15.9.2009. Autorsko Pravo u Srbiji

WIPO NACIONALNI SEMINAR O KOLEKTIVNOM OSTVARIVANJU AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA

Beograd, 15. i 16. septembar 2009.

AUTORSKO PRAVO I KOLEKTIVNO OSTVARIVANJE AUTORSKOG I SRODNIH

PRAVA U REPUBLICI SRBIJISadanji izazovi i najnovije promene

zakona

Zorica Gulas, ef Odseka za autorsko i srodna pravaZavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije

RAZVOJ AUTORSKOG PRAVA U SRBIJI

Zakon o zatiti autorskog prava 26.12.1929. godine Zakon iz maja 1946. godine; Zakon iz jula 1957. godine; Zakon iz jula 1968. godine; Zakon iz marta 1978. godine; Zakon o autorskom i srodnim pravima, maj 1998. godine; Vaei Zakon o autorskom i srodnim pravima. Stupio na snagu 01.01.2005. godine.

Predlog Zakona o autorskom i srodnim pravima usvojen na sednici Vlade Republike Srbije 03.09.2009. godine. Do kraja nedelje bie prosleen Narodnoj skuptini na odluivanje.

ORGANIZACIJE ZA KOLEKTIVNO OSTVARIVANJE AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA U REPUBLICI SRBIJI:

1.Organizacija muzikih autora Srbije-SOKOJ. Iako posluje ve vie od 50 godina, prvu dozvolu za obavljanje delatnosti dobila je 1998. godine;2.Organizacija proizvoaa fonograma Srbije-OFPS. Prvu dozvolu za obavljanje delatnosti dobila je 2002. godine;3.Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava glumaca-PRAGUS. Prvu dozvolu za obavljanje delatnosti dobila je 2006. godine;4.Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora-PI. Prvu dozvolu za obavljanje delatnosti dobila je 2007. godine.

2Zorica Gulas, 15. septembar, 2009. godine, Beograd

IZAZOVI SA KOJIMA SE SUSREEMO

Nizak nivo javne svesti o potrebi uvaavanja i potovanja prava intelektualne svojine; Vratolomni razvoj digitalne tehnologije fundamentalno je promenio odnos drutva prema informacijama, intelektualnim kreacijama, autorskom i srodnim pravima; Veliki broj sudskih postupaka u kojima su kolektivne organizacije jedna od strana u postupku; Nezainteresovanost odreenih nosilaca autorskog i srodnih prava da ostvaruju svoja prava; Nedovoljna saradnja izmeu organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava; Nezadovoljstvo korisnika autorskih dela i predmeta srodnih prava sa zakonom utvrenim nainom odreivanja tarifa naknada od strane kolektivnih organizacija; Ne ujednaeni kriterijumi za odreivanje naknade u tarifama kolektivnih organizacija prema istovrsnim korisnicima koji istovremeno iskoriavaju i autorska dela i predmete srodnog prava; Ne dostavljanje podataka kolektivnoj organizaciji o iskoriavanju predmeta zatite sa repertoara organizacije nije zakonom sankcionisano;

3Zorica Gulas, 15. septembar 2009. godine Beograd

RAZLOZI ZA DONOENJE NOVOG ZAKONA

Neophodnost dorade i preciziranja pojedinih zakonodavnih reenja iz vaeeg Zakona; Zakonom utvren nain odreivanja Tarife naknada, kao izraz volje samo jedne strane (kolektivne organizacije) u praksi izaziva nezadovoljstvo korisnika i ne dobrovoljno plaanje naknade za iskoriavanje predmeta zatite sa repertoara organizacije; problemi u primeni odredaba vaeeg Zakona koje reguliu pravo interpretatora i proizvoaa fonograma na naknadu od emitovanja i javnog saoptavanja fonograma i na njima zabeleenih interpretacija; Potreba za dodatnim usklaivanjem sa lanom 10. Direktive 93/83; Unapreenje odredbi o nadzoru nad radom kolektivnih organizacija; Unapreenje transparentnosti rada kolektivnih organizacija; Potreba da se izae u susret interesima osoba sa invaliditetom kroz novo ogranienje autorskog i srodnih prava; Raspadom Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, nastala je potreba da se izvri redakcija pojedinih odredbi Zakona koje se tiu teritorije vaenja zakona, uslova za izdavanje dozvole za rad kolektivnim organizacijama i teritorije njihovog delovanja; Neophodnost dodatne harmonizacije domaih propisa iz oblasti prava intelektualne svojine sa propisima Evropske Unije i sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum)

4Zorica Gulas, 15. septembar 2009. godine, Beograd

IZRADA NOVIH ZAKONSKIH REENJA

Priprema i izrada novih reenja Zakona o autorskom i srodnim pravima potrajala je vie od godinu i po dana. Uraene su uporedno pravne analize zakonskih reenja evropskih zemalja koja se tiu naina odreivanja tarifa naknada, rada Komisije, Tribunala i drugih tela u ijoj je nadlenosti odobravanje tarifa naknada, davanje saglasnosti na tarife naknada ili davanje miljenja o predlogu tarifa naknada.

