Mia3570 & avada

crowarez.org

Mia3570 & avada

crowarez.org

Kristin Kešor

Vatra

Za moju Ketrin

(korintski) stub

moga srca

Mia3570 & avada

crowarez.org

Mia3570 & avada

crowarez.org

Žalopojka Šumovite doline

Dok mi je pogled bio usmeren na drugu stranu, tvoja je vatra zgasnula

Ostavljajući me sa ugarcima koje sam šutnuo u prašinu Kakav gubitak čuda koje si bila

U sopstvenoj gorućoj vatri zadržaću tvoj i svoj prezir U sopstvenoj gorućoj vatri zadržaću bol tvoga i moga srca

Usled sramote izgubljenog života.

Mia3570 & avada

crowarez.org

PROLOG

Larč je često razmišljao o tome kako nikada ne bi preživeo smrt svoje žene Mikre da mu nije bilo tek rođenog sina. Jedan razlog je bio taj što je dečaku bio neophodan živ i radno sposoban otac, koji bi se svakog jutra dizao iz kreveta i dirinčio tokom dana, a drugi razlog je bilo samo dete. A ono je bilo jedna prilično dobroćudna i mirna beba. Njeno gugutanje i ćućorenje bilo je izrazito muzikalno, a oči su bile tamnobraon boje, poput onih kakve je imala njegova pokojna majka.

Larč je bio lovočuvar na jednom imanju kraj reke, koje je pripadalo omanjem lordu u jugoistočnom kraljevsevu Monsiji. Kada bi se Larč vratio u svoje odaje nakon dana provedenog u sedlu, zgrabio bi, skoro ljubomorno, dete iz dadiljinog naručja. Prljav, vonjajući na znoj i konje, sedeći u staroj stolici za ljuljanje koja je pripadala njegovoj pokojnoj ženi, ljuljuškao bi dečaka na grudima dok bi mu se oči sklapale od umora. Ponekad bi zaplakao, praveći suzama čiste brazde na prljavom licu, a to je činio tako nečujno da ne propusti slučajno zvuke koje je mališan ispuštao. Dete ga je posmatralo, a njegove oči su mu pružale utehu. Dadilja je umela da kaže da je veoma neobično da jedno tako malo dete ima toliko usredsređen pogled. „Dete sa čudnim očima,“ upozoravala je, „to nije nešto zbog čega bi se trebalo radovati."

Larč u tome nije video razloga za brigu. Dadilja je brinula sasvim dovoljno za oboje. Svakog jutra je ispitivala bebine oči, što je bilo nepisano pravilo svih novopečenih roditelja širom sedam kraljevstava, i redovno bi odahnula od olakšanja kada bi se uverila da nije došlo ni do kakvih promena. Jer dete koje bi zaspalo sa oba oka istovetne boje, a probudilo se sa različitim, zvali su Darovitim. A u Monsiji, kao i u većini kraljevstava, Darovite bebe su odmah postajale vlasništvo kralja. I nakon što bi takva deca pripala kralju, njihove porodice bi ih retko kad viđale.

I kada je prošao prvi rođendan Larčovog sina bez ikakvih promena u boji njegovih braon očiju, dadilja i dalje nije prestajala da gunđa. Ona je čula priče o očima Darovitih kojima je trebalo više od godinu dana da promene boju, a nezavisno od toga da li je bio Darovit ili ne, ovaj mališan je bio neobičan. Već posle godinu dana od rođenja Imiker je izgovarao svoje ime. Sa petnaest meseci je govorio jednostavne rečenice, a sa godinu i po dana više nije koristio bebeći govor. Kada je počela da radi kao dadilja kod Larča, ona se ponadala da će joj taj posao priuštiti muža i snažnog i zdravog sina. A umesto toga, imala je posla sa bebom koja je govorila kao starmala dok bi je dojila i

Mia3570 & avada

crowarez.org

koja je vrlo razgovetno i elokventno saopštavala svaki put kada bi joj trebalo promeniti pelene, što je bilo prilično jezivo. Dala je otkaz.

