149865900 Mreze Nove Generacije

5/25/2018 149865900 Mreze Nove Generacije

1/27

1. Postojee mreeUVODU istoriji telekomunikacija postoje dve iroko rasprostranjene mree: Javne telefonske mree (PSTN - Public Switched Telephone Network) Internet. Da bi se prelo na mresledece generacije (NGN - Next Generation Networks ) potrebno je da kvalitet pruenih servisa bude najmanje istog nivoa, a cena nia u poredenju sa postojecim mrea "prve generacije". Karakteristike postojecih mrea su: Zahtevi za fleksibilnocupouzdanocu ovih telekomunikacionih mrea su meusobno suprotstavljeni. Internet oma fleksibilna mrea, ali ne moe da prui pouzdanost karakteristicnu za PSTN PSTmala fleksibilnost, ali pouzdana. Za kreiranje optimalne mrene arhitekture potrebno selektivno kombinovati osobine obe mree, odnosno udruiti fleksibilnost Internet

a i kvalitet servisa koji prua PSTN. Prikaz telekomunikacione mree Postojee javne ree Javna telefonska mrea (PSTN) rasprostranjena je irom sveta, a omoguceno je mesobno povezivanje javnih telefonskih mrea koje su pre svega predvidene za govornisaobracaj. PSTN je mrea na bazi komutacije kola. Kolo (ili kanal_ kanal) se uspostavlja na zahtev i linije kojima se realizuje kolo zauzete su sve vreme dok traje prenos. Prenos telefonskog signala je takav primer. Internet je mrea zasnovanana komutaciji paketa. Poruka se deli na male segmente zvane paketi i svaki paket se alje zasebno. Linija je zauzeta samo dok traje prenos jednog paketa. Koristise TCP/IP protokol.

PSTN Public Switched Telephone Network PSTN je mrea sa preko 800 miliona pretplatnika i koristi se prvenstveno za govornu komunikaciju to ukljucuje i fiksne i mobilne telefone (WAN - wireless access network sa prenosom kroz PSTN tranking mreu)

. PSTN je u pocetku bio analogni sistem, ali sada je skor_ skoro potpuno digitalizovan, iako je vecina pretplatnika povezana analognim kolima. Poslednjih godinaznacajno se povecava broj digitalnih konekcija kroz servise kao to su ISDN (integrated services digital network), DSL (digital subscriber line), ATM (Asynchronous Transfer Mode) i kablovski sistemi. Danas ja PSTN mrea za prenos govora, videosadraja i podataka kako sa icnim tako i sa beicnim pristupom. Postoje i privatne elefonske mree koje nisu povezane na PSTN (npr. vojska) ili su povezane sa ogranicenim pristupom. PSTN je bila dominantna telekomunikaciona mre_ mrea tokom 20-togveka, sve dok je govorna komunikacija bila najzastupljenija. Dominacija prenosapodataka u novije vreme dovela je do toga da je dugorocna buducnost PSTN-a postajanje aplikacije Interneta. Govorni saobracaj, koji se u osnovi prenosi PSTNinfrastrukturom, prebacuje se na VoIP (voice over Internet protocol), to omogucava prelaz sa komutacije kola na komutaciju paketa. Veza mobilne i fiksne telefonije

Digitalni prenos u PSTN-u Osnovni digitalni kanal u PSTN-u je 64-kilobita-u-sekundi kanal, poznat kao "DS0" ili Digital Signal 0. DS0 je takode poznat kao timeslot jer je to osnovni vremenski kanal koji se koristi u TDM prenosu (time division multipleks) tj. vremenskom multipleksumultipleks) multipleksu. Za formiranjejednog digitalnog telefonskog kanala korist se frekvencija odmeravanja od 8 kHzi 8bitna impulsna kodna modulacija tj. PCM (pulse code modulation). Multipleksiranjem DS0 kanala povecava se kapacitet kola. Osnovni multipleksi koji se koristesu: 32 kanala protoka 64 kbit/s (E1) koristi se u Evropi i sadri 30 govornih kala i 2 servisna odnosno sinhronizaciona i signalizaciona kanala 24 kanala protoka 64 kbit/s (T1) koristi se u Americi i Japanu i oznacave se i kao DS1.


2/27

Ram primarnog PCM sistema

PSTN mrea sa komutacijom kola Komutacija kola je proces koji omogucava konekcijuizmedu dva ili vie korisnika na njihov zahtev i obezbeduje ekskluzivno koricenje uspostavljene veze sve do njenog raskidanja. Fizicke veze u ovom tipu mree omogucavaju konekcij_ konekciju izmedu krajnjih korisnika koja traje od uspostavljanjado raskidanja veze. Klasican telefonski servis koristi komutaciju kola. Telefonske kompanije omogucavaju rezervaciju fizicke putanje izmedu pozivajuceg i pozvanog, koja se uspostavlja i raskida na zahtev pozivajuceg. Paketska komutacija Osnovna karakteristika paketske komutacije je to to linija nije zuzeta sve vreme tokom prenosa poruke.Poruka se deli na male pakete koji se alju sukcesivno kada post

oji mogucnost za to. Paketi mogu putovati razlicitim putanjama do krajnjeg odredita i ne moraju stizati po redu. Linija se tokom prenosa fizicki zauzima samo doktraje prenos jednog paketa i nakon njegovog pristizanja na odredite automatski se oslobada.

Komutacija kola i paketska komutacija Komutacija kola je idealna kada je neophodan brz prenos podataka, koji moraju pristizati tacno odredenim redosledom i konstantnom brzinom. Komutacija kola je jo uvek neprikosnovena za prenos u realnom vremenu, kao to su audio i video prenos, koji zahtevaju veoma visok kvalitet servisa - quality of service (QOS). Paketska komutacija je neuporedivo efikasnija i robusnija za prenos podataka koji toleriu neujednacena kanjenja i jitter, kao to su -mail poruke i Web strane. Neke mree sa komutacijom kola kao to su X.25 i ATM mremogu da realizuju virtualnu komutaciju kola. Virtualna komutacija kola je logic

ka konekcija koja omogucava podelu fizickih putanja medu viestrukim zahtevima zavirtualnim kolima. Razvoj Interneta omogucio je nove servise i sadraje koricenjemnovih efikasnih komunikacionih protokola i tehnologija,ali prelazak na prenos govora paketskom komutacijom jo uvek nije uzeo veceg maha, uprkos raznim reenjima koje su provajderi predlagali.

2. Arhitektura postojeih PSTN mrea(PSTN: Public Switched Telephone Network)Arhitektura klasine PSTN mree Arhitektura postojece PSTN mree moe se grubo posmao podeliti na dva velika dela: pristupnu mreu (access network) i mreu komutacije (switch network). Prenos govora izmedu dva korisnika mree ostvaruje se uspostavljanjem govornog kanala na principu komutacije kola. Govorni kanal se uspostavlja preko pristupne mree pozivajuceg korisnika, zatim mree komutacije i potom pristupnz

atim pristupne mree pozvanog korisnika. Govornim kanalom se mogu prenositi govorne informacije, podaci ili multimedijalni sadraj. Mrea komutacije Mrea komutacije sastoji od velikog broja komutacionih cvorova (centrala) koje su organizovane uveci broj hijerarhijskih nivoa. Lokalne komutacione cvorove (lokalne centrale,Local Exchange LEX) koji su direktno povezani na pristupnExchange pristupnu mreunazivamo komutacioni cvorovi klase 5 (Class 5 switch) Komutacioni cvorovi na svim ostalim nivoima mree (tranzitne centrale, Transit Exchange TEX) nazivaju komutacioni cvorovi klase 4 (Class 4 switch). Class 5 Switch Lokalni komutacioni cvorovi Omogucava razne TK servise koristeci TDM tehnologiju: Opsluivanje lokalnih poziva Opsluivanje udaljenih poziva ISDN Napredni govorni servisi Pristup pretka mrei za prenos podataka Realizacija inteligentne mree Transfer signalilzaci


3/27

Uspostavljanje veze Osnovna usluga je prosledivanje tona slobodnog biranja nakondetekcije zahteva za uspostavljenjem veze (podizanja telefonske slualice). Nakontoga prihvata se i obraduje niz cifara koje je pozivajuci poslao. Na osnovu primljenog broja vri se rutiranje saobracaja. Pozvanom pretplatniku upucuje se pozivni ton iz lokalne centrale za koju je on povezan, a pozivajucem se alje povratnipozivni ton iz njegove lokalne centrale. Ukoliko dode do uspostavljanja veze rezervie se jedan govorni kanal samo za ova dva korisnika sve do raskidanja veze, tose dogada na zahtev pozivajuceg. Ton zauzeca prosleduje se pozivajucem ukoliko pozvani ne odgovori na poziv, a pozvanom pretplatniku ukoliko dode do raskidanjaveze. Lokalni komutacioni vorovi Komutacioni cvorovi klase 5 predvideni su kako za opluivanje lokalnog saobracaja tako i za realizaciju udaljenih telefonskih serv

isa. Komutacioni cvorovi klase 4 predvideni su da tranzitiraju saobracajsaobracaj. Sa porastom prenosa podataka i zahtevima za novim servisima kao to su VOIP, IP/Centrix i multimedijalna komunikacija, lagno nestaje i potreba za komutacionimcvorovima klase 5. Da bi se izalo u susret dananjim zahtevima i izazovima, kreirana je nova generacija komutacionih cvorova, poznatija kao Soft-Switch bazirana nanajnovijim paketskim tehnologijama i standardima. Transportna mrea Iz mree komutacije vremenom se izdvojila transportna mrea (transmission network) koju koriste komutacioni cvorovi za medusobno povezivanje i prenos tipicno velikih grupa govornih kanala. Poziv izmedu dva korisnika PSTN mree samo se komutira u mrei komutacije, dok najveci deo putanjkomutira putanje prelazi u 64 kbit/s kanalu alociranomu transportnoj mrei. Veliki broj tehnologija istorijski je obeleio razvoj transportne mree, iz cega izdvajamo one koje su i danas prisutne, a to su starija PDH (Plesiochronous Digital Hierarchy) i moderna SDH (Synchronous Digital Hierarchy) te

hnologija. SDH tehnologija danas predstavlja tipicno prisutno savremeno reenje transportne mree kod telekom operatora. Signalizaciona mrea Iz mree komutacije, neasnije u odnosu na transportnu mreu, postepeno se izdvojila signalizaciona mrea (signaling network). Osnovni zadatak signalizacione mree je ostvarenje velikog broja dodatnih servisa kako bi korisniku upotrebvelikog upotrebu osnovnog govornog servisa ucinili to konfornijim. Ideja razmene signalizacionih informacija bez uspostavljanja govornog kanala (signalizacija po odvojenom kanalu) je revolucionarnouticala na dalji razvoj PSTN mree. Signalizacija SS7 Dananji standard za razmenusignalizacionih poruka u okviru PSTN mree naziva se SS7 signalizaciona mrea (Signaling System number 7). Od brojnih prednosti koje je donelo uvodenje SS7 signalizacije izdvajamosignalizacije izdvajamo: signalizacione poruke se razmenjuju nezavisno od uspostavljanja govornih kola kanjenje signalizacionih poruka je redukovano i ne postoji neefikasno zauzimanje govornih kola za potrebe signalizacije sig

nalizacione poruke razmenjuju se velikim protokom bez uticaja na korisnike mree govorni kanal se rezervie tek ako je krajnji korisnik dostupan... SS7 je mrea bazirana na komutaciji paketa ciji se cvorovi odnosno ruteri nazivaju STP tacke (Signaling Transfer Point). Krajnje tacke u SS7 mrei nazivaju se SSP tacke (SignalingSwitching Point) i nalaze se u komutacionim cvorovima. Brojni dodatni servisi suuvedeni sa ulaskom SS7 mrea u upotrebu. Medutim, koncept je ipak posedovao znacajne mane s obzirom da je svaki komutacioni cvor trebalo opremiti servisnim funkcijama to je ucinilo proces uvodenja dodatnih servisa skupim i sporim. Servisna mrea Kao posledica nedostatka SS7 mree ufleksibilnom, jeftinom i brzom uvodenju dodatnih servisa, iz signalizacione mree izdvojila se nova mrea: servisna mrea (ServiNetwork). Prva predloena realizacija servisne mree poznata je pod nazivom inteligentna mrea IN (Intelligent Network). IN mrea bazirana je na ideji da se servisi nude centralizovano u mrei u posebnim cvorovima mree koji su nazvani SCP tacke (Serv

ice Control Point). SCP tacke su povezane sa ostatkom PSTN mree preko SS7 mree kaoSSP tacka.


