ZA UNAPRE\EWEAGRARA JO[DVA MILIONADINARA

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 17. OKTOBAR 2014. GODINE

006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600

CENTRUM

www.hostelcentrum.rscentrumcacak@gmail.com

BROJ 40 CENA 30 DIN.

Daqinski sistem spreman za grejnu sezonu

GASPOSKUPEO,USLUGE(JO[)PO STAROM

strana 3.

Projekat mladih umetnika„Reanimacija”

GRAFITII MURALI NA STARIMZIDOVIMA

strana 13.

PsihoterapeutNeboj{a Jovanovi}

NAJVA@NIJEJE BITIISKRENPREMA SEBI

Gradsko ve}e

PONOVO OWEGO[EVOJULICI

Auto {kole

U POTRAZIZA POLIGONOM

strana 10.

PUTOVAWEKROZ MLADALA^KE

SNOVE I ^E@WE

SSttaarrii ^̂aa~~aakk:: SSppoommeennaarr KKaattaarriinnee PPaajjeevvii}}

strane 8. i 9.

MARTINUPRIPAO„^A^AKOPEN”

BILIJAR

^A^AK GORWI MILANOVACLU^ANI

strana 24.

strana 5.

strana 17.

Se}awe na 1. Sabor truba~a

KAPELNICITRA@EVRA]AWEBARA@A

strana 18. strana 21.

Poqoprivrednici potpisali ugovoreo kori{}ewu bespovratnih podsticajnihsredstava

2 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINEMARKETING

PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE 3GRAD

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Zbog povoqnih vremenskihprilika i visokih spoqnihtemperatura, JKP “^a~ak”

je 15. oktobra po~etak grejne sezo-ne “ozvani~ilo” pu{tawem u rad~itavog sistema, da bi tokom kra-}eg “progrevawa” svih objekatabili uo~eni i otkloweni eventu-alni propusti na mre`i, u pod-stanicama i stanovima. Nastavakgrejawa narednih dana diktira}espoqne temperature vazduha, od-nosno ono }e, kako predvi|a i

gradska odluka, biti nastavqenou kontinuitetu, tek kada spoqnetepmperature padnu ispod 12 ste-peni.

Do zvani~nog po~etka grejnesezone obavqene su sve pripremei zavr{eni radovi predvi|eniprogramom rekonstrukcije magi-stralnog toplovoda, napomiwedirektor Obrad Stevanovi}:

- Ovih dana zavarena su i po-sledwa ~etiri kompenzatora,ura|ena izolacija i prostor u ne-

posrednoj blizini novih deonicacevovoda vra}en u prvobitno sta-we. I svi krakovi od magistral-nog voda do stambenih blokova suodavno zavr{eni i ure|eno ze-mqi{te preko koga su oni posta-vqeni. Osim toga, blagovremenoje zavr{en i remont oba kotla ugradskoj toplani i servisiranigorionici. Slede}e sedmice bi}eremontovana i druga grupa gori-onika, koja se obavqa tek kada za-po~ne grejna sezona, pored osta-log i zbog toga da bi bila ispi-tana emisija produkata sagoreva-wa i uskla|ena sa zakonskim pro-pisima i standardima.

Radnici JKP “^a~ak” su to- kom leta pregledali i sve podsta-nice, otklonili uo~ene nedostat-ke i servisirali pumpe. Preosta-lo je da bude zamewena jo{ samopumpa u objektima “Fontana” uNemawinoj ulici, {to ne}e dove-sti u pitawe po~etak grejne sezo-ne i u ovim zgradama, ka`e Steva-novi} i nagla{ava da su takozva-ne tople probe, obavqene pro{lesedmice, pokazale da sistem izu-zetno dobro funkcioni{e i na-govestile da }e tokom predstoje}ezime gubici vrele vode biti zat-no mawi nego ranijih sezona.

- To }e zna~ajno uticati nasmawewe potro{we energenata, a

samim tim i pozitivno se odrazi-ti na poslovawe preduze}a. Za-hvaquju}i toj u{tedi, JKP jo{nije tra`ilo pove}awe cena uslu-ga, iako je gas poskupeo za 1,6 di-nara po kubnom metru, {to nijebezna~ajno, ako se zna da je za gre-jawe grada u jednoj sezoni potreb-no oko sedam miliona kubika, od-nosno da }e ova korekcija ceneosnovong energenta firmu ko-{tati vi{e od 10,5 miliona di-nara - izra~unao je Stevanovi}.

Zbog ranijih najava da }e pred-stoje}u zimu obele`iti i smawe-na isporuka ruskog gasa, Repu-bli~ka vlada je obavezala sve to-plane da obezbede odgovaraju}ezalihe alternativnog goriva. Ov-da{we JKP je ve} uskladi{tilo200, a planira da nabavi jo{ oko400 tona mazuta, {to }e obezbedi-ti rezerve za 15 dana. Po{to ima-ju odluku Nadzornog odobrapreduze}a, wegovi ~elnici }e seobratiti Gradskom ve}u za sagla-snost da firma podigne kreditod 25 miliona dinara, da bi ku-pila “rezervno” gorivo i prak-ti~no ispunila i odluku VladeSrbije o pripremama toplana zapredstoje}u grejnu sezonu.

M. N.

Povodom odluke di-rektora Nacional-ne slu`be za zapo-

{qavawe o odobravawusredstava za sprovo|ewe281 javnog rada za zapo-{qavawe 1.302 osobe sa in-validitetom, u iznosu odoko 242.000.000 dinara, uutorak je u ~a~anskoj Fili-jali odr`ana konferencijaza novinare. Za teritorijuMoravi~kog okruga odo-breno je 10 projekata jav-nih radova, za zapo{qava-we 39 lica sa invalidite-tom, u iznosu od oko7.290.000 dinara. Projekti(sedam na teritoriji grada^a~ka, dva u Ivawici i je-dan u Gorwem Milanovcu)}e biti realizovani u tra-jawu od tri do pet meseci.Me|u 10 izvo|a~a kojima suodobreni projekti nalazise sedam udru`ewa gra|ana,dva javna preduze}a i jednoprivredno dru{tvo, ista-kao je Sa{a Obradovi}, di-rektor NSZ Filijale ^a-~ak.

- Na evidenciji Filija-le ^a~ak na podru~ju Mo-ravi~kog okruga ima 425nezaposlenih osoba sa in-validitetom, u ^a~ku 166, uIvawici 163, u Gorwem

Milanovcu 77 i u Lu~ani-ma 19. U ovoj godini, u pe-riodu od januara do septem-bra, zaposlena su 182 inva-lidna lica, od kojih je wih48 sa evidencije Nacional-ne slu`be, {to je 41 odstomawe nego u istom periodu2013. godine. Ovi javni ra-dovi doprine}e da se {tove}i broj invalidnih licaanga`uje u periodu od tri

do pet meseci. Zakqu~no sa30. septembrom, na eviden-ciji NSZ Filijale ^a~akbilo je 20.560 nezaposlenihlica sa teritorije Mora-vi~kog okruga, od ~ega je53,6 odsto `ena. U ^a~ku jenezaposleno 10.841 lice, uGorwem Milanovcu 3.339,u Ivawici 4.507 i u Lu~a-nima 1.873 osobe - rekao jeSa{a Obradovi}.

Ana Doj~ilovi}, savet-nik za zapo{qavawe, napo-menula je da je ove godinemawe interesovawe poslo-davaca da zaposle invalid-na lica. Od 2009. godine,kada je donet Zakon o pro-fesionalnoj rehabilitaci-ji i zapo{qavawu osoba sainvaliditetom, odvaja se iposeban buxet za profesio-nalnu rehabilitaciju, pod-setila je ona i dodala dapostoje odre|ene finansij-ske mere i podsticaji kojeposlodavci mogu koristi-ti prilikom zapo{qavawainvalidnih lica. Podsti-cajna sredstva se mogu ko-ristiti za opremawe, odno-sno prilago|avawe radnogmesta, radnu asistenciju,subvencionisawe zarada zazapo{qavawe na poslovi-ma na kojima invalidno li-ce nije do sada radilo...

- Jo{ uvek vlada negati-van stav kada je re~ o zapo-

{qavawu osoba sa invali-ditetom. Pretpostavqamda poslodavci smatraju dase invalidno lice ne biukqu~ilo u proces rada, dane bi ostvarilo odre|eneradne rezultate. Mi poku-{avamo da uti~emo na po-slodavce, uvek im predo~i-mo da mogu da obave razgo-vor sa kandidatima kojiispuwavaju uslove za rad naodre|enom mestu - kazala jeAna Doj~ilovi}.

Posredstvom javnih ra-dova, osobe sa invalidite-tom najvi{e obavqaju po-slove iz oblasti socijal-nih, humanitarnih i kultu-rnih delatnosti. Uglavnomje re~ o administrativnim,odnosno kancelarijskimposlovima. Predstavniciudru`ewa smatraju da suovi projekti odli~an na-~in da se invalidna licamakar i privremeno zapo-sle.

Vidomir Gojkovi},predsednik Saveza slepihi slobovidih u ^a~ku, ka-`e da je nepovorewe poslo-davaca uvek postojalo, zbogtoga {to qudi nisu upu}e-ni.

- Qudi smatraju da je in-valid samo ~ovek koji je ukolicima, {to je strahovi-ta gre{ka, jer postoje mno-go te`i invalidi od para-plegi~ara. Na primer, slep~ovek ili distrofi~ar.Jednostavno, na{ mentali-tet je takav, to je na{ nivokulture. Mi invalidi ni-smo uspeli da prodremo do-voqno u javnost. Javnost jeprili~no skepti~na premainvalidima - rekao je, iz-me|u ostalog, Gojkovi}.

Dragana Maksimovi} izCentra za samostalni `i-vot osoba sa invalidite-tom, smatra i da vrlo ni-zak stepen {kolovawa in-validnih lica predstavqaveliki problem u premo-{}avawu barijera sa po-slodavcima:

- Moramo vi{e da se{kolujemo, da bismo moglilak{e da se zaposlimo, dare{imo problem nepovere-wa poslodavaca.

N. R.

U NSZ DODEQENE ODLUKE O REALIZACIJI PROJEKATA JAVNIH RADOVA ZA ZAPO[QAVAWE OSOBA SA INVALIDITETOM

JAVNOST JE PRILI^NO SKEPTI^NAPREMA INVALIDNIM LICIMA

PO^ETAK GREJNE SEZONE I “TOPLE” PROBE POKAZALI DA JE SISTEM DAQINSKOG GREJAWA SPREMAN ZA ZIMU

Zbog hroni~ne besparice, koja primorava JKP da se zadu`uje,direktor Stevanovi} je apelovao na gra|ane da plate stare ra~u-ne, jer su dugovi doma}instava i privrede, uprkos ~iwenici daje naplativost usluga tokom leta prelazila 100 odsto, dostigliiznos od skoro 300 miliona dinara: “Nadzorni odbor je odavnousvojio odluku o reprogramu, zbog ~ega i ovim putem pozivam svekorisnike koji nisu izmirili svoje obaveze, da se obrate nadle-`nima u preduze}u i potpi{u sporazum o pla}awu duga na 12 ra-ta. U tom slu~aju i kamata na osnovni dug }e im biti umawena za30 odsto i, {to je veoma va`no, izbe}i }e veoma visoke tro{ko-ve sudskih sporova i sa druge strane, uticati na poboq{awelikvidnosti preduze}a i wegovih mogu}nosti da kvalitetno ido kraja ’odradi’ ovu grejnu sezonu.”

Osim korisnika, i preduze}e kuburi sa izmirewem svojih oba-veza. Iako “Srbijagasu” za preuzet energent duguje oko 55 mili-ona dinara, dobilo je saglasnost za pu{tawe gasa, jer se, poredostalog, obavezalo da potra`ivawa izmiri do 15. novembra.

ODLO@ENO NA 12 MESECI

GAS POSKUPEO, USLUGE (JO[) PO STAROM

4 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINEPOLITIKA

Ve} ~etiri puta za redom dr`ava sma-wuje rashode i javnu potro{wu ipodi`e poreze, o~ekuju}i fiskalnu

konsolidaciju, koja se na taj na~in ne}edesiti, tvrdi Sa{a Radulovi}, predsed-nik Pokreta “Dosta je bilo”, koji je pro-{le srede, posle posete Lu~anima i razgo-vora sa ~a~anskim privrednicima, odr-`ao tribinu u sali SG, na kojoj je sa gra-|anima razgovarao o najnovijim ekonom-skim merama Vlade Srbije. Tom prilikomocenio je da je smawewe penzija i plata ujavnom sektoru katastrofalna ekonomskamera, koja je, ne samo nemoralna, nego i{tetna:

- Od kada je SNS do{la na vlast, prvoje Mla|an Dinki} “proma{io” rebalansbuxeta za 2012. godinu za 150 milionaevra, potom je “proma{io” buxet za 2013.za milijardu evra i rebalans za pro{lugodinu za 300 miliona evra. Posle wega,Krsti} je “proma{io” buxet za prvih {estmeseci ove godine za 350 miliona evra, ta-ko|e na prihodnoj strani. Svaki put kadase smawe rashodi i pove}aju porezi, dola-zi do smawewa potro{we i doma}e tra-`we, koja vodi ka mawoj proizvodwi i ma-wim poreskim prihodima. Zbog takvihiracionalnih poteza, zemqa sve dubqe to-ne u rupu - rekao je na pro{lonedeqnojtribini Sa{a Radulovi}, biv{i mini-star i lider Pokreta “Dosta je bilo”, ko-ji je, podsetio je, na republi~kim izbori-ma osvojio 2,1 odsto glasova, a u Vojvodi-ni 2,4, {to je potvrda da wegove “idejeimaju politi~ku budu}nost”, tim pre {toje u me|uvremenu podr{ka pokretu dupli-rana.

Umesto u{teda koje aktuelna vlast na-merava da postigne smawewem plata i pen-zija, deficit u buxetu trebalo bi popuni-ti smawewem armije partijski zaposlenih

kadrova, predla`e Radulovi}:” U Srbijiima vi{e od 100.000 partijski zaposlenihi radnika sa kupqenim diplomama, koji ujavnom sektoru ni{ta ne rade, a izuzetnodobro su pla}eni na administrativnimposlovima. Mi nemamo vi{ka profesora,lekara, radnika u javnim preduze}ima, ve}uglavnom administrativnog osobqa, zapo-slenog na izmi{qenim radnim mestima,~ije plate ko{taju dr`avu vi{e od mili-jardu evra godi{we.”

Umesto {to pla}a partijske kadrove,dr`ava bi trebalo da uspostavi univer-zalnu socijalnu za{titu za sve porodicekoje nemaju prihode i smawi poresko opte-re}ewe privrede, {to bi dovelo i do sma-wewa sive ekonomije i pospe{ivawa pri-vrednog rasta, koji jedino mo`e da izvedezemqu iz krize, predla`e Radulovi}:

- Na`alost, nastavqa se politika kojusu pre Vu~i}a vodili i Tadi} i Ko{tuni-ca, jer nisu bili u stawu da se oslobodepartijske ma{inerije u javnom sektoru,zbog ~ega svi zajedno propadamo. Zbog to-

ga, sada penzioneri treba da ponesu deotog tereta. Problem je {to se qudima pro-daje magla i pri~a da se odri~u zarad svo-je dece, {to je nemoralno i ekonomski{tetno, jer prakti~no pola Srbije `iviod penzija, ne samo penzioneri, ve} i wi-hova deca i unuci koji nemaju posao i pri-mawa.

Posledwi izve{taj evropske komisije oaktivnostima koje Srbija sprovodi kaopreduslov za pristupawe EU je, po Radulo-vi}evoj oceni, “veliko ni{ta”, jer gra|a-ni znaju i ose}aju da ne pravimo nikakvekorake napred, zbog ~ega im i to {to Uni-ja podr`ava i “tap{e Srbiju po ramenu”ne zna~i ni{ta:”Srbiji su potrebni doma-

}a privreda i privrednici, ali u tojoblasti nikakvih su{tinskih reforminema. Zakon o privatizaciji i ste~aju jedonet, ali u wemu su samo kozmeti~ke iz-mene, a da je usvojen u januaru onaj koga smomi predlagali, do sada bi svim radnicimabio povezan radni sta`, overene zdrav-stvene kwi`ice, oni dobili zaostale za-rade na nivou minimalca, a firme u pro-cesu restrukturirawa o~i{}ene od dugovai potom privatizovane. Apsolutno se ni-{ta ne de{ava, {to ose}aju i privrednicii gra|ani, ~iji su nov~anici sve tawi.Ovo je preveliki posao za Aleksandra Vu-~i}a koji nema ni kapacitet, snagu, znawe,a ni interes da demontira sistem i uvedered.”

Odgovaraju}i na pitawe novinara oeventualnim koalicionim partnerimaPokreta “Dosta je bilo”, wegov lider jenaglasio da niko od “istro{enih poli-ti~kih kadrova” ne mo`e sa wim da sara-|uje u predizbornom periodu, jer bi timebila “isprqana ideja ~istog po~etka, uvo-|ewa reda i demonta`e partijskog para-zitskog sistema”. Posle izbora, pak, sara-|iva}e sa svima koji budu prihvatili we-gove jasne principe i kriterijume, a jedi-na stranka sa kojom sigurno ne mo`e bitinikakve saradwe je SNS, kategori~an jeRadulovi}. On je uveren da }e ovo udru`e-we na vojvo|anskim izborima pre}i cen-zus i pobediti preostalu opoziciju, nakon~ega }e biti formirana politi~ka stran-ka, koja }e dobiti do 10 odsto podr{ke.“Dosta je bilo” }e na parlamentarnim iz-borima 2018. biti ja~i od preostale opo-zicije, uveren je predsednik ovog pokreta,koji tvrdi da SNS gubi podr{ku i da }e sedo tada vratiti na „radikalskih“ od 20 do30 odsto.

M. N.

Aktiv romskih koordinatora Mora-vi~kog okruga i brojni Romi izovog i drugih regiona u Srbiji }e,

najverovatnije, bojkotovati tre}e izboreza Romski nacionalni savet, zakazane za26. oktobar, najavio je romski koordina-tor za ^a~ak Miroslav Mitrovi} na KZNodr`anoj pro{le sedmice. Navode}i raz-loge zbog kojih ne}e dati podr{ku pred-lo`enim kandidatima, naglasio je, poredostalog, da ovo telo nije, po isteku ni pr-vog, ni drugog mandata, podnelo izve{tajo radu i problemima sa kojima se suo~ava-lo tokom proteklih osam godina.

- Romski nacionalni savet treba da bu-de aparat u rukama Roma, preko koga }eoni re{avati svoje probleme. Umesto toga,Savet je sara|ivao samo sa okruzima i lo-kalnim samoupravama u kojima ima svoje~lanove. Tra`ili smo da romski koordi-natori budu na usluzi RNS i prakti~nowegovi vojnici, koji }e raditi na terenu i

prenositi iskustva i potrebe Roma. Me|u-tim, Savet nije imao sluha za to, ve} je, na-protiv, u pojedinim sredinama i negiraopostojawe koordinatora - naveo je Mitro-vi} jo{ neke razloge zbog kojih su Romi^a~ka i Moravi~kog okruga nezadovoqniradom ovog tela i apelovao na pripadnikeove nacionalne mawine da dobro razmisleda li da iza|u na izbore 26. oktobra i ko-ga da glasaju.

Za realizovawe aktivnosti predvi|e-nih “Romskom dekadom” obezbe|ena su ve-lika sredstva, ali Romski nacionalni sa-vet uop{te nije obelodanio o kojoj sumi jere~ i za{ta je taj novac potro{en, ozbiq-na je Mitrovi}eva zamerka. Od ovog tela,koga ~ine 35 ~lanova, aktiv romskih koor-dinatora je zahtevao da obezbedi boqu sa-radwu sa Ministarstvom za qudska i ma-winska prava, ali ni predstavnici resor-nih ministarstava, niti dr`avni sekre-tar koji je, ina~e, bio Rom, nisu prisu-

stvovali zakazanom sastanku sa Romima,tvrdi Mitrovi}:

- I ovim putem apelujem na Rome da do-bro razmisle da li treba da iza|u na pred-stoje}e izbore i kome da daju svoj glas, timpre {to se vodi prqava kampawa. Do sadasu predate dve, a o~ekuej se da na izborimau~estvuje 16 lista, ~iji predstavnici naj-

verovatnije ~ekaju da dobiju sredstva odpojedinih politi~kih partija i podelepakete po romskim naseqima, da bi wiho-vo stanovni{tvo ucewivali da glasa zaodre|ene liste. Koliko je kampawa prqa-va, svedo~e i pretwe koje upu}uju romskimkoordinatorima u mnogim lokalnim sa-moupravama da }e biti smeweni, ukolikone glasaju za odre|ene kandidate - tvrdiMitrovi}.

On je pozvao i ~a~anske Rome da “dobrosagledaju” {ta su tokom proteklih desetgodina dobili od Romskog nacionalnogsaveta, koliko su puta wegovi ~lanovi po-setili ^a~ak i pripadnike ove nacional-ne mawine, saslu{ali wihove probleme ipomogli da budu re{eni. Iako nije zado-voqan onim {to je u ^a~ku u proteklomperiodu ura|eno za ovu populaciju, tvrdida je sve postignuto zahvaquju}i saradwii pomo}i Grada, a da za sve to Savet ninajmawe nije zaslu`an. M. N.

