke, ekonomske ili prehrambene struke

2. Po`eqno radno iskustvo u maloprodaji

3. Komunikativnost, usmerenost na potrebe kupca, fleksibilnost i timski duh

4. Razvijene prodajne ve{tine

VOZA^ - 4 izvr{ioca

Uslovi za kandidate:

1. Voza~ka dozvola B i C kategorije

2. Minimum tre}i stepen stru~ne spreme

3. Po`eqno radno iskustvo na sli~nim poslovima

4. Odgovoran pristup poslu, komunikativnost, fleksibilnost

RADNIK U PROIZVODWI - 4 izvr{ioca

Uslovi za kandidate:

1. Sredwa stru~na sprema, po`eqno prehrambene struke

2. Po`eqno radno iskustvo na sli~nim poslovima

3. Odgovoran pristup poslu, izra`ena kreativnost i fleksibilnost

Za sva radna mesta nudimo mogu}nost napredovawa.

Rok za konkurisawe : 01. 08. 2013. godine

Kandidati se mogu javiti li~no u direkciju firme u ulici Sime Sarage bb, od

13 do 14 ~asova, ili pozvati na telefon:

069/8201653

069/8201624

069/8201635

Javno preduze}e za urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko zemqi{te

i puteve ''GRADAC'' ^a~ak objavquje

O G L A S

o se~i i prodaji pose~enog drve}a na Spomen parku i Gradskom parku u postupku

javnog nadmetawa - licitacije

1. Predmet prodaje

Predmet prodaje je se~a osu{enih stabala drve}a na Spomen parku i Gradskom

parku i to:

a) Na Spomen parku:

- 50 komada smr~e (oko 33,88 m3)

- 37 komada breze ( oko 19,03 m3)

-2 bukve ( oko 2,38 m3)

b) U Gradskom parku:

- 13 komada smr~e (oko 2,73 m3)

-7 komada breze (oko 2,66 m3) ,

{to ukupno iznosi :

- smr~a oko 36,61 m3

- breza oko 21,69 m3

- bukve oko 2,38 m3

Za se~u i kupovinu pose~enog drve}a, uz uslove navedene u ovom oglasu, po~etna

cena koju ponu|a~ treba da plati je 150.000,00 dinara.

2. Uvid u predmet prodaje

Uvid (obilazak) obavi}e se u sredu, 17. 07. 2013. godine po~ev od 10 ~asova sa

polaskom iz prostorija JP ''Gradac'', ulica Cara Lazara br. 51, ^a~ak.

3. Uslovi za se~u ogla{enog drve}a

Pawevi pose~enog drve}a u Gradskom parku moraju da se povade i jame popune

humusnim zemqi{tem. Pawevi na Spomen parku se ne vade s tim {to visina paweva

ne sme biti ve}a od 40 sm.

Nakon se~e navedenog drve}a, potrebno je o~istiti teren i vratiti ga u prvobit-

no stawe.

Rok za se~u ogla{enog drve}a je 10 dana od dana odr`avawa licitacije.

4. Odr`avawe licitacije

Javno nadmetawe - licitacija }e se odr`ati u petak, 19. 07. 2013. godine u pros-

torijama JP ''GRADAC'' sa po~etkom u 11 ~asova. Pravo u~e{}a imaju pravna i

fizi~ka lica i preduzetnici koji uplate depozit u visini od 10% od utvr|ene

po~etne cene na ra~un broj 840-965804-09.

5. Dodatne informacije

Oglas }e biti objavqen u listu ''^a~anski glas'' .

Za sve dodatne informacije kontakt osobe su Sne`ana Avramovi} i Dejan ]osi},

telefon broj 032/303-219.

RAZNO

PRODAJEM povoqno kla-

rinet i elektri~ni klavir.

Tel. 064/ 639-8-815

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 175 E.

Mo`e zamena za laptop.

Tel. 063/ 749-4-846

PRODAJEM satelitski ta-

wir sa motorom i pozicio-

nerom. Tel. 063/ 749-4-

846

PRODAJEM krevet i dve

foteqe “ Mojca”. Veoma

povoqno.Tel. 060/ 346-3-

990

PRODAJEM 30 m3 suvih

bagremovih i cerovih drva.

Tel. 060/ 661-8-835

PRODAJEM plastenik od

15,5 m, pocinkovane cevi,

navodwavawe „ kap po

kap“. Tel. 064/ 353-7-376

PRODAJEM magnetnu tra-

ku za fitnes sa 8 brzina.