Larč je bio srećan kada je ovoj mrzovoljnoj ženi video leđa. Svoj posao je toliko prilagodio sinu da je mogao da ga nosi na grudima dok radi. Odbijao je da jaše tokom hladnih i kišnih dana i odbijao je da galopira. Radio je manje sati i češće pauzirao kako bi nahranio Imikera, negovao ga i čistio nered za njim. Dete je neprestano ćeretalo, zapitkujući kako se koja biljka ili životinja zove, a i izmišljalo je kojekakve pesme koje je Larč zdušno pokušavao da čuje od sopstvenog smeha.

„Ptice vole vrhove drveća kroz koje proleću, jer su one u glavi samo ptice,“ odsutno je pevušio dečak tapkajući oca po ruci. Potom bi, minut kasnije, priupitao: „Oče?"

„Da, sine?"

„Ti voliš da radiš ono što ja volim da ti radiš jer se u tvojoj glavi nalaze moje reči."

Larč je bio presrećan. Više nije mogao ni da se seti razloga zbog čega je bio tako žalostan nakon ženine smrti. Sada je video da je ovako bolje, samo on i dečak. Počeo je da izbegava ljude sa imanja jer se dosađivao u njihovom prisustvu i nije smatrao da iko od njih zaslužuje da uživa u veselom društvu njegovog sina.

Jednog jutra, kada je Imikeru bilo tri godine, Larč je otvorio oči i video sina kako leži kraj njega budan i netremice zuri u njega. Dečakovo desno oko bilo je plavo, a levo crveno. Larč je poskočio u krevetu, užasnut i slomljenog srca. „Odvešće te,“ rekao je sinu. „Oduzeće mi te."

Imiker je mirno trepnuo. „Neće, jer ćeš smisliti način da ih sprečiš u tome.

Tajenje Darovitog od kralja smatralo se krađom koja se kažnjavala zatvorom i novčanom kaznom koju Larč ni u snu nije mogao da plati. U svakom slučaju, Larča je obuzela neodoljiva potreba da uradi baš ono što mu je sin savetovao. Moraće da odjašu prema istoku, u kamenite granične planine gde teško da iko živi, i da pronađu neko kamenito ili žbunasto skrovište gde će moći da se prikriju. Kao lovočuvar, Larč je mogao da prati životinjske tragove, da lovi, pravi ognjišta i stvori dom za Imikera koji niko neće uspeti da otkrije.

Imiker je bio neverovatno staložen kada se govorilo o njihovom begu. On je znao ko su Daroviti. Larč je pretpostavio da mu je to dadilja rekla, ili mu je možda sam Larč nekada o tome pričao, smetnuvši to potpuno s uma. Larč je bivao sve zaboravniji. Uvideo je da su mu pojedine uspomene iščilele, kao

Mia3570 & avada

crowarez.org

mračne sobe čija vrata više nije mogao da otvori. Larč je to pripisivao svojim godinama, jer ni on, niti njegova žena, nisu bili mladi kada je ona umrla rađajući njihovog sina.

„Ponekad se pitam da li tvoja Darovitost ima ikakve veze sa tvojim govorom,“ rekao je Larč dok su jahali istočnim brdima, ostavljajući za sobom reku i nekadašnji dom.

„Nema'', odgovorio je Imiker.

„Naravno da nema,“ rekao je Larč, ne uspevajući da se seti kako mu je tako nešto uopšte palo na pamet. „Sve je u redu, sine, ti si još mlad. Povešćemo računa. Nadajmo se da će tvoj Dar biti koristan."

Imiker nije odgovorio. Larč je proverio remenje koje je ispred njega pridržavalo dečaka u sedlu. Sagnuo se da poljubi teme Imikerove zlatne glave, istovremeno poteravši konja napred.