4/27

Mrea upravljanja U paraleli sa prethodnim mreama razvijena je i mrea upravljanja etwork Management) kompletnom PSTN mreom tj. svim njenim celinama. Mrea upravljanja esencijalna je za ispravan i stabilan rad PSTN mree. Omogucuje operatoru da detektuje i reaguje na bilo kakve otkaze elemenata PSTN mree, konfigurie mreu sa jedg centralizovanog mesta i obavlja tarifiranje servisa koji su korisnici realizovali. Slojevi u upravljackoj mrei Mrea upravljanja upravlja prethodno nabrojanim mreama. Sastoji se od cetiri sloja: Sloja mrenih elemenata ili NE sloja (Network Ement Layer)Element Layer), Sloja upravljanja mrenim elementima ili EM sloja (Element Management Layer), Sloja mrenog upravljanja ili NM sloja (Network ManagementLayer) i Sloja upravljanja servisima ili SM sloja (Service Management Layer). Najnii NE sloj cine mreni elementi (npr. komutacioni cvorovi, SDH oprema, STP tacke,

itd). Svaki mreni element sadri upravljacki softver nazvan OMC centar (Operationand Maintenance Center) koji nadgleda dati element i svi entiteti OMC centra u mrenadgleda mrei cine EM sloj. NM sloj cine NMC centri (Network Management Center)koji centralizovano prikupljaju i obraduju podatke sa veceg broja ili cak svihentiteta OMC centara. SM sloj takode cine NMC centri koji se brinu o elementimamree koji se nalaze na servisnoj mrei. Arhitektura mree upravljanja Prenos korisninformacija Govorni kanal ili primarni multipleks formiraju se u pristupnoj mrei. U komutacionim centrima vre se razna odgranjavanja i formiranje multipleksa viegreda. U transportnoj mrei najzastupljenija je SDH tehnologija. Signalizacija SS7omogucava prenos signalnih informacija paralelno sa govornim. Cvorovi i transportne i signalizacione i upravljacke mree nalaze se uglavnom u postojecim komutacionim centrima.

Savremena PSTN arhitekturaPrenos podataka kroz PSTN mreu Razvojem Interneta i mrea za prenos podataka, postojeca infrastruktura PSTN mree sve vie se koristi za prenos podataka. Inicijalno dizajnirana kao mrea koja nudi govorni servis kao osnovni servis, danas se dominantno koristi za servis prenosa podataka. Posledice su ocigledne, a pre svega se odnose na ogranicene mogucnosti mree i kvalitet koji je moguce ponuditi servisu prenosa podataka koji se sve vie trai. Takode, krajnji korisnici koji koriste servisprenosa podataka zahtevaju dramaticno veci digitalni protok servisa to direktno utice na promenu stanja i tehnologija i u pristupnoj mrei i u transportnoj mrei gdesu trenutno najveca uska grla. Klasicna situacija u kojoj se krajnji korisnicikoji zahtevaju servis prenosa podataka i provajderi servisa prenosa podataka (npr. Internet servis provajderi - ISP) tretiraju kao krajnji korisnici PSTN mree i

razmenjuju podatke uspostavljanjem govornih kola postepeno je unapredena. Danasse tei rasterecenju PSTN mree, na taj nacin to se prenos podataka pokuava to pro kracem govornom kolu) proslediti sa PSTN mree na mreu za prenos podataka (npr. ATM ili IP). Ovo se ostvaruje uvodenjem pristupnih rutera nazvanih RAS serveri (Remote Access Server) vec u lokalne komutacione cvorove to blie krajnjim korisnicima.

Povezivanje PSTN i mrea za prenos podataka


5/27

Unapredenje koncepta, gde se potpuno zaobilazi komutaciona mrea, donela je DSL (Digital Subscriber Line) tehnologija, gde uredaji u pristupnoj mrei, ili udaljenielementi pristupne mree (npr. MSAN Multi Service Access Node) ili DSLAM (DigitalSubscriber LinService Line Access Multiplexer), razdvajaju govorni saobracaj i prenos podataka koji stie od krajnjih korisnika. Govorni deo upucuju u komutacionumreu dok podatke direktno prosleduju mrei za prenos podataka. Protok izmedu krajnjeg korisnika i mree za prenos podataka prestaje biti ogranicen skromnim kapacitetom govornog kanala. Pojavljuju se novi elementi, tzv. Media gateways, koji treba da prilagode signale mreama za prenos podataka, pre svega IP mreiIP mrei. Takodu signalizacionoj mrei, novi uredaji pod nazivom signalizacioni gejtveji SG - Signaling Gateway, uvedeni su za potrebe konverzije SS7 signalizacionih poruka u f

ormu pogodnu za prenos po IP mrei. Tipicno razdvajanje mree za prenos podataka i PSTN mree

3. NGN NEXT GENERATION NETWORKS MREE NOVE GENERACIJEta su to mree nove generacije? Ali prvo se moramo zapitati: - ta ljudi ocekuju oea Nove Generacije? - ta oni ele? Ljudi ele:

Kako to NGN misli ostvariti? Sledecim mrenim karakteristiksma: Baziranim na jezgrima koja prenose Internet Pakete ( IP ) Usluge ce se prenositi putem racunarskihservera povezanih na zajednicka jezgra Pruanjem usluga nezavisno od pristupnog metoda ( fiksnih ili mobilnih tacaka ) Kako NGN operateri to misle ostvariti? Veliki operateri ce postaviti svoje instalacije sa razlicitim mogucnostima prenosai veza. Ostali ce iskoristiti sam internet da to ostvare. Kakve mogucnosti NGN n

udi operaterima? Znatne utede u ceni Isporuku novih usluga Mogucnost za kontri personalizaciju od strane krajnjih korisnika Prelazak na NGN Postavljaju se pitanja u kojoj meri NGN stvara ili uklanja ekonomske potekoce. Operaterima trebajuregulative za pristup na mreu kao i karakter i nivo usluga interkonekcija. Ako se NGN razmesti kao zamena za postojecu mreu nastace problemi u vezi sa promenom ulokaciji i topologiji jer NGN mree imaju mnogo manje geografske zavisnosti od nasledenih mrea. Mora se zauzeti paljiva ravnotea izmedu suvie brzog prelaska na naranmane i ulaganja od strane servis provajdera koji vec imaju pristup mrei koja se zamenjuje i suvie sporog prelaza koji zahteva da operater NGN-a nastavi sa pripremama koje nisu ekonomicne i samim tim spreci ulaganje u NGN. Prenos u svetu Mrea Sledece Generacije


6/27

Interfejs Plesihrone Digitalne Hijerarhije (PDH) ima Vremenski Podeljen Multipleks (TDM) a sam je osnova za Sinhronu Digitalnu Hijerarhiju (SDH) koja se karakterie vecim protokom podataka i takvi interfejsi su uvek bilvecim bili okarakterisani u smislu sigurnosti, zagarantovanim stopama podataka i kanjenju prenosa. NGN treba da nastavi da obezbeduju nasledene usluge putem komutacije kola. Alternativa komutaciji kola je da se prede na vii logicki oblik povezivanja na mrezu putemdirektnog IP pristupa. Kvalitet u svetu Mrea Sledece Generacije U cilju odranja postojeceg kvaliteta trebalo bi da se ispune strogo definisani parametri KvalitetaUsluga (QoS) barem u smislu gubitka paketa i kanjenja prenosa. Takvi parametri bi bili ubistveni za mnoge od elementarnih IP tokova koje cine druge usluge. Da bi se to reilo poeljno je definisati neki oblik generickog IP pristupa i imati kont

rolu nad nizom QoS parametara ukljucujuci i dodatne aspekte za vreme i sinhronizaciju. Pristup informacijama u svetu Mrea Sledece Generacije Pristup drugim oblicima informacija poput: Lokacije Statusa prisutnosti Karakteristika same konekce postajace sve vie centralni vid usluga Pristup nekog operatera tudim podacima svodi se na to da li postoje ekonomske ili tehnicke potekoce za pristup. Pristup iobavetenja u Svetu Mrea Sledece Generacije Omogucavanje operaterima medusobni pristup QoS informacijama imalo bi dodatnu korist, jer bi obezbedilo kontrolu dinamickih parametara, poput brzine podataka, to bi omogucilo usluge kao sto su Streaming video. Postavlja se pitanje davaoca usluga da omoguci pristup klijentu krozdrugu mreu i osiguranje ekvivalentne usluge bez dodatne sloenosti i posledicnih trokova.

4. Prelazak na NGN Mree sledee generacije

Postojee stanje Internet je: PSTN/ISDN mree: globalna i veoma razvijena mrea u rasprostranjene poseduje ogromne mogucnosti poseduju raspoloivu infrastrukturdo krajnjih korisnika efikasan i jeftin nude visok kvalitet usluge nema dobro zvijenu infrastrukturu do krajnjih korisnika, vec uglavnom koristi cene usluga su visoke postojece mree kao to su PSTN/ISDN ili kablovske mree efikasnost je meko obezbeduje kvalitet potreban za prenos uvodenje novih usluga zahteva znatna ulaganja multimedijalnih sadraja u realnom vremenu Mree sledce generacije (NGN) NGN(Next Generation Networks) je naziv za mrenu arhitekturu koja bi u godinama kojedolaze trebalo u potpunosti da zameni sadanju klasicnu arhitekturu telefonske mree, koju nazivamo PSTN/ISDN arhitektura. U osnovi mree bio bi paketski prenos podataka koji bi zbog potrebe da se izvesni podaci prenose u realnom vremenu bio opremljen protokolima za podrku ostvarenja kvaliteta servisa, QoS (Quality of Service). Definicija mree sledee generacije Mrea sledece generacije (NGN) je skup serve

koji omogucava korisnickim agentima da uspostavljaju i odravaju sesije, unutar koijh se moe obavljati multimedijalni prenos podataka.