Cena 120 E. Mo`e zamena

za laptop. Tel.353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM nove drvene

`aluzine raznih veli~ina.

Povoqno. Tel. 371-685

PRODAJEM zvu~ne kutije

Jamma 200 v, 1.par. Cena

100 E. Mo`e zamena za

laptop. Tel.353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM muzi~ku liniju

Philips 60 E. Mo`e zamena

za cerova drva. Tel.353-

016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM motornu te-

steru Stil 041. Tel.353-

016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM zup~astu pumpu

za pretakawe uqa i emul-

zije, trofazna Sever Su-

botica. Cena 60 e. Mo`e

zamena za cerova drva.

Tel. 353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM dva „U“ pro-

fila od pet i tri metra.

Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM predwi bra-

nik od automobila Renault

Laguna. Tel. 060/ 661-8-

835

PRODAJEM gra|evinski

kontejner od 2,5 x 9 m. Tel.

063/ 371-831

PRODAJEM livene radija-

tore. Tel. 069/ 161-0-777

PRODAJEM rolere marke

„Alpina“, 44. broj. Malo

kori{}eni. Tel. 060/ 033-

3-423

PRODAJEM italijansku

samohodnu kosa~icu. Tel.

032/ 841-674

PRODAJEM plugove, korpu

za prevoz stoke i vile za

seno. Tel. 063/ 371-831

PRODAJEM dva }ilima

ru~ne izrade, povoqno.

Tel. 065/ 505-8-576

PRODAJEM ~etvorodelni

regal. Tel. 064/ 272-0-585

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 41OGLASI

PRODAJEM neonke za

kvarcovawe lica i tela

80 -100 W, cena 9 e ko-

mad. Mo`e zamena za ce-

rova drva. Tel.353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM 500 zna~ki

iz stare Jugoslavije. Cena

90 e. Mo`e zamena za ce-

rova drva. Tel. 353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM `ensku krzne-

nu {ubaru, nova, povoqno.

Tel. 371-685

PRODAJEM mu{ko jagwe

Ildefrans. Tel. 065/

207-4-383

PRODAJEM ovce i jag-

wad. Tel. 877-383

PRODAJEM ovce sa jag-

wi}ima. Tel. 877-382

PRODAJEM novu trak-

torsku korpu. Cena 150

eura. Tel. 066/ 910-9-

889

PRODAJEM gume za put-

ni~ka vozila : 175/65/14,

155/65/13, 165/70/13,

155/80/13. Tel. 032/

334-218, 064/ 201-8-845

PRODAJEM ma{inu za

{ivewe ko`e i krzna, is-

pravna. Povoqno. Tel.

371-685

PRODAJEM pi{toq sa

dozvolom. Tel. 061/ 111-

6-439

ARMIRA^I, prodajem

ma{inu za ispravqawe

betonskog gvo`|a, remu,

ma{inu za savijawe, ma-

{inu za uzengije i se~ku.

Tel. 063/ 885-2-977

PRODAJEM rashladni

orman od 700 litara, od -

15 C do - 24 C. Tel. 064/

121-4-070

PRODAJEM p~ele, rojeve

i stara dru{tva u D.B. ko-

{nicama sa mladim mati-

cama. Tel. 032/ 334-218,

064/ 201-8-845

PRODAJEM metalnu ci-

sternu od 2000 litara.

Tel. 065/ 207-4-383

PRODAJEM motor za za-

livawe sa vatrogasnom

pumpom. Tel.060/ 661-8-

835

PRODAJEM autocisternu

od 2.750 litara. Tel.062/

755-020

PRODAJEM frizerske

makaze za prore|ivawe

kose Solinger ( nema~ke ).

Veoma povoqno. Tel. 060/

767-6-246

PRODAJEM trpezariju od

punog drveta. Tel. 060/

346-3-990

PRODAJEM drvenu ukra-

snu vitrinu sa vratima i

fiokom. Povoqno. Tel.

371-685

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/

590-0-651, 032/ 391-964

PRODAJEM cerovu su{a-

ru za su{ewe {qiva i le-

kovitog biqa, kapacitet

1,5 t na 24 sata. Tel.