Darovitost je bila određena veština koja je uveliko prevazilazila sposobnosti običnog ljudskog bića. Darovitost je mogla da se pojavi u bilo kojem obliku. Većina kraljeva je posedovala barem jednog Darovitog u kuhinji, natprirodno sposobnog pekara ili vinara. Kraljevi sa najviše sreće imali su u svojim vojskama vojnike Darovite u mačevanju. Daroviti je mogao da ima izvanredno čulo sluha, mogao je da trči brzo kao planinski lav, da napamet računa ogromne brojeve, a neki su čak mogli da osete i kada je hrana bila otrovna. Bilo je, takođe, i beskorisnih Darovitih, poput onih koji su mogli da se okrenu za čitav krug u struku ili da jedu kamenje a da im ne pozli. A bilo je i Darovitih koji su izazivaii jezu. Neki Daroviti su mogli da vide buduće događaje i pre samog nagoveštaja da će se oni dogodili. Neki su mogli da uđu u tuđe misli i vide stvari koje nisu bile za tuđe oči. Za nenderskog kralja se pričalo da poseduje Darovitog koji je mogao da kaže da li je neka osoba ikada počinila zločin, i to nakon samo jednog pogleda u lice.

Daroviti su bili puko oruđe u rukama kraljeva, i ništa više. Nisu ih učili da budu prirodni, a oni koji su mogli da ih izbegnu, to i jesu činili, kako u Monsiji, tako i u ostalih šest kraljevstava. Niko nije bio željan društva Darovitog.

Larč je nekada tako mislio. Sada je uvideo da je to bilo okrutno, nepravedno i neuko, jer je i njegov sin bio normalan dečačić koji je igrom slučaja bio nadaren na mnogo načina, i to ne samo u pogledu nadarenosti Darovitog, u kojem god obliku se to kod njegovog deteta bude ispostavilo. To

Mia3570 & avada

crowarez.org

je bio još jedan razlog više da Larč skloni svog sina iz društva. On neće poslati Imikera na kraljev dvor, da ga izbegavaju i začikavaju i da ga upregnu u bilo kakvu dužnost koja bi zadovoljila kralja.

Nisu se dugo zadržali u planinama kada je Larč samome sebi, s gorčinom, priznao da je to bilo potpuno neprikladno skrovište. Nije toliki problem bila sama hladnoća, mada su ovde jeseni bile kao ciča zima na lordovom imanju. Nije problem bio ni teren, mada je šipražje bilo grubo i oštro, a oni su svake noći spavali na kamenju, i nije se moglo ni zamisliti gajenje povrća ili pšenice. Problem su bili predatori. Nije mogla da prođe nijedna sedmica a da Larč nije morao da se brani od nekakvog napada. Pume, medvedi, vukovi. Ogromne ptice, jastrebovi sa rasponom krila duplo većim od visine čoveka. Neka od tih stvorenja bila su teritorijalna, ali su sva bila podjednako opaka i proždrijiva. Dok se ledena zima spuštala oko Larča i Imikera, svi su odreda gladovali. Jednog dana, pume su im pojele jedinog konja.

Noću, unutar trnovitog skrovišta koje je Larč napravio od granja i šiprazja, prigrlio bi dečaka uvijenog u njegov topli kaput, sve vreme osluškujući zvukove zavijanja, kotrljanja kamenja niz padinu, kreštanje, što bi značilo da ih je nanjušila neka životinja. Na prvi nagoveštaj kakvog zvuka, privezao bi uspavanog dečaka na nosiljku koja mu je stajala na grudima. Zatim bi upalio što veću baklju, u zavisnosti od toga kakva je sredstva i ogrev imao na raspolaganju, izašao bi pred skrovište i samo stajao braneći se od napada vatrom i mačem. Nekada bi tako stajao satima. Larč je vrlo malo spavao.

A više od toga nije ni jeo.

„Biće ti muka ako budeš nastavio toliko da jedeš,“ rekao je Imiker Larču tokom jedne oskudne večere, kada su pred sobom imali samo malo žilavog vučjeg mesa i vode.

