PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

069 - 310-04-60032 - 310-460

CENTRUM

www.hostelcentrum.rs

centrumcacak@gmail.com

BROJ 35 CENA 30 DIN.

Sutra u Preqini

Danas po~iwe

Kupusijada

MR^AJEVCI,

POZNATI

PO KUPUSU

I DOBROJ

PESMI

strana 17.

FIJAKERIJADA

strana 14.

PRVI PUT

PRED SUDOM

Vinovnik incidenta na Gradskom trgu

i ranije bio poznat po prestupima

strana 5.

(Foto: OZON PRESS)

strana 14.

Najnovije kontrole Saobra}ajne policije

VEZIVAWE

POJASEVA

OBAVEZNO

I NA ZADWIM

SEDI[TIMA!

VEZIVAWE

POJASEVA

OBAVEZNO

I NA ZADWIM

SEDI[TIMA!

[ah

„JELICA“

PONOVO

[AMPION

strana 23.

Realni izgledi da ^a~ak dobije

objekat za sme{taj uginulih

`ivotiwa

PRIHVATILI[TE

BI SAMO SEBE

IZDR@AVALO

OVOGA PUTA

]E I]I I DO

STRAZBURA

UZ REDOVNU

KONTROLU,

ZDRAVI I

MAJKA I PLOD

HODO^A[]E

KROZ

BE[^A[]E

strana 4.

strana 5.

Udru`ewe `rtava Drugog svetskog

rata tra`i da im dr`ava isplati

ratnu od{tetu

Boris Kapetanovi},

pravnik i pisac sa gitarom

Doktorka Dragana Vasilijevi}

o rizicima u trudno}i

Truba~ Goran Rankovi}

strana 15.

strana 6.

ZLATNA TRUBA

ZASIJALA U

RUKAMA

NASLEDNIKA

^a~anska preduze}a pove}ala

spoqnotrgovinsku razmenu

za sedam odsto

„SLOBODA“

I „UNIPROMET“

NAJVE]I

IZVOZNICI

strana 18.

strana 3.

2 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINEMARKETING

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 3PRIVREDA

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 office@cacanskiglas.rs

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Ukupna spoqnotrgovinska

razmena u regionu koga

pokriva Regionalna pri-

vredna komora Kraqevo od janu-

ara do jula ove godine iznosila

je 577.651.059 dolara, odnosno

preduze}a sa ovog podru~ja izve-

zla su robe u vrednosti od oko

257, a uvezla za 320,6 miliona

dolara. Firme iz Moravi~kog

okruga plasirale su na strana

tr`i{ta proizvoda u vrednosti

ne{to ve}oj od 162, a od stranih

kompanija kupile za 207,5 mili-

ona dolara i na taj na~in zabele-

`ile za devet odsto ve}u spoq-

notrgovinsku razmenu (izvoz za

sedam, uvoz za deset procenata),

nego u istom periodu 2013. godi-

ne.

Prema podacima koje je siste-

matizovala Gorana Tanaskovi},

rukovodilac Organizacione je-

dinice RPK Kraqevo u ^a~ku,

tokom sedam meseci ove godine

najve}i izvoz u Moravi~kom

okrugu ostvarila su ~a~anska

preduze}a (77,7 miliona dola-

ra), potom firme iz Gorweg Mi-

lanovca (60,5 miliona dolara),

dok su lu~anski proizvodi ima-

li znatno mawu pro|u na stra-

nim tr`i{tima, tako da je od

wih zara|eno ne{to vi{e od

23,8 miliona dolara. ^a~ak je

predwa~io i kada je o uvozu re~,

te je tako za inostranu robu iz-

dvojeno skoro 139 miliona dola-

ra, dok su Gorwomilanov~ani i

Draga~evci bili “{tedqiviji”,

pa su za uvoznu robu potro{ili

skoro 53, odnosno 16 miliona

dolara.

- U~e{}e preduze}a iz Mora-

vi~kog okruga u ukupnoj spoqno-

trgovinskoj razmeni regiona

Privredne komore Kraqevo je

64, dok je u~e{}e firmi iz ^a~-

ka 40 odsto. Od celokupne koli-

~ine robe koja je iz okruga “pre-

{la” granice, na ~a~ansku otpa-

da 48 odsto. Ovaj grad predwa~i

i po uvozu (67 procenata), zbog

~ega su ~a~anska preduze}a od ja-

nuara do jula ove godine ostva-

rila za sedam odsto ve}u spoq-

notrgovinsku razmenu (uvoz za

12 i izvoz za jedan odsto), nego u

istom periodu lane - konstatuje

se u periodi~nom izve{taju OJ

RPK Kraqevo.

Strane kupce obezbedili su

uglavnom ~a~anski proizvo|a~i

prehrambenih proizvoda - sve-

`eg june}eg i sviwskog mesa i

prera|evina, pe~uraka, sve`eg,

zamrznutog i su{enog vo}a.

Osim toga, inostrana tr`i{ta

“prihvatila” su i ve}e koli~ine

vo}a, povr}a, `itarica, bra-

{na, sadnica, semena... Strane

firme preuzimale su u ~a~an-

skim i zna~ajne koli~ine pro-

fila, limova, cevi, proizvoda

od ~elika i gvo`|a, alata, ma-

{ina, ode}e, obu}e, tkanina...

Municija i ostala pirotehnika

sredstva tako|e predstavqaju

zna~ajan deo izvoznog kontigen-

ta, u kome su za sedam meseci do-

minirali i proizvodi od pla-

sti~nih masa, drveta, hartija i

karton. U strukturi uvoza, pak,

preovladavali su prehrambeni

proizvodi (sve`a i smrznuta ri-

ba, povr}e, ju`no vo}e), vozila,

ma{ine, aparati i ure|aji. U

ukupnom uvozu po 14 odsto otpa-

da na profile od legure alumi-

nijuma, cinka, bakra i na proiz-

vode od plasti~nih masa, dok

zna~ajan postotak pripada i

tkaninama od pamuka i tekstilu

({est odsto) i gotovim odevnim

predmetima (tri odsto).

Najve}i izvoznici me|u ~a-

~anskim firmama bili su kom-

panija “Sloboda”, “Unipromet”

i B-export”, dok su najve}i uvoz

ostvarili “Auto^a~ak”, “Atenic

Komerc” i “Vapeks”. M. N.

Uokviru projekta

“Mladi preduzetni-

ci u akciji”, koga,

uz finansijsku podr{ku

ambasade Kraqevine Nor-

ve{ke realizuje ~a~nski

Forum privrednika, pro-

{le sedmice u prostorija-

ma Nau~no tehnolo{kog

parka odr`ana je dvodnev-

na obuka “Vo|stvo i upra-

vqawe”. U radu seminara

u~estvovalo je 20 polazni-

ka, pripadnika druge gene-

racije privrednika, odno-

sno mladih naslednika

vlasnika i direktora po-

rodi~nih firmi. Kako je

za medije izjavila Irena

Bulat iz ACEE Centra za

upravqawe resursima i

razvojem iz Novog Sada,

re~ je o prvoj, u nizu obuka

na kojima }e biti obra|ene

teme o upravqawu i orga-

nizaciji preduze}a: “One

treba da pomognu mladim

qudima da na najboqi na-

~in preuzmu o~ekivanu ru-

kovode}u ulogu u preduze-

}ima, koja su osnovali wi-

hovi roditeqi.”

Na ovakvim stru~nim

skupovima, polaznici bi

trebalo da nau~e koja je

wihova budu}a uloga u tim

firmama i, budu}i da su

wihovi roditeqi vlasni-

ci, naprave razliku i gra-

nicu izme|u vlasni{tva i

onoga {to je wima dato i

povereno, odnosno upra-

vqawa, objasnila je Bula-

tova, naglasiv{i da mladi

preduzetnici treba da pro-

cene da li `ele i mogu da

prihvate obe uloge. Ukoli-

ko se opredele za rukovode-

}e funkcije, trebalo bi na

najboqi na~in da ih oba-

vqaju, tim pre {to svi

mladi, koji su u ^a~ku

ukqu~eni u porodi~ni bi-

znis, `ele da “sve`im zna-

wima i energijom” maksi-

malno pomognu svojim ro-

diteqima.

O upravqawu bi}e re~i

i na dvodnevnoj sertifiko-

vanoj obuci za mala i sred-

wa preduze}a i preduzetni-

ke, koja }e, tako|e u prosto-

rijama Nau~no tehnolo-

{kog parka, biti odr`ana

22. i 23. septembra. Tom

prilikom, interesantna

predavawa na temu “Fi-

nansijsko upravqawe” odr-

`a}e predstavnici Regio-

nalne agencije za ekonom-

ski razvoj [umadije i Po-

moravqa. Osnovni ciq ove

obuke je da se vlasnicima i

menaxerima malih i sred-

wih preduze}a pru`i podr-

{ka u “upravqawu” finan-

sijama, sa posebnim foku-

som na “upravqawe” i ras-

polagawe gotovinom na

dnevnom nivou. Kako je na-

vedeno u pozivu upu}enom

zainteresovanim polazni-

cima obuke, ovaj program

treba da pomogne vlasni-

cima i menaxerima u MSP

da lak{e i br`e naprave

analizu izve{taja o nov~a-

nim tokovima u preduze}u,

kada je re~ o potra`ivawi-

ma od kupaca, obavezama

prema ulaga~ima, deficitu

gotovine. Projekat predvi-

|a i konkretne aktivnosti

kojima mo`e biti poboq-

{ano finansijsko stawe u

ovim firmama, bilo ubrza-

nom naplatom, restriktiv-

nijom politikom potra`i-

vawa, ili sporijim izmi-

rivawem obaveza i smawe-

wem tro{kova poslovawa

sa bankama. Predstavnici

Regionalne agencije za eko-

nomski razvoj govori}e i o

jo{ nekim mogu}nostima za

poboq{awe finansija u

MSP: optimizaciji nivoa

zaliha proizvoda, unapre-

|ewu kontinuirane proda-

je, planu optimizacije

upravqawa gotovinom i

iznala`ewu novih izvora

finansirawa.

M. N.

^A^ANSKA PREDUZE]A POVE]ALA SPOQNOTRGOVINSKU RAZMENU ZA SEDAM ODSTO

Po deset preduze}a na “izvoznoj” i “uvoznoj” listi najzaslu-

`nija su {to za sedam meseci ove godine u~e{}e spoqnotrgovin-

ske razmene Moravi~kog okruga u STR regiona iznosi 64 odsto i

za dva je ve}e nego u istom periodu 2013. Me|u najve}im izvozni-

cima bili su gorwomilanova~ki “Metalac” i lu~anski “Milan

Blagojevi}”. Slede “Zvezda Helios” i “Spektar” iz Gorweg Mi-

lanovca, a prate ih ~a~anske komapnije “Sloboda” i “Unipro-

met”. Sedmi na listi izvoznika je “Takovo” iz Gorweg Milanov-

ca, osmi “Agropartner” iz Lu~ana, a na za~equ su “B - eksport” i

“V&K TEKSTIL OFFICE” iz ^a~ka.

“Auto^a~ak”, “Zvezda Helios”, “Atenic comerc” i “Metalac”

bili su vode}i uvoznici u ovom periodu, u kome su za robom pre-

ko granice posegla i ovda{wa preduze}a “Alti”, kompanija

“Sloboda”, “Tandem”, IGT i “Vapeks” i lu~anska “Maksima”.

NAJVE]I IZVOZNICI I UVOZNICI U OKRUGU

„SLOBODA” I „UNIPROMET”

NAJVE]I IZVOZNICI

U NAU^NO TEHNOLO[KOM PARKU DVE OBUKE ZA MESEC DANA

NAU^ITI MLADE I PREDUZETNIKE DA UPRAVQAJU

4 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINEGRAD

Zakon o veterini, donet 2010.

godine, i re{ewe Republi~-

ke veterinarske inspekcije

obavezali su lokalne samouprave

da samostalno, ili na regional-

nom principu, izgrade objekte za

privremeno odlagawe i skladi-

{tewe uginulih `ivotiwa. Zbog

toga je na~elnik Moravi~kog

upravnog okruga Darko Domano-

vi} u sredu organizovao sastanak

sa predstavnicima resornih

gradskih i op{tinskih uprava iz

^a~ka, Gorweg Milanovca, Lu-

~ana i Ivawice i veterinarskih

slu`bi, na kome je prezentovan

projekat prihvatili{ta koje du-

`e vreme uspe{no radi u Vr{cu.

Po{to je naglasio zna~aj ove in-

vesticije, Domanovi} je podsetio

da bi Grad, ukoliko donese odlu-

ku da izgradi ovakav objekat, mo-

gao da aplicira za sredstva iz

evropskih fondova i da su tu mo-

gu}nost ve} iskoristile neke voj-

vo|anske op{tine i grad Smede-

revo. Obaveza gradova i op{tina

je da organizuju zoohigijensku

slu`bu koja obavqa poslove ne-

{kodqivog uklawawa `ivotiw-

skih le{eva sa javnih povr{ina

i da izgrade objekte za sakupqa-

we le{eva i drugih proizvoda i

otpada `ivotiwskog porekla,

podsetio je i Milovan Eri}, na-

~elnik Gradske uprave za inspek-

cijski nadzor:

- Od Republi~ke veterinarske

inspekcije dobili smo re{ewe

kojim je Gradu nalo`eno da, u

skladu sa Zakonom o veterinar-

stvu, preduzme odgovaraju}e mere

i aktivnosti, organizuje zoohi-

gijensku slu`bu i izgradi obje-

kat za prikupqawe `ivotiwskih

le{eva. Do sada je taj posao oba-

vqalo JP “Komunalac”, posebno

posle majskih poplava, kada je na

terenu prikupqen veliki broj

uginulih `ivotiwa i otpremqen

u kafileriju u In|iji. Ovo JP

uklawa uginule `ivotiwe, uglav-

nom pse sa javnih povr{ina, po

nalogu komunalne inspekcije.

Eri} nagla{ava da postoji vi-

{e vrsta objekata za odlagawe

ostataka uginulih `ivotiwa, po-

put rashladnih kontejnera, ili

mini hladwa~a, koje po pozivu i

uz odgovaraju}u nadoknadu, pra-

zne specijalizovane kafilerije.

Osim toga, lokalne samouprave

mogu da formiraju i sto~na gro-

bqa, rekao je Eri}, podsetiv{i

da je zapo~eta gradwa prihvati-

li{ta za napu{tene `ivotiwe u

Mili}evcima i da je to “idealna

prilika da na lokaciji od oko

tri hektara bude podignut i obje-

kat za odlagawe `ivotiwskih le-

{eva i otpada”.

Inicijativu da pomogne ^a~-

ku i op{tinama Gorwi Milano-

vac, Ivawica i Lu~ani da zajed-

ni~ki realizuju ovaj projekat po-

krenula je Veterinarska komora

Srbije, ka`e diplomirani vete-

rinar Rado{ Rajili}, predsed-

nik wenog Upravnog odbora i na-

gla{ava da Moravi~ki okrug je-

dini jo{ nije zapo~eo da re{ava

problem ne{kodqivog uklawawa

`ivotiwskih le{eva: “Namera je

da se u prihvatnom centru koji }e

najverovatnije biti gra|en u ce-

losti iz donacija, selektuje ot-

pad i na taj na~in smawi koli~i-

na koja odlazi u kafileriju. Taj

izdvojeni otpad bi mogao da se

koristi za ishranu `ivotiwa u

azilu, a ko`a i kosti da se proda-

ju hemijskoj industriji, {to bi

obezbedilo trajni boravak napu-

{tenih `ivotiwa u prihvatili-

{tu.”

Pozitivna iskustva Ekolo-

{kog centra “Stani{te” iz Vr-

{ca kolegama i predstavnicima

lokalnih samouprava u Moravi~-

kom okrugu preneo je diplomira-

ni veterinar Dejan Maksimovi},

podsetiv{i da je posle Vr{ca, i

Smederevo re{ilo problem ne-

{kodqivog uklawawa i skladi-

{tewa le{eva i otpada `ivoti-

wa po standardima koje je propi-

sala EU:

- U klasi~noj prihvatnoj sta-

nici otpad se prikupqa i ~uva

na temperaturi od 0 do pet stepe-

ni, sve dok ne bude prikupqena

ekonomski isplativa koli~ina,

da bi je preuzela odre|ena kafi-

lerija. Kontrola EU ustanovila

je pre dve godne da Srbija ima do-

voqno kapaciteta za preradu `i-

votiwskog otpada, ali da joj ne-

dostaju lokalni centri za priku-

pqawe. Na{a procena je da je u

Srbiji potrebno od 30 do 35 ta-

kvih objekata. Oni mogu biti iz-

gra|eni iz donacija EU, kao {to

je to u~iweno u Vr{cu i Smede-

revu i nema razloga da ovaj proje-

kat na taj na~in ne realizuju i

^a~ak i okolne op{tine. Jedan

objekat, ina~e, opslu`uje pet rad-

nika i iskustvo pokazuje da goto-

vo u svim komunalnim preduze}i-

ma ima vi{ka zaposlenih i da bi

preraspodelom oni mogli biti

anga`ovani u prihvatili{tima.

Ovakvi objekti ne}e predstavqa-

ti novi tro{ak za lokalnu samo-

upravu, ve} }e, naprotiv, dopri-

neti poboq{awu poslovawa i

konkurentnosti, i u krajwem slu-

~aju, {to je veoma bitno, zahva-

quju}i wima bi}e spre~ena mo-

gu}nost da u lanac ishrane, kao

{to je zimus bio slu~aj u Smede-

revskoj Palanci, budu unete ugi-

nule `ivotiwe. M. N.

Na osnovu ugovora o saradwi Gra-

da ^a~ka i nema~ke organizaci-

je za tehni~ku podr{ku GIZ, Jav-

no preduze}e “Gradac” je anga`ovano

kao direktan partner u realizaciji dela

projekta “Unapre|ewe upravqawa ze-

mqi{ta na nivou lokalne samouprave u

Srbiji”. Kako je ovim programom pred-

vi|eno, JP je trebalo da izvr{i konver-

ziju dva usvojena urbanisti~ka plana u

vektorski GIS oblik i ta planska doku-

menta objavi na WEB portalu. Rok za

konverziju Generalnog urbanistikog

plana ^a~ka bio je 1. septembar ove, a za

jedan od usvojenih planova generalne re-

gulacije jun slede}e godine, podse}a Zo-

rica ^olovi} Suboti}, zamenik direk-

tora JP “Gradac”:

- U skladu sa preuzetim obavezama,

“Gradac” je izvr{io konverziju GUP-a i

od 1. septembra gra|ani mogu na portalu

ovog preduze}a - www.jpgradaccacak.co.rs

pogledati interaktvinu mapu General-

nog urbanisti~kog plana u GIS obliku.

Uvidom u ovaj planski dokument najvi-

{eg ranga sva zainteresovana lica prak-

ti~no mogu da dobiju podatke o mogu}no-

stima gradwe i ure|ewa, javnim objekti-

ma i povr{inama, kao i sve informaci-

je o planiranim saobra}ajnicama i pra-

te}oj komunalnoj infrastrukturi - obja-

{wava ^olovi} Suboti} zna~aj konver-

zije GUP-a.

Ona nagla{ava da je Generalni urba-

nisti~ki plan ^a~ka strate{ki doku-

ment koji }e biti “razra|en” izradom

{est planova generalne regulacije, ~ije

su granice i “obuhvat” tako|e prikazani

na interaktivnoj mapi:

- Slede}i korak je objavqivawe i de-

taqniji i sadr`ajniji prikaz i ovih

{est izuzetno zna~ajnih urbanisti~kih

dokumenata u GIS obliku. Nedavno je

usvojen Plan generalne regulacije “Qu-

bi} - Kowevi}i”, koji tretira prostor

povr{ine 960 hektara i on }e prvi biti

objavqen, a ostali, ~ija je izrada u zavr-

{noj proceduri, odmah nakon {to ih

usvoji Skup{tina Grada.

Da bi gra|ani mogli da do|u i do in-

formacija i prostornih podataka o lo-

kacijama koje nisu “obuhva}ene” Gene-

ralnim planom, a nalaze se na podru~ji-

ma ome|enim administrativnim grani-

cama grada, JP “Gradac” je zapo~elo ak-

tivnosti i pripreme da i Prostorni

plan Grada (PPG) objavi u GIS forma-

tu, najavila je Zorica ^olovi} Suboti},

naglasiv{i da je ovaj plan, koji sadr`i

bogatu bazu podataka, ve} ura|en u soft-

verskom programu i da }e u tom obliku

biti objavqen na WEB portalu ovog jav-

nog preduze}a. Za potrebe izrade PPG

prikupqeni su raznovrsni i brojni po-

daci, zbog ~ega je neophodno dosta vre-

mena i anga`ovawa, kako bi i ova baza

podataka bila sistematizovana i za upo-

trebu prilago|ena gra|anima.

Kreirawe i a`urirawe prostornih

podataka, ina~e, JP “Gradac” je realizo-

valo sopstvenim kapacitetima, a kon-

verzija GUP u GIS olbik, koga stru~-

waci iz ovog JP razvijaju od 2004. godi-

ne, je rezultat prve saradwe Grada i

“Gradca” sa nema~kom organizacijom

GIZ na realizaciji projekta unapre|ewa

upravqawa gra|evinskim zemqi{tem.

^olovi} Suboti} veruje da }e u nared-

nom periodu na realizaciji ovog pro-

grama biti ostvarena ve}a saradwa sa

ostalim javnim preduze}ima i ustanova-

ma, ne samo u gradu, ve} i u Okrugu, jer,

kako je nedavno izjavio direktor Neboj-

{a Jovanovi}, do sada nije bilo odgova-

raju}e “saglasnosti”, prilikom poku{a-

ja JP “Gradac” da u izradu GIS-a ukqu-

~i sva javno komunalna preduze}a i jav-

ne ustanove. M. N.

^A^AK IMA REALNE IZGLEDE DA DOBIJE OBJEKAT ZA PRIVREMENI SME[TAJ @IVOTIWSKIH LE[EVA

PRIHVATILI[TE BI

SAMO SEBE IZDR@AVALO

OD 1. SEPTEMBRA NA PORTALU JP „GRADAC” PREDSTAVQEN GENERALNI URBANISTI^KI PLAN ^A^KA U GIS OBLIKU

USKORO I PROSTORNI PLAN NA PORTALU

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 5GRAD

Petnaestogodi{wi S. N. koji je u su-

botu ve~e na Gradskom trgu no`em

izbo dvojicu mladi}a, R. O. (1991) i

A. Z. (1987) i ranije je bio poznat po kra|a-

ma, ali kako je imao mawe od 15 godina, nije

odgovarao za po~iwena dela. Uhap{en je po-

sle incidenta na Trgu, zbog osnovane sumwe

za poku{aj ubistva. Odre|en mu je pritvor

do 30 dana.

Uhap{eni maloletnik je nekada{i |ak

Osnovne {kole “Dr Dragi{a Mi{ovi}”

mnogim u~enicima i wihovim roditeqima

bio je poznat kao strah i trepet i kabadahi-

ja koji od dece uzima novac. U {tampi su se

pojavila svedo~ewa u~enika od kojih je uzi-

mao “reket”. Nastavio je da dolazi u {kol-

sko dvori{te i posle zavr{etka osmog raz-

reda. Kako je ovih dana za medije izjavqiva-

la direktorka O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”

Stana [ipeti}, S. N. je iz {kole oti{ao sa

ukorom nastavni~kog ve}a. Ka`wavan je zbog

nediscipline i nedoli~nog pona{awa pre-

ma nastavnicima, ali nasiqe i incidente

nije izazivao u {koli i {kolskom dvori-

{tu. Wegova porodica sara|ivala je i sa ov-

da{wim Centrom za socijalni rad.

- Bio je evidentiran zbog asocijalnog po-

na{awa, a pre ~etiri godine umro mu je otac

i sara|ivali smo sa wegovom majkom, poma-

gali joj u vaspitawu sina. Bio je poznat i po

sitnim kra|ama, ali nije imao dovoqno go-

dina da bude krivi~no procesuiran. Da je

uzimao novac slu~ajno smo saznali od dru-

gih u~enika, iz {kole nisu stizale `albe -

potvrdio je specijalni pedagog Centra za

socijalni rad Jovan Eri}. Prema Eri}evim

re~ima, tu~e i `estoki sukobi maloletnika

se svuda de{avaju i te{ko da ih mogu spre-

~iti centri za socijalni rad i policija. Ta-

ko, smatra on, ni nadle`ni organi nisu mo-

gli predvideti ili eventualno spre~iti su-

kob u subotu ve~e.

Zbog u~estvovawa u tu~i policija je sa-

slu{ala jo{ jednog maloletnika, koji je go-

dinu dana stariji od S. N. Jedan od povre|e-

nih mladi}a A. Z. pu{ten je ku}i odmah po-

sle prvog pregleda, dok je R. O. zadr`an na

Odeqewu intenzivne nege ~a~anske Bolnice.

- Jo{ uvek je u Intenzivnoj nezi, ali we-

govo stawe je stabilno. Oporavqa se prema

o~ekivawima lekara - ka`e dr Miroslav

Sretenovi}, portparol Zdravstvenog centra

^a~ak.

Pojedini svedoci tu~e i poku{aja ubi-

stva na Trgu ka`u da se ~itav incident odi-

grao za tili ~as.

- Bio sam u blizini i ~uo buku. Mislio

sam da su skejteri, po{to znam da se oni sko-

ro svako ve~e okupqaju na platou i ve`baju.

Prenuo me vrisak jednog deteta. Potr~ao

sam ka Trgu i video op{tu tu~u. Sva ta gu-

`va je vrlo kratko trajala, jer je odmah do-

{la marica i policajci su odvodili momke

koji su se tukli. Tek kasnije sam ugledao lo-

kvu krvi i to mesto je ubrzo obezbe|eno. Po-

sle sam ~uo da je sukob mladi}a jo{ ranije

po~eo, da je ovaj mali koji je izbo de~ka oti-

{ao po poja~awe. Ono {to sam ja video, do-

godilo se u deli}u sekunde - pri~a jedan od

o~evidaca. Z. J.

VINOVNIK INCIDENTA NA TRGU I RANIJE BIO POZNAT PO PRESTUPIMA

PRVI PUT PRED SUDOM

Nezadovoqni posledwim

odgovorom Generalnog

sekretarijata Vlade

Srbije, koji je zahtev Okru`nog

Udru`ewa `rtava i naslednika

`rtava rata i ratnih zarobqe-

nika od 1941. do 1945. godine da

kona~no, sedam decenija posle

zavr{etka Drugog svetskog ra-

ta, ~lanovima ove organizacije

bude ispla}ena ratna od{teta,

samo prosledio Ministarstvu

za rad, zapo{qavawe, bora~ka i

socijalna pitawa, Okru`ni od-

bor je u sredu, sa vanredne sednice Skup{ti-

ne, uputio novi dopis nadle`nima. U wemu

ultimativno zahteva da Vlada i Skup{tina

Srbije uvrste u dnevni red svojih zasedawa

problem materijalnog i nematerijalnog

obe{te}ewa svih gra|ana koji su na bilo ko-

ji na~in stradali od okupatorskog re`ima,

ili }e, u protivnom, pravdu potra`iti od

doma}ih i me|unarodnih sudova.

Koliko godina treba da pro|e da se stek-

nu uslovi i da resorno ministarstvo, kako se

ka`e u wegovom odgovoru “postupi po ovom

predmetu”, ponavqa pitawe koje je postavio

na posledwem sastanku u Vladi Srbije @iv-

ko Ki}anovi}, predsednik gradskog i okru-

`nog Udru`ewa i v. d. predsednika Uprav-

nog odbora Republi~ke zajednice udru`ewa

`rtava Drugog svetskog rata. Sin je ratnog

vojnog zarobqenika i kao jedanaestogodi-

{wak je bio `ivi svedok genocida pripad-

nika nema~ke vojske, koji su, se}a se, 1941. go-

dine popalili brojne “gra|evine” u wegovim

rodnim Kuki}ima i na pragu ku}a streqali

{estoro me{tana ovog ~a~anskog sela.

- Svim vladama koje su se mewale posled-

wih petnaestak godina, podnosili smo zahe-

tve i pisali dopise, tra`e}i da dr`ava obe-

{teti u~esnike rata stradale od okupatore-

ske vojske. Samo u ^a~ku imamo oko 2.500

“obra|enih” podataka, odnosno zahteva `r-

tava rata i wihovih naslednika, koji tako|e

imaju pravo na od{tetu. U proteklom perio-

du samo mali broj stradalnika iz ~itave Sr-

bije je, posredstvom organizacije IJON, ko-

ju je finansirala Nema~ka, uspeo da naplati

minimalni deo od{tete.