060/ 661-8-835

PRODAJEM pe} na ~vrsto

gorivo BUDERUS 4000 ,

70/55/40 m3. Cena

10.000 dinara. Tel. 060/

481-2-144

PRODAJEM uqnu zup~astu

pumpu , motor Sever. Ce-

na 80 eura. Mo`e zamena

za cerova drva. Tel. 353-

016

PRODAJEM gramofon

TOSKA 21, vrlo malo ko-

ri{}en. Cena 5.000 dina-

ra. Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM dvobrazni

plug Lemind Leskovac, is-

pravan. Tel. 060/ 481-2-

144

PRODAJEM motornu te-

steru 041 Stil. Cena 185

eura. Tel. 032/ 353-016

PRODAJEM prenosive

dvori{ne su{ilice za

ve{. Tel. 374-125, 064/

294-2-141

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/

755-020

PRODAJEM konfornu au-

to-prikolicu, ima struja i

plin. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM traktorsku

prikolicu . Tel. 065/

207-4-383

PRODAJEM mesing u {ip-

kama fi 12, 6. kg. Cena

48 E. Mo`e zamena. Tel.

063/ 749-4-846

PRODAJEM unikatni na-

kit, povoqno. Tel. 060/

337-2-510

PRODAJEM postoqe za

suncobran. Tel. 064/ 294-

2-141, 032/ 374-125

PRODAJEM kotao za

parno grejawe, ispravan.

Tel. 371-685

PRODAJEM kompresor.

Tel. 063/ 118-3-333

PRODAJEM IMT 558 sa

ugra|enim servo upravqa-

~em i dobo{ ko~nicama.

Cena 4.000 eura. Tel.

060/ 481-2-144

PRODAJEM motokultiva-

tor IMT 509, 15 KS, sa

prikolicom , frezom i do-

sta opreme. Tel. 032/

351-682, 063/ 741-9-915

PRODAJEM radni sto bu

cnlteamwork.info, kombina-

cija boja po `eqi. Tel.

061/ 297-9-521

PRODAJEM televizor.

Tel. 060/ 346-3-990

PRODAJEM harmoniku

klavirku. Veoma povoqno.

Tel. 064/ 550-6-071

PRODAJEM polovan

crep, grede i blokove.

Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM 130 bagre-

movih direka i cerovu da-

sku u ekstra stawu. Tel.

063/ 208-597

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Peugeot 206

SW sa plinom, 2002. go-

di{te. Cena 2.900 eu-

ra.Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM [kodu Okta-

viu 1.6 benzin. Cena

2.200 eura. Tel. 064/

240-2-699

PRODAJEM kamion Mer-

cedes atego 2003.godi{te.

Mogu}a zamena za stan, uz

moju doplatu. Tel. 069/

161-0-777

PRODAJEM Zastavu 10,

bela, 5- vrata, 2008. god,

registrovana. Cena 2.500

eura. Tel. 032/ 344-630,

064/ 158-9-363

PRODAJEM Opel kadet

GHI sa plinom ( 4 god.),

91god. Cena 1300 eura.

Tel. 064/ 207-6-351

PRODAJEM Folc fagen

Polo 1.9 dizel,. Cena

1.500 eura. Tel. 064/

240-2-699

PRODAJEM kamion Ive-

co Dajs, nosivosti 5 tona,

u odli~nom stawu. Tel.

064/ 230-4-202

PRODAJEM Citroen C-2,

1.2 benzin, pre{ao

140.000 km, 2004. godi-

{te. Cena 2.600 eura.

Tel. 064/ 240-2-699

USLUGE

USLUGE popravke le|nih

bakarnih prskalica, bren-

ta~a, plasti~nih prskali-

ca, mu{tika, prekida~a i

dizni. Tel. 064/ 120-6-

572

USLUGE {emirawa ko-

mandnih ormana. Tel.

064/ 301-7-450

USLUGE servisa gasnih

kotlova i sistema greja-

wa. Tel. 064/301-7-450

USLUGE ~i{}ewa poslov-

nog i stambenog prostora,

izuzetno kvalitetno i po-

voqno. Tel. 062/ 856-0-

561

USLUGE ugradwe klima

ure|aja, ve} od 45 eura.

Tel. 064/ 301-7-450

USLUGE elektromonta`e -

elektri~ne instalacije i

osvetqewe : izrada, po-

pravka i prepravka. Tel.

064/ 301-7-450

USLUGA zavarivawa gusa

i aluminijuma. Tel. 066/

910-9-889

IZRADA kotlovskih oxa-

ka industrijskih.Ostali

bravarski radovi. Tel.