SA[A RADULOVI], PREDSEDNIK POKRETA “DOSTA JE BILO”: SMAWEWE PENZIJA I PLATA U JAVNOM SEKTORU KATASTROFALNA MERA

NEMORALNO I EKONOMSKI [TETNO

U Srbiji vlada potpuni medijskimrak, jer jedan ~ovek upravqa svimmedijima. Posledwi kojim nije upra-vqao je prakti~no ukinut, a pri~e daje re~ o poslovnoj politici B92, kojiima razloga “da skine Oqu Be}kovi}sa programa” je obi~na budala{tina,tvrdi Radulovi}:

- Vu~i} je shvatio da je medijskimrak jedini na~in da ostane na vla-sti, jer ukoliko bi se otvoreno govo-rilo {ta i kako radi, to bi bio we-gov politi~ki kraj. “Utisak nedeqe”je posledwa kriti~ka emisija na TV.Donekle je to i “Ka`iprst”, ali i uwemu su „birani“ gosti i kontroli{ese ko mo`e da do|e. Na primer, ja ni-sam mogao da u~estvujem u toj emisijinakon {to sam podneo ostavku, nitina bilo kojoj TV sa nacionalnom fre-kvencijom, za razliku od “Utiska”, ukome sam gostovao dva puta.

MEDIJSKI MRAK U SRBIJI

ROMSKI KOORDINATOR MIROSLAV MITROVI] APELOVAO NA ROME DA „DOBRO RAZMISLE” DA LI DA IZA\U NA IZBORE ZA ^LANOVE NACIONALNOG ROMSKOG SAVETA

U PRQAVOJ KAMPAWI I POLITI^KE STRANKE

PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE 5GRAD

Za {kolovawe na ma-ster akademskim stu-dijama na Fakultetu

tehni~kih nauka u ^a~kuove godine ima mesta zaukupno 160 studenata, odkojih }e wih 50 biti “nabuxetu”, dok }e ostali, kaosamofinansiraju}i stu-denti pla}ati godi{wu{kolarinu u iznosu od 68hiqada dinara, koju je mo-gu}e izmiriti u vi{e me-se~nih rata.

Svaki od sedam akredi-tovanih master studijskihprograma traje jednu

{kolsku godinu u obimuod 60 ESPB. Za master stu-dije na FTN mogu da kon-kuri{u kandidati koji suzavr{ili osnovne akadem-ske studije u ovoj ustanoviili na srodnim fakulte-tima.

Prema re~ima prodeka-na za nastavu dr MilanaPlazini}a, pored studij-skog programa elektroteh-ni~ko i ra~unarsko in`e-werstvo, za koji postojedoktorske studije na FTN,za kandidate je, zbog sveve}e potrebe privrede, ve-

oma interesantan masterprogram informacionetehnologije.

Kao i prethodnih godi-na, kandidati se moguopredeliti za master stu-dije mehatronike, in`e-werskog menaxmenta i zaonline studije tehnike iinformatike (master zaelektronsko u~ewe).

Govore}i o predmetnojnastavi elektrotehni~kogi ra~unarskog in`ewer-stva i ma{inskog in`e-werstva, dr Plazini} ka-`e da su ova dva programa

master akademskih studijanamewena obrazovawu ma-ster profesora kompe-tentnih za rad u nastavi usredwim stru~nim {kola-ma prema novim standar-dima nastavni~ke profe-sije, {to podrazumeva sti-cawe kompetencija iz pe-dago{ko-psiholo{ko–me-todi~kih predmeta.

Prijavqivawe kandi-data traja}e do 25. okto-bra, a lista primqenihbi}e objavqena 30. okto-bra.

Po{to su ~lanoviGradskog ve}a nasednici odr`anoj

u sredu, ve}inom glasovaodbili predlog MilijanaMini}a da sa dnevnog redaposledweg zasedawa budeskinuto razmatrawe za-kqu~ka SG u vezi predlogaodluke o pribavqawu u jav-nu svojinu gra|evinskog ze-mqi{ta radi izgradwe ko-munalne infrastrukture,odnosno izgradwe produ-`etka Wego{eve ulice,ve}nici su najvi{e vreme-na i energije potro{ilina raspravu o ovoj odlucigradske vlade, koju su od-bornici vratili na dora-du. Zbog toga su u sencio~iglednih politi~kihprepucavawa i kako je pri-me}eno, i poprili~ne po-liti~ke nekorektnosti ko-alicionih partnera povo-dom ovog slu~aja, zbog kogase proteklih meseci u jav-nosti, a posebno me|u pri-vrednicima podigla veli-ka pra{ina, ostali izve-{taji i programi radapred{kolskih ustanova“Radost” i “Moje detiw-stvo”, predlog Plana gene-ralne regulacije “Trbu{a-ni - Qubi}”, predlog izme-na Akcionog plana zapo-{qavawa i jo{ neke va`neteme.

Komisija za pribavqa-we nepokretnosti, odnosnogra|evinskog zemqi{ta zaizgradwu Wego{eve ulice“ostaje u potptunosti priodluci, ~iji je predlog ra-nije utvrdilo Gradsko ve}ei koja je bila na dnevnomredu Skup{tine”, rekla jepredsednik komisije Mir-jana Xokovi}, podsetiv{ida je re~ o katastarskimparcelama ukupne povr{i-

ne 880 kvadratnih metara,za koje bi Grad trebaloprodavcu preduze}u “Auto-^a~ak” da plati 3.599.340dinara.

- Ne radi se o slepojulici, jer je predvi|eno dase ova saobra}ajnica ulijeu Ciglarsku ulicu. Ona ne-}e biti izgra|ena samo zapotrebe “Auto^a~ka”, ve}}e u woj biti podignuti idrugi sadr`aji i ona kori-{}ena kao zna~ajan infra-strukturni objekat za ~i-tav ovaj deo grada - reklaje ve}nicima Xokovi}ka.Posle ozbiqne rasprave, ukojoj su predwa~ili Mili-jan Mini} i Nemawa Trna-vac, koji je odbacio sve op-tu`be na ra~un koalicijeSPS - PUPS, u javnosti imedijima optu`ivane u po-sledwe vreme da radi pro-tiv interesa privrednika,konstatovano je da je pro-du`etak gradwe ove uliceprevashodno u interesugrada. Ona }e, kako je na-glasio na~elnik GU za ur-banizam Milo{ Milosa-vqevi}, prakti~no pred-stavqati infrastruktur-ni koridor, koji }e kom-pletnu infrastrukturu“sprovesti” do Ciglarskeulice. Tokom podu`e ras-

prave, pored ostalog, re~e-no je i da bi li~ne intere-se i politiku trebalo za-nemariti, jer je Wego{evaulica strate{ka i saobra-}ajnica od interesa zagrad. ^ula se i dilema dali uop{te treba donositiodluku, jer u javnosti ve}“kru`e pri~e” da je inve-stitor odustao od gradwe,na{ta je gradona~elniokVojislav Ili} odgovorio,da }e u tom slu~aju bitiprogla{en op{ti interesi zemqi{te izuzeto po va-`e}im zakonskim propisi-ma. Po{to je konstatovanoda je odluka vra}ena na do-radu, najvi{e zbog toga{to skup{tinskom zaseda-wu nisu prisustvovali re-levantni qudi koji bi od-govorili na sva pitawaodbornika, GV je zakqu~i-lo da Skup{tini proslediistovetnu odluku, uz dopu-nu da }e izvestioci bitipredsednik nadle`ne ko-misije, na~elnik resorneGU i stru~ni tim JP “Gra-dac”, na ~elu sa direkto-rom.

Planeri su imali pri-li~no te`ak zadatak da bi“uveli u red” izuzetno “ha-oti~no stawe”, po~ev odinfrastrukture, do javnih

funkcija i stanovawa, naprostoru od 421 hektar, ko-ji obra|uje Plan generalneregulacije “Trbu{ani -Qubi}”, rekla je Qiqana[ubara, predstavnik ob-ra|iva~a iz JP “Gradac”,prezentuju}i ve}nicima je-dan od {est PGR. Ciq pla-na, pored ostalog je, nagla-sila je ona, da “uvede” vi{ejavnih sadr`aja - {kola,obdani{ta, poslovnih, re-onskih i centara mesnihzajednica, koji nedostajustanovni{tvu ovih pri-gradskih naseqa. Intere-santno je da je planompredvi|ena mogu}noststambene izgradwe u nepo-srednoj blizini „Rasadni-ka“, ali samo za potrebeInstituta za vo}arstvo,pro{irewe “Macanskoggrobqa”, takozvana rezi-dencijalna gradwa na “Qu-bi}koj padini”, gradwa se-verne obilaznice, kao sa-stavnog dela ju`nog kori-dora, navela je [ubara jo{neke karakteristike ovogPGR.

Predstavqaju}i izve-{taj o radu PU “Radost” u{kolskoj 2013/2014. godinidirektorka Vera Jovano-vi} je, pored ostalog, na-glasila da 228 zaposlenih

u ovoj ustanovi brine o 76vaspitnih grupa, sa ukupno1.816 dece, da se za prijem ujasle na posledwem konkur-su prijavilo 316 roditeqa,a da je primqeno samo 134mali{ana. S obzirom nato da svake godine velikibroj dece ostaje “ispod cr-te”, planirana je adaptaci-ja i dogradwa vrti}a “Sun-ce”, za{ta je Grad iz buxe-

ta ve} opredelio oko 4,5miliona dinara. Jovano-vi}ka je naglasila i da je uosam smena tokom juna, julai avgusta u odmarali{tu“Ov~ar” u Ulciwu letova-lo 1.828 dece i da je Gradobezbedio 2,2 miliona di-nara za rekonstrukciju mo-krih ~vorova u odmarali-{tu, koja je zapo~eta po za-vr{etku sezone.

Najvi{e ocene i pohva-le gradskih ve}nika, osimizve{taja ove, dobili su i

informacije i plan rada idruge PU “Moje detiw-stvo”, koja radi od decem-bra pro{le godine i ima11 radnih jedinica i 242radnika. Po{to je sa`etopodsetila na redovne ispecijalizovane programerada u objektima, u kojimaje 1.952 dece svrstano u 84grupe, direktorka SuzanaSimeunovi} je naglasila

problem nedostatka kapa-citeta na Qubi}kom keju iu Kulinovcima, u kojimaoko 60 odsto dece ostaje ne-upisano. Zbog toga }e pri-oritet u narednom periodubiti pro{irewe objekatana ovim lokacijama, stva-rawe uslova za organizova-we pripremnog {kolskogprograma u Vujetincima inabavka nove i zamena do-trajale i stare opreme umnogim vrti}ima.

M. N.

FAKULTET TEHNI^KIH NAUKA

UKUPNO 160 MESTA NA MASTER STUDIJAMA

GRADSKO VE]E PONOVO RASPRAVQALO O KUPOVINI ZEMQI[TA ZA IZGRADWU PRODU@ETKA WEGO[EVE ULICE

PRED[KOLSKE USTANOVE U SENCIPOLITI^KOG NADMUDRIVAWA

Na osnovu odluke o rebalansu buxeta prvobitno plani-rana suma za realizaciju mera aktivne politike zapo{qa-vawa je sa 35, pove}ana na 40 miliona dinara. To je zahte-valo i izmene Akcionog plana zapo{qavawa za 2014. godi-nu, u kome je pozicija za sprovo|ewe stru~ne prakse pove-}ana za pet miliona dinara, pa }e tako za ove podsticaje izbuxeta biti izdvojeno ukupno 10 miliona dinara, odnosno15, ra~unaju}i i o~ekivane subvencije dr`ave.

- Posle potpisivawa sporazuma sa Republikom i NSZo~ekivali smo da dobijemo devet miliona dinara za reali-zovawe javnih radova i stru~ne prakse. Iako do septembraod dr`ave nismo dobili ta sredstva, zapo~eli smo oveprograme i oglasili javne pozive i za javne radove i stru~-nu praksu, za koju se prijavilo oko 90 poslodavaca, sprem-nih da osposobe i anga`uju vi{e od 100 lica sa evidenci-je nezaposlenih. Po{to je veliko interesovawe za obavqa-we pripravni~kog sta`a, obratili smo se NSZ i dobilinajavu da }e, nakon rebalansa republi~kog buxeta, dr`avaza ove namene opredeliti onoliko sredstava koliko obez-bedi Grad - objasnio je predsednik Lokalnog saveta za za-po{qavawe Milan Bojovi} i najavio raspisivawe novogjavnog oglasa za raspodelu dodatnih 10 miliona dinara.

VI[E PARA ZA ZAPO[QAVAWE

6 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINEOBRAZOVAWE

Uokviru promocije projek-ta “Vrti}i bez granica2”, u O[ “Vladislav

Petkovi} Dis” u Zabla}u, pro-{log ~etvrtka je prire|en pro-gram pod nazivom “Za decu sre}-na lica - tu je vrti} bez grani-ca”. Mali{ani su u`ivali u po-zori{noj predstavi “Izgubqenoma~e” i kreativnoj radionici zadecu.

Pomo}nik gradona~elnika zaoblast dru{tvenih delatnostiAleksandar Da~i}, izrazio jeo~ekivawe da }emo na slede}ojradionici videti na{e najmla-|e sugra|ane kao glumce u nekojwihovoj predstavi.

Direktorka Pred{kolskeustanove “Moje detiwstvo” Su-zana Simeunovi}, podsetila jeda projekat “Vrti}i bez granica2”, partnerski realizuju UNI-

CEF i Ministarstvo prosvete,nauke i tehnolo{kog razvoja usaradwi sa CIP - Centrom zainteraktivnu pedagogiju i dru-

gim partnerima, uz podr{ku[vajcarske agencije za razvoj isaradwu. Ciq projekta koji serealizuje u deset gradova i op-{tina u Srbiji (Smederevu, Lo-znici, Leskovcu, Sjenici, Oxa-cima, Krupwu, Bojniku, ^a~ku,Novoj Varo{i i Beogradu) je ve-}e ukqi~ivawe dece, uzrasta odtri do pet i po godina, i poste-peno uvo|ewe u sistem pred-{kolskog vaspitawa. U saradwisa lokalnim samoupravama ipred{kolskim ustanovama, zadecu koja nisu ukqu~ena u pred-{kolsko vaspitawe i obrazova-we, ukqu~uju}i i decu iz dru-{tveno osetqivih grupa, bi}eadaptirani i namenski opre-mqeni prostori za dru`ewe,igru i u~ewe.

- Ulagawem u najraniji pe-riod razvoja dece, odnosno u

kvalitetno pred{kolsko vaspi-tawe i obrazovawe, radimo pre-ventivno na postaziwu boqeg

uspeha u {koli, a time uti~emo ina razvoj i napredak dru{tva.Kroz ovaj projekat deca }e, uz

podr{ku odraslih, vaspita~a,roditeqa, stru~waka i volonte-ra, istra`ivati teme u oblastinauke, umetnosti i kulture, kaoi zdravih stilova `ivota - re-kla je, izme|u ostalog, SuzanaSimeunovi}.

U~esnike programa je pozdra-vila i Sla|ana Mijatovi} iz[kolske uprave u ^a~ku, ista-kav{i da u~e{}e u ovakvom pro-jektu predstavqa razvoj za sveustanove, {to }e i PU “Moje de-tiwstvo” ~initi jo{ kvalitet-nijom i boqom.

Predstavnica MZ “Zabla}e”i sekretar O[ “Vladislav Pet-kovi} Dis” Radojka Eri}, nagla-sila je da je wihova saradwa sapred{kolskim ustanovama i[kolskom upravom u ^a~ku od-li~na i da imaju veliku podr-{ku lokalne samouprave. N. R.

Dom za stare uVrani}ima, pro-{log petka, po-

setili su u~enici O[“Stepa Stepanovi}” izGorwe Gorevnice i tomprilikom odr`ali prired-bu kojom su ulep{ali dankorisnicima ove ustanove.

- [ta ima plemenitije{to mo`emo ponuditi qu-dima koji `ive u ovoj usta-novi od de~jeg smeha, grajei radosti. I prethodnihgodina smo sara|ivali saovom ustanovom, a nadam seda }emo i ubudu}e nastavi-ti odli~nu saradwu. Trebavideti razdragana licastarih qudi i dece koja suu~estvovala u programu, dabismo shvatili vrednostovakvih priredbi - ista-kla je Lela \a~i}, direk-torka O[ “Stepa Stepa-novi}”.

Vlasnik Doma za starePero Mari} je podsetio dase u ovoj ustanovi tokom

godine organizuju razne ak-tivnosti, kako bi se oboga-tio `ivot korisnika Do-ma.

- Po programu Mini-starstva za rad i socijalnupolitiku predvi|eno je dase svake godine, makar triputa, organizuju izleti, za-bave i priredbe, kako bi-smo starima pokazali danisu zaboravqeni. U na-{em Domu, pored ovog pro-

grama koji su pripremiliu~enici O[ “Stepa Ste-panovi}” iz Gorwe Gorev-nice i izdvojenih odeqe-wa, ove godine smo organi-zovali jedan izlet, a usko-ro }emo odr`ati i kwi-`evno ve~e. Dom trenutnoima 49 korisnika. S obzi-rom na to da postoji veli-ko interesovawe starih iiz okolnih gradova, Gor-weg Milanovca, Po`ege,

Lu~ana, Gu~e, planiramoda na prole}e zapo~nemoizgradwu nove zgrade ipro{irimo Dom. Poreddobre opremqenosti, ima-mo i stru~an kadar, kojimsu na{i korisnici veomazadovoqni - rekao je PeroMari}, zahvaliv{i direk-

torki {kole Leli \a~i},koja je sa decom organizo-vala lepu priredbu za sta-re koji borave u Domu.

Prema re~ima glavne se-stre Mirjane Drmanac, od-li~na ekipa brine o stari-ma kojima je potrebno punoqubavi, pa`we i nege:

- Topla re~ puno zna~i.Kada do|ete u smenu, a sta-ri vas do~ekaju ra{irenihruku i sa osmehom na licu,znate da radite ne{to do-bro, lepo i korisno. To jenajlep{i ose}aj.

N. R.

Izdava~ka ku}a“P~elica” je prviput ove godine iz-

lagala na Sajmu kwiga uFrankfurtu, koji je trajaood 8. do 12. oktobra. Na za-jedni~kom {tandu Udru`e-wa izdava~a i kwi`araSrbije, a pod imenom Na-rodne biblioteke Srbije,“P~elica” je zajedno sadrugim izdava~ima pred-stavila deo svog izdava~-kog programa namewenoginostranom tr`i{tu. Po-{to je frankfurtski sajamkwiga poslovnog karakte-ra, direktor Goran Marko-vi}, predstavnici redak-cije i sektora za prodajuautorskih prava odr`alisu veliki broj sastanaka sapartnerima iz inostran-stva i upoznali sa savreme-nim tendencijama u svetuizdava{tva za decu, ali ipredstavili svoj izdava~-ki program. U toku trajawaovog Sajma celokupnu kwi-`evnu javnost Srbije obra-dovala je vest da je Ugqe{a[ajtinac, autor kwige“^arna i Nesvet”, koju jeobjavila IK “P~elica”,dobitnik nagrade za naj-perspektivnijeg mladog

pisca Evrope. Pored broj-nih posetilaca, predstav-nici “P~elice” imali supriliku da na zajedni~komnacionalnom {tandu ugo-ste i nagra|enog Ugqe{u[ajtinca.

U “Srpskoj ku}i” uFrankfurtu, u petak, 10.oktobra, predstavqena jekwiga IK “P~elice” - “Oqubavi s qubavqu”, autoraAleksandra ^otri}a iSvetlane Mati}. Promo-ciji kwige su, pored auto-ra, prisustvovali direk-tor IK “P~elice” GoranMarkovi} i recenzent Vi-tomir Teofilovi}, a ceodoga|aj je svojim prisu-

stvom podr`ala i Aleksan-dra \or|evi}, po~asnikonzul Srbije u Frankfur-tu.

U subotu, 11. oktobra, uFrankfurtu je predstavqe-no jo{ jedno „P~elicino“novo izdawe - kwiga “^a-vrqawe” Qiqane Vuki},srpske autorke koja `ivi uBe~u.

Rezultati ovogodi{wegnastupa na Sajmu kwiga uFrankfurtu za IK “P~e-licu” su vidqivi u kon-stantnom {irewu brojainostranih saradnika i“P~elicinih” izdawa kojasu dostupna na stranim tr-`i{tima.

U ZABLA]U PROMOVISAN PROJEKAT “VRTI]I BEZ GRANICA 2”

IK „P^ELICA” PRVI PUT NA SAJMU KWIGA U FRANKFURTU

PREDSTAVQEN DEO PROGRAMA NAMEWEN INOSTRANOM TR@I[TU

U^ENICI O[ “STEPA STEPANOVI]” POSETILI DOM ZA STARE U VRANI]IMA

STAROST JE LEP[A UZ DE^JI SMEH I GRAJU

ZA DECU SRE]NA LICA

VODI^ KROZ GRADSKA DE[AVAWADOM KULTURE

- Subota i nedeqa, 18. i 19. oktobar u 16 i 18 ~asova - P^ELICAMAJA (3D), (animirani film, sinhronizovan), velika sala

- Subota, 18. oktobar u 20 ~asova - DRAKULA NEISPRI^ANO(igrani), velika sala

- Nedeqa, 19. oktobar u 20 ~asova - EKVILAJZER (igrani), velikasala

- Utorak - ~etvrtak 21 - 24. oktobar u 13 i 20 ~asova KIDSFEST

2014 - Deveti de~ji filmski festival, velika sala - Utorak, 21. oktobar - ERNEST I SELESTINA (animirani) - Sreda, 22. oktobar - DE^KO MRAV (igrani) - ^etvrtak 23. oktobar - OLESEN U VELIKOJ NEVOQI (animi-

rani) - ^etvrtak 23. oktobar u 19 ~asova - IZLO@BA SLIKA BOJANA

OTA[EVI]A, Likovni salon

7MARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE

8 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINEDRU[TVO

STARI ^A^AK

Devovala je kra-jem devetnae-stog veka i bi-la u srodstvusa dvema ugled-

nim ~a~anskim porodica-ma. Wen otac Jovan Pajevi}bio je cewen zanatlija - ti-{ler, wegovo ime pronala-zimo i me|u osniva~imastolarskog esnafa u ^a~ku,a dokazao se i hrabro{}u uJavorskom ratu, 1876. godi-ne, zbog ~ega je od stranekraqa Milana Obrenovi}aodlikovan srebrnom kolaj-nom. Wena sestra Persa -Mima postala je suprugapoznatog kwi`ara IsailaPetrovi}a i upravo u wi-hovom domu, “tik preko pu-

ta rasko{no zelenog vrtaku}e Jankovi}a u Ulici

kraqa Milana Obre-novi}a”, Katarina jedo`ivela pozne go-dine.

