Aleksandar Ranđelović: Skripta iz filozofije za četvrti razred gimnazije | 2015/16

Čas 14-15 (OKT) Osnovna pitanja za usmenu proveru znanja iz oblasti „Pojam filozofije“

01.01. U čemu je razlika između mita i filozofije? U čemu je razlika između mita i filozofije?(Udžbenik: Odnos filozofije prema drugim duhovnim delatnostima)

02. 02. Zašto se, prema Aristotelu i Hegelu, filozofija može smatrati jednom vrstom luksuza?Zašto se, prema Aristotelu i Hegelu, filozofija može smatrati jednom vrstom luksuza?(Skripta, 10-11)

03. Šta je predmet proučavanja etike?03. Šta je predmet proučavanja etike?(Udžbenik: Filozofske discipline)

04. Kakva je razlika u delima umetnosti i filozofije?04. Kakva je razlika u delima umetnosti i filozofije?(Udžbenik: Odnos filozofije prema drugim duhovnim delatnostima)

05. Kako razumeš mišljenje da je „filozofija nastala iz suprotnosti prema mitu“?05. Kako razumeš mišljenje da je „filozofija nastala iz suprotnosti prema mitu“?(Skripta, 7-9; razgovor na času filozofije)

06. 06. Koje filozofsko pitanje izostaje u Koje filozofsko pitanje izostaje u „predanosti sa„predanosti saznavanju predmeta u svetu“, tj. u „utonuću u stvari“?znavanju predmeta u svetu“, tj. u „utonuću u stvari“?(Skripta, 6)

07. Kako razumeti to da je „mit stvar monologa“?07. Kako razumeti to da je „mit stvar monologa“?(Skripta, 7-9)

08. 08. Šta znači to da „s filozofijom ne možemo ništa početi“, ali da „ona pak nešto počinje s nama“?Šta znači to da „s filozofijom ne možemo ništa početi“, ali da „ona pak nešto počinje s nama“?(Skripta, 10-11)

09. Kakva su zatvorena, a kakva otvorena pitanja (navedi i primere)? Kojoj vrsti pripadaju filozofska pitanja?09. Kakva su zatvorena, a kakva otvorena pitanja (navedi i primere)? Kojoj vrsti pripadaju filozofska pitanja?(Skripta, 1)

10. Zašto filozofiju ne treba shvatiti tek kao neku „arhitekturu misli“?10. Zašto filozofiju ne treba shvatiti tek kao neku „arhitekturu misli“?(Skripta, 2)

11. Kako razumeš reči da „ono što se ne da tek tako, poput filozofije, učiti i naučavati, jest samo filozofiranje“?11. Kako razumeš reči da „ono što se ne da tek tako, poput filozofije, učiti i naučavati, jest samo filozofiranje“?(Skripta, 2)

12. Šta etimološki znači „filozofija“?12. Šta etimološki znači „filozofija“?(Skripta, 1)

13. Kako razumeš to da „naučno saznanje ne može odrediti nikakve ciljeve životu“?13. Kako razumeš to da „naučno saznanje ne može odrediti nikakve ciljeve životu“?(Skripta, 3-4)

14. 14. Kada kritički promišljamo običaje i ustaljene vrednosti, o kojoj pobudi za filozofsko mišljenje se radi?Kada kritički promišljamo običaje i ustaljene vrednosti, o kojoj pobudi za filozofsko mišljenje se radi?(Skripta, 5)

15. Šta je filozofija (i čemu), ako ona 15. Šta je filozofija (i čemu), ako ona nije neko znanje, niti stvar škole i učenja, kako veli Alen Badiu?nije neko znanje, niti stvar škole i učenja, kako veli Alen Badiu?(Skripta, 3-4)

16. Koje su pobude za filozofsko promišljanje?16. Koje su pobude za filozofsko promišljanje?(Skripta, 5-6)

17. Zašto je najdublja (filozofska) začuđenost ona koja se odnosi na samorazumljivo?17. Zašto je najdublja (filozofska) začuđenost ona koja se odnosi na samorazumljivo?(Skripta, 5)

