1203Relevantno trziste

Embed Size (px)

Citation preview

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    1/100

    EKONOMSKEIDEJE I PRAKSA

    BROJ 4

    Kvartalni asopis iz oblasti eKonomije,poslovne eKonomije i menadmenta, statistiKe

    i poslovne informatiKeEKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU / BEOGRAD, MART 2012 / WWW.EIP.ORG.RS

    U

    OVO

    MI

    ZDANJU:

    edomiru

    pi//ANelKolojpur-

    milivojeradov

    i-

    sanjapeKovi//branislavbori

    //bojanristi//ljiljanaKonti//jova

    namiljanovi//miomirjaKi//darK

    ovuKovi

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    2/100

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    3/100

    EKONOMSKEIDEJE I PRAKSAKvartalni asopis iz oblasti eKonomije,poslovne eKonomije i menadmenta, statistiKei poslovne informatiKe

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    4/100

    IzvCent z izdvk deltnostEkonomsko fkltet BeodKmenik 6, tel. 3021-045,fks 3021-065E-mil:[email protected]

    Dekan Ekonomskog fakultetaPof. d Mko Bckovi

    Dizajn korice i priprema za tampuMxnov Cetivewww.mxnov.s

    tampaugura Pint, Beodwww.c.s

    Godina2012.

    RedakcIja asopIsa ekonomskeIdeje I pRaksa

    Glvi uri i

    pof. d Miomi Jki

    Urii id aleksnd Pevi, vn. pof.d Vlde Milievi, vn. pof.d S Veljkovi, vn. pof.

    lvi Ripof. d Miomi Jkipof. d Mko Bckovi

    pof. d oe kipof. d Sini Zipof. d Neboj Jniijevipof. d rdovn Kovevipof. d Stipe Lovetpof. d Dn Pokjipof. d gojko riklovipof. d Boid Ceovipof. d edomi pid Ped Bjeli, vn. pof.

    d rdmil Dtinovi Mitovi, vn. pof.d S Veljkovi, vn. pof.d Vlde Milievi, vn. pof.d aleksnd Pevi, vn. pof.d klin Stojnovi, vn. pof.d Mioslv Todoovi, docentSvetoz Tnskovi seket edkcije

    Thii rtrJelen Cvetnovi

    Kontakt redakcijeTelefon: +381 11 3021 068Fks: +381 11 3021 068e-mil: [email protected]

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    5/100

    smisao i uloGa nadzora i Kontrole za vladavinuprava antropoloKo-politiKi pristupir ui

    patoloKa mo savremeniH KorporaCija Kao produKtideoloGije neoliberalnoG Kapitalizmaal Lurmiliv Rvis pvi

    erou-senova teorija u Kombinovanoj fonrajtovoj teoriji preferenCijeBrilv Bri

    primena analize KritinoG GubitKa pri sprovoenjutesta HipotetiKoG monopolisteB Riti

    predvianje spremnosti na promeneLil kti

    zeleni lanaC snabdevanja Kao imperativ

    drutveno odGovorniH Kompanijajv milvi

    roGer baCKHause, zaGonetKa moderne eKonomije nauKa ili ideoloGijamiir ji

    srbija i svet razvoj i inteGraCijedr Vuvi

    sadraj

    07

    21

    35

    47

    61

    75

    87

    93

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    6/100

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    7/100

    Kljune rei:

    nadzor, Kontrola, astoHleplje, vlastoHleplje, Gramzivost, Korisno, poteno,vladavina prava, Kazne.

    smisao i uloGa nadzora

    i Kontrole za vladavinuprava ak-kk

    edomir upi [email protected]

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012.

    jel KlasifiKaCija: K40, H70

    apstraKt:Tri uzroka i razloga za nadzor i kontrolu vlasti: problematinost ljudske prirode, obrascikulture, meavina korisnog i potenog. Kantova udnja za moi. Tri opasna svojstvamoi u okviru vlasti: astohleplje, vlastohleplje i gramzivost. Pretpostavke za dobru i

    efikasnu kontrolu: prihvatanje normi i zakona, zakonodavstvo i vladavina prava. ta po-sebno treba da podlee kontroli: predlozi i donoenje zakona, izvrna vlast, finansiranjepolitikih partija, osetljivi dravni organi (bezbednosne slube i tuilatvo, poreske,inspekcijske i carinske slube), dravna i javna administracija, javne nabavke, zdrav-

    stvena zatita, dravne institucije i mediji. Uloga kazni u nadzoru i kontroli.

    1Fu h u, U u Bu

    7

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    8/100

    Key words:

    oversiGHt, Control, vanity, power-Greed, Greed, useful, Honest,rule of law, punisHment.

    abstraCt:Three causes and reasons for oversight and control of the authority: problematic hu-man nature, patterns of culture, mixture of useful and honest. Kants longing for power.Three dangerous features of power within authority: vanity, power-greed and greed.Preconditions for good and efficient control: acceptance of norms and laws, legislation

    and rule of law. What should in particular be subject to control: draft laws and legisla-tive process, the executive power, political parties financing, sensitive state authorities(security services and prosecution, tax, inspection and customs authorities), state and

    public administration, public procurement, healthcare, state institutions and media.The role of punishment in oversight and control.

    SmiSao i Uloga nadzora i kontrole za vladavinU prava8

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    9/100

    Ti s zok i zlo z ndzo i kontol vlsti: pvi je poblemtinost ljdske piode,

    di poistie iz obzc klte jedno nod i tei iz poblem koji stv mevinkoisno i poteno.

    S pvim onizovnim zjednicm iskso je poblem: kko ih editi d bd i ko-isne i dobe i pvedne z sve lnove. Iz to poblem poizio je sledei: d li jebolje pvljti zjednicom pvilim oblik zkon ili to pepstiti ljdim, posebnoonim koji s se pokzli i dokzli d s sposobni, mdi i zboiti. Tko se Plton poetk, del Drava, zlo d politikom zjednicom pvljj njbolji m-dci (filozofi). Posle sopstveno vo iskstv s enikom, tininom Dionizijem izSikze n Siciliji, opedelio se z pvil, odnosno zkone. Zkljio je d i njbolj

    ljdsk volj moe l0ko d zvi ko neonien smovolj i d smo zkoni tomo d spee i d ede zjednic. u del Zakoni, iz njeovo pozno stvlkopeiod, pozov d dvi kojoj zkon zvisi od vlsti pvlj, i de on smnem sne, j vidim d je spemn popst. a dvi de je zkon ospod pv-lj, i de je vlst potinjen zkonim, j dobo vidim d postje sps i se i sveblodeti koje boovi ddoe dvm.1N Plton iz Zakona nslnj se aistotelpitnjem: D li je koisnije potinjvti se njboljem ovek ili njboljim zkonim?2aistotel odovo istie d zkon nem osenj koj bi se obvezno nl svkojljdskoj di.3To je zlo zbo koje se aistotel zle z vldvin zkon nevldvin pvlj (njboljih i njmdijih ljdi).

    Temeljne zloe z vldvin zkon, odnosno vldvin pv, de Imnel Knt.Po njem ljdsk piod kkteieudnja za moi. On pojedinnoj potebimoe d dje i dobe i ve ezltte. Opsnost od nje peti kd se ostvi okvi- vlsti. Pomo nje zvij se sposobnost sticnj ticj n de ljde. PemKnt, dobiti svoj vlst sklonost dih ljdi kko bi se molo pvljti njihovimnmjem i odeivti ih otovo je isto to i biti posjedu dih, ko pko oenjihove volje. Nije nikkvo do to tenj z tkvom sposobnou posjedovnjticj n de postje stst.4

    Pem Knt, sposobnost ticj n de ljde sdi tostk mo: st, vlst i novc.

    On je kzo d se pomo njih, ko ih immo, svkom ovjek, ipk moe pitei pomo i potebiti z svoje nmjee.5u okvi vlsti, kd te moi postn ststi,nstj ti opsn svojstv: astohlepljivost, vlastohlepljivost i gramzivost.6

    Z zlik od stoljblj, koje poizilzi iz ntnjih vednosti, posebno molne i dedi cene i dj znj, astohlepljivost je tenj zglasom asnosti, dje se zdovo-

    1. tri uzroKa i razloGa za nadzor i Kontrolu vlasti

    1 p, zk (715 a), Bigz, B, 1971, s. 145.2as, Politika(1286 ), kuu, B 1970, s. 104.3o. c. s. 104.4 iu k, aj u u, B, zb, 2003, s. 151.5 o. c. s. 151.6 shjj sbs ju j s jh ujcj u jh jju, shj, sbs

    j s jh ujc b jh sh s sbs j s jh ujc bjh s s. psu s sjj hjuju j, s u, ssbs ujh sh ss ubj u sju s. a sjs j ssbs usb i sjju ss jj sjh ss ss j jh ub.(o. c. s. 151 152).

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 9

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    10/100

    ljv pividom.7Pem Knt, stohlepljivost je bht.8On ti od dih lizitvo(pivijnje i svijnje) i licemestvo.9

    Knt smt d je vlastohleplje nepvedno, ko i vlstoljblje. Ono nstje iz sth dne pdnemo vlst dih. Zbo to se smevmo d vemenom steknemo vlst ndnjim.10Pem Knt, to je loe i nepvedno sedstvo koienj dih ljdi z svojenmjee.11Vlstohlepljem se pibvlj nklonost dih tko to se oni potebljvjko sedstv. Onj ko vlstohleplje zhvti ti od okoline stln potvd pivenostii divljenje i ime to stnj je d potebi sv sedstv d bi stlno odvo vlsto-ljbivo stnje. Vlstohleplje vodi nepvdi i neslobodi.

    gmzivost je ztk stst. Pem Knt, on sdi mo z koj se vezje dje dovoljn d zmeni nedosttk svke de.12gmzivost je v i pivtnoji linoj potebi, izzetno je opsn kd se zvij onizovnom del d-

    tveno i politiko ivot. Posebno je tetn kd se toleie okvi vlsti. Tek sekoienjem poloj vlsti vide njene zone posledice. Kd se pojvi okvivlsti on se ko vis ii. Postie je jo jedn v stst i osenje zvist.gmzivci jedni dim zvide i jedni de mze, povezje ih iskljivo intees.T vst zvisti ne spev ve ii mzivost. Loik je slede: kad moe on ioni, mogu i ja i mi. gmzivost postie ne zstvlj petite mzivih. gmzivi vlsti skloni s zlopotebi i potebi svih sedstv d zdovolje t stst. gm-zivost je neonien i beskonn. On je njee zok kopcije i kiminl okvi vlsti. volske je piode iskv, podstie i nov. On je isto-vemeno i tke piode. Z mzivost je kkteistin nezsitost. Zto je t

    opk stst potebno stlno ndziti i kontolisti.

    Di zlo z spostvljnje ndzo i kontole vlsti di fnkcionisnj vldvinepv je kltoloke piode. Poznt je injenic d je menjnje obzc klte invik zjednikom ivot izzetno teko, spoo i opteeje. Obsci klte invik spdj obsce i nvike do tjnj koje, kd se spostve zjednici,poobljvj ljde. Istoijski je dokzno d s ljdi njee obovi obzc klte

    SmiSao i Uloga nadzora i kontrole za vladavinU prava10

    7o. c. s. 152.8 p ku, bhs j uj u j juj sj s sh i s

    j sjs s u ju (j bj sb) ubj sj sh; -, bh j j su b, bu. J j j u, s c u: j bh jk ujk c?( j sus: j s h sj bs s, sj s j u j j s uuj). mj j jjb : , buu j bhs hjj uh us sb u usb s j, s s u s s s sj s ss,bhs sb juj b ss h ju. (o. c. s. 152).

    9 rju c k j s sju bus j uhc- u uh su u s jju u j . (o. c. s. 152).

    10o. c. s. 153.11o. c. s. 153.12o. c. s. 153. nc j jj j j j pu (B bs b ), j s

    ju s j su j b. iu ss, j u ubjs

    (b sj ) s s ju jus js, i s f b su uj, s , s j s j sju i b uj uu sju, s cj ( j) s ub, s ju s juj j -j j s s u. o ss uh , uj , sh ss, j j ss ( j ju u ) j j ssu b j ujcj sb s , js j ssj, su, j u ju s ss u s bj, s . (o. c. s. 153, 154.).

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    11/100

    i nvik. ako nis postojl pvil, nome i zkoni kd s ti obsci fomini, onise ksnije spoo i teko kljj, pimj i opstj. Iz to poizilzi d se vldvinzkon, odnosno vldvin pv tkvom kltolokom milje spoo i teko pimili se opte ne pim. Nesene istoijske okolnosti po zjednice, posebno opstvo,ostvljj d t. u novim okolnostim, povoljnijim, odnosno kd se izlzi iz po-konosti i opstv, oni se s otpoom i postepeno j. injenic je d opstvo doostvlj oiljke koji se teko iskljj iz kolektivne memoije. Ti oiljci njee seponvljj okvi poniznosti i poslnitv, li i pitvonosti, podlosti, neiskenosti,nepoveljivosti, do sovosti i nsilnitv. Kod njih je n del svojevsn opsk mo-ln mimikij.13u oslobnj od fiziko opstv stoliili s se i njeovi obsci oblik hjdije (sekivnj), skoije (skknj neije ivote) i socijlne izofe-nije (koj je posledic opskih i ideolokih vldvin).