Nije se udavala,iako je, ustanovi-li su prou~avaocinekada{weg ^a~-

ka, bila na glasu ipo lepoti i po go-

spodstvenosti. Odeva-la se sa ukusom, po modi

koja je stizala iz evrop-skih centara, a sve {to biobukla bilo je wenih rukudelo. Kao {to je wen otacdosegao vrh ti{lerskog za-nata, tako je Kata izrasla uvrsnu {najderku, koja je bi-la na glasu ne samo u svomgradu, nego i u drugim me-stima. Wene usluge su kori-stile samo najuglednije inajbogatije gra|anke, od ko-jih su neke ostavile i tra-jan zapis u spomenaru kojije danas vlasni{tvo Narod-nog muzeja u ^a~ku.

JELTE DA JE LEPO DE-TE NA[A MALA KATA

Omawa kwiga, sa kori-cama od braon ko`e, ukra-{enim “presovanim orna-mentima”, otvara se i zatva-ra na patent, a na 46 strana

~uva uspomene na zauvek iz-~ezlo vreme, mladala~kesnove i ~e`we, romanti~naprijateqstva i drugarstva.

Dok razgledamo cvetne igeometrijske {are na ko`i,ose}amo divqewe premamajstorskoj radionici ~ijeje delo odolelo vremenu. Akada raskrilimo “kwigu”,na pole|ini korice uo~ava-mo re~i “ Go - ce KatarinePajevi}eve”, ispisane kali-grafski i crnim tu{em, iose}amo tugu zbog toga {tou sada{wem dobu nema me-sta za krasnopis i porukekoje su wime preno{ene.

Ali, nisu ni onda svivodili suvi{e ra~una o ru-kopisu. Na prvoj strani Ka-tarininog spomenara, gra-fitnom olovkom i slovimakoja ne privla~e naro~itupa`wu, Dragoslav Ku`eq,mla|i sin poznatog ~a~an-skog lekara Jaroslava Ku-`eqa, ispisuje: “Jelte da jelepo dete na{a mala Kata!Ali jo{te bi lep{a bila dauz wu {parta kakav PrikoMata.”

Izostaje datum, a znati-`eqni ~italac bi voleo dasazna ne{to vi{e i o samomMati. Da li je ovo ime oda-brano rime radi, ili se izastihova krije aluzija nastvarnog mladi}a, koji jeprema lepoj i vrednoj devoj-

ci negovao posebne simpa-tije. Da li je to onaj istiMata koji je, bave}i se, najednoj od narednih strani-ca, etimologijom re~i “poe-zija”, do{ao do zakqu~ka:“Neko samo poje/ Neko samozija/ Otuda postade re~ /Pojezija.”

Ve} na samom po~etkuKatarininog spomenarare~ “poezija” ispisana je nafrancuskom jeziku, krup-nim i ukra{enim slovima,a uz wu dobro pristaje pa-stelno obojen crte` veomamlade i bujne devojke okru-`ene cve}em. Da romantikabude {to potpunija, tu su istihovi : “Ru`a cveta rume-na u ba{ti/ Devoj~ica bereje u cvasti.”

Ima u ovom literarno -likovnom prikazu i izvesneerotike, a ona je prisutna ina jo{ jednoj stranici spo-menara.

- Posle 16 godina devoj-ka ima u svojim grudimausijanu lavu, u wenim jegrudima vulkan. Igrawepak gasi mnoge od tih vul-kana, rashladi jako tu lavu,i sve to, razume se, od veli-ke je koristi za zdravqe -savet je istaknutog itali-janskog lekara Pavla Man-tegace, koji u spomenarskesvrhe koristi izvesni

Mi{a.Ali, vratimo se Ku`eqe-

vima. O~igledno je Katari-na Pajevi} sa ovom porodi-com bila u veoma prisnimodnosima, jer su joj se u spo-menar potpisali i dokto-rev stariji sin Sreten ik}erka Kosara.

- Sve na svetu prolazi,kao poqsko cve}e, ali qu-bav za te Kato u men nestatne}e - obe}ala je vlasnicispomenara Kosara Ku`eq,1894. godine.

Nekoliko godina kasnijeu Katarinin spomenar upi-suje se izvesni kapetan Ta-sovac, `ele}i joj zdravqe,sre}u i dug `ivot, dok joj“kapetanica”, na istoj stra-ni, `eli “svagda hitre rukei dosta mu{terija”. Ako sezna da se k}erka doktoraKu`eqa udala za oficiraTasovca, nije neosnovanopretpostaviti da se iza ka-petana i kapetanice krijuKosara i wen suprug Sveti-slav.

DA JOJ IDU]E GODINE^ESTITA MLADENCE

Na listi `eqa u spome-naru veoma visoko mesto za-uzimaju dobra prilika zabrak i skoru udaju. Tako je1896. godine okru`ni in`e-wer Cvetkovi} Katarini

dao slede}e obe}awe: “Kad’Vam’ svati ku}i do|u/ Kadasvirac kolo vija/ Ma gdebio, re~ Vam dajem/ U kolu}u biti i ja.” Godinu danakasnije, na Mladence, u spo-menaru se pojavquje izagonetan zapis: “Pri po-lasku u tvoju ku}u, `elim dati da Bog Peru! (al ne gara-vog) Sekretara! Poreznika(kad nau~i{ svirati) Pla-vu{ka! Garavu{ka! Sme|u-{ka! Vojsku! i Nikolicu sbombonama, pa da ti ~esti-ta idu}e Mladence tvoja ro-|aka Mileva Mihajlovi}e-va, u~iteqica rad. {kole.”

Nikola Zega, koji je u^a~ku `iveo devet godina,predavaju}i u Gimnaziji ge-ometrijsko i slobodno cr-tawe i krasnopis, svojojkom{inici Kati `eli nesamo da se uskoro uda, ve} ida joj on bude dever na ven-~awu.

Zega je u ovom spomenaruostavio i vi{e viweta –akvarelisanih crte`a kojiilustruju poruke i strani-ce spomenara ~ine zani-mqivijim i privla~nijim.Jedna od wih prikazuje vi-soku i vitku `ensku prili-ku, sa {e{irom i sklopqe-nim suncobranom.

- Kad pogledate slikuovu/ [to predstavqa - {toje zovu/ Kom{inica, Kaja -Kata - Katarina/ [to sve{ije do samog krinolina -obja{wava Zega svoj crte`.

PLAVE O^I,SME\E OBRVICE

Na ovom crte`u Kata jeprikazana u {etwi, s le|a,ali da je osim lepe figure,imala i zanosne crte licesvedo~e zapisi drugih Ka-tinih poznanika i prijate-qa. Dr M. Petrovi}u su, dabi opisao wenu lepotu, do-bro do{li stihovi: “Plaveo~i, sme|e obrvice/ To ru-meno tvoje lice/ [to zasijakao sunce, mila/ Zagorkiwat’ ravna nije Vila”, a osoba~ije inicijale nismo uspe-li da de{ifrujemo jedno-stavno ka`e da je priroda“sve svoje darove utro{iladok je wu lepojkom stvori-la”.

Mnogi su, me|utim, kodKatarine Pajevi} uo~avaline samo spoqa{wu, nego iunutra{wu lepotu. - Kad nai|ete na ovaj listakva{e spomenice, po nemi-

SPOMENAR KATPUTOVAWE KROZ MLADA

Na po`utelimstranicama Kata-

rininog spomenara pi-sane tragove ostavili suwene drugarice, prijate-qi i srodnici, a neki odwih, kao profesor crta-

wa Nikola Zega, izra-zili su se i na li-

kovni na~in.

9DRU[TVOPETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE

novnim psiholo{kim za-konima obnovi}e Vam sepredstava, slika ~oveka ko-ji Va{u vredno}u, skrom-nost i umiqatost `eli davidi na svima Srpkiwama -pi{e Milan Tomi}, 5. de-cembra 1894. godine.

Katarininu dobrotu iplemenitost imala je naumu i wena drugarica Juli-jana kada je svoju poruku za-po~ela re~ima “Mojoj do-broj Kati”, kao i Kosara(bez prezimena) kada je 1904.godine u Beogradu u ovajspomenar upisala: “Na po-

sledwem listu }e{ se mora-ti setiti da volim i ja tvo-ju lepu du{u i iskrenogprijateqa”.

I drugi su uo~ili da jeKata umela da bude prija-teq i da su prijateqi ite-kako potrebni svakom odnas. “Prijateqstvo je jedanveliki izvor `ivotne rado-sti”, veli Qubica V. Fili-povi}eva, a svr{eni prav-nik Dragomir M. Nikoli}dodaje: “Lepota, bogatstvo/Za malo sjaje/ Iskreno pri-jateqstvo/ Do groba traje.”

USPOMENA OSTAJEDOVEKA

- Ve} je prili~an brojstrana u ovoj va{oj spome-nici popuwen ne`nim re-~ima, lepim mislima, do-brim `eqama. Da sam pe-snik i ja bih vam napisao

nekoliko stihova u pohvalia za znak se}awa, ali kad tonisam, dopustite da seskromno pridru`im `eqa-ma ostalih va{ih prijate-qa i da vi pri polasku iz^a~ka za`elim da ne zabo-ravite i va{eg mo`da naj-novijeg ali ipak iskrenogprijateqa i poznavaoca -unosi u spomenar, 6. febru-ara 1896. godine, sudija M.Mili}evi}, koji je u na{emgradu, najverovatnije, bora-vio kratko i radi slu`be.

@eqa da se obezbedi me-sto u Katarininom pam}e-wu i tako odnese pobeda nadzaboravom i sveop{tomprolazno{}u zajedni~ka jesvima koji su ostavili za-pis u wenom spomenaru. Jer,kao {to napisa Bo`akinder~e, “vreme se hitrogubi/ za danom prolazi dan/spomeni samo ostaju/ ko mi-li ve~ni san.’’

U spomenaru i do`ivot-nom se}awu Katarine Paje-vi} toplo gnezdo su svili iNatalija Kriva~i}eva,Stanka V. Gavrovi}eva,Milanov~anka N. Petrovi-}eva, Kaja Zega, Sofija M.Tomi}eva, Milosav Jovano-vi}, Mica Jovanovi}eva,“Kum”, “~ika Kosta Pavlo-vi}”, Todosijevi}eva, Caj-ka, Milorad, K. R. Vojino-vi}eva ...

Najstariji zapis poti~eiz septembra 1894, a najmla-|i, na nema~kom jeziku i sane~itkim potpisom, iz1917. godine. Neki od spo-menaraca posegli su za tu-|im stihovima, neki su ih

sami sastavili, a nekima jei proza bila dovoqna daiska`u svoje misli i ose}a-wa. Pravopis, o~igledno je,nije svima bio ja~a strana,a Katini prijateqi suse razlikovali i po na-~inu razmi{qawa o`ivotu i qudima. Osimozbiqnih, ova kwigasadr`i i {aqive poru-ke, a posebne simpatijeizaziva iskreno i pro-stodu{no priznawe

wene kume Dare Nikoli}e-ve: “Zbunilame ki{a pa ne-znam {ta}u da ti napi-{em”.

Su{tinu Katinog, kao i

svakog drugog spomenara,prepoznasmo, ipak, u re~i-ma “Da se ~ovek jo{ ne ob-mawuje, kako bi `iveo nazemqi”, ispisanim grafit-nom olovkom na posledwojstranici. Slova se jedva na-ziru, pisac nam nije osta-vio podatke o sebi, ali mo-ramo mu priznati da je mu-dro zborio i sastavio re-cept za izlazak na kraj saprirodnom nepogodom kojase zove @ivot.

Emilija Vi{wi}

STARI ^A^AK

ARINE PAJEVI]LA^KE SNOVE I ^E@WE

10 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINEINTERVJU

Psiholog, psihoterapeut,akreditovani psiholo-{ki savetnik u Srbiji i

Evropi i pisac Neboj{a Jovano-vi}, tri decenije se bavi psihote-rapeutskim radom. Osim psihote-rapijom, dugi niz godina bavi sepsihologijom uspeha i treningomza vrhunsko postignu}e u razli~i-tim oblastima: uspeh u li~nomrazvoju, u poslu, biznisu, finan-sijama, emotivnim odnosima, bra-ku, roditeqstvu, sportu, kreativ-nom izra`avawu. Osniva~ je sop-stvenog psihoterapijskog - savet-ni~kog metoda “O.L.I” - Integra-tivnog Psihodinamskog Saveto-vawa koji je akreditovan od Udru-`ewa psiholo{kih savetnika Sr-bije i evropske asocijacije za sa-vetovawe. Dobitnik je najvi{enagrade Dru{tva psihologa Srbi-je “@i`a Vasi}”. @ivi i radi uBeogradu.

U intervjuu za “^a~anskiglas” Neboj{a Jovanovi}, jedanod autora kwige “Psihologijauspeha - @iveti ili `ivotari-ti”, nagla{ava da postoje raznedefinicije uspeha koje proisti~uiz razli~itih `ivotnih filozo-fija:

- Moja definicija je da je uspehposledica delawa osobe da razvi-je kod sebe zrele sposobnosti zaqubav i rad, da ostvaruje kvali-tetne odnose sa qudima i ostvarisvoje potencijale kroz rad. Indi-kator uspeha je ose}aj ispuweno-sti i zadovoqstvo sobom i sop-stvenim `ivotom.

Sti~e se utisak da su danasprave qudske vrednosti zaposta-vqene i mawe cewene?

- To je ta~no. Ovo je vreme“imixa”, la`nih slika, marke-tinga…, gde je va`nije kako ne-{to izgleda nego {ta stvarno je-ste. Propagiraju se `ivotne fi-lozofije, sistemi vrednosti kojine stavqaju ~oveka i istinu naprvo mesto, ve} novac, bogatstvo,popularnost…, “nije va`no {tasi, ve} {ta ima{“ filozofije ko-je u sebi nose i iskrivqene pre-stave o uspehu. ^esto u samom na-~inu na koji ~ovek defini{euspeh, to jest {ta je za wega uspeh,le`e koreni wegovog neuspeha,ili uspeha. Postoji ne{to {tozovemo qudska priroda, i {to ni-je ba{ tako relativno. Qudskapriroda ima neke svoje zakonito-sti, pravilnosti i ograni~ewa, ine podr`ava nerealne modeleuspeha i predstave o uspehu. Kao{to ni `ivot ne podr`ava nere-alne predstave o `ivotu. Ono {toje nerealno otpada. Nestaje u pro-cesu prirodne selekcije ideja.Ako se na{e predstave o uspehu,ideje o tome {ta je uspeh i kako se

do wega dolazi, ne uklapaju saosnovama na{e qudske prirode,ona }e se suprotstaviti na{emuspehu. Mo`da }emo uspeti u ne-kim aspektima uspeha (novac,mo}, popularnost), ali }e nam na-{a priroda skupo naplatiti to{to je ne po{tujemo, i dove{}edo neuspeha u nekim drugim va-`nim aspektima uspeha u `ivotukao {to su: zdravqe, li~ni odno-si, porodica, samopo{tovawe,ispuwenost...

Koliko su `ivotni ciqevi ina{i izbori va`ni za uspeh?

- Jedna mudra izreka ka`e:“Ako u|e{ u pogre{an voz, svakati je stanica pogre{na”. Ako ci-qevi koje smo postavili pred se-be nisu autenti~no na{i, usmere-ni ka razvoju, ka qubavi i radu…,sve {to uradimo, makar u tome iuspeli, bi}e nesupe{no, jer smoproma{ili sebe.

Koja su najva`nija pravila`ivotne igre?

- @ivot je igra koja ima svojapravila. @ivotni zakoni su pra-vila igre. Ima qudi koji shvata-ju `ivotne zakone i pridr`avajuih se, i oni uspevaju u `ivotnojigri. Oni koji ne shvataju zakone`ivota, ili ih se ne pridr`avaju,gubitnici su. @ivotnih zakonaima vi{e, ali nave{}u dva osnov-na. Prvi je “Zakon potiska - svakala`, urowena u psihu ili um, is-tiskuje onu koli~inu mentalnogzdravqa kolika je zapremina tela`i”, stepen u kojem ~ovek la`e

(svesno ili nesvesno) sebe i dru-ge, obrnuto je srazmeran wegovomemotivno - psiholo{kom zdra-vqu. Ono {to ne vidimo kod sebe,ne mo`emo ni promeniti. Mo`e-mo mi graditi la`ne slike, imi-xe, pretvarati se…, mogu nam qu-di ~ak i poverovati u tome, mo`e-mo posti}i i neke dru{tvene imaterijalne uspehe zasnovane natoj la`i, ali mi u sebi negde zna-mo da smo prevaranti i da nam je“ku}a na klimavim temeqima”.Drugi je “Zakon spojenih sudova -kako sudi{ sebi, tako sudi{ idrugima”. Qudi ~esto veruju damogu imati dobro mi{qewe o se-bi, a lo{e mi{qewe o drugima,ili obrnuto. To je povr{na slikastvari. U dubini, ~ovek koji cenisebe, ceni i druge. Ne mo`ete po-vrediti drugoga, a da ne povredi-te sebe. Ako ne po{tujemo zakonpotiska, ako la`emo sebe, ne}emou dubini ceniti sebe, a time nidruge. Uspeh bez samopo{tovawai po{tovawa je nemogu}.

Mo`e li ~ovek da bude uspe-{an u svim oblastima `ivota?

- U su{tini, sve oblasti `ivo-ta se mogu svesti na tri osnovne:qubav, rad i zdravqe. Stvarniuspeh je samo onaj u kojem je osobadovoqno uspe{na u sve tri kate-gorije. Ne mora biti ba{ podjed-nako uspe{na u sve tri, ali je po-trebno da odnos bude “tu negde”,pribli`an. Ako nije, onda se ose-}amo ka Vasa Lada~ki iz poznatepesme \oke Bala{evi}a: “Sve jeimo, ni{ta imo nije”.

Kakva su Va{aiskustva u psi-h o t e r a p e u t -skom radu? Na~emu se naj~e-{}e zasnivajuqudski proble-mi?

- Na la`ima.Uglavnom nesvesnim.Zovemo ih “od-brambenimehani-zmi”.^ o -v e ks e

brani od stvarnosti, potiskuju}iili na neki drugi na~in kriju}iod sebe ono {to ne mo`e da podne-se. To mu olak{a napetost i bol,ali onda ne vidi stvarnost ona-kvu kakva jeste, pa se u woj te`e isnalazi. Osnovni razvojni zada-tak ~oveka je da odgovori na zah-teve koje `ivot postavqa pred

wega, da odraste, raz-vije sopstvene poten-

cijale za samosta-lan `ivot. Razvojje ~esto bolanproces, pa mno-

gi be`e od wega.Poku{avaju da“`ive na foru”,

da prevare `i-vot, kao

{to |aci koji nisu nau~ili lek-ciju poku{avaju da izvrdaju kodprofesora. To “vrdawe”, zapravo,stvara psiholo{ke probleme, jerqudi ne razviju kompetencije ko-je su im neophodne da bi vladalisopstvenim `ivotom i bili we-gov “ve}inski vlasnik”.

Ka`ete da ~ovek mo`e da pri-mi onoliko koliko je spreman dase mewa. Za{to se qudi te{ko me-waju?

- Upravo zbog onoga {to samrekao prethodno: razvoj boli, aqudi bi da zadr`e svoje uhodanemehanizme, navike, na~ine adap-tacije… ^ovek nikada ne radini{ta ako od toga nema neku ko-rist, ne samo materijalnu, ve}emotivnu korist. Ta korist nemora biti zdrava, voditi ka raz-voju. I od problema se mo`e ima-ti “korist” - dobiti pa`wa, bri-ga drugih, smawena odgovor-nost… Qudi te{ko napu{tajusvoje nedostatke i problem je {tood wih imaju neku emotivnu ko-rist koje uglavnom nisu svesni.

[ta biste savetovali na{im~itaocima, koje su najva`nijestrategije za uspeh u `ivotu?

- Za uspeh, kako ga ja vidim,najva`nije je biti iskren premasebi, raditi na razvoju sposobno-sti za zrelu qubav i rad. Bez toganema stvarnog uspeha, sve ostaloje “{arena la`a”.

Nela Radi~evi}

PSIHOTERAPEUT NEBOJ[A JOVANOVI] O USPEHU, QUDSKOJ PRIRODI I PRAVILIMA @IVOTNE IGRE

- Nedostatak jasne pred-stave o tome {ta `elimo od`ivota, koje su na{e su-{tinske `eqe i ciqevi. Po-gre{ne predstave o tome {taje uspeh i kako se do wega do-lazi. Nedostatak ambicije ivoqe da se borimo za ostva-rivawe ciqeva. Lewost.O~ekivawe instant uspeha,ostvarewa snova “preko no-}i”, “alavost”. Nedostatakjasnog plana. “Muva bez gla-ve” pristup. Povr{nost.Optu`ivawe drugih za sop-stvene neuspehe. O~ekivaweda se ne{to desi “samo od se-be”, sudbinski. Potreba dase dobije ne{to ili mnogoza ni{ta. Nesposobnost dase u~i od drugih, odbojnostprema autoritetu, nepovere-we, zavist. Nedovoqnoobrazovawe i znawe. Nedo-statak samodiscipline, neo-rganizovanost.

