Глиша ЕЛЕЗОВИЋ

ХАТУНЏИКЛАР ЏАМИЈА

Скопље је у 17 веку било издељено на 70 махала1. Једна између њих звала се Хатунџиклар. Реч је постала од хатун – госпођа, госпа, suf. за dem. џик и нас-тавка за рl. лар, а значи мале госпе, госпођице, или миле госпе. У овој махали, сада у улици Стевана Првовенчаног, до наших дана сачувала се џамија, истог имена. Као и махала у којој је. Џамија је била од тврдог материјала, озидана од цигле и камена. Као и друге старије турске грађевине и Хатунџиклар џамија није се сачу-вала у првобитном облику. И она је у току времена на неки начин страдала, можда изгорела за време великог пожара, па су је Турци последњих година своје управе нешто прикрпили и оправили.

1 Евлија Челебија, у своме путопису књ. V, стр. 554, иако код њега нису забележена њи -хова имена. – У Скопљу имена махала понајчешħе постала су од имена џамија, а њихова имена опет постала су већином од имена њихових оснивача. По једном попису муфтиства, у Скопљу су сачувана имена следеħих џамија:

Араста (у чаршији где су дуħани опанчарa), Базар баши, Гази Искендер, Гази Ментеш, Дуħанџик (испред Куршумли Хана), Емир Хоџа, Ибн-и-Коџаџик, Он-и-Мухтесиб, Ибн-и-Омер, Ибн-и-Пајко, Ине бег, Гази Иса бег, Џедид Иса бег, Исмаил Војвода, Исмаил Хазинедар, Исхакије (Џам-и-Атик), Јахја паша, Јелен Капан, Јогуртчилер, Кара Капуџи, Кипуџи Хамза, Касум Гази, Казанџилар, Коџа Аише хатун (у махали Хатунџиклар), Кјебир Мехмед Челеби, Кјупели Баба, Кјосе Кади, Медах (Јигит паша), Мехмед паша Качаникли, Mexмед паша Карли или (Бурмали), Муезин Хоџа, Мух ед-дин Челеби, Султан Мурат, Мурат паша, Мурадије (код т.зв. Ески Јени Ха-мама), Мусала (у Чаиру), Муслих-уд-дин (Хафиз Хоџа), Мустафа паша, Синан Војвода, Тахта Кала (Хаџи Реуфова), Хаџи Лала (Тутунсуз), Фаик паша (у Myxaџиp махали), Хатунџиклар, Хаџи Балабан, Хаџи Бекир, Хаџи Гази, Хаџи Јонуз, Хаџи Касум, Хаџи Мух ед-дин (Фарфара), Хаџи Таџ-уд-дин (Борозан), Хаџи Хајр-уд-дин, Хаџи Шемс-уд-дин и Худа верди.

У шематизму, Салнаме, „Косово“, органу бившег Косовског вилаета за хиџр. 1318 (1900), стоји да је тада Скопље било издељено у 51 махалу, од којих се веħина звала по имену главне џамије у дотичној Махали. Независно од џамија била су имена следећих махала: Вардар, Дервишан, Дибаг Шахин, Ибн-и-Бахри, Ибн-и-Чина (што српски значи: Син Кинезов), Ибн-и-Шахин, Јеврејска махала, Јени Баир, Јени Тепе, Оруч паша, Сугјутли, Тешвикије, Кјатиб Шахин, Хамидије, Харачџи Салах-ед-дин I и II, Хаџи Хурем и Џедид Христијан.

2 ГЛИША ЕЛЕЗОВИЋ

Џамија и турбе Хатунџиклар

На њој нисам нашао никаквих натписа.

У препису скопског вакуфског сиџила који се налазио у рукама Ариф хоџе, некадашњег турског чиновника скопског вакуфског одељења, има нешто помена о вакуфији ове џамије у махали Хатунџиклар и ту стоји забележено да јој је ктитор Хани хатун, кћи моћног и некад славног Скопљанца и крајишника, Јахја паше, зета султана Бајазита II, другог освајача Смедерева, оца Малог (Кјучук) Бали бега, освајача и првог санџак бега Београда.

Ова вакуфија, коју нисам могао у целини пронаћи, пo скопском сиџилу озваничена је хиџр. 917 год. у почетку месеца мухарема, што би по нашем бро-јању значило крај марта 1511 год.

У малом гробљу одмах испред ове џамије, налази се и сад доста добро очу-вана надгробна капела, шестоугло турбе од тесаног камена на стубовима и у њему гроб начињен у облику мртвачког ковчега од мермерних плоча са женским ниша-ном чело главе без икаква натписа. Накнадно је неко, бог зна кад, црном бојом на надгробној плочи написао турски Хатунџиклар. Тај би натпис имао да значи да је то гробница у којој је сахрањена ктиторка џамије истога имена.