Larč je istog trenutka prestao da žvaće, jer bi mu zbog mučnine bilo teže da odbrani dečaka. Prepustio mu je najveći deo svog obroka. „Hvala na upozorenju, sine."

Jedno vreme su jeli u tišini, a Imiker je proždrljivo gutao Larčovu porciju. „Šta bi bilo kada bismo krenuh naviše u planine i prešli na drugu stranu?“, upitao je Imiker.

Larč je pogledao u dečakove oči nejednake boje. „Da li misliš da bi to trebalo da uradimo?"

Imiker je slegnuo svojim nejakim ramenima. „Da li bismo preživeli prelaz?"

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Šta ti misliš?“, upitao je Larč, a onda se trgnuo kada je shvatio šta je pitao. Dete je imalo tek tri godine i ništa nije znalo o prelaženju planina. To je bio očigledan znak da je Larč iscrpljen, to što je tako očajničid vapio za sinovljevim mišljenjem.

„Ne bismo preživeli", odgovorio je oštro Larč. „Nisam čuo da je iko prešao planine i dospeo na istok, bilo ovde, u Estilu ili Nenderu. Ne znam ništa o zemlji koja se prostire izvan sedam kraljevstava, sem bajki istočnog naroda koje pripovedaju o čudovištima boje duge i podzemnim lavirintima."

„Onda ćeš morati da me vratiš niže u brda, oče, i da me sakriješ. Moraš da me zaštitiš."

Larču se maglilo u glavi, um mu je bio premoren, izgladneo je, ali mu je jedno bilo sasvim jasno — njegova odlučnost da sprovede ono što je Imiker rekao.

Sneg je padao dok se Larč spuštao niz strmu padinu. Dečak mu je bio privezan za unutrašnju stranu kaputa. Larču su na leđima visili mač, luk i strele, par ćebadi i smotuljak mesa. Kada se veliki, smeđi jastreb pojavio iznad udaljenog grebena, Larč je umorno posegnuo za lukom. Međutim, ptica je tako brzo nasrnula da mu je u trenutku bila preblizu da je gađa strelom. Larč je posrnuo kako bi se odmakao od stvorenja, i pao, osetivši kako se kliže nizbrdo. Ispružio je ruke ispred sebe ne bi li zaštitio dete čiji su krici nadglašavali ptičje: „Zaštiti me, oče! Moraš me zaštititi, oče!"

Larč je iznenada izgubio tlo pod nogama i počeli su da propadaju u tamu. Lavina, pomislio je Larč zaprepašćeno, dok mu je svaki živac u telu bio usredsređen na to da zaštiti dete prekriveno kaputom. Ramenom je udario u nešto oštro, što mu je odralo kožu, a potom je osetio nešto vlažno i toplo. Bilo je čudno kako su se tako brzo strmoglavili nizbrdo. Pad je bio žestok, vrtoglav, nalik na uspravan, slobodni pad, a samo tren pre nego što se onesvestio, Larč se zapitao da li to možda propadaju kroz planinu, do same utrobe zemlje.

Larč se naglo osvestio i, prestravljen, pomislio samo na jedno: Imiker. Dečakovo telo nije dodirivalo njegovo, dok je remenje kojim je bio privezan za njega visilo sa njegovih grudi. Dečaka nije bilo. Larč je rukama opipao prostor oko sebe, jecajući. Bio je mrkli mrak. Površina na kojoj je ležao bila je tvrda i klizava, kao led. Pomerio se da bi se protegao, i iznenada je vrisnuo,

Mia3570 & avada

crowarez.org

nerazgovetno, od bola koji je osetio u ramenima i glavi. Odjednom mu se i povraćalo. Izborio se sa mučninom i umirio, bespomoćno jecajući i stenjući sinovljevo ime.

„U redu je, oče,“ promolio se Imikerov glas odnekud blizu. „Prestani da plačeš i podigni se."

Larčovo jecanje pretvorilo se u uzdahe oduška.

„Podigni se, oče. Pronjuškao sam okolo. Postoji tunel i njime treba da krenemo."