NAJ^E[]I UZROCI NEUSPEHA

- Ono u {ta verujem, a {to mi se pokazalo kao delotvorno upraksi je formula uspeha koju sa~iwavaju slede}i sastojci: Po-znavawe pravila `ivotne igre i pridr`avawe `ivotnih zakona(znawe o tome kako funkcioni{e `ivot, odnosi me|u qudima,qudska priroda, dru{tvo, sistem u kojem `elimo da uspemo); Po-znavawe sebe, vlastitih mo}i i nedostataka; Spremnost da se raz-vijamo i otklonimo nedostatke. (Ono {to ne vidimo ne mo`emoni promeniti. Priznavawe sopstvenih nedostataka nu`no je dabismo uop{te usmerili sebe na to da ih prevazi|emo. Prepozna-vawe vlastitih sposobnosti nu`no je da bismo te sposobnostiadekvatno usmerili i iskoristili za uspeh); Prepoznavawe svo-jih su{tinskih `eqa. (Svako je stvoren za ne{to, u ne~emu je naj-boqi, ima neku svoju misiju, svrhu postojawa. Ako ~ovek proma-{i sopstvenu su{tinu, ako ne ostvari svoje su{tinske `eqe, nemo`e dose}i uspeh u `ivotu, ako je uspeh mera ostvarenosti, za-dovoqstva i ose}awa ispuwenosti); Prioriteti - sposobnost dase uo~e prioriteti i re{avaju po hijerarhiji; Vizija - jasno vi-|ewe ciqa - Postavqawe ciqeva; Strategija - planirawe, razvojefikasnih `ivotnih strategija; Upravqawe sobom; Posedovawei u~ewe ve{tina samoregulacije, vladawa sobom; Motivacija idisciplina; Strast; Krug podr{ke - qudi koji nas podr`avaju ikoje mi podr`avamo; Vera u sebe i druge qude; Samopo{tovawe ipo{tovawe drugih; Zdravqe; Istina; Odbacivawe svih samoob-mawivawa; Etika; Odgovornost - spremnost da se odgovori zahte-vima situacije, fleksibilnost; Hrabrost - spremnost da se suo-~imo sa rizicima, da se istupi iz zone sigurnosti i proba ne{tonovo; Qubav; Sposobnost da se voli - daje i prima qubav; Spo-sobnost da se voli ono {to se radi; Rad.

FORMULA USPEHA

NAJVA@NIJE JE BITI ISKREN PREMA SEBI

11PRAVOSLAVQEPETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE

12 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 EP-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000EP-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 EP-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 EP-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 EP-43 m2, VP, TA, Alvaxinica, 21.000 EP-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 EP-49 m2, 4. sprat, CG, kod O[ “Dr. D.Mi{ovi}”, 25.000 EP-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000EP-63 m2, TA, Ov~ar Bawa, 18.500 EP-58 m2, CG, kej, 27.500 EP-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 EP-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 EP-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000EP-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 EP-67 m2, 12. sprat, CG, Kej, dupleks, 43.000 EP-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 45.000 EP-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 EP-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 EP-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka,62.000 EP-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks,36.000 EP-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 EP-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 EP-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks,46.000 EP-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E

KU]E

P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 EP-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E

P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 EP-80 m2, 1.5 a, kod Vojnog odseka, prizemni deoku}e, 25.000 EP-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 EP-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 EP-90 m2, 11 a. Preqina, 36.000 EP-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 EP-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 EP-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 EP-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 EP-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 EP-90 m2, Balkanska, 60.000 EP-80 m2, 2 a, centar, 60.000 EP-190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E

IMAWA

50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata,28.000 E50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E

VIKENDICE

48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E60 a, Kuki}i, 13.000 E8 a, Jelica, 5.500 E

IZDAVAWE

34 m2, name{tena garsowera, 100 E50 m2 {iri centar, dvosoban name{ten, TA,150 E

GARSOWERE23 m2, vp, 21500 eura, [iri centar30 m2, 3, lift, 21500 eura, AvenijaU ponudi jo{ 9 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32 m2, 5, 23000 eura, [iri centar36 m2, 4 , 22500 eura, [iri centar37 m2 , 5 , lift, 25000 eura, Qubi} kej41 m2, 7, lift, 25000 eura, Qubi} kej29 m2, vp, 18000 eura, [iri centar50 m2, 5 , lift, 27000 eura, Vinara30 m2, 3, lift, 23000 eura, VinaraU ponudi jo{ 27 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI35 m2, 5, 24500 eura, [iri centar37 m2, nov, 4 , lift, sa stvarima, 32000 eura,Avenija49 m2, 4, 25000 eura, Hotel Morava47 m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej38 m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej50 m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej43 m2, 4 , lift, 32000 eura, Avlad`inicaU ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova

DVOSOBNI STANOVI49 m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava57 m2, 14, lift, 20500 eura , Hotel Morava54 m2, 1, lift, 33000 eura , Hotel Morava47 m2, dvori{ni stan, 26000 eura, HotelMorava33 m2, dvori{ni stan, 18000 eura , Centar54 m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava61 m2, 4 , lift, 36000 eura, Hotel Morava53 m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej58 m2, 2, lift, 34000 eura , Qubi} kej57 m2, 3, lift, 34000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3, 27500 eura, Qubi} kej58 m2, 6, lift, 29000 eura, Qubi} kej

53 m2, 3, 36500 eura, Avenija49 m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina57 m2, 1, 31500 eura, Nemawina45 m2, 3, 23000 eura, Nemawina 51 m2, vp, 25500 eura, Centar53 m2, vp , 30000 eura, Centar64 m2, 1, 38000 eura, VinaraU ponudi jo{ 49 dvosobnih stanovaDVOIPOSOBNI STANOVI 64 m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava53 m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava67 m2, 3, lift, 44000 eura, Hotel Morava67 m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 59 m2, 6, 26000 eura, [iri centar68 m2 , 4, 40800 eura, Centar68 m2 , 1 , 40000 eura, Centar 54 m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej79 m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej U ponudi jo{ 19 dvoiposobnih stanovaTROSOBNI STANOVI78 m2, 3, 35000 eura, Hotel Morava75 m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava80 m2, 1 , 44000 eura, Qubi} kej69 m2, 5, lift, 37000 eura, Qubi} kej67 m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava80 m2, 1, 41000 eura, [iri centar66 m2 , 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar71 m2, 1, 40000 eura, [iri centarU ponudi jo{ 44 trosobna stana^ETVOROSOBNI STANOVI73 m2, 1, lift, 56000 eura, [iri centar120 m2, 3, 74000 eura, CentarU ponudi jo{ 7 ~etvorosobnih stanova

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a,placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikend ku}ai seoskih doma}instava.PONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU www.gasonekretnine.com

KOMPLETNU AGENCIJSKUPONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU WEB NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109,065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

Poznati proizvo|a~ rakije iz Do-we Trep~e Stanimir Cane Mi-ni} potvrdio je neosporni kva-

litet svojih rakija od vo}a i na 51.“Oplena~koj berbi” u Topoli. Kao apso-lutni pobednik ove me|unarodne smotrevina i rakija, Mini} je osvojio {ampi-onski pehar i dve zlatne medaqe za kvali-tetne qute rakije od {qive, duwe i mali-ne.

- Konkurencija je bila jaka. Na mani-festaciji je oceweno oko 170 uzoraka ra-kije iz zemqe i inostranstva. Na ~elustru~nog `irija bio je profesor Nino-slav Nik~evi} sa Poqoprivrednog fa-kulteta u Zemunu, koji je vrhunski stru~-wak u ovoj oblasti. [ampionski peharmi je donela rakija od {qive, proizvede-na 1953. godine, a dve zlatne medaqe samosvojio za kvalitet prepe~enica od duweiz 2005, i maline iz 2007. godine. Nije la-ko u tako jakoj konkurenciji biti prvi ito za tri razli~ita proizvoda, jer se ikvalitet rakije permanentno poboq{a-va. Za mene je ova godina bila beri}etna,jer sam na svim me|unarodnim smotramarakija osvojao prva mesta - rekao je Mi-ni} u svojoj izjavi za “^a~anski glas”, ko-mentari{u}i svoj najnoviji uspeh na 10.me|unarodnom ocewivawu vina i rakijau Topoli.

Priznawe iz Topole je Mini}evoj ku-}i rakije, po {esti put u ovoj godini, do-nelo titulu vrhunskog kvaliteta proiz-voda, koja je stigla nakon sjajnih rezulta-ta ostvarenih u Novom Sadu, Kwa`evcu,Ose~ini, Vrwa~koj Bawi i Trep~i. CaneMini} se pe~ewem vo}nih rakija bavipunih 30 godina. V. S.

STANIMIR MINI], ^A^ANSKI PROIZVO\A^ RAKIJE, APSOLUTNI POBEDNIK MANIFESTACIJE “OPLENA^KA BERBA”

[AMPIONSKI PEHAR I DVE ZLATNE MEDAQE,

KRUNA USPEHA!

PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE 13KULTURA

Radionice uli~ne umetnosti odr`aneu ^a~ku i Po`egi protekle tri sed-mice, samo su jedan segment vi{esloj-

nog projekta “ReAnimacija”, osmi{qenogda animira mlade sugra|ane ova dva grada.Radionice je kreirala i vodila vizuelnaumetnica i ~lanica KC “Lift” iz ^a~kaBojana Stamenkovi}, a realizovane su u or-ganizaciji Kulturnog centra “Lift” iz^a~ka, Kancelarije za mlade iz Po`ege iKulturnog centra Po`ega. Projekat je fi-nansiralo Ministarstvo omladine i spor-ta.

Projekat je do sada obuhvatio odr`ava-we bioskopa na otvorenom u ^a~ku i upore-do, bioskopa u sali Kulturnog centra uPo`egi, planinarewe na Kablaru, radio-nicu origamija, tribine o problemimamladih i na~inima za wihovo re{avawe,pripreme za snimawe spotova za lokalnebendove, a u pripremi su i koncerti u obagrada mladih bendova, koji }e nastupitikao predgrupe. Na konkurs za u~e{}e u ra-dionicama u ^a~ku prijavilo se oko dvade-set mladih umetnika, ka`e Bojana, a me|uwima su bili u~enici sredwe Umetni~ke{kole i Gimnazije iz ^a~ka, studenatiumetni~kih fakulteta u Kragujevcu, Beo-

gradu i Zve~anu, svr{eni studenti Univer-ziteta umetnosti u Beogradu, Arhitekturei Vi{e politehni~ke {kole. U po`e{kojradionici, ~ak desetoro u~enika Gimnazi-je pokazalo je interesovawe i prvi put seoprobalo u umetnosti u javnom prostoru, awima se prikqu~ilo i troje umetnika saUniverziteta iz Novog Sada, koji su nakonstudirawa ostali da `ive i stvaraju u svomgradu. Zahvaquju}i ovim radionicama, ^a-~ak je oboga}en sa sedam slikanih zidnihpovr{ina, ra|enim u mediju grafita i mu-rala, a odr`ana su i dva performansa ucentru grada. U Po`egi je timskim radomsredwo{kolaca oslikana jedna zidna povr-{ina, izvedene su dve slikane intervencijena ormari}ima za struju i odr`an jedan in-teraktivni performans.

- Ovakve radionice formiraju zdravuplatformu mladih umetnika, osna`uju wi-hovo delovawe i opstanak u maloj sredini.Rezultati wihovog rada osta}e godinamana zidovima na{eg ili nekog drugog grada,vratiti osmehe sugra|anima na lice, uve-sti ih u svet umetnosti i biti stalni pod-strek mladima da se bave ovim vidom umet-ni~kog stvarawa - ka`e Bojana Stamenko-vi}. Z. L. S.

Kroz istoriju qudske misli prepli-}u se dva bitna pitawa. ^ovek jeuvek imao potrebu da razjasni pi-

tawe nastanka sveta i `eleo da pronikne usmisao svog bitisawa u tom svetu. O ovimcivilizacijskim pitawima promi{qalisu mnogi umovi od kako postoji istorij-sko pam}ewe, podre|uju}i im ~itavu filo-zofiju `ivota, a sve u tragawu za zadovo-qavaju}im odgovorima. O filozofiji `i-vota i umovima koji su odgonetali smisaoi su{tinu, govorio je pro{log petka kaogost Kulturno-obrazovnog programa Domakulture Bojan Nedeqkovi}, profesor fi-lozofije u Ma{insko saobra}ajnoj i Pre-hrambeno ugostiteqskoj {koli, prepozna-tqiv po nizu predavawa koja je odr`ao narazne teme iz svoje profesije, kao i po no-vinarskom anga`ovawu, rekla je urednikprograma Verica Kova~evi}. Insistira-ju}i na ~iwenici da “svako ko sebe smatra“obrazovanim”, treba da poznaje op{tuistoriju vlastite zemqe, evropsku i isto-riju sveta, kao i wihov politi~ki, kul-turni i ekonomski razvoj”, Nedeqkovi} jenaglasio da su humanisti~ke nauke daletemeqni doprinos razvoju qudske misli icivilizacije, tako da se i danas kao pola-zi{na citiraju razmatrawa Sokrata,Platona, Aristotela, Kanta, Hegela idrugih teoreti~ara, ~ija su dela, evropskukulturu u~inila kolevkom gotovo svihoblasti nauke. Stari Grci su svet, odno-sno svemir, nazvali “kosmos”, koji je zawih ozna~avao - ure|enost, red. Kroz ture~, oni su unosili svoj `ivotni optimi-zam, veruju}i da je svet ure|en i da ga je ne-ko uredio, i da samim tim ima svoju svrhui smisao. Tako nastupaju i tradicionalnemitologije i religije, a ~esto i filozo-fija. A da li je zaista tako, pitao se Ne-deqkovi}? Za rodona~elnika nihilizmaFridriha Ni~ea svet nije kosmos, nitiima svrhu i smisao, ve} predstavqa haos

(neure|en), dok ube|ewe u ure|enost i smi-saonost smatra nedostatakom po{tewa.Dok Lajbnic, optimisti~ki tvrdi da jeovaj svet najboqi od svih mogu}ih, [o-penhauer tvrdi suprotno. Bilo kako bilo,danas ceo savremeni svet ima dva potpunoravnopravna, a razli~ita obja{wewa na-stanka i ure|ewa sveta: Darvinovo evolu-cionisti~ko i religiozno, kreacioni-sti~ko tuma~ewe. Isti je slu~aj i sa ~ove-kom, ~esto suo~enim sa pitawem - ima liovaj `ivot smisla i ~emu sve ovo? Upravona ovim pitawima se zaustavqaju i promi-{qaju i mislioci filozofije `ivota. ZaBergsona, filozofija je istovremeno ve-{tina umirawa i ve{tina smejawa .Danski filozof Seren Kjerkegor svojeglavno delo naziva ILI - ILI , smatra-ju}i da nam se u `ivotu uvek ispre~e mu~-ni izbori, pa je “strepwa” osnovno obe-le`je na{eg bi}a. Zanimqivo je, da se na{nobelovac Ivo Andri} u }eliji Austrou-garskog zatvora, bavio izu~avawem ovogKjerkegorovog dela i da mu je to bila omi-qena, i tada jedina lektira. Putovawekroz filozofsku misao je dugo i neiscrp-no, tuma~ewa su raznovrsna, ali imajuuvek prvi ciq - da nateraju ~oveka da mi-sli.

Z. L. S.

Kwiga “Junaci Velikog rata” GrozdaneKomadini}, objavqena povodom obe-le`avawa stogodi{wice po~etka Pr-

vog svetskog rata, u izdawu Ogranka Vukovezadu`bine - Udru`ewa “^uvari dela VukaKaraxi}a” iz ^a~ka, predstavqena je pro-{log ~etvrtka u Udru`ewukwi`evnika Srbije u Beogra-du. Kwi`evnik i prevodilacMiqurko Vukadinovi} je usvojstvu doma}ina promocije,rekao da je ovo “jedna od najo-sobenijih i najuspe{nijihkwiga u korpusu od devet na-slova koji svedo~e o Velikomratu, a objavqeni su tokom ovegodine istim povodom. Wen glavni akcenatje na dokumentarnosti i qudskom. Autorkaima duboko izgra|en odnos prema srpskojtradiciji.”

Predsednik Skup{tine Vukove zadu`bineiz Beograda, kwi`evnik dr Miodrag Matic-ki, jedan od recenzenata, istakao je, da jeovom kwigom ~a~anskog Ogranka “obavqenjako va`an posao za Vukovu zadu`binu, jer jena elegantan i primeren na~in doprinela dazajedni~ki obele`imo zna~aj ovog jubileja.Kwiga je i mudro komponovana, {to potvr|u-je prva pri~a o bolni~arki i babici Dragi-

wi Puri} Ba{i, kojom autorka ra|awe su-protstavqa smrti i tako, uprkos svim `rtva-ma, daje nadu `ivotu.” Kwiga “Junaci Veli-kog rata” donosi svedo~ewa koja se ne moguna}i u drugim kwigama, pa je stoga i zna~ajanprilog savremenoj istoriji, rekao je novinar

i pesnik Bo{ko Lomovi}. Grozdana Komadi-ni} je zahvaliv{i publici na pa`wi ista-kla da smo kroz svoje zvani~no obrazovawebili li{eni saznawa o svim mukama i `r-tvama koje su podneli ovi junaci, ~iji je od-nos prema svom narodu i zemqi najve}i mo-ralni pokazateq mentaliteta na{eg naroda.^itave porodice su zauvek uga{ene, mnoge sudale i po nekoliko `rtava za dana{wu slo-bodu, `ivot se nije `alio, a u rat se, sa ku}-nog praga odlazilo sa amanetom oca i majke:“Sinovi moji, nemojte okaqati obraz, nemoj-te okaqati potomke!” Z. L. S.

Uokviru manifestacije “Ov~arskosvitawe i susretawe” u porti ma-nastira Nikoqe u subotu je naja-

vqen novi, 22. Srpski narodni kalendarza 2015. godinu.U~esnici promo-tivnog susreta suputovali vozom doOv~ar Bawe, a za-tim splavom do ma-nastira, gde su ihdo~ekale monahi-we, koje su govorleo istorijatu mana-stira i ~udima ko-ja su se u wemu do-ga|ala, ka`e Slo-bodan ^vorovi},vlasnik Agencije“^vorak”, koja ve}21 godinu publiku-je ovu narodnu ~i-tanku, do sada{tapmanu u tira`uve}em od 87.000primeraka. Popu-larni Kalendarpredstavqen je u gotovo svim zemqama sve-ta. Poslanicu Branka V. Radi~evi}a ~i-tao je Miroslav Ne{ovi}, a tekstove koji}e biti u Kalendaru, Milica Raji}. NoviKalendar priredili su Radovan M. Ma-rinkovi} i Slobodan ^vorovi}. Na kori-

ci 22. broja Srpskog narodnog kalendaraje fotografija crkve Svetog VaznesewaGospodweg u ^a~ku, a u sadr`aju se nalazetradicionalne rubrike i nove povesnice,

koje prate isto-rijske jubileje. Tusu: Himna SvetomSavi, Podvig Ta-naska Raji}a,tekst napisan po-vodom proslave200. godi{wiceBoja na Qubi}u2015. godine, pra-voslavni re~nik,tekstovi o istak-nutim Srbima,srpskim slavamai svetiteqima,rubrika “Nasme-{ite se molim”,pesni~ki kutak,jelovnici i mno-gi drugi. Prisut-ni su se setili ipreminulih sa-radnika ove kwi-

ge. O putevima Kalendara po Srbiji i sve-tu govorio je Slobodan ^vorovi}, a mani-festaciju su pomogli: TO “^vorak”, Turi-sti~ka organizacija ^a~ka, “Mini}eva”ku}a rakije, “Dezert kola~i”, motel “Dom”u Ov~ar Bawi i TGK. Z. L. S.

MLADI UMETNICI U PROJEKTU „REANIMACIJA”

RADIONICE U ^A^KU I PO@EGI

KWIGA “JUNACI VELIKOG RATA” GROZDANE KOMADINI] PREDSTAVQENA U UDRU@EWU KWI@EVNIKA SRBIJE

U PORTI MANASTIRA NIKOQE NAJAVQEN SRPSKI NARODNIKALENDAR ZA 2015.