    Pimei hjdko (sekivko) i skoko (skkje) obsc klte m-

    nifestj se fnkcionisnj svemene dve. To se ispoljv tko to vlst stlnoizbev d objvi svoje nmee i to ih ne stvlj n pove nim. Nvno,potebno je dobo eenom poetk d vlst sve nmee obzloi i temeljno -mentje. Poto to ne ini, ne se seljv smnj koj se izv molnommimikijom. Pimei to izvnj posebno s povezni s poezim i znim tksmi pltm ije se toenje pecizno ne obzle i de se novni tokovi kojim seneto finnsi ne znj, niti se mo poveiti z t s i n koji nin toeni. Bezjsnoe i vidljivosti zt se novc iz bdet izdvj, ko i bez poced bitnih zizdvjnje li i z koienje, stv se veenje n d ih vlst stlno sekjeili im ske njihove line ili pivtne bdete (depove). gni to doivljvj

    ko iznd i zlopoteb. Poto nemj politik klt koj bi kod njih izzvl -nsk neposlnost, oni se iz te smnje i nepoveenj pem vlsti n zne ninedovijj d izben obvezn plnj, posebno poeze. Tko poinj d pktikjmoln mimikij pem vlsti koj se doivljv ko svemen hjdij ili skoi-j, obvezn plnj ko smovoljni h. I jedn i d stn (vlst i ni)n tj nin spevj d se vldvin pv spostvi ili je vj ko je fomlnospostvljen. Tko nstje obzc smnjienj, nepoveenj i obostne peve.

    u spostvljnj vldvine pv nije dovoljno smo doneti dobe zkone ve ih i pi-menjivti n dosledn nin. To podzmev potpn jvnost pimeni. Z donoenje

    zkon i pimen teb d stoje ne smo nbojne zkonske odedbe ve i temeljnobzloenj s vljnom i boljom mentcijom. Posebno s i vlst i ni osetlji-vi n spodel bdetskih sedstv. On vlst koj potpnosti klji jvnost n-mee i toenje sedstv stv poveenje n. Dim eim, to zni poveenje dv, odnosno vlst. Zbo to je, d bi obzc nepoveenj i molne mimikijebio sveden n minimm ili iskoenjen, potebno d vlst bdet potpno osvetli. Bdet

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 11

    13o j s sjj s j XX J Cj. p j Cj uucj sus sj s s sc j s.psus b s u j uusu s b su c bj o -

    h sb s us j j j s sc. p Cju, ju j ssu j sju uj, s, j, u, u s j s, j u s suju sj. Cj, , s juj s ss s, sus ju uh. p ju u j b-b h j j jju s sj s, j, s.Cj juuj jjs bj u su uuju s sc. (J Cj, Bkskpus, Sb , j. 2, Ss j u us, z ub s ss,kj , B, 1991, s. 409-410).

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    12/100

    teb d z ne bde stkleni dep14 koji se vek moe poledti i videti s imese spole i z t se potebljv.15

    esto se izi sdovi d je n obzc klte mentlitetsko kkte. N tj nin sezkljje d je to neto to do tje, to je nepomenljivo i to e vek d ns pti,posebno d e dolziti do izj kd se pojve novine koje teb d modenizj z-jedniki ivot p i d temelje vldvin pv. Tno je d mentlitet poobljv i mnooto zdv i otev, li nije tno d nije pomenljiv. Oni n vlsti koji mentlitetkoiste ko libi i opvdnje z svoj neinjenj, kd se ne ponj onko kko nlnome, zkoni i popisi i pem obenjim koj s nim dli pedizbonoj km-pnji zbo kojih s i dobili njihovo poveenje, time pokvj d pik d je mentlitetzok njihovo nelelno ponnj i sklonosti koptivnim dnjm.16

    Ono to je kod ljdi tjnije jeste kkte. Ko filozof mol i temeljiv filozofije libe-

    lizm, Knt je pido veliki znj vspitnj z fominje kkte. Pem njem,ovek smo vspitnjem moe postti ovekom.17D bi vspitnje z dob kktespelo, ovek moe vspitvti smo ovek koji je vspitn.18Z dob kkte bit-no je d se jo detinjstv ksnije i mldosti, z pomo vspitnj i obzovnj,de linost nivezlne ideje, vednosti i pincipi ko to s istin, pvd, dobo,

    SmiSao i Uloga nadzora i kontrole za vladavinU prava12

    14d j j jus u j sj s j su u b sjj s jj. U j ub j j sb s. z u , sus b b bu j j u js. z j jbj s j

    su, j u j s.15db j bu s. S u sj s sj mss f -

    sj c , u u s, j u s u uj . g u uu u sj jh b u s bj, s u , j bj bu ju, j b u, cu s s bj j u su s s s b u. n , s uu s s j ss j u cu, , h j u b cu s us s juju us . d j bj sf sj u u. a us s su us s u j, jju -j scjs . U us j j , ub s ju uju u ju j su b u u u . z ujh b, h c s u sj, u j rs sucj s - . n u u sj sj 2.300 sh , jh su

    300 su 2.000 js, j bu su buu. n u c ssj j 400 suh . tu su u b su u ju jb j bu, s s uus u b ju su s u j.

    16pb u j u j ms vb u psskj c uhu k j j , sb s ju u j s ,s s u , sus sbs. U suju , us, u-s b s ub. a s b ju uj s u j h j usj. a s ju u scj u u bj, j, suj sbj b uju us, s, us us j s. U jj s, s Sbj j sh ssh XX u nu (s cj), u su uu jjjh js-jh j. s su ju b f s us. njh j s us. U nj, su jh u hjs ju

    , ssb s s h j s us, u su jh j, b j sj h bc s u. t ju su j u u sj j s u ju s u us,scu, s, uss cs. j c sj j s j h.

    17 iu k, vsj c, B, B, 1997, s. 11.18o. c. s. 11.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    13/100

    ljbv, lepot, slobod, solidnost, ljdsko dostojnstvo, vnopvnost. Sve to eno kkte ini ovek molno kltnim, odnosno ovenim. I to je ono tjno to jez ljde poeljno. Molni kkte dopt pomene linosti n osnov novih znnji iskstv. To je ono to je pomenljivo i to je poeljno okvi kkte linosti. alipotpn pomen linosti s stnovit molno kkte je opsn. On pokzje dkod jedinke (ovek ko bioloko bie) nije temeljen moln klt, odnosno ize-n linost. Teke s, esto i nemoe, pomene vih kkte. Zto se oni doboeenom dtv i poetk de pod ndzoom i kontolom d se ne bi otli i zvldlizjednicom i dvom. Tmo de oni ovldj nstje pko z nomln ivot. Iz tozlo je vno d se vodi n o tome kkvi se kktei jednom dtv fomij.Z ozbiljn i odovon dtv to je pvo i njbitnije stteko pitnje.

    Tei zok i zlo z ndzo i kontol vlsti poizilzi iz poblem koji nstje kd seizmej korisno ipoteno. Postvlj se pitnje d li je sve ono to je koisno istovemeno

    i poteno? Iskstvo pokzje d njee nije jedno i poteno sve to je koisno. Potenoje vek koisno koisno ne mo d bde poteno. Nespono je d neke koisti mobiti i potene. u pktinom ivot, ko ljdi svoj delovnj i ponnj podede smokoisti, mo lko d zve potebi svih sedstv d ih ostve. Sedstv s t kojkktei ostvenje koisti. upoteb mnoih sedstv ostvenj koisti skobljvse s potenjem. Dim eim, ne bi se smel potebiti sv mo sedstv ostvi-vnj koisti, ve smo on koj podle potenom odnos, odnosno istini, dob i pvdi.Zto je potebno kod ljdi zjednici, kko je pepoivo Miel Fko, pospeiti i oivetiintees z koisno i poteno.19Je, kd tj intees slbi slede nelelnosti p i zloin.20

    Lin koist, ko nije zsnovn n potenj, dobij eoistik kkteistik, odnosnopedstvlj zdovoljenje potebe z njom po bilo koj cen. Eoizm je ptolok pojvkod linosti, on linost v i svodi n jedink (biolok injenic). Z jedink viloik peiveti. To je onsko stnje koje v ovenost. Posebne koisti, ko nissklene s optom, tkoe s izvo znih vst zpcij odeenih pcij. Onepospej nevnopvnost, iskoivnje, podel dtv n mli boj osiono i oholobotih i veliki boj siomnih i bednih. Posebne koisti dtveni ivot mo d nesnevnote n jednoj stni mli boj pebotih koji se e lksz i veliki bojsiomnih i bednih koji s n ivici ezistencijlno opstnk.

    Lin i posebn koist dobijj posebno mesto ideoloijm pmtizm, tilitizm i in-stmentlizm. Pmtinost nije po sebi ni v ni dob, li ko on postje ideolokosedstvo ond zvv ooljenom pmtizm. Ooljeni pmtizm je nemilosdn svojim nmem i elizciji, je posee z svim sedstvim ostvivnj ciljev. N lost,dtv bez demoktske tdicije, kd poinj d pomenm spostvljj demoktskvldvin, esto bivj tve ooljeno pmtizm. Ti ooljeni pmtici poetk pomen dtvim bzo se pojve n sceni, iko ih veme pevt nide nije bilo ili s bili nevidljivi.Izlzei iz nevidljivosti, oni pokzj spetnost i spemnost d se klje tokove pomen kojiomovj velik koist. Popt vetih cikskih mioni nmetn se dtvenoj sceni.Kd se dokopj bitnih mest i lo dtv i politici, pok pv piod eoistin(sebin), pnointeesn, s oomnom voljom d iskoiste sitcij pometnje koj pti svk

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 13

    19m Fu, n kj, i jc z Sj, Ss kc, n S, 1997,s. 104.

    20k , , ubj, c j ub sj j s s bs, u, sb, . tb u, sj (o. c. s. 104).

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    14/100

    pomen d svoje potebe i inteese zdovolje ne biji sedstv. goli pmtici s beskon-ni i beskplozni mzivci. u politiki ivot lze ko liste; odseete im jedn deo oni seodi i nstvljj s onim to imj. Njihov loik je sni se i peivi. Iskstvo je pokzlod se oni vek pvi sn i d omovj sebi velik mzivost bez ikkvo osej z dekoji z njih vemenom postj smetnj. Zlopotebljvji libelne ideje, oni isti d s svikoji im smetj nesposobni i kt, koje se teb osloboditi. u blem oblik nekko bi ihposlli n pt bez povtk (tjn ekonomsk micij) ili svojoj iskenosti izbcili n nekodtveno smetlite. goli pmtizm svemenosti zvv ko novi vvizm.21

    Ovj tei zok i zlo z ndzo i kontol vlsti poizvod je donj svemenoj stvno-sti. Sovnje s pojvm koje on podkje, ko i njihovo zstvljnje, peispitivnje i n-lenje pvednih eenj, bitno je z spostvljnje sinosti i stbilnosti dtv i dvi.

    D bi kontol bil dob i efiksn potebno je d norme izakoni bd oslonjeni n nivezlnevednosti ili izvedeni iz njih. Z zlik od vednosti, koje s pstktne (optvje), nome skonketne. Nome s meil i pvil. Iz svke nome nlzi se nek vednost. u slj ndzi-nj i kontole vlsti, t vednost jepravda. Nome zsnovne n pvdi s pvine. Nesponoje d se nomm mnoo to oniv i zbnjje, li se mnoo to omoje i eje.Pvnim nomm se osiv sinost i stbilnost ivot n dtv i dvi.22

    Nmetnt pvil ponnj oblik zkon st s koliko i onizovn dtv.Je, smo pnjvnje pvil omov min ezistencij pojedinc dtv.23Stvnje zkon, to ini zkonodvstvo, opisno (je) ko ono koje je skopno s nj-ozbiljnijim posledicm, po svojim efektim k dlekosenijim od ponlsk vte i b-t.24Zkonodvstvo z ljde je instment velike moi koj im je potebn d pibveneko dobo i d odvj. Ono to im je potebno, to jo nije neno, jeste kontro-la zakonodavstva d bi bilo izbento veliko zlo.25Nespono, zkonodvstvo je ovekotvoilo potpno nove monosti i dlo m osenje moi nd njeovom sdbinom.26

    SmiSao i Uloga nadzora i kontrole za vladavinU prava14

    21 i fj b u j u j su u u ss j s j ssj u subu j bs s bu, j su h b s: sh cj, fs, fsjsh hcj, , u, hj s, ucj j sh ub j su u (u u u),s . S bs j j j bs j j jh ssh . Bs B sb ju s sj s sj ssbs u s . Scj bs j j s. ob s u u j j u su . o j j sh u jc su c. n uu u s f-suj uuj ssh s fsj cj scj cj bsjcj jj sc. n j s j j u bu ju. Jf, su hu j b uu cj fj, c, c ju suj s uj sc.

    22p sjj , j. ju: bj j ubj j scj, u u u j j . (d r lu, U u , nuj, B, 1968, s. 200.).

    23Hj ju su Hju. (Fh a. Hj, p, ks sb, Sub s, Cid,B, pc, 2002, s. 72.).

    24p rhfu Fhu a. Hju. (o. c. s. 72.).25ncs su u nj u s su .26Fh a. Hj, p, ks sb, Sub s, Cid, B, pc, 2002, s. 72.