Ова Јахја пашина кћи, Хани хатун, имала је више сестара и једна се између њих звала Хума. У поменутом изводу из вакуфије џамије Хатунџиклар међутим каже се да је Хани сахрањена близу свога оца, а где је гроб Јaxja паше нама није познато2.

2 Види V књ. овог Гласника, стр. 251.

ИСТОРИЈА НА КУЛТУРАТА НА МАКЕДОНИЈА

ХАТУНЏИКЛАР ЏАМИЈА 3

У гробљу код Јахја пашине џамије у Скопљу, поред самог источног зида, пре неколико година, нашао сам скрхани један надгробни камен и на њему овај натпис без датума:

турски текст

што у преводу значи:

Покојна, побожна у господу престави се Хани, кħu Хани Бахти Шахина.

Да ли можда ова Хани није кћи наше Хани, ктиторке ове Хатунџиклар џа-мије?

Како је ова махала и џамија у њој добила име Хатунџиклар, можемо само да се домишљамо. Пре свега ваља узети у обзир чињеницy да у овој махали Ха-тунџиклар имају две џамије којима су ктиторке две госпође од врло високог и големог рода. Готово једна према другој, у истој улици, данас у ул. Стевана Прво-венчаног, има своју задужбину Хани хатун, кћи Јахја паше и Аијша хатун, унука Гази Иса бега, кћи Сагир Мехмеда Челебије.3 Због ових кадуна је вероватно проз-вана махала Хатунџиклар, везујући име у првом реду за џамију Јахја пашине кћери, која је била подигла своју задужбину много пре унуке Гази Иса бегове, Аише хатуне.

У једном хати хумајуну, којим је султан озаконио вакуфе Јахја пашине од 13 јуна 1515 год.4 помиње се жена Јахја пашина по имену Султан хатун и ако се она у вакуфији Јахја пашиној, која је написана у почетку месеца фебруара 15595

зове Хадиџа хатун6. Била она Хадиџа или Султан хатун, Скопљанци су је знали пo имену Хатун. Кад је Хави подигла џамију, Скопљанци су је звали турски Ха-тунџик, мала Хатун. По нашем мишљењу овако је морало постати име и џамије и махале Хатунџиклар.

У маленом гробљу Хатунџиклар џамије поред поменутог турбета леже два доста стара женска надгробна камена. На једном од њих пише арап. писменима:

El mutevefije... Fatime binti Ibrahim Čelebi, ibni Ramadan, li sene 1035.

т.ј. покојна Фатима, кћи Ибрахима Челебије, сина Рамаданова. Године 1035 (1625 или 1626).

На другом камену пише:

Sabia, binti Ibrahim, bevab, Sene 1038.

т.ј. Сабија, кћи Ибрахима вратара. Год. 1628 или 1629.

3 Види I књ. 2 св. овог Гласника, стр. 473.4 Хиџр. 921 год. почет месеца џемати-ул-ев-вела.5 23 реби-ул-ахара 966 хиџр. год.6 В. Јужна Србија, бр 23 и 24 год. 1923, стр. 97 и 159. У Ашик паша Заде Тарихи (цари-

град. издање) на стр. 241 каже се да је Бајазид II имао 7 синова и 9 кћери. У напомени 2 на истој страни библиотекар царског музеја у Цариграду Алија поређао је имена 5 његових кћери, што би значило да cе оне друге 4 не знају ни по имену. Meђy поменутих 5 кћери Бајазитових прва се зове Хадиџе Султан. За кога је била удата он не зна, али зна да је умрла у Бруси и да је тамо сахрањена. У Цариграду на Једрене капији има своју џамију.

ИСЛАМСКАТА ЦИВИЛИЗАЦИЈА НА ПОЧВАТА НА МАКЕДОНИЈА

4 ГЛИША ЕЛЕЗОВИЋ

Поред поменутих надгробних каменова запазио сам у овом гробљу још не-колико надгробних белега клинастог облика, какви су надгробни споменици били на овим нашим странама понајвише у обичају у 10 хиџриском веку, али су тако заплетено и замршено написани да их нисам могао прочитати. Нарочито ми је привукао пажњу један надгробни камен код западног зида на коме се сачувао не-какав опширан натпис, али, нa жалост, ја ни њега нисам могао прочитати. Ценећи по његову облику рекао бих да је из времена пре 10 хиџр. века.

ИСТОРИЈА НА КУЛТУРАТА НА МАКЕДОНИЈА