NAJUSPE[NIJA ME\USRODNIM NASLOVIMA

PREDAVAWE O FILOZOFIJI @IVOTA U DOMU KULTURE

TUMA^EWA SMISLA

ISTRAJNOST IZDAVA^A

14 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P- 20 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 18.000 EP-27 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena 19.000 EP-31 m2, centar, 5. sprat,TA, cena 25.000 EP-34 m2, centar, 1. sprat,CG, terasa, cena 32.000 EP-38 m2, Qubi} kej,prizemqe, CG, cena 23.000EP-37 m2, Qubi} kej, VP,CG, cena 20.000 EP-39 m2, centar, 3. sprat,CG, cena 25.500 EP-40 m2, centar, prizemqe,pogodan za poslovni pros-tor, cena 26.000 EP-42 m2, Qubi} kej, 6.sprat, lift, TA, terasa,cena 25.000 EP-45 m2, Nemawina, novi-ji, 4. sprat, lift, CG, cena34.000 EP-49 m2, noviji, Qubi}kej, 2. sprat, CG, cena32.000 EP-49 m2, stari Autoprevoz,4. sprat, CG, terasa, cena25.000 EP-49 m2, K.V. Popovi}a, 6.sprat, lift, CG, cena32.000 EP-52 m2, Hotel Morava, 6.sprat, lift, CG, terasa,cena 33.000 EP-53 m2, Avenija 1, 2.sprat, lift, CG, cena

35.000 EP-53 m2, Alvaxinica, 3.sprat, CG, lift, terasa,cena 25.500 EP-52 m2, nov, Alvaxinica,3. sprat, EG, cena 33.000 EP-58 m2, Qubi} kej, 10.sprat, lift, CG, terasa,cena 30.000 EP-60 m2, nov, Balkanska, 4.sprat, CG, cena 32.000 EP-60 m2, Alvaxinica, 4.sprat, zgrada od fasadnecigle, CG, terasa, cena38.000 EP-61 m2, Hotel Morava, 4.sprat, CG, terasa, lift,cena 36.000 EP-63 m2, Hotel Morava,nov, 4. sprat, CG, terasa,cena 33.000 EP-66 m2, centar, 1. sprat,pogodan za poslovni pros-tor, terasa, cena 47.000 EP-66 m2, O[ FilipFilipovi}, 2. sprat, TA-GAS, terasa, cena 39.000 EP-66 m2, centar, 3. sprat,CGm, terasa, cena 48.000 EP-74 m2, Alvaxinica,1.sprat, CG, lift, terasa,zgrada fasadne cigle, cena48.000 EP-76 m2, nov, HotelMorava, 2. sprat, CG,terasa, cena 52.000 EP-78 m2, K.V.Popovi}a, 6.sprat, CG, lift, terasa,cena 48.000 EP-82 m2, Hotel Morava, 9.

sprat, CG, terasa, lift,cena 45.000 E

BEOGRAD - VRA^AR,Prodajem novu garsoweruna 1. spratu, ul. GospodaraVu~i}a, odmahuseqiva,cena 36.000 ECRVENI KRST-NOV,trosoban stan, 1.sprat, CG,terasa, odmah useqiv.Cena 90.000 E

KU]E

P-80 m2, plac 1 ar, centar,cena 40.000 EP-45 m2, plac 12 ari,Trbu{ani, cena 12.000 EP-60 m2, plac 4 ara,Alvaxinica, cena 50.000 EP-102 m2, plac 5.90 ari,kod Hotel Morave, cena70.000 e ili zamena za dvastana

LOKALI

P-18 m2, Qubi} kej, cena16.000 EP-135 m2, Rakova, cena10.000 EP-169 m2, Viqu{a, plac 10a, cena 7000 EP-75 m2 + 120 m2, 3. ara,Obili}eva, cena 30.000 E

www.stannekretnine.rs

STANOVI

JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3.SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E

JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VPR,CG, KEJ, 29.000 E

DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT,CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E

DVOSOBAN STAN 58 M2, 2. SPRAT,CG, LIFT, KEJ, 36.000 E

DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT,TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3.SPRAT, PARKING, PODRUM, STRO-GI CENTAR, NOVIJI 45.000 E

TROSOBAN STAN 83 M2, 2. SPRAT,AVENIJA 2, 39.000 E

TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT,NOV, H. MORAVA, 33.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG,H.MORAVA, 47.000 E

TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG,CENTAR, 43.000 E

TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT,CG, KEJ, 42.000 E

STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2.SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR,65.000 E

^ETIRI SPAVA]E SOBE, NOV, 110M2, 73.700 E SA PDV-OM

GARSOWERA, KOD BOR^EVE HALE, 3.SPRAT, TA, 16.000 E

CENTAR, KU@EQEVA, 84 M2, 3.SPRAT, 48.000 E

PET SPAVA]IH SOBA, NOV, 120 M2,78.000 SA PDV-OM

KU]E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 EGRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARIPLACA, 36.000 EKMN 211 M2, 5 ARI PLACA, 80.000 ECENTAR 2 ARA, 86 M2, 46.000 E,POGODNO ZA LOKAL ISTANOVAWE

LOKALNOV, QUBI]SKA 31 m2, 32.000 E

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

SUPER MODERANDELUKS STAN, 77 M2, 3SPAVA]E SOBE, 2KUPATILA, NOV,AVLAXINICA

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

^A^AKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 euraP-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 euraP-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 euraP-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 euraP-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 euraP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 euraP-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 euraP-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 euraJEDNOSOBNI STANOVIP-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 euraP-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 euraP-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 euraP-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 euraP-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 euraP-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 euraP-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 euraP-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 euraP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 euraDVOSOBNI STANOVIP-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 euraP-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 euraP-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 euraP-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 euraP-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 euraP-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 euraP-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 euraP-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 euraP-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 euraP-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 euraP-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 euraP-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 euraP-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 euraP-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 euraP-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 euraP-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 euraTROSOBNI STANOVIP-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura+PDVP-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 euraP-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 euraP-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 euraP-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 euraP-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 euraP-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 euraP-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 euraP-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 euraP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000euraP-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 euraKU]EP-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 euraP-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000euraP-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000euraP-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 euraP-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 euraP-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 euraP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari,40.000+50.000 euraP-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 euraP-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 euraP-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000euraP-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 euraP-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 euraP-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 euraP-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 euraP-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 euraP-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 euraP-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 euraOGLA[AVA SE:- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgradama{inska radionica sa gara`om, sve to na KP1825 KO Mr~ajevci

KO BALUGA OP[TINA ^A^AK ,PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to:- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P-24 m2, Qubi} kej,3.sprat, cena: 17 500euraP-20 m2, Nemawina,cena: 16 000 euraP-34 m2, Balkanska, 2.sprat, cena: 22 000 euraP-42 m2, Hotel Morava,1.sprat, cena: 21 000euraP-27 m2, Strogi centar,2.sprat, cena: 24 000euraP-38 m2, kod O[Milice Pavlovi} (nov),cena: 24 000 euraP-43 m2, Hotel Morava,4.sprat, cena: 24 000euraP-43 m2, [iri centar,prizemqe, cena: 25 000euraP-45 m2, Nemawina,4.sprat, cena: 26 500euraP=51 m2, blizu Tempa,prizemqe, cena: 26 000euraP=33 m2, Qubi}ska (sastvarima), cena: 28 000euraP-36 m2, Centar, blizupijace, 2.sprat, cena: 28

000 euraP-51 m2, Centar,4.sprat, cena: 25 000euraP-46 m2, Avenija 1,4.sprat, cena. 29 000euraP-63 m2, Alvaxinica,3.sprat, cena: 29 500euraP=49 m2, Hotel Morava,2.sprat, cena: 31 000euraP-48 m2, Obili}eva(nov), 1.sprat, cena: 800eura/m2 + PDVP-55 m2, Nemawina,3.sprat, cena: 33 000euraP-58 m2, Avenija 2,cena: 29 500 euraP-59 m2, Alvaxinica(fasadna cigla), cena: 36500 euraP-57 m2, Ciglarska(nov), 4.sprat, cena: 670eura/m2+PDVP-65,50 m2, Centar(noviji), 3.sprat, cena:37 000 euraP-66 m2, Kalu|erice,cena: 39 000 euraP-73 + 6 m2, Centar,CG, cena: 43 000 euraP-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000euraP-89 m2, Gvo`|ar,2.sprat, cena: 46 000euraP-92,5 m2, Gradskibedem, 1.sprat, CGP-103 m2, Ciglarska(nov), 5.sprat, cena: 500eura/m2 + PDV

KU]E:

P=120 m2, GorwiTrbu{ani, plac 13 ari,cena: 20 000 euraP=65 m2, Atenica (kod{kole), plac 4,38 ari,cena: 31 000 euraP=70 m2, Qubi}, plac 4ara, cena: 31 000 euraP=150 m2, Trnava, plac10 ari, cena: 40 000euraP=70 m2, Obili}eva,plac 4 ara, cena: 42 000euraP=240 m2, Parmenac,plac 15 ari, cena: 65000 euraP=180 m2, kodSlobodinog igrali{ta,plac 6,5 ari, cena: 75000 eura

032/344-630064/158-93-63064/673-2-969Kosovski venac 21(parking iza robneku}e Partizanka)senzalcacak@beotel.net

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

HITNO! KU]A 80 m2, plac 5.6 ari, kod O[ FILIP FILIPOVI]. CENA 50.000 E

060/349-8490^a~ak, Skadarska 20(bojad`ijsko soka~e)

15MARKETINGPETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE

16 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

Iako ve} izvesnovreme koriste“Slovasov” po-ligon kod “Ce-

ra”, ~a~anske auto {koleni pribli`no nisu re{ilegoru}i problem koji ih jezadesio. Zbog toga su pred-stavnici {kola nekolikoputa slali molbe gradona-~elniku ^a~ka VojislavuIli}u, ~lanovima Grad-skog ve}a i Saveta za bez-bedniost saobra}aja da imbude izgra|en poligon zaobuku voza~a. Od nadle-`nih su zatra`ili i daimaju bar jednog predstav-nika u Savetu za bezbed-nost saobra}aja.- Sada je pravi trenutak dase anga`ujemo u radu Save-ta. Ujedinili smo se, imanas {est i zaista radimoozbiqno. Kada je re~ o po-ligonu, prihvati}emo sva-ki vid saradwe. Niko odnas ne bi mogao da finan-sira wegovu izgradwu kojako{ta oko 100 hiqadaevra. Da bismo imali po-ligon, prvo moramo da ku-pimo ili zakupimo zemqi-{te na vi{e godina, da gaopremimo i obezbedimo sveneophodne dozvole. Najve-}i problem u ~itavoj tojproceduri je dobiti upo-trebnu dozvolu - ka`e Sa-wa Ostoji}, predstavnik

auto {kola Moravi~kogokruga. Ona podse}a i danijedna auto {kola ne bimogla da radi bez predava-~a, instruktora, vozila ipoligona. Nedostatak samojednog elementa u ~itavomlancu, onemogu}ava svakudrugu aktivnost.- Do pro{le godine smo ko-ristili poligon kod “Lov-ca”. Prednost te lokacije

je i blizina centru grada.Vlasnik “Slovasa” nam jemnogo pomogao i zahvaqu-ju}i tom pologonu, mi smoponovo po~eli da radimoposle dvomese~nog prekidapro{le godine. Ali, sadasvakog ~asa strepimo dabismo mogli da ostanemo ibez tog prostora za prak-ti~nu obuku voza~a. Imalismo sastanak sa gradona-

~elnikom. Nakon toga, za-desile su nas poplave. Sve-sni smo {ta su prioriteti,kao i ~iwenice da su i gradi dr`ava u besparici.Ipak, mi moramo da re{i-mo taj veliki problem, jernedostaje nam osnovnosredstvo za rad. U slu~ajuda ostanemo bez poligonakod “Cera’, u ^a~ku ne bi

mogla da radi nijedna auto{kola - napomiwe Rado-qub Vuli}evi}, vlasnikA[ “Krimleks ^upo”.On i Sawa Ostoji} nagla-{avaju i da je svakoj auto{koli prioritet bezbed-nost u saobra}aju. Nezao-bilazna karika i u tomprocesu je dobra obuka vo-za~a.- Mi zaista ne tra`imo po-ligon zbog materijalne ko-

risti. Uostalom, do sadanismo imali nikakvu po-mo} ni podr{ku lokalnesamouprave, a vi{e od dvedecenije izmirujemo svojeobaveze i punimo gradskibuxet - ka`e Vuli}evi}. Predstavnici auto {kolaka`u i da su gradskim vla-stima predlo`ili i loka-ciju za poligon u Kqu~kojulici.U razgovoru za “Glas” gra-dona~elnik Vojislav Ili}napomiwe da ~a~anske auto{kole ne}e biti ostavqenena cedilu, a kada je re~ o~lanstvu u Savetu za bez-bednost saobra}aja, zakon-ski je jasno definisano komo`e ~initi ovo telo.- Svesni smo i mi svojihobaveza i spremni smo dazajedno sa predstavnicimaauto {kola prona|emo naj-boqe re{ewe. Ove godinene mo`emo ni{ta da u~i-nimo, jer realno nemamonovca za izgradwu poligo-na. I na{ predlog je loka-cija u industrijskoj zoni.U svakom slu~aju, narednegodine moramo da re{imotaj problem - najavquje Ne-boj{a Jovanovi}, direktorJavnog preduze}a “Gradac”.

Z. J.

17 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINESAOBRA]AJ

^A^ANSKIM AUTO [KOLAMA NEDOSTAJE OSNOVNO SREDSTVO ZA RAD

NASTAVQAJU POTRAGUZA POLIGONOM

Radoqub Vuli}evi} i Sawa Ostoji}

18 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINELU^ANI

Zaposleni u Turisti~koj organizaciji“Draga~evo” do{li su na ideju da to-ple dane mihoqskog leta iskoriste za

organizovawe |a~kih poseta turisti~kinajzna~ajnijim lokalitetima u Draga~evu,kako bi najmla|i stanovnici op{tine Lu-~ani boqe upoznali kraj u kome `ive. Pro-{log vikenda ov~arsko-kablarske mana-stire Sretewe i Svete Trojice posetili suu~enici Osnovne {kole u Kotra`i, dok suosnovci iz Kaone boravili u Gora~i}ima.Program izleta je obuhvatio i odlazak uGu~u, gde su u~enici obe {kole posetiliMuzej trube, crkvu Svetog Arhangela Ga-vrila i Osnovnu {kolu. Izleti su organi-zovani u pratwi turisti~kih vodi~a, poplaniranom programu i bez ikakvih pro-blema.

Akcija Turisti~ke organizacije “Dra-ga~evo“ je nastavqena u ponedeqak, 13. ok-tobra, kada su u~enici ni`ih razreda O[u Gora~i}ima posetili ov~arsko-kablar-ske manastire “Sretewe” i “Svete Troji-ce”. Osnovci su iskoristili priliku da seupoznaju sa istorijski va`nim doga|ajima,koji su vezani za manastire ispod Ov~ara.U~enici su najpre posetili “Sretewe”, ko-je je sme{teno u izuzetnom prirodnomokru`ewu, na zaravni ispod planinskogvrha, a zatim i “Svete trojice”, koje su posvojoj arhitekturi najlep{i hram u Ov-~arsko-kablarskoj klisuri.

U~enik tre}eg razreda \or|e Petrovi}je ocenio da je poseta poznatim srpskimsvetiwama predstavqala izuzetno pou~an~as, jer su imali priliku da, po prvi put,~uju neke interesantne podatke vezane zaistorijat poznatih ov~arsko-kablarskihmanastira. Kako isti~e, stekli su mnogokorisnih saznawa o crkvi, crkvenim obi-

~ajima, praznicima... I Viktor Vujovi},u~enik ~etvrtog razreda, smatra da je ovoputovawe bilo vrlo korisno za sve wegovedrugare, jer su saznali mnogo interesant-nih informacija o manastirima, wihovojarhitekturi, ru{ewu, obnovi, ali i o tomekoji su vi|eni qudi u wima nalazili uto-~i{te. Aleksandra Plazini}, tako|e ~e-

tvrtak, isti~e da je poseta manastirimaostavila sna`an utisak na wu i da `eliponovo da do`ivi ovakvo ili sli~no isku-stvo, jer ni jedan ~as istorije u {koli nemo`e biti toliko upe~atqiv, koliko je tojedan ovakav - organizovan na nekom zna-menitom mestu, koje na najboqi na~in sve-do~i o istoriji i kulturi srpskog naroda.

- Bilo bi lepo kada bi ovakvi izletipostali stalna praksa, jer izvesti decu uprirodu da vide ne{to konkretno, da pose-te na{a znamenita mesta, mnogo je va`ni-je, nego stalno ih dr`ati u u~ionicama,iskqu~ivo uz klasi~nu nastavu. Sve ono{to je o~igledno - boqe se pamti i zbogtoga je svaki ovakav poduhvat izuzetno do-bar za |ake - ka`e u~iteqica Zorica No-vi~i}.

Kako najavquje direktor Milan Rai-~i}, Turisti~ka organizacija „Draga~e-vo“ }e i ubudu}e praktikovati ovakav na-~in saradwe sa {kolama, jer su izleti naj-boqi na~in da u~enici upoznaju atraktiv-ne turisti~ke sadr`je i potencijale kojeposeduje op{tina Lu~ani. Ve} sutra, putova~arsko-kablarskih manastira krenu}ei u~enici O[ “Marko Paji}” iz Vi~e.

V. S.

IPred{kolska usta-nova “Na{a ra-dost” iz Lu~ana je

nizom aktivnosti obele-`ila De~ju nedequ. Za 125-ro dece pripremnog pred-{kolskog programa sa te-

ritorije ~itavog Draga~e-va u Lu~anima i Gu~iuprili~eni su zanimqiviprogramski sadr`aji. Ovo-godi{wa De~ja nedeqa jeorganizovana pod sloga-nom “Svako dete sre}noglica ~uva jedna porodica”.

- Po{tuju}i ovaj moto, aujedno i opredeqenostUstanove da inicira i raz-vija partnerski odnos saporodicom, kreirali smo,specijalno za ovu priliku,veoma interesantne zajed-

ni~ke aktivnosti, po~ev odsportskih nadmetawa, upo-znavawa saobra}ajnih pro-pisa, preko maskenbala,modne revije, likovnih iekolo{kih radionica, svedo poseta Op{tinskojupravi, predsedniku op-

{tine, biblioteci, seo-skom doma}instvu... Bila jeto veoma bogata nedeqa zadraga~evske mali{ane, ukojoj su u`ivali deca, ro-diteqi i vaspita~i - ista-kla je Qiqana Dmitri},

direktorka PU “Na{a ra-dost”, analiziraju}i rea-lizovani program De~je ne-deqe u Draga~evu.

Posebnu radost deci do-nele su sportske igre, orga-nizovane na sportskim te-renima u Lu~anima i Gu~i.Nakon takmi~ewa pred-{kolaca, u istim sport-skim disciplinama kondi-ciju su proveravali i wi-hovi roditeqi. Deci supredstavqene nekada{weigre, koje se danas retkoigraju, a za mla|e su orga-nizovane razli~ite sport-ske aktivnosti u dvori{tuvrti}a.

Mla|a vaspitna grupa jezasadila i sadnicu Pan~i-}eve omorike i kroz igru izanimqivu pri~u saznalakoliki je zna~aj po{umqa-vawa i za{tite `ivotnesredine. Sredwe i starijevaspitne grupe organizo-vale su modnu reviju, na ko-joj su predstavile jesewukolekciju. Modele su zajed-

no „krojili i {ili“ deca,mame, bake i vaspita~ice.Deca su, u okviru likovnihradionica, oslikala pro-stor vrti}i i trgove. @i-vopisne boje, de~ja ma{ta iradost ispunili su ~itavuDe~ju nedequ.

Za draga~evske mali{a-ne je organizovano i dru-`ewe sa pripadnikom sao-

bra}ajne policije, koji jedecu upoznao sa saobra}aj-nim propisima i pravili-ma bezbednosti. Intere-santna je bila i poseta de-ce predsedniku op{tine iOp{tinskoj upravi u Gu~i.Vrti} “Bambi” u Gu~i je zasvoje mali{ane organizo-vao i dru`ewe u bibliote-ci, kako bi deca nau~ilada koriste kwige, kao neis-crpnu riznicu saznawa.Podjednako upe~atqiva jebila i poseta seoskom do-ma}instvu. Pojedine grupesu u~estvovale u akciji“Drug – drugu”, u kojoj suuru~ivali poklone druga-rima. Sve u svemu, realizo-vana je jo{ jedna nezabo-ravna De~ja nedeqa, koju }edugo pamtiti draga~evskimali{ani.

V. S.

TURISTI^KA ORGANIZACIJA „DRAGA^EVO“ ZA OSNOVCE IZ GORA^I]A ORGANIZOVALA POSETU OV^ARSKO - KABLARSKIM MANASTIRIMA

NIZOM ZANIMQIVIH AKTIVNOSTI OBELE@ENA DE^JA NEDEQA U DRAGA^EVU

MNOGO IZAZOVA ZA RADOZNALE MALI[ANE

^ASOVI ZA PAM]EWE!

PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE 19LU^ANI

Povodom obele`ava-wa 54. godi{wiceDraga~evskog sabo-

ra truba~a, u Gu~i je u uto-rak, 14. oktobra, odr`anasednica, kojoj su prisu-stvovali organizatori ma-nifestacije: ~lanoviUpravnog odbora Centraza kulturu, Saborskog od-bora, Programskog saveta,predstavnici predtakmi-~arskih centara i kapelni-ci truba~kih orkestara iz~itave Srbije. Naime, prviSabor truba~a je organizo-van 14. oktobra, na praznikPokrova presvete Bogoro-dice, 1961. godine, u crkve-noj porti u Gu~i, pa su otu-da organizatori manife-stacije odlu~ili da se ovajdatum svake godine obele-`ava analizom posledwegSabora truba~a i kon-struktivnim dijalogom sakapelnicima truba~kihorkestara.

Adam Tadi}, direktorCentra za kulturu i sport,istakao je da je ovogodi-{wi Sabor truba~a veomadobro oraganizovan i da jemalu prestonicu truba-{tva tokom pet saborskihdana posetilo izme|u 400 i500 hiqada qudi. Zahvaqu-ju}i skra}ewu manifesta-cije sa sedam na pet dana,ostvarene su velike u{tede,{to je veoma dobro u situa-ciji kada dr`ava, zbog ka-tastrofalnih posledica

poplava, nije mogla daobezbedi sredstva podr-{ke.

- Ranijih godina smoimali podr{ku dr`ave. Tasredstva smo usmeravali nainfrastrukturno oprema-we Gu~e. Ovogodi{wi Sa-bor truba~a je zabele`io islabiji odziv sponzora, ta-ko da smo raspolagali imawim iznosom sponzor-skih sredstava, ali smo us-peli da pokrijemo sve tro-{kove manifestacije, {toje veoma bitno - rekao jeTadi}.

Tadi} je pozvao pred-stavnike truba~kih orke-stara da iznesu svoje pri-medbe vezane za takmi~ar-ski deo manifestacije, ka-ko bi se eventualni nedo-staci otklonili i narednatruba~ka smotra bila jo{uspe{nija. Za razliku odpro{logodi{weg sastan-ka, novi susret organizato-ra Sabora sa kapelnicimatruba~kih orkestara jepro{ao sa mnogo mawe za-merki na takmi~arski deo

manifestacije, jer su i tru-ba~i definitivno shvati-li da `iri odgovorno radisvoj posao i da je iskqu~i-vo na wemu da oceni kvali-tet izvedenih numera.

- Takmi~ewe truba~kihorkestara ocewuje `iri,koji je izrazito profesio-nalan. Sva pravila takmi-~ewa su savr{eno jasnoprecizirana, tako da svitruba~ki orkestri unapretznaju propozicije. Sra-zmerno broju orkestara, ko-ji u~estvuju na predtakmi-~ewima, odre|uje se koliko

}e ih u}i u finale truba~-ke smotre. Po{tovali smopropozicije takmi~ewa.Takvu praksu smo negovaliod samog po~etka manife-stacije, jer organizatoriSabora, a i truba~i, kaoglavni u~esnici smotre,imaju zajedni~ki ciq. Na{zadatak je da ovu jedinstve-nu truba~ku smotru na sve-tu sa~uvamo i unapredimo.U skladu sa tim, spremnoodgovaramo na sve prime-rene primedbe truba~kih

orkestara i po{tujemo sva-ki koristan predlog, sve uciqu boqe promocije tru-ba{tva i unapre|ewa Sa-bora - istakao je Tadi},analiziraju}i ovogodi-{wi Sabor truba~a.