NGN (NEXT GENERATION NETWORKS)


7/27

ITU-T definicija: A Next Generation Network (NGN) is a packet-based network ableto provide services including Telecommunication Services and able to make use oTelecommunication of multiple broadband, QoS-enabled transport technologies and in which service-related functions are independent from underlying transport-related technologies. It offers unrestricted access by users to different service providers. It supports generalized mobility which will allow consistent and ubiquitous provision of services to users. Prelazak na NGN arhitekturu Postojanje mogucnosti da se govorni servis ponudi preko mree za prenos podataka, efikasnije i jeftinije od govornog servisa koji nudi PSTN mrea, uzrok je potrebe za redizajnom postojece arhitekturepostojece arhitekture. Osnovni cilj ovog redizajna je definisanje govornog servisa koji ce biti ponuden preko jedinstvene mree za prenos podat

aka, zasnovane na komutaciji paketa, koja ce pored govornog servisa zadovoljavati i sve postojece potrebe krajnjih korisnika za servisom prenosa podataka. Na bazi jedinstvene infrastrukture koja je bazirana na paketskom prenosu sada ce bitimoguce ponuditi sve servise krajnjem korisniku, bilo da je u pitanju govorni servis upotrebobilo upotrebom fiksnog ili mobilnog telefonskog uredaja bilo koje generacije, ili servis prenosa podataka preko bilo koje tehnologije u pristupnojmrei. Ova unifikacija svih servisa, odnosno konvergencija govornog servisa i servisa prenosa podataka na jedinstvenu infrastrukturu naziva se mrea sledece generacije - NGN. NGN (NEXT GENERATION NETWORKS) Mrena arhitektura koja bi u godinama koje dolaze trebalo u potpunosti da zameni klasicnu PSTN/ISDN arhitekturu. Ponudasvih telekomunikacionih servisa kroz jedinstvenu infrastrukturu. U osnovi mree jepaketski prenos podataka opremljen protokolima za podrku ostvarenja kvaliteta servisa, QoS. IP tehnologija upotpunjena je MPLS (Multi-Protocol Label Switching)

protokolom za podrku kvaliteta servisa. Servisi koje bi NGN trebalo da podriPrednosti NGN koncepta Koristi i proizvodacima opreme i provajderima telekomunikacionih servisa da povecaju svoju zaradu. Proizvoai: Prate novi trend i ponude ne serije opreme koja je kompatibilna sa NGN arhitekturom Konkurencija u razlicitim slojevima Provajderi: Ponuda svih servisa na jedinstvenoj mrei, povecava broji kvalitet servisa koje je moguce ponuditi krajnjim korisnicima (Click-to-call,Click-to-fax, ...) Veliki broj novih vrsta provajdera Dodatni zahtevi koje trebada ispune NGN mree Mree sledece generacije treba da obezbede: jedinstveno priladavanje korisnicima, druge servise pored prenosa govora, prenosive servise na svakom uredaju malu cenu sa visokom pouzdanocu i kvalitetom pruanja servisa. Probli sa kojima se suoavaju NGN mree Mree sledece generacije treba da se suoce sa razcitim nedostacima telekomunikacionih mrea kao to su: slab kvalitet prenosa govor

kroz IP mreu problematican prenos modemskih i faks signala kroz IP mreu sloenroperabilnost TDM i mrea sa komutacijom paketa po pitanju signalizacionih protokola ogranicen sistem operativne podrke Karakteristike NGN mrea


8/27

Osnovne karakteristike koje NGN treba da poseduju nasledene su od mrea prve generacije: Mogucnost lake migracije Skalabilnost Mali trokovi izgradnje i odravacnost lake migracije Laka migracija od postojece ka paketskoj infrastrukturi, bez izmene postojecih komutacionih sistema u paketsku tehnologiju, omogucena je zahvaljujuci reenjima zasnovanim na SIP (Session Initiation Protocol) protokoluprotokolu. Neizostavni deo ovih reenja je server poziva, odnosno softsvic - paketskikomutator koji podrava aplikacije nove generacije (VoIP, ICD - Internet Call Diversion, IP prenos, ISDN PRI servise i servise lokalnog pretplatnika). SIP je izabran od strane servis provajdera za nosioca NGN reenja zahvaljujuci svojoj fleksibilnosti i skalabilnosti. Pridruivanje Internet saobracaja i drugih servisa klasicnim telefonskim pozivima dovodi do porasta prosecnog vremena trajanja poziva na

krajevima PSTN mree. Posledica toga je zaguenje pre svega krajnjih i tandem centrala. NGN reenja obezbeduju smanjenje zaguenja mrea. Smanjenje zaguenja se realizujezgru mree, a ne na njenim krajevima, pa se u tom smislu govori o unutranjoj mreoj migraciji koju donose NGN reenja. Rasterecivanje trankova u odlaznom Internetsaobracaju pre zaguenja takode je moguce, ukoliko se koristi dialup ili xDSL tehnologija koju NGN hardver podrava na krajevima mree. Prednosti SIP-a u NGN arhitekturi Generalno, NGN arhitektura na bazi SIP-a donosi sve prednosti ukljucujuci: efikasno gradenje mrea koje podravaju irok spektar korisnickih servisa uprocenu arhitekturu, jeftiniji razvoj mrea bre stvaranje prihoda, uz pridruivanje serrenosa podataka i multimedijalnih servisa postojecim govornim servisima. Skalabilnost Skalabilnost znaci jednostavno proirenje mree. Da bi mrea bila skalabilna, eba da se uklopi u model distribuirane mrene infrastrukture (kao to je slucaj sa PSTN I Internetom). Postojece NGN arhitekture su centralizovane u cilju lakeg reava

nja problema i smanjenja kompleksnosti. Loe strane centralizacije mree Greka na jnom delu mree dovodi do veceg ''udara'' na mreu, nego u slucaju distribuirane mrearhitekture. Centralizovana mrena arhitektura zahteva redundansu kojom se udvostrucuju hardverski trokovi, bez znacajnog poboljanja performansi. U ovakvoj dupliciranoj mrenoj arhitekturi oba servera poziva moraju da sinhroniu informacije izmedusebe i izmedu medija mrenih prolaza, to dovodi do dupliciranja procesorske snage.Time se smanjuju ukupne mogucnosti primarnog servera poziva, a otkrivanje i analiza greaka se oteava. Skalabilnost i sinhronizacija Pitanje skalabilnosti mree oosi se i na kolicinu signalizacije. SIP zahteva mnogo manje vreme procesiranja uodnosu na druge protokole (kao to je MGCP), i obezbeduje uspostavljanje sesije razmenom svega nekoliko poruka izmedu krajnjih tacaka. Sadanja reenja, medutim, koriste protokole poput MGCP-a, to uslonjava signalizacione zahteve, troi velike koline mrenih resursa i povecava kolicinu signalizacije u krajnjim tackama mree. Mali

trokovi izgradnje i odravanja NGN oprema mora da ima osobine: brze i jeftine inalacije brzog "podizanja" sistema jeftinog i lakog odravanja. Problemi koji dove do znacajnih povecanja trokova su: uslonjavanje hardvera, povecanje kolicine dvera decentralizacija hardvera.

Jedan od izvora problema je modifikacija protokola tj. Prelaz sa MGCP/H.248 modela zasnovanog na prenosu govora na SIP model koji podrava multiservisne aplikacije poput prenosa videa i podataka. ZAKLJUAK


9/27

Najvaniji momenat je prelaz na model multiservisne dostave koji ukljucuje prenosgovora, podataka i multimedijalne servisegovora, servise. Kreiranjem novih servisa provajderi ce obezbediti znacajne prihode. Mree nove generacije ce koristiti SIP za postizanje jedinstvene servisne signalizacije, skalabilnosti i redukcije trokova.

5. NGN slojevita arhitekturaOstvarenje NGN koncepta Podela mrene arhitekture na slojeve: Fiziki i arhitekturalno razliite celine koje ine mreu Slojevi su meusobno povezani odgovarajuim intema Slojevi predstavljaju domene: Razliite opreme i proizvoaa Razliitih tehnologiprotokola Razliitih provajdera servisa preko infrastrukture sloja Slojevit konce

pt pospeuje ponudu i konkurenciju u svakom sloju, kao i izmeu slojeva. Za potrebeVoIP poziva putem NGN mree, uvodi se novi tip telefonskih centrala, SOFTSWITCH ili MGC (Media Gateway Controler), koje vre kontrolu uspostave poziva preko NGN mreekroz interfejse sa PSTN mreom, uspostavljene preko dva tipa gejtveja: MG (mediagejtvej) na putanji podataka SG (signalizacioni gejtvej) na putanji signalizacije NGN slojevita arhitektura definie sedam slojeva: Sloj krajnjih taaka (EndpointsLayer), Pristupni sloj (Access Layer), Sloj medije (Media Layer), Kontrolni sloj(Control Layer), Sloj servisa (Service Layer), Transportni sloj (Transport Layer) i Sloj upravljanja (Management Layer). Sloj krajnjih taaka Krajnje take ine svdanas prisutni i budui korisniki komunikacioni ureaji poput: PC raunara (desktoplaptop), klasinog fiksnog telefona, mobilnog telefona svih generacija, VoIP (Voice over IP) telefona, personalnih beinih PDA (Personal Digital Assistant) ureaja ureaja... Korisnici su elementi sloja krajnjih taaka. Pristupni sloj Pristupni sl

oj (Access Layer) ini pristupna mrea koja omoguuje korisnicima da ostvare servis penosa podataka zadovoljavajueg digitalnog protoka i kvaliteta. Pristupne mree kojedanas ostvaruju servis prenosa podataka oslanjaju se ili na ve postojeu infrastrukturu ili na beini prenos podataka izmeu krajnje take i mree. Infrastruktura pre mree Sainjena je od bakarnih parica do krajnjih taaka: Aktuelna reenja su ISDNSL tehnologije DSL tehnologija e biti jedna od osnovnih pristupnih tehnologija uNGN mreama Osim postojee POTS mree aktuelne su i: Kablovske mree ine i beineee DSL tehnologija DSL tehnologija danas nudi po jeftinoj i sveprisutnoj infrastrukturi uz relativno mala ulaganja u opremu: govorni servis servis prenosa podataka digitalnog protoka od vie Mbit/s


10/27

servis prenosa multimedijalnih sadraja TV signala Kablovske mree Kablovski TV opateri danas u pristupnoj mrei nude reenja zasnovana najee na: optikoj infrastrcentralnom delu mree koaksijalnoj infrastrukturi ka kranjim takama. Odatle potienjihov naziv HFC (Hybrid Fiber-Coax) mree. Ove mree su u stanju da ponude servisprenosa podataka velikog digitalnog protoka uporedivog sa DSL tehnologijom. Problem je to se ukupan protok deli na sve zainteresovane korisnike. Raunarske mree Irastruktura lokalnih raunarskih mrea (LAN-ova) predstavljae deo baze krajnjih taNGN-a. Zastupljene su: ine LAN mree (Ethernet IEEE 802.3 ) Beine tehnologije o 02.11 WLAN -Wireless LAN Beine mree IEEE 802.16 Wi-Max ili irokopojasna beina nd Wireless) tehnologija pogodna za udaljene korisnike i ruralna podruja. U beine orisnike NGN-a spadaju i korisnici mrea mobilne telefonije. Transportni sloj Tran

sportni sloj NGN mree, ija infrastuktura je ve dosta razvijena u postojeim mreamprenos podataka, dominantno ine dve paketske tehnologije za prenos podataka, ATMi IP. Transportni sloj e se bar u poetku osloniti na postojeu SDH tehnologiju. Slmedije Sloj medije (Media Layer) je novost u odnosu na prethodne arhitekture. Radi se o graninom sloju izmeu sloja pristupa mrei i transportnog sloja. Zadatak sja medije je: Konverzija raznovrsnih formata saobraaja u servisu prenosa podatakau pristupnom sloju na IP paketski tok kroz transportni sloj. Konverzija saobraaja govornog servisa sa postojeeg komutacionog sloja PSTN mree na transportni sloj NGN mree. Elementi sloja medije Osnovni elementi sloja medije su medija gejtveji,MG. Trenutno postoji potreba za vie razliitih tipova MG-a koji su klasifikovani u tiri tipa podeljena u dve kategorije: Pristupni MG-i: o AMG (Access Media Gateway), o RMG (Residential Media Gateway), o IAD (Integrated Access Devices), Transportni MG-i: o TMG (Trunking Media Gateway). MG (Media Gateway) MG-i predstavljaj

u osnovne i najmasovnije ureaje budue NGN mree. Upravo MG-i treba da zamene uloguokalnih komutacionih sistema (centrala) to govori o njihovoj sveprisutnosti u buduoj mrei. Podela na pristupne i transportne MG vri se u zavisnosti od broja i kapiteta interfejsa prema pristupnoj mrei.