Uraene su analize najbolje evropske prakse kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava I analize zakonskih reenja evropskih zemalja koja se odnose na ubiranje jedinstvene naknade koja pripada proizvoaima fonograma i interpretatorima;

Izraene uporednopravne analize zakonskih reenja zemalja Evrope u pogledu odreivanja tarifa naknada za ubiranje posebne naknade (private copy remuneration) kao i naina zakonske regulacije ubiranja i raspodele ove naknade;

Vrene su neposredne konsultacije sa konsultantima, ekspertima za oblast kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava-g. Mihail Ficsor i g. Victor Nabhan;

Obavljena je javna rasprava o Nacrtu Zakona od 29.04-15.05.2009. godine;Zorica Gulas, 15. septembar 2009. godine Beograd 5

IZRADA NOVIH ZAKONSKIH REENJA

11. maja 2009. godine odran okrugli sto u okviru javne rasprave o Nacrtu Zakona. U javnojraspravi uestvovali su, ne samo zainteresovane strane-nosioci autorskog i srodnih prava, njihove organizacija i korisnici i njihova udruenja ve i irok krug zainteresovane javnosti;

Po okonanoj javnoj raspravi, radna verzija Nacrta Zakona pretrpela je odreene izmene s obzirom na veliki broj konkretnih predloga i sugestija pristiglih u toku javne rasprave. Opti zakljuak iznet u toku javne rasprave od strane uesnika je da izmene i novine predloene u Nacrtu Zakona predstavljaju znaajno poboljanje u odnosu na vaei zakon.

Nacrt zakona upuen je na adrese 11 dravnih organa radi dobijanja miljenja o Nacrtu Zakona:Ministarstvo kulture, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drutvo, Ministarstvo finansija, Ministarstvo pravde, Ministarstvo trgovine i usluga, Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, Savet za regulatornu reformu, Ministarstvo za ivotnu sredinu i planiranje, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Republikom sekretarijatu za zakonodavstvo i Kancelariji za evropske integracije. Primedbe iz napred navedenih miljenja su takodje dovele do odreenih izmena u predloenim reenjima u Predlogu zakona.

Zorica Gulas, 15. septembar 2009. godine, Beograd 6

NOVINE U PREDLOGU ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA

9 Definicija pojmajavno saoptavanje. Veina radnji korienja autorskog dela i predmeta srodnih prava tie se razliitih oblika saoptavanja dela javnosti. Stoga je radi pravilne primene brojnih odredaba Zakona veoma korisno definisati ovaj pojam.

.

9 Uveden je izuzetak od obaveznog kolektivnog ostvarivanja prava autora u sluaju kablovske reemisije. U sluaju kablovskog reemitovanja autorskog dela sadranog u emisiji koja se reemituje, obaveza kolektivnog ostvarivanja ovih oprava se ne primenjuje na prava koja proizvoa emisije ostvaruje u pogledu svoje emisije bez obzira da li su ta prava njegova ili su mu preneta od strane drugih nosilaca autorskog ili srodnih prava.

9 Izmene u odredbama koje se odnose na pree pravo autora na preradu primerka dela arhitekture su uinjene iz razloga olakanja primene ovog prava u praksi i jasnog reavanja sukoba interesa izmeu vlasnika graevine kao arhitektonskog dela i autora arhitektonskog dela. Preciziran je rok u kome autor mora da se izjasni o ponudi vlasnika graevine za preradu dela (30 dana od dana prijema ponude) i sluajevi kada autor ne moe da se protivi izmenama svog dela (ako je potreba za izmenom dela proizala iz okolnosti, kao to su sigurnosni ili tehniki razlozi).