    2. pretpostavKe za dobru i efiKasnu Kontrolu

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    15/100

    Zkonodvstvo bi teblo d bde zsnovno npravdi.27To je petpostvk z spostvljnjedobo eeno dtv. Tkvo dtvo oblikovno je d npedi dobo svojih lnov.28Onoje dtvo kome svko pihvt iste pincipe pvde i zn d ih di pihvtj i komeosnovne dtvene stnove zdovoljvj ove pincipe i d se zn d ih zdovoljvj.29

    Spotno, ko zkonodvstvo ne poiv n pvdi, mo je smovolj i zlopoteb onihn vlsti. Zbo to je znjno spostviti vladavinu zakona, odnosno vladavinu prava,oslonjen n pvd. Cilj vldvine zkon, odnosno vldvine pv, jeste d sve z-jednici i dvi stvi okvie zkon. Dim eim, d niko ne moe biti iznd zkon.Moe neko biti izvn zkon. ali ko s zkoni dobi i pvedni i ko se pimenjj, oni ebiti pivedeni zkon. Cilj ideje o vldvini pv jeste d onii vlst kko bi se izbelsvk psoltn i lin vlst, otklonil njen dejstv pod ticjem intees ili izliv ststi, ikko bi se zliite domincije i tinije ovek nd ovekom zmenile spostvljnjem vl-dvine bezlinih, bezpistsnih, objektivizinih i eltivno cionlnih, mnih pvil.30

    N znj onienj vlsti pozoio je Knt kd je istko d pks kojom se diepolitiari (pod. ..) stvi je majstorija pi em s im sve misli peene n to kkod povlj njvioj vlsti (d ne bi pomili svoj pivtn koist), d iznevei nod, po monosti i ceo svet.31

    To je zlo d vldvin pv teb d obezbedi ndzo i kontol njeove pimene. Je,vldvin pv je oiledno tijesno povezn s slobodom. Ovo moemo vidjeti zm-tji pojm pvno sistem i njeov tijesn poveznost s popisim koji odejpvd ko pvilnost. Pvni sistem je pindni poedk jvnih pvil oslovljenih n

    cionlne osobe s ciljem d edi njihovo ponnje i obezbijedi okvi z dtven s-dnj. Kd s ov pvil pvedn on stnovljvj osnov z leitimn oekivnj.On konstiti osnove odnos n koje osobe mo d se oslone jedn n d i d

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 15

    27p j uh us, j s ss jj. J j b s bc j j s; n s us, b fs b u, ju s fs uu su . S sb sjujs su ju u bsj b. i s ub sb h uj u bu sh. o j s j su u c b s j uju . p , u - uu sb j s sus sju s j; bbj jsu

    j u uh s k jush s, s su bs. (d rs, tj , Sub s, Cid, B, pc, 1998, s. 21-22.).

    28o. c. s. 405.29o. c. s. 405. db u u j u j j shj . t u-j j ju su b ju ju jju c hj-ju. p b u u j u u, j shj j j sb: js, su us ( j fs shj), j usuju u uj suju sjj u ju u sj jh j. J shj j sbj u j sjj u j sj, jj ss u us j j sbj b us suj s su .Sbs shj s : sj u j u cj j hbujju b bj ss . (o. c. s. 406.).

    30 i sjj s vjs S, v j , rus, s. 1 ij -

    s j , j sj b uc s , sus s bs u, , . k, s c ss j j, jh , jh , us, , u, cu su s s . t j, j, u j jus. p u j uuj uj u csu j bjju su ss sjs j , , h ( s), cs u sju . (o. c. s. 6.).

    31 iu k, U sb, Ss ffj sj, , ij, B, 1974, s. 159.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    16/100

    ispvno piovoe kd se njihov oekivnj ne ispne. ako s osnove ovih zhtijevnesine, nesine s i nice slobod ljdi.32

    Vldvin pv podzmev d e ljdi pihvtiti sve dnje ili deltnosti koje pvnpvil zbnjj ili zhtevj. Pve izbevji de obvljji. Sistem pvil kojije nslovljen n cionlne osobe d bi onizovle svoje ponnje odnosi se n to tone mo i ne mo d de. On ne moe nmetnti dnost d se di ono to se nemoe diti.33Tkoe, vldvin pv podzmev d oni koji donose zkone i iz-dj nedbe to de doboj vjei. lnovi zkonodvno tijel, sdije i di slbenicisistem, moj d vjej d se zkoni mo potovti; oni teb d petpostve d bilokoje nedbe koje se izdj mo biti izvene. tvie, ne smo d vlsti moj d dje-lj doboj vjei, neo njihov dob vje mo biti piznt od onih koji s podeeninjihovim pvnim ktim. Zkoni i zpovijesti pihvtj se ko zkoni i zpovijesti smoko se opteno vjeje d e se oni potovti i izvvti. ako se to dovede pitnje, dje-

    lovnje vlsti, vjeovtno im neki di cilj ne cilj onizovnj ponnj. Konno,ovo pvilo izv zhtjev d pvni sistem teb d pizn nemonost izvenj koodbn ili mk ko blvj okolnost. u pimjeni pvil pvni sistem ne moeposmtti nesposobnost izvenj ko beznjn.34

    ako zkon nije pvedn ond ne bi teblo d potjemo niti d m se pokov-mo. Izvvnje to nepotovnj teb d se mnifestje ko nsk neposlnost.gnsk neposlnost podzmev d nepvednost zkon bde jsno fomlisn imentovno potkepljen, d se nensilno poke neposlnost i d se zhtev zizmen zkon do kj izdi i istje. Tkoe, nsk neposlnost teb potebiti i

    sitcijm kd se zkoni ne pimenjj i n tj nin omovj tet ili stnje nele-lnosti i bezkonj. Tmo depravo nem moi mo postje pvo, v se vldvi-n pv. upvo, d bi to bilo speeno potebno je ndziti i kontolisti pimen pv.

    Nejsni zkoni, ko i nejsn jezik zkonim, izvo s velikih poblem koji dovode pitnje vldvin pv. Iskstvo pokzje n osnov fomlisnj zkon d je n

    pravni jezik doiveo nervni slom.

    Jo jedn poblem koji dovodi pitnje vldvin pv jeste inflcij dozednihzkon i nedosttk sistemskih zkon. u dobo eenom pvnom sistem loino je

    d iz sistemskih zkon poizilze svi ostli zkoni koji eli nek od posebnih oblstiivot dtv i dvi. Spotno, kod ns immo pevie dozednih zkon (kojiesto jedni de dovode potnje i iskljj) n mlo n ili nlono kko jednmd to izee pevie istoije n mlo eofije.

    Ne iskstvo, s pokjim spostvljnj vldvine pv, pokzlo je dv vekmodene spske dvnosti d ni ljdi vole pvd li ne potj pvni poedk. 35Dim eim, oekj z sebe pvd li se teko pidvj nomi, zkon i popi-s. Tkoe, vlst je pokzl tom peiod sklonost d bez kontole i ndzo sklizne nelelnost i smovolj. Vlst je sklon esto d biti vn zkon i d mnoimsljevim inoie ili sspendje vldvin pv. Nekontolisn vlst neinjenjem ineodovono poizvodi dtven i dvn nomij.

    SmiSao i Uloga nadzora i kontrole za vladavinU prava16

    32d rs, tj , Sub s, Cid, B, pc, 1998, s. 221.33o. c. s. 222-223.34o. c. s. 223.35u uj, d uj, j , B, 2004, s. 174.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    17/100

    Bez pihvtnj i ivljenj nomi njiem smisl i oblik (obijnih, eliijskih, mol-nih i pvnih) i vldvine pv, odnosno zkon ideje o eenj dtv i dve z-vvj poplistikim ideoloijm; ptije toitnim onizcijm; pojedinci smovolji (tini i dikttoi) ili poslnitv (podnici).

    Pimno bi teblo kontolisti pedloe i donoenje zkon, izvn vlst, finnsinjepolitikih ptij, osetljive dvne one (bezbednosne slbe, tiltvo, poeske, in-spekcijske i cinske slbe) dvn i jvn dministcij, jvne nbvke, zdvstvenedvne institcije i medije.

    Zto kontolisti pedloe i donoenje zkon? Iz dv zlo: d se tvdi d li pedlo-eni zkon obhvt pojv ili odnos ili poblem ili deltnost ili oblst optimlno i p-vino; i d se pilikom donoenj zkon zkonodvnoj vlsti mndmnim pedlozizkon ne obezvede i obesne. Iskstvo je pokzlo d se strunjaci bez savesti podiktt monik iz vlsti ili zbo kompinostistrunom mimikrijom stvljj slbeoistikih i posebnih intees i d pem njim fomli pedloe zkon. To je zloz kontol nezvisnih dvnih on pi pedlnj zkon, li i d zkonski pedlozipodle obveznoj jvnoj stnoj povei pe neo to do zkonodvno telo. Tkoe,potebno je kontolisti i donoenje zkon d posebni ptijski inteesi ne obesne i

    obezvede dobe zkonske pedloe. u donoenj zkon jedini kiteijm koji teb pi-menjivti jeste bolji i moniji ment.

    Kontolisnje finnsinj politikih ptij je izzetno bitno zbo moe politike kop-cije. Politik kopcij je njopsniji oblik kopcije, s njteim posledicm dtv idvi. Peko nje se kompij vhovi vlsti i svi vni i vitlni dvni oni. Kopcij politikim ptijm njee se zvij oblik tovine ticj peko koje se mopoivti i izlsvti selektivni zkoni i omovti zne vste nelelnosti. Ptempolitike kopcije mo se kpovti vn mest vlsti i dvnim onim. Tkoe,on spj vlst i kiminl, to zvv znim oblicim cen. Politik kopcij n

    politikoj sceni zvij vldvin cen. Pomo nje celokpni politiki ivot moe senti me cen iz kojih se teko izlzi.

    Izzetno je bitn kontol bezbednosnih slbi. Posebno zbo to to one mo bitizlopotebljene line i posebne svhe. Kod ns s poteklom peiod monici vl-sti teko zlopotebljvli bezbednosne slbe z cene i likvidcije. Civiln kontoltih vnih slbi svodi ih zkonske okvie i podstie visoki pofesionlizm njim.Kontol je vn i zbo sdnike mee koj moe, to se i dolo, d slbe v-e zne opsne poslove i zlopotebe vezne z diskvlifikcij ideolokih i dihneistomiljenik. T kontol onemov meetenj tmnim postoim njihovodelovnj. Kontol tih slbi spev i ticj monik. Bitn je i kontol tiltv koizzetno osetljivo on bitno z iste i podiznje optnic.

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 17

    3. ta nadzirati i Kontrolisati?

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    18/100

    Kontolom jvnih nbvki kontolie se toenje bdetskih sedstv koj se esto zlo-potebljvj i izvo s nelelno boenj pojedinc n fnkcijm. u toj oblsti polosti kod ns covl je kopcij koj je izme ostlo omoil monopolskepozicije odeenih poslovnih kov poslovnj s dvom.

    Bez kontole omovj se nelelnosti i kopcij dvnoj i jvnoj dministciji.S tom kopcijom se njee sovj ni pilikom elizovnj svojih obvez,poteb i intees. u noj polosti mnoo to je nelelno i koptivno eno,n t kzj i ni istivnjim kopcije. Dvn i jvn dministcij s pecepciji n n visokom mest po koptivnosti.

    Osetljiv oblst kd s pitnj potebe n je zdvstvo. Ono, ko nije pod kon-tolom, omov dve vste kopcije: ml (iznosi koji se dj ili te nis veliki li jezto kopcij msovn i konketno po ne) i velik (nbvke lekov, instme-

    nt i medicinske tehnoloije). Velik kopcij je mnje vidljiv z ne, li je izvooomno botstv z one koji njoj estvj. Sto ov izzetno znjn oblst zivot ljdi teb stlno kontolisti. Pem istivnjim, ni poed ptij i sdstvzdvstvo i leke oznvj ko njkompinije.

    Ono to je osetljivo z jvni posto, odnosno jvnost, jes mediji. Zbo tekih zlo-poteb ime slobode mediji s esto zok i izvo zenj jvno posto neistinm, polistinm, klevetm, mnjom, veblnim tovim i hknjem ipodsticnjem n nsilje. Bez kontole vlsnitv t vn jvn deltnost moe lkod zvi km opkih i vih, k i kiminlc i kiminlnih p. Mediji

    km bot tkoe mo d bd zlopotebljeni, smevji i fosijisvoje inteese koji njee dovode pitnje konkencij. esto se nelelni poslovi zenom i popndom otovnom jvnom posto pikivj smevnjemjvnosti n spoedne i nebitne stvi i doje. Kontol medijskom posto nezni enje slobodne ei i voenje cenze ili tocenze ve spevnje m-niplcij s jvno zbo sebinih, eoistikih i posebnih intees. Mediji s dnid pomovi jvni dh i jvn odovonost i d n tj nin podvj vldvinpv. Vldvin pv, pvo, nt je slobodno i pofesionlno delovnj me-dij jvnom posto.

    Z ndzo i kontol znjn je kaznena politika koj teb dpreventivno delujena

    one koji ke nelelnost, zlopotebe, dtven i dvn tet ili dovode pitnje ivj vldvin pv. Vldvin pv peko kznene politike pokzje efiksnost idje konketne ezltte. Pekioci i poinioci kivinih del, ko se ne pived zkon ine knjvj, kompomitj vldvin pv.

    Kzne teb d ti n mehnizm sil: d slbe elj koj ini zloin pivlnim, djj intees koji kzn ini stnom; d peoken odnos sn tko d idej o kzni injenim nepovoljnim posledicm bde ivlj od ideje o zloin i koistim od nje. reje, zni, o mehnizm intees, njeovih pomen, nin n koji ovek sebi pedo-v i ivosti te idejne pedstve.36Kznom teb d knjeni oseti t zni izbitimonost slobodno spolnj svojim dobim, svojom , svojim vemenom i

    SmiSao i Uloga nadzora i kontrole za vladavinU prava18

    36n kj, i jc z Sj, Ss kc, n S, 1997, s. 103.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    19/100

    svojim telom, d bi isto to potovo i kod dih. Kzn koj obzje postojne i lkozmljive znke teb i d pestktie spoed intees i dinmik ststi.37

    esto se kznen politik obelev ko epesij. To nije tno je je epesij vezn zzlopoteb zkon i sedstv pilikom knjvnj. Iskstvo pokzje d ble kznemo d se odvj dtvim kojim vein n odlikje zmno ponnjei delovnje i de postoji pilino velik slsnost izme osej dnosti, odovonostii pihvtnj pvno poetk. gde to ne postoji i de je dtvo stnj velike nesi-nosti, nestbilnosti i kolebnj potebno je otim kznm zstviti pojve i odnosekoji ine nesinim i nestbilnim, posebno nelelnosti, kiminl i kopcij. N toje pozovo i jedn od filozofskih tvoc nsko dtv Heel: ako je dtvopo sebi jo kolebljivo, td se knjvnjem mo dti pimje, je je sm kzn pimjenspm zloin.38Pem Heel, nestbilnom dtv otre kazne po sebi i z sebenis nit nepravedno neo stoje odnos s stnjem vemen (pod. ..).39

    Ote kzne kolebljivom i nestbilnom dtv delj peventivno. One pom d sevsti i fnkcionie vldvin pv.