U ovonedeqnom dopisu Generalnom sekre-

tarijatu Vlade Srbije ~lanovi udru`ewa

Moravi~kog okruga zahetavju

od nadle`nih da wihovi pred-

stavnici budu ukqu~eni u izra-

du predloga novog Zakona o rat-

noj od{teti, jer po jo{ va`e-

}em, tvrdi Ki}anovi}, ni{ta

nije ura|eno. Osim toga, oni

tra`e i da kao stalno radno te-

lo bude formirana komisija za

procenu {tete, kojoj }e presta-

ti mandat tek kada posledwoj

`rtvi okupatorskog re`ima bu-

de ispla}ena ratna od{teta:

“Jo{ 2006. godine nekoliko

udru`ewa iz ~itave Srbije organizovalo je

protest pred zgradom Skup{tine Srbije.

Tom prilikom izvr{ili smo pritisak na

onda{wu Vladu Srbije da formira komisiju

za procenu ratne {tete. Me|utim, wen man-

dat je bio dve godine i za to vreme ona ni{ta

nije uradila. Na`alost, ni osam godina po-

sle tog mitinga, nismo dobili pravi odgo-

vor, niti pravdu, a kamoli od{tetu”, obja-

{wava Ki}anovi} kako “oni koje je narod

izabrao da ~uju narodni glas” ne `ele da re-

{e probleme svedoka i u~esnika masovnih

stradawa u Drugom svetskom ratu.

Predsednik ~a~anskog i udru`ewa za Mo-

ravi~ki okrug je najavio da }e uskoro biti

odr`an skup predstavnika svih udru`ewa iz

Srbije, koja okupqaju skoro 80.000 `rtava

rata i wihovih potomaka i da }e, kao i mno-

go puta do sada, upravo iz ^a~ka krenuti ve-

liki protest koji }e se zavr{iti predajom

peticije Vladi Srbije sa potpisima svih

~lanova koji tra`e ratnu od{tetu.

- Ne}emo vi{e prihvatati obja{wewa da

nije vreme za re{avawe ovih problema, da je

dr`ava u krizi, da nema para. Poku{a}emo

na sve na~ine da se dogovorimo, prihvati}e-

mo isplatu od{tete i u nekoliko rata, jer mi

smo mnogo osiroma{eni i obespravqeni, a

da dr`ava nikada nije imala razumevawa da

nas za{titi. Zbog toga sam nadle`nima po-

ru~io da ne dozvole da pravdu tra`imo iz-

van granica na{e zemqe i od me|unarodnih

sudova. Ukoliko peticija koju uputimo Vla-

di, ne bude dala rezultate, pravdu }emo po-

tra`iti u doma}im sudovima i na kraju u

Strazburu. Ovog puta, ne}emo se zaustaviti -

kategori~an je Ki}anovi}.

M. N.

[kola tkawa i pletewa je odli~an

na~in da se sa~uva tradicija i is-

poqi kreativnost. Ukoliko nas Mi-

nistarstvo kulture finansijski po-

dr`i , radionice }emo organizo-

vati i slede}e godine, ka`e ruko-

vodilac projekta Sne`ana A{anin

Izlo`ba u galeriji Narodnog muzeja

traje dve sedmice, a pred posetio-

cima su rukotvorine nastale u ra-

dionici “Pokrenimo niti”, odnosno {ko-

li tkawa i pletewa koju je, tokom letweg

raspusta, gradski Muzej organizovao u u~i-

onici Gimnazije.

- Uz finansijsku podr{ku Ministar-

stva kulture, projekat realizujemo drugu

godinu za redom i veoma smo zadovoqni.

Radionice tkawa i pletewa privukle su ve-

liki broj mladih, kod kojih, o~igledno, po-

stoji svest o zna~aju i lepoti tradicije. Uz

pomo} izvanrednih instruktorki, Biqane

Anxi} i Leke Bojovi}, svi polaznici uspe-

vaju da savladaju ve{tine tkawa ili plete-

wa, korisno utro{e vreme i iska`u svoju

kreativnost. Veoma smo zahvalni i profe-

sorki Sne`ani Biorac koja nam poma`e

prilikom izbora polaznika - ka`e Sne`a-

na A{anin, rukovodilac projekta i etno-

log.

Osim Gimnazije, koja u projektu u~estvu-

je od po~etka, ove godine je ukqu~eno i

Udru`ewe “Bosiqak”, ~ije se ~lanice bave

raznim vrstama doma}e radinosti.

- Ova saradwa se pokazala kao prava

stvar, pa se na izlo`bi, na primer, mogu

videti odevni predmeti koje su `ene iz

“Bosiqka” sa{ile od materijala izatka-

nih u radionici - nagla{ava etnolog.

Izlo`bom u galeriji Muzeja predsta-

vqene su rukotvorine devet polaznika

{kole tkawa, i 13 onih koji su poha|ali

{kolu pletewa. Me|u wima je najvi{e gim-

nazijalki, ali ima i sredove~nih osoba.

Prilikom otvarawa izlo`be, 3. septembra,

svim u~esnicima projekta dodeqene su di-

plome, a prevladalo je zajedni~ko raspolo-

`ewe da radionica “Pokrenimo niti” bu-

de uprili~ena i slede}eg leta.

- Bila bi velika {teta da se ova praksa

prekine, jer je interesovawe bilo veliko,

pa svi zainteresovani nisu dobili {ansu

da poha|aju {kolu. Ukoliko dobijemo sred-

stva od Ministarstva, sigurno }emo pono-

vo organizovati radionicu, razvija}emo

projekat i dopuwavati ga novim sadr`aji-

ma - obe}ava Sne`ana A{anin.

E. V.

IZLO@BA RUKOTVORINA U GALERIJI NARODNOG MUZEJA

UDRU@EWE @RTAVA DRUGOG SVETSKOG RATA I

WIHOVIH NASLEDNIKA PO KO ZNA KOJI PUT TRA@I

DA IM DR@AVA ISPLATI RATNU OD[TETU

OVOGA PUTA ]E I]I

I DO STRAZBURA!ZAVR[NICA RADIONICE

„POKRENIMO NITI“

Foto: Ozon press

6 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINEZDRAVSTVO

Zahvaquju}i humanitarnoj pomo}i dr Igora Mi{ovi}a iz Minhena, ~a~anska Sto-

matolo{ka slu`ba je dobila oko 16.000 {priceva, 3.000 pari rukavica, maske, pribor

za razvijawe filmova, dezinfekciona i sredstva za higijenu.

- Posle poplava u Srbiji i, naravno, ^a~ku, pozvao me je doktor Igor Mi{ovi}, ko-

ji ima svoju privatnu stomatolo{ku ordinaciju u Minhenu. Po{to je i on stomatolog,

a rodom je iz ^a~ka, izrazio je `equ da pomogne na{oj slu`bi. Posle razgovora sa ocem

dr Igora Mi{ovi}a, direktor Doma zdravqa Aleksandar Pajovi} i ja smo se dogovori-

li da prihvatimo donaciju, jer je u kriznim vremenima pomo} uvek dobrodo{la - izja-

vio je Momir Jankovi}, na~elnik Stomatolo{ke slu`be u Domu zdravqa.

Re~ je o humanitarnoj pomo}i koja }e u ovim te{kim vremenima puno zna~iti za

funkcionisawe Stomatolo{ke slu`be, a vrednost donacije je oko dve - tri hiqade evra,

mo`da i vi{e, s obzirom na razlike u cenama kod nas i u Nema~koj, istakao je na~elnik

Jankovi}, zahvaliv{i porodici Mi{ovi}.

N. R.

Poznato je da se sva-

ka trudno}a koja ni-

je ili je neredovno

kontrolisana, sma-

tra rizi~nom. Ali,

koliko su `ene sve-

sne ~iwenice da je

planirawe za~e}a

najboqi na~in da se

prate zdravqe trud-

nice i razvoj plo-

da? Svaka `ena, a

posebno ona koja

ima zdravstvenih

problema trebalo

bi da planira trud-

no}u. U svetu postoje

prekoncepciona sa-

vetovali{ta za pa-

cijentkiwe koje

imaju neke faktore

rizika, odnosno

hroni~ne bolesti,

kao {to su hiper-

tenzija, dijabetes,

bubre`ne bolesti,

astma. Trudno}a nije

bolest, ali podrazu-

meva redovnu kon-

trolu, uredan na~in

`ivota, adekvatnu

ishranu, zabranu

kori{}ewa cigare-

ta, lekova bez save-

ta lekara i psi-

hoaktivnih supstan-

ci, izbegavawe stre-

sa, te{kog fizi~kog

rada i drugih obli-

ka pona{awa sa ri-

zikom, isti~e u raz-

govoru za “^a~anski

glas” ginekolog aku-

{er ~a~anske Bol-

nice Dragana Vasi-

lijevi}.

- Veoma je va`no da se

planira trudno}a i urade

sve potrebne analize pre

za~e}a, odnosno da paci-

jentkiwa uradi Papa test

i bakteriolo{ke briseve,

kako kasnije ne bi imala

problema koji bi mogli da

ugroze trudno}u. Da bi

bio zdrav plod, majka mo-

ra da bude zdrava. Svetska

zdravstvena organizacija

insistira, a i kod nas je

pravilo, da pacijentkiwe

uzimaju Folnu kiselinu

sa vitaminom C, kao pre-

venciju. Folna kiselina

se pokazala kao bitan

faktor u spre~avawu ra-

znih anomalija kod beba,

odnosno fetusa. Uzima se

nekoliko meseci pre osta-

jawa u drugom stawu i ne-

koliko prvih meseci u

trudno}i, sve dok lekar ne

ka`e da su stvoreni orga-

ni potrebni za `ivot bebe

- isti~e dr Dragana Vasi-

lijevi}.

Ginekolo{ki pregled

pre ostajawa u drugom sta-

wu podrazumeva ultra-

zvu~ni pregled, koji poka-

zuje da li pacijentkiwa

ima normalno razvijene

ginekolo{ke organe, jaj-

nike i matericu, kao i to

da li ima problema sa gr-

li}em materice, obja{wa-

va na{a sagovornica.

Doktorka podse}a da su,

na`alost, retke `ene koje

su svesne ~iwenice da tre-

ba planirati trudno}u.

Ukoliko pacijentkiwa

ima neku hroni~nu bolest,

va`no je da se ispita weno

trenutno zdravstveno sta-

we, kako bi se izbegle

eventualne komplikacije.

Naravno, i `ene koje ima-

ju dijabet, povi{en priti-

sak, astmu, neko ko`no

oboqewe, alergiju, bilo

koju bolest, tako|e treba

da ostanu trudne, ali mo-

raju biti u stabilnom i

kontrolisanom zdravstve-

nom stawu, ka`e dr Vasi-

lijevi} i dodaje:

- Kada ve} ostane u dru-

gom stawu trudnica mora

voditi uredan `ivot i

smawiti preterane fizi~-

ke aktivnosti, kao i sve

oblike pona{awa sa rizi-

kom. Podrazumeva se da se

mora redovno kontrolisa-

ti kod lekara. Sve redovne

analize, koje se rade po ka-

lendaru trudno}e, pokazu-

ju da li ima prete}ih zna-

kova za poba~aj ili preve-

remeni poro|aj. Veoma je

va`no da se u prvim mese-

cima trudno}e trudnica

redovno javqa svom gine-

kologu, koji }e znati da

prepozna rizike koji se

mogu javiti u prvom tri-

mestru, odnosno do 12. ne-

deqe trudno}e. Da li se

trudno}a pravilno razvi-

ja mo`e pokazati takozva-

ni Dabl test, koji testira

genetske anomalije, a ~ija

je ta~nost 80 - 90 odsto.

Dabl test se radi u 12. ne-

deqi trudno}e, a postoji i

Triple test koji se radi u

16. nedeqi, a koji tako|e

mo`e da uka`e da li je sa

plodom sve u redu.

Na{a sagovornica na-

pomiwe da se u kasnijim

mesecima trudno}e prate

biohemijski parametri

kod majke, koji pokazuju

kako trudno}a uti~e na

op{te zdravstveno stawe

trudnice, na kardiovasku-

larni sistem, na bubre`nu

funkciju, na organe koji

mogu da dovedu do povi{e-

nog pritiska, koji mo`e

da bude jako opasan, da

ugrozi pacijentkiwu.

- Svaki pritisak kod

trudnice koji je ve}i od

135 sa 85, nije dobar, i on

ukazuje da postoji pro-

blem. Tako|e, otoci na no-

gama su znak nekog poreme-

}aja u metabolizmu, ili

proteina, ili povi{enog

pritiska. Naravno, mogu

da budu posledica dugog

stajawa, ali se tokom od-

mora moraju povu}i. Na{

narod ~esto ka`e: “Vidi

se da je trudna”. Samo po

stomaku `ene mo`e da se

vidi da je trudna, jer trud-

nica ne sme da se ugoji vi-

{e od 12 - 13 kilograma.

Pored, naravno, intenziv-

nog nadzora lekara, veoma

je bitno da trudnica nor-

malno spava i da vodi ra-

~una o ishrani koja mora

biti prilago|ena wenim

potrebama, odnosno da

unosi {to vi{e povr}a,

vo}a, nemasnog mesa i

mle~nih proizvoda, a {to

mawe testa, prera|enih

ugqenih hidrata, slatko i

slano - ka`e dr Vasilije-

vi}.

N. R.

DOKTORKA DRAGANA VASILIJEVI] O RIZICIMA U TRUDNO]I

UZ REDOVNU KONTROLU,

ZDRAVI I MAJKA I PLOD

- Danas su `ene, ipak, malo emancipovanije.

Nekada je bilo nezamislivo da u ordinaciju do-

|e trudnica sa mu`em. Danas je to postao lep

manir, mu{karci od po~etka u~estvuju u pra}e-

wu trudno}e. Dodu{e malo ih dolazi na poro-

|aj, ima ih zainteresovanih, ali jo{ uvek se

pla{e. Nekada je trudno}a bila samo problem

`ene, a sada mu{karci rado prate razvoj ploda

- ka`e doktorka Dragana Vasilijevi}, zadovoq-

na {to je svest o redovnoj kontroli trudnica,

ipak, na vi{em nivou nego ranije.

DONACIJA DR IGORA MI[OVI]A ^A^ANSKOJ

STOMATOLO[KOJ SLU@BI

POMO] JE UVEK

DOBRODO[LA

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE SRBIJE

"DR MILAN JOVANOVI] BATUT"

CENTAR ZA PROMOCIJU ZDRAVQA

UZ PODR[KU MINISTARSTVA ZDRAVQA REPUBLIKE SRBIJE

I

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVQE - ^A^AK - ODEQEWE ZA PROMOCIJU

ZDRAVQA

RASPISUJU KONKURS

ZA IZBOR NAJBOQIH LIKOVNIH I LITERARNIH RADOVA NA TEMU

"DOJEWE = POBEDNI^KI POEN ZA @IVOT"

Konkurs je deo kampawe - Nacionalna nedeqa dojewa - i namewen je deci iz

pred{kolskih ustanova i u~enicima osnovnih {kola u Srbiji.

Pred{kolske ustanove treba da po{aqu po tri najboqa likovna rada, a osnovne

{kole po tri najboqa likovna i literarna rada na adresu: Ulica Veselina

Miliki}a broj 7, 32000 ^a~ak ili da preko svojih saradnika dostave u Dom zdravqa

^a~ak kancelarija broj 26. sa naznakom "KONKURS - SVETSKA NEDEQA DOJE-

WA". Radove slati najkasnije do petka, 19. septembra 2014. godine.

Najuspe{niji radovi na temu "Dojewe = pobedni~ki poen za `ivot" na okru`nom

nivou bi}e dostavqeni Institutu za javno zdravqe Srbije "Dr Milan Jovanovi}

Batut" do 3. oktobra 2014. godine. @iri sastavqen od likovnih pedagoda i

stru~waka iz oblasti za{tite zdravqa odabra}e najboqe radove dece pred{kolskog

uzrasta i u~enika na republi~kom nivou, a najboqi radovi }e biti objavqeni na

sajtu Instituta Batut.

Ovom kampawom `elimo da jo{ jednom skrenemo pa`wu zdravstvenoj i {iroj

javnosti koliki je zna~aj dojewa kojim se obezbe|uje najoptimalnija ishrana, pravi-

lan rast i razvoj, za{tita i unapre|ewe zdravqa i deteta i majke, ali i da naglasi-

mo zna~aj pru`awa podr{ke i pomo}i trudnicama, porodiqama, majkama dojiqama i

porodici da ostvare uspe{no dojewe. Podr{ka dojewu zna~i podr{ku majkama koje

doje i to od svih ~lanova porodice, ali i prijateqa, lokalne i {ire dru{tvene zajed-

nice.

7MARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

8 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

9PRAVOSLAVQEPETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

10 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINESELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40 - 50

pasuq 220 - 400

paprika 50 - 100

paradajz 50 - 120

krastavac 60

tikvice 30

brokoli 150

boranija 80

kupus 30

karfiol 100

per{un 20

{argarepa 70

cvekla 80

zelena salata 40 - 50

crni luk 40 - 60

beli luk 400

VO]E

sve`e {qive 50 - 70

suve {qive 400

jabuke 30 - 70

kru{ke 60 - 100

borovnica 500

breskve, nektarine 80 -

100

kupine 420

maline 420

lubenice, diwe 15 - 60

ju`no vo}e 100 - 280

orasi 800 - 1.000

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90

pili}i 350

jaja 8 - 12

kajmak 600 - 700

sir 250 - 500

pr{uta 1.000 - 1.500

slanina 400 - 800

suxuk 750 - 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici - nema

prasi}i 200 - 220

ovce 120 - 140

jagwad 250 - 270

p{enica 25

kukuruz 24

je~am 25

Centralni doga|aj “Plo-

dova zapadnog pomora-

vqa” i ovoga puta je bila

“Berza hrane” u Domu

kulture. Svoje proizvode

su izlo`ili vo}ari, po-

vrtari, pekari, kola~a-

ri, p~elari, cve}ari...

Ciq manifestacije je

bio da se okupe poqo-

privrednici, prera|iva-

~i poqoprivrednih pro-

izvoda i potencijalni

kupci.

Uorganizaciji Udru`ewa

povrtara Zabla}e, po osmi

put, pro{log vikenda, odr-

`ana je privredno-turisti~ka i

kulturno-zabavna manifestacija

“Plodovi zapadnog Pomoravqa”.

Kao suorganizatori pojavili su se

Centar za razvoj sela Zabla}e i

RPK Kraqevo OJ ^a~ak, dok je ge-

neralni pokroviteq i ovoga puta

bio Grad ^a~ak. Ciq manifesta-

cije je da uspostavi direktan kon-

takt izme|u poqoprivrednih pro-

izvo|a~a, prera|iva~a i kupaca, a

centralni doga|aj “Plodova za-

padnog Pomoravqa” i ovoga puta

je bila “Berza hrane” u Domu kul-

ture, gde su svoje proizvode izlo-

`ili vo}ari, povrtari, kola~ari,

p~elari, cve}ari... Osim “Berze

hrane”, na kojoj su predstavqeni

poqoprivrednici ovog kraja i po-

tencijali na{eg podnebqa, u okvi-

ru manifestacije odr`ani su i

okrugli sto na temu “Perspektive

i izazovi izvoza u Rusiju”, Sajam

prate}e industrije u poqoprivre-

di, kao i kulrturno-umetni~ki i

sportski program.

U ime doma}ina, re~i zahvalno-

sti izlaga~ima i gostima uputila

je Sne`ana Markovi} \urovi},

koordinatorka Centra za razvoj

sela Zabla}e:

- Zahvalila bih na{im vernim

izlaga~ima, poqoprivrednim pro-

izvo|a~ima i prera|iva~ima hra-

ne, koji su uprkos svim problemi-

ma, uzimaju}i u obzir majske po-

plave i grad, ve} osmu godinu sa

nama. Tako|e, zahvalnost dugujemo

i Gradu ^a~ku, koji je prepoznav-

{i potencijal ove manifestacije,

godinama generalni pokroviteq,

kao i Privrednoj komori Kraqevo

OJ ^a~ak, koja daje veliki dopri-

nos u organizaciji “Plodova za-

padnog Pomoravqa”.

Pozdravqaju}i izlaga~e i go-

ste, Zvonko Tufegxi}, generalni

sekretar Regionalne privredne ko-

more Kraqevo, zahvalio je Gradu

^a~ku {to je prepoznao da je poqo-

privreda jedna od najzna~ajnijih

privrednih grana ~itave Republi-

ke Srbije i {to uvek, a ne samo na

ovoj manifestaciji, pru`a podr-

{ku i pomo} poqoprivrednicima

da pove}aju svoju proizvodwu. Tu-

fegxi} je obe}ao da }e Regionalna

privredna komora Kraqevo i ubu-

du}e podr`avati ovakve manife-

stacije i uvek pomagati poqopri-

vrednicima, a posebno kada je re~

o plasmanu robe i novim tr`i-

{tima.

Otvaraju}i manifestaciju, gra-

dona~elnik Vojislav Ili} je oce-

nio da je iz godine u godinu sve vi-

{e izlaga~a i posetilaca, {to go-

vori o zna~aju poqoprivredne

proizvodwe.

- Drago mi je {to je ova manife-

stacija postala tradicionalna i

{to su organizatori i pored veli-

kih problema i nesagledivih po-

sledica poplava, i ove godine us-

peli da do~ekaju goste i organizu-

ju susret izlaga~a, poqoprivred-

nika, prera|iva~a i potencijal-

nih kupaca. Nadam se da }emo ima-

ti i kvalitet i kvantitet proizvo-

da, ne samo za doma}e tr`i{te, ve}

i za izvoz. Verujem da }e Vlada Re-

publike Srbije pomo}i da se {to

pre saniraju posledice poplava, a

poqoprivrednicima `elim da sle-

de}a godina bude mnogo boqa od

ove - istakao je gradona~elnik

Ili}.

Manifestacija “Plodovi za-

padnog Pomoravqa”, pored veli-

kog broja direktnih u~esnika, oku-

pila je i mnoge zaqubqenike sta-

rih tradicionalnih jela i obi~a-

ja, koji su u`ivali i u takmi~ewu u

pe~ewu prasadi i jagwadi na ra-

`wu i pripremawu satara{a.

“Moravski slavuji” su bili naju-

spe{niji tim i u pe~ewu jagwadi,

na drugo mesto plasirala se ekipa

“Veliki brat”, a na tre}e “Morav-

ci”. Prvo mesto u pe~ewu prasadi

osvojila je ekipa “In print”, a

slede je “Moravski slavuji” i

“Ipak se okre}e”. Pobednici u

pripremawu satara{a su “Ravno-

gorci”, ekipa “Agro doma}in” iz-

borila se za drugu, a “Mi{u moj”

za tre}u nagradu.

U okviru manifestacije prire-

|ena je i izlo`ba de~jih crte`a na

temu “Plodovi zapadnog Pomora-

vqa”. Za najboqi je ocewen rad

Milice Luki}, drugo mesto osvo-

jila je Ana Aleksi}, a tre}e Dani-

jel Milentijevi}, u~enici O[

“Vladislav Petkovi} Dis” iz Za-

bla}a.

N. R.

U ZABLA]U ZAVR[ENA MANIFESTACIJA “PLODOVI ZAPADNOG POMORAVQA”

PREDSTAVQENI POTENCIJALI

NA[EG PODNEBQA

Na “Berzi hrane” svoj {tand

imali su i u~enici drugog razre-

da O[ “Branislav Petrovi}” iz

Slatine. U~iteqica Qubica

Mirkovi} ka`e da su weni |aci

na ovu manifestaciju rado do-

{li, a pozvali su i roditeqe da

zajedno izlo`e proizvode i po-

ka`u ono najvrednije {to imaju -

plodove wihovog rada.

- Po{to roditeqi cele godi-

ne vredno rade i trude se da zara-

de novac za svoju decu i da ih

{koluju, kako bi i oni postali

~estiti i marqivi qudi, |aci su

odlu~ili da ih podr`e na ovoj

manifestaciji i da im poka`u

da se ne stide nijednog posla. Ro-

diteqi u~enika iz mog razreda

uglavnom se bave poqoprivred-

nom proizvodwom, a u razgovoru

sa decom sam saznala da i oni pu-

no znaju o ovoj oblasti. Ponosim

se mojim u~enicima. Nadam se da

}e neko od mojih |aka jednog dana

biti uspe{an poqoprivredni

proizvo|a~ i da }e mu ova izlo-

`ba biti veoma draga uspomena -

kazala je u~iteqica Qubica

Mirkovi}.

Weni u~enici su pomalo sti-

dqivi, ali poluosmehom odobra-

vaju re~i wihovog drugara Gra-

dimira ]ur~i}a:

- Poma`em mami i tati. Ma-

mi donosim kutije kada bere pa-

radajz, a tati, kada idemo u wivu

da kupimo krompir, donosim

prazne kante. Ili, na primer,

kada idemo u wivu da beremo pa-

priku, mami poma`em da iznese-

mo pune kante.

PLODOVI WIHOVOG RADA

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 11SELO

Tokom skladi{tewa plodo-

vi jesewih i zimskih so-

rata jabuka i kru{aka

podlo`ni su “napadu” raznih

bolesti. Skladi{ne bolesti mo-

gu se javiti i u vo}waku, bez

simptoma vidqivih golim okom.

U ve}ini slu~ajeva prouzrokova-

~i ovih bolesti su parazitne

gqive, a u narodu su ovi simpto-

mi poznati kao “trule`” plodo-

va, podse}a savetodavac Vesna

Ni{avi} Veqkovi} iz Poqo-

privredne savetodavne i stru~ne

slu`be ^a~ak:

- Gqive, prouzrokova~i nekih

skladi{nih bolesti, prisutne

su u plodovima i dva meseca pre

berbe, tako da tokom berbe zajed-

no sa wima dospevaju u skladi-

{te. Sa povr{ine ploda prodi-

ru kroz razna mehani~ka o{te}e-

wa, a neke od wih prodiru kroz

lenticele ili preko peteqke.

Kada prodru u plod dolazi do

pojave trule`i, tkivo postaje

mekano, sme|e ili crno, a plodo-

vi ~esto postaju potpuno neupo-

trebqivi. Zaraza se daqe {iri

sa zara`enih na susedne zdrave

plodove, {to mo`e dovesti do

velikih gubitaka.

Najzna~ajnije bolesti koje se

razvijaju na plodovima nakon

berbe i tokom skladi{tewa su

sme|a, meka, siva i gorka trule`.

- Ove gqive se naro~ito raz-

vijaju i prisutne su u godinama

sa ve}om koli~inom padavina, a

u periodima sa izrazito veli-

kim padavinama, na nedovoqno

za{ti}enim plodovima, razvija-

ju se i gqive iz rodova

Phytophthora sp, Aspergillus sp,

Mucor sp, Rhizopus sp... Tokom su-

{nih godina, kada su leti viso-

ke temperature, niska relativna

vla`nost i vrlo retke padavine,

mo`e se o~ekivati pojava gnilo-

}e plodova, koju izazivaju gqive

roda Fusarium sp, Alternaria sp,

Trichotecium sp, Coniothirium sp...

Tako|e, mogu se o~ekivati i {te-

te od neparazitskih bolesti, kao

{to su gorke pege, kao posledica

nedostatka kalcijuma, stakla-

vost plodova i posme|ewa poko-

`ice ploda - obja{wava Vesna

Ni{avi} Veqkovi}.

Intenzitet pojave bolesti na

plodovima nakon berbe zavisi

od mnogih faktora. Pojava skla-

di{nih bolesti bi}e ve}a ako je

period skladi{tewa du`i, ako

je vi{a temperatura i ve}a vla-

`nost vazduha tokom skladi{te-

wa, ako je ve}i broj mehani~ki

o{te}enih plodova, kao i plo-

dova koji su tokom vegetacije bi-

li zahva}eni nekom vrstom tru-

le`i, o`egotinama od sunca,

krastavo{}u, ili su o{te}eni

od grada, isti~e na{a sagovor-

nica i dodaje:

- Mere za{tite od skladi-

{nih bolesti su pa`qivo brawe

i transport tokom berbe da bi se

izbegla mehani~ka o{te}ewa

plodova, za{tita od bolesti to-

kom vegetacije i skladi{tewe

plodova u adekvatnim uslovima.

Sedmicu do dve pred berbu ovih

vo}nih vrsta, treba primeniti

fungicide sa kratkom karencom,

kao {to su fungicid Bellis,

Switch 62.5WG.

S obzirom da se jabuka u na-

{im uslovima intenzivno {ti-

ti od krastavosti i pepelnice i

sve vi{e skladi{ti u savreme-

nijim hladwa~ama, pojava bole-

sti na plodovima obi~no nije

velika. Ukoliko uslovi skladi-

{tewa nisu adekvatni i izosta-

nu mere za{tite tokom vegetaci-

je broj propalih plodova u toku

~uvawa mo`e biti vrlo visok i

veoma zna~ajan, napomiwe Vesna

Ni{avi} Veqkovi}.

