OSI referentni model

Kada jedan računar u mreži poželi da pošalje podatke, treba da obavi niz poslova koji slede jedan iza drugog:

da prepozna podatke da podeli podatke u segmente da doda određene informacije svakom od tih segmenata: o tome koji deo segmenta sadrži

podatke koji treba da se prenesu, adresu računara koji šalje podatke i računara koji treba da ih primi, informaciju koja služi za proveru da li je došlo do greške prilikom prenosa podataka, informaciju o vremenskoj sinhronizaciji...

pošalje podatke S druge strane, računar koji prima podatke takođe obavlja određeni niz poslova, i to na osnovu informacija koje je dodao računar koji šalje podatke.Svi ovi poslovi obavljaju se po određenim pravilima ponašanja (koja se zovu protokoli). Da bi dva računara mogli da razmene podatke, oni moraju da to rade poštujući ista pravila ponašanja (tj. protokole). Ako je mrežni hardver i softver na oba računara napravio isti proizvođač, onda verovatno oba računara poštuju iste protokole. Ali ako računari koriste mrežni hardver i softver od različitih proizvođača, moguće je i da koriste različite protokole. Sa porastom proizvodnje mrežnog hardvera i softvera i broj aproizvođača na tržištu, pojavila se potreba za standardnim protokolima koje će prihvatiti svi proizvođači i koji će omogućiti da mrežni hardver i softver različitih proizvođača može da komunicira. Tako su razvijena dva standarda: ISO model i Projekat 802.

je na jednom računaru mrežni hardver i softver napravio jedan proizvođačto ne mora biti slučaj ako su računare napravili različiti proizvođačiodrazumeva obavljanje niza poslova koji slede jedan iza drugog. računarMrežni operativni sistem NetWare proizvela je kompanija Novell. Poslednja verzija je iz 2003. godine i nosi oznaku 6.5. Međutim, kompanija Novell je najavila da više ne radi na razvoju NetWare-a i počela se okretati Linux mrežnom okruženjui. Aktuelan proizvod Novell-a je mrežni operativni sistem OES (Open Enterprise Server), koji može da radi i u NetWare i u Linux okruženju.

NetWare je mrežni operativni sistem koji se dodaje na već postojeći operativni sistem1.

Sastoji se od klijentskog i serverskog softvera. Na klijente se instalira NetWare Client, a na servere NetWare Server. Sa instaliranim NetWare Client-om, svaki klijentski računar može da koristi sve usluge koje pruža NetWare Server.

Nove verzije NetWare-a su bazirane na Novell Directory Services (NDS). NDS je baza podataka o objektima u mreži (pod objektima u mreži se smatraju mrežni resursi). Objekti su organizovani u hijerarhijsku strukturu stabla.

NetWare važi za operativni sistem koji je pogodan za mreže u kojima postoje računari sa različitim osnovnim operativnim sistemima. Pogodan je za veće mreže, jer za manje mreže može da se pokaže kao skup i komlikovan za instalaciju i administraciju.

NetWare danas ne uživa onu popularnost koju je imao početkom devedesetih, ali se i dalje zadržao, pre svega u velikim organizacijama.

1 Do verzije 6.5 na računar je prethodno morao biti instaliran DOS 3.3 ili noviji, kao osnovni operativni sistem

MICROSOFTOVI MREŽNI OPERATIVNI SISTEMI

Ovde će biti reči o operativnim sistemima Microsoft Windows NT. Pregled operativnih sistema koje je razvio Microsoft Windows dat je na slici:

Familija operativnih sistema Microsoft Windows NT data je na slici:

Na servere se instalira neki od serverskih operativnih sistema (npr. Windows Server 2003), a na klijentske računare može se instalirati npr. Windows XP.

Windows mrežni operativni sistemi objedinjuju i osnovni i mrežni operativni sistem u jedan operativni sistem.

Microsoftovi mrežni operativni sistemi funkcionišu na principu domena (ovo važi za serverske mreže). Domen (engl. domain) je grupa računara koja ima zajedničku bazu podataka. U toj bazi nalaze se podaci o korisničkim nalozima i pravima pristupa mrežnim resursima. Svaki domen ima jedinstveno ime. U svakom domenu mora da postoji jedan server koji dobija ulogu primarnog kontrolera domena (Primary Domain Controller), na kojem se nalazi ta baza i koju on održava. Na kontroleru domena se vrši provera autentičnosti svakog korisnika koji se prijavi za rad na nekom računaru unutar domena. U mreži može da postoji više domena.

U verzijama Windows NT baza sa podacima se zove NTDS (engl. NT Directory Services) i postojala su četiri različita modela domena:

jednostruki domen (engl. single-domain)Postoji jedan domen i jedan server je zadužen za korisničke naloge i bezbednost.

jednostruki matični (engl. single-master)Postoji nekoliko domena, ali samo jedan server je zadužen za korisničke naloge i bezbednost.

višestruki matični (engl. multiple-master)Postoji više domena, i baza korisničkih nalog analazi se na više servera.

potpuno poverenje (engl. complete trust)I ovde postoji više domena, i više servera na kojima se nalaze baze korisničkih naloga, ali između domena se uspostavlja odnos „potpunog poverenja“ (između svih domena postoji odnos dvosmernog „poverenja“).