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 19

    37o. c. s. 104.38g Wh Fch H, os c ffj , vs ms Sjs, Sj 1989, s. 347.39o. c. s. 37.

    7. literaturaaistotel, Politika, Klt, Beod, 1970.

    Cviji, Jovn, Balkansko poluostrvo, Sbn del knj. 2, Spsk kdemij nk imetnosti, Zvod z dbenike i nstvn sedstv, Knjievne novine, Beod, 1991.

    pi, edomi, Politika i poziv, Joslovensko denje z politike nke, i-oj tmp, Beod, 2002.

    pi, edomi, Politika i odgovornost, udenje z politike nke Sbije, iojtmp, Beod, 2010.

    Fko, Miel, Nadzirati i kanjavati, Izdvk knjinic Zon Stojnovi,Semski Klovci, Novi Sd, 1997.

    Heel, geo Wilhelm Fiedich, Osnovne crte filozofije prava, Veselin Msle,Svjetlost, Sjevo, 1989.

    Hjek, Fidih, a., Pravo, zakonodavstvo i sloboda, Slbeni list, CID, Beod,Podoic, 2002.

    Knt, Imnel, Vaspitanje dece, Bet, Beod, 1997.

    Knt, Immnel,Antropologija u pragmatinom pogledu, Bez, Zeb, 2003.

    Knt, Immnel, Um i sloboda, Ideje, Beod, 1974.

    Lki, rdomi, Uvod u pravo, Nni knji, Beod, 1968.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    20/100

    Plton, Zakoni, BIgZ, Beod, 1971.

    rols, Don, Teorija pravde, Slbeni list, CID, Beod, Podoic, 1998.

    Stnovi, Vojislv, Vladavina prava i izgradnja pravne drave, kopis.nji, o, Drama razumevanja, ioj tmp, Beod, 2004.

    Webe, Mx, Protestantska etika i duh kapitalizma, Veselin Msle, Sjevo, 1989

    SmiSao i Uloga nadzora i kontrole za vladavinU prava20

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    21/100

    Kljune rei:

    KorporaCija, menadment, drutvena KorporaCijsKa odGovornost,poslovna etiKa..

    patoloKa mo

    savremeniH KorporaCijaKao produKt ideoloGijeneoliberalnoGKapitalizma

    prof. dr andjelKo s. [email protected]

    prof. dr milivoje [email protected]

    dr sanja [email protected]

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012.

    jel KlasifiKaCija: G30, m14

    apstraKt:ta je sadraj i zadaa korporativnog upravljanja u oblasti korporativne drutvene od-

    govornosti i zato je ono vano i kako ograniiti tzv. patoloku mo savremenih korpo-racija, kljuna su pitanja koja e biti elaborirana u ovom radu. U smislu prethodnokazanog, u radu emo potraiti odgovore i na pitanja koja se sama od sebe nameu idolaze od kritiara korporativne drutvene odgovornosti, od kojih neka glase: Zbog egabiti moralan (poten)? Zato raditi ono to je ispravno, pogotovo kada mnogi oko vas

    profitiraju radei upravo suprotno? S druge strane, jedna od polaznih teza je da se nemali broj pobornika naglaenije korporativne drutvene odgovornosti zaista trudi daobjasni koliko su ovakva pitanja izlina, a kljuni argument im je da kompanija moeuspjeno da posluje ukoliko to ini (i) poteno. Drugim rijeima, firma moe imati profit

    a da pri tom posluje odgovorno u odnosu na stejkholdere i ivotnu okolinu.

    1es Fu, U C g;2es Fu, U C g3Fu u hjs k, U C g

    21

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    22/100

    patoloka mo SavremeniH korporaCiJa kao prodUkt ideologiJe neoliBeralnog kapitalizma22

    Key words:

    Corporation, manaGement, Corporate soCial responsability; business etHiCs

    abstraCt:What is the context and demands of the corporate management in the area of corporate

    social responsibility and why it is important and how to limit, so called, pathologicalpower of modern corporation, are the key questions that would be elaborated in thispaper. Following what was previously said, in the paper we will try to find answers con-cerning questions that comes from those that criticize corporate social responsibility

    and some of them are: Why should we be moral (honest)? Why should we do what iscorrect, especially when lot of market actors make a profit doing opposite? On the otherhand, one of the starting thesis is that one small number of the supporters of the socialresponsibility try to explain that those questions are obsolete and the key argumentis that the company can perform well even if does business (i) honestly. In other words,firms can gain profit even if they make business responsibly relating to other stakehold-ers and environment.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    23/100

    Kopocijsk dtven odovonost (Copote Socil responsibility, enl.) se nj-

    kem moe pedstviti ko oekivnje d e fime ili pojedinci dobovoljno initineto z poboljnje stnj dtv opte. Md s se slino dim nommi vijednostim, ktivnosti kopocij koje se smtj dtveno odovonim veme-nom mijenjle, dns kd ivimo sistem kojim dominij kopocije, i dje snslovi tip ptolok mo kopocij dio ne svkodnevice, objektivno posm-tno nme se bojn pitnj, ko np.: D li je ponnje svemenih kopocijposljedic eke konstkciji smo model kpitlizm ili je model pimjenjen koist mlo boj odbnih? Kko je moe d s ideje o loblizciji i intizmpodkovle nesmnjiv mo kopocij koje jed svoje kcione, kljji pe-ko neodovono ponnj pem okenj i potoe? Ko kontolie i i d li opte

    i kome odovj kopocije? D li s zovonici mendesko ktivizm pomilitem? Isplti li se biti dtveno odovon i im li t mjest z odivi zvoj ili je ijeo jo jednoj pomodnoj fzi nmetntoj onim mnje zvijenim dvm? Im li mje-st oekivnj d se kopocije ponj etiki? gdje je t mol? D li s dtvenoodovonije kompnije i spjenije? D li je biti etin modi?

    Dlj-lm, tibetnski dhovni vo koji se povko iz politike, je od vemen n-stpnj loblne ekonomske kize svijet vie pt izzio zbintost zbo njenihposljedic. ako ovjek temelji svoj ezistencij i sve svoje djelovnje n botstv

    i novc, sponi i pdovi monetnih flktcij ssvim e destbilizovti, ekoje. Nemmo zlo d m ne vjejemo, je koliko nm je poznto nije ln bod nijedne kompnije, tko d nismo sini d je iz nje poovoil ljdsk sjet.

    u svijet i stvnosti zemlj tnziciji poces kopocijsko pvljnj je, ponm, tek izo iz fze povoj, i nedje je po nm, kzno jezikom teoije ivotnihcikls, bliz fze pbetet, to pje n zkljk d konn ishod smislposljedic moe d bde mbivlentn. Ine, pitnje koj se povodom dto n-slov dns objektivno nme, vie mnje, ped ketoe ekonomske politike i vlde,podjednko kko vodeih ekonomskih sil tko i siomnih zemlj je, d li e

    nesleni vtlo n Volstit zniti i definitivni slom ideoloije o svemoi ideoloije

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 23

    1. uvodne napomene

    Tri su uzroka globalne ekonomske krize: pohlepa, pekulacije i netransparentnost.

    To su moralna i etika pitanja.

    dalaj Lama

    2. ima li uopte ima vremena i potrebe za remont

    ideoloGije neoliberalnoG Kapitalizama

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    24/100

    nevidljive ke, z koj s nm kzli d n tit eje sve z dobobit svih?.D li e tj, sd ve evidentn poz zniti kj politike ekonomsko neolibelizm,tj. ono to se zelo enomikom, svoj kopij podilo ei teizm. Dli je spomenti ideoloki obzc bio poen ili ko nije, zto s svjetski, tj. "finn-sijski policjci, olieni MMF- i Svjetskoj bnci bili dost psivni, ili se to moeobjsniti njihovom nemoi ko posljedicom stnj kome je finnsijsk loblizcijndsl institcije koje je teblo d je eli.

    Dlje, d bdemo jo pmtiniji, t e sve ovo zniti n domem teen, tj. kd s pitnj zemlje koje polze koz poces tnzicije, koje s istovemeno od poetk to pocesizloene pitisk diklno koncept olieno fomi tzv. Wshintonso konsenzs, z ze-mlje koje s se ztekle n pt pidivnj Eu i sl.? D li to, n konc, moe d zni d jekh tit istovemeni kh neolibelizm, i t bi to znilo zemljm koje s n pol ptd svoje vijednosti nsko dtv i demoktije, to se, kko se do vjeovlo, moe

    obezbijediti viim nivoom tine posvjeenosti, tj. jedino libelizmom i slobodnim titem.

    u tenj odovo n pethodno pitnje kenimo od jedno stv D.r. Sol, koji, po nms pvom, tvdi d e sn loblizm, ptem tovkih ovo, deelcije i pivtizcijeoslbiti sposobnost ncionlnih dv d djelj s bilo kkvom politikom nezvisno1.Poistekli vkm, nstvlj dlje isti to, moi e ispniti oiledn ltentiv - mlti-ncionln kopocij. Pethodno nedvosmisleno iskznom stv dobo pistje sljedei:Kpitlizm nije moln. N nm je, dkle, d bdemo molni, ko smo to kdi biti (a.Compte-Sponville; st. 100). Dkle, ve ovdje nmee se zkljk d se dnnji neolibelnikpitlistiki sistem koji s stvoile zjedno kopocije i dve je, posmtno n loblnom

    nivo, voen pohlepom i inheentnom sebino pokzo neosjetljivim n bilo t osim nzdovoljvnje nezsite ldi z pofitom2. u kontekst tko postvljeno pitnj vlj istid ns istoij podsje d se mlo ko obotio dei vlstitim novcem. Tko, kd s pitnj zemlje tnziciji, moli bi kzti d smo vezi s nvedenim poblemom spjelid smo pije stinemo n poeno mjesto. Nime, definitivnim slomom tzv. sovjetskoblok kjem osmdesetih odin tnzicioni, i zpdni svijet je szno kjnji ezltt. Tose moe ozniti ko tijmf kpitlizm, koji se time no poziciji d nm omoi sveblodeti svojevsno ideolokog kvazimonopola.

    Bez obzi ne neke od pethodno dost tvdo soptenih stvov, poimo od spoznje se

    svekpn svh poslovnj neke kopocije oled nstojnj d mksimizi doonipinos svojim vlsnicim. To je poetk, sloiemo se, izledlo loino, dost jedno-stvno, smisleno, i n kj, zvlo je posve idilino. u pilo tezi d je obezbjeivnjedoono pinos kcionim pimni cilj svke kopocije ovoi i izjv bive pot-pedsjednik Chysle-, r. Ltz koji je to iskzo n sljedei nin: Mi smo tu da sluimo

    akcionarima i da im obezbijedimo ostvarivanje profita. Metim, i pkos tome to jeeneisnje pofit z kcione od pimno znj, mendei koji s sedseeni smon inteese vlsnik esto s pilici d dones ili e donijeti odlke koje z posljedic nei-jetko imj netivn ishod, i to ne smo z kopocij neo i njeno okenje. Konketnije,

    patoloka mo SavremeniH korporaCiJa kao prodUkt ideologiJe neoliBeralnog kapitalizma24

    1gb c s cjv-m j 250 j h j s c bu bu j j u ju,ujuuju j usjs j, s j s s sjjjh j sj. mju, sus u mcksy u ju j u-s sh cj j su scs u s , sb s, s ju su c u, (r. S, 10;113).

    2 n. j a c Sad ; Sad s s 73,7 j , - j s 76,4 j.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    25/100

    pi tome mislimo n zne mlvezcije (at andesen, WoldCom, Enon, Pmlt, Tyco,ImClone i d.), koje s izzvle eozij i pd povjeenj jvnosti kopotivno pvljnje,molnost dnnjih mende i kompnij i sve skp, dtveno odovono ponnjekopocij3. Istovemeno, N. Chomski istie d je kopocij posebn vst osobe, kojnem moln svjest. On je onizovn skld s zkonom i d bi se jedino binlo njenim vlsnicim. Chomski dlje istie: Pojedinci koji participiraju u korporaciji mogubiti najbolji koje moete zamisliti, ali u njihovoj institucionalnoj ulozi oni su udovitabudui da je institucija monstruozna.

    Dkle, bojn pitnj s otvoen, li kd je o mol ije, izled d se neijetko nijeodmklo dlje od beskoisne i nespetno fomlisne ilzije, ili d se pk di o mlo-nskom idelizm, neijetko militntnom kpitlizm4, slijepoj nivnosti siomnih isl. D li je tj pojm vemenom izno ili je sm nestivi mijeo svoje pste, slinoonome to je nslikno n koicm Bknove knjie, kopocije esto imj eol

    nd lvom kd podsti dtveno pihvtljive vijednosti, li istovemeno iz sebe vitl-j epom v (S. Hovt). ako nemmo potebe z molom, ed; li mislim d jeneto do pitnj. Po nm, bliz smo poimnj kopocije n nin kko to ini J.Bkn5 svom kltnom dijel Patoloka mo korporacije. No, zlo kojim dns zekopocije nije od je, neo k jo mnoo pije slj Enon, to je vlo bzo ozne-no ko oni kmen, poslije e biznis vie nit nee biti isto, tko d se moekzti d s pimjei nemol sti koliko i sme kopocije.