7Zorica Gulas, 15. septembar. 2009. godine, Beograd


9 Izmene u autorskopravnom ovlaenju autora na posebnu naknadu, odnosno naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehnikih ureaja i praznih nosaa zvuka, slike i teksta za koje se opravdano moe oekivati da e biti koriena za umnoavanje dela za line, nekomercijalne potrebe. Intervencije u ovom lanu su u funkciji olakanja primene ovog prava. - Precizirano je ko su obveznici plaanja naknade;- utvrena je obaveza na strani lica koja su dunici plaanja posebne naknade da dostavljaju kolektivnoj organizaciji podatke na osnovu kojih e organizacija izraunavati naknadu;- naglaeno je da se radi o pravinoj naknadi s obzirom da naknadu plaaju lica koja nisu korisnici autorskih dela i predmeta srodnih prava;-propisani su opti elementi i parametri koje treba uzeti u obzir prilikom odreivanja visine te naknade. Sadraj ovog novog stava definisan je po uzoru na taku 35. preambuleDirektive 2001/29-Direktive o informatikom drutvu i lana 5. stav 2b. iste direktive;-Znaajnu novinu predstavlja i to to e Vlada utvrditi listu ureaja i nosaa zvuka, slike i teksta za koje e se plaati posebna naknada. ( : ), , . 1. 9. .



9 Novo ogranienje autorskog i srodnih prava: 54.

, , , , .

9 Obavezno kolektivno ostvarivanje prava proizvoaa fonograma i interpretatora na naknadu od emitovanja i javnog saoptavanja fonograma i na njima zabeleenih interpretacija. l. 117. i 127. Predloga zakona. Naplatu jedinstvene naknade vri jedna organizacija na osnovu prethodno postignutog sporazuma izmeu organizacije proizvoaa fonograma i organizacije interpretatora o visini trokova naplate jedinstvene naknade i uestalosti predaje dela jedinstvene naknade drugoj organizaciji.

9 Terminoloka redakcija lanova koji se odnose na pravo proizvoaa videograma, odnosno filmskog producenta.

9Utvreno novo srodno pravo-pravo izdavaa tampanih izdanja na posebnu naknadu, pod istim uslovima koji vae i za autore.


NOVINE U PREDLOGU ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA9U poglavlju Zakona - OSTVARIVANJE AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA najvie je izmena i novih reenja:

9 Zakon nalae obavezno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava u sledeim sluajevima:

1.U sluaju kablovskog reemitovanja autorskog dela;2.U sluaju ostvarivanja prava autora i nosilaca srodnih prava na posebnu naknadu;3.U sluaju ostvarivanja prava autora na naknadu za davanje na poslugu autorskog dela;4.U sluaju prava interpretatora i proizvoaa fonograma na naknadu za javno saoptavanje i emitovanje fonograma i na njima zabeleenih interpretacija.

9Utvreno pravo kolektivne organizacije da vri kontrolu iskoriavanja predmeta zatite sa njenog repertoara.

9Kolektivnim organizacijama omogueno da pored osnovne delatnosti mogu obavljati i delatnost kojom se ostvaruju umetniki, struni i socijalni interesi nosilaca prava kao i da obavlja pojedine administrativno tehnike usluge za raun i u ime druge kolektivne organizacije, na osnovu pisanog ugovora.

10Zorica Gulas, 15. septembar 2009. godine. Beograd


9 Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti kolektivnog ostavrivanjaautorskog i srodnih prav potrebno je podneti:

- osnivaki akt, - statut, - izvod iz registra pravnih lica, - dokaz o poslovnom seditu,- podatke o broju autora odnosno nosilaca autorskog i srodnih prava koji su

ovlastili organizaciju da ostvaruje njihova prava,- popis dela odnosno predmeta srodnih prava koji e initi repertoar organizacije,- dokaze o ispunjenosti tehnikih, kadrovskih i organizacionih pretpostavki za

efikasno kolektivno ostvarivanje prava,- dokaz o uplati administrativne takse koja je prihod budeta Republike Srbije.

9 Umesto u registar privrednih drutava kolektivne organizacije e se upisivati u Registar udruenja a na organizacije e se i supsidijarno primenjivati zakon koji ureuje rad i poslovanje udruenja.



9 U toku petogodinje primena vaeeg zakona najvei broj primedbi odnosio se na formulaciju i primenu lana 163. vaeeg zakona koji odreuje pojam tarife naknada, naela za odreivanje tarife naknada i nain odreivanja tarife. Za razliku od dosadnjeg reenja prema kojem kolektivne organizacije samostalno odreuju tarifu naknada predloeno je reenje koje obavezuje kolektivne organizacije da tarifu odrede kroz pregovore sa reprezentativnim udruenjem korisnika. Rok za sporazumno odreivanje tarife naknada je 60 dana od dana objave poziva za pregovore od strane kolektivne organizacije. Pregovori se izuzetno mogu voditi i sa individualnim korisnikom pod uslovima utvrenim ovim zakonom

9 Pravila za odreivanje tarife naknada su jasnije definisana i podeljena u vie lanova u zavisnosti od toga da li je iskoriavanje predmeta zatite nuno za obavljanje delatnosti korisnika ili nije nuno. Takoe, utvrena su pravila o kojima se mora voditi rauna prilkom odreivanja paualne naknade.