AMG (Access Media Gateway) AMG se nalazi u udaljenim stepenima, tj. multiservisnim MSAN ureajima u blizini krajnjih korisnika - Smeten u lokalnim


11/27

komutacionim vorovima. AMG vri paketizaciju saobraaja sa udaljenih stepena pristue PSTN mree ili baznih i primarnih pristupa ISDN mree. Prihvata saobraaj preko PSi ISDN pristupa i prosleuje ga direktno na IP mreu.

RMG (Residential RMG je zadatak je priprema prenos jo u sa privatnim naprednija varijanta IAD (Integrated Access Devices) Sadri integrisan ADSL modem preko kojegostvaruje IP vezu sa ostatkom mree. IAD nudi vie mogunosti i pogodniji je za upotbu od RMG. Sposoban je za povezivanje sa raunarskom opremom preko lokalnih raunarskih LAN mrea.

Media Gateway) pozicioniran na strani pretplatnika. Njegov saobraaja sa korisnikih

telefonskih linija za IP pretplatnikom delu mree. Povezuje se direktno komutacionim vorovima (IP PBX). Njegova je IAD (Integrated Access Device).

TMG (Trunking Media Gateway) TMG spada u transportnu mrenu opremu za razliku od prethodnih pristupnih ureaja. Nalazi se u vorovima mree i njegov zadatak je konverja signala koji prenose govorne kanale izmeu komutacionih vorova komutacionog sloja PSTN mree (kao to su signali PDH ili SDH hijerarhije) u paketizovane govorne signale pogodne za prenos po IP mrei. Povezuje se na komutacione vorove klase 4 ili 5(dakle, i lokalne i tranzitne centrale) i paketizuje govorna kola koja dolaze sa njih, na nain prikazan na slici. Ureaji u sloju medija Podela MG-a na specifine reaje opisuje odnos MG-a i pristupne opreme u pristupnom sloju. Prema jezgru NGNIP mree svi ovi ureaji su identini sa aspekta interfejsa i protokola i njihov cilje uspostavljanje multimedijalnih sesija preko niza IP rutera sa kraja na kraj t

ransportnog sloja NGN mree. Multimedijalne sesije Sesije koje se uspostavljaju izmeu MG-a nazivaju se RTP/RTCP sesije. RTP/RTCP sesije uspostavljaju se za svaki poziv i ine ih par zavrnih aktivnosti na MG-ima odreenih njihovim IP adresama i pam portova, RTP i RTCP portom, na svakoj strani veze. Za multimedijalne pozive uspostavljaju se posebne RTP/RTCP sesije za govorni, video i bilo koji drugi tok.Mogue je i vie uesnika u RTP/RTCP sesiji, tzv. multikast veze. RTP/RTCP protokoli ezavisni su od protokola na transportnom OSI sloju i ne garantuju kvalitet servisa ili isporuku u realnom vremenu. Sloj medije u NGN arhitekturi Kontrolni slojKontrolni sloj (Control Layer) predstavlja znaajnu novost u arhitekturi koju donosi NGN mrea. Osnovni zadatak ovog sloja jeste upravljanje MG-ima. Ureaji koji su zadueni za ovaj deo posla predstavljaju osnovne elemente kontrolnog sloja i nazivaju se MGC.

Uloga kontrolnog sloja Upravljnje MG-ima znai uspostavljanje poziva izmeu krajnihtaaka intervencijama na medija sloju. Pored osnovne funkcije, uloga kontrolnog sloja je i konverzija signalizacije sa signalizacione PSTN mree na poruke u okvirukontrolnog sloja NGN mree. Za konverziju signalizacije zadueni su posebni elementikontrolnog sloja nazvani signalizacioni gejtveji, odnosno SG.


12/27

MGC (Media Gateway Controller) MGC-i su centralni kontrolni ureaji NGN mree namenjeni kontroli uspostavljanja poziva preko pristupnih MG-a. Osnovna i najea uloga M-a je preuzimanje signalizacionih poruka od strane telefonskih korisnika i uspostavljanje odgovarajuih konekcija na MG-ima najbliim pozivajuem i pozvanom korisni, kako bi poziv to pre bio preusmeren na paketsku mreu. Takoe, MGC prihvata signazacione poruke SS7 signalizacije za uspostavljanje govornog kola izmeu krajnjeg korisnika i pristupnog internet RAS (Remote Access Server) servera. U svom radu komuniciraju sa: SG upotrebom SIGTRAN protokola MG upotrebom MGCP ili MEGACO/H.248 protokolima MGC dominantno SIP protokolom, a predvieno i BICC (Bearer Independent Call Control Protocol) Protokoli u NGN mrei Sloj servisa Sloj servisa (ServiceLayer) nasleuje ulogu servisne mree u PSTN arhitekturi. Osnovni elementi ovog slo

ja su centralizovani serveri koji nude usluge svim korisnicima mree. Razlikujemodva tipa servera: Aplikacioni serveri (AS) - su elementi inteligentne IN mree saotvorenim interfejsima za povezivanje ka kontrolnom sloju u cilju pruanja servisakorisnicima. Medija serveri (MS) - predstavljaju inteligentnu periferiju za masovno smetanje multimedijalnih sadraja. Sloj servisa sastoji se od elemenata koji na centralizovan nain rukuju servisima koje mrea nudi, ukljuijui i smetanje svih aka koji su neophodni za ostvarenje servisa. Ovi elementi se nazivaju SCP take, kao i aplikacioni serveri (Application Server) i media serveri (Media Server).

Logika arhitektura NGN mree Realizovanje NGN je mogue samo uz jedan uslov (arhiteonski): Unutar NGN, mora da postoji otvoreni interfejs izmeu sloja za kontrolu sesije i medijskog i graninog gateway-a. Dat je diagram koji definie arhitekturu mresledee generacije. Ovaj dijagram e nam pokazati pozicije rada razliitih standard

acionih tela koja su trenutno aktivna u polju telekomunikacija. NGN se sastoji iz pet logikih slojeva: IT i Servisni sloj, koji sadri: Telekomunikacionu upravljamreu Osnovni preplatniki server Aplikacijske servere Sistem operacijske podrke Prka sistema naplate. Sloj kontrole sesije, prenosi neophodne signali kako bi dozvolio krajnjim korisnicima da uspostave multimedijalne komunikacijske sesije. Kontrolni sloj sredstava i pristupa, dodeljuje delove propusnog opsega individualnim tokovima multimedijalnih podataka, i regulie pristup korisnika na NGN. Sloj medije i graninog gateway-a, prenosi IP pakete koji sadre enkodiranu multimediju (video, glas). Granini sloj, ovo je sloj gde korisnici pristupaju NGN preko inih i betehnologija.

6. Etape prelaska na NGNSlojevita arhitektura NGN Kako bi se prelaz sa klasine PSTN arhitekture na NGN ar

hitekturu ostvario na to efikasniji nain, utvren je plan kojim se sa PSTN


13/27

arhitekture na NGN arhitekturu prelazi u dve etape. Jezgro mree u potpunosti prelazi na NGN koncept, osim transportne mree, koja e i dalje ostati bazirana na transportnom sloju PSTN mree (SDH tehnologija). Klasina PSTN i nova NGN mrea bie povena dva nivoa: Preko komutacione ravni za ovu povezanost su odgovorni MG-i kojima upravlja manji broj MGC-ova. Za povezanost na kontrolnoj, odnosno signalizacionoj ravni, odgovorni su SG-i. Praktina realizacija NGN mrea Zavrni opis arhitektuNGN mree obuhvata elemente koji se koriste u njoj, kao i nain povezivanja ovih elemenata. Okosnica mree: Oekuje se da e okosnica (backbone) budue NGN mree biti na u IP tehnologiji. Dananje okosnice NGN mree ine ili IP ruteri ili ATM svievi mimalnih performansi.

Prelazak sa PSTN na NGN arhiteksturuPrva etapa PSTN/NGN tranzicije

Slojevita arhitektura NGN Druga etapa u migraciji na NGN arhitekturu predvia uklanjanje i preostalih lokalnih komutacionih vorova u komutacionoj mrei PSTN arhitekture. Korisnici pristupaju preko svojih pristupnih mrea, odnosno pristupnog slojaNGN mree, direktno na medija sloj NGN mree.