066/ 910-9-889

IZRADA ma{inskih ce-

mentnih ko{uqica, izvo-

|ewe svih gipsanih rado-

va, postavqawe zvu~ne,

termo i hidroizolacije.

Izvo|ewe svih vrsta be-

tonskih radova. Tel. 064/

615-2-763

IZRADA i prodaja trak-

torskih korpi po `eqi.

Cena 150 eura. Tel. 066/

910-9-889.

VR[IM medicinske

usluge davawa terapije,

previjawa i medicinske

nege nepokretnih lica.

Tel. 062/ 841-8-706

BRAVARIJA, gus, alumi-

nijumsko zavarivawe. Tel.

066/ 910-9-889

USPE[NO le~im hemoro-

ide ~ajevima i svodim ih

na normalno stawe. Tel.

+38267259654

ZAPOSLEWE

OZBIQNA @ENA , izu-

zetno kvalitetno ~isti ku-

}e i stanove. Povoqno.

Tel. 062/ 856-0-561

OZBIQNA @ENA ~uva-

la bih dete. Tel. 063/

789-2-472

40 PETAK 12. JUL 2013. GODINEOGLASI

STANOVI

MEWAM ili prodajem

apartman 31.5 m2, 3.

sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godi-

ne, nalazi se iznad pijaca

u Vrwa~koj Bawi. Prodaje

se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u

^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava,

3. sprat, CG, terasa. Cena

24.000 eura

P-46 m2, ulica Nemawina,

CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat,

CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG,

lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija

gradwa, centar. Cena

20.000 eura

P-55 m2, Q.Kej, nov, use-

qiv od 01.07.2013, dve

spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa

PDV/

P-58 m2, ulica Svetog Sa-

ve , 1. sprat, CG, terasa,

lift. Cena 34.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, dvoipo-

soban, CG, kod {kole Fi-

lip Filipovi}. Cena

28.000 eura

P- 62 m2, ulica Svetog

Save, 9. sprat, lift, CG,

terasa. Cena 32.000 eura

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

P- 26 m2, nov, 3. sprat,

CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4. sprat,

CG, H.Morava. Cena 22.000

E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena 22.000

E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 33.000

E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

P- 60 m2, nov, 3. sprat,

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena 50.000

E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 70.000

E

P- 80 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 70.000 E

/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000 E

P- 77 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 65.000 E

/PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava. Cena

19.000 E

P-38 m2, VP, CG, terasa,

Avenija 1. Cena 25.000 E

P-35 m2, 4. sprat, TA, Q.

Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renoviran

sa name{tajem. Cena

36.000 E

P-48 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju /,

centar 800 e/ m2. Povra}aj

PDV.

P-47 m2, 2. sprat, CG,

ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E

P-49 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000 E

P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E

P-52 m2, 3. sprat, TA,

terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E

P-54 m2, 9. sprat, CG,

terasa, lift, centar. Cena

31.000 E

P-58 m2, 7. sprat, CG,

terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /. Cena

po dogovoru

P-65 m2, 1. sprat, CG,

terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa stvari-

ma /, Hotel Morava. Cena

32.000 E

P-60 m2, 4. sprat, CG,

nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift, terasa,

gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E

P-26 m2, nova garsowera,

centar. Cena 22.000 eura

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a, {kola

R.Mitrovi}. Cena 50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000

E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar, CG.

Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena 60.000

E

P- 49 m2, Alvaxinica, CG.

Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morava,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa

glavnog puta. Cena 70.000

E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa

glavnog puta. Cena 400

e/ar

HITNO

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN,

NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA

40.000 EURA

www.stannekretnine.rs

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500

eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA,

Kej . Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG.

Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat,

CG, {iri centar. Cena

31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 31.000

eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,

Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena

30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

M.Nik{i}a. Cena

36.000 eura

P-46 m2, PR, CG,

Avenija 1. Cena 29.000

eura

P-47 m2, 1. sprat, TA,

Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat,

CG, Nemawina. Cena

28.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat,

CG, H.Morava. Cena

38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 33.000

eura

P-53m2, 3. sprat, CG,

Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA,

Nemawina. Cena 36.000

eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

50.000 eura

P-56 m2, PR, CG,

Avenija 2. Cena 36.000

eura

P-56 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 35.000

eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG,

Centar. Cena 32.000

eura

P-57 m2, 4. sprat, CG,

Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG,

K.Milo{a. Cena 37.000

eura

P-58 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 42.000

eura

P-58 m2, 9. sprat, CG,

Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA,

S.Save. Cena 42.000

eura

P-64 m2, 1. sprat, CG,

S.Save. Cena 42.000

eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

41.000 eura

P-66.5 m2, 7. sprat,

CG, Nemawina. Cena

41.000 eura

P-67 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura

P-70 m2, 2. sprat, CG,

Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG,

Vinara. Cena 51.000

eura

P-73 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

58.000 eura

P-74 m2, 5. sprat, CG,

Kalu}erice. Cena

44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,

Centar. Cena 51.000

eura

P-76.5 m2, PR, CG,

Cara Lazara, nov. Cena

62.000 eura

P-78 m2, 6. sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG,

S.Save. Cena 56.000

eura

P-86 m2, 3. sprat, CG,

Vinara. Cena 66.000

eura

P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks.

Cena 87.000 eura

P- 52 m2, Qubi}ska,

3. sprat, CG. Cena

39.000 E.

P- 55 m2, Kej, 2.

sprat, CG. Cena 32.000

E

P- 68 m2, Bawalu~ka,

4. sprat, CG. Cena

44.000 E.

P- 48 m2, Avenija 1,

VP. Cena 29.000 E.

P- 58 m2, Kej, 2.

sprat, CG. Cena 34.000

E

P- 77 m2, u`i centar,

CG. Cena 42.500 E.

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa,

G.Atenica. Cena 10.500

eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe,

V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa,

Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa,

centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena 83.000

eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg. Cena

33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa,

Gorwa Trep~a. Cena 40.000

eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE

^ITUQE

Dana 13. jula u 12:30 na ^a~anskom grobqu

obavi}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

supruzi, majci i baki

ALEKSIJI (LEKI)

JANKOVI]1950 - 2012

Wena neobi~na dobrota i plemenitost zauvek }e nas

grejati i voditi a wenoj du{i doneti spokoj.

WENI NAJMILIJI: suprug ANDRIJA

(GEN[ER), k}erke GORDANA i MIRJANA,

unuci ACO, STEFAN i MILO[, unuka ANA

i ostala mnogobrojna rodbina.

SE]AWE

13. jul 2008 - 13. jul 2013.

@IVORAD

@IKO

GOJKOVI]

Dana 13. jula 2013. navr{avaju se TRI GODINE

od smrti na{eg dragog

Gde god da pogledamo sve nas podse}a na tebe.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

TVOJI NAJMILIJI

16161

DRAGOJLA

DOMANOVI]A

DRAGANA

iz Lisica

VEROQUB GARI]

iz Slatine

Dana 16. jula navr{ava se DEVET GODINA

od smrti na{eg dragog

Godine prolaze a uspomenu na tebe

~uvaju tvoji najmiliji:

sin MI[KO, k}er JASNA, supruga GINA

16162

@IVKA

TANOVI]A Na{ voqeni suprug, otac i deda

Preminuo je 9. jula 2013. godine u 62-oj godini `ivota.

Sahrana je obavqena 11. jula 2013. godine.

O@ALO[]ENI: supruga VERA,

}erke ALEKSANDRA i BOJANA sa porodicama.

16167

MILIJAN

MILETI]

MIKI

Dana 15. 7. 2013. godine, navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{eg dragog oca

[estomese~ni pomen

obele`i}emo u subotu 13. 7.

2013. godine na grobqu u Baluzi

u 11 ~asova.

Sa velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem

~uvamo te u na{im srcima.

WEGOVI NAJMILIJI

MILANA

OBRADOVI]A

SE]AWE

NIKOLI]

Roditeqi kao {to ste Vi ne zaboravqaju se.

DULE sa decom

16165

PETROVI]

Roditeqi nikada ne umiru. Oni samo za|u kao sunce, a

za nas si uvek tu.

S ponosom i po{tovawem uspomenu na vas ~uva}e

va{i najmiliji: LENKA i RADE sa decom.

16168

Bilo je lepo, voleti te, a te{ko izgubiti, a najte`e

`iveti bez tebe.

S qubavqu k}erka KRISTINA i supruga CACA

16167

NECO

PANTELI]

2009 - 2013

Dana 17. jula 2013. navr{ava se

40 dana od smrti na{eg dragog

Tuga za tobom osta}e ve~no u na{im

srcima.