    Kopocije s, pvenstveno njenim zecim SaD kko se to moe ni lite-ti bile mle, imle s jsno stnovljene ovoe s dvom, znlo se t de i t

    mo d poizvode, koliko do imj pvo diti, visin kpitl je bil elisn,nije bilo dozvoljeno pezimnje dih kompnij i sl. Dkle, iko sve nije ni poet-k bilo idilino, oljivo je d je svh njeno stvnj sdn tome d bde po-deen i d sli ovjek6. Metim, potekom vemen odstpilo se od poetne ide-je, kopocije s nsle do neslenih zmje od kojih ne mli boj ekonomskomsmisl ndilzi mo i njveih ekonomskih sil svijet, i nesmnjivo, kd je pitnjzpdn civilizcij, nmetnle s se ko temelj cjelokpno dtveno zvoj. Vespomenti tijmf kpitlizm desio se, i ezltio je neslenom finnsijskom moisvemenih kopocij, tko d nm se niim izzvn desio neolibelni kpitli-zm ko poslednj fz kopotivno kpitlizm (B. D). S. Yon, ko kjnje

    domete ili bolje ei specijlne oblike tino kpitlizm, nvno, netivnomsmisl, pepoznje dv koje nziv Crony capitalism i Brute capitalism, dje seob nveden tip kjnjem vezj z monost sticnj jedne ekstemne pozicijei ponnj pivtno biznis fnkciji ztite i potpno tijmf pivtno inteesn tit (vid. ie, S. Yon, 28-44)..

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 25

    3njsj sj gu su 90% ac s ju j cj bu s sjh sh, s 18% h s cj bu sj c, , 43% s s su uj s b s. Js u v.Bj j j jj su jujuh sh 95%.

    4 d cj bju ss sju s uju j j J.B, su . j g ms j du sjs ou u j bcs, j iBm sjs uj j su u cc s..

    5J B, fs Usy f Bsh Cub: C-h phc pusu f pf pw'6 t, . j Hu Bs 1924-1945, j j u j s s s U Bus u

    mhu, b s sj j j j 1924. su fbu u mcu u j B-v-b, j jh h u s s b uj ncs j. ou s j jjj u suj H j, j su s su sj du sjs j b j.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    26/100

    I konno dolzimo do ono to pem J. Bkn- vodi pem nedvosmislenom zkljk dje svemen kopocij ptolok institcij koj ivot odv potje z pofitom i moi.u tom smisl nvodimo mod i kljni nlz njeove, sd ve kltne knjie dje zkljjesljedee: "u posljednjih 150 odin kopocij se izdil iz odeene opsknosti kko bi po-stl dominntnom svjetskom ekonomskom institcijom. Kopocije dns ospode nimivotim. Odej ono t jedemo, t ledmo, t odijevmo, dje i t dimo. Neminovnosmo okeni njihovom kltom, ikonofijom i ideoloijom i ko to s monhij i ckv toisto inile dim vemenim, one se dns tkoe postvljj ko nepoeive i svemone,slvei sebe sme koz velike eklme i monmentlne evine. Sve vie i vie kopocijediktij nine odlivnj i sme odlke njim plelnim institcijm vldm i nd-zonim dimenzijm dtv koje s nekd bile vsto koijenjene jvnoj (politikoj i d-tvenoj) sfei ivot. uspon kopocije do domincije jedn je od njveih doj modeneistoije i to k ve i podi njezino dvojno nstnk i temeljenj" (Bkn 2004:5).

    Dkle, ko to smo to ovdje pokli ktko mentovti, stini svim kopo-cijm pipdj nvedene osobine psihopte. Metim, ko je kopocij istkntiln ne dtv, koji z to pedstvlj i odlj institcij ne dob, po-pimil osobine psihopte, loinim se ini pitnje, ko onda treba da snosi moral-nu odgovornost za njene postupke? Njblii nem poimnj je odovo koji ndi a.Compte-Sponville, d odovonost moe biti smo lin, smo pojedinn, p kkodlje istie nvedeni to, ne vidi kkv smisl im ovoiti ko to se to otovovijek di, posebno diektoskom svijet - o etici fime ili o mol fime. Pije biheko obtno, d fim nem mol: on im smo novodstvo i klijente. Fimnem dnosti: on im smo inteese i obveze. Fim nem osjej, nem etike,

    nem ljbvi: on im smo ciljeve i bilnse. I n kj, zkljje spomenti to,ktko, ne postoji mol fime ni etik fime (Compte-Sponville, st 92.).

    ako vod d postvljen pitnj posmtmo cjelini, moemo ve ovdje kztid je tokom posljednjih odin poslo inteesovnje z kopotivni etiki ink ilisvekpnost ktivnosti koje jednim imenom oznvmo ko kopocijsk dtvenodovonost. Tko se, novijoj liteti koj se bvi pitnjim kopocijske dtveneodovonosti, mo ti nedvosmisleni stvovi d se kopocijsk dtven odo-vonost nmee ko jedno od njvnijih zvojnih pitnj 21 vijek. Vjeovtnozloe teb titi nedosttk povjeenj poled kpnih kopotivnih ktivno-sti, pevelikom isticnj kvlitet ivot, sinosti poizvod i ztiti poto, bjicikopotivnih skndl koje vode do slom itvih ncionlnih ekonomij i sl.

    S de stne zti ns skoo svkodnevno i ovkve izjve: Krupan biznis je isuvievelik da bi bio human, kzo je jednom pilikom H. Fod. u pilo ovkvom poim-

    patoloka mo SavremeniH korporaCiJa kao prodUkt ideologiJe neoliBeralnog kapitalizma26

    3. KorpopraCijsKo upravljanje i drutvenaodGovornost KorporaCija

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    27/100

    nj biznis vijedi nvesti definicij pem kojoj kopocij pedstvlj enijlnosedstvo z sticnje individlno pofit bez individlne odovonosti (The DevilsDictiony, a. Bis).

    Pethodno bi molo d zni d nem dvojbe d je idej o dtvenoj odovonostikopocij st koliko i sm kopocij, odnosno njihovo poslovnje. Pitnje jesmo kojoj je mjei vemenom bil nmetnt poslodvcim, bilo ko podkt ndeili pk ko ezltt njihove povemeno pobene svijesti ili vlstito poimnj od-ovonosti i etike, to je mlo tee povjeovti. S to ne teb d di d je i smpojm kopotivne dtvene odovonosti veom iok, tko d stoji spoznj d nepostoji jedinstveno shvtnje kopotivne dtvene odovonosti, niti postoji spiskktivnosti i oblsti koje on sdi. Novij istoij kopotivne odovonosti se vemen-ski loci posljednijih tidesetk odin i vezje se pevshodno z SaD i VelikBitnij. u evopskim stnim, kdemskim i poslovnim kovim jedn snn

    zoket i opte dinminiji pistp izvnj ovo pitnj (kljji i njeovsemntiki spekt7), desio se kjem polo i poetkom ovo vijek. Mo kopocijkoj je dns popimil neslene nice zel se ono tentk kd je kopocijpostl leln osob, ime je on pezel mjesto ljdi ijem se vlsnitv nl-zi. i md s dtven odovonost ponovo nmee ko novo vjeovnje kopocije,Bkon zkljje d se nit nje bitno pomijenilo: Ona ostaje onakva kakva je bilau poetku, sredinom devetnaestog vijek, tj. savremena poslovna institucija, zakonskiodreena osoba zamiljena da vrednuje vlastiti interes i obezvrijedi moralna pitanja.

    u fnkciji potpnije zmijevnj d tetino poblem polzimo od to d

    se dtven odovonost odnosi n obvez osobe, pojedinc ili kopocije, dzmoti posljedice svojih odlk i postpk n itv dtveni sistem. u tom smislkopocije ili poslovni ljdi pimjenjj dtven odovonost kd zm obzipotebe i inteese onih koji mo d petpe posljedice njihovih poslovnih odlk. Tkoinei, oni imj vid inteese koji s zntno ii od njihovih sopstvenih ili skihtehnikih intees njihove fime.

    Kopotivn dtven odovonost podzmijev d z pofit koji ostvj, ped-ze, ist nis odovon smo kcionim neo i pojedincim i pm (tj. svimstejkholdeim) n koje se pofit n bilo koji nin odv. Dtven odovonost

    ini obvez mende d slijedi one popise, donosi one odlke i d pedzim onekoke koji s poeljni odnos n ciljeve i vednosti zstpljene nem dtvinei jedn vn istin koj bde mo d bde vodilj poslovnj (HdBoen, 1953). Ine, njee nvoen liteti je definicj Svjetsko poslovnosvjet z odivi zvoj8koj lsi d je dtven odovonost pedze nepest-no obvezivnje poslovno svijet d se pon etiki i dopinosi ekonomskom zvo-j, isto vijeme poboljvji kvlitet ivot, kko dne sne i njihovih poodic,tko i loklne zjednice i dtv opte.

    ujedno, biti dtveno odovon ne zni smo ispnjvti zkonske obveze, veii dlje od pko pidvnj zkon i lti jo vie ljdski kpitl, okenjei odnose s stejkholdeim (Evropska unija, Zelena knjiga, 2001.). S pvom, M.

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 27

    7 S j u ub j kcjsk s, . C susby.8W Busss Cuc Susb d, 2000.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    28/100

    Pote istie d dtven odovonost mnoim svojim pojvnim oblicim, klj-ji i filntopsk, diektno opedjeljje konkentsk pednost kompnije, tko dbi se molo zkljiti d je ist loblnim zmjem ten ob. Ovim se, kokljni zhtjevi, odnosno pincipi koji povezj postojee osnovne pistpe kopotiv-ne dtvene odovonosti nme sljedei: kljivnje ivot zjednice, polnjen, odivost, tnspentnost, etiko ponnje (bez kopcije), potenje i sl..

    Poblem koji se nedvosmisleno oitje oled se tome to s postoje shvtnj ikoncepti dtvene odovonosti piliito dljeni, to pje n zkljk d nepostoji nivezln obzc CSr. Tko, np. vijedi posebno isti dodtno obj-njenje M. Fiedmn, svkko jedno od vodeih toitet ovoj oblsti koji vjejed je dtven odovonost pihvtljiv smo jednom slj kada je neiskrena.Mende koji teti dtvene i ekoloke vijednosti ko nin z mksimlno pove-nje botstv kcion, ne ko cilj sm po sebi, ne ijei. To je ko kd lijep

    djevojk stvite poed tomobil kko biste podli, eko je Fiedmn. Cilj nijepomocij ljepote, neo podj tomobil. Dobe nmjee, b ko i lijepe djevojke,mo poveti podj.

    Z zlik od Fiedmn, poimnje CSr od stne a. Coll nm je vie od koisti,time to spomenti to istie d dtven odovonost poslovnj povezje ijedinjje ekonomsk, pvn, etik i filntopsk oekivnj koj dtvo im sobziom n onizcije odeenom tentk (Coll, Bchholtz, 36). Ovim bikonni zkljk moo d se sopti vid jedne optevee fomle koj jebliz d vi intencije zliitih koncept, koj lsi d kopocijsk dtven

    odovonost teb d obhvti (vi) ekonomsk, pvn, etik i filtopsk odo-vonost, iskzno fomi njihovo sineijsko dejstv. Iskstv pokzj, ili skood bi moli d konsttjemo, d nem smnje d kopocijsko pvljnje tien stin fime. u tom smisl nvodimo neke od zlo zto bi neko pedzeeteblo d podv stteij CSr-:

    Evidentn je izik d moe biti oen eptcij pedze9; ono ne moe sebid piti d to ne ini.

    Sve izeniji i znovsniji pitisci od stne poto; oni od pedze oekjmnoo vie od obinih poizvod i sl.

    Monost d se pidobije lojlnost poto; potoi s spemni d ndeetin pedze s stbilnim poslovnjem. Slobod djelovnj; dobijnje licence pedze smjeeno k dobobiti dtv.

    Dobobit poled ljdskih ess; pivi i zdti spjeno, motivisno ilojlno osoblje10.

    uven vijednost bend; potoi po pvil ele d se poistovjete s ben-dom koji smtj dobim.

    Konkencij; pedze koj spovode stteij CSr sti konkentsk pednost. Fime postj tktivnije z lnj; investitoi te pilike z investinje

    kompnijm koje pktikj etik i vvj dtven dobobit.

    patoloka mo SavremeniH korporaCiJa kao prodUkt ideologiJe neoliBeralnog kapitalizma28

    9 Suj u Bs C C f C Cuy rs j 84% sh s- s j j j u uj jc , 54% j .

    10isj (W if Suy) bj 1997. j b 30% sh u j jsu sj s uju u s u jc s u ju jj uj.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    29/100

    Pethodno pje n poteb d se ke n pozitivn vez izme CSr i ekcijepoto kd je pitnj kpovin poizvod ili sl neke kompnije. Pi tome,teb imti vid d s potoi pvo kljn stejkholdesk p spemn svkom moment d poken pitnje dtvene odovonosti kompnije, i s to sod posebne koisti nlzi bojnih nket koji istj tj odnos (g. Dess i d., 22):

    anket Corporate Citizenship koj je 2002. odine spovel kompnij ConeCommunications pokzl je d bi 84% ameiknc slj d s cijen ikvlitet slini, njvjeovtnije peli s jedne mke poizvod n d kolikot d poizvodi kompnij koj dje sedstv dobotvone svhe.

    Intektivn nket koj s 2001. odine spoveli Hill&Knowlton&Harris je pok-zl d 79% ameiknc zim obzi nepofitne ktivnosti kompnije kdodlje d li e d kpe poizvod odeene kompnije, 37% ispitnik smtkopotivni dtveni nmn, tzv. kopotivno nstvo (corporate ci-

    tizneship) vnim fktoom kd odlje t e d kpe11. The Association of British Insurers (ABI) skoo je pblikovl istivnje koje

    pokzje d kompnije s njboljim kopotivnim pvljnjem imj 18% veipovj investicij neo kompnije s slbim pvljnjem.