N. R.

SKLADI[NE BOLESTI JABUKE I KRU[KE

„TRULE@“ PLODOVA

Sme|a trule` Siva trule` Gorka trule`

Organska proizvodwa je pose-

ban vid proizvodwe visoko

kvalitetne hrane, uz racio-

nalno kori{}ewe prirodnih resursa

i o~uvawe `ivotne sredine. Podrazu-

meva rotaciju useva, upotrebu |ubri-

va i pesticida (herbicida, fungici-

da i insekticida) koji se smatra-

ju prirodnim. Ne mogu se koristiti

materije hemijsko-sinteti~kog pore-

kla, osim u slu~ajevima utvr|enim

Zakonom o organskoj proizvodwi i

organskim proizvodima, kao ni gene-

ti~ki modifikovani organizmi, ni-

ti wihovi derivati, ka`e savetoda-

vac Sne`ana Dragi}evi} Filipovi}

iz Poqoprivredne savetodavne i

stru~ne slu`be ^a~ak.

- Ciqevi organske proizvodwe su

da se dobije visoko kvalitetna hrana,

odnosno proizvodi sa potvr|enom

procedurom proizvodwe, za{tita

prirodnih resursa od zaga|ewa, dugo-

ro~no pove}avawe i odr`avawe

plodnosti zemqi{ta, unapre|ewe

zdravqa i produktivnosti uzajamno

zavisnih zajednica `ivota zemqi-

{ta, biqaka, `ivotiwa i qudi. Or-

ganska proizvodwa vo}a u Srbiji od-

vija se u ekstenzivnim zasadima sta-

rih autohtonih sorti (ko`ara, kola-

~ara, budimka) i u novim zasadima

novostvorenih otpornih sorti u ko-

jima se primewuju intenzivnije agro

i pomotehni~ke mere (topas, prima).

U organsku proizvodwu vo}a ubraja

se i vo}e iz {umskih predela i to su

divqa tre{wa, kesten, orah, leska,

dren, {ipurak, {umska jagoda, borov-

nica, kupina. Program organske pro-

izvodwe je veoma sli~an tradicio-

nalnom na~inu proizvodwe - obja-

{wava Sne`ana Dragi}evi} Fili-

povi}.

Pre zasnivawa organske proiz-

vodwe vo}a, treba obratiti pa`wu

na prirodne uslove za podizawe zasa-

da, obezbediti radnu snagu, opremu i

mehanizaciju, transport, skladi{te-

we proizvoda i prodaju, napomiwe

na{a sagovornica, dodaju}i da je ta-

ko|e va`no primeniti adekvatnu teh-

nologiju gajewa i pravilno organi-

zovati proizvodwu. Ona isti~e da su

svi navedeni elementi neophodni za

uspe{no gajewe vo}a metodama organ-

ske proizvodwe.

- Za uspe{nu organsku proizvodwu

u vo}arstvu, neophodno je obezbediti

podizawe zasada u blizini farmi na

kojima je organizovana sto~arska i

ratarska proizvodwa, u ciqu obezbe-

|ewa dovoqne koli~ine stajwaka i

rotacije useva. Treba izbegavati ze-

mqi{ta koja su plitka, te{ka, zbije-

na, zabarena i glinovita, kre~na i

suva, kao i zemqi{ta sa visokim ni-

voom podzemnih voda - podse}a Sne-

`ana Dragi}evi} Filipovi}.

Prema wenim re~ima, proizvo|a~

organskih proizvoda je du`an da se

pridr`ava propisanih uslova za or-

gansku proizvodwu, dok ovla{}ena

kontrolna organizacija (sa kojom

proizvo|a~ zakqu~uje ugovor) utvr-

|uje da li je proizvod proizveden u

skladu sa zakonom i prate}im propi-

sima, i kao potvrdu tome izdaje ser-

tifikat. Za organske proizvode iz

uvoza ovla{}ena kontrolna organi-

zacija izdaje potvrdu. Samo proizvod

kontrolisan i sertifikovan od

ovla{}ene kontrolne organizacije

mo`e se staviti u promet sa oznakom

organski proizvod, nagla{ava na{a

sagovornica. N. R.

“Mini}eva ku}a rakije”, kao dobitnik najvrednijih

nagrada i priznawa u Novom Sadu, Kwa`evcu i Gorwoj

Trep~i, i daqe ni`e velike zlatne medaqe. I ovoga puta,

na jednoj od najzna~ajnijih manifestacija u regionu koja

promovi{e “kraqicu vo}a”, na Me|unarodnom sajmu

{qiva u Ose~ini, koji je odr`an deveti put po redu, po-

sledweg vikenda u avgustu, uzorci iz “Mini}eve ku}e ra-

kije” bili su najboqi. Stanimir Mini} iz Dowe Trep~e,

pored velikih zlatnih medaqa za rakije od {qive i kaj-

sije, oven~ao se i srebrnom za duwu.

- Dobiti ove nagrade, u `estokoj konkurenciji, me|u

175 izlaga~a, veliko je priznawe, jer je Ose~ina “srce

{qive” u Srbiji i mesto gde se okupqaju najve}i proiz-

vo|a~i ovog vo}a u regionu. I u Ose~ini je potvr|eno da

bez starih sorti {qiva nema visokog kvaliteta, jer ve}

tri, ~etiri godine za redom dobijamo najvi{a priznawa.

Kada su u pitawu nagrade, ~ovek mo`e samo da po`eli

ovakvu godinu, ali kada je re~ o rodu i kvalitetu vo}a,

nije bila ba{ najboqa. Na sre}u, tu su stare zalihe - iz-

javio je Stanimir Mini}, kome u oktobru predstoji i me-

|unarodno ocewivawe u Topoli. Ukoliko i na ovom tak-

mi~ewu dobije visoka priznawa, to bi, kako ka`e, bila

“zaokru`ena godina na vrhunskom nivou”.

Naravno, uvek planira ne{to novo, ali, isti~e, srp-

ska {qivovica je najaktuelnija. Verujemo da }e Mini}e-

va {qivovica biti me|u najboqim rakijama i u Topoli.

N. R.

ORGANSKA PROIZVODWA U VO]ARSTVU

TRADICIONALAN

NA^IN PROIZVODWE

STANIMIR MINI] IZ DOWE

TREP^E NI@E NAGRADE I PRIZNAWA

ZLATNE MEDAQE

ZA [QIVU I

KAJSIJU

12 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINETV PROGRAM

PETAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 IZBOR

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - repriza

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SERIJA - repriza

11:15 OGLASI

11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:00 Dokumentarni program

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA

08:15 OGLASI

08:45 DE^IJI FILM

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 JAVNA RE ̂-r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 VEZE

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 PORODI^NI MAGAZIN

21:00 FILM

23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strast -

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk i papri~ica

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 Beli luk i papri~ica

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA -Izlog strasti -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT

20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA

21:00 KULTURNI INTERVJU

21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

^ETVRTAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA -r.

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 DOBRO DO[LI

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 13KULTURA

POKLON KWIGE

Hladnokrvna ubistva

bez motiva, bez milo-

sti, bez kajawa. Detektiv koji

je druga~iji od drugih. ^im se

na|e na mesto zlo~ina, mo`e da

vidi {ta je ubica uradio, da

u|e u wegov um i ~ak, u izve-

snoj meri, da razmi{qa kao

on.

Detektiv inspektor [on

Korigan je druga~iji.

On ume da kontroli{e svo-

je demone i bes, a iskustva iz

wegovog uni{tenog detiwstva

odrastawa omogu}uju mu spo-

znaje koje drugi policajci ne

mogu ni da zamisle. On razume

ubice, silovateqe i piromane

– razume zbog ~ega moraju da u~ine to {to rade. On nema natpri-

rodne mo}i niti je vidovit; on je samo policajac – ali polica-

jac skrhanog detiwstva ~ije su ve{tine da se sa`ivi sa onima

koje lovi nastale u wegovoj mra~noj pro{losti.

Sada je na tragu ubice sa kakvim se jo{ nije sreo. Ovaj preda-

tor nema prepoznatqiv na~in dejstvovawa, ne ostavqa za sobom

nikakve forenzi~ke tragove i wegove `rtve nemaju ni{ta zajed-

ni~ko. [on ipak zna da ih je ubila ista osoba. Sve {to mu je po-

trebno jeste jedan dokaz kojim }e ubediti svog {efa da je u pra-

vu ne bi li zaustavio ubijawa... pre nego {to mu se protivnik su-

vi{e pribli`i.

Nesvakida{wa, ma{to-

vita pri~a o neobi~-

noj, retkoj i tajnovitoj qubavi

dvoje mladih, izuzetnih qudi s

po~etka pro{log veka.

Wujork po~etkom pro{log

stole}a: no}ni `ivot, zabavni

parkovi – pre svih ~uvena Ze-

mqa snova – dresirane `ivo-

tiwe, ludi rolerkosteri. Sve-

tina koja vapi da se izbezumi

od straha tako|e je qubiteq u

to vreme popularnih muzeja

retkosti – ~iji je naziv naj~e-

{}e eufemizam za muzeje qud-

ske nesre}e. Korali, k}i vla-

snika Muzeja nesvakida{wih bi}a, odrasta me|u spojenim bli-

zancima, devojkama bez ruku, qudima-vukovima, skrivaju}i od

sveta da i sama ima redak deformitet. Me|utim, ~itavo weno de-

tiwstvo je samo priprema za nastup: Profesor Sardi se ne}e li-

biti da i wu izlo`i kao devojku-sirenu.

Za to vreme jedan mladi fotograf, ukrajinski Jevrejin koji se

odmetnuo od svoje zajednice, od svog porekla, od svoga oca odra-

sta na ulicama grada, nagledav{i se prizora najdubqih padova

qudskog roda. On je ~ovek koji je odavno re{io da vi{e ne veru-

je u qubav i u qudsku dobrotu i smatra da svet mo`e sagledati

samo kroz objektiv svog foto-aparata. No svet nije samo crn i

beo: Edi }e to polako spoznati zahvaqu}i jednom osamqenom

starcu, jednoj ubijenoj devojci i jednoj prikazi duge tamne kose

koja mu pohodi snove.

Ogroman i slo`en splet doga|aja koji }e spojiti Edijeve i

Koraline staze vodi ~itaoca kroz istorijske slike kao u pano-

rami dok pri~a o dozrevawu i samopreispitivawu dvoje mladih

qudi, dece svog novog veka, i o wihovoj qubavi – neobi~noj, ret-

koj, protkanoj misterijom i trunkom nadstvarnog. Original-

nost i ma{tovitost Alis Hofman daruju ovom romanu lepotu

istinske savremene bajke.

Alis Hofman

MUZEJ NESVAKIDA[WIH

BI]A

Luk Delejni

HLADNOKRVNA UBISTVA

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obrado-

vati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave

se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i

od naredne srede u kwi`ari Laguna, Gradsko

{etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

Pod pokroviteqstvom Vladimi-

ra Savi}a, jednog od unuka he-

roine Milunke Savi} u konaku

u Dowoj Gorevnici, koji je nazvao po

wenom imenu, a povodom obele`avawa

veka od po~etka Prvog svetskog rata,

Kwi`evni klub “Zapis” iz Gorweg Mi-

lanovca organizovao je kwi`evno ve~e

posve}eno prvoj i najodlikovanijoj `e-

ni Velikog rata. Gosti pesni~kog su-

sreta bili su i ~lanovi Kwi`evnog

kluba “Dragoslav Grbi}” iz ^a~ka, ko-

ji su govorili svoju patriotsku poeziju

i odlomke iz kwiga. O razmerama srp-

skih `rtava govorio je i milanova~ki

istori~ar, napomiwu}i da je “odnos

prema Milunki Savi}, simbol svih na-

{ih lo{ih osobina”. U {iroj hronolo-

{koj besedi o stradawima i strati{ti-

ma srpskog naroda u 20. veku, ~uveni

kwi`evnik i publicista Antonije \u-

ri} posebno se osvrnuo na sudbinu Mi-

lunke Savi}, koju je i li~no poznavao.

- Milunka je mogla pristojno da `i-

vi od dve Kara|or|eve zvezde i dve

francuske Legije ~asti. Ja sam, razume

se razgovarao sa Milunkom, moje kwige

o woj i Soluncima su iza{le pre 40 go-

dina. Da sam ih danas pisao, u ovim go-

dinama, ja bih to bacio u kontejner, ali

sam ih pisao onda kad je Tito, bio `iv,

da vidi {ta je bila Srbija i srpski na-

rod. Milunka je usvojila troje `enske

dece svojih saboraca, koji su joj umiru-

}i, ostavqali amanet da prihvati wi-

hovu decu, da ih othrani, {koluje, veru-

ju}i da }e je Bog za to nagraditi i Bog

ju je nagradio. Milunka je bila heroj

nad herojima. Kad je bilo otkriveno da

je `ensko, da je rawena u grudi, zabri-

nula se Vrhovna komanda – {ta sa Mi-

lunkom? Gde }e je sada, u koju bolnicu,

na polo`ajima su priu~eni lekari ili

lekarski pomo}nici, jedina prava bol-

nica bila je u Bizerti. Tamo je bio ko-

mandant sredozemne flote admiral Ge-

prat i kad je ~uo da je Milunka upu}ena

u bolnicu u Bizerti, pod wegovom ko-

mandom, odlu~io je da je poseti. Kad je

krenuo u bolnicu primetio je da je u po-

habanoj ode}i, otr~ao je ku}i, obukao

uniformu admiralsku, pripasao admi-

ralski ma~. Kad su u bolnici primeti-

li da im prilazi admiral Geprat, otvo-

rili su vrata Milunkine sobe, a on je

otpasao svoj admiralski ma~ i bacio ga

pred wene noge vi~u}i: “K}eri moja

ozdravi, cela te Francuska voli!” To je

bila Milunka Savi}. Nije ona mogla

da bude neki ~inovnik, nije ona bila

qubavnica Brozovih oficira da dobi-

je ~inove, nije ona vikala “Ko pre na

ono brdo, sedam no}i spava sa mnom”…

Bio je to drugi moral dragi moji. Da-

nas, u na{em vremenu mi moramo da

prihvatimo kao svoj budu}i na~in `i-

vqewa, poruku da nema osvete, nema kr-

vi, mi smo svi bra}a, moramo da otklo-

nimo sve nesporazume, da se pomirimo,

ali da se pomire i potomci ubica i po-

tomci ubijenih. Da se `ivim Bogom za-

kunu da nikad ne}e di}i ruku jedni na

druge. To od nas o~ekuje Srbija. Mi, ko-

ji i danas trajemo smo - sinovi Otaxbi-

ne, a ne smao sinovi i k}eri svojih o~e-

va i majki… - rekao je pored ostalog

Antonije \uri}.

Iste ve~eri predstavqeno je i novo

izdawe wegove ~uvene kwige “Solunci

govore” u izdawu ~a~anske IK “Legen-

da”, koje }e se pojaviti na predstoje}em

Sajmu kwiga u Beogradu. Prvo izdawe

pojavilo se u jesen 1978. godine, a {esto

po~etkom 1984. godine. Izdava~i su

imali problema {to se na koricama

kwige na{la srpska trobojnica, uz jed-

no izdawe je trebalo da bude objavqena

i plo~a sa originalnim pesmama sa So-

lunskog fronta, me|u wima je bila i

“Ko to ka`e Srbija je mala”, nesumwi-

vo nastala tokom proboja, ali je izda-

va~ osuje}en u toj nameri pod izgovo-

rom da je takva muzika “nepodobna”,

“nezgodna”, za wu “nije bio pogodan

trenutak”, bele`i autor. Kwiga sadr`i

oko 180 autenti~nih ispovesti Soluna-

ca iz svih krajeva Srbije, za koje \uri}

ka`e: “Oni zaista jesu na{i dedovi i

o~evi, a koliko smo mi wihovi potom-

ci – neka svak upita sebe!”

Poeziju posve}enu ovoj heroini, Sr-

biji i wenim `rtvama govorili su

Dragan Anti}, predsednik Kwi`evnog

kluba “Zapis”, Qiqana Bralovi}, Mi-

lesa Ili}, Dara Radojevi}, mladi La-

zar, Mirjana Trnavac, Milivoje Trna-

vac, Milinko Gojkovi} iz Gorwe Trep-

~e, a iz ~a~anskog “Grbi}a” Nada \or-

|evi}, mr Grozdana Komadini}, Zorica

Le{ovi} Stanojevi}, Dragana \urko-

vi} To{i}, Svetlana Vu~kovi} i Pe-

tar Novitovi}.

Z. L. S.

Na Me|unarodnom festivalu poe-

zije koji ve} godinama organizuje

Centar za kulturu u Barajevu i

ove godine pesnikiwe iz ^a~ka nisu iz-

neverile tradiciju, osvojiv{i nova pri-

zanawa za svoje poetsko stvarala{tvo.

Festival se tradicionalno odr`ava

krajem avgusta i vezuje za datum osnivawa

prve srpske vlade u Velikom Borku, nado-

mak ove beogradske op{tine. Na ovogo-

di{wi konkurs pristiglo je vi{e od 600

radova od 200 autora iz Srbije, Republi-

ke Srpske i Bugarske, a nagra|eno je i po-

hvaqeno ukupno 36 pesama u tri katego-

rije (rodoqubiva, qubavna i misaona po-

ezija) koje su {tampane u zborniku Fe-

stivala, promovisanom prilikom dodele

priznawa u sve~anoj sali Skup{tine op-

{tine Barajevo. U kategoriji qubavne

poezije tre}u nagradu i bronzanu plaketu

za pesmu “Da qubav traje” osvojila je Ra-

da Paunovi}, dok je pohvala za rodoqu-

bivu pesmu “Sveta zemqo nezaborava”

pripala potpisnici ovih redova. “Isti-

nom hrani dane/ I ~ekaj da qubav prava

svane/ Samo celo srce se daje/ Za qubav

koja treba da traje/, poru~uje Rada Pauno-

vi} u stihovima svoje nagra|ene pesme.

Re~ je o pesnikiwi koja je objavila tri

kwige proze i poezije. Z. L. S.

KWI@EVNO VE^E U KONAKU MILUNKE SAVI] U DOWOJ TREP^I

ANTONIJE \URI]

O VELIKOM RATU I MILUNKI

NA ME\UNARODNOM FESTIVALU POEZIJE U BARAJEVU

TRE]A NAGRADA RADI PAUNOVI]

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA

DOM KULTURE

- Ponedeqak, 15. septembar 2014. - IZLO@BA SKULPTU-

RA MIHAILA STO[OVI]A IZ BEOGRADA; Likovni sa-

lon u 19 ~asova

- Ponedeqak-petak, 15-19. septembar 2014.- BELDOKS

EHO (revija filmova sa Me|unarodnog festivala dokumen-

tarnog filma BELDOKS 2014: Dvadeset stopa do zvezda, Le-

potica i bokser, Pesma iz {ume, @ivan pravi pank festival

i Fudbalski trener Zoran i afri~ki tigrovi; velika sala u

20 ~asova

- Sreda, 17. septembar 2014.- predavawe BICIKLOM OKO

SVETA, predava~ Sne`ana Radoji~i}; Klub Doma kulture u

19,30 ~asova

- Petak, 19. septembar 2014. - POETSKO VE^E DOBIT-

NIKA NAGRADE “POVEQA MORAVE”. U~estvuju pesnici:

Zorica Arsi} Mandari}, Qubivoje R{umovi}, Adam Puslo-

ji} i ovogodi{wi dobitnik nagrade; Klub Doma kulture u

19,30 ~asova

NARODNI MUZEJ

- IZLO@BA “GRADINA NA JELICI” - Galerija Narod-

nog muzeja; - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a:

radnim danima od 9 do 17, subotom i nedeqom od 9 do 13 ~aso-

va; ponedeqkom izlo`beni prostor nije otvoren za posete;

14 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINEBEZBEDNOST

Saobra}ajna policija

}e do 14. septembra

na putevima {irom

Srbije kontrolisati upo-

trebu sigurnosnih pojaseva,

a wihova akcija bi}e usme-

rena i na otkrivawe osta-

lih prekr{aja u saobra}aju.

Najnoviju akciju poja~ane

kontrole srpska policija

realizuje u saradwi sa or-

ganizacijom TIPSOL

(mre`e saobra}ajnih poli-

cija Evrope). Poja~ana kon-

trola saobra}aja ovih dana

aktuelna je i u ~lanicama

Evropske unije, [vajcar-

skoj i Norve{koj. Posebna

pa`wa bi}e posve}ena i ve-

zivawu pojaseva na zadwem

sedi{tu, {to je, prema do-

sada{wim pokazateqima,

Srbima bolna ta~ka.

Prema podacima Agen-

cije za bezbedost saobra}a-

ja, svega 68 odsto putnika

na predwim sedi{tima ve-

zuje pojas, a na zadwim samo

dva procenta.

- Tek sada kre}e borba

protiv onih 30 odsto, jer su

oni najve}i problem bez-

bednosti saobra}aja. To mo-

ra biti dru{tveni zadatak,

da promenimo lo{u naviku

na{ih gra|ana i svrstamo

se u zemqe i dru{tva u koji-

ma se putnici civilizova-

no pona{aju na drumovima -

najavio je profesor dr Kr-

sto Lipovac, direktor

Agencije za bezbednost sao-

bra}aja koja je podr`ala ak-

ciju TIPSOL-a i srpske

saobra}ajne policije.

Nadle`ni podse}aju da

vezivawe pojaseva spasava

`ivote. U pro{losti ova

jednostavna radwa spasila

je vi{e qudskih `ivota ne-

go bilo koja druga preven-

tivna mera u saobra}aju.

Agencija je u posledwe vre-

me objavila nekoliko video

spotova ~ija je glavna poru-

ka vezivawe sigurnosnih

pojaseva. Svima je dobro

poznat reklamni spot sa

predsednikom Srbije Tomi-

slavom Nikoli}em koji na-

ro~itu pa`wu poklawa zna-

~aju pojaseva na zadwem se-

di{tu.

Prema podacima Sao-

bra}ajne policije Srbije, u

na{oj zemqi je u prvih osam

meseci 2014. poginulo 328

osoba, {to je za 80 odsto ma-

we nego pro{le godine.

Smawewu broja nastrada-

lih, doprinele su i sve u~e-

stalije akcije saobra}ajne

policije, a da bi ubudu}e

bilo jo{ mawe saobra}aj-

nih nezgoda, one }e biti na-

stavqene.

Z. J.

Uz pomo} ~a~anskih

privrednika, Ko-

wi~ki klub “Mi-

lenko Nik{i}” 13. septem-

bra u Preqini organizuje

{estu “Fijakerijadu”.

Prijavqeno je 28 najboqih

takmi~ara iz Vojvodine i

Srbije. Pojedini takmi~a-

ri dove{}e nekoliko grla,

tako da }e se na trka~kim

stazama na}i vi{e od 30 za-

prega. Svi u~esnici nadme-

ta}e se u disciplinama,

dvopreg vo`wa na kapiji,

~etvoropreg na kapiji, re-

vijalna vo`wa dvoprega i

na Memorijalnoj trci

“Sre}ko Nikoli}”.

Kako su organizatori

najavili u sredu na konfe-

renciji za novinare, po-

trudi}e se da ova manife-

stacija, za ~ije odr`avawe

grad ove godine nije izdvo-

jio sredstva, u subotu ite-

kako zavredi pa`wu {ire

javnosti.

- Upravni odbor kluba

je promewen pre {est mese-

ci i za to vreme smo okre-

~ili {tale, a planiramo

da nabavimo dva nova grla

i unapredimo {kolu jaha-

wa. Dolazi nam sve vi{e

dece koja su zainteresovana

da ovde provode vi{e vre-

mena i da savladaju ve{ti-

ne jahawa - rekao je Mili-

jan Mini}, predsednik UO

KK “Milenko Nik{i}”.

- Nameravamo da hipo-

drom u Preqini bude me-

sto porodi~nog okupqawa,

ali i turisti~ki potenci-

jal ^a~ka - najavila je Na-

ta{a Cvijovi}, potpred-

sednik Organizacionog

odbora “Fijakerijade” i

~lan UO KK “Milenko

Nik{i}”.

Kada je re~ o finansi-

rawu ove manifestacije,

Mini} je napomenuo da je

odbio sumu koju je grad po-

nudio:

- Posle poplava u na-

{em klubu je bilo veliko

skladi{te sto~ne hrane.

Na{i radnici su svu tu

hranu istovarili i utova-

rili. Smatram da je, bar

zbog toga, grad trebalo da

ima vi{e sluha za “Fijake-

rijadu”. Samo da nas vreme

poslu`i, nadam se da }emo

od subote stvoriti novu i

druga~iju tradiciju u ovom

gradu.

Kao odbornik Skup-

{tine grada, Nata{a Cvi-

jovi} je podsetila da ove

godine u buxetu nisu pla-

nirana sredstva za “Fija-

kerijadu”.

Organizacija manife-

stacije ko{ta}e vi{e od

pola miliona dinara.

Osim takmi~arskog dela,

posetioci }e imati prili-

ku da u`ivaju u kulturnom

programu i da se prisete

ili prvi put saznaju ne{to

novo o starom ^a~ku i we-

govim najve}im junacima.

“Milenko Nik{i}” je

nastarija sportska organi-

zacija u Zapadnoj Srbiji.

Osnovana je 1891. godine, a

u Preqini obitava skoro

40 godina. U posledwe vre-

me je osetio krizu, kao i

svi klubovi u Srbiji, ali

za razliku od mnogih jo{

uvek opstaje i u najte`im

trenucima dali su na kla-

we minimalan procenat

kowa, potvrdio je Branko

Kalu|erovi}, predsednik

OO “Fijakerijade”.

Z. J.

U SUBOTU „FIJAKERIJADA”

JO[ JEDAN DOGA\AJ

VREDAN PA@WE

NAJNOVIJE KONTROLE SAOBRA]AJNE POLICIJE

VEZIVAWE POJASEVA NEOPHODNO

I NA ZADWIM SEDI[TIMA

Direktor Agencije

za bezbednost saobra-

}aja Krsto Lipovac

najavio je i da }e 21. i

22. septembra u Srbiji

biti obele`ena Svet-

ska nedeqa mobilno-

sti. Tih dana na ulica-

ma bi trebalo da domi-

niraju pe{aci ili bi-

ciklisti koji podr`a-

vaju zdrave `ivotne na-

vike i zala`u se za o~u-

vawe `ivotne sredine.

On napomiwe da }e

Agencija tih dana ini-

cirati niz aktivnosti

u gradovima {irom

Srbije, naro~ito u po-

nedeqak, 22. septembra.

- Pripremili smo

pismo u kome tra`imo

od dr`avnih i zaposle-

nih u lokalnim samou-

pravama da oni koji

koriste slu`bene auto-

mobile taj dan pe{a~e

do posla ili se dovezu

biciklom i javnim

prevozom - ka`e Lipo-

vac.

DAN BEZ

AUTOMOBILAU ciqu uspostavqawa vi{eg nivoa bezbednosti svih u~esnika u saobra}aju, u

sklopu akcije organizacije TIPSOL, na podru~ju Policijske uprave u ^a~ku, od

8. do 14. septembra, bi}e sprovedena me|unarodna akcija poja~ane kontrole saobra-

}aja usmerena na otkrivawe nekori{}ewa sigurnosnih pojaseva i ostalih te`ih

prekr{aja u saobra}aju.

Akcija }e biti sprovedena u Moravi~kom okrugu, anga`ovan je maksimalan broj

policajaca, kao i raspolo`iva tehni~ka sredstva za kontrolu i regulisawe sao-

bra}aja.

^A^ANI PODR@ALI KOLEGE IZ SRBIJE I EVROPE

Branko Kalu|erovi}, Nata{a Cvijovi} i Milijan Mini}

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 15INTERVJU

POKLON

KWIGE

Kao i svakog petka,

^A^ANSKI GLAS i

VULKAN IZDAVA[TVO

}e obradovati ~etvoro

~italaca koji budu

najbr`i i jave se u

petak od 8 do 8:15 ~a-

sova u redakciju lista

(tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, na-

gra|eni naredna dva

dana kwige mogu podi-

}i u kwi`ari Vulkan

u Roda centru.

Na kraju, samo vi odlu~ujete {ta ste videli i

kome }ete poverovati...

Pri~a koju ne}ete lako zaboraviti i koja vam

ne}e pru`iti odgovore sve do posledwe strani-

ce

Buenos Ajres. Lili Hejz u`iva u svemu {to

nudi ovaj grad: veli~anstvena zdawa, najukusni-

ja hrana i sjajni momci. Lili `ivi sa Kejt, po-

vu~enom i tihom devojkom koju je nekoliko nede-

qa nakon po~etka zajedni~kog `ivota zadesila

kobna sudbina. Pronalaze je brutalno ubijenu, u

stanu. A {ta je za to vreme radila Lili Hejz? Za-

visi od toga ko pita...

Dok slu~aj poprima sve {ire razmere u vrtlogu tajni, DNK-a analiza, ob-

mana i la`i, u o~ima svojih najbli`ih Lili je istovremeno i hladnokrvni

ubica i nedu`na osoba. U lavirintu osude i optu`be, pojavi}e se neko ko `e-

li da Lili ipak odslu`i kaznu.