Druga faza PSTN/NGN transakcije


14/27

TK mrea Srbije u 2010 godini Telekomunikacionu mreu Telekoma Srbija a.d. u 2010. godini e sainjavati mree sa komutacijomkola (PSTN/ISDN, PLMN), NGN multiservisna m(Softswitch-evi klase 4 i 5, SIP serveri, aplikacioni serveri), transportna (IP/MPLS preko SDH i WDM) i pristupna mrea (IP DSLAM/MSAN, BWA, bakar, optiki kablovi) n Osnovni elementi te mree su prikazani na sledeoj slici. Osnovni principi planiranja mree U periodu do 2010. godine, potrebno je: 1. Zavriti zapoeti proces digilizacije (100% digitalna mrea); 2. Obezbediti uslove za potpuno zadovoljenje potreba i zahteva biznis korisnika, ukljuujui i zahteve kablovskih i mobilnih operatora (MTS, Telenor, Mobilkom), kao i ISP (Internet Service Provider); 3. Nastavitisa rekonstrukcijom (izvriti demontau viekanalnih ureaja) i izgradnjom pristupne kombinujui fiksni pristup, preko optikih kablova i bakarnih parica, i beine teh

gije; 4. Nastaviti izgradnju vorova pristupne mree (MSAN i DSLAM); 5. PSTN/ISDN mreu konsolidovati, u okvirima postojeih instaliranih kapaciteta u sistemima Alcatel1000 E10 i Siemens EWSD, a ostale sve komutacione sisteme (i analogne i digitalne), iskljuiti iz saobraaja. 6. U sve komutacione sisteme tipa Alcatel E-10 i Siemens EWSD uvesti SSF (Service Switching Function) funkciju; 7. Nastaviti izgradnju IP/MPLS mree (core + edge); 8. Izgraditi NGN mreu baziranu na IMS jezgru, u skladu sa ETSI TISPAN NGN standardima, kao osnove za pruanje multimedijalnih servisai konvergenciju fiksne i mobilne mree. Izgraditi etiri mree softswitch-a klase 5 Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Niu) za kontrolu POTS-a na IP MSAN-u (H.248)i SIP korisnka (SIP telefoni, korisnici prikljueni preko SIP IAD/RGW, SIP softclient); 9. Zavriti izgradnju mree optikih kablova na regionalnom i nacionalnom nivou topologiji prstena ili petlje; 10. Poveati kapacitet magistralne transportne mree, proirenjem ugovorene magistralne OTN mree koja omoguava da se u mrei sa tal

multipleksiranjem efikasno primene OAM&P funkcije do sada potvrene u klasinim SDHmreama. Uvoenje OTN tehnologije prua osnovu za buduu konvergentnu MPLS/GMPLS (ASarhitekturu magistralne transportne mree; 11. Izvriti konsolidacija gateway vorovu magistralnoj transportnoj SDH mrei (pre svega vorova nacionalnog nivoa) kako bise optimizovalo grupisanje klijentskih signala manjeg kapaciteta i izbegle suvineinterkonekcije u pomenutim vorovima, imajui u vidu da e, u poetku eksploatacijeOTN mrei preovladavati SDH klijentski signali (STM- 16/64); 12. Na podrujima u kojima postojei SDH prstenovi ne mogu da zadovolje definisane saobraajne zahteve uvesti WDM tehnologiju u regionalni nivo transportne mree; 13. Iskljuiti iz saobraaja nalogne i PDH sisteme prenosa; 14. Izgraditi MAN mree (izgradnja optikih kablova ikombinacija NG SDH/WDM i Metro Ethernet tehnologija u zavisnosti od tehnoekonomske analize) sa po jednim ili dva edge rutera prema nacionalnom core nivou IP/MPLS mree i izvriti proirenje postojeih MAN mrea poveanjem kapaciteta na postoje

jama i ukljuivanjem novih lokacija. 15. FR/ATM mree konsolidovati, u okvirima postojeih instaliranih kapaciteta (ne graditi nove kapacitete), a korisnicima ponuditi L2/L3 VPN (Virtual Private Network) servise;


15/27

16. SMIN mreu konsolidovati u skladu sa merenjima saobraaja (mrea SMIN slui samo dial/up pristup Internetu), a korisnike komutiranog pristupa Internetu stimulisati za prelazak na ADSL pristup; 17. Pripremiti uslove za iskljuenje iz saobraaja mree n x 64kbit/s; 18. Obezbediti pruanje novih servisa: IPTV, Triple play, IP Centrex, SAN extension (na primer FC Fiber Channel), multimedijalne usluge, kao to suvideo telefonija, Instant messaging, Presence i Unified Messaging. 19. Izvriti implementaciju automatizacije definisanog skupa poslovnih procesa putem OSS/BSS (Operation Support Systems/Business Support Systems) sistema. 20. Pristupnu mreu planirati u skladu sa Principima planiranja i projektovanja pristupne mree. Pristupna mrea mora biti graena tako da zadovolji ukljuenje novih pretplatnika, razdvajje postojeih dvojnika, realizaciju irokopojasnih servisa i zahteva rezidencijalnih

i biznis korisnika (SOHO, malih i srednjih preduzea) korienjem tehnologija ADSL2SHDSL ATM i VDSL2. Povezivanje velikih biznis korisnika planirati sa optikim kablovima. Jedno od resenja

Osnovni principi rutiranja saobraaja Saobraaj izmeu pretplatnika PSTN/ISDN mree utira kroz PSTN mreu. Saobraaj pretplatnika PSTN/ISDN mree prema pretplatnicima PN (Public Land Mobile Network) mree se rutira kroz PSTN/PLMN mreu. Saobraaj pretptnika PSTN/ISDN mree prema meunarodnoj mrei se rutira preko TDM meunarodnih centMnC1 i MnC2 ili preko MGW pod kontrolom Softswitch-a klase 4 (kombinovana meunarodna i tranzitna centrala MN3 Beograd tipa Ericsson EIN 3.1), u skladu sa postignutim interkonekcijskim ugovorima sa drugim operatorima u meunarodnoj mrei. Prilikomdimenzionisanja MGW, pretpostavljeno je da se polovina saobraaja rutira preko MnC1 i MnC2. Saobraaj pretplatnika PSTN/ISDN mree prema pretplatnicima mobilnih NGN

mrea (mobilni VoIP) se rutira preko MGW pod kontrolom Softswitch-a klase 4 (kombinovana meunarodna i tranzitna centrala MN3 Beograd tipa Ericsson EIN 3.1). Rutiranje saobraaja pretplatnika pod kontrolom Softswitch-a klase 5 Razmatrane su dvevarijante rutiranja saobraaja pretplatnika pod kontrolom Softswitch-a klase 5 (POTS na MSAN-u H.248 i SIP klijenti): Varijanta A Saobraaj izmeu korisnika koje roliu softswitch-evi klase 5 i pretplatnika PSTN/PLMN mree se vri preko MGW-a konolisanih od strane postojeeg softswitch-a klase 4. VarijantaB Saobraaj izmeu koika koje kontroliu softswitchevi klase 5 i pretplatnika PSTN/PLMN mree sa pripadajueg tranzitnog podruja (regije) se vri preko lokalnog MGW-a kontrolisanog od strasoftswitch-a klase 5. Razmena saobraaja izmeu korisnika koje kontroliu softswitcevi klase 5 i pretplatnika PSTN/PLMN mree sa drugih tranzitnih podruja (regija) sevri preko MGW-a kontrolisanih od strane pripadajueg softswitch-a klase 4. U obe varijante, meunarodni saobraaj i saobraaj prema mobilnim VoIP pretplatnicima u nac

nalnoj mrei e se rutirati preko Softswitch-a klase 4 (kombinovana meunarodna i trzitna centrala Mn3 Beograd - Ericsson EIN 3.1). Arhitektura PSTN/ISDN mree Kao toje ve navedeno, PSTN/ISDN mreu 2010. godine e sainjavati komutacioni sistemi Alc1000 E10 i Siemens EWSD. Zadrava se generalna koncepcija arhitekture mree, premakojoj je graena mrea sa dva nivoa komutacionih vorova: Jedan nivo PSTN/ISDN mree dstavlja nivo tranzitnih komutacionih vorova (tranzitnih centrala). Drugi je nivolokalnih komutacionih vorova (lokalnih centrala), koji je realizovan sa po jednom centralom (Alcatel 1000 E10 ili Siemens EWSD) uz vei broj udaljenih pretplatnikih stepena i pristupnih vorova.


16/27

Centri za nadzor i upravljanje (Alcatel NMC2 i Siemens NetManager) na koje su povezane sve centrale treba da budu povezani na centralni OSS (Operatig Support System). Media Gateway - MGW MGW-i su kljune komponente u prelazu na novu generaciju mrea zasnovanih na IP tehnologiji. MGW se razvijaju na prelazu izmeu IP multimedijalnih mrea i tradicionalnih PSTN/ISDN mrea. MGW je medij koji omoguava rad i veizmeu razliitih mrea, kao i komutaciju TDM-IP, TDM-TDM i IP-IP, i za glas i za veo signal. Funkcija MGW-a Sva komunikacija izmeu TeS (Technologies for E-services) i MGW se obavlja preko ITU-T H.248 kontrolnog protokola ( H.248 protokol je definisan u TISPAN-u ). MGW funkcija omoguava: polutrajne i dinamine konekcije od tae do take i obavlja detekciju ishoda obavetenje o ishodu i odravanje resursa sprepojavu eha omoguava generisanje tona, tonsko biranje, detkciju faksa i transmisi

ju podataka sa faksa kao i razne druge pristupe TDM-u i servise koji su pod kontrolom telefonskog servera. IS Media Gateway Telephony Softswitch Solution (TSS 4.0) i MGW ine osnovu koncepta Itegrisanog Sajta (IS), koja se zasniva na komponentnoj tehnologiji i na infrastrukturnoj platformi Erikson Integrisanog Sajta (IS). Razlike IS Media Gateway-a u odnosu na druge Media Gateway-e optimizovan za IPpuna (DSP) podrka na svim kanalima kompletna MGW funkcionalnost opciona edge router podrka jedinstveno merenje/skaliranje za svaku komponentu jedinstvena gustina72k IP-TDM kanali u jednom double sided rack subrack/rack mogu se deliti sa ostalim nod-ovima po potrebi moe se integrisati u infrastrukturnu osnovu IMS sajta nema potrebe za eksternim ruterom kao delom High Availability solucije mogunost zadravanja usluge u sluaju HW greke Uloga IS MGW-a Integrisani sajt omoguava komplinfrastrukturu za IS komponentni sistem ukljuujui napon, hlaenje, pohranjivanje silient data. MGW omoguava gateway funkciju izmeu circuit-switched domena i paket

domena. Takoe moe raditi kao granini gateway izmeu mrea raznih VoIP operatera. rastruktura MGW funkcije su implementirane na jednoj komponenti u IS infrastrukturi. Jedan MGW blade sadri sve specifine MGW funkcionalnosti. Kapacitet MGW node-ase moe linearno proiriti dodavanjem MGW blade-ova i subrack-ova po potrebi. Viesuke MGW blade-ovi se mogu konfigurisati kao jedan MGW blade sistem koji se kontrolie iz jednog H.248 linka. Mogunosti MGW-a MGW uspostavlja veze izmeu IP mrea ktei RTP/IP bearers i circuit switched mreu, tj. podrava IP na IP meusobnu konekcukljuujui promenu media (izmeu razliitih kodeka). MGW koristi najnoviju tehnologkoja mu omoguava da u svakoj aplikaciji ima punu podrku na svim kanalima. Ovo u velikoj meri uproava planiranje i konfiguraciju MGW vora.