    Dkle, ne moe se ospoiti spoznj d se mnoo npo le kko bi se mendeii investitoi pivolili n molno i dtveno odovono ponnje. Metim, nekolikovlo postih pitnj mo veom ozbiljno d nn itv konstkcij doktine odtvenoj odovonosti. Np. Z ne bi bilo pmetnije iti mendee d pve veipofit? Ili, kkv intees im pedzee d otvoi mnji poon ili izdi pt ne-

    kom nezvijenom podj, opemi nsk ionic n fkltet, dovede stji slino? to e se dooditi kd bi mende z dtveno dobo doe skob smteijlnim inteesim kcion?

    Ndlje, teb kzti d istovemeno ni pobonici nlenije dtvene odovono-sti kopocije ne ospovj leitimitet pofit. Oni nstoje d edefini kko bise kljio i set ciljev koji s od opte dtveno intees. Pedstv o "savjestikorporacije" zni pokj d se fim hmnizje, d se njeni mendei obdeitvim nizom motiv koji pevzilze sebin tk njihovih vlsnik (kcion) zbotstvom. amenti "za" nlenij dtven odovonost polze od to d

    je onizcij piodni ln dtv, d on zim od dtv esse i d z toteb d plti odovj potvijednost, pomi dtv jevnj bojnihpoblem. Poed ovo, ko menti "z", njee se j d onizcije tebd popve ono to s sme pokvile (zenje vzdh, ekoloke nesee i sl.),ztim d onizcije koje se pljivo odnose pem dtvenoj zjednici sti potom osnovgoodwill, dtvo se pem njim odnosi blonklono i do.

    Ostje nm d zkljimo d je nezmevnje pozitivno ticj koje dtveno od-ovono poslovnje moe d im jedn od lvnih pepek, posebno vienje dje kopotivn dtven odovonost smo "stv dobe volje", ne stinski dioodovono poslovnj.

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 29

    11isj j j s cj Sy j j Sbj j u ju sj.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    30/100

    Profit je nusprodukt dobrog menadmenta, kzo je jednom pilikom sti, dobi P.

    Dcke. Po nm, teko pihvtljiv mksim dnnjim slovim, posebno ko seim vid ve skoo optepihven spoznj d etika i biznis ne mogu zajedno.

    Etik se moe definisti ko skp pincip, nomi i stndd ponnj koji seodnose n pojedince i pe. Bilo d ih posmtmo n nivo pojedinc ili kompnije,z sve ne ktivnosti postoje dvije vste poket; pv, n loin poteb zzdovoljenjem linih ekonomskih intees, i d, poteb z ispnjenjem molnestne linosti. Z veliki boj pojedinc etik, jo ko je dovedemo diektn vez sbiznisom, pedstvlj neto misteiozno, skiveno, nepktino i dljeno od jvnosti.

    Ine, poblem poslovne etike se jvio poedo s eljom pojedinc d stv pofit.Bolje ei, on je evidentn od poetk nstnk tine pivede. Ostviti to veipofit je, izled, z bojne mendee dovoljn zlo d se peskoe molne odei zneme etik stnovit. Kljno pitnje, kd je o mendeskoj etici ije, je:Da li elja za profitom nagriza poslovnu etiku?

    Novac je kurva koja nikad ne spava, ke godon geko12. Ne mli boj mende sesvojim podeenim ob n sljedei nin: Ne znm kko ete postii cilj, vnoje d postinete!, Kko, to je v stv!, Ne znim me nin.... Ovi stvovi sebi nose nedvosmislen pok d s dozvoljen sv spoloiv sedstv z posti-znje ciljev, kljji i on molno smnjive piode. Vtimo se iznov n vodni

    dio d i iskzn vje povtk mol biznis, ili se pk di smo o novojmodi. Tko, np. ve citini a. Comte-Sponville zkljje d nije, dkle, smo ijeo modi, li je to pitnje zist modi. Nime, ko to spomenti to dlje ke,i ovj pt, pije nekoliko odin ko i obino s de stne atlntik stil nm jemod koj moemo nzvti modom etike tvrtke koj je vijek smo mendeskinic oe spomento povtk mol (a. Comte-Sponville; 33).

    u liteti se esto ne pvi zlik izme dtvene odovonosti kopocije i po-slovne etike i ti pojmovi se koiste skoo ko sinonimi. Tome je vjeovtno dopinijelinjenic d tenje odovo n jedno te isto pitnje ko np. d li je molno d

    nekoliko enecij iskoisti piodne izvoe stvne bilionim odin, podjednko z-die podje dtvene odovonosti kopocije i poslovne etike. Miljenj smo dim dovoljno zlo d se ove dvije kteoije posmtj odvojeno. Pije sve, etikse zsniv n linim vijednostim sticnim tokom vie odin. Posljedice etikoponnj se ne odnose n dtvo cjelini. Nekd s to pojedini zposleni, nekdkcioni, nekd potoi i sl.. Moe se konsttovti d je etik osnovi pesonlnopitnje, dok se dtven odovonost odnosi n onizcij ko cjelin i im znj-nije posljedice n dtvo.

    Iskstv i ezltti bojnih istivnj pokzj d mnoe fime pihvtj spoznj

    d one nis ostv izolovn od svoje ie zjednice, te d pvo zbo to to koistedtveno spoloive esse imj moln obvez d joj vte dio stvoeno bot-

    patoloka mo SavremeniH korporaCiJa kao prodUkt ideologiJe neoliBeralnog kapitalizma30

    4. da li je moGu povrataK morala u biznis

    12i, mj ds, ju j s f vs. S j, j u u j s b us b fsjs .

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    31/100

    stv i d se klje i jevnje bojnih dtvenih i socijlnih poblem ko to s;siomtvo, kiminl, sinost, ztit okenj, zdvstven ztit, obzovnje,odivi zvoj i sl. S de stne, svi poznjemo ili znmo z pojedince ili onizcijekoji s stekli botstvo n nin koji nije moln, ili s n neki di nin otetilidtven zjednic, ko to znmo z pojedince i onizcije koje s poznte po po-tovnj etikih nomi. ujedno, polzei od to d se biti etin biznis definitiv-no isplti, pitnje koje ovdje postvljmo je: Mogu li se rjeenja u pogledu prihvatanjamoralnih principa u donoenju odluka instalirati zakonom, ili to ipak treba prepustitivlastitom osjeaju svakog pojedinca?

    Dokle see ptolok spemnost kopocij i pojedinc koji ih vode, dje se bez-mljem ponekd potpno stnim nomlnom ljdskom bi po svk cijen pokvostviti pofit, moe se vidjeti n nekoliko sljedeih pimje:

    gM- je 70-ih odin polo vijek pomkl konstkcijsk ek n novomtomobil. Metim, oni s zkljili d bi ih popvk eke koto 8,6$ potomobil. Istovemeno s, z pedvien podj od 41 milion vozil pocije-nili d e ko posljedic njihove eke biti otpilike 500 smtnih sljev tkod bi ih to sve skp z odtet od 200.000 $ z svk smtn poved kotlo2,4$ po tomobil. gM nije npvio neophodne izmjene, ve je odlio ispl-ivti odtete poodicm poinlih. Pokzlo se d je ted od 6,15 dol povozil pevie pimmljiv zloj z kompnij.

    Baby killer scandal je dstin pimje odnosi se n Nestle koji je 60-ih i70-ih odin zpoeo svoj esivn kmpnj po siomnim zemljm n-

    ovji ih d mjke, mijesto svoj hne dojend hne mlijekom ph.uz pte pok kko poizvod dilj ljdi koji bin z bebe i mjke, zemlje zvoj s bile peplvljene Lctoenom i dim vstm mlijek ph.Metim, kko iz Nestle- mjkm nis kzli d poteb mlijek phzhtijev steilizovno pose i odeene hiijenske slove koje nije bilo moeobezbijediti tim zemljm, ko kjnji ezltt desio se, vjeovtno njveipomo dojendi istoiji.

    u Indiji se ljdi koji ive blizini Coc Colinih postojenj le n isivnje bn,te nedosttk i zivnje vode. Ndlje, tok 2003. odine je V. Bitnijiotkiveno kko njihov odlin vod Desni nije nit do do vod iz Temze.

    Phillip Mois je pnih etdeset odin skivo podtke o tetnosti ciet, s timd s izvjetj koji je pipemljen okvi kompnije poili d je penje do-bo z dv je bzv minje ljdi ime se smnjje opteeenje z dv.

    Ili, jedn noviji pimje: MD-82 koji je tebo poletjeti Ls Plms, sio se ipoinle s 153 osobe. Spni je ksnije pizno d je pilot pije zlijetnjpozoio n poblem peijvnj , li je sve injeno skld s popisim.

    Bdi d se osnovici nvedeno poblem di o dominntno pvnom spekt,njbolje je poemo od to kko pvnici vide tj poblem. Tko, np. pof. Vsiljevi,n pitnje da li se moe rei da je drutveno odgovorna kompanija koja potuje vaee

    pravo i na njemu zasnovane zahteve dravnih organa?, ndi odovo i ke d dtve-no odovon kompnij je on koj je pvno odovon, poite vidi libelnom

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 31

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    32/100

    model13. Spomenti to se svojim dljnjim elbocijm nslnj n miljenjdih to i izvli, kko i sm ke, loin zkljk d je dtven odovo-nost kompnij14pvenstveno molni zhtev koji dtvo postvlj kompnijm kokoelt z dv zhtev s kojim s one ve soene: ekonomskim (pofit) i pvnim.

    u smisl pethodno kzno, loinim se postvlj pitnje, d li je kd je pitnj CSr nsceni nek nov pdim koj odov mltincionlnim kompnijm, moe li se spo-stviti vnote izme ono ti bi moli pepoznti ko molni kpitlizm i konceptodivo zvoj koji se eli nmetnti kopocijm, im li nse d se koncept kopocij-ske odovonosti pilodi fenomenoloiji svjetsko tit i izzovim loblne civilizcije 21. vijek? ako bi sv pethodn pitnj sintetizovli, kljno pitnje bi lsilo: Ko stvarno ikako treba da kontrolie savremenu korporaciju? Pof. H. Mintzbe tom pvc ndi jeenje fomi tzv. konceptlne potkovice, ijih osm kljnih zhtijev ovdje edom nvodimo15:

    1.pvrit rriu ri (Trust it!); je e oni s svojim znnjim i cre-dom njbolje postii vnote izme ekonomskih i socijlnih ciljev.

    2. pvrit v trli - zru, ncionlizjte je (Nationalize it!); je ejedino vnjski ndzo ositi socijlne ciljeve.

    3. obvit ir vlitv i vlii zr rri (Restore it!);je e jedino vlsnici znti to je njbolje z njihovo vlsnitvo.

    4. Demokratizirajte korporaciju (Democratize it!); je e demoktsk nel i po-cede koje vijede sfei politike zsino ositi dtven odovonost(CSr) kopocije.

    5. Reguliite rad korporacije (Regulate it!); je e djelomini ndzo dve zsi-

    no pomoi d se ostvi dtven odovonost. 6. Izvrite drutveni pritisak (Pesse it!); je e pitisk dtvenih ktivnosti ipitisk jvnosti znjno ticti n kopocij.

    7. ptit csR u rrii (Induce it!); je e kopocij sm pezeti CSrkoliko se poke d je kljn. Nime, ko se poke d je CSr dio pofit-bilnosti, kopocij e, istini z pvo, iz kivih zlo, ipk postpti molnoispvno i dtveno odovono.

    8. ni tvr il rrv uvi i u tg trb igriti (Ignore it!).

    Dkle, moemo zkljiti d nvedeni i bojni pimjei neodovono ponnj

    ko to s np. oni: gM, Fod, Enon, Coc Cole, Mitsbishi-j i dih, kzj njo neto opsnije od smih injenj. Nime, postje sve jsnije d postoji spe id se bojn nedjel odvijj pod ztitom pvno sistem, to se njjsnije oi-tje tome kd pojedinci s pozicije dvnih toitet otvoeno sle i stvljj se odbn kopocij. Time postje jsnije d pvo zbo bojnih i kpnih ekkoje nstj poces kopocijsko pvljnj, koisti koje mo d poistekn izefiksne pkse i njeovo npeenj bivj sve evidentnije.

    patoloka mo SavremeniH korporaCiJa kao prodUkt ideologiJe neoliBeralnog kapitalizma32

    13v, , m.vsj; s.56.14is CSri j s ru isus 2010 gb pus Suy u sj s Bs C

    C f C Csh; uu j 230 j b 7.790 . t, s. j s jsu Jhs & Jhs, th W dsy Cy, kf Fsic., mcsf, psC, a, Hshy Cy, SC Jh, k, g, s Cc C 42jsu; Yh! 35; ge 40; Scs 47; Hw-pc 48; 3m 50 s.

    15mb, H.: Wh shu c h c?; Cf w, v.27; n 1. s 90-114.( k.k, s.332-334).

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    33/100

    Ostje nm d zkljk ponovimo neke opte poznte stvi, jedn od njih je d

    etik poinje tmo dje zkoni zvvj, li to nije dovoljno. u smisl pethodno k-zno, d smo neovisno o kom peovljem koncept je ije, kzli d zhtjeviz veom odovono kopocij s pvom dolze od stne bojnih stejkholde i ds postom boj znih skndl i mlvezcij, vemenom dobivj n intenzitet.

    upoedo, n je pocjen d s bojnim netivnim posljedicm koje dtvenoneodovono ponnje kompnij pozokje, sts i jedn d svijest, to spotvdil bojn istivnj kljji i iznesene i mentovne stvove ovomd, d se dtven odovonost isplti, tj. d postoji pozitivn ticj koji CSr imn potoe. Dlje, to zni d je jedn ne mli boj vodeih kompnij n ptd izdi jedn nov pdim odovono ponnj. Ine, pomjen postojeepdime oled se tome d kompnije potebe dtvene zjednice vie ne tebd shvtj ko nede koje s snle dtvo i koje time oekje finnsijsk pomood kompnije, ve se potebe dtvene zjednice poimj ko nov i izzetn pilikd se zvij nove ideje, demonstij nove tehnoloije i novi nini z opslivnjetit i zdovoljenje poteb koje nije nis postojle, ime itv postpk postjeispltiv, istovemeno z kompnij i z dtven zjednic.