Ni{ta nam te ne mo`e nadoknaditi.

TVOJI NAJMILIJI: supruga STOJADINKA,

sinovi MILINKO i DEJAN, snaha DRAGICA

i unuci KATARINA i @EQKO.

VEROQUBA GARI]A

iz Slatine

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO

12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 43

VELIMIR VEQO

11. 7. 1993 - 11. 7. 2013.

EMILIJA MICA

4. 4. 1996 - 4. 4. 2013.

TOMANIJA

17. 7. 2012 - 17. 7. 2013.

RADI^

30. 8. 1985 - 30. 8. 2013.

Ve} prolazi 40 dana, od kako si nas zauvek napustio.

Nismo te mogli sa~uvati od smrti , al' }e te na{a

qubav sa~uvati od zaborava.

Po~ivaj u miru, brate moj, onako tiho kako si i `iveo.

Tvoja sestra BRANKA sa porodicom.

16160

Pet godina je pro{lo od smrti

na{eg dragog @ika.

Hvala ti za svu tvoju dobrotu,

bri`nost i qubav koju si nam nesebi~no pru`ao.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: MLADENA, DRAGAN,

MILAN, TAWA, TAWA, VLADE, SARA, HELENA,

JOVANA, NEVENA, BOJANA i mali VULE.

upl.

MARKETING

032/342-276

^ITUQE

NECO

2009 - 2013

Uvek }e{ biti deo

na{ih misli i se}awa.

Porodica VUKOVI]

16166

RODOQUB

TADI]

17. jula 2013. godine,

navr{ava se 40 tu`nih

dana

dragom TA]U

Ostala je praznina koja

se ne meri ni vremenom ni

re~ima.

Koleginice

SC „ MLADOST” ^A^AK

ZLATA, GOCA,

GAGA i DESA16158

U subotu, 13. 07. 2013. godine u 10 ~asova dva}emo

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em

PREDRAGU PE\I

]ITI]U1984 - 2013

Oti{la si, ostavila nas ali mi uvek }emo se

se}ati tebe i tvoje dobrote.

Tvoja }erka DRAGOJLA, unuk STOJAN,

zet GOJKO i praunuk VUK VASOVI]

16164

21. 10. 1986 - 15. 7. 2011.

DARKO IKODINOVI]

Postoji osoba ~iji je `ivot tako dobro ispuwen da ni svojim nestankom

ne mo`e da nas obeshrabri...

On je vetar, ne mo`emo da ga vidimo ali uvek mo`emo da ga osetimo.

Tvoji seka, tata i mama.

16169

44 PETAK 12. JUL 2013. GODINE

Ovim putem `elimo da se zahvalimo svima koji su svojim prisustvom na

sahrani ubla`ili bol za prerano izgubqenim

MI[ULOM.

Zahvalnost dugujemo svima koji su putem telegrama izjavili sau~e{}e.

ZAHVALAN brat QUBI[A sa porodicom.

MI[ULA PETROVI]

1946 - 2013.

MI[ULA PETROVI]

1946 - 2013.

Uvek }u ti biti desna ruka.

POSLEDWI POZDRAV MI[ULI od MI[ECA sa porodicom.

U utorak 9. 7. 2013. godine, navr{ilo se

^ETRDESET TU@NIH DANA od smrti na{e

drage i voqene majke, bake, ta{te i prababe

JAWE STRAWAN^EVI]

iz Guberevaca

Ponosni smo {to smo te imali i beskrajno tu`ni

{to smo te izgubili.

Zahvaqujemo se rodbini i prijateqima na pomo}i i

sau~e{}u u na{em bolu.

MAMA, TATA I TVOJA TINA

fak.

^ITUQE

MI[ULA

PETROVI]

1946 - 2013.

Ponosni smo {to smo te imali. ^ekaj nas u ve~nosti, tamo gde

nema bolesti ni `alosti, ni uzdisaja... Gde je beskona~na radost

i `ivot ve~ni.

TVOJI NAJMILIJI:

supruga SMIQA sa decom i unucima.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 45

MI[ULA PETROVI]

1946 - 2013.

DRAGOSLAV JEVREMOVI]

JERO

1966 - 2013.

Bol i nenadoknadiv gubitak na{ih najdra`ih ubla`ili ste vi,

dragi prijateqi, svojim prisustvom i izjavama sau~e{}a.