9 Nakon obavljenih pregovora izmeu kolektivne organizacije i reprezentativnog udruenja korisnika, pisani sporazum o tarifi se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije i obavezuje sve istovrsne korisnike.

12Zorica Gulas, 15. septembar 2009. godine, Beograd.


9 Posebnim lanom utvreno je ta pisani sporazum o tarifi mora da sadri: 175.

174. :1) e , ;2) ;3) ;4) .

9 Propisan je i mehanizam odreivanja tarife naknada u sluaju da do sporazuma o tarifi ne doe. Tada, kolektivna organizacija odreuje predlog tarife i podnosi zahtev za davanje miljenja o predlogu tarife Komisiji za autorsko i srodna prava.

9 Odreivanje jedinstvene tarife za ostvarivanje prava interpretatora i proizvoaa fonograma na naknadu od emitovanja i javnog saoptavanja fonograma i na njima zabeleenih interpretacija. Obe kolektivne organizacije zajedniki iniciraju pregovore o jedinstvenoj tarifi, zajedniki pregovaraju sa reprezentativnim udruenjem korisnika i zajedniki objavljuju tarifu. Isti princip vai i kada do sporazuma ne doe. Tada organizacije zajedniki odreuju predlog tarife i zajedniki podnose zahtev za miljenje Komisiji.



9 Odreivanje jedinstvene tarife za ostvarivanje prava na posebnu naknadu. Tarifa se odreuje sporazumom, nakon voenih pregovora izmeu kolektivnih organizacija i reprezentativnog udruenja proizvoaa, odnosno uvoznika ureaja za tonsko i vizuelno snimanje, odnosno proizvoaa i uvoznika praznih nosaa slike, zvuka i teksta.Naplatu posebne naknade vri e jedna organizacija uz prethodno postignut pismeni sporazum sa organizacijama koje su uestvovale u pregovorima o visini trokova naplate posebne naknade i reimu raspodele naknade izmeu organizacija.9Ustanovljeno je novo telo - KOMISIJA ZA AUTORSKO I SRODNA PRAVA. U sluaju da kolektivna organizacija i reprezentativno udruenje korisnika ne postignu sporazum o tarifi, predlog tarife dostavlja se Komisiji na miljenje.9Imenovanje lanova Komisije vrie Vlada na predlog rukovodioca Zavoda za intelektualnu svojinu nakon sprovedenog specifinog postupka predlaganja lanova Komisije. Komisiju ine predsednik i 4 lana.9 Komisija daje miljenje u roku od 60 dana od dana prijema zahteva. Ukoliko je Komisija miljenja da predlog tarife obuhvata ona prava za koja ta organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje i da je predlog odreen u skladu sa pravilima za odreivanje tarife propisanim Zakonom, tada organizacija objavljuje tarifu.9 Naknadu za rad Komisije snose - kolektivna organizacija i reprezentativno udruenje korisnika na jednake delove.



9Novim lanovima zakona propisana je obaveza na strani kolektivnih organizacija da prue odgovarajue informacije o svom poslovanju kako korisnicima i zainteresovanoj javnosti tako i svojim lanovima .

9Unapreene su i odredbe o nadzoru nad radom kolektivnih organizacija. Definisan je obim nadzora, propisan obaveza na strani kolektivnih organizacija da dostavljaju izvetaj ovlaenog revizora nadlenom organu...

189. , , :1) , , , ;2) ;3) . , .



9Objedinjene su u jednom zakonu odredbe o privrednim prestupima i prekrajima i visine novanih kazni za njihovo izvrenje.

9Sankcionisano je ne postupanje korisnika autorskog dela ,odnosno predmeta srodnog prava koji ima obvezu da obavetava kolektivnu organizaciju o nazivu predmeta zatite, koji koristi, o uestalosti i obimu iskoriavanja kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obraun naknade koja se prema tarifi plaa.


HVALA VAM NA PANJI

17Zorica Gulas, 15. septembar 2009. godine, Beogard

Documents

15.9.2009. Autorsko Pravo u Srbiji