Kada se u Windows-u NT kreiraju domeni, sledi da se između odgovarajućih domena uspostavi „poverenje“. Ako se postavi da domen A „veruje“ domenu B (simbolički A B), to znači da korisnici iz domena B imaju dozvolu da pristupaju resursima iz domena A. Obrnuto ne važi. Ako želimo i da korisnici iz domena A mogu da pristupe resursima iz domena B, moramo uspostaviti odnos B A. Ako važi i A B, i B A, onda između domena A i B vlada „dvosmerno poverenje“. Ako važi npr. samo A B, ali ne i B A, onda je to „jednosmerno poverenje“ (engl. one way trust). Određeni odnosi poverenja se uspostavljaju i u jednostrukom matičnom modelu, i u višestrukom matičnom modelu, ali to nisu odnosi „potpunog poverenja“.

U operativnim sistemima Windows 2000 i Windows Server 2003 centralna baza se zove aktivni imenik (engl. Active Directory).Aktivni imenik je hijerarhijski organizovana struktura objekata u jednoj mreži. Objekti u mreži se dele u tri kategorije: resursi (npr. printeri), servisi (nrp. email) i korisnici (korisnički nalozi i grupe). Svaki objekat ima svoje jedinstveno ime i skup atributa koji ga opisuju.Domeni su organizovani u „stabla“ (engl. tree), okrenuta naopako. U svakom stablu postoji korenski domen (engl. root domain), i to je prvi domen koji bude kreiran u nekom Windows Server 2003 okruženju. Svi ostali domeni u stablu su tzv. child domains, odnosno „dete“ su domena koji im je „roditelj“2 u stablu. Svaki domen može da ima samo jedan roditeljski domen, dok jedan domen može da ima više domena koji su mu „deca“. Više „stabala“ možemo da organizujemo u „šumu“ (engl. forest).

I u Windows-u 2000 i Windows Server-u 2003 postoje odnosi poverenja. Kada se kreira child domain, između njega i roditeljskog domena se automatski uspostavlja „poverenje“ (u Windows-u NT se „poverenja“ naknadno kreiraju), koje ide u oba smera i tranzitivno je. Tranzitivnost znači da, ako domen A veruje domenu B, i domen B veruje domenu C, onda i domen A veruje domenu C. Ovo automatsko uspostavljanje poverenja dovodi do toga da svaki domen u jednoj „šumi“ ima „poverenje“ u svaki drugi unutar domen unutar „šume“.

2 domena koji je po hijerarhiji u stablu iznad njih

I u ovim sistemima mogu naknadno da se uspostavljaju „poverenja“, i to „jednosmerno poverenje“ (važno je napomenuti da ova „jednosmerna poverenja“ nisu tranzitivna), i tzv. cross-link trust. Cross-link trust se uspostavlja između dva domena (koji mogu biti u istom stablu ili u različitm stablima) između kojih ne postoji odnos dete/roditelj.

U mrežama ravnopravnih korisnika ne postoje domeni, tu se računari organizuju u radne grupe. Svaki računar može svoje resurse da podeli sa drugim računarima.

OSTALI MREŽNI OPERATIVNI SISTEMI

Ostali mrežni operativni sistemi koji se danas često koriste su: Unix

Unix3 je višekorisnički, višeprocesni operativni sistem koji se može koristiti i na serverima i na klijentima. Ovo je vrlo moćan i fleksibilan operativni sistem koji je namenjen pre svega velikim mrežama4, iako postoje verzije i za personalne računare. Serveri pod Unix-om omogućavaju usluge i klijentima koji ne rade pod Unix-om, nego i pod drugim operativnim sistemima.Tokom godina razvijene su mnoge varijante Unix-a, kao i „Unix-like“ operativnih sistema5. Danas su možda najprisutnije: BSD i njegove razne varijante (FreeBSD, OpenBSD, NetBSD), Linux (koji takođe ima mnogo distribucija), Solaris...

LinuxLinux spada u napoznatije primere slobodnog softvera razvijenog putem slobodnog koda. Linux

je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa početkom devedestih godina prošlog veka dok je još uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju. Linus je kompletan svoj rad objavio na Internetu, gde su programeri iz celog sveta mogli da se pridruže razvoju Linux-a. Tako su nastale razne distribucije Linux-a, kojih danas ima preko 300. Možda najpopularnije su Slackware, Debian, Red Hat, SuSE, Mandriva, Ubuntu, Gentoo. U poslednjih nekoliko godina razvija se Knoppix, verzija operativnog sistema koji nije potrebno instalirati na računar, već sistem radi direktno sa CD-a.

Linux može da se koristi i kao mežni i kao klijentski operativni sistem. Takođe sve se više koristi i kao operativni sistem za stone računare. Serveri pod Linux-om omogućavaju usluge i klijentima koji ne rade pod Linux-om, nego i pod drugim operativnim sistemima.

3 Unix su 1968. godine razvili programeri u AT&T-ovim Bell laboratorijama4 Unix je operativni sistem koji se najčešće koristi na serverima na Internetu5 Unix operativnim sistemom se danas smatra svaki sistem koji zadovoljava standard The Single UNIX Specification (SUS). The Single UNIX Specification (SUS) je zajedničko ime za skup standarda koji treba da zadovolje operativni sistemi da bi se smatrali Unix operativnim sistemima. S druge strane, postoje brojni operativni sistemi koji zvanično ne zadovolajvaju taj standard, ali liče na Unix i rade kao Unix. Za ove operativne sisteme koristi se izraz “Unix-like”