„Jesi li povređen?"

„Hladno mi je i gladan sam. Ustani."

Kada je Larč pokušao da podigne glavu, jauknuo je i skoro izgubio svest. „Nema svrhe. Bol je isuviše jak."

„Bol nije toliko jak da ne možeš da ustaneš", rekao je Imiker, a kada je Larč ponovo pokušao, video je da je dečak u pravu. Bol je bio razarajući, te je povratio jednom ili dvaput, ali nije bio neizdrživ da ne može da se podigne na kolena i nepovređenu ruku i da otpuza preko ledene površine za sinom.

„Kuda...", jedva je izgovorio, a onda je prestao i da zapitkuje. To je iziskivalo previše napora.

„Pali smo kroz pukotinu u planini,“ rekao je Imiker. „Skliznuli smo. Postoji tunel."

Larč nije razumeo, a napredovanje mu je iziskivalo toliko koncentracije da je prestao uopšte i da pokušava da išta shvati. Put kojim su se kretali bio je klizav i strm. Mesto na koje su se uputili bilo je za nijansu mračnije od mesta odakle su došli. Majušan obris njegovog sina jurio je niz padinu ispred njega.

„Ovde postoji pad,“ rekao je Imiker, ali je Larč toliko usporeno prihvatao ono što mu se govori da je razumevanje stiglo prekasno. Pao je i strmoglavio se sa niske ivice. Dočekao se na povređeno rame i istog trenutka izgubio svest. Kada se probudio, osetio je hladan povetarac i ustajao miris od kojeg ga je zabolela glava. Nalazio se na nekakvom uzanom prostoru, skučenom između dva visoka zida. Pokušao je da pita da li je svojim padom povredio dečaka, ali sve što je uspeo da izusti bio je jauk.

„Kuda sada?“, začuo je Imikerov glas.

Larč nije razumeo šta pod tim misli i ponovo je ispustio jauk.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Imiker je zvučao umorno i nestrpljivo. „Rekao sam ti da je to tunel. Opipao sam zid sa obe strane. Izaberi kojim ćemo putem krenuti, oče. Izvedi me odavde."

Oba puta su bila podjednako mračna, istovetno ustajala, ali je Larč morao da odluči, ako je to bilo ono što je dečak smatrao da treba da uradi. PažIjivo se okrenuo. Glava ga je manje bolela kada bi se okrenuo prema povetarcu nego kada bi mu okrenuo leđa. To mu je i pomoglo da odluči. Krenuće u pravcu odakle je duvalo.

To je i bio razlog zbog kojeg su, nakon četiri dana Larčovog krvarenja, posrtanja i gladovanja, nakon četiri dana tokom kojih ga je Imiker neprestano podsećao na to da se oseća dovoljno dobro da nastavi sa hodanjem, Larč i Imiker iskoračili iz tunela, i to ne u svetlost podnožja monsijskog brda, već u nepoznatu zemlju s druge strane vrhova Monsije. Bila je to istočna zemlja o kojoj nijedan od njih ranije nije čuo, osim u budalastim pričama koje su se pripovedale tokom monsijskih večera — pričama o čudovištima boje duge i podzemnim lavirintima.

Larč se povremeno pitao da nije možda udarac u glavu onog dana kada je propao kroz planinu prouzrokovao nekakvo oštećenje mozga. Što je više vremena provodio u ovoj novoj zemlji, to se više borio protiv magle koja mu je zamućivala um. Ljudi su ovde drugačije govorili, tako da se Larč mučio sa nepoznatim rečima, čudnovatim zvucima. Zavisio je od Imikera koji mu je prevodio. Kako je vreme prolazilo, Imiker je morao sve više da mu objašnjava.