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 33

    5. . zaKljuna razmatranja

    6. literaturaBkn, J. (2004). The Corporation, The Pathological Pursuit of Profit andPower, Fee Pess, New Yok.

    Bki, Z. (2010). Dileme donositelj odlk; Sineij; Zeb.

    Coll, a.B., Bchholtz, a.K. (2003). Business and Society: Ethics and Stake-holder Management. 5th ed. astli: Thomson Soth-Westen.

    Compte-Sponville, a. (2006). Je li kapitalizam moralan, Msmedi, Zeb.

    goldbe, J.(2007). Liberal Fascism, Penin books, London.

    Hedie, W. (2010).Welfare and capital-theoretic foundations of corporate socialresponsibility and corporate sustainability, The Jonl of Socio-Economics, 39.

    Hoin, B. (2010). Copote Socil esponsibility in the 21 centey, EdwdEl, Cheltenhm, uK.

    Hovt, S.: Korporacija dominantna svjetska institucija; pezeto s Intenet.

    Kk, K.(ed), (2007). Uvod u poslovnu etiku i korporacijsku odgovornost,Mte, Zeb.

    Senett, r. (2006). The Culture of the New Capitalizme; London, pevod ahipe-l, Beod.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    34/100

    Sol, r. D. (2010). Propast globalizma i preoblikovanje sveta, ahipel, Beod.

    Stee, r., Kond, a. (2009). Business-society relations in Central-Eastern andWestern Europe: How those who lead in sustainability reporting bridge the gap incorporate (social) responsibility, Scndinvin Jonl of mnement, 25.

    Yon, S. (2011). Moral Capitalism, Reconciling private interest with the Pu-blic Good; Beet-Koehle Oblishes, Inc. Sn Fncisco.

    Mfij s Volstit, Politik, Beod, 15.mj, 2011.

    imle, D.: Patologija kao stvar principa; etvrti svjetski rat, Pezeto s Intenet.

    Guidance on social responsibility; Intentionl stndd ISO 26000; Fist editi-on, ISO; 2010.

    The 10 Most Socillly responsible Compnies In The Wold.

    HKQaa-HSBC CSr Index - Hon Kon CSr advocte Index; Hon Kon Qlityassnce aency..

    Copote Socil responsibility Index repot, 2010.

    patoloka mo SavremeniH korporaCiJa kao prodUkt ideologiJe neoliBeralnog kapitalizma34

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    35/100

    Kljune rei:

    loGiKa preferenCija, teorija drutvenoG izbora, Kombinovanje loGiKa

    erou-senova teorija

    u Kombinovanojfon rajtovoj loGiCipreferenCija2

    branislav [email protected]

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012.

    jel KlasifiKaCija: d70, d71

    apstraKt:

    Predlaemo kako da se predstave najznaajniji rezultati Erou-Senove teorije drutvenogizbora, teoreme nemogunosti, u kontekstu Fon Rajtove logike preferencija, interpreti-rajui osnovne aksiome Eroua i Sena kao iste skoro iskazne formule. Ovakav pristup,mada veoma formalan, zasnovan na Gabaijevom konceptu kombinovanja logika, uslov-ljava do blagu modifikaciju rezultata nemogunosti, ali i uva njihovu sutinu.

    1 es fu, U u Bu.2 r u j fs ss mss uu hju rub Sbj, j

    bj 179005.

    35

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    36/100

    eroU-Senova teoriJa U komBinovanoJ Fon raJtovoJ logiCi preFerenCiJa236

    Key words:

    preferenCe loGiC, soCial CHoiCe tHeory, CombininG loGiCs.

    abstraCt:We propose how to present the crucial results of the Arrow-Sen social choice theory,impossibility theorems, in the context of von Wright's preference logic, by interpretingthe basic Arrow's and Sen's axioms as pure almost propositional formulae. This ap-

    proach, although, very formal, based on Gabbay's combining logics concept, provides aslight modification of impossibility results, but saves their essence.

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    37/100

    u ovom lnk elimo d potencimo monost koj smo nznili smom nslov. N-

    ime, Eo-Senov teoij dtveno izbo se tdicionlno izle n jezik pedikt teoijebinnih elcij (v. K. aow (1951), a. K. Sen (1970b), r. rotley (1979), B. Boii i d.(1986) i B. Boii (1993, 2007, 2007b, 2009, 2011)), i njen centlni ezltt pedstvlj-j teoeme nemonosti (v. K. aow (1951), a. K. Sen (1970, 1970b, 1995), r. rotley(1979), B. Boii i d. (1986) i B. Boii (1993, 2007, 2007b, 2009)). Loik pefeencij,inspiisn ovom teoijom, bvi se, n jezik iskz, dkle, z bitno sene izjne mono-sti, fenomenom pefeencij i njihovim osobinm, i kops njenih lvnih ezltt pedstvlj-j teoeme o odlivosti, nezvisnosti i sl. (v. g. H. von Wiht (1963, 1972), N. reshe (ed.)(1967), Y. Mkmi (1968), B. Boii i d. (1986) i B. Boii (1993, 2011)). Pimetimo d dosdnjem zvoj ovih dvej teoij, teoije dtveno izbo i loike pefeencij, menjim, z niz evidentnih dodinih tk, nije postojl tendencij menj. Teoij dtve-no odlivnj ezisti z sledee ozbiljno onienje: ltentive s njoj pedstvljene koelementne, bez monosti njihovo slonjvnj, to nije slj s loikom pefeencij kojoj se od elementnih ltentiv, pomo iskznih veznik, mo konstisti i sloenijeltentive. Loik pefeencij, pk, im mbicij i monost d pedstvi smo jednodi-menzione pefeencije, tj. pefeencije smo jedne individe, bez mehnizm d istovemenoteti vie individlnih pefeencij i vi njihov ecij, te i bez nse d izzi fenomennemonosti kko tetij Eo i Sen. N cilj e, dkle, biti pevzilenje nvedenih o-nienj ov dv pistp konstkcijom jedne sloenije loike stkte bzine n postojeemkoncept loike pefeencij koj e omoiti kko d se nt smo sistem od elemen-tnih defini i sloene ltentive, tko i d t stkt omoi istovemeno posmtnje

    (konno mnoo) individlnih pefeencij i iz njih ein dtven pefeencij. Ovkvkonstkcij zsnivmo n novovedenim i od stne gbij zvijenim postpcim kombino-vnj loik (v. D. M. gbby (1995, 1996, 1996b, 1999)).

    Pv dv del ovo d s posveen, edom, loici pefeencij Fon rjt i Eo-Senovoj teoijidtveno izbo, dok se tei deo bvi poblemom fzije ov dv koncept s ciljem dobijnjloiko sistem koji e omoiti koezistencij sloenih ltentiv i viedimenzionih pefe-encij. Povezivnje ovih pistp omov metod kombinovnj loikih sistem, koj emomi ovde pimeniti kombinji oiinln loik Fon rjt sm s sobom konno mnoo pt.

    g. H. fon rjt3objvljje 1963. odine (g. H. von Wiht (1963)) pv knji koj sebvi loikom pefeencij n pstktn i fomln nin, inspiisn pojmom pefeencijekoji se do td eksplicitno pojvljje ekonomiji i teoiji dtveno izbo. Po Fon rjtpefeencije se zsnivj n slede ti pincip: pefencije s ntnje i sbjektivne;pefeencije se odnose n stnj stvi, koj pedstvljj elementne ltentive; ko

    se odnosi me stnjim stvi, ko ni spoljne okolnosti, ne menjj, nee se menjtini pefeencije. Pvi pincip zni d se pefeencije ne odnose n dodtne spoljne info-

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 37

    1. uvod

    2. fon rajtova loGiKa preferenCija

    3g H Wh (1916-2003), fs ff .

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    38/100

    mcije i zloe. N pime, pem ovom pincip pihvtljiv je stv J vie volimxneoy., metim ne i stv J bih vie voleo xneoy, li poslti svo pijtelj (ineekspet) koji svetje d je z mene ybolj ltentiv odx. Pem dom pincip,stnje stvi je njjednostvnij mo ltentiv o kojoj se, pem pvom, ssvimlino i sbjektivno izjnjvmo, z zlik od pefeencij nd instmentim ili kcij-m, to s sloene i izvedene ltentive iz stnj stvi. Tei pincip teb d obezbedid se pi pomenm svet oko ns i ne pefeencije mo menjti, li, ko pomennem, ond pod istim slovim, ceteris paribus, pefeencije ostj iste.

    Sd emo, polzei od klsine loike iskz i jedne elcije stoe pefeencije, nvestineke od ksiom loike pefeencij njee pistnih liteti (v. g. H. von Wiht(1963, 1972), N. reshe (ed.) (1967), Y. Mkmi (1968), B. Boii i d. (1986) iB. Boii (1993, 2011)). Petpostviemo d se nekom poces odlivnj elemen-tne elevntne ltentive pedstvljj ko iskzip, q, r,..., sloenije ltentive se

    fomij pomo iskznih loikih veznik ko klsinoj loici iskz, to ns vodisloenim iskznim eeninim fomm ozn- enim sA, B, C,... Sloene, ko i posteltentive mesobno poejemo pomo jedno simbol binno pedikt P, itko dolzimo doatominih formula, tj. njjednostvnijih foml logike preferencija,koje s oblik: APB4. Fomle loike pefeencij se defini indktivno pomo sle-dee pvil: ko sXi Yfomle, ond s, X, X Y, X Y, X Y i X Y tkoefomle. Podzmevj se i sve obijene konvencije o pioitetim pojedinih loikihopecij i, s tim vezi, o potebi zd, ko, n pime, okvi sistem klsineloike iskz (v. B. Boii (1993, 2011)).

    Me shemksiome loike pefeencij spdj sledee fomle:

    (as)APB (BPA)(Cnn)APB APC CPB(T)APB BPC APC

    Ovkve ksiome s, oiledno, skld s ve pozntim pincipim pistnim defi-niciji elcije stoe pefeencije. Od njih polze svi toi pi definisnj sistem loikepefeencij, od kojih je, svkko, njznjniji Fon rjt koji je pedloio osnovni konceptpem kojem se dlje zvijl ov teoij. Od inteesntnih ksiom koje s pistne kod

    Fon rjt, nvodimo jo i sledee:(w1)APB (A B)P(A B)(w2)A _ BPC APC BPC(w3)APB _ C APB APC(w4)APB ((A C)P(B C)) ((A C)P(B C))

    z npomen d nvedeni spisk ne iscpljje sve ksiome pedloene kod Fon rjt, li,ipk, pedstvljj osnov njeovo sistem.

    Dkle, pem (w1), mo je konjnktivn ekspnzij pefeencije P. Tkoe, pem(w2) i (w3), disjnktivne pefeencije s konjnktivno distibtivne. Pokomentiimo i

    eroU-Senova teoriJa U komBinovanoJ Fon raJtovoJ logiCi preFerenCiJa238

    4 is s su eu-S, s j bh cj, u susj -j sh .

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    39/100

    (w4). u jednom sme: ko je ltentivAbolj od ltentive B, ond je ltentivA,zjedno spezi s bilo kojom ltentivom C, bolj od spee ltentiv Bi C. Obnto:ko je spe ltentiveAs nekom ltentivom Cbolj od ltentive Bspente stom istom ltentivom C, i ko je to slj kd se mesto ltentive Czme ltentivC, ond je svkko ltentivAbolj od ltentive B.

    Me nvedenim slovim (as), (T) i (Cnn) prepoznajemo asimetriju, tranzitivnost ipovezanost elcije P. itoc peptmo d doke d iz (as) i (Cnn) sledi (T), li i diz (as) i (T) ne sledi (Cnn). Sto se, novijim vezijm loike pefeencij fon rjtpolzi od sistem kojem se, zbo kzne loike mezvisnosti pomentih ksiom,slov tnzitivnosti izostvlj.

    Posedstvom ovko definisne elcije stoe pefeencije Pmo- e je vesti jednrelaciju indiferencije Iko:

    AIB kko(def)(APB) (BPA)

    Moe se dokzti, to peptmo itoc, d je Iefleksivn, simeti-n i tnzitivn, tj.jedn elcij ekvivlencije. Tkoe, moe se pokzti:

    APB BIC APCAPB AIC CPB

    u ovom kontekst moemo definisti i odovj relaciju slabe preferencije R na

    sledei nin:

    ARB kko(def) (APB) (AIB)

    koj e biti linen i tnzitivn (p, sledstveno, i efleksivn), to e zniti d Rzdo-voljvaksiome racionalnog izbora.Moe se dokzti d Ri Pposedj slede svojstv:

    APB BRC APCARB BPC APC

    Kod nekih dih to (v. N. resche, (1967)) pojvljj se i sledei pincipi:

    APB BPA(APB) (BPC) (APC)

    A BPC APC BPCA BPC APC BPC

    upvo opisni loiki sistem, zsnovn n ksiomm (as), (Cnn) i (w1)(w4), slv njeovo zetnik, oznvemo s W(P). Slino, sistem koji zdovolj-v iste ksiome, li je definisn n jezik s simbolom Qz elcij pefeencije,oznvmo s W(Q).