18. Šta je metodička sumnja?18. Šta je metodička sumnja?(Skripta, 5; koristiti i alternativne izvore radi etimološkog pojašnjenja)

19. 19. Na kojim pretpostavkama Karl Poper zasniva tezu da su „svi ljudi filozofi“?Na kojim pretpostavkama Karl Poper zasniva tezu da su „svi ljudi filozofi“?(Skripta, 3-4)

20. Čuđenje „iz-postavlja“ subjekta koji misli, a tada „svet postaje problem“. Kako ovo treba razumeti?20. Čuđenje „iz-postavlja“ subjekta koji misli, a tada „svet postaje problem“. Kako ovo treba razumeti?(Skripta, 5)

21. U čuđenju se slama prisnost u kojoj smo „usred stvari bili kao kod svoje kuće“. Kako ovo treba razumeti?21. U čuđenju se slama prisnost u kojoj smo „usred stvari bili kao kod svoje kuće“. Kako ovo treba razumeti?(Skripta, 5)

22. Koja je, prema španskom egzistencijalisti de Unamunu, polazna tačka filozofije i religije? Objasni.22. Koja je, prema španskom egzistencijalisti de Unamunu, polazna tačka filozofije i religije? Objasni.(Skripta, 6; razgovor na času filozofije)

23. 23. Zašto je čak i Zašto je čak i smišljanjesmišljanje odgovora odgovora (uzroka, principa)(uzroka, principa) donekle filozofska stvar? donekle filozofska stvar?(Skripta, 7-9)

24. Šta su granične situacije i zašto su važne za filozofsko promišljanje?24. Šta su granične situacije i zašto su važne za filozofsko promišljanje?(Skripta, 6)

25. Na koji način je filozofski relevantno to što, prema Kjerkegoru, „ne živi ni jedan jedini čovek koji nije bar malo očajan“?25. Na koji način je filozofski relevantno to što, prema Kjerkegoru, „ne živi ni jedan jedini čovek koji nije bar malo očajan“?(Skripta, 6; razgovor na času filozofije)

26. Zašto, prema Aristotelu, bavljenje filozofijom upućuje na pitanje da li se filozofijom treba baviti?26. Zašto, prema Aristotelu, bavljenje filozofijom upućuje na pitanje da li se filozofijom treba baviti?(Skripta, 10-11; razgovor na času filozofije)

27. 27. Šta etimološki znači gnoseologija, odnosno epistemologija, i šta je njen predmet?Šta etimološki znači gnoseologija, odnosno epistemologija, i šta je njen predmet?(Udžbenik: Filozofske discipline)

28. Kako shvatiti to da „ko odbacuje filozofiju, i sam se priklanja jednoj“?28. Kako shvatiti to da „ko odbacuje filozofiju, i sam se priklanja jednoj“?(Skripta, 10-11)

29. 29. Šta etimološki znači metafizika, a šta ontologija, i šta je njihov predmet?Šta etimološki znači metafizika, a šta ontologija, i šta je njihov predmet?(Udžbenik: Filozofske discipline)

30. Kako razumeš to da čoveka filozofija „30. Kako razumeš to da čoveka filozofija „izbacuje iz sigurnosti njegovog opštenja sa stvarima sveta“?izbacuje iz sigurnosti njegovog opštenja sa stvarima sveta“?(Skripta, 10-11)

31. Kako, prema Karlu Jaspersu, tehnički svet, rad i gubljenje u svrhama podstiču samozaborav?31. Kako, prema Karlu Jaspersu, tehnički svet, rad i gubljenje u svrhama podstiču samozaborav?(Skripta, 12)

32. Ispostavljena kao otpor prema filozofiji, kako preciznije treba razumeti „naivnost života“?32. Ispostavljena kao otpor prema filozofiji, kako preciznije treba razumeti „naivnost života“?(Skripta, 13)

33. Zašto se za filozofiju kaže da je opasna delatnost?33. Zašto se za filozofiju kaže da je opasna delatnost?(Skripta, 13)

34. Šta je predmet proučavanja estetike?34. Šta je predmet proučavanja estetike?(Udžbenik: Filozofske discipline)