Ova zemlja je bila planinska, olujna i gruba. Zvala se Šumovita dolina. Vrste životinja za koje je Larč znao da postoje u Monsiji, živele su i u Šumovitoj dolini — uobičajene životinje, izgleda i ponašanja koje je Larč razumeo i prepoznavao. Međutim, u Šumoviroj dolini su isto tako živela i raznobojna, neverovatna stvorenja koja su ovdašnji stanovnici nazivali čudovištima. Upravo ih je neobična raznolikost boja činila čudovištima, jer su u svakom drugom, pre svega fizičkom pogledu, ličila na normalne životinje ovog područja. Imala su oblik konja, kornjača, puma, predatora, vilinskih konjica, medveda Šumovite doline, s tim što su bila obojena u nijanse fuksije, tirkiznoplave, bronzane i boje duge. Sivi konj, šarac, u Šumovitoj dolini bio je konj. Konj boje sunca na zalasku predstavljao je čudovišnog konja.

Larč nije razumeo ova čudovišta. Čudovišni miševi, muve, veverice, ribe i vrapci bili su bezopasni, ali ona veća čudovišta, koja su jela ljude, bila su neopisivo opasna, više nego njihovi normalni parnjaci. Žudeli su za ljudskim

Mia3570 & avada

crowarez.org

mesom, a podjednako su bili željni i mesa drugih čudovišta. Činilo se da imaju i nezajažljivu želju za Imikerovim mesom, a čim je dovoljno stasao da povuče tetivu luka, Imiker je naučio da gađa surelom. Larč nije bio sasvim siguran ko ga je tome naučio. Činilo se da Imiker uvek ima nekoga, nekog čoveka ili dečaka, ko ga je čuvao i pomagao mu u svemu i svačemu. To nikada nije bila ista osoba. Oni stari bi volšebno nestajali pre nego što bi Larč i saznao njihova imena, a na njihova mesta bi stalno pristizali novi.

Larč nije bio siguran ni u tome odakle ovi ljudi dolaze. On i Imiker su prvo živeli u maloj kući, potom u većoj, a onda u još većoj, na kamenitoj čistini u predgrađu nekog grada, a neki od Imikerovih pomagača bili su iz grada. Za druge se pak činilo da dolaze iz planinskih pukotina i zemljanih rupa. Ti čudni, bledi podzemni ljudi donosili su Larču lekove. Oni su zacelili njegovo povređeno rame.

Čuo je da postoje jedno ili dva čudovišta ljudskog oblika u Šumovitoj dolini, sa kosom jarkih boja, ali ih on nikada nije video. A to je bilo i najbolje, jer Larč nikada nije mogao da zapamti da li su ljudska čudovišta bila prijateljski raspoložena ili ne, a on se generalno nije mogao odbraniti od čudovišta bilo koje vrste. Bila su isuviše lepa. Njihova lepota je bila tako veličanstvena da svaki put kada bi se Larč suočio sa nekima od njih, licem u lice, um bi mu se ispraznio, a telo zamrzlo, tako da su Imiker i njegovi prijatelji morali da ga brane.

„To je ono što ona rade, oče,“ objašnjavao mu je Imiker po ko zna koji put. „To je deo njihovih čudovišnih moći. Ona te zaposednu svojom lepotom, potom ti preplave um i načine te glupavim. Moraš da naučiš da odbraniš svoj um od njih kao što to ja činim."

Larč nije nimalo sumnjao da je Imiker bio u pravu, ali svejedno nije razumeo. „Kakva užasavajuća pomisao,“ rekao je, „da postoje stvorenja sa moćima koja ti zaposedaju um."

Imiker bi se tada oduševljeno nasmejao i čvrsto zagrlio oca. Međutim, Larč i dalje nije mogao da razume, a Imiker je retko pokazivao svoja osećanja, koja su, iako retka, preplavljivala Larča srećom koja je umanjivala nelagodu njegove zbunjenosti.