17/27

7. NGN slojevita arhitekturaOstvarenje NGN koncepta Podela mrene arhitekture na slojeve: Fiziki i arhitekturalno razliite celine koje ine mreu Slojevi su meusobno povezani odgovarajuim intema Slojevi predstavljaju domene: Razliite opreme i proizvoaa Razliitih tehnologiprotokola Razliitih provajdera servisa preko infrastrukture sloja Slojevit koncept pospeuje ponudu i konkurenciju u svakom sloju, kao i izmeu slojeva. Za potrebeVoIP poziva putem NGN mree, uvodi se novi tip telefonskih centrala, SOFTSWITCH ili MGC (Media Gateway Controler), koje vre kontrolu uspostave poziva preko NGN mreekroz interfejse sa PSTN mreom, uspostavljene preko dva tipa gejtveja: MG (mediagejtvej) na putanji podataka SG (signalizacioni gejtvej) na putanji signalizacije Mogunosti NGN -a Arhitektura NGN mree je bazirana na IMS core, koji podrava SIP

azirane multimedijalne servise na NGN terminalima, kao i simulaciju PSTN/ISDN servisa, u skladu sa ETSI TISPAN NGN standardom, Release 1, ime se obezbeuje: jedinstvena platforma za razvoj i uvoenje novih, IP baziranih i multimedijalnih servisa, efikasnije iskorienje postojee infrastrukture, smanjenje OPEX-a, stvaranje preslova za konvergenciju fiksne i mobilne mree kontrola nad servisima, upravljanjekvalitetom servisa (QoS management), upravljanje bezbednou. IMS - IP Multimedia Subsystem IMS je standardizovana NGN arhitektura za telekom operatere koji ele da obezbede i fiksne i mobilne multimedijalne servise. Koristi VoIP (Voice-over-IP)implementaciju zasnovanu na 3GPP standardizovanoj primeni SIP-a (Session Initiation Protocol) i pokree se preko standardnog Internet protokola (IP). Podrani su svi postojei telefonski sistemi, kako sa paketskom komutacijom, tako i sa komutacijom kola. Radi lake integracije sa Internetom IMS koristi SIP kad god je to mogue.IMS ne namerava da standardizuje aplikacije, ve da omogui pristup multimedijalnim

i govornim aplikacijama kako sa beinih tako i sa inih terminala, odnosno da kreiormu fiksno mobilne konvergencije (FMC). Ovo se realizuje preko horizontalnog kontrolnog sloja koji razdvaja pristupnu mreu od servisnog Sloja. Servisi ne morajuda imaju svoje sopstvene kontrolne funkcije jer je kontrolni sloj zajedniki horizontani sloj. Alternativne tehnologije koje preklapaju pristupni sloj i obezbeivanje servisa i kroz ine i kroz beine mree zavise od aktuelnih zahteva i ukljuujaciju Generic Access Network (GAN), soft svieva i samog SIP-a. To ini poslovnu upotrebu IMS-a manje privlanom.Lake je prodavati servise nego prodavati prednosti ingrisanih servisa. Zahvaljujui IMS-u postalo je znatno lake prihvatiti sadraje i lediti ih kroz mreu, bez kontrole postojeih fiksnih i mobilnih operatera, pa su ioni shvatili neophodnost revizije postojeih strategija. Jo nije jasno kako i u kojoj meri e se razvijati postojei 3GPP/3GPP2/TISPAN IMS. Prikaz arhitekture 3GPP / TISPAN IMS Jezgro IMS mree je skup razliitih funkcija povezanih standardizovanim in

terfejsima to ini formu jedne IMS administrativne mree. Funkciji ne odgovara jedaor odnosno hardverski blok, ve je ostavljena mogunost kombinovanja 2 funkcije u jednom voru ili raspodela jedne funkcije na 2 ili vie vorova. Pristupna mrea Korisse moe povezati na IMS na razliite naine pod uslovom da koristi standardne Internprotokole (IP). IMS terminali kao to su mobilni telefoni, PDA ureaji (personal digital assistants) i kompjuteri, mogu se registrovati ditektno


18/27

na IMS mreu ak i kada su u romingu, odnosno u gostujuoj mrei. Jedini zahtev je driste IPv6 i da idu preko SIP korisnikih agenata. Podrane su sve vrste pristupa: Fiksni pristup: o DSL - Digital Subscriber Line o Kablovski momdemi o Eternet Mobilni pristup: o W-CDMA o CDMA2000 o GSM o GPRS Beini pristup: o WLAN o WiMAX Ostali telefonski sistemi podrani su preko gejtvejeva: POTS koji podravaju analognu telefoniju H.323 VoIP sistemi koji nisu IMS-kompatibilni Jezgro mree HSS (Home subscriber server) Home Subscriber Server (HSS), ili User Profile Server Function (UPSF), je glavna korisnika baza podataka koja podrava IMS mrene entitete koji ustvaopsluuju pozive. HSS sadri: Relevantne informacije o pretplatniku ili korisniki ofil Informacije koje obezbeuju autentifikaciju i autorizaciju korisnika Informacije o fizikoj lokaciji korisnika HSS je slian GSM-ovom HLR-u (Home Location Regist

er) i AUC-u (Authentication Centre). SLF - Subscriber Location Function Subscriber Location Function (SLF) se koristi za usaglaavanje korisnike adrese ako se koristi vie HSS-ova. HSS i SLF komuniciraju preko Diameter protokola. Diameter protokol se takoe naziva AAA protocol to znai Authentication, Accounting and Authorizatn. Identitet korisnika u 3GPP mreama Klasine 3GPP mree koriste sledee identiteteternational Mobile Subscriber Identity (IMSI) Temporary Mobile Subscriber Identity (TMSI) International Mobile Equipment Identity (IMEI) Mobile Subscriber ISDNNumber (MSISDN) IMSI je jedinstven telefonski identitet koji se uva na SIMkartici. Da bi se obezbedila privatnost, TMSI je zaduen za geografsku lokaciju. IMEI sadri podatke o identitetu pojedinanih ureaja telefonskih aparata i njihovim karakstikama, dok IMSI/TMSI sadri identifikaciju korisnika. MSISDN predstavlja telefonski broj korisnika. IMS identifikacija IMS takoe zahteva: IP Multimedia Private Identity (IMPI) IP Multimedia Public Identity (IMPU) Nijedan od ovih identiteta n

ije telefonski broj ve Uniform Resource Identifier (URIs), ve moe biti izraen cia (tel-uri, kao tel:+1-555-123-4567) ili alfanumerikim oznakama (sip-uri, kao sip:[email protected]). Moe vie IMPU pripadati jednomIMPI. IMPU moe takoe biti rdeljen na vie korisnika tako da su svi dostupni preko iste identifikacije (na primer, jedan telefonski broj za celu porodicu). HSS korisnika baza podataka sadri PU, IMPI, IMSI, MSISDN i druge informacije.


19/27

8. Zato IMS?Konvergenciju izmeu fiksne i mobilne telefonije treba da obezbedi IMS IP Multimedia Subsystem. IMS je prvi put definisan od strane 3GPP Third Generation Partnership Project i posluio je kao osnova za TISPANT Telecommunications and Internet converged Services and Protocols for Advanced Networking. Primer povezanosti

Osnovne prednosti IMS koncepta mree Jedinstvena fleksibilna platforma za obezbeenje postojeih, razvoj i uvoenje novih, IP baziranih servisa. Iz vertikalne prelazi se u horizontalnu arhitekturu multiservisne mree. ISM kapacitet Opti pregled Ericsson Class 5 Softswitch-komutator ili svier - baziran je na 3GPP, 3GPP2, ETSITISPANi IETF standardima i sastoji se iz dva glavna modula: Telephony Softswitch (TSS

) IMS i Multimedia Telephony (IMT) koji imaju horizontalnu slojevitu arhitekturu, koja deli funkcije na tri sloja aplikativni, kontrolni i povezujui.

The Ericsson Class 5 Softswitch Architecture

1) Aplikativni sloj sadri: aplikacije, servere i opremu za unapreenje aplikacije a je uloga da izvri prosleivanje servisa sa dodatnim sadrajem do krajnjeg korisni. 2) Kontrolni sloj sadri servere za kontrolu mree koja slui za pozive ili skup peavanja, modulacije i realizacije. Kontrolni serveri takoe rukuju funkcijama kao su obezbeenje, tarifiranje i usaglaeni rad izmeu spoljanjih mrea. 3) Sloj za panje sadri rutere, svieve, gejtvej servere kao i ostale elemente. Ruteri i svievi re procenu, odnosno povezivanje kontrolnog panela i korisnika. Gejtveji omoguavajupovezivanje korisnika radi usaglaenog rada. Generalno, ova arhitektura je dobra

jer omoguava rastereenje razliitih slojeva i poboljana je funkcionalnost tehnolo. Ova arhitektura omoguava ukljuenje razliitih slojeva prema njihovim sopstvenim ptrebama i mogunostima, kao to standardi zahtevaju.

Skraenice u tekstu na engleskom jeziku IMS-IP-Multimedia Telephony(multimedijalnatelefonija) CSCF-Call Session Control Function(kontrolna funkcija pozivne sesije) HSS-Home Subscriber Server(pretplatniki server) BGCF-Breakout Gateway ControlFunction(prekidaka gejtvejska kontrolna funkcija) SBG-Session Border Gateway(sesija krajnjeg, granini gejtvej sesije) SGC-Session Gateway Controller(kontroler graninog gejtveja) MP-Media Proxy(medijski zastupnik)


20/27

CSCF Funkcija za kontrolu poziva CSCF je sutinski vor u Ericsson IMS-u za signalaciju. 1) Ima razliite uloge na mrei Proxy(zastupnitvo, zamena), ispitivanje i seisiranje. CSCF ukljuuje i rutiranje SIP poruka. 2) Mogunost identifikacije pozivai registracije. 3) Registracije korisnikih profila (SC-SCF). Informacija o korisniku je na SC-SCF za sve vreme trajanja informacija. 4) Kompresija i dekompresijaS/B poruka. 5) Dinamika alokacija SC-SCF tokom SIP registracije. 6) Osnivanje, uspostavljanje, modifikacija. 7) Normalizacija broja pozivajuih digita SC-SCF HSS-Kuni pretplatniki ureaj HSS je baza podataka za SIP saobraaj koji sadri informapretplatniku i omoguava sledee mogunosti: 1) Korisnika registracija/deregistracpodrava pristup na IMS mreu. 2) Upravljaka podrka ON-LINE/OFF-LINE 3) Identifika-ostvaruje vezu izmeu lokalnih korisnika i javnih identiteta. 4) Pristup mobilnom

menadmentu prema standardu. 5) Podrka transparentnom i netransparentnom pristupupodacima HSS je vor koji je sproveden na TSP platformi. BGCF-Kontrola funkcije prekida koja se nalazi na CSCF.To je rutirajua tabla koja dozvoljava konfiguracijuliste od 164 brojeva sa prekidajuim vorovima. BGCF selektuje mreu u kojoj prekidakolo ima zadatak da nalazi trenutne IMS pozive. BGCF podrava sledee funkcije: 1) Podrka za prenos podataka 2) Prekid suvinih prenosa i gejtveja 3) Grupni poziv zavisno od prekidakih rutera SBG- Session Border Gateway SBG je poznat i kao gejtvejkoji slui kao granica izmeu IMS mree i drugih mrea. Slui da obezbedi sigurnost ma prihvati i usmeri hitne pozive itd. A-SBG N-SBG Obezbeuje kontrolu pristupa pozivima Obezbeuje IP komunikaciono podruje Obezbeuje pristup krajnjem NAT/FW Vri krziju mrenih signala Obezbeuje dovoljnu irinu propusnog opsega Obezbeuje podrkurifiranje Skrivena topologija Centrex Sistem Konferencijskog Servera (CS-CS) Centrex sistem konferenciskog server je odgovoran za medije specijalizovanih resurs

a, ukljuujui rukovanje upisivanja i podeavanje vie-korisnikih konferencija i sasa pojedinanim. Server konferencije omoguava webkonferenciju na kojoj se zasnivarezervacija, postavljanje, kontrola i praenje vie-korisnikih konferencija i kojom e moe rukovati putem HTTP Web interfejsa. Presence Server Presence server prikuplja, upravlja i distribuira korisnike informacije i informacije o statusu ureaja urealnom vremenu. Presence server definie tri glavne funkcionalne komponente. 1. Presence Management Presence menadment vri funkciju skladitenja informacija o konima i trenutnu prisutnost statusa (npr. 'online', 'ofline'). Kada presence server prima aurirane informacije o prisutnosti, on e obavestiti pretplatnika u skladusa pravilima. 2. Presence Policy management - ova funkcija je vrlo vano i omoguavakrajnjim korisnicima da odreuju ko moe imati pristup njihovom statusu prisutnosti. 3. Contact Management - Ova funkcija omoguava krajnjim korisnicima da upravljaju svojim kontakt listama, a sastoji se od prijatelja i porodice, koje on eli pret

platiti za prisustvo usluga. Prisustvo informacija se moe koristiti za nekoliko usluga kao to su trenutno razmenjivanje poruka, konferencijsko komuniciranje, telefonija, veb stranice, funkcija prisutnosti...