Xenifer Diboa

KAD SVI ZABORAVE

Uzbudqivi nastavak o~aravaju}e pri~e o

zaboravqenoj kraqici En Nevil.

Izdaja i strast u sredi{tu sredwovekov-

ne Engleske nastavqaju se u smrtonosnom

vrtlogu politi~kih intriga. Poni`ena i

nemo}na, kao pion beskrupulozne igre, osu-

|ena na `ivot sa Edvardom, En i daqe pro-

nalazi hrabrost da pre`ivi. Dok bitka za

krunu Engleske ne jewava, mlada i ponosna

kraqica potajno ~ezne za Ri~ardom III.

Borba za vlast wihovih porodica plamti, a

En mora da sa~uva svoj ponos, dostojanstvo

i `ivot od izdajni~kih ruku i ~oveka kojeg

je oduvek volela a kome nikada nije smela da veruje. O`iqci wihove pro-

{losti uvek }e im lebdeti nad glavom, dok im je budu}nost neizvesna i

nepoznata. Da li }e borba za presto pobediti qubav?

En O’Brajen

OPRO[TAJ ZA KRAQICU

Kako je diplomirani pravnik “skrenuo”

u kwi`evne vode? Kada je mladala~ko pi-

skarawe kod tebe preraslo u ozbiqno, umet-

ni~ko promi{lqawe o vremenu u kome `i-

vimo?

- Iskreno, i za mene je to bilo veliko iz-

nena|ewe. Uvek sam mislio da je kwi`ev-

nost rezervisana za one retke, posve}ene i

upu}ene u tajne stvarawa, tajne zauvek nedo-

stupne takozvanom obi~nom svetu. Pisci

su, u moje vreme, slovili za polubo`anstva.

S druge strane, literaturu sam uzimao kao

ozbiqnu alternativu stvarnosti, naro~ito

od trenutka kad sam po~eo pa`qivije da bi-

ram naslove. Moja prva kwiga Dixi (misli i

slike), do{la je, ~ini mi se, kao plod o~aja

u koji su me bacile `ivotne okolnosti. Uz-

bu|ewe koje je u meni proizvela ta kwi`i-

ca, nikada se vi{e ne}e ponoviti. Pre{ao

sam taj prag i nazad se vi{e nije moglo. Bo-

jim se da je pisawe “bolest zavisnosti”.

Kada si prepoznao u sebi pesnika? Koli-

ko su ~a~anski sokaci i moravski vrbaci

uticali na to bu|ewe?

- Stihove sam, standardno, po~eo da kle-

pam kao gimnazijalac. No, budu}i preko

svake mere stidqiv, nesiguran i neodva-

`an, skrivao sam ih bri`qivo u tami fio-

ke svoga stola, dok ih jednom (kao male pr-

qave tajne) nisam raskomadao i odneo na

smetli{te. ^a~anski toposi, pre svega

gradsko kupali{te, park, kafane, prisutni

su u mojim kwigama u onoj meri u kojoj su

uticali na moje duhovno oblikovawe. I da-

nas ih pose}ujem (premda mojih kafana vi-

{e nema) - “hodo~astim do svetili{ta po-

kojne mladosti” i uvek zadrhtim pred ~i-

wenicom da, uprkos svim silovitim i hi-

rovitim promenama koje nam vreme donosi,

nove generacije i danas razmewuju ne`no-

sti pod istim prastarim topolama. Raduje

me to.

Uspe{no si se ogledao i u dramskim vo-

dama, autor si nekoliko pozori{nih tek-

stova u kojima nagiwe{ satiri. [ta je i

koliko do sada izvo|eno, {ta je isprovoci-

ralo nastanak ovih komada?

- Pozori{te je najuzbudqiviji i najple-

menitiji prostor jednog grada, a na one ko-

ji umeju da ka`u da na{ grad ima Dom kul-

ture u kome svakog meseca gostuju presto-

ni~ki glumci i da nam pozori{te ne treba,

xaba je tro{iti re~i. Bilo kako bilo, sti-

dim se pred istinom da i daqe `ivim u gra-

du bez pozori{ta. Toliko o tome. Napisao

sam pet ili {est pozori{nih tekstova od

kojih su “Donna Paula”, “Meta” i “Prezen-

tacija” iza{li na scenu. Ne mogu, a da se ne

pohvalim da smo “Donna Paulu” igrali

dvadesetak puta. Istina je da praktikujem

satiru, ali trudim se da je, koliko mogu,

dr`im pod kontrolom. Klonim se otvore-

ne, politi~ke satire, koja mi kao takva ni-

je preterano zanimqiva. Politika je tu

onaj neizbe`ni dru{tveno istorijski

okvir u kome se, kao u prqavoj vodi stvar-

nosti, koprcaju likovi. Verujem da je posao

pisca (posebno dramskog pisca) da prepo-

znaje i razotkriva sociolo{ke fenomene -

bolesti dru{tva i pojedinca, pre svega.

I u posledwem komadu “Prezentacija”,

toj duhovitoj antidrami, pokazuje{ smisao

za ironiju, smislenu, umetni~ku obradu fe-

nomena banalne stvarnosti... [ta je inici-

ralo pisawe ovog komada?

- “Prezentacija” je nastala pre desetak

godina, kao posledica bezdu{ne tiranije

jedne posebne vrste qudi organizovanih u

“sekte”, koji ne biraju sredstva da vam ne-

{to prodaju. Malo je danas onih koji nisu

bili `rtve te tiranije, a najbrutalniji su

kad vam se uvale u ku}u. To je pakao! Ako

smognete snage da ih, posle vi{esatnog sa-

tirawa, najqubaznije odbijete, smrtno }ete

ih uvrediti. @elim ovde da ka`em da je moj

dragi prijateq i dugogodi{wi saradnik

Ba}ko Bukumirovi}, (uprkos mojim sumwa-

ma), veoma dobro pro~itao tekst i napra-

vio neo~ekivano dinami~an komad. Ina~e,

predmet na{e “Prezentacije” je hepimejker,

aparat koji }e vas u~initi sre}nim (uz ko-

ji, veoma povoqno mo`ete dobiti mno{tvo

prate}e opreme i rezervnih delova) za koji

}ete, ako ga kupite odmah, dobiti nevero-

vatnih 70% popusta. Molim vas, pa gde to

ima?!

Tvoj umetni~ki portret dopuwava i re-

kla bih, zaokru`uje, qubav prema muzici i

gitari. Peva{ i svoje pesme, a ima{ i svoj

kabare u kome si pokazao ose}aj za savreme-

ne i biv{e dru{tveno-politi~ke paradokse

i ismejao ih onako kao prili~i ovom `anru.

Koje teme te u ovoj pri~i najvi{e provoci-

raju?

- Poetsko muzi~ki Kabare “SkRouz” za-

po~eo sam sa pokojnim Zoranom Spasojevi-

}em Spalom (jo{ u u{ima ~uvam wegov kra-

qevski bariton). Spale je kao niko (slovi-

ma i brojevima: Niko) govorio poeziju. Sa-

da to radim sam, kako znam i umem. Gitare

sam se prihvatio za potrebe Kabarea, budu-

}i da su me muzi~ari listom napu{tali

zbog uvredqivo male, ~esto nikakve, zara-

de. Dana{wi Kabare “SkRouz” sadr`i

znatno vi{e autorskih tekstova i songova,

a dragocenu podr{ku na klaviru imam od

moga brata Kapeca. Satiri~ni blok redov-

no osve`avam duhovitim i originalnim de-

finicijama iz Vukajlije i Dukqanskog ri-

je~nika, ali i genijalnim aforizmima

Aleksandra Baqka. A Baqak ka`e: “I ovaj

kamen zemqe Srbije - ugro`ava ameri~ke

nacionalne interese.” Ili: “ Rusi nas ni-

kada nisu bombardovali. Kakvi su nam to

prijateqi?!”

Pi{e{ i poeziju i prozu. U posledwoj

zbirci pesama “Homer pred ra~unarom” u

izdawu ~a~anske “Legende”, sa apsurdnim

podnaslovom “hodo~a{}e kroz be{~a{}e”,

prili~no gorko komentari{e{ sve patolo-

gije vremena u kome `ivimo. [ta te najvi-

{e kao ~oveka poga|a?

- Iritira me vladavina primitivizma i

vulgarnog materijalizma. Rastu`uje me ko-

na~ni poraz duhovnosti. Izlu|uje me na{e

slepilo. Potpuno odsustvo potrebe da se

za~eprka ispod povr{ine.

Kada pi{e{ o politici ka`e{: “Hodam,

jer ne smem da zaspim.../ [ta, ako se u snu

priklonim/ I ojutrim/ Usred kakvog sta-

da”/ Politi~are vidi{ kao “divqe horde

raznih ...” koje iz uverewa ili iz inata “ha-

raju odaje carskih palata”... Za mnoge je, iz-

gleda, ~itawe do osme Bo`ije zapovesti bi-

lo predugo {tivo?

- U navedenim stihovima re~ je o pozi-

ciji pesnika. Nema tu politike. Pesnik je,

po definiciji (umalo da ka`em: po difol-

tu), osu|en na osamu, na izop{tenost. U sta-

du pesnik gubi dar. Stoga je samo}a, ma ka-

ko neprijatna bila, pesnikova prirodna

sredina. To je ono jedino stawe duha u kome

on prepoznaje svoju svrhovitost. Svoju su-

{tinu.

Drugi deo pitawa odnosi se na stihove

koji eksplicitno pevaju o politici i po-

liti~arima, u zna~ewu kakvo se tim pojmo-

vima ovde (u Srbiji) daje, i jasno je kao dan,

da se autor gadi i politike i politi~ara.

Nekriti~nu skribomaniju, koja je zahva-

tila mnoge koji jo{ sri~u, vidi{ i kao “po-

dila`ewe neukusu pu~kom”... “Ko je mislio,

taj ne misli vi{e...” Otkuda tolika samou-

verenost u modernoj literaturi, da koka

uvek nosi “zlatno jaje”?

- Nisam uveren da i sam nisam skribo-

man.

Moralni patos slika{ stihom o “priu-

~enim damama” i “negovanim podo~wacima

na ko`nom sedi{tu nekog xipa”. Darvini-

zam, hedonizam, utilitarizam? Kojoj socio-

lo{koj teoriji pripada ova, sve masovnija

vrsta “napu}ene plastike”?

- Meni li~i na idiotizam, kao ste~eni

poreme}aj.

Hodo~asti{ “svetili{tima pokojne

mladosti” po poznatim ~a~anskim stazama,

ka`e{: “Hodam, da ludilo provetrim, da ne

prevri, da se ne ubu|a.../ Hodam, da stid iz

o~iju prognam”... A kamen koji se osipa pod

nogama vidi{ kao “infrastrukturu u meta-

stazi”... “Hodam, terapije radi.../ @iv i

zdrav da umrem.../ Gde su tu qubav, radosti

`ivota, sre}a, romantizam, ili su sve te

emocije postale prevazi|eni recidivi, luk-

suz, nekog pe}inskog iluzioniste?

- Navedenih tema zaista nema u mojim

kwigama (ili ih je vrlo malo), dragocene su

mi, ali su u literarnom smislu neintere-

santne. U ~asovima radosti ne pada mi na

pamet da gubim vreme pi{u}i.

Kao plodan stvaralac i svedok vremena

koji se ne miri sa planetarnim “vekovnim

naslagama sme}a i trule`i istorije”, gde i

u ~emu o~ekuje{, vidi{ - katarzu na{eg do-

ba, i da li je ona uop{te mogu}a, ako je “Ve-

liki, Ogroman, Nesagledivi Bog - Mali, da

nas, od nas za{titi...”

- Umesto odgovora, evo jednog katrena iz

“Homera za ra~unarom”: “Osvanu{e sum-

porni pejsa`i/ Snegovi nas zasu{e u maju/

Mene moja raka ~eka/ A i svet se primakao

kraju...”

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

BORIS KAPETANOVI], PRAVNIK SA GITAROM, PESNIK SA JUSTICIJOM U MASTILU STIHOVA

Nenametqiv, tih, lucidan i kreativan, na{ sugra|anin Boris Kapetanovi}

(1958), diplomirani pravnik, prepoznatqiviji je kao pesnik sa gitarom i ose-

}ajem za dobrotu i zlo. Svestrani umetni~ki talenat preto~io je u nekoliko

kwiga, dramskih komada, u satiri~an ~a~anski Kabare “SkRouz”, u kantautor-

sku muziku i ko zna {ta jo{. Odmeren, ali i sarkasti~an kada u svim svojim

`anrovima komentari{e, po wegovom mi{qewu, vreme “be{~a{}a” u kome `i-

vimo. Objavio je tri pesni~ke kwige: prvu “Dixi”, obele`io je ~uveni stih “Izvi-

wavam se, mo`da sa mnom ne{to nije uredu, ali meni je qubav najva`nija...”,

slede zbirke “Ispod pozlate” i “Homer za ra~unarom”; romani “Celove~erwi

roman” i “[kola boemije”, i kwiga kratkih pri~a “Mo{a!”. Povod za razgovor

sa Kapetanovi}em je uspeh pozori{nog komada postavqenog po wegovom tekstu

“Prezentacija”, koji je 20. maja imao beogradsku premijeru i potom niz repri-

za u Ov~ar Bawi i ^a~ku, a komletno je plod ovda{we kreativnosti i pameti.

HODO^A[]E KROZ BE[^A[]E

16 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINEMARKETING

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 17SELO

Organizatori “Kupusijade”,

Turisti~ka organizacija ^a~-

ka, Mesna zajednica “Mr~ajev-

ci” i Organizacioni odbor, i

za ovogodi{wu mr~ajeva~ku

manifestaciju narodnog stva-

rala{tva pripremili su veo-

ma bogat i atraktivan pro-

gram. I ove godine bi}e orga-

nizovano zvani~no takmi~ewe

u kuvawu kupusa u zemqanom

loncu, raznovrstan kulturno-

umetni~ki program i izlo`be

ru~nih radova. Pokroviteq

manifestacije je Grad ^a~ak, a

generalni sponzor “Jelen pi-

vo”. Doma}in ovogodi{we

“Kupusijade” je profesor dr

Miladin [evarli}.

“Kupusijada” svojim atraktivnim pro-

gramom svake godine okupqa na hiqade

stvaralaca, u~esnika i takmi~ara, i na de-

setine hiqada posetilaca, za koje je uti-

sak o svadbarskom kupusu, zvuku drevnih

srpskih instrumenata, pesmi i igri, neza-

boravan. Manifestacija se odr`ava od

2003. godine, a poznata je po jelu koje se

priprema na tradicionalan na~in i po

dobroj narodnoj pesmi. Iz godine u godinu

na “Kupusijadi” je sve vi{e posetilaca, a

za predstoje}a tri dana organizatori o~e-

kuju da ovu manifestaciju poseti vi{e od

150.000 gostiju.

Direktor Turisti~ke organizacije

^a~ka Dragomir Savi}, nagla{ava da je

sve spremno za po~etak 12. “Kupusijade”:

- Sve pripreme su zavr{ene. [atre i

tezge su izdate u zakup, a veliko je intere-

sovawe i izlaga~a narodnog stvarala-

{tva. Nadamo se velikom broju posetila-

ca, a ako bude lepo vreme, mo`da Mr~ajev-

ci ugoste i vi{e od 150.000 gostiju, koli-

ko ih je bilo pro{le godine na manifesta-

ciji. O~ekujemo dolazak organizovanih

grupa, ne samo iz cele Srbije, ve} i iz ze-

maqa iz okru`ewa, iz biv{ih jugosloven-

skih republika.

Manifestacija }e danas zapo~eti na-

rodnim vi{ebojem u 16 ~asova, a sve~ano

otvarawe manifestacije planirano je za

18 sati. Potom }e uslediti “Obrenovawe”,

kulturno-umetni~ki program posve}en se-

}awu na Obrena Pjevovi}a i od 20 ~asova

koncert orkestra “Lepi Jova”.

“Celo selo kuva”, takmi~ewe me{tana u

pripremawu svadbarskog kupusa, na kome

se za presti`ne nagrade “Kupusijade”,

zlatni, srebrni i bronzani lonac, nadme-

}u brojne ekipe, pojedinci i ugostiteqi,

centralni je doga|aj manifestacije. Pri-

preme za takmi~ewe u kuvawu kupusa i pot-

paqivawe vatri po~iwu sutra u osam ~a-

sova, a takmi~ari }e startovati u 10 sati.

Sutra od 12 do 18 ~asova bi}e odr`an pro-

gram kulturno-umetni~kih dru{tava i iz-

vornih grupa, pod nazivom “Kulturno-

umetni~ki maraton”. Qubiteqi sporta

u`iva}e u fudbalskoj utakmici pionira

“Orlovac” Mr~ajevci - “Javor” Ivawica,

koja }e po~eti u 16 ~asova. Za qubiteqe

folklora, u 18 sati, bi}e organizovan

koncert KUD “\ido” Bogati}, a potom }e,

od 20 ~asova, uslediti koncert narodne

muzike, na kome }e nastupiti Sne`ana Ba-

bi}, Merima Wegomir, Nemawa Kujunxi}

i Ne{a Jovanovi}.

U nedequ, od osam sati, bi}e potpaqene

vatre za finalno takmi~ewe u kuvawu ku-

pusa, koje }e po~eti u 10 ~asova. Qubiteqi

izvornog narodnog stvarala{tva, od 12 do

18 ~asova, u`iva}e u “Kulturno-umetni~-

kom maratonu”, a za 18 sati je planirano

progla{ewe pobednika u kuvawu kupusa i

dodela nagrada - zlatnog, srebrnog i bron-

zanog lonca. U ve~erwim satima, u 18,30,

koncert }e odr`ati KUD “[umadija”

Gorwi Milanovac, a Biqana Se~ivano-

vi} sa gostima nastupi}e u 21 ~as.

Za stanovni{tvo koje `ivi u ovom na-

daleko ~uvenom selu, pesnik Obren Pjevo-

vi}, svojevremeno je rekao da je to “`ubo-

ravi svet”, jer u srcu i svesti ovda{wih

qudi neprestano treperi sna`no ose}awe

qudskosti, vedar i stameni duh, a naro~i-

to nadarenost i qubav prema pesmi i rod-

nom zavi~aju. Osim po pesmi, Mr~ajevci

su postali poznati i po svojevrsnoj i veo-

ma pose}enoj manifestaciji “Kupusijada”,

na kojoj se kupus kuva, ne samo u takmi~ar-

skom delu programa, ve} i u kafanama i

{atrama, a priprema ga i lokalno stanov-

ni{tvo da bi ugostilo svoje prijateqe.

N. R.

DANAS PO^IWE 12. „KUPUSIJADA”

- Po prvi put ove godine, organi-

zatori su za u~esnike u programu i

gra|ane obezbedili besplatan prevoz

na manifestaciju “Kupusijada”. Pre-

voz }e biti organizovan u subotu i

nedequ, na svakih pola sata. Prvi

“Autoprevozov” autobus za Mr~ajev-

ce polazi ispred Gimnazije u 16 ~aso-

va, a posledwi u 20 sati. Povratak iz

Mr~ajevaca je sa autobuske stanice u

16,30, a posledwi je u 20,30 ~asova -

istakao je Dragomir Savi}, direktor

Turisti~ke organizacije ^a~ka.

OBEZBE\EN PREVOZ

MR^AJEVCI, POZNATI

PO KUPUSU I DOBROJ PESMI

Dragomir Savi}

direktor Turisti~ke organizacije ^a~ka

18 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINELU^ANI

San svakog srpskog truba~a je da bar jednom

stane na pobedni~ki tron Draga~evskog sabo-

ra truba~a u Gu~i. Za 54 godine, koliko Sa-

bor postoji, mnogima je uspelo da se upi{u u

red dobitnika presti`nih priznawa najve}e

truba~ke smotre na svetu, ali je, ipak, mnogo

vi{e onih koji svoju `equ, uprkos sna`nim

stremqewima, ni do dan-danas nisu ostvari-

li. “Zlatna truba” ovogodi{weg 54. Draga-

~evskog sabora truba~a u Gu~i, prema oceni

publike, pripala je ~etrdesetogodi{wem Go-

ranu Rankovi}u, kapelniku istoimenog orke-

stra iz Gu~e, koji je od 1994. godine redovno

u~estvovao na svim predtakmi~ewima i osam

puta u finalnom nadmetawu Sabora.

Kako ka`e Goran Rankovi}, ovogodi{wu truba~-

ku smotru pamti}e do kraja `ivota, jer mu je do-

nela ostvarewe dugogodi{weg sna. Iako mu se

ispunila `eqa da se wegovo ime na|e me|u dobitnici-

ma saborskih nagrada, smatra da za wega i wegov orke-

star takmi~ewe jo{ uvek nije zavr{eno. Truba je wiho-

va neiscrpna inspiracija i `eqno i{~ekuju nova nad-

metawa.

Dok smo prelistavali fotografije sa ovogodi{weg

Sabora, pitali smo na{eg doma}ina da li je “Zlatna

truba” uticala na rad wegovog orkestra.

- Saborske nagrade predstavqaju veliki podsticaj za

svaki truba~ki orkestar. One sobom nose i veliki od-

jek u javnosti, {to truba~ima donosi i daleko vi{e an-

ga`mana. Tako je i u na{em slu~aju. Iako smo imali do-

voqno posla i pre Sabora, sada smo anga`ovani jo{ vi-

{e i to nam u svakom slu~aju imponuje. Od 10. avgusta,

kada se Sabor zavr{io, svirali smo gotovo svakoga da-

na. Pozivi i daqe pristi`u, ali }emo voditi ra~una da

i daqe obezbedimo vreme za redovne probe. Iako je na-

redni avgust daleko, mi smo pripreme za saborsko nad-

metawe ve} otpo~eli - osmehuju}i se ka`e Goran. On do-

daje da je Sabor truba~a davno prevazi{ao lokalne

okvire i uvrstio se u red najboqih manifestacija u sve-

tu. Zov draga~evske trube, kako ka`e, daleko se pro~uo

i, iz godine u godinu, sti~e sve vi{e obo`avalaca.

Zanimalo nas je da li se od trube mo`e `iveti i u

ovim ekonomski te{kim vremenima. Goran nam je rekao

da je ranije radio je u Fabrici reznog alata u ^a~ku,

ali je, poput mnogih drugih qudi u Srbiji, ostao bez

posla. Sada porodicu izdr`ava prete`no od svirke. Za-

ra|uje i od poqoprivrede. Zajedno sa uku}anima obra-

|ije porodni~no imawe u Vi~i. Malina i druge poqo-

privredne kulture u povoqnijim godinama, kako ka`e,

mogu da obezbede solidnu zaradu, ali je truba unosnija

i redovnije donosi prihod.

Goran Rankovi} je trubu po~eo da svira sasvim slu-

~ajno. U wegovoj porodici nije bilo muzi~ara, pa otu-

da i nije bio svestan da poseduje bilo kakve predispo-

zicije za bavqewe muzikom. Otac mu je radio u “Auto-

prevozu” i vozio ture za inostranstvo. Sasvim slu~ajno

je sa jednog od wegovih putovawa u wihov dom doneo

trubu. Ona je bila namewena wegovom kolegi, ali, sud-

bina je druga~ije htela.

- Bila je to “xezarica”, koja nije odgovarala tatinom

kolegi, pa je truba zavr{ila u na{oj ku}i. Naravno, za

mene je ona bila veliki izazov. ^esto sam je uzimao u

ruke i sa velikim de~jim `arom poku{avao da pronik-

nem u tajne muzicirawa. Uvidev{i da moje interesova-

we za ovaj neobi~an instrument nije samo prolazni hir,

otac je doveo vojnog muzi~ara Raja Tutunovi}a iz Trna-

ve da me podu~ava. Pokazalo se da je napravio dobar iz-

bor, jer sam brzo napredovao. Tako je porodica neo~e-

kivano dobila muzi~ara - pri~a Goran, podse}aju}i se

devedesetih godina, kada se, sasvim slu~ajno, otisnuo u

truba~ke vode. Nakon odslu`ewa vojnog roka, po~eo je

da svira u truba~kom orkestru iz Gu~e, koji je i pored

nekih izmena, opstao do dana{wih dana. Neki muzi~a-

ri su iz wega oti{li. Zamenili su ih mla|i qudi, pre-

puni pozitivne energije, entuzijazma i `eqe da napre-

duju.

Kako isti~e Goran, u godinama kada je on po~eo da

svira, truba nije bila toliko popularan instrument.

Truba~i nisu imali mnogo posla, ali je vremenom wen

zvuk bivao sve prodorniji. Truba je polako postajala

instrument bez koga se nije moglo zamisliti ni jedno

narodno veseqe. Veliku ulogu u popularizaciji ovog

instrumenta imao je Sabor truba~a.

Goran danas nije jedini truba~ u porodici Ranko-

vi}. Wegovim stopama kora~a stariji sin Matija, u~e-

nik osmog razreda, koji poha|a i ~etvrti razred Muzi~-

ke {kole u ^a~ku - odsek za trubu. Zaqubqen je u ovaj

neobi~an limeni instrument, koji stvara ~arobne zvu-

ke, i donosi mu veliku inspiraciju. Iako je veoma mlad,

ve} se oprobao na javnim nastupima. Osvojio je i prvo

mesto na takmi~ewu u U`icu, gde je nastupio u regio-

nalnom simfonijskom orkestru. Ve`ba sam i samo pone-

kad zasvira sa tatom, jer za sada ne sviraju istu vrstu

muzike. Od izvornih pesama mu je najdra`a “Mila maj-

ko, {aqi me na vodu”, koju vrlo ~esto odsvira za svoju

du{u. Namerava da dobro uve`ba i neke druge izvorne

melodije, a posebno saborsku himnu “Sa Ov~ara i Ka-

blara”, jer }e i on, ba{ kao i wegov otac, nastupati na

Saboru truba~a u Gu~i. To je zajedni~ki san svih ~lano-

va porodice Rankovi}, a posebno ponosnog oca Gorana,

koji veruje da }e wegov sin Matija jednoga dana ostva-

riti veliki truba~ki san da stane na pobedni~ki tron

Sabora truba~a, jer je maksimalno posve}en ovom in-

strumentu.

- Umesto na polici, moja zlatna truba zasija}e u ru-

kama moga naslednika. ^im sam je doneo iz Gu~e, odlu-

~io sam da je poklonim Matiji, jer on to zaslu`uje.

Truba je wegova velika qubav i `ivotno opredeqewe.

Ja mu `elim mnogo uspeha na tom putu - ka`e Goran, do-

daju}i da podr`ava Matijinu `equ da, kada za to do|e

vreme, upi{e Muzi~ku akademiju, koja je veoma bitna za

uspe{nu karijeru. V. S.

TRUBA^ GORAN RANKOVI], OVOGODI[WI DOBITNIK PRESTI@NE NAGRADE

SABORA TRUBA^A, O PERSPEKTIVAMA TRUBA[TVA I ODJECIMA MANIFESTACIJE

ZLATNA TRUBA ZASIJALA

U RUKAMA NASLEDNIKA!

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 19LU^ANI

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Sednica Skup{tine op{tine Lu~a-

ni, koja je bila zakazana za 5. sep-

tembar, ponovo nije odr`ana zbog

nedostatka kvoruma. Od neophodnih 23,

pozivu da prisustvuju sednici odazvalo se

samo 12 odbornika. Ukoliko u me|uvreme-

nu Vlada ne uvede privremene mere, slede-

}i poku{aj zasedawa usledi}e 25. septem-

bra.

Odborni~ki klub Srpske napredne

stranke uputio je Vladi Srbije zahtev za

uvo|ewe privremenih mera, jer sednica

Skup{tine nije odr`ana tri meseca.

Skup{tina je posledwi put zasedala 27.

maja, a nakon toga su usledila tri bezuspe-

{na poku{aja vladaju}e ve}ine u lokal-

nom parlamentu da tokom avgusta odr`e

sednicu. Predsednik Skup{tine op{tine

Lu~ani Dragan [u{i} je izjavio da }e,

koriste}i odredbe poslovnika o radu iz

2008. godine, poku{ati da zaka`e novo

skup{tinsko zasedawe, sa istim dnevnim

redom, 25. septembra, o ~emu }e u pisanoj

formi biti obave{teni i odbornici koji

se nisu odazvali najnovijem pozivu.

- Odlagawe od 20 dana je jo{ jedan poku-

{aj da napravimo skup{tinsku ve}inu i

da se Vladi Srbije obezbedi dovoqno vre-

mena, kako bi sprovela neophodne mere u

skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.

U slu~aju kada se sednica Skup{tine ne

odr`i tri meseca, Zakon predvi|a weno

raspu{tawe i uvo|ewe privremenih mera,

odnosno imenovawe privremenog organa -

istakao je [u{i}. On je, tako|e, rekao da

veruje da }e Vlada prilikom formirawa

privremenog organa ispo{tovati zakon-

sku odredbu da novoformirano telo treba

da odra`ava politi~ku sliku Skup{tine

koja }e biti raspu{tena.