U retkim trenucima mentalne bistrine, Larč je bio siguran u činjenicu da je postajao sve gluplji i zaboravniji što je Imiker sve više rastao. Imiker mu je stalno i neprestano objašnjavao nestalne običaje ove zemlje, govorio o vojnim frakcijama koje su je delile, kao i o crnom tržištu koje je cvetalo u podzemnim tunehma koji su je povezivali. Dva lorda Šumovite doline, lord Majdog na severu i lord Gentijan na jugu, pokušavali su da uspostave sopstvena carstva i

Mia3570 & avada

crowarez.org

oduzmu moć kralju ove zemlje. Na dalekom severu nalazila se druga zemlja sačinjena od jezera i planinskih vrhova pod nazivom Pikija.

Larč to nije mogao baš najbolje da shvati. Samo je znao da ovde nije bilo Darovitih. Ovde niko nije imao nameru da Larču otme sina koji je imao oči različite boje.

Oči različite boje. Imiker je bio Daroviti. Larč je ponekad razmišljao o tome, u trenucima kada mu je um bio dovoljno bistar da može da misli. Tada bi se pitao kada će se kod njegovog sina prikazati moć Darovitog.

U najbistrijim trenucima, koji su se pojavljivali samo onda kada bi ga Imiker nakratko ostavljao na miru, Larč bi se pitao da li se to možda već dogodilo.

Imiker je imao zanimacije. Voleo je da se igra sa malim čudovištima. Voleo je da ih čvrsto pritegne i ljušti im kandže, ili jarko obojene krljušti, ili im čupa pramenove kose ili perje. Jednog dana, kada je dečaku bilo deser godina, Larč je nabasao na Imikera koji je zasecao pruge po stomaku jednog zeca boje neba.

Čak i kada je krvario, kada se tresao i kada su mu oči bile razrogačene od straha, zec je bio predivan Larču. Zurio je u stvorenje potpuno zaboravio zašto je tražio Imikera. Kako je tužno bilo videti da neko čisto iz zabave povređuje nešto tako maleno i nemoćno, tako predivno. Zec je počeo da ispušta zvuke, užasne panične krike, a Larč je čuo sebe kako cvili.

Imiker je pogledao u Larča. „To ga ne boli, oče."

Larč se istog trenutka osetio bolje, sada kada je znao da čudovište to ne oseća. Međutim, tada je zec jedva čujno, ali očajnički, zacvileo, pa je Larč bio zbunjen. Pogledao je u sina. Dečak je iznad prestrašenog stvorenja držao bodež sa koga je kapala krv, i smešio se ocu.

Negde duboko u Larčovom umu počeo je da se pojavljuje tračak sumnje. Larč se prisetio zašto je došao da traži Imikera.

„Imam ideju,“ rekao je usporeno Larč, „o prirodi tvoje darovitosti."

Imiker se polako i pažIjivo okrenuo ka Larču. „Stvamo?"

„Rekao si da mi čudovišta zaposedaju um svojom lepotom."

Imiker je spustio nož i nagnuo glavu prema ocu. Bilo je nečeg neobičnog u dečakovom izrazu lica. Neverica, pomislio je Larč, kao i čudan osmeh, kao da ga je sve to zabavljalo. Kao da se dečak igrao neke igre u kojoj je navikao da pobeđuje, a sada je izgubio.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Ponekad mi se čini da upravo ti zaposedaš moj um,“ rekao je Larč, „svojim rečima."

Imiker se nasmešio, a potom i nasmejao. Njegov smeh je Larča načinio toliko srećnim da je i sam počeo da se smeje. Koliko je samo ljubavi imao prema ovom detetu. Ljubav i smeh su izvirali iz njega, a kada je Imiker zakoračio prema njemu, Larč je raširio ruke. Imiker mu je zario bodež u stomak i Larč se strovalio na pod.

Imiker se nagnuo nad ocem. „Bio si divan", rekao je. „Nedostajaće mi tvoja privrženost. Kada bi se sve tako lako kontrolisalo kao što je bilo lako zaposednuti tebe. Kada bi svi bili tako glupi kao što si oče."