Neizmerno vam zahvaqujemo i `elimo da vam se dobrim vrati.

PORODICE PETROVI] i JEVREMOVI]

^ITUQE

SE]AWE

RANKO

Zauvek ste u na{im srcima.

Porodice Radoji~i} i Ran|i}

RADINKA

RADA

PRIJOVI]

MILOVAN

]OJBA[I]

Dana 15. jula 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA

od smrti na{e voqene majke, bake i supruge

MLADENE

KOSOVAC

iz Je`evice

Dana 10. jula 2013. navr{ilo se DVE GODINE od

iznenadne smrti na{eg voqenog supruga i oca

DANILA

^AKAREVI]A

SE]AWE

na drage roditeqe

U ponedeqak, 15. jula 2013. navr{ava se

[EST MESECI

od smrti na{eg dragog

MILANA

KARAKLAJI]A

iz Trnave

Vreme neumorno prolazi. Sve ove godine, mnogo nam

nedostaje{. Postoje uspomene koje ne blede, rane koje ne

stare, qubav koju smrt ne mo`e prekinuti, tuga koju

vreme ne mo`e ubla`iti.

Supruga sa decom

16158

ZORAN

MALENOVI]

14. 7. 2000 - 14. 7. 2013.

SE]AWE

13. 7. 2010 - 13. 7. 2013.

S qubavqu i ponosom se}amo se vremena

provedenog sa tobom.

TVOJI NAJMILIJI: supruga BORKA,

k}erka MARTA i sin BORISAV

16163

MILOJE

MI]O

NIKOLI]

SE]AWE

Dana 17. 7. 2013. god. navr{ava se DESET GODINA

od smrti na{eg dragog

Uspomenu na tebe i tvoj dragi lik u srcu ~uva}e tvoja

mama BRIGITA

16162

NENADA

TRIPI]A

Dana 16. jula 2013. godine, navr{ava

se [EST MESECI od smrti na{eg

dragog

Te{ko je `iveti bez tebe, ne mo`emo da

se pomirimo sa ~iwenicom da vi{e nisi sa nama.

TVOJI NAJMILIJI

16117

MILANA JOVA[EVI]A

iz Preqine

Dana 15. 7. 2013. navr{ava se

17 GODINA od kako nije sa nama

Prerano si oti{la. Mnogo nam

nedostaje{ a uspomene na tebe i

se}awa su svakodnevna.

MOLA i ACO

16154

SLAVKA TRIPKOVI]

1996 - 2013

Dana 13. jula je DEVET GODINA

od smrti na{eg dragog

Vreme prolazi a Ti postoji{ i traje{

kroz najlep{e uspomene.

^uvamo te u na{im srcima i mnogo nam nedostaje{.

Tvoj brat MIHAILO - XANE, snaja @IVANA,

bratanice JASNA i VESNA

MILINKA PE[I]A

MI]E

1950 - 2004

GODINE PROLAZE, BOL OSTAJE.

DRAGANA sa porodicom.

16155

MILO[ ]OJBA[I]

1993 - 2013

Dana 12. jula 2013. godine,

navr{avaju se DVE GODINE

od smrti

S' po{tovawem

porodica SLOVI]

16156

BRANKA SLOVI]A

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO

12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

46 PETAK 12. JUL 2013. GODINE

KOJI]

]erka MARINA - MILENA i sin JORDAN

sa porodicama.

upl.

MILENA

1977 - 2013

dr DOBRIVOJE

2000 - 2013Posledwi pozdrav

dragim prijateqima MI[ULI i JERU.

Hvala za divnu saradwu.

ZAVI^AJNO DRU[TVO „^A^ANI” ^A^AK

MI[ULA

PETROVI]

DRAGOSLAV

JEVREMOVI] JERO

Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati

k}erka VERA s porodicom.

16161

Hvala ti majko za neizmernu qubav i brigu. Tvoje

dobro zauvek pamtimo. Bila si i osta}e{ oli~ewe

plemenitosti i dostojanstva.

Te{ko je bez tebe.

Tvoje }erke VERA, QUBICA i NADA

upl.

Dve godine je pro{lo kako nisi sa nama, a na{a tuga za

tobom je ista kao prvog dana.

Nedostaje nam tvoja dobrota i tvoj nasmejani lik. Ve~no

}e{ `iveti u na{im srcima.

Supruga MILISAVKA, sin DRAGAN i }erka JELENA.