[u{i} je potvrdio da su ispla}ene

dnevnice odbornicima koji su se odazvali

pozivu da prisustvuju zakazanim sednica-

ma Skup{tine, bez obzira {to nije bilo

kvoruma za wihovo odr`avawe.

- Ta~no je da su dnevnice ispla}ene, ali

smatram da to nije nezakonito, jer je ta ma-

terija regulisana odlukom o naknadama i

drugim primawima izabranih, postavqe-

nih i imenovanih lica. Odbornici nisu

krivi {to sednica Skup{tine nije odr-

`ana. Dobili su uredne pozive, na koje su

se odazvali i izgubili su taj dan, a sigur-

no su imali neke druge obaveze, koje bi is-

po{tovali da zasedawe nije bilo zakazano

- odgovorio je [u{i} na optu`be opozi-

cije, koje su objavili pojedini mediji, a u

kojima stoji “da je isplatom dnevnica od-

bornicima za neodr`ane sednice zloupo-

trebio slu`beni polo`aj”.

Kako se navodi u saop{tewu povereni-

{tva SNS u Lu~anima, sednica Skup{ti-

ne op{tine, po svemu sude}i, ne}e biti

odr`ana ni 25. septembra, jer }e u me|u-

vremenu Vlada Srbije doneti odluku o we-

nom raspu{tawu, imenovati privremeni

organ, a nakon toga sledi raspisivawe

vanrednih lokalnih izbora i to u roku od

dva meseca, a to zna~i pre Nove godine.

V. S.

Na sednici Op{tin-

skog ve}a, koja je

odr`ana u ~etvr-

tak, 4. septembra, razma-

trane su veoma zna~ajne

ta~ke dnevnog reda, me|u

kojima se posebno izdvaja

predlog pravilnika o ras-

podeli sredstava humani-

tarne pomo}i, prikupqe-

nih za sanaciju posledica

aprilskih, majskih i jun-

skih poplava. Predsednik

op{tine Mladomir Srete-

novi} je podsetio da reba-

lans buxeta nije usvojen,

jer sednica Skup{tine op-

{tine, koja je bezuspe{no

zakazivana tri puta, nije

mogla da se odr`i zbog ne-

dostatka kvoruma, nagla-

{avaju}i da upravo zbog

toga pojedine odluke Op-

{tinskog ve}a imaju poseb-

nu va`nost.

Nakon usvajawa izve-

{taja sa prethodne tri sed-

nice Op{tinskog ve}a i

razmatrawa predlo`enih

izmena odluke o pla}awu

boravi{ne takse, ve}nici

su razmotrili i usvojili

pravilnik na osnovu koga

}e biti obavqena raspode-

la humanitarnih sredsta-

va, koja su gra|ani i predu-

ze}a uplatili na poseban

namenskin ra~un lokalne

samouprave za sanaciju po-

sledenica elementarnih

nepogoda. Pravilnik je sa-

~inila Op{tinska uprava.

- Predlo`eni rebalans

buxeta je trebalo da opre-

deli zna~ajna sredstva iz

stalne buxetske rezerve za

pomo} ugro`enima od po-

plava, ali sednica nije

odr`ana, jer se odbornici

nisu odazvali pozivu u do-

voqnom broju. Jedini na-

~in da pomognemo ugro`e-

nom stanovni{tvu bio je

da u dnevni red sednice

Op{tinskog ve}a uvrstimo

kao posebnu ta~ku raspode-

lu prikupqenih humani-

tarnih sredstava, kako bi-

smo pomogli ugro`enim

doma}instvima da poboq-

{aju situaciju u kojoj se

nalaze, jer ve}ina wih jo{

uvek nije izvr{ila adapta-

ciju svojih stambenih obje-

kata, a bli`i se zimski pe-

riod - rekao je Sretenovi},

preciziraju}i da je na na-

menski ra~un op{tine Lu-

~ani za sanaciju posledica

poplave do sada upla}eno

oko dva miliona dinara.

Zna~ajna pomo} je stigla iz

Slovenije, Crne Gore, a

sredstva su izdvojili i za-

posleni u draga~evskim

{kolama, Op{tinskoj

upravi, javnim preduze}i-

ma i ustanovama i brojni

pojedinci. Polovina pri-

kupqenih sredstava obez-

be|ena je od koncerta Sve-

tlane Ra`natovi}, koji je

odr`an na 54. Saboru tru-

ba~a u Gu~i. Dvadeset od-

sto prihoda od prodaje

ulaznica za koncert izdvo-

jeno je kao pomo} postrada-

lom podr~ju. Pravilnikom

je obuhva}ena i raspodela

materijalnih dobara (bela

tehnika, name{taj, sred-

stva za higijenu, ode}a), ko-

ja su kao pomo} ugro`enim

`iteqima op{tine Lu~a-

ni prikupili Miroslav

Petrovi}, wegova porodi-

ca i saradnici, koji `ive u

Danskoj. Raspodela sred-

stava }e biti obavqena

~im komisija za procenu

{tete u doma}instvima

primeni kriterijume, koji

su utvr|eni pravilnikom,

i dostavi predlog Op-

{tinskom ve}u, na osnovu

koga }e ve}nici doneti ko-

na~nu odluku. U pravilni-

ku se nalazi preporuka da

se raspodela sredstava

obavi prema prioriteti-

ma.

Ve}nici su razmatrali

i preliminarne izve{taje

Op{tinske uprave i javnih

preduze}a o finansijskom

poslovawu na 54. Saboru

truba~a u Gu~i. Kona~ni

izve{taj bi}e sa~iwen na-

kon obrade svih finansij-

skih pokazateqa, bilo da

su u pitawu prihodi ili

rashodi. Kako je istakao

Sretenovi}, Sabor je pro-

tekao u najboqem mogu}em

redu. Bio je programski

bogat, dobro organizovan

i bezbedan za sabora{e. Za-

bele`eni su i pozitivni

finansijski rezultati.

V. S.

SEDNICA SO LU^ANI NIJE ODR@ANA NI

5. SEPTEMBRA ZBOG NEDOSTATKA KVORUMA

ZAKAZANO I NOVO

SKUP[TINSKO ZASEDAWE

ODR@ANA 56. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

USVOJEN PRAVILNIK

O RASPODELI

HUMANITARNIH SREDSTAVA

20 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} i na~elnica Op{tinske uprave Gorica

Petrovi}, posetili su sa saradnicima Dom kulture, kako bi se uverili da re-

konstrukcija ovog zna~ajnog kulturnog objekta te~e predvi|enom dinamikom.

Prema re~ima odgovornih na gradili{tu, uskoro }e biti ura|eno pro{irewe hola

ru{ewem postoje}ih toaleta i garderobe. Nakon toga, bi}e ura|eni temeqi za ma{in-

sku salu, a uskoro }e biti i zapo~eta izgradwa balkona, ali i ostalih prate}ih sadr-

`aja, sve u skladu sa projektom i uz po{tovawe predvi|ene dinamike izvo|ewa radova.

Koordinatori projekta imaju obavezu da svakodnevno informi{u investitore, od-

nosno op{tinsko rukovodstvo o radovima na gradili{tu, kako bi gra|ani bili po-

drobno informisani kako te~e realizacija ove velike investicije.

Gorwomilanova~ki

Kulturni centar, u

okviru projekta Mi-

ni bijenale 5. putuju}a iz-

lo`ba, koji je podr`alo

Ministarstvo kulture i

informisawa, predstavi}e

deo postavke De~jeg bijena-

la u pet gradova Srbije.

Kako je najavqeno u pro-

grmu Kulturnog centra, od

polovine septembra rado-

vi }e biti prikazani ma-

li{anima iz Petrovca na

Mlavi, Novog Pazara, Beo-

grada, ^a~ka i Kraqeva.

Ciq izlo`be je afirmaci-

ja de~jeg likovnog konkur-

sa koji ima ambiciju da

preraste najpre u nacio-

nalnu, a potom i me|una-

rodnu manifestaciju.

Izlo`bu, osim nagra|e-

nih radova sa Minijatur-

nog bijenala, ~ini i oko

1.200 crte`a i

slika, koje pot-

pisuje isto to-

liko mladih

autora, uzrasta

od pet do 19 go-

dina iz svih

osnovnih i

s r e d w i h

{kola sa

podru~ja gor-

womilanova~ke

Op{tine. Radovi su ra|eni

razli~itim tehnikama, ali

u formatu identi~nom kao

i za Me|unarodni bijenale

umetnosti minijature.

Me|u izlo`enim de~jim

rukotvorinama bi}e pre-

zentovano i stvarala{tvo

polaznika likovnih ate-

qea iz Beograda, Vr{ca,

^a~ka, Kraqeva, Ni{a, Be-

gaqice i Ba~kog Dobrog

Poqa, koji su pro{le go-

dine

van konkurencije u~estvo-

vali na Minijaturnom bi-

jenalu.

Postavka }e, 12. septem-

bra, najpre biti predsta-

vqena mali{anima Pe-

trovca na Mlavi, a zatim i

18. septembra deci u No-

vom Pazaru, da bi potom

usledile izlo`be u galeri-

jama Beograda, ^a~ka i

Kraqeva.

Sva odeqewa Op{tinske uprave Gorwi Milanovac bi}e na raspolagawu pri-

vrednim subjektima na ovom podru~ju, kako bi se {to stru~nije i efikasnije

re{avali wihovi zahtevi u nadle`nosti lokalne samouprave, saop{teno je po-

~etkom sedmice iz kabineta predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a.

Kako se navodi, slu`bena lica su u obavezi, ukoliko je neophodno, da iza|u na te-

ren i posete privrednike po pozivu, kako bi izvr{ili uvid u neophodnu dokumentaci-

ju za re{avawe predmeta, i na taj na~in ubrzali obavqawe poslova zacrtanih u plano-

vima privrednih dru{tava, a koji se odnose na urbanisti~ke dozvole, pravno-imovin-

ske odnose, poreseku administraciju i izdavawe drugih dokumenata.

Prema re~ima predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a, privreda ima veliki

zna~aj za razvoj i napredak Gorweg Milanovca. “Interes lokalne samouprave je da bu-

de na usluzi privrednom sektoru, i podstakne i unapredi wegovu saradwu sa javnim

sektorom”, kazao je on.

Francuski institut u Beogradu, u

okviru projekta “Francuski filmski ka-

ravan”, od 17. do 20. septembra predstavi-

}e u Gorwem Milanovcu ~etiri igrana

filma koje potpisuju rediteqi: Karin

Tardje, Maiven, Romen Levi i Antonen

Peret`atko. Filmovi }e biti prikazani

u Modernoj galeriji Kulturnog centra, a

“Karavan” }e otvoriti komedija “Vetar u

listovima”, rediteqa Karin Tardije.

Francuski institut i Kulturni cen-

tar predstavi}e i filmove: “Bal glumi-

ca”, “Radiostars” i “Devojka sa proslave

14. jula”. Ova ostvarewa zapa`ena su na

brojnim me|unarodnim festivalima, a za-

hvaquju}i Francuskom institutu u Beo-

gradu komedije je videla i publika neko-

lika gradova Srbije. Pokroviteq karava-

na je kompanija “Imlek”. Projekcije po~i-

wu u 20 sati.

REKONSTRUKCIJA DOMA KULTURE

OP[TINARI

POSETILI

NOVO GRADILI[TE

SAOP[TEWE IZ KABINETA PREDSEDNIKA OP[TINE

NA USLUZI

PRIVREDNICIMA!

LIKOVNO STVARALA[TVO

PUTUJU]A IZLO@BA

DE^JEG BIJENALA U PET

GRADOVA SRBIJE!

USKORO PO^IWE FRANCUSKI

FILMSKI KARAVAN

Du vent dans mes mollets - Vetar u listovima

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 21GORWI MILANOVAC

Priroda je prema

rudni~ko-takov-

skom kraju bila ve-

oma dare`qiva i gorwomi-

lanova~ko podru~je u svim

periodima godine predsta-

vqa atraktivnu turisti~ku

destinaciju. Tu se nalaze i

brojni kulturno-istorij-

ski spomenici, manastiri

i etnolo{ke znamenitosti.

Takovo, Rudnik, Brusnica,

Savinac, manastiri Vra-

}ev{nica i Vujan su va-

`nija mesta vezana za na-

stanak moderne Srbije, a

nadomak wih su i ov~ar-

sko-kablarske svetiwe,

Ora{ac i Topola. Sve sku-

pa ~ini jedan savr{en spoj

i istinski turisti~ki iza-

zov, posebno za qubiteqe

seoskog turizma, rekrea-

tivce i kampere. Iako op-

{tina Gorwi Milanovac

zauzima jedno od vode}ih

mesta kada se govori o

ostvarenim rezultatima na

poqu seoskog turizma, eko-

nomska kriza je u~inila

svoje, pa su tokom ove sezo-

ne mnoga seoska doma}in-

stva, koja se bave ovom de-

latno{}u, imala daleko

mawe gostiju u odnosu na

prethodnu godinu. Ipak, za

razliku od mnogih seoskih

doma}ina, koji su zabele-

`ili pad broja no}ewa,

Gordana Milo{evi} iz

Klati~eva, ka`e da je ova

godina za wu veoma uspe-

{na i da je weno doma}in-

stvo “Tri hrasta” od 1. ja-

nura do 1. septembra zabe-

le`ilo vi{e od 1.000 no}e-

wa.

- Najvi{e gostiju i ove

godine stiglo nam je iz

inostranstva, Italije,

Slovenije, Hrvatske, Bosne

i Hercegovine, a imali smo

i [vajcarce, Nemce, Azer-

bejxance i Amerikance.

Pro{le sedmice smo ugo-

stili decu iz Vukovara, a

ve} od ponedeqka ima}emo

i novu grupu mladih. Za mo-

je seosko doma}instvo tu-

risti~ka sezona jo{ uvek

nije zavr{ena. Gosti }e

nam dolaziti i tokom jese-

ni i zime. Mnogi su se po-

trudili da unapred rezer-

vi{u sme{taj, tako da za

nas nekog ve}eg predaha ne-

ma - navodi Gordana, ana-

liziraju}i ovu turisti~ku

sezonu.

Milo{evi}i nisu me-

wali cenu sme{taja ve} tri

godine, jer, kako ka`u, eko-

nomska kriza se produbqu-

je, pa qudi sve te`e finan-

siraju odlazak na letova-

we. Imaju}i u vidu hroni~-

nu besparicu, koja vlada u

narodu, odlu~ili su se za

skromniju zaradu zarad bo-

qe pose}enosti wihovog

doma}instva, jer nije uvek

sve u novcu.

Ina~e, Gordana Milo-

{evi} iz Klati~eva je po-

~ela da se bavi seoskim tu-

rizmom 2004. godine. Pret-

hodno je radila u “De~jim

novinama”. Kada je ostala

bez posla, do{la je na ideju

da otpo~ne sopstveni posao

u oblasti seoskog turizma.

Na po~etku je imala tri

dvokrevetne sobe za izdava-

we, sa zajedni~kim kupati-

lom. Sve {to je zaradila u

prvoj turisti~koj sezoni

odmah je investirala u po-

dizawe nove brvnare, kako

bi pro{irila posao. Sva-

ka nova sezona donosila joj

je i nova ulagawa i pri to-

me se oslawala iskqu~ivo

na sopstvene prihode. Da-

nas ima sasvim ure|eno do-

ma}instvo, koje raspola`e

sa tridesetak le`aja. Ima

tri brvnare, koje su ure|e-

ne u etno stilu. Najnovija

od wih ima i saunu. Iako

sve odi{e komforom, svaki

detaq u unutra{wosti brv-

nara ukazuje na bogatu srp-

sku tradiciju. Ogroman

dnevni boravak i terasa

omogu}uju organizovawe

raznorodnih edukativnih

skupova i de~jih kampova.

Redovni su postali letwi

kampovi engleskog jezika i

De~je umetni~ke {kole. Ka-

ko isti~e Gordana, i u ovoj

sezoni “Tri hrasta” su ugo-

stila veliki broj {kola-

raca, u okviru organizova-

nih kampova. Za preno}i-

{te i pet obroka ponudila

je veoma prikladnu cenu od

1.000 dinara po detetu, koja

te{ko mo`e da pokrije sve

wene tro{kove, ali, kako

ka`e, sre}na je {to mo`e da

im priu{ti jedan sjajan i

nezaboravan odmor, koga }e

se sigurno se}ati i kada

budu odrasli.

- Prvih godina su na od-

mor u moje doma}instvo

najvi{e dolazili penzio-

neri. Malo po malo, struk-

tura posetilaca se mewala.

Danas su moji gosti prete-

`no mladi qudi, koji vole

plivawe i sportske terene,

ali im, ipak, imponuje seo-

ski mir. Bazen i teren za

bo}awe za wih su najve}e

atrakcije, jer nisu ~esto

bili u prilici da ih vide

u nekom seoskom doma}in-

stvu. Oslu{kujem `eqe svo-

jih gostiju i nastojim da

im udovoqim. Iz sezone u

sezonu, uvodim i neke nove

sadr`aje. Sve {to zaradim,

odmah ula`em u poboq{a-

vawe uslova u doma}instvu.

Moji gosti se ovde ose}aju

veoma dobro i ku}i odlaze

zadovoqni i to mi je najva-

`nije. Mnogi od wih ovde

dolaze godinama i unapred

rezervi{u mesta za svaku

novu sezonu - ka`e qubazna

doma}ica, za koju gosti

uvek imaju samo re~i hvale.

Gordana ima tri sina, i,

kako ka`e, planira da pro-

{iri svoju delatnost. Po-

lako priprema objekte, koje

je nasledila od roditeqa,

da i wih registruje za seo-

ski turizam. Iako Ivica,

Sa{a i Sreten imaju svoja

zanimawa, ove godine su u

jeku turisti~ke sezone svi

pomagali u doma}instvu.

- I ove godine sam opet

ulo`ila svaki zara|eni

dinar u adaptaciju objeka-

ta. Planirano pro{irewe

zahteva i velika nov~ana

sredstva, ali }u, ipak, svo-

ju nameru da opremim jo{

jedno doma}instvo za pri-

jem gostiju kad-tad reali-

zovati. Trenutno mi je naj-

urgentnije da uradim cen-

tralno grejawe u najve}em

objektu, jer se sobe u wemu

tokom zime greju na uqane

radijatore, {to je izuzetno

visok tro{ak. Nedostaje

mi i kupatilo za lica sa

posebnim potrebama. Raz-

matrala sam i mogu}nost

da konkuri{em za dr`avne

subvencije, ali me spre~ava

to {to trenutno nemam do-

voqno sredstava da platim

materijal i ruke. Nije mi

jasna ta logika. Podstica-

ji se dobijaju za ono {to je

ve} ura|eno. Kada bih ima-

la dovoqno novca da sve

{to mi je neophodno ura-

dim, ja ne bih tra`ila sub-

vencije - ka`e Gordana Mi-

lo{evi}.

Ina~e, Gorwi Milano-

vac je jedna od retkih op-

{tina u Srbiji, koja pred-

wa~i po broju kategorisa-

nih seoskih doma}instava,

broju le`ajeva, kvalitetu

sme{taja i usluga u seo-

skom turizmu. U 28 sela, 95

doma}instava se bavi seo-

skim turizmom. Ona raspo-

la`u sa 630 le`aja, {to

predstavqa vi{e od 60 od-

sto ukupnih sme{tajnih

potencijala gorwomilano-

va~kog podru~ja.

V. S.

DOMA]INSTVO GORDANE MILO[EVI] „TRI HRASTA” U KLATI^EVU OBARA REKORDE

I U OVOJ TURISTI^KOJ SEZONI

VI[E OD 1.000 NO]EWA

ZA OSAM MESECI

22 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINEOGLASI

Dom zdravqa "^a~ak" ^a~ak, Komisija za sprovo|ewe postup-

ka prodaje na osnovu odluke Upravnog odbora od 2. 9. 2014.

godine, raspisuje slede}i

O G L A S

Za prodaju rashodovanih slu`benih motornih vozila

postupkom usmenog javnog nadmetawa

I. Predmet prodaje su slede}a rashodovana slu`bena motorna vozila:

II. Prodaja }e se obaviti 17. 9. 2014. godine sa po~etkom u 12 sati u kancelari-

ji na~elnika Tehni~ke slu`be (prizemqe zgrade Psihijatrije u krugu Op{te bol-

nice ^a~ak).

III. Pravo u~e{}a u prodaji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja:

a. podnesu prijavu za u~e{}e u nadmetawu

b. uplate iznos od 10% od po~etne cene, na ime obezbe|ewa

Prijava se podnosi na obrascu koji se preuzima u prijemnoj kancelariji u

upravnoj zgradi Op{te bolnice ^a~ak i u istom mestu se predaje.

Prijava se mora podneti najkasnije 24 sata pre zakazane prodaje, odnosno do 12

sati 16. 9. 2014. godine.

Nov~ani iznos na ime obezbe|ewa mo`e se uplatiti na `iro ra~un Doma

zdravqa "^a~ak" broj 840-849667-93 koji se vodi kod Uprave za trezor ili uplatom

na blagajni Doma zdravqa "^a~ak".

Dokaz o izvr{enoj uplati mora se prilo`iti uz prijavu.

Lica koja ne podnesu u odre|enom roku prijavu i dokaz o izvr{enoj uplati

nov~anog iznosa na ime obezbe|ewa ne mogu u~estvovati u nadmetawu.

IV. Tro{kove prevoda i poreza snosi kupac.

V. Kupac koji odustane od zakqu~ewa ugovora o prodaji izlicitiranog vozila,

nema pravo na povra}aj nov~anog iznosa, upla}enog na ime obezbe|ewa.

VI. Vozila koja se izla`u prodaji, mogu se razgledati 15. i 16. septembra 2014.

godine od 8 sati do 12 sati u krugu Op{te bolnice u ^a~ku.

VII. Dodatne informacije o prodaji i vozilima koja su izlo`ena prodaji, mogu

se dobiti od Prvoslava Marinkovi}a svakog radnog dana od 7.30 sati do 15.00

sati na telefon 064/ 864 71 70.

Dom zdravqa "^a~ak" ^a~ak, Komisija za sprovo|ewe postup-

ka prodaje na osnovu odluke Upravnog odbora od 2. 09. 014.

godine, raspisuje slede}i

O G L A S

za prodaju neopasnog otpada

postupkom usmenog javnog nadmetawa

I. Predmet prodaje je neopasni otpad i to:

NAPOMENA: Za otkup neopasnog otpada neophodno je, uz prijavu, dostavqawe

i dozvole za otkup konkretnog neopasnog otpada, izdate od nadle`nog ministarst-

va.

II. Prodaja }e se obaviti 18. 9. 2014. godine sa po~etkom u 12 sati u kancelar-

iji na~elnika Tehni~ke slu`be (prizemqe zgrade Psihijatrije u krugu Op{te bol-

nice ^a~ak).

III. Pravo u~e{}a u prodaji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja:

a. podnesu prijavu za u~e{}e u nadmetawu i navedenu dozvolu

b. uplate iznos od 2000 dinara na ime obezbe|ewa.

c. Prijava se podnosi na obrascu koji se preuzima u prijemnoj kancelariji u

upravnoj zgradi Op{te bolnice ^a~ak i u istom mestu se predaje.

Prijava se mora podneti najkasnije 24 sata pre zakazane prodaje, odnosno do 12

sati u sredu 17. 9. 2014. godine.

Nov~ani iznos na ime obezbe|ewa mo`e se uplatiti na `iro ra~un Doma

zdravqa "^a~ak" broj 840-849667-93 koji se vodi kod Uprave za trezor ili uplatom

na blagajni Doma zdravqa "^a~ak".

Dokaz o izvr{enoj uplati mora se prilo`iti uz prijavu.

Lica koja ne podnesu u odre|enom roku prijavu i dokaz o izvr{enoj uplati

nov~anog iznosa na ime obezbe|ewa ne mogu u~estvovati u nadmetawu.

IV. Kupac koji odustane od zakqu~ewa ugovora o prodaji neopasnog otpada, nema

pravo na povra}aj nov~anog iznosa, upla}enog na ime obezbe|ewa.

V. Ugovor sa operaterom se zakqu~uje na period od godinu dana i podrazumeva

redovna preuzimawa neopasnog otpada, nastalog u procesu rada ustanove.

VI. Dodatne informacije o prodaji mogu se dobiti od Prvoslava Marinkovi},

svakog radnog dana od 7.30 sati do 15 sati na telefon 064/864 71 70.

GRAD ^A^AK

GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA ^A^KA

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS",

broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odlu-

ka US, 54/13 re{ewe US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadr`ini,

na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS", broj 31/10,

69/10 i 16/11)

OGLA[AVA

JAVNI UVID

NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE

ZA NASEQENO MESTO PREQINA

I

IZVE[TAJA O STRATE[KOJ PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU

SREDINU PLANA GENERALNE REGULACIJE ZA NASEQENO MESTO

PREQINA

JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni i

grafi~ki deo) I IZVE[TAJA O STRATE[KOJ PROCENI UTICAJA NA

@IVOTNU SREDINU ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 12. SEPTEM-

BRA 2014. godine do 13. OKTOBRA 2014. godine.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj

72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka

US, 54/13 re{ewe US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana generalne regulacije i

Izve{taj o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu bi}e izlo`eni na javni

uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, III sprat, soba broj 13,

svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u central-

nom holu zgrade Grada i na sajtu grada ^a~ka, www.cacak.org.rs.

U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu da pod-

nesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana generalne regulacije

i Izve{taj o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu i dostave ih stru~noj

slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada

^a~ka ili putem po{te.

KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA ^A^KA zaseda na javnoj sednici dana 20.

oktobra 2014. godine sa po~etkom u 12 ~asova u sali Skup{tine grada ^a~ka, kada }e

biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e pris-

ustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno planirawe,

gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" iz ^a~ka. Radu Komisije mogu da prisustvu-

ju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom

obliku u toku trajawa javnog uvida.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u

Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta

hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 23SPORT

Na prvenstvu Srbije

u biciklizmu odr-

`anom u ^a~ku, 7.

septembra, u disciplinama

brdska i uli~na trka titu-

le prvaka dr`ave osvojili

su Marko Danilovi} na

brdu u kategoriji elita u

U23 i Stefan Stefanovi}

na uli~noj trci. Ponovo su

se dokazali i kadeti. Mla-

|i kadet David Kosti} na

brdskoj i u uli~noj trci

Aleksandar Petrovi}.

Prva trka na brdu (eli-

ta i U23) vo`ena je na putu

Beqina - Gu~a, preko Pri-

dvorice i Tijawa. Seniori

su vozili stazu dugu 7,3 ki-

lometara. Uprkos lo{em

vremenu, vi|ena je zani-

mqiva trka, jer pobednik

odlu~ivan u sprintu. Dvo-

struku pobedu odneo je

Marko Danilovi}, drugi je

bio Milo{ Borisavqevi},

CNN Metalac Kraqevo, a

tre}i Marko Stankovi},

Radni~ki Kragujevac. Ste-

fan Stefanovi} zauzeo je

tre}e mesto u kategoriji

takmi~ara do 23 godine

(U23).

Mla|i kadeti vozili su

tri kilometra i ubedqivu

pobedu odneo je David Ko-

sti}.

U kategoriji veterana (

mastrsi B), na stazi dugoj 4

km, voza~ Borca Dragan

Samarxi} bio je drugi.

Uli~na trka vo`ena je

od restorana “Prole}e”,

Gospodar Jovanovom, Kne-

za Milo{a, @elezni~kom

i Ku`eqevom ulicom. Se-

niori su pro{li 24 kruga

(du`ina jednog je 1.300 m).

Svaki ~etvrti je bio bodo-

van po sistemu 5-3-2-1, a

posledwi dvostruko. U

elitnoj konkurenciji tak-

mi~ara do 23 godine Ste-

fan Stefanovi} je osvojio

prvo mesto, Milo{ Bori-

savqevi} drugo, a Ivan

Stevi}, OBK Beograd, tre-

}e.

Marko Danilovi} bio

je tre}i u kategoriji tak-

mi~ara do 23 godine, odno-

sno ~etvrto u eliti. Jovan

Zekavica je u kontaktu sa

biciklistom Partizana

pao i zbog kvara na bici-

klu odustao od trke. Goran

Antonijevi} je dao veliki

doprinos pobedi svojih

klupskih drugova zrelom i

takti~kom kontrolom tak-

mi~ara iz glavne grupe.

Kadeti su vozili osam

krugova, a svaki drugi je

bio bodovan. Petrovi} je

bio apsolutni prvak pobe-

div{i na svim bodovanim

krugovima.