Na sastanku je pokrenu-ta inicijativa da se orga-nizuje Udru`ewe truba~-kih orkestara na nivou Sr-bije, koju su pozdravilisvi prisutni u~esnici sku-pa. Svim kapelnicima tru-ba~kih orkestara predo~enje predlog Statuta budu}egudru`ewa, koji }e jasno de-

finisati prava i obavezetruba~kih orkestara, {tobi otklonilo nedoumice,koje su se sporadi~no ja-vqale tokom ranijih godi-na.

Kapelnici truba~kihorkestara nisu imali pri-medbe na odluke stru~nog`irija, izuzev Bojana Kr-sti}a, koji je izrazio sum-wu u regularnost odluke`irija publike, koji na-gradu “Zlatna truba” nijedodelio wemu i wegovomorkestru. Tadi} mu je pre-do~io da su wegove tvrdweda je odluka o nagradi do-neta pod pritiscima sa-svim neta~ne, jer su dva~lana `irija, a zna se da ihukupno ima tri, glasala zaGorana Rankovi}a. TvrdweBojana Krsti}a su argu-mentovano odbacili i pri-sutni ~lanovi `irija, is-ti~u}i da su posao obavilisasvim savesno i profesio-nalno i da je u izboru kan-didata za “Zlatnu trubu”presudan bio broj glasova.

Kapelnici pojedinihorkestara su ponovo imaliprimedbe na pojedine kom-pozicije koje se izvla~e`rebawem, navode}i da ne-ke od izvornih pesama ne-maju neophodnu te`inu iline poti~u iz wihovog kra-ja. Tadi} je obe}ao da }e po-novo biti razmotrena li-sta izvornih pesama i da }ebiti korigovana, ukolikomuzi~ki stru~waci ustano-ve da su primedbe osnovane.To podrazumeva i dodavawenekih novih kompozicija,koje }e obogatiti takmi~e-we.

Kapelnici truba~kihorkestara su se pro{le go-dine usaglasili da bi tre-balo ukinuti bara` i pred-lo`ili da u finalnom tak-mi~ewu u~estvuju samo po-bednici predtakmi~ewa,{to je i prihva}eno kaonova praksa Sabora. Ipak,na ovonedeqnoj sedniciisti oni vatreni zagovor-nici ukidawa bara`a su seponovo oglasili sa predlo-gom da se prethodna odlukaukine.

- Bara` je bio stimula-tivan za orkestre i stati-stika pre|a{wih Sabora jeto dokazala, ali su organi-zatori usvojili pro{logo-di{wu inicijativu truba-~a da se on ukine. Sada istiti orkestri tra`e da se ba-ra` ponovo uvede, {to bi,svakako, donelo kvalitetvi{e takmi~ewu, ali bi iuve}alo tro{kove. Bez ob-zira, ovaj predlog }e raz-

motriti saborski organi,o ~emu }e truba~ki orke-stri biti obave{teni nanekom od radnih sastanaka- naglasio je Tadi}.

Adam Tadi} je najavioda }e jubilarni 55. Sabortruba~a trajati sedam danai biti odr`an od 3. do 10.avgusta 2015. godine. V. S.

Ta~no na Mihoqskezadu{nice, u subo-tu, 11. oktobra, sve-

{tenici crkve u Gu~islu`ili su pomen RadenkuStevanovi}u iz Lise, kojije poginuo 1914. godine uPrvom svetskom ratu, kodSmedereva. Pomen su or-ganizovali potomci Ra-denka Stevanovi}a.

Po{to se Radenku nezna grob, parastos je odr-`an kod spomen-~esme uselu Lisa, koja je u wegovu~ast podignuta1946, a ovegodine obnovqena. Naovaj na~in je obele`eno i100 godina od po~etka Pr-

vog svetskog rata, u komesu mnogi Draga~evci iz-gubili `ivote. Wihovaimena su ispisana na mer-mernoj plo~i crkve u Gu-~i.

POMEN RADENKU

STEVANOVI]U

U GU^I OBELE@EN DATUM ODR@AVAWA PRVOG SABORA TRUBA^A

Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu i sport

Dejan Jev}i}iz Po`ege, ka-pelnik najbo-qeg orkestra54. Sabora tru-ba~a i dobit-nik “Zlatnetrube” u 2013.godini, smatrada je sastanaktruba~a i orga-nizatora mani-festacije pro-tekao u kon-s t r u k t i v n o mradu i da biovakve skupovetrebalo ~e{}eorganizovati,jer je dijalog najboqi na~in da se prevazi|u nedoumi-ce i unapredi smotra.

- Redovno dolazim na zakazane sednice, jer `elimda dam svoj doprinos Saboru, ako ne kao takmi~ar,onda svakako kao u~esnik manifestacije. Ovde sam odmalih nogu i maksimalno sam posve}en trubi. Mojorkestar je solidno anga`ovan, ali nalazimo vreme-na da propratimo sva va`na de{avawa vezana za Gu-~u, jer je ona bila i ostala prestonica truba{tva.Lepo je imati u karijeri presti`ne saborske nagra-de, koje su mnogim orkestrima poslu`ile kao dobraodsko~na daska, ali mi `ivimo u nekim ~udnim godi-nama, u kojima takva priznawa i nemaju uvek presud-ni uticaj za uspon nekog orkestra. Osnovni razlog zato je lo{a ekonomska situacija, koja je prodrla u svepore `ivota. Nadam se da }e do}i neka boqa vremenaza sve orkestre i ujedno vatrene qubiteqe trube - re-kao je kapelnik pobedni~kog truba~kog orkestra saovogodi{weg Sabora truba~a.

DIJALOG - DOBAR NA^IN RE[AVAWA NEDOUMICA!

KAPELNICI ORKESTARA TRA@E VRA]AWE BARA@A

20 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske

- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-tri~nih `i~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwakaTel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Izmene programaposlovawa i fi-nansijskih plano-

va pojedinih op{tinskihjavnih preduze}a bile suglavne teme, koje su razma-trali gorwomilanova~kiop{tinski ve}nici nasvom ovonedeqnom zaseda-wu. Ve~nici su prihvati-li predloge izmena pro-grama poslovawa JP za iz-gradwu, lokalnog preduze-}a za puteve, Pred{kolskeustanove “Sunce”, kao ipojedinih mesnih zajedni-ca. Prema re~ima predsed-nika op{tine MilisavaMirkovi}a, kako bi se

{to efikasnije utro{ilasredstva planirana za ovugodinu, trebalo bi da se opredlo`enim izmenama u{to kra}em roku izjasne iodbornici na svom prvomskup{tinskom zasedawu.

Nadzorni organ Javnogpreduze}e za puteve pred-la`e izmene u delu koji seodnosi na plan izgradwei teku}e odr`avawe pute-va za ovu godinu. Plani-rana sredstva za asfalti-rawe lokalnog puta uSvra~kovcima, u iznosuod 10,5 miliona dinara,koja je obezbedila Repu-blika, bi}e preusmerena

na asfaltirawe drugihputnih pravaca u Velere-~i, [ilopaju i Brusnici.Naime, ovo lokalno putnopreduze}e ima plan da as-faltira 24 kilometra lo-kalnih puteva u ukupno 23mesne zajednice, a vred-nost radova je 92.395.500dinara. Pojedini putnipravci su zavr{eni, a zanekolicinu wih u toku supostupci javnih nabavki,rekao je direktor preduze-}a Jovica Carevi}. On jedodao da }e tokom oktobrai novembra zacrtani planbiti u potpunosti reali-zovan.

Kod JP za izgradwuprisutne su ve}e izmene napozicijama sanacije kori-ta reke Despotovice, zakoju je opredeqeno tri mi-

liona dinara buxetskihsredstava, i ~i{}ewa ki-{ne kanalizacije u graduza koju je predvi|eno700.000 dinara. Sredstva}e biti preusmerena na sa-naciju Mileti}a potoka,Ulice Rajka Milovanovi-}a, pristupne saobra}aj-nice Mlakovac i ure|ewekorita reke Ba~kovac. Ta-ko|e, sa odre|enih pozici-ja, na kojima su ostala ne-utro{ena zna~ajna buxet-ska sredstava, po zavr{e-nim postupcima javnihnabavki novac }e bitiutro{en za neke druge na-mene. Predlo`eno je da seta sredstva utro{e za ra-dove na ulici pored grad-skog stadiona, Despoto-va~koj, za izgradwu uli~-ne rasvete i sli~no.

[to se ti~e PU„Sun-ce“, predlog preraspodelesredstava sa~iwen je zbogpotrebe da se rekonstrui-{e krov objekta Ustanove,pa }e izdvojenim buxet-skim sredstvima u iznosuod milion dinara bitipridru`eno jo{ 500.000dinara iz sopstvenihsredstava, kako bi se po-sao kvalitetno i potpunozavr{io.

Ve}nici su razmotrilii promene u finansijskimplanovima i planovimarada mesnih zajednicaPrawani, Br|ani, Dra-goq, Gojna Gora, Boqkov-ci i Lozaw.

Ve}nici su negodovalizbog visine {tete nastaleusled ujeda i napada pasalutalica. Po~ev od apri-la, iz buxeta op{tine suizdvojena sredstva za is-platu 69 naknada po ovomosnovu, za {ta je izdvojenooko milion dinara. Pre-ma re~ima predsednikaop{tine, ovo je problemsa kojim se suo~avaju idruge op{tine i gradovii tu bi definitivno tre-balo ne{to preduzeti uizmeni republi~kih za-konskih propisa. Mirko-vi} je, tako|e, zakqu~ioda je boqe i}i na poravna-wa, nego na sudske proce-se, jer bi u tom slu~aju na-knade po ovom osnovu bileznatno ve}e.

Postupak javne na-bavke za izbor no-vog linijskog pre-

voznika putnika u grad-skom i prigradskom sao-bra}aju na gorwomilano-va~koj teritoriji bi}e za-vr{en slede}eg ponedeqka,27. oktobra, kada je zakaza-no otvarawe javnih ponu-da.

Odluku o raspisivawukonkursa za novog vr{iocausluga linijskog prevoza,donelo je Op{tinsko ve}e,nakon zahteva dugogodi-{weg prevoznika „Auto-prevoza“ da se dosada{wiugovor raskine, jer su ovompreduze}u usluge ekonom-ski neisplative. Do izbo-ra novog prevoznika, „Au-toprevoz“ }e pru`ati uslu-ge prevoza putnika u grad-

skom i prigradskom sao-bra}aju, {to, ina~e, i ~inisamo u izmewenom re`imu.

Odmah po isteku kon-kursne procedure, gra|ani

}e biti blagovremeno oba-ve{teni ko }e ubudu}e vr-{iti prevoz na teritorijiop{tine Gorwi Milano-vac.

Dobrotvorna fonda-cija Srpske pravo-slavne crkve „^ove-

koqubqe“ ustupila je op-{tini Gorwi Milanovacna besplatno kori{}eweodre|eni broj su{a~a, raz-li~itog kapaciteta, kojise koriste za isu{ivawezatvorenih prostora nato-pqenih vlagom. Op{tin-ska uprava je zakqu~ilaniz ugovora o zajmu, bez na-knade, sa gra|anima koji sutokom ovoga leta, u popla-vama i nepogodama, pra}e-nim obilnim ki{ama, ima-li velike probleme da, uuslovima visoke vla`no-sti, isu{e prostorije u ko-je je prodrla voda. Premare~ima korisnika, su{a~isu izuzetno efikasni i veo-ma brzo su uspeli da otklo-

ne probleme koje je izazva-la vlaga, a koji su ih mu~i-li du`e vreme, budu}i davremenski uslovi nisu bi-li povoqni da prirodnimprovetravawem do|e doisu{ivawa.

Prilikom preuzimawaovih korisnih ma{ina,Gorwomilanov~ani iz raz-li~itih mesnih zajednica,izrazili su iskrenu za-hvalnost Dobrotvornojfondaciji „^ovekoqubqe“na nesebi~noj pomo}i kojusu u vi{e navrata pru`iliugro`enima u poplavama inepogodama ovoga leta.

Slede}a akcija „^ove-koqubqa“ bi}e realizova-na pru`awem pomo}i sta-novni{tvu koje je imalo{tete na poqoprivrednimkulturama. U ovom ciklusu

dobrotvorna fondacijapoma`e poqoprivrednici-ma ~ije su ba{te, plasteni-ci i povr}e pogo|eni iuni{teni poplavom. Na te-ritoriji op{tine GorwiMilanovac ukupno sto de-set doma}instava ispuwa-va uslove konkursa i ostva-ruje pravo na ovu pomo}.Wima }e ovom donacijombiti dodeqeno seme za po-vr}e, kojim mogu zasejati14 ari zemqi{ta. Fonda-cija }e obezbediti najugro-`enijim doma}instvima ipo 25 kilograma ve{ta~kog|ubriva. Kako su poru~ilipredstavnici ove dobro-tvorne organizacije, svih110 doma}instava bi}eblagovremeno obave{tenio na~inu preuzimawa ovepomo}i.

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U GORWEM MILANOVCU

SU[A^I, SEME I \UBRIVOZA POPLAVQENE

NOVI LINIJSKI PREVOZNIK U GORWEM MILANOVCUBI]E POZNAT SLEDE]EG PONEDEQKA

„AUTOPREVOZ” VOZI POIZMEWENOM RE@IMU

UTVR\ENE IZMENE PROGRAMA POSLOVAWA JAVNIH PREDUZE]A

JO[ JEDNA POMO] „^OVEKOQUBQA“

PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE 21GORWI MILANOVAC

Povodom zapo~etih radova na re~-nom koritu koje je o{te}eno u maj-skim poplavama, i time ugrozilo

i proizvodne pogone fabrike za izradufleksibilne ambala`e „Foka“, predsed-nik op{tine Milisav Mirkovi} je pose-tio ovu kompaniju i razgovorao sa vlasni-cima firme o sanaciji {tete i ure|ewure~nog korita u blizini fabrike.

Tom prilikom predsednik Mirkovi} jerazgovarao i o poslovawu ove kompanije

koja se bavi izradom fleksibilne ambala-`e i upo{qava 150 radnika koji su dopri-neli da ovogodi{wi promet, u pore|ewusa pro{logodi{wim, bude pove}an za15odsto i konstantno bele`i tendenciju ra-sta. Posle sastanka sa rukovodstvom “Fo-ke”, predsednik op{tine Milisav Mirko-vi} i ~lan Op{tinskog ve}a Desimir Jo-vanovi} obi{li su proizvodne pogone io{te}eno re~no korito u neposrednoj bli-zini fabrike.

Nakon promocije nakraju protekle ne-deqe, od ponedeqka

je u zvani~noj upotrebielektronski registar admi-nistrativnih postupakapostavqen na novom op-{tinskom sajtu. Putem ovogelektronskog registra krozprojekat „Unapre|ewe po-slovnog okru`ewa na lo-kalnom nivou kroz regula-tornu reformu“, pojedno-stavqeni su adminstrativ-ni postupci koji su u nad-le`nosti op{tinske admi-nistracije u smislu skra}e-wa rokova za re{avawepredmeta, pribavqawe do-kumentacije po slu`benojdu`nosti, ukidawe takse,uvo|ewe novih obrazaca iostalo.

Ina~e, elektronski re-gistar je nastao realizaci-jom projekta „Unapre|eweposlovnog okru`ewa na lo-kalnom nivou kroz regula-tornu reformu“ koji spro-vode op{tina Gorwi Mila-novac, OPTIMUS - Cen-tar za dobro upravqawe iStalna konferencija gra-dova i op{tina. O aktivno-stima i rezultatima ovogprojekta na prezentaciji sudetaqno govorili Katari-na Milanovi}, zamenik di-rektora Optimusa – Centraza dobro upravqawe i ko-ordinator ispred Op{tin-ske uprave na~elnik odeqe-wa za urbanizam ZoranDriwakovi}, naglasiv{ida }e putem elektronskogregistra biti omogu}enoprivrednicima i gra|ani-ma da br`e, jednostavnije ipovoqnije do|u do infor-

macija o proceduri priba-vqawa dozvola, odobrewa,saglasnosti ili re{ewa ko-ja izdaju op{tinski orga-ni. Tako|e, stranke }eostvariti zna~ajnije fi-nansijske i u{tede na vre-menu, a parametri koji go-vore u prilog tome su da jeod ukupno 182 administra-tivna postupka u upravi,pre usvajawa preporuka zapojednostavqewe bilo 591dokument, a sada ih ima zaiste postupke 350. Ukupnau{teda tro{kova samo po-slovnih administrativnihpostupaka i to iz oblastiurbanizma, imovine i pri-vrede iznosi}e 4.527.049evra. Naime, u{teda je iz-ra~unata na osnovu cene ko-{tawa na po~etku projektai nakon pojednostavqewapostupka, a parametri subili tro{kovi takse, tro-{kovi u{tede vremena po-slovnih subjekata, u{tedezbog eleminisawa dokumen-ta pribavqenih po slu`be-noj du`nosti.

Tokom prezentacijepredsednik op{tine Mili-sav Mirkovi} je odao pri-znawe svim u~esnicima uprojektu, najpre ekspertima

iz “Optimusa”, a potom isvim zaposlenima u Op-{tinskoj upravi, na ~elu saGoricom Petrovi}, koji suproteklih godinu dana ak-tivno radili na obradisvih dokumenata i dono{e-wem odgovaraju}ih pravnihakata pojednostavili admi-nistrativne postupke, koji}e svakako doprineti jedno-stavnijoj i br`oj admini-strativnoj proceduri. Ouspe{nom timskom radusvedo~e i pohvale KatarineMilanovi}, eksperta iz“Optimusa”, koja je javno naprezentaciji rekla da „Op-{tinska uprava op{tineGorwi Milanovac istin-ski i su{tinski `eli daunapredi svoj rad, poboq-{a usluge poslovawa pri-vrede i podigne kvalitetsvojih usluga za sve gra|a-ne“.

Gra|ani i svi internetkorisnici mogu putem novezvani~ne op{tinske pre-zentacije www.gorwimilano-vac.rs od ponedeqka da pri-stupe i koriste usluge elek-tronskog registra, kao i dapogledaju novosti na novojveb op{tinskoj prezentaci-ji.

Zdravstveni radniciPreventivnog centraDoma zdravqa u Gor-

wem Milanovcu, realizo-vali su dvodnevni preven-tivni pregled za zaposleneu gorwomilanova~koj Op-{tinskoj upravi, kojima sukontrolisani {e}er i ma-sno}a u krvi, krvni priti-sak i sprovedena anketa oli~noj i porodi~noj anam-nezi.

Tokom pregleda, zapo-sleni su na osnovu parame-tara aparata za brzu ana-lizu krvi, savetovani ozdravom na~inu ishrane,fizi~kim aktivnostima irizi~nom pona{awu kojetreba izbegavati u ciqupreventive.

Usluge preventivnogcentra u gorwomilanova~-kom Domu zdravqa, kao ina terenu, mogu koristitisvi gra|ani i zaintereso-vane organizacije besplat-no. Pored izvr{enihosnovnih analiza, tokomovih pregleda se mogu do-biti i saveti i uputstva ona~inima formirawazdravih navika `ivota iaktivnostima koje se ti~u

odr`avawa li~ne higijene,pravilne ishrane, fizi~korekreativne spremnosti, akoje doprinose o~uvawu iunapre|ewu zdravqa.

Prema re~ima direk-torke Doma zdravqa drDragice Topalovi}, nedav-no su ovi pregledi ura|enii za deo zaposlenih u fir-mi „Foka“, a u budu}em pe-riodu predstavnici Pre-ventivnog centra }e pose-titi vrti}e, policijskustanicu i druge organiza-cije i ustanove.

U pred{kolskim usta-novama o merama i aktiv-

nostima u oblasti preven-tivne zdravstvene za{titenajpre }e biti edukovanovaspitno osobqe, kako bise obezbedili potrebniuslovi za pravilan psi-hi~ki i fizi~ki razvoj de-ce i o~uvalo i unapredilowihovo zdravqe. Za for-mirawe zdravih navikakod dece od izuzetnog jezna~aja u~e{}e roditeqa,koji su pre svih najvi{eodgovorni za zdravqe,zdrave navike i pona{awesvoje dece, poru~uju iz Pre-ventivnog zdravstevnogcentra.

Ugovore o kori{}e-wu bespovratnihpodsticajnih sred-

stava iz op{tinskogagrarnog buxeta potpisala

su, po~etkom ove sedmice,44 poqoprivrednika sa te-ritorije op{tine GorwiMilanovac. U prvom kruguraspodele, od ukupno 88prijavqenih, sredstva izagrarnog buxeta u ukupnomiznosu od oko ~etiri mi-liona dinara, koristilo je79 poqoprivrednih proiz-vo|a~a, koji su ispuniliuslove konkursa. Po novom

konkursu, pravo na bespo-vratne podsticaje, u visi-ni od oko dva miliona di-nara, ostvarilo je 44 poqo-privrednika. Tri regi-

strovana poqoprivrednadoma}insta nisu ispunilauslove konkursa. U toku jei tre}i konkurs za raspo-delu preostalih buxetskihsredstava opredeqenih zapospe{ivawe poqopri-vredne proizvodwe, takoda svi zainteresovani po-qoprivrednici zahtevemogu podneti do 31. okto-bra. Ina~e, agrarni buxet

gorwomilanova~ke op{ti-ne za 2014. godinu iznosi13.950.000 dinara.