21/27

Primena prateih funkcija (Application supporting functions) Sloj IMT aplikacije ukljuuje i brojne veb servere koji se koriste kao pratee funkcije: za rezervisanjekrajnjeg korisnika, log-in i proveru identiteta, poziv za upravljanje putem vebklijenta itd. TheEricsson Front-End Web Server (EFWS) prua siguran interfejs koristei autentinost korisnika pomou korisnikih lozinka. Autentini korisnici su preni na odgovarajui veb portal primer (CS-WS). EFWS obezbeuje sledee funkcije: HTTP og-in i CS-WS izbor Lozinka o upravljanju Jednokratne lozinke i zatvaranje raunaThe Front-End Web Server takoe predstavlja taku integracije prema portalima spoljnih kupaca. Kada je spoljna autentinost funkcije dostupna, EFWS moe biti konfigurisan tako da dozvoljava da spoljni entitet upravlja proveru identiteta i autorizaciju korisnika. CS WS Centrex System Web Server Poznat kao veb portal, The Centrex

System Web Server omoguava siguran pristup kupcima i servisne informacije za korisnika usluga i upravljanje, administraciju, rezervisanja i konfiguracije. Nudirazliite nivoe bezbednosti i pristupanosti, na nain koji je siguran pristup odobr, ne samo na sistem, ve i na odgovarajui nivo povlastice. Razliiti korisnici su uereni prema vaeim ekranima sa pravilnom bezbednou i real-time informacijom. Infoija je preuzeta iz baze podataka i prikazuje se u realnom vremenu. Web server (CS-WS) prua niz user-friendly portal primera i srodne GUIs za razne korisnike, odsistem administratora do krajnjih korisnika. Osim za pristup usluzi prema portalima, on takoe ukljuuje interfejse koji se koriste za nadzor pozivne signalizacijeizmeu spoljanjih klijenata i CSAS (Centrex System Application Server). CS DS Ceex System Distribution Server Funkcija distribucije sprovodi brojne potrebne funkcije za obezbeivanje i samoupravljanje. On omoguava CS-WS sa informacijom o CS-WSkoja je dodeljena datom korisniku. CS-DS takoe odrava stanje CS-AS za odreenog k

isnika. CS-CDS - Centrex System Call Detail Server CS-CDS - Centreks Server detalja poziva koristi se za skladitenje podataka primljenih poziva pomou CS-AS. JedanCS-CDS je dizajniran za podrku jednog Application Server klastera.

Signalizacija NGNSignalizacija Signaliziranje izmeu prekidaa u TDM mreama je u poslednje vreme bazano na varijantama Zajednikog Sistema Kanalnog Signaliziranja Broj 7 (Common Channel Signalling System Number 7 SS7). Ekvivalentno meu-serversko signaliziranje uMreama Nove Generacije e skoro sigurno biti bazirano na Session Initiation Protocol-u (SIP). Pristupi za signalizaciju Tamo gde korisnik prima uslugu od NGN i imaterminal baziran na IP i IP konekciji, koristi se SIP kao izabrana baza za pristup signaliziranju. Organizacije zaduene za standardizaciju i protokole su u tokudefinisanja end-to-end SIP arhitekture za multimedijalne usluge koje su dostupn

e putem Mree Nove Generacije. SIP arhitektura je bazirana na IP Multimedijalnom Podsistemu (IMS) koji je definisan za Opti Paket Radio Usluge (General Packet Radio Service GPRS) i Tree Generacije (3rd Generation 3G) mobilnih mrea putem 3G Perskog Projekta (3GPP). 3GPP i NGN arhitektura Tamo gde korisnik nastavlja da koristi nasleeni terminal, bie potreban neki oblik Line Media Gateway-a (izlazne centrale), sa protokolom kontrole ureaja kao to je H.248 koji obezbeuje vezu izmeu tentrale i odgovarajueg NGN servera. Podrazumeva se da SIP signaliziranje izmeu MreNove Generacije mora biti dogovoreno i podrano, a H.248 ima potencijal da postane meu-operatorski interface. Odgovarajue kontrolisan IP pristup Mrei Sledee Geneje koja je ukljuena u Media Gateway omoguie operateru tree strane meusobno povee multimedijalnih tokova poziva i


22/27

usmeravanje SIP povezivanja sa serverima NGN operatera. Iako ovo nee obezbediti potpunu kontrolu usluga kao H.248 interfejs, zadovoljie NGN multimedijalnu generalizaciju dananjeg Carrier Pre-select (CPS).

Meusobna povezanost izmeu NGN i preostalih nasleenih TDM mrea e skoro sigurno pti SS7 signaliziranje i TDM prenos preko odgovarajue Trunk Media Gateway. Ovo jeneizbeno,ali nije poeljno da postane meusobna povezanost po izboru izmeu NGN-aovne usluge,poto svako pretvaranje izmeu IP i TDM domena uvodi zastoj i izoblienjto rezultira loijim kvalitetom poziva.

Pristup i interfejsi u NGN Dogovor o generisanom formatu za IP pristup, sa odgov

arajuim API (Application Programming Interface) u funkcionisanju informacija u NGN, fundamentalan je za uspostavljanje novog reima regulacije. Takav interfejs moekonano da zameni dananje zahteve za mnotvom servisa za povezivanje i da omogui dmultimedijalni pozivi proslede od jednog servisa do drugog. Pod uslovom da takav interfejs takoe omoguava direktnu IP konekciju kontrolisanu od strane KvalitetaUsluga krajnjim korisnicima preko mree NGN pristupa, to takoe moe da ukloni potrebza dananjim vidovima pristupa. Iskoriavanjem stvaranja 'tunela'takva povezanostajnjim korisnicima moe da se obezbedi sa bilo kog pogodnog geografskog vora u mreU Mreama Nove Generacije priroda IP konekcije i njenog konanog odredita,su u potnosti odvojive od svog geografskog porekla. Nove tehnologije Kljuna stvar koja omoguava Kvalitet Usluga u jezgru Mrea Nove Generacije bie tehnologija Multi ProtocLabel Switching (MPLS). Ova tehnologija jo nije u potpunosti sazrela, a mnoge Mree Nove Generacije e,jo neko vreme, koristiti druga sredstva da bi osigurala kval

et usluga. Postoji potreba za odgovarajuim mehanizmom u NGN mreama pristupa da bise usluili krajnji korisnici. U NGN mreama nastavie se potreba za Layer 2 uslugamza prenos podataka,pa ak i za Layer 1 prenosnim uslugama, bez obzira to se uvodi IP interfejs sa API kontrolom podataka. Strogi zahtevi za kanjenje, na primer, mogu diktirati prenos podataka, tako da pruanje usluga operatera moe biti ogranieno mom Layer 1 IP arhitekturom. ak i kada QoS kontrolisana IP konekcija postane dostupna sa strogo kontrolisanim karakteristikama kanjenja i gubitka informacije, nivo konekcije ostae glavni preduslov za kvalitet usluga. Potrebno je da se postignedogovor o predstavljanju svih gorepomenutih interfejsa. Sprema se zamena SDH mrea novim Gigabit Eternet interfejsom, koji e postati vodei za velike protoke,dok DH sluiti za manje protoke podataka u medjusobnim konekcijama. Konani dogovor o Gigabit Eternetu kao korak napred za najvee protoke, zavisan je od razvoja odgovarajueg QoS Kvaliteta Usluga, vremena i mehanizama sinhronizacije. Mogunost da se upo

trebe takvi srodni interfejsi da bi se obezbedile point-to-point i bilo koja konekcija preko Mree Nove Generacije, konano e ukloniti potrebu za mnotvom dananjitupa i proizvoda za meusobnu povezanost. Takve konekcije e omoguiti implementacijglasovnih, IP i Eternet Virtuelnih Privatnih Mrea (VPN). Nasleeni Asihroni Prenosni Mod (ATM), ISDN i kanjenje rama, povezanost mree, i dalje da se obezbeuje putem ehnika emulacija kola. Kljuni problem prenosa koji treba da se rei jeste problem potrebnog vremena za koje odgovornost za takvu emulaciju kola prelazi sa operatera novorasporeene Mree Nove Generacije na servis provajdera koji koristi ovu povezanost. Dananja TDM mrea za prenos govora i Internet pristupe SCP centar za signalaciju INAP mrea za prenos aplikacija ISUP ISDN korisnika linija TEX tranzitnrale LEX lokalne centrale Prenos govora i paketa INAP mrea za prenos aplikacija .248 interfejs TGW transportna centrala ISUP ISDN korisnika linija BICC nezkontrola poziva SIP-T Session Initiation Protocol Trunking Prilagoenje opreme za

pristup i komutaciju JAIN Java API za integrisane mree SIP Session Initiation otocol INAP mrea za prenos aplikacija SCP kontrola signalizacije STP signaliza prenosa Prenos govora i paketa ukljuujui korisniku opremu INAP mrea za prenokacija ISUP ISDN korisnika linija BICC nezavisna kontrola poziva SIP-T Sessioitiation Protocol Trunking H.248 interfejs H.323 - interfejs


23/27

Multimedia servisi i aplikacije SIP Session Initiation Protocol H.323 - interfejs JAIN Java API za integrisane mree

Zamena postojee infrastrukture i prelazak na potpunu IP signalizaciju Ideja je dase kompletna signalizacija prenosi preko STP (signaling transfer point) centraza signalizaciju u SS7 putem IP protokola.