Mla|i kadeti vozili su

{est krugova u uli~noj tr-

ci i svaki drugi je bodo-

van. David Kosti} i Ste-

fan Sretenovi} su posle

prvih krugova nametnuli

jak tempo i uspeli zajedno

da se odvoje od konkurenci-

je. Ubedqivo su osvojili

prvo i drigo mesto.

Biciklisti Borca bili

su ubedqivo najuspe{niji

klub po broju osvojenih ti-

tula.

Prvenstvo Srbije u brd-

skoj i uli~noj trci organi-

zovali su Biciklisti~ki

savez Srbije i BK Borac.

U~estvovalo je 30 klubova

i vi{e od 200 voza~a.

Ev r o p s k e

letwe igre

u belgij-

skom Antverpenu

po~ele su 9. i

traja}e do 21.

septembra. ^a~a-

ni }e poja~ati

atletsku i juni-

fajd `ensku ko-

{arku reprezen-

taciju (tim sa-

stavqen od dece

iz redovnih i specijalnih {kola). Atleti~are }e u Bel-

giji predvoditi trener Milorad \ondri}, koji je i di-

rektor [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novem-

bar”, a za Srbiju }e se takmi~iti i ^a~ani Zorica Spa-

si}, Nikola A{anin i \or|e Gli{ovi}. Wih troje su i

~lanovi ovda{weg sportskog kluba Morava.

Za junifajd ko{raka{ku reprezentaciju igra}e tri

^a~anke, kao i de-

vojke iz Ni{a i

Pan~eva. Na{

grad }e predsta-

vqati u~enice

Gimnazije Mina

Nikoli} i Ana

Raketi} i ~lani-

ca “Morave” Li-

dija Vujovi}.

Predvodi}e ih

profesor fizi~-

kog vaspitawa u

[koli “1. novem-

bar” Srbo Ristanovi}.

Atleti~ari Morave su ve} navikli ^a~ane na uspehe

na me|unarodnim i doma}im prvenstvima, ali ko{arka-

{ka reprezentacija }e na Evropskim letwim igrama pr-

vi put nastupiti. Ni wihov eventualni uspeh, ne bi bio

iznena|ewe, ali obe ekipe pred odlazak u Belgiju nisu

mnogo obe}avale.

- Iako su Mina i Ana odbojka{ice, nadam se da }e se

dobro sna}i i u ko{arci. Lidija je na{ prekaqeni tak-

mi~ar. Jesmo navikli sugra|ane na uspehe, ali ovoga puta

ne}emo ni{ta da obe}avamo. Ne `elimo mnogo ni da pri-

~amo, ve} da se potrudimo da pru`imo {to boqu igru -

izjavio je trener Srbo Ristanovi}.

Atleti~arka Zorica Spasi} takmi~i}e se u bacawu

kugle i tr~awu na 200 metara. Do sada je osvajala brojne

medaqe na takmi~ewima {irom sveta.

- I ovoga puta se nadam uspe{nom nastupu - ukratko je

prokomentarisala Zorica.

Iako su igre po~ele u utorak, na{i hvataju zalet tek

od sutra. Nekoliko dana pred polazak, na{im ko{arka-

{icama su protivnice bile enigma. Ko{arka{ice o~e-

kuje da urode plodom i pripreme koje su letos zajedno sa

trenerom obavile u Kragujevcu.

Na Evropskim letwim igrama takmi~i}e se 60 repre-

zentacija i vi{e od hiqadu i po sportista.

Z. J.

PO^IWU EVROPSKE LETWE

IGRE U ANTVERPENU

Odbojka{ka junifajd reprezentacija Srbije osvo-

jila je prvo mesto na turniru u Var{avi, odr`anom

uo~i Svestkog prvenstva. Reprezentaciju Srbije, za

koju su igrali i ^a~ani, predvodio je Milorad \on-

dri}, osim na{ih takmi~ili su se Nema~ka, Sjedi-

wene Dr`ave i doma}ini Poqaci.

- Posledweg dana takmi~ewa junifajd reprezenta-

cija dru`ila se sa seniorima koji nastupaju za Sr-

biju u Poqskoj. Pru`ila nam se i divna prilika da

prisustvuju sve~anom otvarawu Svetskog prvenstva -

rekao je \ondri}.

ODBOJKA[I NAJBOQI U POQSKOJ

^A^ANI

U ATLETSKOJ

I KO[ARKA[KOJ

REPREZENTACIJI

BICIKLIZAM

NOVE TITULE ZA BORAC

Na upravo zavr{enom takmi~ewu Prve lige Srbije {a-

histkiwe Jelice PEP osvojile su prvo mesto i odbra-

nile {ampionsku titulu iz 2013. Mu{ka ekipa je u debi-

tantskoj sezoni osvojila drugo mesto i tako je klub postigao

istorijski uspeh. Ambicije su jasne i ve} je istaknuta kandi-

datura za najboqi {ahovski klub u Srbiji 2014.

Od pojedina~nih rezultata vredan je u~inak najmla|eg

~lana ekipe i internacionalnog majstoraMilana Zaji}a,

koji je dostigao prvu normu za velemajstora. U klubu o~eku-

ju da i Milan uskoro ispuni sve neophodne uslove i postane

najmla|i srski {ahista sa ovakom presti`nom titulom.

Na kvalifikacijama za Kup Srbije atleti~arka ~a-

~anskog kluba ^AAK Katarina Propadovi} zauzela

je drugo mesto u trci na 600 metara, dok je na 1.500 m bi-

la tre}a. Katarini je pobeda na kra}oj stazi izmakla za

svega 0,4 sekunde, a pobedu je odnela dr`avna prvakiwa u

ovoj disciplini.

Najboqi pionir Srbije na sredwim prugama Bogdan

Jokovi} pobedio je u trkama na 800 m (2:00,18) i 2.000 m

(5:46,48). Zapa`ene rezultate na 800 i 2.000 m postigao je

i najmla|i takmi~ar na kvalifikacijama Ogwen Niko-

li}.

Kvalifikacije za Kup Srbije odr`ane su pro{log vi-

kenda u Kragujevcu, a ovo takmi~ewe ujedno je bilo i pr-

venstvo i finale Kupa za pionirke i pionire.

Prethodnih sedam dana ko{arka{i Borca odigrali

su prijateqske utakmice sa Crvenom zvezdom u @e-

lezniku i Slogom u Kraqevu. Od Zvezde su pora`eni

79:41, a Kraqev~ane su pobedili 60:82.

Danas na svom terenu Borac igra prijateqski me~ sa

slovena~kim [en~urom. Utakmica po~iwe u 18 ~asova.

Naredne sedmice gostuju Zlatibor u ^ajetini, a 16. sep-

tembra do~ekuju Jagodinu.

Do zvani~nog po~etka prvenstva u Ko{arka{koj ligi

Srbije ^a~ani }e igrati prijateqske utakmice sa Smede-

revom, u gostima i kod ku}e, kru{eva~kim Napretkom,

Mornarom iz Bara... Z. J.

KK BORAC

ATLETIKA

^AAK USPE[AN

U KRAGUJEVCUVE^ERAS

PRIJATEQSKI DUEL

SA SLOVENCIMA

[AH

[AHISTKIWE JELICE POBEDNICE PRVE LIGE SRBIJE

Atletski tim

Deo ko{arka{ke ekipe

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014.SPORT24

ǘǹǷǧǴǺ ǶǷǯǶǷǬdzǯǵ Ǔ. ǗǯǸǹǯȑ

ǖǦǪdzǮǰ 1:1 ǗDZǴǧǴǪǦǒǴǶǦǨǦǼ ǔǶǮǴdz 0:1 ǐǴDZǹǧǦǶǦǗDZǴǩǦ (ǐ) 0:2 ǒǫǸǦDZǦǼ (ljǒ)LJǗǐ LJǴǶǽǦ 1:1 ǎdzȇǮȍǦLJǫǬǦdzǮȍǦ 1:0 LJǦǽǰǦ (LJǕ)ǗDZǴǩǦ (Ǖǒ) 1:1 ƿǦǨǴǶ ǒǦǸǮǷǕǶǴDZǫǸǫǶ 1:0 ǒǦǽǨǦ

ƿǫǪǮdzǷǸǨǴ ǕǹǸǫǨǮ 1:0 ǗǮdzȇǫDZǮȐ

1 LJǦǽǰǦ (LJǕ) 4 3 0 1 7 3 +4 9

2 ǖǦǪdzǮǰ 4 2 2 0 7 1 +6 8

3 ǎdzȇǮȍǦ 4 2 2 0 7 3 +4 8

4 ƿǦǨǴǶ ǒǦǸǮǷ 4 2 2 0 7 3 +4 8

5 ǕǶǴDZǫǸǫǶ 4 2 1 1 4 2 +2 7

6 ǗDZǴǩǦ (Ǖǒ) 4 2 1 1 4 4 0 7

7 LJǫǬǦdzǮȍǦ 4 2 1 1 3 4 -1 7

8 ǐǴDZǹǧǦǶǦ 4 2 1 1 2 4 -2 7

9 ƿǫǪǮdzǷǸǨǴ ǕǹǸǫǨǮ 4 2 0 2 5 6 -1 6

10 ǒǫǸǦDZǦǼ (ljǒ) 4 2 2 0 6 2 +4 5

11 LJǗǐ LJǴǶǽǦ 4 1 2 1 4 4 0 5

12 ǗǮdzȇǫDZǮȐ 4 1 0 3 2 4 -2 3

13 ǗDZǴǧǴǪǦ 4 0 2 2 3 5 -2 2

14 ǒǦǽǨǦ 4 0 1 3 0 3 -3 1

15 ǒǴǶǦǨǦǼ ǔǶǮǴdz 4 0 1 3 3 7 -4 1

16 ǗDZǴǩǦ (ǐ) 4 0 0 4 1 10 -9 0

Ǚ ǵǶǨǫdzǷǸǨǫdzǴȍ ǵǦǹǭǮ, ǺǹǪǧǦDZǫǶǮ LJǴǶǼǦ ǴǪǮǩǶǦDZǮ Ƿǹ ǪǨǫ ǵǶǮȍǦǸǫȎǷǰǫ ǹǸǦǰDzǮǼǫ ǰǦǰǴ ǧǮ ǾǸǴ ǷǵǶǫDzdzǮȍǫ ǪǴǽǫǰǦDZǮ dzǦǷǸǦǨǦǰ ǧǴǶǧǮ ǭǦ ǧǴǪǴǨǫ. Ǚ ǷǹǧǴǸǹ dzǦ ǗǸǦǪǮǴdzǹ ǰǶǦȍ

ǒǴǶǦǨǫ ǩǴǷǸǹȍǫ ǔǚǐ LJǫǴǩǶǦǪ, Ǧ ǦDzǧǮǼǮȍǫ ǝǦǽǦdzǦ Ƿǹ ǮǪǫdzǸǮǽdzǫ ǰǦǴ dzǦ ǴǸǨǦǶǦȏǹ ǷǫǭǴdzǫ.ǗǰǴǶ, ǪǨǫ ǵǴǧǫǪǫ (NJǴȏǮ ǗǶǫDz Ǯ ǖǦǪdzǮǽǰǮ 1923), ȍǫǪǦdz ǶǫDzǮ, 0:0 (ǝǹǰǦǶǮǽǰǮ) Ǯ dzǫǹǷǵǫǻ ǵǶǴǸǮǨ ǖǦǪǦ ǹ LJǫǴǩǶǦǪǹ (1:2), LJǴǶǦǼ ǬǫDZǮ ǪǦ ǹǨǫȐǦ ǭǦ ȍǴǾ

ȍǫǪdzǹ ăǸǶǴȍǰǹò Ǯ ǵǴǷDZǫ ǵǶǨǫ ǸǶǫȐǮdzǫ ȍǫǷǫȏǫǩ ǪǫDZǦ ƿǫDZǫdz ǗǹǵǫǶ DZǮǩǫ, ǹǽǨǶǷǸǮ ǵǴǭǮǼǮȍǹ ǹ ǩǴǶȏǴȍ ǵǴDZǴǨǮdzǮ ǸǦǧǫDZǫ. Ǚ ǪǹǫDZǹ ǷǦ ǎǨǦȏǮǽǦdzǮDzǦ, LJǴǶǦǼ ȍǫ ǴǷǸǨǦǶǮǴ ǵǴǧǫǪǹ, 3:1.ǗǸǶǫDZǼǮ Ƿǹ ǧǮDZǮ ƿǫǨǸǴǨǮȐ Ǯ ǓǫǾǴǨǮȐ, ǷǨǴȍǹ DzǶǫǬǹ ǭǦǸǶǫǷǦǴ ȍǫ Ǯ ǴǪǧǶǦDzǧǫdzǮ ǮǩǶǦǽ ƿǦǨǴǶ ǒǦǸǮǷǦ, LjǦDZǮȇǴ. ǕǶǴǸǫǰDZǴǩ ǨǮǰǫdzǪǦ ǹ ǐǴǷȍǫǶǮȐǹ, ǝǦǽǦdzǮ Ƿǹ ǧǫǭ ǵǫǸ ǷǸǦdzǪǦǶǪdzǮǻ ǵǶǨǴǸǮDzǦǼǦ ǴǪDzǫǶǮDZǮ ǷdzǦǩǫ ǷǦ ǓǦǵǶǫǸǰǴDz Ǯǭ ǐǶǹǾǫǨǼǦ Ǯ

ǵǴǶǦǬǫdzǮ, ǶǫǭǹDZǸǦǸǴDz 0:2.ǙǵǶǰǴǷ ǵǴDZǴǨǮǽdzǴDz ǹǽǮdzǰǹ, ǾǫǺ ǷǸǶǹǽdzǴǩ ǾǸǦǧǦ LJǴǩǮȐ LJǴǩǮȐǫǨǮȐ ǮDzǦǴ ȍǫ ǵǶǮDZǮǰǹ ǪǦ Ƿǫ ǹǨǫǶǮ ǹ DzǴǩǹȐdzǴǷǸǮ ǷǨǮǻ ǰǦdzǪǮǪǦǸǦ ǭǦ ǵǶǨǮ ǸǮDz. Ǚ ǵǫǸǴDz ǰǴDZǹ LJǴǶǦǼ ǪǴǽǫǰǹȍǫ ǔǚǐ LJǫǴǩǶǦǪ,Ǧ ǹ ǸǦǧǴǶǹ ǷǹǵǫǶDZǮǩǦǾǦ Ǯǭ dzǦǾǫǩ ǩǶǦǪǦ ǨDZǦǪǦ ǹǨǫǶǫȏǫ ǪǦ Ƿǫ ǵǶǴǸǮǨ ǴǪDZǮǽdzǫ ǫǰǮǵǫ ǷǦ ǐǦǶǦǧǹǶDzǫ, DzǴǬǫ ǭǦǧǫDZǫǬǮǸǮ ǸǶǫȐǦ ǵǴǧǫǪǦ.

ÉÚēÚá åçãÚä ēÝÙÖ

ãäØÖ ēÝÙÖ åä×ÝÉÚ

ëôĈôÿû Ą āĔöøÿĂăöøÿĀÒ āôĄúû Āĕû÷ĔôĖû ĕöô ýĀÿăĔĀĖÿô ĂĄĂĔøăô

„МОРАВАЦ“ ИЛИ „РОМАНТИКА“?

äÖĒçáâØÝÀ Ý ßâéÚáÚ ç ×âäêçǕǴǷDZǫǪȏǫǩ ǪǦdzǦ ǵǶǫDZǦǭdzǴǩ ǶǴǰǦ, LJǴǶǦǼ ȍǫ ǦdzǩǦǬǴǨǦǴ ǪǨǦ ǵǴȍǦǽǦȏǦ.ǙǩǴǨǴǶ ȍǫ, dzǦȍǵǶǫ, ǵǴǸǵǮǷǦǴ ǖǮǷǸǴ ǖǦǪǹdzǴǨǮȐ, DzDZǦǪǮ ǶǫǵǶǫǭǫdzǸǦǸǮǨǦǼ ǜǶdzǫ ljǴǶǫ, Ǧ ǵǴǸǴDz Ǯ ǶǫǵǶǫǭǫdzǸǦǸǮǨǦǼ ǕǦDZǫǷǸǮdzǫ, ǵǴǶǫǰDZǴDz ǕǦǶǦǩǨǦȍǦǼ, ǛǦǨǮȍǫǶ ǐǴǻǫdzǫ.ǖǦǪǹdzǴǨǮȐ ǮǩǶǦ dzǦ ǵǴǭǮǼǮȍǮ DZǫǨǴǩ ǧǫǰǦ, ǐǴǻǫdzǫ ȍǫ ǾǸǴǵǫǶ, Ǧ ȏǮǻǴǨ ǪǴDZǦǭǦǰ, ǰǦǰǴ Ǵǽǫǰǹȍǫ ǷǸǶǹǽdzǮ ǾǸǦǧ ǭdzǦǽǦȍdzǴ Ȑǫ ǵǴȍǦǽǦǸǮ ǰǴdzǰǹǶǫdzǼǮȍǹ ǹ ǴǪǧǶǦDzǧǫdzǴȍ DZǮdzǮȍǮ ǸǮDzǦ.

ǚǹǪǧǦDZǫǶǮ ǒǫǸǦDZǼǦ ǴǵǶǦǨǪǦDZǮ Ƿǹ ǹDZǴǩǹ ǺǦǨǴǶǮǸǦ dzǦ ǩǴǷǸǴǨǦȏǹ ǹ ǐǶǦȎǫǨǹ. Ǚ

ǪǹǫDZǹ ǷǦ ǵǴǷDZǫǪȏǫǵDZǦǷǮǶǦdzǴDz ǗDZǴǩǴDz ǴǷǨǴȍǮDZǮ Ƿǹ ǸǶǮ ǧǴǪǦ Ǯ ǰǴǶǦǰ ǵǴ ǰǴǶǦǰ, ǷǨǫ Ƿǹ ǧDZǮǬǮ ǴǷǸǨǦǶǫȏǹ ǼǮȎǦ, ǧǴǶǧǮ ǭǦ dzǦȍǨǮǾǮ ǵDZǦǷDzǦdz.ǗDZǴǩǦ ȍǫ dzǦǷǸǦǨǮDZǦ ǷǫǶǮȍǹ dzǫǹǷǵǫǻǦ, ǦDZǮ ǸǴ dzǮǰǦǰǴ dzǫDzǴǬǫ ǹDzǦȏǮǸǮ ǭǦǷDZǹǬǫdzǹ ǵǴǧǫǪǹ ǒǮDZǦdzǴǨǽǦdzǦ. NJǨǦ ǵǹǸǦ DzǶǫǬǹ LJǴǬǴǨǮȐǦ ǵǴǩǴǪǮǴ ȍǫ ǂǮǶǰǴǨǮȐ.

åēâÙÖ &i' ª àÚæÖēÖê .80&.,/'ljǶǦǪǷǰǮ ǷǸǦǪǮǴdz ǹ ǐǶǦȎǫǨǹ.ǗǸǶǫDZǦǼ : ǂǮǶǰǴǨǮȐ ǹ 45. Ǯ 82. DzǮdzǹǸǹåēâÙÖ8 LJǴǬǴǨǮȐ, dždzǸǴdzǮȍǫǨǮȐ, ǒǮDZǫdzǰǴǨǮȐ (ǕǦǶǫǭǦdzǴǨǮȐ), ǗǮDzǮȐ, LJǦǧǮȐ, LjǦǷǮȎǫǨǮȐ, LjǹȍǴǨǮȐ, ǜǨǫǸǰǴǨǮȐ (LjǹDZǮȐ), LJǫǸǴDZǮdzǩǦǶ, ǓǴǨǰǴǨǮȐ (LJǮǬǮȐ), ǖǦǪǴǨǮȐàÚæÖēÖê8 ǕǫȍǴǨǮȐ, ǗǦ.ǓǮǰǴǪǮȍǫǨǮȐ, ǗǮDzǴǨ, ǗǫǪDZǦǶ, ǔǨǹǷǹ, ǕǦdzǮȐ, ǎǨǦdzǴǨǮȐ (ǒǮDZǴǾǫǨǮȐ), LJǶǰǮȐ, ǒǫǶǪǴǨǮȐ (ǗǸǴȍǰǴǨǮȐ), ǂǮǶǰǴǨǮȐ, ǗDZ.ǓǮǰǴǪǮȍǫǨǮȐ (ǒDZǦǪǫdzǴǨǮȐ)

ǕǶǴǵǹǷǸǮDZǮ Ƿǹ ǺǹǪǧǦDZǫǶǮ ƿǦǨǴǶ ǒǦǸǮǷǦ ǾǦdzǷǹ ǪǦ ǵǴǷDZǫ ǽǫǸǨǶǸǴǩ ǰǴDZǦ ǵǶǫǹǭDzǹ ǵǶǨǴ DzǫǷǸǴ dzǦ ǸǦǧǫDZǮ ǕǶǨǫ DZǮǩǫ. ǓǦ ǩǴǷǸǴǨǦȏǹ ǹ ǕǫǸǶǴǨǼǹ dzǦ ǒDZǦǨǮ Ǯ ǵǴǶǫǪ ǶǫǭǹDZǸǦǸǷǰǫ ǵǶǫǪdzǴǷǸǮ ǪǴ ǰǴȍǫ Ƿǹ ǷǸǮǩDZǮ ǵǴǽǫǸǰǴDz ǪǶǹǩǴǩ ǵǴDZǹǨǶǫDzǫdzǦ, dzǮǷǹ ǹǷǵǫDZǮ ǪǦ ǴǷǨǴȍǫ ǼǫǴ ǵDZǫdz. ƿǦǨǴǶ ǒǦǸǮǷ ǮǩǶǦDzǦ dzǦ ǷǸǦǶǸǹ ǷǫǭǴdzǫ, ǴǵǶǦǨǪǦǨǦ ǹDZǴǩǹ ǨǫDZǮǰǴǩ ǺǦǨǴǶǮǸǦ ǭǦ ǴǷǨǦȍǦȏǫ ȍǫǪdzǴǩ ǴǪ ǪǨǦ DzǫǷǸǦ ǰǴȍǫ ǨǴǪǮ ǹ ǗǹǵǫǶ DZǮǩǹ.åēâÙÖ &ãà ' ª ÉÖØâä àÖæÝå /8/ &.8.'ǗǸǦǪǮǴdz ǗDZǴǩǫ ǹ ǕǫǸǶǴǨǼǹ dzǦ ǒDZǦǨǮ.ǗǸǶǫDZǼǮ: ǗǸǴȍǦdzǴǨǮȐ ǹ 52. DzǮdzǹǸǹ ǭǦ ǗDZǴǩǹ, NJǮdzǽǮȐ ǹ 47. DzǮdzǹǸǹ ǭǦ ƿǦǨǴǶ ǒǦǸǮǷåēâÙÖ &ãà'8 ǖǦdzǰǴǨǮȐ, ƹǴǰǴǨǮȐ, ǗǸǫǨǮȐ, ǕDZǦdzǮȐ, dždzǸǦdzǦǷǮȍǫǨǮȐ, LjǫǷǫDZǮdzǴǨǮȐ, ǒǮǾǮȐ (ǐǴǨǦǽǫǨǮȐ), ǖǫȎǮȐ (ǖǦǰǮȐ), džǵǮȍǦ (ǘǶǮǵǰǴǨǮȐ), ǗǸǴȍǦdzǴǨǮȐ, LjǫǮdzǴǨǮȐÉÖØâä àÖæÝå8 ƹǴǩǦǸǴǨǮȐ, ljǦȍǮȐ, ǒǮDZǫǸǮȐ, ǒǮDZǴǨǮȐ (ƹǴǰǮȐ), ǐǴDZǦǰǴǨǮȐ, NJǴǼǮȐ, džȇǹǶǹ, ǒǮDZǴǾǰǴǨǮȐ, ǗǸǴȍǦǰǴǨǮȐ (ƿǴǷǴǨǮȐ), NJǶǦǬǮȐ, ǝǫǽǦǶǮȐ (NJǮdzǽǮȐ)

àûĖôÿĀöĈôÿû Ăöø õĖûùû öĔĆĄ ăôõøĖø

ÀÝäßâØÝÀ ~àÖæÝäÖ⧠ßäÖ½ÚØëÖáÚ

ÝöôÃûĈôÿû āĔĀāĄĂăûĖû āĔûĖûýĄ ĕô āĔøĄúþĄ ĖûĕøĔĂýĄ āĀúûćûÒĄ

ŋŭžūƔ Ŭū ŷŰƇĿūžŭƔŬŮŭ ŵžūŮƋƇŸŭ ľūƍůŰ ŁūžƇŬ * ŗůŰūŸ

ŋŭžūƔ Ŭū ŷŰƍŭŲŬžƍŭŲŭ ŵžūŮƋƇŸŭ ŵ ŌŭžŰůƍŸŵ Ųū ŁųūƍƇ

ĻŭŰŭźƇƍŭ ŭŲƇŽƋŭ ƌū ŀŰūƔŭƍżūŲŭ7 ŃƍŵŬŵ ŀůŲžůŰ

åßçãâ ãēÖÀÚáÚ ÙäÚìßÚ

ǕǴ ǾǸǴ ǨǦ dzǮ Ƿǹ ǩǶǦ ȇǦ dzǮ, ǷǮDz ǵǦ ǸǮ ǭǫ-ǶǮ Ǯ dzǦ ǨǮ ȍǦ ǽǮ, ǹ Ƿǹ ǧǴ Ǹǹ 13.Ƿǫǵ-ǸǫDz ǧǶǦ 2014. LJǴ ǶǦǼ dzǦ ǷǸǦ ǨȎǦ ǧǴǶ ǧǹ ǭǦ ǨǶǻ ǸǦ ǧǫ DZǫ Ǘǹ ǵǫǶ DZǮ ǩǫ. ǗǨǮ ǝǦ ǽǦ-dzǮ Ȑǫ Ƿǫ dzǦ ȐǮ dzǦ ǮǷ ǸǴȍ ǸǶǮ ǧǮ dzǮ, ǵǴ-dzǴ ǨǴ ǹ Ǩǫ ǽǫǶ ȏǫDz ǸǫǶ DzǮ dzǹ, ǷǸǦ ȍǦ Ȑǫ DzǴ ǵǴ dzǴ ǷdzǴ, ǧǶǦǸ ǹǭ ǧǶǦ ǸǦ, ǪǶǹǩ ǹǭ ǪǶǹ-ǩǦ, dzǫ Ȑǫ DzǴ ǾǸǫ Ǫǫ ǸǮ ǩǶ DZǦ Ǯ ǪDZǦ dzǴ Ǩǫ. NJǴ ǰǦ ǭǦ Ȑǫ DzǴ ǷǨǮ DzǦ ǪǦ Ƿǫ ǰǶǦȍ ǒǴ ǶǦ Ǩǫ Ǯ ǪǦ Ȏǫ ǨǮ Ǵ ǶǮ dzǦǾ ǧǦǶ ȍǦǰ! ǎǭ ǰǴ DZǦ ǹ ǰǴ DZǴ ǷǨǫ ǨǮ Ǿǫ Ƿǹ ǩǶǦ ȇǦ dzǦ ǧǴ ǪǶǮ LJǴ-ǶǦǼ, Ǩǫ ǶǴ ǨǦǸ dzǴ ǭǧǴǩ dzǴȐ dzǴǩ ǸǫǶ DzǮ dzǦ ǹǸǦǰ DzǮ ǼǦ, ȍǴǾ ǨǮ Ǿǫ ǭǧǴǩ ǪǴ ǧǶǫ ǮǩǶǫ dzǦ Ǿǫǩ ǰDZǹ ǧǦ.ǔdzǮ ǵǶǦ ǨǮ ǝǦ ǽǦ dzǮ ǴǷǸǦ ȍǹ ǹǨǫǰ dzǦ ǸǶǮ ǧǮ dzǦ DzǦ, ǽǦǰ Ǯ ǰǦ ǪǦ ǸǮDz ǮǩǶǦ DZǴ-Ǿǫ. Ǔǫ Ȑǫ DzǴ ǷǦ ǪǦ Ǵ ǸǴ Dzǫ, ȍǫǶ LJǴ ǶǦǼ ǩǦ ǭǮ ǷǨǫ ǵǶǫǪ ǷǴ ǧǴDz! LjǶǫ Dzǫ ȍǫ ǪǦ

ǮǷ ǵǹ dzǮ DzǴ ǸǶǮ ǧǮ dzǫ ǪǴ ǵǴ ǷDZǫǪ ȏǫǩ Dzǫ-ǷǸǦ, Ǯ ǵǶǹ ǬǮ DzǴ ǩDZǦ Ƿdzǹ ǵǴ ǪǶ Ǿǰǹ dzǦ-ǾǮDz ǺǹǪ ǧǦ DZǫ ǶǮ DzǦ ǰǴ ȍǮ Ƿǹ ǴǷǫ ǸǮ DZǮ ǵǴ ǧǫǪ dzǮǽ ǰǹ ǫǹ ǺǴ ǶǮ ȍǹ. Ǚ Ƿǹ ǧǴ Ǹǹ dzǦDz ǹ ǩǴ ǷǸǫ ǪǴ DZǦ ǭǮ Ǯ ǧǶǦǸ ǷǰǦ ǫǰǮ ǵǦ Ǯǭ ǗǶǵ ǷǰǴǩ ǗǦ ǶǦ ȍǫ ǨǦ, ǵǴ ǵǹ DZǦǶ dzǮ òǗǴ ǰǴ-DZǴ ǨǮó, ǰǴ ȍǮ Ƿǹ Ƕǫ ǾǮ DZǮ ǷǦ ǪǦ ǰǦ ǪǦ ȍǫ dzǦȍ ǵǴ ǸǶǫǧ dzǮ ȍǫ, ǪǦ ǰǶǫ dzǹ dzǦ ǵǹǸ Ǫǹǩ 250 ǰǮ DZǴ Dzǫ ǸǦ ǶǦ ǷǨǫ ǭǧǴǩ dzǦ Ǿǫǩ LJǴǶ-ǼǦ! ǝǦ ǽǦ dzǮ, ǴǨǴ ȍǫ ǷǦ DzǴ ȍǴǾ ȍǫ ǪǦdz ǴǪ ǶǦǭ DZǴ ǩǦ ǭǦ ǾǸǴ ǧǮ ǹ Ƿǹ ǧǴ Ǹǹ ǴǪ 19:30 ǽǦ ǷǴ ǨǦ ǸǶǫ ǧǦ DZǴ ǪǦ ǧǹ Ǫǫ Ǹǫ dzǦ ǷǸǦ ǪǮ Ǵ-dzǹ ǰǶǦȍ ǒǴ ǶǦ Ǩǫ Ǯ ǹǬǮ ǨǦ ǸǮ ǹ Ǫǹ ǫ DZǹ ǷǦ ǔǚǐ LJǫ Ǵ ǩǶǦ ǪǴDz. NJǦ ǧǹ Ǫǫ Ǹǫ ǪǫǴ ǵǶǦ Ǩǫ ǺǹǪ ǧǦDZ Ƿǰǫ ǵǹ ǧDZǮ ǰǫ, 12. ǮǩǶǦǽ LJǴǶ ǼǦ. Ǘǰǹǵ dzǦ ǨǮ ȍǦ ǽǦ ȍǫ ǭǦ ǰǦ ǭǦdz ȍǫ ǹ 17:30 ǽǦ ǷǴ ǨǦ ǹ ljǶǦǪ ǷǰǴDz ǵǦǶ ǰǹ, ǴǪǦ ǰDZǫ Ȑǫ ǷǨǫ ǩǫ dzǫ ǶǦ ǼǮ ȍǫ dzǦ ǨǮ ȍǦ ǽǦ ǹǭ ǵǴ ǵǹ DZǦǶ-

dzǫ ǵǫ ǷDzǫ Ǯ ǭǨǹ ǰǫ ǧǹǧ ȏǫ ǨǦ ǰǶǫ dzǹ ǸǮ ǰǦ ǷǸǦ ǪǮ Ǵ dzǹ. LJǹ ǪǮ Ǯ ǸǮ ǪǫǴ ǴǨǫ ǵǶǮ ǽǫ, ǪǫǴ ǺǹǪ ǧǦDZ Ƿǰǫ ǩǶǴ ǭdzǮ Ǽǫ ǰǴ ȍǦ Ƿǫ ǾǮ-ǶǮ ǩǶǦ ǪǴDzó.