Prilikom potpisivawanovih ugovora, predsednikop{tine Milisav Mirko-vi} je u svom obra}awu po-qoprivrednicima izrazioveliko po{tovawe zaostvareni doprinos naunapre|ewu poqoprivrede.

- Svesni smo da nema`ivota ukoliko nema radai obrade zemqe. Svesnismo da je svaki posao te-`ak, ali va{ rad, od zoredo mraka, ne mo`e da se po-redi sa bilo kojim drugimposlom i va{i napori za-slu`uju po{tovawe. U na-meri da vas podr`imo u va-{em radu, u ovogodi{wembuxetu smo opredelili zna-~ajna sredstva da bar deli-mi~no obnovite mehaniza-ciju i unapredite proiz-vodwu - rekao je Mirkovi},nagla{avaju}i da }e lokal-na samouprava i ubudu}edodeqivati bespovratnapodsticajna sredstva, jer jepoqoprivreda veliki po-tencijal gorwomilanova~-ke op{tine.

USPOSTAVQAWEM OP[TINSKOG ELEKTRONSKOG REGISTRA ADMINSTRATIVNIH POSTUPAKA U[TEDE

VE]E OD ^ETIRI MILIONA EVRA

BR@E I JEDNOSTAVNIJEDO INFORMACIJA

FABRIKU ZA IZRADU FLEKSIBILNE AMBALA@E „FOKA“ POSETIO PREDSEDNIK OP[TINE MILISAV MIRKOVI]

PROMET VE]I ZA 15 ODSTO

GORWOMILANOVA^KI POQOPRIVREDNICI POTPISALI UGOVORE O KORI[]EWU BESPOVRATNIH

PODSTICAJNIH SREDSTAVA

ZA UNAPRE\EWE AGRARA JO[ DVA MILIONA DINARA

PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI ZA ZAPOSLENE U OP[TINSKOJ UPRAVI

ZA O^UVAWE I UNAPRE\EWE ZDRAVQA

22 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE

POKLON KWIGE

@ivot mo`e biti ~aroban ako mu pru-

`ite {ansu...

[armantna, topla i duhovita pri~aprevedena na vi{e od 15 jezika! BartolomjuNil je tridesetosmogodi{wak ~iji bezbri-`an i u{u{kan `ivot iznenada prekidamaj~ina smrt. Li{en iskustva i snage danastavi daqe, dobija vetar u le|a kada me-|u wenim stvarima prona|e pismo slavnogRi~arda Gira, a wegovu dotada{wu jedno-li~nu svakodnevicu prekida potraga zasopstvenim identitetom. Bartolomju zapo-~iwe duhovnu avanturu zalaze}i u tajne filozofije, prijateqstva, vere i`enske psihologije, razotkrivaju}i qubav i ~e`wu prema porodi~nom`ivotu. Put u Kanadu pomo}i }e mu da prona|e biolo{kog oca, ali i do-neti mnogo neo~ekivanih izazova koji mu ulivaju snagu i hrabrost.

Metju Kvik TRENUTAK SRE]E

Kao i svakog petka,^A^ANSKI GLAS iVULKAN IZDAVA[TVO}e obradovati ~etvoro~italaca koji budu naj-br`i i jave se u petakod 8 do 8:15 ~asova uredakciju lista (tel:344-772). Uz kupqenposledwi broj^a~anskog glasa, nagra-|eni naredna dva danakwige mogu podi}i ukwi`ari Vulkan u Rodacentru.

Otvorite vrata naj{okantnijeg tri-

lera do sada...

@ivot me|u ~etiri zida bio je savr-{en. A onda je po~ela da di{e van wih.Wen dodir niko nije osetio ve} tri go-dine. Ne vezuje se za klijente dok skidaode}u, stoji pred kamerom i glumi dokoni tro{e sate i hiqade dolara da biposmatrali weno nago telo. [ta zatra-`e, to i dobiju. Wihove tajne strogo ~u-va, a suma na wenom bankovnom ra~unu raste vrtoglavom brzinom. Sve{to im govori ~ista je la`. Vest o nestanku devoj~ice Eni uzburkalaje javnost, ali i Dijanin svakodnevni `ivot. Otmica podse}a na fan-tazije jednog od wenih klijenata. Ube|ena da je odgovoran za zlo~in,najzad je spremna da se suo~i sa tamnom stranom stvarnosti.

A. R. Tori DEVOJKA KOJU SI VOLEO

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}iod naredne srede u kwi`ari Laguna, Gradsko{etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

POKLON KWIGE

Roman o smislu i besmislu bogat-

stva.

Novi roman poznatog kwi`evni-ka i prevodioca Ivana Ivawija.

Duhovita i istovremeno gorkapri~a o generaciji ro|enoj izme|udva svetska rata, o oskudnim vreme-nima u kojima su do~ekali starost, ogubitku iluzija, o zemqi i qudimakoji su zaista postojali i nepovrat-no nestali.

Glavni junak Vladimir Konstantinovi}, alijas Vadim Kon-stantini, sa kojim se autor upu{ta u dovitqivu igru razmeneidentiteta i pripoveda~kog glasa, posle neuspe{ne novinarskekarijere u socijalisti~koj Jugoslaviji, nezadovoqan sistemom ukojem ne mo`e da se obogati, odlazi u pe~albu i posle nekolikogodina osniva lanac restorana ~ije je glavno jelo pasuq u svimvidovima. Pola veka kasnije, kao milijarder i vlasnik jednogostrva u Ju`nom moru, vra}a se u domovinu i sre}e sa svojim ne-kada{wim prijateqima. Kako }e ga wegovi drugari do~ekati ido`iveti? Kojim }e o~ima on gledati na svoju pro{lost od kojesu ostale samo `ive senke? Zar niko od wih ne mora da se ~uva,niko da razmi{qa o holesterolu?... Onda je shvatio da je tim qu-dima, tim wegovim vr{wacima, svejedno. Svejedno kada }e umre-ti... Svet se ionako raspada, Srbija ne zna kuda }e, Kosovo smoizgubili. „A gde si ti bio kada su nas bombardovali, Vadime?“

Kwi`evni doga|aj godine!

Od autora bestselera Konstantino-vo raskr{}e i autora bestselera Top jebio vreo, dva naj~itanija doma}a piscamla|e generacije zajedni~ko delo Kai-nov o`iqak.

Kwiga se bavi malo poznatim ber-linskim danima nobelovca Ive An-dri}a i prati doga|aje u turbulentnedve godine koje je on proveo kao amba-sador Kraqevine Jugoslavije u nacisti~koj Nema~koj.

Prole}e je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. UBerlin, prestonicu nacisti~ke Nema~ke, kraqevina Jugoslavi-ja {aqe novog ambasadora. Re~ je o vrsnom diplomati, uglednomintelektualcu i kwi`evniku Ivi Andri}u. Dan nakon prijemakod vo|e “hiqadugodi{weg” Rajha Adolfa Hitlera, poslanikAndri} }e na zgari{tu ispred Berlinske opere prona}i kwigupesama koja nosi naslov KAINOV O@IQAK. Napisao ju je au-strijski nacista ro|en u Bosni, misteriozno nestao u No}i du-gih no`eva. Istovremeno, prate}i politi~ke potrese u Evropi,kre}u diplomatske i {pijunske igre izme|u Nema~ke i Kraqevi-ne Jugoslavije koje }e imati tragi~an ishod u potpisivawuTrojnog pakta, pu~u 27. marta i neminovnom ratu u kome }e go-reti cela Evropa. U srcu velikog zla, progowen nemirima, nesa-nicom i `udwom, rastrazan izme|u du`nosti, qubavi i moral-nih dilema, ambasador Andri} }e krenuti u potragu za zagonet-nim zemqakom i tajnom wegove uklete kwige.

Ivan Ivawi„MILIJARDER“

PETAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 KORAK 2111:15 OGLASI12:00 DOBRO DO[LI -r.13:30 OGLASI14:45 FOTOSKAZ - r.15:30 TV INFORMATOR 116:15 IZLOG STRASTI - r.17:15 OGLASI18:00 GALASPORT18:55 TV INFORMATOR 219:20 KRAJEM NA[E ULICE20:00 IZBOR21:00 GRADSKI PUTOKAZ21:50 VEZE22:30 TV INFORMATOR 322:55 KRAJEM NA[E ULICE23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - repriza10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 SERIJA - repriza11:15 OGLASI11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:00 Dokumentarni program13:30 OGLASI14:10 GALASPORT - r.15:30 TV INFORMATOR 115:55 KRAJEM NA[E ULICE16:15 GULIVER17:15 OGLASI17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.18:55 TV INFORMATOR 219:20 KRAJEM NA[E ULICE20:00 FILM22:30 TV INFORMATOR 322:55 KRAJEM NA[E ULICE23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA 08:15 OGLASI08:45 DE^IJI FILM10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK10:15 STARI ZANATI11:15 OGLASI12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:15 NA[E SELO13:00 ATLAS13:30 OGLASI14:00 JAVNA RE ̂-r.15:00 KULTURNI INTERVJU -r.15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-JAWA-r.16:15 52 VIKENDA U SRBIJI18:30 GULIVER19:00 VEZE19:30 MERIDIJANIMA20:00 PORODI^NI MAGAZIN21:00 FILM23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strasti -09:15 MERIDIJANIMA09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 SRBIJA I SVET11:15 OGLASI12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK12:15 NA[E SELO-r.13:00 IZBLIZA13:30 OGLASI14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.14:45 IZBLIZA15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI18:00 GALASPORT18:55 TV INFORMATOR 219:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^21:00 MILANOVA^KA SEDMI-CA21:30 GRUDA22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strast - 09:15 Meridijanima09:45 Beli luk i papri~ica10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK10:15 AUTOSPRINT11:15 OGLASI12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE13:30 OGLASI14:10 GALASPORT -r.14:50 DOKUMENTARNI FILM -ZASTAVA FILM - r.15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA - Izlog strasti16:45 Beli luk i papri~ica17:15 OGLASI17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMI-CA -r.18:55 TV INFORMATOR 219:30 MERIDIJANIMA20:00 TV MEDIKUS21:00 Srbija i svet22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK10:15 IZBLIZA11:15 OGLASI12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:15 RE ̂VI[E13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA -Izlog strasti -16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA17:15 OGLASI17:45 TV MEDIKUS-r.18:55 TV INFORMATOR 219:30 MERIDIJANIMA20:00 MO SPORT20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA21:00 KULTURNI INTERVJU21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-JAWA22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu 1

^ETVRTAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strasti -09:15 MERIDIJANIMA09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 SPORTSKA GALAKSIJA11:15 OGLASI12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:15 FILM -r.13:45 OGLASI14:30 MO SPORT-r.15:00 ABS SHOW15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTO-JAWA -r.17:15 OGLASI17:45 VI[E OD SPORTA18:55 TV INFORMATOR 219:30 MERIDIJANIMA20:00 DOBRO DO[LI21:00 FOTOSKAZ21:45 NA[E SELO-r.22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM

Vladimir Kecmanovi} i Dejan Stojiqkovi}

KAINOV O@IQAK

23SPORTPETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE

KK MLADOST

MOTOKROS

Uprvom kolu Ko-{arka{ke ligeSrbije Borac jepora`en na svom

terenu od ni{kog Konstan-tina 58:70 (15/23, 17/2, 9/27,17/18). Najboqi u~inak udoma}oj ekipi imali suVladimir Mati} sa 13 iNemawa Prolovi} koji jepostigao 11 poena. Ni{li-

je ve} tre}u sezonu za redomodnose bodove iz ^a~ka.- Lo{e smo otvorili prvu~etvrtinu. U drugoj smo po-veli i na odmor oti{li sasuficitom. Konstantin jepoveo u drugom poluvreme-nu, poku{ali smo u nekoli-ko navrata da uhvatimoprikqu~ak, ali smo na kra-ju do`iveli poraz iz koga

smo ve} izvukli pouke - ka-`e igra~ Borca NemawaProlovi}.Danas ^a~ane o~ekuje noviduel sa OKK Beogradom,ekipom koja je, tako|e po-ra`ena na startu prven-stva.- Sledi nam te`ak me~, ali}emo se potruditi da pobe-dimo i anuliramo prethod-

ni poraz. Dodatni motivbi}e nam direktan televi-zijski prenos na RTS-u.Nadam se da }emo ispravi-ti kiks iz ^a~ka i krenutika ostvarewu zacrtanog ci-qa - plasman u najvi{irang - ka`e igra~ BorcaNemawa Prolovi}. Utakmica OKK Beograd -Borac bi}e odigrana danas

u Sportskom centru “[u-mice” u Beogradu. Po~etakje u 18 ~asova.

KADETI U NAJJA^OJLIGIPosle pobede u utakmiciprotiv vaqevskog Metal-ca, 89:36, kadeti Borcaplasirali su se Jedinstve-nu ligu Srbije. Takmi~eweu najja~oj kadetskoj ligipo~iwe 25. oktobra.

PRVA MU[KAREGIONALNA LIGAZAPAD@elezni~ar je na startu se-zone pobedio Novi Pazar82:78. U narednom kolu go-stuje Slogi u Despotovcu.

DRUGA MU[KAREGIONALNA LIGAZAPAD^a~ak 94 pobedio je u pr-vom kolu Radni~ki iz Va-qeva, 67:57, dok je u slede-}em me~u pora`en od @ele-zni~ara iz Lajkovca, 87:76.U tre}em kolu ^a~ani do-~ekuju {aba~ki MO15.

Doma}a igra~ica Nata-lija Popovi} (15) osvo-

jila je seniorski turnir pr-ve kategorije Teniskog save-za Srbije pobediv{i u fina-lu Kragujev~anku Lenku An-tonijevi}, 6:1, 6:2. Turnir jeovih dana odr`an na tereni-ma TK Sloboda.Prethodno Natalija je u~e-svovala na turniru “Mostar

open ITF G4” i u polufinaluizgubila od Slovenke NikeKozar, 6:4, 7:5. U dublu je natakmi~ewu u Mostaru stiglado ~etvrtfinala sa Austra-lijankom Monik Belovuko-

vi}. Posle “Mostar opena”,teniserka iz ^a~ka zauzima916. mesto svetske ITF juni-orske lige.Natalija je uspe{ne nastupena ITF takmi~ewima zapo~e-la u drugoj polovini ove go-dine. Nastupa u juniorskojkonkurenciji igra~ica do18 godina. Na prvom ITF-u uSkopqu partnerka joj je bi-la An|ela Serbek iz Srbije,a na “Neocom openu”, odr`a-nom tako|e u glavnom graduMakedonije, Monik Belovu-kovi}.

Z. J.

Prvu utakmicu u Regio-nalnoj ligi Zlatibor-

skog i Moravi~kog okrugaodbojka{ice ^a~ka odigra-}e u nedequ, 19. oktobra,protiv Bambi voleja u Pri-jepoqu. Osim ^a~ka u Regio-nalnoj ligi u sezoni 2014/15.nadmeta}e se jo{ deset eki-pa. Za ovda{wu seniorskuekipu bori}e se mla|e igra-~ice koje }e prvi put oseti-ti `estinu liga{kog takmi-~ewa.

Atleti~ari ~a~anskogkluba ^AAK ponovili

su uspeh i na drugom krosuRTS-a u Po`arevcu 11. okto-bra. Ogwen Nikoli} osvajioje prvo mesto u trci mla|ihpionira (u~enici petog raz-reda). Ovoga puta je ostao ne-pobediv, dok je na prvoj trcuu [apcu bio drugi u konku-renciji od 101 takmi~ara.Pionirka Katarina Propa-dovi} potvrdila je prethod-ni uspeh, zauzev{i drugo me-sto u konkurenciji pionira.Bogdan Jokovi} je i u Po`a-revcu ostao neprikosnoven,stigav{i na ciq prvi u kon-kurenciji u~enika prvograzreda sredwih {kola. Jo-vana Xambasevi} koja je naprvom krosu bila druga,ovoga puta je pobedila u kon-

kurenciji juniorki.Seriju dobrih rezultata uPo`arevcu najavila je atle-ti~arka Iva Zelenovi}. Re-zultat prve trke iz [apcapopravio je i Marijan Mi-lovankovi}, koji je ovog pu-ta na ciq stigao ~etvrti.

Dobar plasman ostvarila jeTijana Milunovi}, peto me-sto u konkurenciji u~enikaprvog razreda sredwe {kole. Atleti~are ^AAK-a ovogvikenda o~ekuju i krosevi uZaje~aru i Kru{evcu.

Z. J.

ODBOJKA

^A^AK GOSTUJEU PRIJEPOQU

^AAKU PUNOJFORMI

ATLETIKA

^A^AK POTVRDIONAJBOQI EKIPNI PLASMAN

Na posledwoj trci Otvo-renog {ampionata Sr-

bije pro{le nedeqe u BrusuMilo{ Zimowi}, de~ak izAriqa koji ve} dve sezonevozi za Automoto sportskiklub ^a~ak, osvojio je prvomesto u klasi MX65 i {am-pionsku titulu. Milo{ jeove godine bio osmi debitu-ju}i u Isto~no evropskom{ampionatu. U klasi MX85 Milo{ Radu-lovi} je bio tre}i, posle ve-likog peha u prvoj trci, alimu je u generalnom plasmanu

pripala titula vice{ampo-na. Kapiten ekipe i veteranVlade Rajevi} na ciq je sti-gao tre}i u klasi MX1. Uklasi amatera MXB i MX3

Milan Stojanovi} je bio de-veti, a Dejan Matijevi}osmi u konkurenciji od 18voza~a. U ekipnoj konkuren-ciji AMK ^a~ak zauzeo jeprvo mesto. Prava atrakcijana stazi u klasi MX65 bio je{estogodi{wi Filip Raje-vi}. Wemu je pripao peharkao najmla|em voza~u.

Komisija za takmi~eweKo{arka{kog saveza

Srbije odobrila je nastupkadeta KK Mladost u najja-~oj ligi Srbije. “Mladost od 2001. godineostvaruje izuzetne takmi~ar-ske i organizacione rezulta-te (ukupno u~e{}e na 17 fi-nalnih turnira mla|ih kate-gorija, sedam osvojenih meda-qa, {est puta organizatorfinalnih turnira)”, navede-no je, izme|u ostalog, u saop-{tewu Ko{arka{kog savezaSrbije.

Povodom dodele vajld karteoglasilo se i rukovodstvoKK Mladost.“^iwenica je da je na{ klubposle osam veoma uspe{nihsezona, ostao bez seniorskogtima. Razlog ove odluke je te-{ka finansijska situacijakoja je pretila da u narednomperiodu ugrozi i rad mla|ihselekcija kluba. Oslawaju}ise na sopstvene snage (kao iprethodnih dvadesetak godi-na), KK Mladost je zapo~eopripreme za predstoje}u se-zonu mla|ih kategorija. Ve}

na samom startu (ili pre we-ga), odlukom pojedinih klu-bova iz okru`ewa (grada) ko-ji nisu prihvatili predlogKomisije KSS, na{im kade-tima je bila uskra}ena pri-lika da se u kvalifikacija-ma domognu elitnog takmi~e-wa. Na sre}u na{ih mladihko{arka{a, ali i iskreneko{arka{ke javnosti ^a~ka,Komisija za takmi~ewe KSSje, uva`avaju}i sve {to jena{ klub dao prethodnih 20godina, po prvi put dodeli-la vajl kartu za direktno

u~e{}e u ligi. Ovom odlu-kom Komisije za takmi~eweKSS na{ rad i rezultat uprethodnom periodu su dobi-li punu potvrdu i ujedno namdaju novu snagu da se u ovimveoma te{kim vremenima idaqe na pravi na~in borimoza prosperitet i razvoj ko-{arka{kog sporta”, ka`e seu saop{tewu KK Mladost.U klubu obe}avaju i da }e na-staviti da stvaraju nove Mi-}i}e, Proti}e, Majstorovi-}e, Radovanovi}e, Radovi}e,Ko~ovi}e, Popovi}e, Dumi-}e, Todorovi}e... Klub je sve-stan i velike obaveze daopravda dobijeno poverewe.

TENIS

NATALIJA NASTAVILAUSPE[NU SERIJU

KADETSKA EKIPA U ELITI

NOVA [ANSA PROTIV BEOGRADA

24 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINESPORT/OGLASI

Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak izdaje 2 slobodne kance-larije u zakup - u povr{inama od 15m2 i 20 m2. Lokacija - cen-tar, sa parnim grejawem.Kancelarije se mogu pogledati od 8 do 14 ~asova radnim dan-ima.

Kontakt telefon: 344 - 977

Na osnovu odluke Nadzornog odbora JP ''GRADAC'' ^a~ak br.06-13/14-II od10.06.2014. godine, Javno preduze}e za urbanisti~ko i prostorno planirawe,gra|evinsko zemqi{ta i puteve ''Gradac'' raspisuje

O G L A S

1. Predmet prodaje je putni~ki automobil ZASTAVA KORAL IN L, registarskeoznake ^A 009-AT, proizveden 30. 12. 2005. godine, broj {asije VX 1145A0001089500,44 KW.

2. Vozilo se prodaje u vi|enom stawu - po na~elu ''VI\ENO - KUPQENO''.Po~etna cena vozila je 30.000,00 dinara a licitacioni korak je 2.000,00 dinara.

Prodaja vozila }e se obaviti javnim nadmetawem - licitacijom u prostorijamaJP ''Gradac'' ^a~ak, ul. Cara Lazara br.51, u sredu 22. 10. 2014. godine u 12 ~asova.

3. Uvid u stawe vozila mo`e se izvr{iti neposredno pre javnog nadmetawa - lic-itacije u prostorijama ''Auto moto kluba '', ul. Moravska br.11 u ^a~ku, dana22.10.2014. godine u periodu od 7-11 ~asova.

4. Tro{kove poreza i prenosa prava vlasni{tva nad kupqenim vozilom snosikupac.

Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 032/303-200.