10. Multimedija NGNNGN

Karakteristike NGN usluga Zahvaljujui mogunost da se povee sa korisnicima putem d

gog NGN operatera, servis provajder tree strane moi e da obezbedi glasovne i uopje multimedijalne IP usluge sa rasponom kvaliteta i stepenima usluga bez nezaobilaznih taaka prisutnosti. Glasovne usluge bie omoguene karakteristikama koje se rprostiru od osnovnog Public Electronic Communications Service (PECS) do otrije definisane Javno dostupne telefonske usluge (Publicly Available Telephone Service PATS). Pristupom NGN podacima, detalji lokacije krajnjeg korisnika bie dostupni da pomognu pri rukovanju pozivima hitnim servisima kao i obezbeivanje naprednijihusluga baziranih na 'lokaciji' i 'prisustvu`. Takav pristup e sve vie postati eljizbor za pruaoca usluga koji eli da ponudi glasovne usluge korisnicima. To je logia krajnja taka dananjih tek zaetih usluga prenosa glasa preko irokopojasnih mrerelaz ka naprednim Mreama Sledee Generacije, smanjie se potreba da se regulie komksan set PSTN proizvoda za pristup i da se olaka saobraaj u osnovnom opsegu saobraja pomou lokalnih upravljakih kola (loop). Nee vie biti potrebe za proizvodima k

su iznajmljivanje celokupne linije (Wholesale Line Rental (WLR)) i Flet rejt internet pristup organizacijama (Flat Rate Internet Access Call Origination (FRIACO)). Konfiguracija multimedije Multimedija podsistem

Pitanja i problemi regulisanja Vaan faktor koji mora da se ima na umu kod razvojaregulatorne politike u pogledu Mrea Sledee Generacije je da takve mree omoguavarajnjim korisnicima da se konektuju na servere locirane geografski bilo gde. Takvi serveri


24/27

mogu takoe biti u delovima mree koju poseduju ili provajderi ili preduzee. Razlikizmeu reenja provajdera i preduzea postae manje pitanje uloge/funkcije, a vie pko poseduje koju komponentu mree i gde je locirana. Regulaciona politika Bez obzira ko prua uslugu, server koji je prua moe biti lociran u istoj ili nekoj drugoj emlji. Obavezno je da bilo koja nova regulatorna politika u potpunosti prepoznatakve slobode u ko ta radi i gde svojstvene za NGN arhitekture. Predstojei razSledee Generacije (NGN) prua odlinu priliku za dogovor i regulisanje poboljanih erfejsa da bi se omoguilo da se operateri meusobno poveu i sarauju u pruanju usPovezivanje operatera Ovakav razmetaj otvara mogunost definisanja mnogo redukovanijeg seta generisanih interfejsa podataka to e omoguiti da se razvije usluno nezavi pristup regulaciji. Jedan takav pristup je i poeljan i potreban, poto arhitektur

a NGN mree,ne samo da dozvoljava pribavljanje dananjih glasovnih usluga i protokapodataka i njihove oigledne multimedijalne generalizacije,ve i neogranien raspon vih usluga ogranienih samo ljudskom matom. Problemi i reenja Razmetaj Mrea Sledracije tek predstoji i imperativ je da se takvi sporazumi postignu u najkraem roku. Takvi sporazumi e, u svakom sluaju, biti fundamentalni za operatere koji sarauu pruanju usluga bez obzira koji aspekti takve saradnje treba da se reguliu zbogekonomskih potekoa ili tehnikih prepreka za ulazak. Nastavljanje nametanja naslezahteva na NGN operatera moe zahtevati skupu opremu. Suvie dug period takvog nametanja bi kompromitovao operaterovo ulaganje u NGN mreu, i verovatno bi usporio uvoenje takvih mrea u ekonomsku i drutvenu upotrebu. Meutim, odbaciti takve zahtevvie rano ne bi bilo fer za one operatere koji su napravili znaajna ulaganja pod pretpostavkom nastavljanja u razmetanju dananjih tehnologija mree i arhitekture. Posu takvi problemi prolazne prirode, neophodno je da se oni obrauju nezavisno od d

efinicije o novom pristupu regulacije, sa poslednjim pomenutim optimiziranjem zavreme kada e Mree Sledee Generacije biti pre norma nego izuzetak. Razni prodavciservis provajderi dugi niz godina razvija grupu reenja da bi omoguili implementaciju Mrea Sledee Generacije u mree koje su bile prihvaene sredinom 90-ih godina 2ka. Industrija je dobro plasirana da implementira prelaz u fazama na Mree Sledee Generacije brzinom koja odgovara poslovnom i trinom okruenju. Povezivanje sa servim Za spajanje dve mree koriste se kapije mree (Internet Gateways) raunari koji spaju dve mree i prosleuju pakete. One rutiraju pakete kroz mreu na osnovu odredinee, a ne na osnovu odredinog raunara. Hostovi i gateways rukovode IP adresama. IPdresa IP (internet protokol) adresa je jedinstveni broj, slian telefonskom brojukoji koriste raunari u meusobnom saobraaju putem interneta uz korienje internetkola. Primer IP adrese je 207.142.131.23 Konvertovanje u brojeve itljive forme adresa domena poput www.wikipedia.org se vri putem DNS-a. WWW IP adrese korisnika k

oji surfuju www (svetski iroka mrea) se koriste da omogue komunikaciju sa serveromnekog web sajta. Vrste IP adresa U zavisnosti od internet veze, IP adresa moe biti uvek ista pri konekciji (statika IP adresa) ili razliita pri svakoj novoj konekciji (dinamika IP adresa). Protokol TCP/IP (Transmission Control Protokol/InternetProtokol) To je standard koji omoguava prenos informacija izmeu razliitih raunaovezanih u Internet. Ne zavisi od vrste raunara i standardizovan je na nivou mree.Ako se alje vea koliina podataka, aktivira se TCP protokol (Transmission Controlrotokol) koji deli dugake poruke u poruke duine od najvie 500 bajta, u tzv. TCP pete. Svaki paket je numerisan tako da se na mestu prijema moe izvriti rekonstrukcija poruke. DNS DNS (Domain name system) je u osnovi sistem koji pretvara imena raunara u IP adrese.


25/27

Tipovi DNS podataka Tip A - adresa - povezuje ime raunara i njegovu adresu Tip CNAME - kanonsko ime povezuje jedno ime raunara (kanonsko) sa drugim imenom Tip MX- razmena pote adresa servera zaduenog za elektronsku potu Tip SOA poetni auadresa DNS servera koji je nadlean za domen Postoje jo i PTR, NS, AAAA, SRV, TXT,NAPTR, LOC i drugi manje znaajni tipovi podataka. Primer Kada u va web browser ucate web adresu sr.wikipedia.org, va raunar e uz pomo DNS srevera to ime pretvoru adresu 66.230.200.100 to je IP adresa raunara na kojem se nalazi ta prezentacija.

11. Usluge mree sledee generacije(NGN)NGN je mrea bazirana na paketskom prenosu, gde su elementi ukljuenja i transporta

paketa (npr. ruteri, prekidai i uvodnici ) logiki i fiziki odvojeni od slube uslkontrole poziva. Ova kontrolna sluba se koristi da podri sve vrste usluga u okviru NGN-a, ukljuujui sve to bazina telefonija servisira, pa do podataka, video uslmultimedija i menadment aplikacija, o kojima se moe razmiljati kao o samo drugomipu usluga koju NGN podrava. Procena je da trenutno 15% korisnika pravi 95% profita. NGN predlozi za provajdere servisa 1. Mreni provajderi moraju nai nain da povu vrednost svojih transportnih servisa. NGN koje podravaju nove napredne serviseomoguie im da zadre kljune korisnike i proire svoja ciljna trita u nova podrubiznis informacionih usluga bie multi milijarderski posao iako e se servisi za pojedine korisnike seliti van edeva u mrei, a ka krajnjim korisnicima CPE (Customepremises equipment) kao to su PS ureaji, smart telefoni isl. 3.Za mali broj jednostavnih usluga koje ne zahtevaju meumreu izmeu sebe, pristup baziran na CPE je adeatan. Za naprednije aplikacije CPE e morati da postane prefinjeniji (i skuplji) d

a bi odrao korak sa zahtevima. 4.Mrea je kompjuter. Pa ipak telefonske kompanije su obezbedile ton mnogo pouzdanije, predvidljivije i verodostojnjie nego to je dosada uraeno u kompjuterskoj industriji. Osim toga imaju razvijenu infrastrukturu,organizovanu podrku i uspenu naplatu pa su tradicionalni telekomunikacioni prenosioci najloginiji provajderi za novu mreu. ta NGN nudi? NGN e omoguiti nosiocimaa podre novu garnituru usluga izgradnjom osnovnih kompetencija koje su povezane sa tradicionalnim transportnim uslugama. Jedinstven i dosledan NGN pristup e pomoida se smanje trokovi eliminisanjem neefikasnosti sadanjih usluga specifinih, vlih, i ne iskoristivih reenja. NGNpristupi e takoe smanjiti vreme na tritu i trodjenja novih usluga. Konano, NGN e omoguiti prenosiocima da pregrupiu napredne ue, dozvoljavajui im da ostanu takmiarske, kao i da proire svoje mogunosti da bi a nova trita. Atirbuti kao to su''integrisani pristup''ili ''zajednika platforsa konceptom NGN i odnose se u glavnom na: Geografsku integraciju i postepeno g

ubljenje granica izmeu teritorijalnih domena koje mree pokrivaju. Integraciju po logikim nivoima koji karakteriu mreu, poev od fizikog nivoa pa navie. Integracinog''i ''beinog''prenosa, iji su glavni prestavnici optike i mobilne mree. Kamesto sadanjih mrea za razliite servise - jedna mrea za sve servise. NGN je pake( u sutini IP orjentisan) mrea koja koristi razliite( pre svega irekopojasne) teogije da bi korisnicima omoguila korienje razliitih usluga po principu ''uveki vna karakteristika NGN mree je odvojenost dela zaduenog za isporuku servisa od transportnog dela mree. Ovakav koncept omoguava korisnicima da koriste usluge bilo kog i ne samo jednog servisaprovajdera. To znai da iste usluge mogu koristiti i fiksni i mobilni pretplatnici( tzv. konvergencija usluga). NGN je kompatibilna sa postojeom mreom i korisnici, i jedne i druge i preko jedne i preko druge, meusobno ogu bez ikakvih problema da komuniciraju.


26/27

Dodatne usluge koje su sline ili identine kao postojee PSTN dodatne usluge Poziv nekanju Zabrana dolaznih poziva Dranje veze Identifikacija zlonamernog poziva Preusmeravanje poziva Konferencija tri uesnika u vezi Identifikacija pozivajueg Ne smetaj Zabrana identifikacije pozivajueg Skraeno biranje Zabrana odlaznih poziva Postojee PSTN dodatne usluge koje se ne mogu nuditi SIP rezidencijalnim korisnicima Poziv bez biranja Pozivanje pretplatnika u odreeno vreme Pomoni broja tarifnih impsa Dodatne usluge koje e se ponuditi SIP korisnicima a do sada se nisu nudile Odbijanje anonimnih poziva Pozivanje broja sa kojeg je stigao poslednji poziv Web portal Web portal Pristup web portalu omoguava korisniku: Pregled odlaznih, primljenih i proputenih poziva Aktivaciju/deaktivaciju dodatnih usluga Uvid u listu svih omoguenih dodatnih usluga Uvid u upustvo za korienje dodatnih usluga sa odgovar

uim pristupnim kodovima Web portal Pristup web portalu Autorizacija za pristup web portalu o Korisniko ime o Web password Zahtev za promenu ifre Web portal Web portal e imati svoju web adresu a bie i linkovan sa svih sajtova Telekoma Srbija. Potrebno prilagoavanje (lokalizacija) korisnikog interfejsa web portala: Prilagoavanmenija Prevoenje na srpski jezik Dizajn, logotip Telekoma


27/27

Documents

149865900 Mreze Nove Generacije