ǓdžǞ ǐǑǙLJ - Ǔdž Ǟdž ǗǘLjdžǖ!!!

Ēâ ×â Ēâ ØÖ çÜ ãÚ åàç åÖ æäÝ ×Ý áÖ8

„БОООРАЦ, БОООРАЦ, БОООРАЦ...“

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. SPORT 25

ǘǹǷǧǴǺ ǶǷǯǶǷǬdzǯǵ Ǔ. ǗǯǸǹǯȑ

ĸŰŷŬŮū ųƇŽū ŜūŷūŴ

ŜůŲū ŁůŰūƍū

ŌŰƍū ųƇŽū13.09.2014 | LjǴȍǨǴǪǮdzǦ : ǖǦǪdzǮǽǰǮ (Ǔ)13.09.2014 | ǗǵǦǶǸǦǰ : ƿǦǩǴǪǮdzǦ13.09.2014 | ǓǦǵǶǫǪǦǰ : ǜǶǨǫdzǦ ǭǨǫǭǪǦ13.09.2014 | ǓǴǨǮ ǕǦǭǦǶ : ǒDZǦǪǴǷǸ

13.09.2014 | 19:30 LJǴǶǦǼ : ǔǚǐ LJǫǴǩǶǦǪ13.09.2014 | LjǴǬǪǴǨǦǼ : ǖǦǪdzǮǽǰǮ 192313.09.2014 | ǕǦǶǸǮǭǦdz : ǝǹǰǦǶǮǽǰǮ13.09.2014 | NJǴȏǮ ǗǶǫDz : ǖǦǪ

ľŭųŭŲ ŬŵŷŭŰ ųƇŽū 2+ Ůůųů 1+ Ůůųů 1+ Ůůųů

1+ Ůůųů LŮŰŵƊŲū ųƇŽū 0+ Ůůųů ĺŰūŴŬŮū ųƇŽū 1+ Ůůųů

ŖŕŋŗĶŊĸŀł ķŃŋłŔ ŜĶ ķłŀĹĻŋ

13.09.2014 | 16:30 ǗǮdzȇǫDZǮȐ : ǖǦǪdzǮǰ13.09.2014 | 16:30 ǒǦǽǨǦ : ƿǫǪǮdzǷǸǨǴ Ǖ.13.09.2014 | 16:30 ƿǦǨǴǶ ǒǦǸǮǷ : ǕǶǴDZǫǸǫǶ13.09.2014 | 16:30 LJǦǽǰǦ (LJǕ) : ǗDZǴǩǦ (Ǖǒ)13.09.2014 | 16:30 ǎdzȇǮȍǦ : LJǫǬǦdzǮȍǦ13.09.2014 | 16:30 ǒǫǸǦDZǦǼ (ljǒ) : LJǗǐ LJǴǶǽǦ13.09.2014 | 16:30 ǐǴDZǹǧǦǶǦ : ǗDZǴǩǦ (ǐ)13.09.2014 | 16:30 ǗDZǴǧǴǪǦ : ǒǴǶǦǨǦǼ ǔǶǮǴdz

13.09.2014 | 16:00 njǫDZǫǭdzǮǽǦǶ : ǑǴǭdzǮǼǦ13.09.2014 | 16:00 ƿǴǾǦdzǮǼǦ : ǞǹDzǦǪǮȍǦ13.09.2014 | 16:00 LJǦdzǫ : ǗǫDzǫdzǪǶǮǦ 1924

13.09.2014 | 16:00 ǞǹDzǦǪǮȍǦ 1903 : ƿǫǪǮdzǷǸǨǴ13.09.2014 | 16:00 ǗDZǴǩǦ (Ǖ) : ǕǴǧǫǪǦ14.09.2014 | 11:00 ǕǴDZǫǸ : LJǹǪǹȐdzǴǷǸ ǐ. 2014

13.09.2014 | 16:00 ljǚǐ ƿǦǷ. 1911 : ǖǹǪǦǶ13.09.2014 | 16:00 ǐǦǶǦȇǴǶȇǫ : ǍǨǮǬǪ

14.09.2014 | 16:00 ǔǶDZǴǨǦǼ : ǘǦǰǴǨǴ14.09.2014 | 16:00 ǕǴDZǫǸ : ǒǫǸǦDZǦǼ14.09.2014 | 16:00 LjǴǪǴȍǦǬǦ : ǘǹǸǮdz14.09.2014 | 16:00 ǗDZǴǧǴǪǦ : ǔDzDZǦǪǮdzǦǼ13.09.2014 | 16:00 ǖǹǪǦǶ (LJǦȎǫǨǦǼ) : ǕǦǶǸǮǭǦdz14.09.2014 | 16:00 LJǶǦȐǦ LjǹǰǴǨǮȐ : ǒǴǰǶǦ ljǴǶǦ14.09.2014 | 16:00 NJǶǦǩǦǽǫǨǴ : ǗDZǦǨǮȍǦ13.09.2014 | 16:00 ǘǶǫǵǽǦ : ǖǹǪǦǶ (LJǶǫǷdzǮǼǦ)

13.09.2014 | 16:30 LJǦǼǰǴǨǦǼ ƿǹdz. : ǔDzDZǦǪǮdzǦǼ (Ǎ)14.09.2014 | 16:30 ǕǶǮȍǫǨǴǶ : ƿǫǪǮdzǷǸǨǴ (ǐ)14.09.2014 | 16:30 ǓǦǵǶǫǪǦǰ : NJǴȏǦ LjǶǧǦǨǦ14.09.2014 | 16:30 ǗǵǦǶǸǦǰ : ǐǴǸǶǦǬǦ14.09.2014 | 11:00 ǗDZǦǸǮdzǦ : ǒDZǦǪǴǷǸ (dž)14.09.2014 | 16:30 ǒDZǦǪǴǷǸ (Ǖ) : ƿǫǪǮdzǷǸǨǴ (ljlj)14.09.2014 | 16:30 ǔǨǽǦǶ : ǒǮǴǰǴǨǼǮ13.09.2014 | 16:30 ǕǦǶDzǫdzǦǼ : ǑǹȏǫǨǮǼǦ

14.09.2014 | 16:30 ǕDZǦdzǮdzǦǼ : LjǹȍǦdz14.09.2014 | 16:30 ǖǦǰǴǨǦ : ǕǴDZǫǸ14.09.2014 | 16:30 ǍǦǪǶǹǩǦǶ : ǐǫȍ14.09.2014 | 16:30 ǒǴǶǦǨǦ (ǒ) : ǑǹǩǴǨǮ14.09.2014 | 16:30 ǝǦǽǦǰ 94 : ǕǶǮȍǦǸǫȎǮ14.09.2014 | 16:30 LJǹǪǹȐdzǴǷǸ : ǗǸǶǫDZǦǼ14.09.2014 | 16:30 ǒǴǶǦǨǦ (ǐ) : ǕǶǫDzǫȐǦ

åäãåßÖ ēÝÙÖ ÜÖãÖĒ ÜâáÖ àâäÖØÖ âßäçÛáÖ ēÝÙÖ

ÙäÖĒåßÖ ēÝÙÖ

ãĀĖøă ĕĀùûöøĀ āĀĔôú Ą ßĀĂăĀĖćĄ Ăô û÷ĔôĈøþ þôÃø

NJǴǬǮǨǫDZǮ Ƿǹ ăljǶǫǧǮȐǮò ǵǶǨǮ ǵǶǨǫdzǷǸǨǫdzǮ ǵǴǶǦǭ dzǦ ǩǴǷǸǴǨǦȏǹ ǹ ǐǴǷǸǴDZǼǹ, ǮǦǰǴ ȍǫ ǹǭ DzǦDZǴ ǨǮǾǫ ǷǶǫȐǫ Ǯ ǰǴdzǼǫdzǸǶǦǼǮȍǫ ǹ ǭǦǨǶǾdzǮǼǮ, ǫǵǮDZǴǩ DzǴǩǦǴ ǧǮǸǮ Ǯ ǪǶǹǩǦǽǮȍǮ. ǖǦdzǴ ǨǴȇǷǸǨǴ ǪǴDzǦȐǮdzǦ Ǯ ǷǦDzǴ DzǮdzǹǸ ǰǦǷdzǮȍǫ, ǮǭȍǫǪdzǦǽǫȏǫ, dzǦǩǴǨǫǷǸǮDZǮ Ƿǹ ǪǴǧǶǹ ǵǶǫǪǷǸǦǨǹ ǷǸǦǶǮǻ ǶǮǨǦDZǦ. ǎǩǶǦǽ DzǦȏǫ, ǵǴǷDZǫ ǮǷǰȎǹǽǫȏǦ ǑǹǰǴǨǮȐǦ ǹ 30. DzǮdzǹǸǹ, dzǮȍǫ ǵǶǴDzǫdzǮǴ ǴǪdzǴǷ ǷdzǦǩǦ dzǦ ǸǫǶǫdzǹ, ǦDZǮ ȍǫ ǮǵǦǰ ǵǴDzǴǩǦǴ ǐǴǷǸǴDZǽǦdzǮDzǦ ǪǦ ǴǷǨǴȍǫ ǸǶǮ ǧǴǪǦ.ǐǦǴ Ǯ dzǦ ǵǶǫǸǻǴǪdzǮDz ǷǹǷǶǫǸǮDzǦ, ǕǴDZǫǸ dzǮȍǫ ǶǫǦDZǮǭǴǨǦǴ dzǫǰǴDZǮǰǴ ǮǭǩDZǫǪdzǮǻ ǾǦdzǷǮ.ǘǶǴǷǸǶǹǰǮ ǷǸǶǫDZǦǼ ǭǦ ǖǹǪǦǶ ǧǮǴ ȍǫ ǨǴȇǦ dzǦǨǦDZǫ ǒǦǶǰǴ ǗǸǫǨǦdzǴǨǮȐ.ǖǙNJdžǖ - ǕǔǑNjǘ 3:1 (2:1)ǗǸǦǪǮǴdzòǝǎǐdž LJǔǖdž LJNjǐdžò.ǗǸǶǫDZǼǮ: ǗǸǫǨǦdzǴǨǮȐ ǹ 3, 3Ǵ(ȍǫǪǦdzǦǫǷǸǫǶǦǼ), Ǯ 89. DzǮdzǹǸǹ ǭǦ ǖǹǪǦǶ, Ǧ ǒǮǻǦȍDZǴǨǮȐ ǹ 4. DzǮdzǹǸǹ ǭǦ ǕǴDZǫǸǖǙNJdžǖ: ǗǸǦdzǴȍǫǨǮȐ, ǎ.ǒǮDZǴǷǦǨȎǫǨǮȐ, Ǔ.ƿǴǨǦdzǴǨǮȐ, ǑǦǭǮȐ, ǗǸǦdzǮȐ, Ǘ.ǗǸǦdzǰǴǨǮȐ (ǕǦǨDZǴǨ, ǒ.ǒǮDZǴǷǦǨȎǫǨǮȐ), NJ.ƿǴǨǦdzǴǨǮȐ, ǗDZ.ǗǸǴȍǦdzǴǨǮȐ, ǗǸǫǨǦdzǴǨǮȐ, ǒǮDZǴȍǫǨǮȐ, NJǮDzǮǸǶǮȍǫǨǮȐ (ǒǹȎǦȍǮȐ)ǕǔǑNjǘ: ǝǦǧǦǶǰǦǵǦ, LjǫȎǴǨǮȐ, ƹǴǶȇǮDZǴǨǮȐ (ǓǮǰǴDZǮȐ), ǑǹǰǴǨǮȐ, ǐdzǫǬǫǨǮȐ, ǖǦǪǮǷǦǨǽǫǨǮȐ, ǓǫǾǴǨǮȐ, ǐǦDZǦȍǦdzǴǨǮȐ, ǒǮǻǦȍDZǴǨǮȐ, ǖǦǪǦǰǴǨǮȐ (ǕǫǸǶǴǨǮȐ), ǘǴDzǮȐ (ǐǦDzǧǫǶǴǨǮȐ)

ТРИ „ПЛОТУНА“ СТЕВАНОВИЋА

ПРВА ПОБЕДА ДРАГАЧЕВА

СЛАТИНА ПРЕГАЗИЛА БРАНУ „ДАБРОВА“

ǑǴǭdzǮǼǦ 3:0 ǐǦǶǦȇǴǶȇǫǍǨǮǬǪ 2:0 ljǚǐ ƿǦǷǫdzǮǼǦ 1911ǖǹǪǦǶ 3:1 ǕǴDZǫǸ

LJǹǪǹȐdzǴǷǸ ǐǶǹǾǮǰ 2014 2:1 ǗDZǴǩǦ (Ǖ)ǕǴǧǫǪǦ 1:1 ǞǹDzǦǪǮȍǦ 1903ƿǫǪǮdzǷǸǨǴ 2:0 LJǦdzǫ

ǗǫDzǫdzǪǶǮǦ 1924 2:0 ƿǴǾǦdzǮǼǦǞǹDzǦǪǮȍǦ 1:0 njǫDZǫǭdzǮǽǦǶ

1 LJǹǪǹȐdzǴǷǸ ǐ. 2014 4 4 0 0 11 1 +10 12

2 ǑǴǭdzǮǼǦ 4 4 0 0 7 1 +6 12

3 ƿǫǪǮdzǷǸǨǴ 4 2 2 0 4 1 +3 84 ǕǴǧǫǪǦ 4 2 1 1 6 3 +3 7

5 ǕǴDZǫǸ 4 2 1 1 7 5 +2 7

6 ǖǹǪǦǶ 4 2 1 1 7 6 +1 7

7 ǍǨǮǬǪ 4 2 0 2 4 3 +1 6

8 ǞǹDzǦǪǮȍǦ 1903 4 1 2 1 5 5 0 5

9 ǞǹDzǦǪǮȍǦ 4 1 2 1 1 1 0 5

10 ǗDZǴǩǦ (Ǖ) 4 1 1 2 4 4 0 4

11 ǗǫDzǫdzǪǶǮǦ 1924 4 1 1 2 3 3 0 4

12 njǫDZǫǭdzǮǽǦǶ 4 1 0 3 1 5 -4 3

13 ljǚǐ ƿǦǷǫdzǮǼǦ 1911 4 1 0 3 2 7 -5 3

14 LJǦdzǫ 4 1 0 3 2 7 -5 3

15 ǐǦǶǦȇǴǶȇǫ 4 0 2 2 4 8 -4 2

16 ƿǴǾǦdzǮǼǦ 4 0 1 3 2 10 -8 1

ǕǴǷDZǫ ǸǶǮ ǹǧǫǪȎǮǨǦ ǵǴǶǦǭǦ, ǺǹǪǧǦDZǫǶǮ NJǶǦǩǦǽǫǨǦ ǭǦǧǫDZǫǬǮDZǮ Ƿǹ ǵǴǧǫǪǹ Ǯ ǭǦǽǫȎǫ ǸǦǧǫDZǫ ǵǶǫǵǹǷǸǮDZǮ ǖǹǪǦǶǹ Ǯǭ LJǦȎǫǨǼǦ dzǦ ǎǧǶǹ. ǎǭǦǧǶǦdzǮǼǮ ǍǴǶǦdzǦ LjǹȍǮǽǮȐǦ, ǷǦǨDZǦǪǦDZǮ Ƿǹ ǹ LJǶǫǷdzǮǼǮ ǫǰǮǵǹ ǖǹǪǦǶǦ 2:0, ǩǴDZǴǨǮDzǦ ƹǴǰǴǨǮȐǦ Ǯ ǖǮǷǸǴǨǮȐǦ ǹ ǺǮdzǮǾǹ ǷǹǷǶǫǸǦ.ǘǶǮ ǧǴǪǦ ǴǷǨǴȍǮǴ ȍǫ Ǯ ǔǶDZǴǨǦǼ, ǸǦǰǴȇǫ ǹ ǩǴǷǸǮDzǦ, ǷǦǨDZǦǪǦǨǾǮ ǒǫǸǦDZǼǦ ǹ ǐǶǦȎǫǨǹ 3:0.ǕǴǩǴǸǰǫ Ƿǹ ǵǴǷǸǮǩDZǮ ǎǨǦdzǴǨǮȐ, ǒǮȍǦǸǴǨǮȐ Ǯ ǗǫǪDZǦǶǫǨǮȐ.ǚǹǪǧǦDZǫǶǮDzǦ ǗDZǴǧǴǪǫ ǵǴǷǶǫȐǮDZǴ Ƿǫ ǩǴǷǸǴǨǦȏǫ ǹ ǜǫǶǴǨǼǹ, ǫǰǮǵǮ ǕǦǶǸǮǭǦdzǦ. ǗǸǫǺǦdz ǕǫǸǶǴǨǮȐ ȍǫ ǪǶǹǩǮ ǵǹǸ ǹ ǵǶǨǫdzǷǸǨǹ ǧǮǴ ǮǩǶǦǽ ǴǪDZǹǰǫ, ǷǸǶǫDZǦǼ ǵǴǧǫǪǴdzǴǷdzǴǩ ǩǴDZǦ.ǘǦǰǴǨǴ ȍǫ ǵǴǩǴǸǰǴDz ǗǸǶǮǭǴǨǮȐǦ ǹ ǵǶǨǴDz ǵǴDZǹǨǶǫDzǫdzǹ, ǴǷǨǴȍǮDZǴ ǸǶǮ ǧǴǪǦ ǵǶǴǸǮǨ DZǮǪǫǶǦ Ǯǭ ǐǴǷǴǨǷǰǫ ǒǮǸǶǴǨǮǼǫ.ǙǧǫǪȎǮǨ ǵǴǶǦǭ, 3:0 ǪǴǬǮǨǫǴ ȍǫ ǕǴDZǫǸ Ǯǭ ǘǶǧǹǾǦdzǦ ǹ ǘǹǸǮdzǹ.

ǘǦǰǴǨǴ 1:0 ǘǶǫǵǽǦǖǹǪǦǶ (LJǶǫǷdzǮǼǦ) 0:2 NJǶǦǩǦǽǫǨǴ

ǗDZǦǨǮȍǦ 2:1 LJǶǦȐǦ LjǹǰǴǨǮȐǒǴǰǶǦ ljǴǶǦ 3:0 ǖǹǪǦǶ (LJǦȎǫǨǦǼ)ǕǦǶǸǮǭǦdz 0:1 ǗDZǴǧǴǪǦǔDzDZǦǪǮdzǦǼ 2:0 LjǴǪǴȍǦǬǦǘǹǸǮdz 3:0 ǕǴDZǫǸǒǫǸǦDZǦǼ 0:3 ǔǶDZǴǨǦǼ

1 ǘǶǫǵǽǦ 4 3 0 1 9 1 +8 9

2 ǘǹǸǮdz 4 3 0 1 6 1 +5 9

3 ǗDZǦǨǮȍǦ 4 2 2 0 5 3 +2 84 ǒǴǰǶǦ ljǴǶǦ 4 2 1 1 7 2 +5 7

5 ǔDzDZǦǪǮdzǦǼ 4 2 1 1 5 3 +2 7

6 ǔǶDZǴǨǦǼ 4 2 1 1 5 3 +2 7

7 ǗDZǴǧǴǪǦ 4 2 1 1 3 2 +1 7

8 ǕǴDZǫǸ 4 2 1 1 5 5 0 7

9 ǘǦǰǴǨǴ 4 2 0 2 5 4 +1 6

10 ǖǹǪǦǶ (LJǶǫǷdzǮǼǦ) 4 1 1 2 5 3 +2 4

11 LJǶǦȐǦ LjǹǰǴǨǮȐ 4 1 1 2 5 6 -1 4

12 LjǴǪǴȍǦǬǦ 4 1 1 2 4 6 -2 4

13 ǒǫǸǦDZǦǼ 4 1 1 2 3 6 -3 4

14 NJǶǦǩǦǽǫǨǴ 4 1 0 3 2 10 -8 3

15 ǕǦǶǸǮǭǦdz 4 0 2 2 3 7 -4 2

16 ǖǹǪǦǶ (LJǦȎǫǨǦǼ) 4 0 1 3 1 11 -10 1

ǕǦǶDzǫdzǦǼ, ǵǶǫǪ ǷǨǴȍǮDz dzǦǨǮȍǦǽǮDzǦ ǹ ǷǹǷǶǫǸǹ ǷǦ LJǦǼǰǴǨǦǼ ƿǹdzǦȍǸǫǪǴDz Ǯ ǗDZǦǸǮdzǦ dzǦ ǨǶǹȐǫDz ǸǫǶǫdzǹ ǹ ăNJǴDZǮdzǮ ǪǦǧǶǴǨǦò ǹ ljǴǶȏǴȍ ljǴǶǫǨdzǮǼǮ, ǭǦǧǫDZǫǬǮDZǮ Ƿǹ dzǴǨǫ ǵǴǧǫǪǫ Ǯ ǷǦ ǷǸǴǵǴǷǸǴǸdzǮDz ǹǽǮdzǰǴDz ǴǷǸǦDZǮ ǹǷǦDzȎǫdzǮ dzǦ ǨǶǻǹ ǸǦǧǫDZǫ.

ǕǦǶDzǫdzǦǼ 3:2 LJǦǼǰǴǨǦǼ ƿǹdzǦȍǸǫǪǑǹȏǫǨǮǼǦ 3:1 ǔǨǽǦǶǒǮǴǰǴǨǼǮ 4:0 ǒDZǦǪǴǷǸ (Ǖ)

ƿǫǪǮdzǷǸǨǴ (ljlj) 1:2 ǗDZǦǸǮdzǦǒDZǦǪǴǷǸ (dž) 0:2 ǗǵǦǶǸǦǰǐǴǸǶǦǬǦ 4:0 ǓǦǵǶǫǪǦǰ

NJǴȏǦ LjǶǧǦǨǦ 1:0 ǕǶǮȍǫǨǴǶƿǫǪǮdzǷǸǨǴ (ǐ) 3:4 ǔDzDZǦǪǮdzǦǼ (Ǎ)

1 ǕǦǶDzǫdzǦǼ 3 3 0 0 11 5 +6 9

2 ǗDZǦǸǮdzǦ 3 3 0 0 6 1 +5 9

3 ǗǵǦǶǸǦǰ 3 2 1 0 3 0 +3 7

4 ǕǶǮȍǫǨǴǶ 3 2 0 1 8 1 +7 6

5 ǔDzDZǦǪǮdzǦǼ (Ǎ) 3 2 0 1 8 5 +3 6

6 ǐǴǸǶǦǬǦ 3 2 0 1 6 5 +1 6

7 NJǴȏǦ LjǶǧǦǨǦ 3 2 0 1 3 3 0 6

8 ǒǮǴǰǴǨǼǮ 3 1 1 1 4 2 +2 4

9 ƿǫǪǮdzǷǸǨǴ (ljlj) 3 1 0 2 4 3 +1 3

10 LJǦǼǰǴǨǦǼ ƿǹdzǦȍǸǫǪ 3 1 0 2 6 7 -1 3

11 ǔǨǽǦǶ 3 1 0 2 5 6 -1 3

12 ǑǹȏǫǨǮǼǦ 3 1 0 2 3 6 -3 3

13 ǒDZǦǪǴǷǸ (Ǖ) 3 1 0 2 4 9 -5 3

14 ǓǦǵǶǫǪǦǰ 3 1 0 2 2 7 -5 3

15 ƿǫǪǮdzǷǸǨǴ (ǐ) 3 0 0 3 5 10 -5 0

16 ǒDZǦǪǴǷǸ (dž) 3 0 0 3 0 8 -8 0

ǚǹǪǧǦDZǫǶǮ ǗǸǶǫDZǼǦ ǵǫǸ ǵǹǸǦ ǵǴǩǴǪǮDZǮ Ƿǹ DzǶǫǬǹ ǵǶǴǸǮǨdzǮǰǦ, ǮǷǰǴǶǮǷǸǮDZǮ ǵǶǨǮ ǶǫDzǮ ǕǶǫDzǫȐǫ Ǯ

ǪǴǷǵǫDZǮ ǪǴ ǪǫǴǧǫ ǵǶǨǴǩ DzǫǷǸǦ.