MALI OGLASIDE@URNI STOMATOLOGde`urni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetike^a~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

NAJJEFTINIJE[OFER [AJBNE ZASVE VRSTE AUTA, KOM-BIJA, KAMIONA IAUTOBUSA. NABAVKA,PREVOZ, UGRADWA.POSEBAN JESEWIPOPUST. TELEFONI032/ 800-200 I 063/ 606 979

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH IHAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

PRODAJEM PLACOD 25 ARI U KULI-NOVA^KOM POQU78. MO@E I NAMAWE PLACEVE.TEL. 032/ 371-496POTREBNA CIMERKA

ZA STAN U BEOGRADUKOD VUKOVOGSPOMENIKA. TEL. 064/ 040-8-938

PRODAJEM LIVADUOD 1.5 HA NA PUTUZA PRIJEVOR, 6 KMOD ^A^KA ( STRUJA,VODA, ASFALT ).HITNO! TEL. 063/ 898-4-913

OGLA[AVAMIZGUBQENIMINDEKSTEHNI^KOGFAKULTETA U^A^KU BROJ 313/03,NA IME MILANAOBRADINOVI]A IZ^A^KA, QUBI]SKOPOQE BROJ 8.

IZDAJEM STAN OD46 M2 U CENTRU, 2.SPRAT, CG,KABLOVSKA. TEL. 064/ 182-8-378

PRODAJEM dvosobanstan 58 m2, 10. spratCG, Qubi}ski kej,ju`na strana, pogled naMoravu. Cena 27.000eura.Tel. 064/834-51-49

IZDAJEM jednosobanrenoviran stan napo~etku Cviji}eve uliceu Beogradu. Tel. 064/24/54/179, Ne{ovi}Emilija Savska 4

PRODAJEM placeve od17 i 7 ari u centruKotra`e. Tel. 064/ 11-88-485

IZDAJEM JED-NOIPOSOBAN STANPREKO PUTARESTORANA "BRV-NARA". TEL. 063/ 105-0-928

PRODAJEM STAM-BENI PROSTOR OD 38+ 24 m2, naseqe Malakolonija, kod Slobode.Potrebna mawaadaptacija, povoqno.Mogu} dogovor u vezipla}awa. Tel. 063/ 12-88-840

IZDAJEM DVOSOBANSTAN U U@ICU,DVEMA STUDENTKI-WAMA ILIMLA\EM BRA^NOMPARU. EKSTRAOPREMQEN, STROGICENTAR, PREKOPUTA ZELENEPIJACE, LIFT, CG.TEL. 032/ 352-831, 064/46-76-844

IZDAJEM JED-NOSOBAN STAN UKU]I, KOMPLETNAME[TEN, CEN-TAR ^A^KA, KODPO[TE, ETA@NOGREJAWE, GAS. CENA150 E. TEL. 064/ 157-9-905

PRODAJEM ve{ma{inu BEKO, polovna,u odli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45

PRODAJEM BALE UJABLANICI. TEL. 069/ 345-05-22

IZDAJEM SOBU SAUPOTREBOM KUHIWE,KUPATILA, U KU]I,KOMPLETNAME[TENO, CENTAR^A^KA KOD PO[TE,GARA@A, ETA@NOGREJAWE, GAS. CENA150 E. TEL. 064/ 157-9-905

KUPUJEM ORDEWE,MEDAQE, SABQE,JATAGANE, KUBURE,BAJONETE, KAME,KOKARDE I OSTALESTARE VOJNE PRED-METE. TEL. 032/ 372-155, 063/807-2-772

Foto: Dragan Milo{evi}

PETAK 17. OKTOBAR 2014. SPORT 25Страну припремио М. Ристић

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД 9. коло

Полет 2:0 Шумадија 1 Лозница 9 7 1 1 15 2 +13 222 Будућност Кр. 2014 9 5 3 1 13 4 +9 183 Јединство 9 5 3 1 10 3 +7 184 Рудар 9 5 2 2 15 9 +6 175 Шумадија 1903 9 4 4 1 14 8 +6 166 Звижд 9 5 0 4 10 8 +2 157 Железничар 9 4 1 4 11 9 +2 138 Семендриа 1924 9 3 3 3 7 7 0 129 Полет 9 3 3 3 10 11 -1 1210 Слога (П) 9 3 2 4 12 10 +2 1111 Победа 9 2 3 4 9 10 -1 912 Шумадија 9 2 3 4 5 11 -6 913 Бане 9 2 2 5 5 10 -5 814 ГФК Јасеница 1911 9 2 1 6 7 16 -9 715 Карађорђе 9 0 5 4 5 12 -7 516 Јошаница 9 1 2 6 6 24 -18 5

МОБИЛНО СТАЊЕ ПРЕДДОЛАЗАК НОВОСАЂАНА

ЛИДЕР ПОРАЖЕНУ ИВАЊИЦИ

ЈЕ ЛЕН СУ ПЕР ЛИ ГА 9. коло

Како бих се што боље припремили за наставак

првенства у Јелен супер лиги, фудбалери Борца, одиграли су претходне седмице две контролне утакмице.Са Металцем из Горњег Милановца, играли су нерешено, 1:1, а без победника окончано је и одмеравање снага са екипом Младости из Лучана, 4:4.

У недељу на стадиону крај Мораве, Чачани дочекују Војводину. Дуел са Новосађанима, по речима шефа стручног штаба Богића Богићевића, биће најтежи задатак његових ученика од старта првенства.

- Војводина је у првој половини јесени пружила

највише, чак боље играла и од вечитих ривала Партизана и Звезде. Очекује нас тежак испит, али верујем да можемо остварити повољан резултат без обзира што гости у Чачак долазе са улогом фаворита. Надам се и великој подршци са трибина, навијачи могу бити наш дванаести играч у овом изузетно важном мечу – очекује Богићевић.

Утакмица Борац – Војводина почиње у 19,00 часова.

ПОБЕДА ЗА ПОВРАТАК САМОПОУЗДАЊА

ПР ВА ЛИ ГА СР БИ ЈЕ 9. коло

ВЕЛИКИ КИКСМИЛАНОВЧАНА

ЈАВОР МАТИС – РАДНИК1:0 (0:0)

Један гол у мрежи Радника био је довољан Ивањичанима да славе минималну победу и тако смање бодовну предност над лидером из Сурдулице. У већем делу сусрета Јавор Матис је био бољи ривал, имао више шанси, али је до три бода стигао поготком Ђокића тек у 65. минуту.

МЕТАЛАЦ – ЈЕДИНСТВО ПУТЕВИ0:1 (0:0)

Када се то најмање очекивало, фудбалери Металца доживели су пораз пред својим навијачима у дуелу са Јединством. Гости из Ужица казнили су промашаје домаћина и поготком Јанковића у 88. минуту, забележили победу.

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

MILICITODOROVI]

1945 - 2014.

POSLEDWI POZDRAV

Kolektiv firme „AUTO^A^AK KOMERC”

18033

MILICITODOROVI]

1945 - 2014.

POSLEDWI POZDRAVDRAGOJ SEJI

MILICI TODOROVI]Nema tih suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje te mogu o`aliti,nema vremena koje te mo`e zaboraviti.Osta}e{ ve~no voqena i nikada zaboravqena.

Sestra MILADINKA18033

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENIDO SREDE DO 12 SATI BI]E

OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I^ITUQE

032/342 - 276

OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276

26 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE

MILICITODOROVI]

1945 - 2014.

POSLEDWI POZDRAV NA[OJ DRAGOJ

POSLEDWI POZDRAV

SE]AWE22. 10. 2009 - 22. 10. 2014.

SNE@ANARAKI]EVI]

MIRA i PREDO MILIVOJEVI]SA PORODICOM

18033

POSLEDWIPOZDRAV

MICIOD PORODICE TANKOSI]

18033

PET GODINA je pro{lo, a uspomene na tebe sa pono-som i tugom nosimo u na{im srcima.

Sin NENAD sa porodicom18032

MILICI TODOROVI]CECA i ZORAN BOJOVI] SA PORODICOM

18033

Igra~i, radna zajednica i ~lanovi klubaFK "BORAC" ^A^AK

18033

U subotu, 18. oktobra 2014. u 13 ~asova nagrobqu u Atenici, odr`a}emo

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

ZORANI DARIJEVI]1954 - 2013.

Mole}i se Bogu za pokoj wene du{e.]erke ANDRIJANA i IVANA sa porodicama

18034

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAVDRAGOJ BAKI

MILICITODOROVI]

Hvala ti za najlep{e detiwstvo koje si nam podarila i svetrenutke pa`we i qubavi u najlep{em zagrqaju.

Tvoji unuciBOJANA, JOVANA, \OR\E i ALEKSA

18033

POSLEDWI POZDRAVDRAGOJ SUPRUZI

MILICI TODOROVI]Zahvalan za sve {to smo pro{li u 50 godina braka.

Suprug SLAVKO

18033

PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE 27

POSLEDWI POZDRAVDRAGOJ MAJCI

MILICI TODOROVI]Hvala za svu qubav {to si nam dala.

]erka DU[ICA i sin MILUN sa porodicama

18033

^ITUQE28 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE

Dana, 10. 10. 2014. godine ugasila se jedna mladost,ostali smo bez na{e voqene

NATA[E OBRADOVI]11. 9. 1988 - 10. 10. 2014.

Mila moja Nato,Ostaje se}awe na ~istu qubav, topli osmeh, bistri pogled, hrabrost `ivqewa.Posledwi pozdrav od

sestre MIRE, zeta NIKOLE, SOFIJE i KATARINE iz Sijetla18020

VOQENOJ

POSLEDWI POZDRAV

od brata MI]KA, snahe JELENE, VUKA, LENE, ujne LALE i nane VI[WE

18021

NATA[A OBRADOVI]11. 9. 1988 - 10. 10. 2014.

Iz buketa cve}a mladosti otrgnut je jedan cvet, koji je mirisao na dobrodu{nost,iskrenost, voqenost i dru`equbivost. A taj cvet je, cvet za nezaborav na{e mileNata{e, koju smo neizmerno voleli i pamti}emo je sve dok budemo trajali.

TVOJI: deka [AJA, baka RADA, ujaci PAVLE i MIODRAG sa porodicama

18023

Sahrana je obavqena na gradskom grobqu u ^a~ku 13. 10. 2014. godine.Bila je na{ ponos, jakog duha i hrabrog srca. Ve~no }e `iveti u nama zbog nesebi~ne dobrote, vedrog osmeha i qubavi prema

`ivotu.Nikad nezaboravqena od najmilijih

majka MILKA, otac MILOVAN, sestre DALIBORKA i VERICA,zetovi VLADIMIR i SINI[A i sestri~ine MATILDA i SARA

18019

NATALI1988 - 2014.

^ITUQE

Posledwi pozdrav

NATIMo`da je jedino vredelo ovo {to je ostalo iza nas,mo`da smisao i ne postoji,ostaje samo ta tvoja energija,koja se ne zaboravqa dok je sveta,a ja nikome ne dam ovu bol.

Tvoj @AKI18022

SE]AWE19. oktobar 1982 - 19. oktobar 2014.

JELENAOCOKOQI]

ro|. Jovanovi}

IZJAVA ZAHVALNOSTI

Ovim putem zahvaqujemo osobqu ^a~anske bolnicetokom boravka i le~ewa na{e Nata{e Obradovi}.Posebnu zahvalnost dugujemo lekarima i medicin-skom osobqu `enskog hirur{kog odeqewa ^a~anskebolnice na po`rtvovanosti, bri`nosti i razumevawukoju pru`i{e na{oj Nata{i u najte`im trenucima.Zahvaqujemo brojnom sve{tenstvu i mona{tvu koji suodr`ali opelo.Tako|e izra`avamo zahvalnost Nata{inom dru{tvu -drugaricama i drugovima, koji su je svakodnevno obi-lazili i davali podr{ku.Ne}emo zaboraviti i podr{ku Advokatske komoregrada ^a~ka.Ose}amo potrebu da zahvalimo svim dobrim qudimakoji nam pru`i{e pomo} i podr{ku da se u ovimte{kim danima ne ose}amo sami.Zahvaqujemo svima koji nam pru`i{e utehu putemsau~e{}a.

ZAHVALNA PORODICA OBRADOVI]

TU@NO SE]AWE19. 10. 2010 - 2014.

MIROSLAV BRKOVI]Vreme koje je pro{lo nije umawilo se}awe i drage uspomene na tvoju

dobrotu i mio lik.

TVOJI NAJMILIJI

18026

U utorak, 21. oktobra 2014. leta Gospodweg,navr{ava se OSAM GODINA otkako je usnuo u Gospodu

SLOBODAN MATOVI]XAJA

21. 10. 2006 - 21. 10. 2014.

STEWEBo`idar Timotijevi}

Otkinu}u sebe s matere granei s prvim vetromodlete}u u brda. Ne}u`aliti ni ako padnemu bezdane vode, nitiako me presretnu i usvojezvezde padalice,a jo{ mawe ako me stewepretvori u svoje dlanove...

Traje, po{tovan i nezaboravqen...Supruga

MARIJANA18030

OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276

PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE 29

Draga Du{o,

Brojimo tvoje godine sa tugom, ali verujemo da tvojamladost, qubav, dobrota... nisu ostali zarobqeni usnu, koji te je oteo od nas.TVOJI: majka DANA, tata MILAN, bato DU[KO,

baka KOSA i deda DRAGO

20. 10. 2014. godine navr{ava se 25 GODINA od smrti

Moja majko, preranom smr}u prekinu-la si svom sinu najlep{u svojomqubavqu zapo~etu bajku.

TVOJI: Sin MILAN i snaja BIQANA KNE@EVI]18003

EMILIJE KNE@EVI]MILE

1989 - 2014.

Dana, 19. 10. 2014. godine navr{ava se GODINUtu`nih dana od kada nas je zauvek napustila na{a

draga majka, }erka, sestra i tetka

Bol i tuga se ne pi{u ve} se noseu srcu. Postoji{ i traje{ kroz

najlep{e uspomene. Sa nama si u mislima i uvek una{im srcima, ve~no voqena i nikad nezaboravqena.

TVOJI NAJMILIJI: DARKO, @IVKA,SNE@ANA, NEMAWA, QIQANA i RA]KO

18018

DRAGICANOVITOVI]

DRAGAiz Atenice1966 - 2013.

10. septembra 2014. godine u 83 godini umrla je na{a majka i baka

DANICAMARKOVI]

udova Milisava Markovi}aiz Vrani}a

Ponosna i energi~na nesebi~noje unosila sebe u sve {to je radi-la, pokretala i o`ivqavala sve~ega se wena ruka dotakla, uvek sa

osmehom i lepom re~ju za svakog, veliki oslonaci sigurnost suprugu Milisavu i nama, wenoj decii unucima.

WENI: ISIDOR-CILE, MILICA, DRAGICAi MILIJANA, unuci ACA, VLADE, PE\A,

SAWA i BOJANA

^ITUQE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragii vrlo po{tovani otac i deda

Iznenada preminuo u svojoj 79.godini.

Sahrana je obavqena u nedequ 12. oktobra 2014. godine.S' qubavqu i po{tovawem

WEGOVI NAJMILIJI: deca @ARKO i MILA,unuci JANKO i LENA

18028

MIROSLAVMIRKO

POPOVI]profesor matematike

1935-2014.

SE]AWE21. 10. 2002 - 21. 10. 2014.

QUBI[A D.^EKEREVAC

Sve {to jesmo i verujemo da mo`emo biti dugujemosamo tebi.Hvala ti!

TVOJI NAJMILIJI18031

SLAVICAMILANOVI]

5. 10. 2014. godine oti{ao je divan ~ovek,veliki prijateq

Sahrawen je 7. 10. 2014.godine na ^a~anskom grobqu.

^uva}u ga od zaborava.LEPA

18027

STOJANPAUNOVI]

COLE1940 - 2014.

U nedequ, 19. 10. 2014. godine navr{ava se^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

Voqena na{a,Sa ponosom te se se}amo i pomiwemo, sre}ni {to smote imali za majku i baku.

Tvoja deca: BOBAN, MACA, MARKO,LUKA i MATEJA

18025

NADENEDEQKOVI]

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276

30 PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE

TU@NO SE]AWE17. 10. 2008 - 17. 10. 2014.

RA[KO

Dana, 11. oktobra 2014. godine navr{ilo se20 GODINA od smrti na{e drage

Wen smeh, vedar lik, veliko srce i dobrota zauvek }eostati u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI18007

QUBICEMLADENOVI]

iz ^a~ka

SE]AWE20. oktobar 2012 - 20. oktobar 2014.

JOVICADANILOVI]

iz Prijevora

SE]AWE21. 10. 1996 - 21. 10. 2014.

MILICAMARKOVI]

u~iteqica

SE]AWE

LABOVI]UVEK STE U NA[IM MISLIMA.DEJAN, DRAGANA, MILICA I QUBICA

18010

SLOBODAN19. 2. 1936 - 16. 10. 2012.

JELICA31. 3. 1935 - 29. 4. 2014.

Sa velikom qubavqu ~uvamo uspomenu na Tebe.K}erka SENKA , unuci TAWA i BOJAN

sa porodicama18008

S' qubavquRADMILA, DUWA i VIDAN

18006

Pro{le su dve tu`ne godine odkako nisi sa nama. Mnogo namnedostaju tvoja plemenitost idobrota.Vreme ne bla`i bol, samo vra}a

uspomene na tvoj dragi lik.Jole, po~ivaj u miru. Uvek }emo te pomiwati s ponosomi ~uvati u srcu.

TVOJI NAJMILIJI18002

Nema tog vremena koje }e te izbrisati iz na{ih srca imisli i ubla`iti bol i tugu za tobom

S' qubavquTvoji: NADA, MARKO i IVANA

18029

Vreme prolazi, ostaju samo se}awa, praznina i tuga.Uspomenu na tebe ~uvaju

supruga CANA, sin SA[Ai }erka SNE@ANA sa porodicama

18016

MIROQUBRAKI] - JAZO

19. 10. 1995 - 19. 10. 2014.

U subotu, 18. oktobra 2014. godine u 12:30 ~asova na^a~anskom grobqu dava}u POLUGODI[WI

POMEN mojoj dragoj majci

SLAVICINOVAKOVI]

Nedostaje{ nam kao mama i kao baka.VUKA[IN I JELENA

18017

^ITUQE

Dana, 18. 10. 2014.godine navr{ava se 20

GODINA od smrti mogdragog brata

VLADANA\OR\EVI]A

Vreme koje je pro{lo beztebe nije umawilo se}awena tvoju dobrotu i qubavkoje si nam pru`io.

Sestra DRAGANAsa porodicom

18001

SE]AWE

MILETASRETOVI]

1933 - 2010.

Uspomenu na tvoj dragilik i dobrotu ~uvaju

Tvoja }erka QIQANAsa porodicom

18011

Dana, 2. oktobra 2014. godineumro je na{ brat i dever

BRANKO NIXOVI]ro|en 1933. u ^a~ku

Dana, 18. 10. 2014. godine navr{ava se^ETIRI GODINE

od kako nas je napustio na{ drug

DARKO\UR\EVI]

POLA GODINE JE

Oti{ao si iz `ivota, a iz srcanisi.

U srcu tuga na grobu ti{ina, a u domu velika praznina.Se}awe na tebe bolno je, vreme koje prolazi tu`no je.@ivot bez tebe te`ak je, a qubav prema tebi ve~na je.

O@ALO[]ENI: supruga MACA, sin MILAN,snaje MILKA i IVANA, unuka MARIJANA,zet @ARKO, unuk MARKO, praunuk VEQKO,

praunuke NEDA i NIKOLINA18012

ILIJAGLI[OVI]

iz Vape1932 - 2014.

OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276

PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE 31

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragomsuprugu, ocu i dedi odr`a}e se 19. 10. 2014. godine u

13 ~asova na Jezdinskom grobqu

BO[KO TODOROVI]29. 7. 1933 - 10. 9. 2014.

Dana, 17. oktobra 2014. godine navr{ava seGODINA DANA

od smrti dragog oca

SRETENA ILI]Aiz Trbu{ana

15. 2. 1935 - 17. 10. 2013.

22. oktobra navr{ava se DVEGODINE od smrti na{eg dragog i

voqenog

RAFAILA - RAFASIMOVI]A

MNOGO NAM NEDOSTAJE[!MAJA, PEKO, DADO, DU[KO I QIQA S.

18013

Vreme prolazi, a bol i tuga ne prolaze.Bio si na{ ponos i podr{ka za sve

nas, koji }emo te pamtiti i pomiwati dok smo `ivi.TVOJI NAJMILIJI

18005

Zauvek }e{ ostati u na{im mislima, se}awima ipri~ama.

]erke: RAZA i CECA sa porodicama18009

Pro{lo je 40 dana, od kad si nas napustio.Qubav, pa`wa koju si nam pru`io ve~no }e `iveti una{im srcima.Neka ti je ve~na slava i hvala.

VOLE TEsupruga VERA, }erke SNE@ANA i JASNA,

unuci VLADISLAV i STEFAN, unuke TIJANAi MILENA i zet DU[KO

18004

Sahrana je obavqena 3. oktobra u Gorwem Radaqevu kodPrilika.Dragi na{ Branko, nosi}emo u srcu sve lepe trenutkeprovedene sa tobom.

Brat VLADAN i snaha SVETLANA sa porodicom18000

IZVIWEWE PORODICAMA NIXOVI]

Izviwavamo se porodicama Branka Nixovi} iz GorwegRadaqeva kod Prilika i dr Branka Nixovi}a iz^a~ka, zbog toga {to smo u prethodnom broju lista urubrici "~ituqe" nenamerno objavili pogre{nufotografiju.

Redakcija " ^a~anskog glasa"

Nemo}ni pred sudbinom, nastavqamo dakora~amo po tragu koji si za sobomostavio.Hvala na svemu {to si za nas u~inio.

Nikada te ne}emo zaboraviti jer su tvoja snaga i duh merana{eg pam}ewa, trajawa.

TVOJA ZOCA sa porodicom

RAFAILO SIMOVI]RAF

22. 10. 2012 - 22. 10. 2014.

PETAK 17. OKTOBAR 2014. GODINE