16153

Milovane, dana 11. jula 2013.

godine, navr{ilo se 12 godina od

kako nisi sa nama. Milovane,

te`ak je bol i tuga koja se

uselila u na{a srca. Nada je

nestala, ostao je ponos {to smo

imali tebe za sina i brata. Bez

tebe te{ko `ivimo i mnogo nam nedostaje{. Ko te je

poznavao, zna {ta smo izgubili. Nadostaje nam tvoj

osmeh i ponos jer smo se sa tobom ponosili. Zauvek

}e{ biti u na{im srcima i mislima.

TVOJI NAJMILIJI: otac VIDOSAV,

majka STANKA i brat SLOBODAN ]OJBA[I]

iz Loznice.

2. 5. 2007. 12. 7. 2008.

^ITUQE

Dana 15. jula 2013. navr{ava se

OSAM GODINA

od smrti na{eg dragog

RADOJLA

JOVA[EVI]A

Dana 17. jula navr{ava se PET GODINA bola

i jo{ ve}e tuge za tobom

PAVLE PAJO

OBRADOVI]

iz Qubi}a

PAVLE OBRADOVI]

17. 7. 2008 - 17. 7. 2013.

POMEN

VREME PROLAZI A TUGA I BOL

OSTAJU.

TVOJI NAJMILIJI:

sestra MIQANA i bra}a MI]O

i STEVAN sa porodicama.

RATOMIRU [O[I]U

14. 7. 1968 - 14. 7. 2013.

LIDIJA TANASIJEVI]

ro|ena Babovi}

13. 1. 2013 - 13. 7. 2013.

Dana 18. jula navr{ava se

[EST TU@NIH MESECI

od smrti moje majke

Toga dana u 12 sati na ^a~anskom

grobqu poseti}emo wen grob i obavi-

ti pomen.

Ponosan sam {to sam te imao.

Dok `ivim `ive}e{ i ti.

Sin ZORAN sa porodicom.

VERE LUKOVI]

Dana 16. jula 2013. navr{ava se

30 GODINA od smrti na{e drage

Godine koje su pro{le nisu

umawile qubav prema tebi.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI: suprug MIR^ETA i sin ACO

16159

STANKE PAREZANOVI]

POSLEDWI POZDRAV

dragom

MI[ULI PETROVI]U

Tvojim odlaskom izgubili smo iskrenog prijateqa.

^uva}emo te u lepim uspomenama.

S po{tovawem,

SLAVOQUB PIPER sa porodicom.

PETAK 12. JUL 2013. GODINE 47

Godine prolaze a uspomenu na wega ~uvaju

WEGOVI NAJMILIJI

Liko, pro{lo je pola godine od kada si napustila ovaj

svet. Ti nisi umrla, samo si se upokojila. Ti `ivi{

kroz na{e snove. U na{im srcima ostala je praznina

da }emo se opet jednog dana sresti. Ostali su tvoji

mali pti}i. Kako li }e sami sa svojim ocem, kroz

`ivot i}i i kada }e svome ciqu sti}i.

TVOJI NAJMILIJI: ACO, sinovi KOSTA

i ILIJA, tata VEQO, mama ANDRIJANA,

brat MI[KO, snaja VIOLETA,

bratanica ISIDORA i bratanac FILIP

16151

Bol nije u suzama i pla~u, ve} u

du{i i srcima gde }e{ ve~no `iveti.

Tvoji,

ISIDORA, MARKO i DANA

upl.

Prolaze dani, dugi kao vekovi,

prolazi `ivot, mewaju se svetovi.

Prolazi sve ali uspomena na tebe

ne. Te{ko je tvoj odlazak pravdati

sudbinom, tugu le~iti vremenom.

Nema suza koje te mogu oplakati...

niti re~i koje te mogu o`aliti... nema vremena koje te

mo`e zaboraviti.

U srcima na{im - tvoje stoji, dok budemo `ivi ve~no }e

da boli.

Majka MARA i otac MILO[

16150

POSLEDWI POZDRAV

MI[ULI

PETROVI]U

DRAGOSLAVU

JEVREMOVI]U

JERU

i

Va{im preranim odlaskom izgubili smo divne prijateqe i saradnike.

Uspomenu na Vas ~uva}e,

KOLEKTIV

KABLOVSKE TELEVIZIJE „CITY”

PETAK 12. JUL 2013. GODINE