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 39

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    40/100

    Tdicij fomlno tetinj elcije pefeencije see jo XVIII vek kd Kondose5kzje n pobleme s izboom ve slj izbo izme ti ltentive, s dtvomkoje ine ti individe, fenomen koji je dns poznt liteti ko Kondoseov pdoks(v. B. Boii (1993, 2007b)). Dobitnici Nobelove nde z ekonomij z 1972. i1998. odin Eo6i Sen7s poslvili teoij dtveno izbo kopsom teoem ne-monosti (impossibility theorems), pomente nde s svkko dopinele veeminteesovnj ie k ist iv iz domen mtemtike ekonomije z dt tem,ko i smoj poplizciji ove teme.

    u ovom del d emo pecizno definisti kontekst i pedstviti dh oiinlne EoSe-

    nove teoije dtveno izbo. Polzite sme teoije pedstvlj fomln vijcij od-bnih pincip koji defini odz odovje koncept pefeencije. Osnovni menjim s relacija slabe preferencije R, koj je njmnje linearna (ilipotpuna): xy(xRyyRx) i tranzitivna: xyz(xRy yRz xRz), relacija stroge preferencije P, koj po-ed slov tnzitivnosti, zdovoljv tkoe i slov simetije: xy(xPy yPx), koi relacija indiferencije I, koj, z efleksivnost, kkteie i slovsimetrije: xy(xIy

    yIx). Ovi slovi, teoiji dtveno izbo, ine tzv.aksiome racionalnog izbora.

    Nijedn elcij slbe pefeencije ne moe biti, isto veme, i elcij stoe pefeenci-je, ne moe se desiti ni obnto. Poed to, kko se svojstv simetije i simetije me-

    sobno iskljj, to nijedn elcij indifeencije nee biti elcij stoe pefeencije,niti obnto. Tkoe, dokzje se dako je R relacija slabe preferencije, onda je relacijaE

    R=def R R-1jedna relacija indiferencije, P

    R= def R R-1jedna relacija stroge pre-

    ferencije i va ER P

    R= R, de je s Roznen komplement elcije R, s R-1njen

    invezn elcij. Z elcije ERi P

    Rdefinisne n ovj nin, posedstvom elcije slbe

    pefeencije R, ke se jo d sgenerisane relacijom R.

    Pefeencije jedne pe individ moj se posmtti ko ezltt pojedinnih inte-es i pefeencij svke od individ koj pipd posmtnoj pi. Polzei od tod pojedinni inteesi nis istovetni, tvie, esto s mesobno spotstvljeni, nije

    jednostvno definisti dtveni intees. Osnovni poblem teoije dtveno izbo je, d-kle, d od kpno nzliitih individlnih elcij pefeencije (R1, R

    2,..., R

    n) definiemo

    jedn nov elcij pefeencije R, koj e, n dekvtn nin, odvti individlnepefeencije. Pvilo pidivnj elcije Rdtvene pefeencije niz (R

    1, R

    2,..., R

    n)

    individlnih pefeencij nziv se funkcijom drutvenog blagostanja, p bi se, stomolo ei d se ovj sement teoije dtveno izbo zpvo bvi pitnjem ezisten-cije fnkcije dtveno blostnj.

    Ostle petpostvke od kojih se polzi njee se zdj n slede-i nin. S Vse oznv skp od nindivid, sme individe iz to skp s i, j,..., dok semo ltentivn dtven stnj pem kojim dte individe fomij svojepefeencije oznvj sx, y, z,... i konn skp svih ovih ltentiv sX. Slb

    eroU-Senova teoriJa U komBinovanoJ Fon raJtovoJ logiCi preFerenCiJa240

    3. elementi Klasine erousenove teorijedrutvenoG izbora

    5 m J a ncs C, qus Cc (1743-1794) fcus ff .6 k. J. aw (1921), s.7 a. k. S (1933), s js .

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    41/100

    elcij pefeencije koj odov pojedinc ije Ri, ezltiji dtveni intees

    se oznv s R. Podzmev se, dkle, d elcij Ri, z svki i V, zdovo-

    ljv ksiome cionlno izbo to bi, dlje, piodno, slovilo zdovoljenje istihksiom i od stne ezltije elcije R. S P

    i

    i Ii

    , odnosno s Pi I, oznvmoelcije stoe pefeencije eneisne elcijom Ri, odnosno elcijom R.

    aksiome koje odej vednosni sdj ovkvo pistp nlizi poces dtvenoodlivnj s sledee:

    U(neogranieni domen): Procedura generisanja drutvene preferencije se moe prime-niti na svaki mogui skup individualnih preferencija.IIA(nezavisnost od irelevantnih alternativa)8: z sve Y X,

    (x,y Y) (i V)(xPiy xP

    iy) (x,y Y) (xPy xPy)

    p (Paretov9princip): (x, y X)((i V )xPiy xPy)nd (nediktatorstvo): (i V )(x, y X)(xPiy xPy)

    Petpostvk Uo neonienom domen osiv pihvtljivost svih moih indi-vidlnih pefeencij nd bilo kojim konnim skpom ltentiv. Petovim pin-cipom pse izv zhtev d slj kd svk individ stoo pefei lte-ntivx odnos n ltentivy, ond i dtvo tkoe pefei x odnos ny.aksiom nezvisnosti od ielevntnih ltentiv IIAbi se mol ovko jednostvnopfziti: nin n koji dtvo ni p ltentivnih dtvenih stnj xi yteb d zvisi od individlnih pefeencij smo poled to p dkle, ne od

    to kko s nine de (ielevntne) ltentive (v. a. K. Sen (1995)). ukoli-ko diktto definiemo ko individ ije se stoe pefeencije nno pihvtj kodtvene pefeencije, i to nezvisno od pefeencij ostlih pojedinc, ond slovnedikttostv nd tvdi d diktto ne postoji.

    N ovj nin smo doli do kontekst kojem je moe iskzti pvo tvenje, teoremunemogunosti Eroua iliparadoks Eroua:

    Tr guti. (K. Eo) Nije mogue definisati proceduru koja e sva-kom nizu R1, R2,..., Rn individualnih relacija slabe preferencije pridruivati od-

    govarajuu drutvenu relaciju slabe preferencije R, a da su pri tom zadovoljenisvi gore navedeni uslovi U, p, IIAind. Drugim reima, uslovi U, p, IIAindsuprotivreni.

    Ko di inteesntn pime ovom del lnk nvodimo jedn od Senovih ezlttkoji tkoe pipd kops teoem nemonosti. Nime, inspiisn pojmom libe-lizm, kko definie Mil10, Sen vodiaksiomu Lliberalizma, koj emo pedstviti sledeem oblik:

    (i V) (x, y X) (x y (xPiy xPy) (yPix yPx))

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 41

    8k j u s us, p. ry (1973). n, u j u sj s uu usbh s sh s j s jjuju u u .

    9 v. p (18481923), js s.10J. S. m (18061873), s ff .

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    42/100

    pod petpostvkom d s Pi Pi, edom, dtven i individlne elcije stoe pefeencije.

    Sm ksiom Lbismo moli tmiti ko zhtev d svkoj individi b jednom, odnos n neke dve zliite ltentive, bde ispnjen elj smisl d je t eljpihven i ko dtevni intees. Dkle, pefeencije svke individe s, z b dvezliite ltentive, odlje.

    Tvenje koje sd nvodimo poznto je liteti ko nemogunost Paretovog liberalaili koparadoks liberala:

    Tr guti. (a. Sen) Uslovi U,pi Lsu protivreni.

    Ovim i zvvmo ktk pikz osnovnih postvki EoSenove teoije.

    Sd djemo fomlni opis konstkcije sistem kombinovne Fon rjtove loike pefe-encij.

    Nek s W(P) i W(Q)dve loike pefeencij i nek je W(P, Q) dedktivno ztvo-enje nije W(P) u W(Q) svih dokzivih foml W(P) ili W(Q), tj. minimlnopoienje skp W(P)u W(Q)koje je ztvoeno z modus ponens (to bi znilo diz dokzivosti stvov X i X Y, sledi i dokzivost stv Y), de s P iQsimbolikoji oznvj osnovne binne elcije pefeencije sistem W(P)i W(Q), edom.Indkcijom po dini dokz, moe se dokzti d loik W(P, Q)pedstvlj jednokonzevtivno poienje loike W(Q), to e nm dti z pvo d novoveden lo-ik W(P, Q) moemo smtti kombincijom polznih loik W(P) i W(Q), sklds kljnim zhtevim pocede kombinovnj (v. D. M. gbby (1995, 1996,1996b, 1999), B. Boii (2012)).

    upvo opisni poces se dlje moe nstviti, p vodimo kombinovanu Fon Rajtovulogiku preferencija, oznci W(P, P

    1,..., Pn). Ov loik nstje ienjem jezik loike

    W(P)konnom listom simbol z binne pedikte pefeencij P1,,

    ..., Pn, z n2.

    Atomine formule logike W(P, P1,..., P

    n) s izzi oblikAPB iAP

    iB (1in), de s

    A i B (sloene) ltentive. Formule loike W(P, P1,..., Pn) s nstle ko blovske

    kombincije tominih foml, tj. potji sledee pvilo: ko s X i Y fomle,ond s X, X Y, X Y , X Y i X Y tkoe fomle. N pime, fomle loikeW(P, P

    1,..., P

    n) e imti slede fom: AP1B BPnC, BPA (AP1B),... Nme

    nm je d znenje fomleAPiB bde d osob ipefei ltentivA odnos n

    ltentiv B, dokAPB zni d dtvo pefeiA odnos n B11.

    eroU-Senova teoriJa U komBinovanoJ Fon raJtovoJ logiCi preFerenCiJa242

    11o j s su F rj, s s jj cj fcj, u s- j u uh fcj u u js ss.

    4. erousenova teorija u Kombinovanoj fon rajtovojloGiCi preferenCija

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    43/100

    Tko, pod kombinovanom Fon Rajtovom logikom preferencija podzmevmo dedk-tivno ztvoenje nije sledeih Fon rjtovih loik pefeencije W(P) i W(P

    i) (1 i

    n), tj. skp svih posledic nije loik W(P) i W(Pi) (1 i n), koje je, oiledno,

    ztvoeno i z pvilo izvoenj modus ponens. Polzei od pethodno tvenj, in-dkcijom po n, moe se dokzti d loik W(P, P1,..., Pn) pedstvlj konzevtivnopoienje svke od loik W(P) i W(P

    i), z svki i(1i n), to zni d W(P, P

    1,...,

    Pn) pedstvlj ezltt kombinovnj loik W(P), W(P

    1),..., W(P

    n).

    Kombinovn Fon rjtov loik pefeencij W(P, P1,..., P

    n) pedstvlj dob osnovic

    z voenje odovjih iskznih nloon z ksiome dikttostv D, libelizm LiPetovo pvil p, edom, sledeem oblik12:

    D postoji i (1 i n), tkv d, z sveAi B, APiB APB,

    L z svki i (1 i n), postoje dve mesobno neekvivlentne ltentiveAi B, tkve d (AP

    iB APB) (BP

    iA BPA)

    p APiB APB 1in

    ko i njihove loike necije, nedikttostvo nd, nelibelizm nLi necij Petovo

    pvil np, ko:

    nd z svki i (1 i n), postoje dve ltentiveAi Btkve d AP

    iB APB

    nL z neki i (1 i n)i svke dve mesobno neekvivlentne ltentiveAi B, (AP

    iB (APB)) (BP

    iA (BPA))

    np postojeAi

    Btkve d

    Ove ksiome, izene ko fomle poieno iskzno jezik n kojem je izen Fonrjtov loik pefeencij, omovj ne smo fomln loik nliz stvov, vei fomlisnje i dokzivnje, z mnje modifikcije, teoem nemonosti Eo i Sen(v. B. Boii (2012)).

    EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 4 | MART 2012. 43

    12S b js s Ui IIA, us jh s ujuj uss s, u suu u uu .

  • 7/22/2019 1203Relevantno trziste

    44/100

    Nspot tdicionlnom pistp EoSenove teoije dtveno izbo (v. K. aow

    (1951), a. K. Sen (1970, 1970b, 1995)) i Fon rjtove loike pefeencij (v. g. H. vonWiht (1963, 1972)) pedlemo jedn intepetcij Eoove i Senove teoeme nemo-nosti okvi kombinovne Fon rjtove loike pefeencij (v. D. M. gbby (1995,1996, 1996b, 1999)). Oiinln EoSenov, md zsnovn n skoo istim pinci-pim ko Fon rjtov loik pefeencij, ne omo v konstisnje i izvnje slo-enih ltentiv, dok, s de stne, Fon rjtov loik ne dopt istovemeni tetmnvie individlnih pefeencij i dtvene pefeencije. Pistp koji ndimo ovom d,zsnovn n nedvno eniminoj metodi kombinovnj loikih sistem, koj zvijgbi (v. D. M. gbby (1999)), pevzilzi ove nedosttke i, zbo svoje jednostvnosti,p monost d se ovi, tko znjni i dboki ezltti, pistpno pedstve iemk istiv i itlc. Poed to, ovkv pistp dopt jsnije koienje foml-nih loikih ment dokzivnj, ko i lke odeivnje minimlno kontekst kojem bi bil dokziv slvn tvenj o nemonosti. Ipk, ko otvoen poblem ostjetetmn ksiom neogranienog domena i nezavisnosti od irelevantnih alternativa, zbonjihovo izzito metteoijsko kkte.

    eroU-Senova teoriJa U komBinovanoJ Fon raJtovoJ logiCi preFerenCiJa244

    5. zaKljuaK

    6. literatura

    aow, K. (1951), Social Choice and Individual Values, John Wiley, New Yok(2nd ed., 1963).

    Boii, B. i d. (1986), Savremena metodologija u teorijskoj ekonomiji, Eko-nomski fkltet, Beod.

    Boii, B. (1993), Elementi teorije sistema, Ekon