ǕǶǫDzǫȐǦ 1:1 LJǹǪǹȐdzǴǷǸǗǸǶǫDZǦǼ 5:1 ǝǦǽǦǰ 94ǕǶǮȍǦǸǫȎǮ 0:3 ǒǴǶǦǨǦ (ǒ)ǑǹǩǴǨǮ 2:2 ǍǦǪǶǹǩǦǶǐǫȍ 2:1 ǖǦǰǴǨǦǕǴDZǫǸ 4:0 ǕDZǦdzǮdzǦǼLjǹȍǦdz 2:2 LJǎǕ

СТРЕЛАЦ „ПОГОДИО“ ПЕТИЦУ

1 ǕǶǫDzǫȐǦ 4 3 1 0 10 1 +9 10

2 ǗǸǶǫDZǦǼ 4 3 1 0 12 4 +8 10

3 LJǎǕ 4 2 2 0 7 4 +3 84 ǐǫȍ 3 2 1 0 5 2 +3 7

5 ǒǴǶǦǨǦ (ǒ) 4 2 0 2 5 5 0 6

6 LJǹǪǹȐdzǴǷǸ 3 1 2 0 6 3 +3 5

7 ǖǦǰǴǨǦ 4 1 2 1 6 5 +1 5

8 ǒǴǶǦǨǦ (ǐ) 3 1 1 1 5 4 +1 4

9 ǑǹǩǴǨǮ 4 1 1 2 6 6 0 4

10 ǍǦǪǶǹǩǦǶ 4 1 1 2 7 9 -2 4

11 ǕǴDZǫǸ 2 1 0 1 6 4 +2 3

12 ǕǶǮȍǦǸǫȎǮ 4 0 2 2 0 7 -7 2

13 LjǹȍǦdz 2 0 1 1 3 5 -2 1

14 ǕDZǦdzǮdzǦǼ 3 0 1 2 0 7 -7 1

15 ǝǦǽǦǰ 94 4 0 0 4 3 15 -12 0

26 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P- 20 m2, centar, 2. sprat,

CG, cena 18.000 E

P-27 m2, Hotel Morava, 5.

sprat, cena 19.000 E

P-31 m2, centar, 5. sprat,

TA, cena 25.000 E

P-34 m2, centar, 1. sprat,

CG, terasa, cena 32.000 E

P-38 m2, Qubi} kej,

prizemqe, CG, cena 23.000

E

P-37 m2, Qubi} kej, VP,

CG, cena 20.000 E

P-39 m2, centar, 3. sprat,

CG, cena 25.500 E

P-40 m2, centar, prizemqe,

pogodan za poslovni pros-

tor, cena 26.000 E

P-42 m2, Qubi} kej, 6.

sprat, lift, TA, terasa,

cena 25.000 E

P-45 m2, Nemawina, novi-

ji, 4. sprat, lift, CG, cena

34.000 E

P-49 m2, noviji, Qubi}

kej, 2. sprat, CG, cena

32.000 E

P-49 m2, stari Autoprevoz,

4. sprat, CG, terasa, cena

25.000 E

P-49 m2, K.V. Popovi}a, 6.

sprat, lift, CG, cena

32.000 E

P-52 m2, Hotel Morava, 6.

sprat, lift, CG, terasa,

cena 33.000 E

P-53 m2, Avenija 1, 2.

sprat, lift, CG, cena

35.000 E

P-53 m2, Alvaxinica, 3.

sprat, CG, lift, terasa,

cena 25.500 E

P-52 m2, nov, Alvaxinica,

3. sprat, EG, cena 33.000 E

P-58 m2, Qubi} kej, 10.

sprat, lift, CG, terasa,

cena 30.000 E

P-60 m2, nov, Balkanska, 4.

sprat, CG, cena 32.000 E

P-60 m2, Alvaxinica, 4.

sprat, zgrada od fasadne

cigle, CG, terasa, cena

38.000 E

P-61 m2, Hotel Morava, 4.

sprat, CG, terasa, lift,

cena 36.000 E

P-63 m2, Hotel Morava,

nov, 4. sprat, CG, terasa,

cena 33.000 E

P-66 m2, centar, 1. sprat,

pogodan za poslovni pros-

tor, terasa, cena 47.000 E

P-66 m2, O[ Filip

Filipovi}, 2. sprat, TA-

GAS, terasa, cena 39.000 E

P-66 m2, centar, 3. sprat,

CGm, terasa, cena 48.000 E

P-74 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, lift, terasa,

zgrada fasadne cigle, cena

48.000 E

P-76 m2, nov, Hotel

Morava, 2. sprat, CG,

terasa, cena 52.000 E

P-78 m2, K.V.Popovi}a, 6.

sprat, CG, lift, terasa,

cena 48.000 E

P-82 m2, Hotel Morava, 9.

sprat, CG, terasa, lift,

cena 45.000 E

BEOGRAD - VRA^AR,

Prodajem novu garsoweru

na 1. spratu, ul. Gospodara

Vu~i}a, odmah

useqiva,cena 36.000 E

CRVENI KRST-NOV,

trosoban stan, 1.sprat, CG,

terasa, odmah useqiv.

Cena 90.000 E

KU]E

P-80 m2, plac 1 ar, centar,

cena 40.000 E

P-45 m2, plac 12 ari,

Trbu{ani, cena 12.000 E

P-60 m2, plac 4 ara,

Alvaxinica, cena 50.000 E

P-102 m2, plac 5.90 ari,

kod Hotel Morave, cena

70.000 e ili zamena za dva

stana

LOKALI

P-18 m2, Qubi} kej, cena

16.000 E

P-135 m2, Rakova, cena

10.000 E

P-169 m2, Viqu{a, plac 10

a, cena 7000 E

P-75 m2 + 120 m2, 3. ara,

Obili}eva, cena 30.000 E

www.stannekretnine.rs

STANOVI

JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3.

SPRAT, CG, LIFT, VINARA,

23.000 E

JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2,

VPR, CG, KEJ, 29.000 E

DVOSOBAN STAN 54 M2, 3.

SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINI-

CA, 25.000 E

DVOSOBAN STAN 58 M2, 2.

SPRAT, CG, LIFT, KEJ, 36.000 E

DVOSOBAN STAN 56 M2, 2.

SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000

E

TROSOBAN STAN 83 M2, 2.

SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E

TROSOBAN STAN 64 M2, 4.

SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG,

H.MORAVA, 47.000 E

TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG,

CENTAR, 43.000 E

TROSOBAN STAN 80 M2, 4.

SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E

STAN 92 M2, TRI SPAVA]E

SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLI^AN,

CENTAR, 65.000 E

^ETIRI SPAVA]E SOBE, NOV,

110 M2, 73.700 E SA PDV-OM

PET SPAVA]IH SOBA, NOV, 120

M2, 78.000 SA PDV-OM

KU]E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E

GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5

ARI PLACA, 36.000 E

KMN 211 M2, 5 ARI PLACA, 80.000

E

CENTAR 2 ARA, 86 M2, 46.000 E,

POGODNO ZA LOKAL I

STANOVAWE

LOKAL

NOV, QUBI]SKA 31 m2, 32.000 E

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

064/146-87-32

064/137-41-37

060/343-32-90

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWERE

P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura

P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura

P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura

P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura

P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura

P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura

P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura

P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura

JEDNOSOBNI STANOVI

P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura

P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura

P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura

P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura

P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura

P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura

P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura

P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura

P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura

DVOSOBNI STANOVI

P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura

P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura

P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura

P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura

P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura

P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura

P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura

P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura

P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura

P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura

P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura

P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura

P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura

P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura

P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura

TROSOBNI STANOVI

P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura

+PDV

P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura

P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura

P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura

P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura

P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura

P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura

P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura

P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura

P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura

P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura

KU]E

P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura

P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000

eura

P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000

eura

P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura

P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura

P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura

P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari,

40.000+50.000 eura

P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura

P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura

P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000

eura

P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura

P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura

P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura

P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura

P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura

P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura

P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura

OGLA[AVA SE:

- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine

512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada

ma{inska radionica sa gara`om, sve to na KP

1825 KO Mr~ajevci

KO BALUGA OP[TINA ^A^AK ,

PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to:

- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase

- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase

- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase

- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase

- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase

- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P-24 m2, Qubi} kej,

3.sprat, cena: 17 500

eura

P-20 m2, Nemawina,

cena: 16 000 eura

P-34 m2, Balkanska, 2.

sprat, cena: 22 000 eura

P-42 m2, Hotel Morava,

1.sprat, cena: 21 000

eura

P-27 m2, Strogi centar,

2.sprat, cena: 24 000

eura

P-38 m2, kod O[

Milice Pavlovi} (nov),

cena: 24 000 eura

P-43 m2, Hotel Morava,

4.sprat, cena: 24 000

eura

P-43 m2, [iri centar,

prizemqe, cena: 25 000

eura

P-45 m2, Nemawina,

4.sprat, cena: 26 500

eura

P=51 m2, blizu Tempa,

prizemqe, cena: 26 000

eura

P=33 m2, Qubi}ska (sa

stvarima), cena: 28 000

eura

P-36 m2, Centar, blizu

pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura

P-51 m2, Centar,

4.sprat, cena: 25 000

eura

P-46 m2, Avenija 1,

4.sprat, cena. 29 000

eura

P-63 m2, Alvaxinica,

3.sprat, cena: 29 500

eura

P=49 m2, Hotel Morava,

2.sprat, cena: 31 000

eura

P-48 m2, Obili}eva

(nov), 1.sprat, cena: 800

eura/m2 + PDV

P-55 m2, Nemawina,

3.sprat, cena: 33 000

eura

P-58 m2, Avenija 2,

cena: 29 500 eura

P-59 m2, Alvaxinica

(fasadna cigla), cena: 36

500 eura

P-57 m2, Ciglarska

(nov), 4.sprat, cena: 670

eura/m2+PDV

P-65,50 m2, Centar

(noviji), 3.sprat, cena:

37 000 eura

P-66 m2, Kalu|erice,

cena: 39 000 eura

P-73 + 6 m2, Centar,

CG, cena: 43 000 eura

P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000

eura

P-89 m2, Gvo`|ar,

2.sprat, cena: 46 000

eura

P-92,5 m2, Gradski

bedem, 1.sprat, CG

P-103 m2, Ciglarska

(nov), 5.sprat, cena: 500

eura/m2 + PDV

KU]E:

P=120 m2, Gorwi

Trbu{ani, plac 13 ari,

cena: 20 000 eura

P=65 m2, Atenica (kod

{kole), plac 4,38 ari,

cena: 31 000 eura

P=70 m2, Qubi}, plac 4

ara, cena: 31 000 eura

P=150 m2, Trnava, plac

10 ari, cena: 40 000

eura

P=70 m2, Obili}eva,

plac 4 ara, cena: 42 000

eura

P=240 m2, Parmenac,

plac 15 ari, cena: 65

000 eura

P=180 m2, kod

Slobodinog igrali{ta,

plac 6,5 ari, cena: 75

000 eura

032/344-630

064/158-93-63

064/673-2-969

Kosovski venac 21

(parking iza robne

ku}e Partizanka)

senzalcacak@beotel.net

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

060/349-8490

^a~ak, Skadarska 20

(bojad`ijsko soka~e)

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 27OGLASI

STANOVI

P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 E

P-34 m2, 6.sprat, TA, S. Markovi}a, 17.000 E

P-31 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, nov,

21.000 E

P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E

P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E

P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 E

P-43 m2, VP, TA, Avlaxinica, 21.000 E

P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000

E

P-43 m2, 8. sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 E

P-63 m2, TA, Ov~ar Bawa, 19.000 E

P-55 m2, 9. sprat, CG, S. Markovi}a, 25.000 E

P-51 m2, PR, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 E

P-58 m2, CG, Kej, 27.500 E

P-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 E

P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E

P-52 m2, CG, Avlaxinica, nov, 37.000 E

P-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 E

P-62 m2, 2. sprat, CG, centar, 42.000 E

P-67 m2, 12. sprat, CG, kej, dupleks, 43.000E

P-71 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 46.000 E

P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka,

62.000 E

P-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks,

36.000 E

P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 E

P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 E

P-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks,

46.000 E

P-95 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 E

KU]E

P-100 m2, 7 a, Vapa, 13.000 E

P-60 m2, 15 a, 4 km od grada, 16.000 E

P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E

P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E

P-90 m2, 11 a, Preqina, 36.000 E

P-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 E

P-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 E

P-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 E

P-70 m2, 4 a, Kulinova~ko poqe, 30.000 E

P-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 E

P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E

P-80 m2, 2 a, centar, 60.000 E

P-190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E

IMAWA

50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E

40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E

110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E

70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E

90m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e objekata, 30.000

E

50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E

70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E

VIKENDICE

48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E

60 a, Kuki}i, 13.000 E

8 A, Jelica, 5.500 E

IZDAVAWE

38 m2, name{ten, jednosoban, 120 E

50 m2, {iri centar, dvosoban, name{ten, TA,

150 E

AGENCIJA GA[O

GARSOWERE

23m2, vp , 21500 eura, [iri centar

30m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija

29m2, 5, 14000 eura, [iri centar

U ponudi jo{ 7 garsowera

JEDNOSOBNI STANOVI

32m2, 5, 22000 eura, [iri centar

32m2, 5, 23000 eura, [iri centar

36m2, 4, 22500 eura, [iri centar

37m2, 5, lift, 25000 eura, Qubi} kej

34m2, 4,15500 eura, Qubi} kej

34m2,1, 25000 eura, Centar

31m2, vp, 24000 eura, Centar

U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova

JEDNOIPOSOBNI STANOVI

35m2, 5, 24500 eura, [iri centar

37m2 nov, 4, lift, sa stvarima, 32000

eura, Avenija

49m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava

U ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stano-

va

DVOSOBNI STANOVI

49m2,1, 25000 eura, Hotel Morava

57m2,14, lift, 22000 eura, Hotel Morava

47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, Hotel

Morava

54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava

54m2, 1, 33000 eura , Hotel Morava

61m2, 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava

55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej

53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej

58m2, 2, lift, 34000 eura, Qubi} kej

50m2, 4, 28000 eura, Nemawina

52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar

53m2, 3, 36500 eura, Avenija

55m2, vp, 28000 eura, Avenija

53m2 , 3, lift, 26000 eura, Alvad`inica

49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina

45m2, 2, 33000 eura, Centar

55m2, 3, 31000 eura, Centar

51m2, vp, 25500 eura, Centar

53m2, vp, 30000 eura, Centar

58m2, 3, 39000 eura, Vinara

U ponudi jo{ 55 dvosobnih stanova

DVOIPOSOBNI STANOVI

64m2,12 , lift, 33000 eura, Hotel Morava

53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava

67m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar

54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej

79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej

67m2, 4 , lift, 45000 eura, Alvad`inica

U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stana

TROSOBNI STANOVI

78m2, 3, 36000 eura, Hotel Morava

75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava

80m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej

71m2, 3, 41200 eura, [iri centar

52m2, vp, 19000 eura, Lu~ani

67m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava

U ponudi jo{ 47 trosobnih stanova

U ponudi na{e agencije velika

ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a

i seoskih doma}instava.

PONUDU MO@ETE VIDETI NA

SAJTU

www.gasonekretnine.com

KOMPLETNU AGENCIJSKU

PONUDU MO@ETE VIDETI NA

SAJTU WEB NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O

NEKRETNINE“ POTREBNI

STANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109,

065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

28 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINEOGLASI

PRODAJEM

OKRETNE I

PRENOSIVE

DVORI[NE

SU[ILICE

ZA VE[

TELEFON:

069/ 294-2-141

MALI OGLASI

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/ 861-7-988

SPECIJALISTI^KA

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

spec. stomatolo{ke pro-

tetike

^a~ak, Ko~e

An}elkovi}a 1

radnim danom

9-12 i 15-19 ~

subotom

9-12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim

karticama, gotovinski

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG, GR^KOG I

ENGLESKOG JEZIKA ZA

SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115

Marija

PRODAJEM U GOR-

WOJ TRNAVI, ISPOD

PLANINE JELICE,

KU]U OD 2 SOBE,

KUHIWE, LETWIKOV-

CA I GARA@E, I 12

ARI VO]WAKA,

MLADE [QIVE STEN-

LEJKE, ^A^ANSKA

RODNA, ORASI I 9

ARI [UME BAGREM.

TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM DVOSOBAN

STAN OD 56 M2, UL.

K.V. POPOVI]A, CG.

CENA 22.000 E.

TEL. 064/ 14-14-324

PRODAJEM STAMBENI

PROSTOR 39 + 24 M2,

NASEQE MALA

KOLONIJA, KOD SLO-

BODE. POTREBNA

MAWA ADAPTACIJA.

CENA MNOGO POVO-

QNA.

TEL. 063/ 128-8-840

IZDAJEM u Beogradu

dvoiposoban name{ten

stan u Ulici vojvode

Stepe ( CG,TELEFON,

klima i kablovska ) u

blizini FON, FPN,

Saobra}ajni i

Farmaceutski fakultet.

Tel. 064/ 155-9-160

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRADWA.

POSEBAN LETWI

POPUST. TELEFONI

032/ 800-200 I 063/ 606 979

IZDAJEM dvosoban

stan u Beogradu (40m2

),

kod Cvetkove pijace,

nova gradwa, komplet-

no name{ten.

Cena 250 eura.

Tel: 064/21-92-473

OTKUP STARIH,

DOTRAJALIH

NEISPRAVNIH I

HAVARISANIH

VOZILA.

TEL. 065/ 548-5-855

PRODAJE SE ku}a u

^a~ku, ulica

Mostarska 6.

Tel. 063/ 11-21-868

PRODAJEM nov

bansek za strugawe.

Tel. 064/ 286-15-64

IZDAJEM u zakup 3 ha

zemqe u Prisloni~kom

poqu.

Tel. 060/ 575-8-700,

727-026

IZDAJEM garsoweru

ili jednosoban kom-

pletno name{ten stan,

CG, kablovska.

Tel. 032/ 373 - 571,

064/ 82-92-720

POTREBAN SAPUTNIK - SAPUTNICI ZA

PUTOVAWE U GR^KU, SEVERNI DEO. ODLAZAK

21. 9. 2014, POVRATAK 29. 9. 2014. GODINE.

TEL. 064/ 077-1-271

PRODAJEM traktorsku

bo~nu kosa~icu IMT.

tel: 385-396

IZDAJEM jednosoban

renoviran stan na

po~etku Cviji}eve ulice

u Beogradu. Tel. 064/

24/54/179, Ne{ovi}

Emilija Savska 4

MEWAM ku}u od 85 m2

sa 4.70 ari placa na

Zlatiboru - Vodice

Dobroselski oput, za

jednoiposoban ili

dvosoban stan u ^a~ku.

Tel. 069/ 242-1-954, 064/

995 - 1 - 612

MEWAM dvosoban stan

u Novom Zagrebu -

Zapru|e, izme|u {kole i

vrti}a, za stan u ^a~ku.

Tel. 032/ 386-215,

066/386-215

POVOQNO vr{im

popravku ra~unara,

instalacija OS i opti-

mizaciju rada ra~unara.

Tel. 064/ 614-2-893

PRODAJEM LIVADU

U PRIJEVORU.

HITNO!

TEL. 063/ 898-4-913

PRODAJEM placeve od

17 i 7 ari u centru

Kotra`e. Tel. 064/ 11-

88-485

PRODAJEM veoma

kvalitetno balirano

livadsko seno i lucerku

detelinu. Poko{eno na

vreme i nije pokislo.

Tel. 060/ 738-1-790

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski

prostor razli~itih

povr{ina po

povoqnim cenama

(tel, adsl)

- Poslovno

izlo`beni magacins-

ki

prostor od 200m2 na

odli~noj lokaciji

800m od centra

grada (wc, tel, adsl)

- Lokal u

Nemawinoj 58

pored kafi}a

Le Piaf,130 m2,

centralno

grejawe,

telefon, mokri

~vor,

prilaz da

dostavu robe

- Magacinski prostor u

Obili}evoj ulici od 80

do 160 m2 (ima mernu

grupu - industrijska stru-

ja) na samo 800m od cen-

tra grada

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA

PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-197/14-

IV-2-01 kojim je utvr|eno da investitor GRAD ^A^AK , (PIB 101296508) iz

^a~ka, nije potrebno da izvr{i procenu uticaja na `ivotnu sredinu projekta

Transfer stanice komunalnog otpada "^a~ak" na k.p. Broj 1293/1 K.O.

Kowevi}i, ^a~ak

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu

na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

@alba se izjavquje Ministarstvu poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine

Republike Srbije, a podnosi se preko prvostepenog organa.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

^ITUQE

SE]AWE

DRAGAN

STEFANOVI]

17. 9. 2009 - 17. 9. 2014.

PET GODINA

nije sa nama.

Sestra MILENA

JAKOVQEVI]

14619

Dana, 14. 9. 2014.

navr{ava se DESET

GODINA kako nije sa

nama na{a

MILKA

SREDOVI]

Uspomenu na wu ~uvaju

WENI NAJMILIJI

Voqeni moj tata,

Bol i tuga se ne pi{u, ve} se

nose u srcu.

Ostavio si mi puno lepih

uspomena, da te ve~no pamtim,

da o tebi sa ponosom pri~am.

I ako je tvoj `ivot nestao za

tren, tvoja roditeqska qubav osta}e ve~na.

S' po{tovawem, ponosom i tugom, ve~no }u te ~uvati

od zaborava.

Tvoja }erka MILKA

MILUTIN

TO[I]

Dana, 13. 9. 2014. godine navr{ava se [EST

MESECI od smrti na{eg dragog oca i supruga

Pola godine ne umawi nam bol za

tobom,

jer te{ko je `iveti sa ranom u du{i.

Videti te svuda, a nigde te ne na}i,

iz na{ih srca, ti nikada ne}e{

iza}i.

TVOJI NAJMILIJI: sin MILE,

}erka MILKA i supruga RADA

MILUTINA

TO[I]A

U subotu, 13. 9. 2014. u 11 ~asova na Gradskom grobqu

u ^a~ku obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{oj dragoj majci

S' po{tovawem i qubavqu

Sinovi NIKOLA i SLOBODAN

14621

DRAGANI

DOMANOVI]

Dana, 8. septembra 2014. usnula je u Gospodu protinica

VERA PAVLA[EVI]

udova prote Miluna Pavla{evi}a

Sahrana je u subotu, 13. septembra 2014. na ^a~anskom grobqu u 15 ~asova.

]erke SVETLANA i DRAGA sa porodicama

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE

DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 29

Dana, 13. 9. 2014. godine navr{ava se

DVE GODINE od smrti

ZAHVALNI SINOVI STOJAN I ZORAN

14625

STANISLAVE

NEDEQKOVI] - BELE

Dana, 11. 9. 2014. godine navr{ilo se

JEDANAEST GODINA od smrti

na{eg dragog

Po dobru te pamtimo, a uspomenu na

tebe ~uvamo od zaborava.

ACO i MOLA

RODOQUBA

TRIPKOVI]A

14618

14617

14622

14623

14624

^ITUQE

SE]AWE

Smrt je nemilosrdna, ali nema mo} da izbri{e se}awe

na dobrotu, qubav i pa`wu koju su nam pru`ali.

PORODICE BOGDANOVI],

[IM[I] i RATKOVI]

Dana, 16. 9. 2014. godine navr{ava se [EST

MESECI od smrti supruga, oca, dede i pradede

Nikada ne}emo zaboraviti tvoju

dobrotu i plemenitost. Te{ko se

mirimo sa istinom da nisi sa

nama.

Ponosni smo {to smo te imali, a

tu`ni {to smo te izgubili.

Supruga MILICA, }erke QIQANA i GORDANA,

zet ZORAN sa porodicama

14620

RADO[A

KAPLAREVI]A

SE]AWE

7. 9. 2004 - 7. 9. 2014.

DESET GODINA je pro{lo a uspomenu na wega

~uvaju sin LAZAR i k}erke SVETLANA i JASNA

sa porodicama

SVETISLAV

JOVOVI]

pukovnik u penziji

Sa neizmernom tugom primili smo vest da je na{a

draga

preminula 3. septembra 2014. godine. Tvoja velika

qubav, dobrota i plemenitost osta}e zauvek u na{im

srcima.

Tu`ni sa lepim se}awima: DANA, DRAGANA, ACA,

TAWA, DANICA, TAMARA i ALEKSANDRA

RAJNA GABRE

ro|ena Suboti}

SE]AWE

Nedostaje{ nam!

TVOJI NAJMILIJI

MILIJA

NEDI]

iz Trbu{ana

14. 9. 2007 - 14. 9. 2014.

Dana, 16. 9. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET

DANA od smrti na{eg dragog

Toga dana u 13 ~asova obavi}emo pomen.

Sa tugom i ponosom.

WEGOVI NAJMILIJI

RADOVANA

BELI]A - RADA

iz Ostre

1956 - 2014

Dana, 14. septembra navr{ava se [EST GODINA

od kada nas je napustila na{a draga

Vreme nikada ne}e izbrisati

tvoju dobrotu i veliko srce gde

je bilo mesta za sve nas.

Bila si na{ oslonac, podr{ka i ponos.

Suprug VELIMIR, sin MILUTIN

i }erka DARA sa porodicama

DRAGOJLA

OBRADOVI]

ro|ena Kova~evi}

SE]AWE

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju dobrotu i veliko

srce, gde je bilo mesta za sve nas.

Bio si na{ oslonac, podr{ka i ponos.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Unuk BOJAN i unuka ANA

SAVO

VUJOVI]

27. 1. 1939 - 12. 3. 2014.

TU@NO SE]AWE

17. 9. 2013 - 17. 9. 2014.

S qubavqu te pomiwemo i ~uvamo od zaborava.

TVOJI NAJMILIJI

MILAN M.

BAKOVI]

Dana 18. septembra navr{ava se

godina od smrti na{eg dragog kuma

Uz puno qubavi, po{tovawa i se}awa ~uva te od

zaborava.

Kum SLOBODAN sa porodicom

ZARIJE ]ULAFI]

14. septembra u mestu Luge kod Andrijevice,

dava}emo GODI[WI pomen na{em

voqenom mu`u i ocu

Bol nije u re~ima i u suzama, nego u du{i

i u na{im srcima u kojima }e ve~no

`iveti. U srcu tuga, na grobu ti{ina a u

domu velika praznina.

TVOJI NAJMILIJI: supruga GORDANA i sin

BRANIMIR ]ULAFI]

ZARIJI ]ULAFI]

Dana, 17. 9. 2014. godine navr{ava se

^ETRDESET DANA od prerane

smrti mog dragog brata

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati

moja qubav ja~a od vremena i zaborava.

Sestra STOJANA

MILIVOJA

^ARDA^ANINA

Pro{lo je OSAM GODINA od kako

nije sa nama na{ dragi

Uspomenu na wega ~uvaju,

}erka VAWA, zet BOBAN

i unuci TAMARA i FILIP

RADOJE PLAZINI]

14. 9. 2014. godine navr{ava se

GODINU DANA od smrti na{e sestre

Uspomenu na wu s ponosom i qubavqu ~uvaju wene sestre:

MARIJA, MILICA i DRAGICA sa porodicama

DANICE DANE

\OR\EVI]

30 PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE

14606

14613

14615

14614 14616

14609 14610

14611

14617

14617

SE]AWE

Se}awe na Tebe `ive}e ve~no.

Supruga KATARINA i tetka NADA

RADOJE PLAZINI]

12. 9. 2006 - 12. 9. 2014.

14612

MILO[

2002 - 2014.

MILENA

2008 - 2014.

GLAVOWI]

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

14. 9. 2014. godine navr{ava se GODINU DANA od

kako nije sa nama na{a najdra`a

Istina je bolna,

tuga beskrajna,

re~i malo, a bola mnogo

da bi rekli koliko nam

MAJKO nedostaje{.

Suprug MARKO, sin NEBOJ[A,

}erka DRAGANA sa porodicama

DANICA

DANA

\OR\EVI]

14605

^ITUQE

Pro{lo je 35 godina od smrti na{ih roditeqa

MILOVANA MARI]A

1979 - 2014.

Sa ponosom se se}amo na{ih roditeqa.

DRAGANA i BRANE

ZLATIJE MARI]

1979 - 2014.

Dana, 3. 9. 2014. godine preminuo je na{ dragi

Sahrana je obavqena 4. 9. 2014. godine na ^a~anskom

grobqu.

O`alo{}eni: porodice OTA[EVI] i @EGARAC,

rodbina i prijateqi

RADOJKO

OTA[EVI]

1932 - 2014.

Dana, 15. 9. 2014. godine navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{e drage

Zahvalni za sve {to si u~inila za nas.

Suprug ILIJA, sinovi NENAD,

RATKO i RADI[A sa porodicama

DOBRINKE

VASIQEVI] -

TEOFILOVI]

Smrt bri{e samo nestvarne veli~ine, a istinske

u~vr{}uje i uzdi`e!

DRAGAN

PAVLOVI]

10. 3. 2014 - 10. 9. 2014.

SE]AWE

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomene.

Porodice: DOMANOVI] i TODOSIJEVI]

MILKA

TODOSIJEVI]

( 11. 9. 2013 - 11. 9. 2014.)

S posebnim pijetetom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je

na{a draga mama, baka i prababa

VOJKA KUR]UBI]

preminula 2. 9. 2014. godine u 22 ~asa u stotoj godini `ivota i sahrawena

4. 9. 2014. godine.

O@ALO[]ENI: sin MILORAD, k}i NADA, unuk SA[A, unuke VESNA i

TAMARA i ostala rodbina.

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE 31

14600

1460114602

14603

14604

14607

13. 9. 2014. godine navr{ava se POLA GODINE

od smrti na{eg dragog

Toga dana u 12 ~asova na

^a~anskom grobqu poseti}emo

wegov grob i obaviti pomen.

Dani prolaze, se}awa ne blede...

Sve re~i su suvi{ne da bi opisale bol, tugu i prazninu

koja je nastala tvojim odlaskom.

Ponosni na tebe {to smo te imali,

~uvaju te u svojim srcima tvoje, supruga NADA,

}erke SNE@ANA i JELENA

MILORADA

PAVI]A

1957 - 2014.

14608

PETAK 12. SEPTEMBAR 2014. GODINE