Čudan je bio osećaj umirati. Hladan i vrtoglav, nalik na pad kroz monsijske planine. Međutim, Larč je sada znao da ne propada kroz monsijske planine. Sada kada je umirao, znao je vrlo jasno, po prvi put u poslednjih nekoliko godina, gde se nalazi i šta se dešava. Njegova poslednja misao bila je ta da sinu nije dozvolio da ga tako lako zamađija rečima zbog nedostatka pameti, već zbog ogromne ljubavi koju je prema njemu osećao. Larča je ljubav sprečila u tome da prepozna Imikerov dar, jer je i pre dečakovog rođenja, onda kada Imiker nije bio ništa više osim pukog obećanja unutar Mikrinog tela, Larč već bio zamađijan.

Petnaest minuta kasnije, Larčovo telo i njegova kuća bili su u plamenu, dok je Imiker jašući ponija krenuo kroz pećine ka severu. Biti u pokretu bilo je pravo olakšanje. U poslednje vreme, i okruženje i susedi bili su mu dosadni i postao je nestrpljiv. Bio je spreman za nešto više.

Odlučio je da ovo novo doba u svom životu obeleži promenom svog glupavog i sentimentalnog imena. Stanovnici ove zemlje na čudan način su izgovarali Larčovo ime, a Imikeru se oduvek svidalo kako ono tada zvuči.

Promenio je ime u Lek.

PROŠLO JE GODINU DANA.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Prvi deo Čudovišta

Mia3570 & avada

crowarez.org

PRVO POGLAVLJE

Vatru nije iznenadilo to što ju je pogodio čovek iz šume. Ono što ju je zaprepastilo jeste to što je sasvim slučajno to učinio.

Strela ju je pogodila pravo u ruku i odbacila na stenu, tako da joj je udarac izbio vazduh iz pluća. Bol je bio previše snažan da bi mogla da ga ignoriše, ali je nekako uspela da sredi um, da ga učini hladnim i oštrim poput jedinstvene zvezde na crnom zimskom nebu. Da je on bio od one hladnokrvne sorte ljudi, odlučan u pogledu onoga što radi, zaštitio bi se od nje, ali Vatra je takvu vrstu retko sretala. Najčešće su ljudi koji su da joj naude bili besni ili arogantni, dovoljno preplašeni od toga da im ne pronađe pukotinu u mentalnoj tvrđavi koja im je štitila misli — i prodre u njih.

U um ovog čoveka odmah je pronikla — bio je tako otvoren da joj je skoro poželeo dobrodošticu. Zapitala se da nije kojim slučajem bio nekakav glupan koga je neko unajmio. Posegnula je za nožem koji joj se nalazio u čizmi. Kroz drveće je prvo začula njegove korake, a potom i disanje. Nije bilo vremena za gubljenje, jer će je ponovo gađati čim je ugleda. Ti ne želišda me ubiješ. Ti si promenio mišljenje. Tada je obišao drvo i spazio je svojim plavim očima, razrogačivši ih od iznenađenja i užasa.

„Ne, devojka,“ uzviknuo je.

Vatrine misli su se kovitlale. Zar nije imao nameru da je pogodi? Zar nije znao ko je ona? Da nije imao nameru da ubije Strelca? Uložila je veliki trud da bi zvučala staloženo. „Ko je bio tvoja meta?"

„Ne, ko,“ rekao je. „Već, šta. Ogrtač ti je od smeđeg krzna. Obučena si u smeđu boju. NeraspoznatIjiva si, devojko,“ izgovorio je u naletu razdraženosti. Odmarširao je prema njoj i odmerio strelu koja joj je bila zabodena u gornji deo ruke, u krv koja joj je natopila ogrtač, rukav i maramu na glavi. „Čovek bi pomislio da si izgarala od želje da te pogodi lovac.“

Tačnije, lovokradica, s obzirom na to da je Strelac zabranio lov u ovim šumama u ovo doba dana, kako bi Vatra mogla da prođe ovuda tako obučena. Osim toga, nikada pre nije videla ovako niskog, plavokosog i svetlookog čoveka. Dobro. Ako nije bio samo lovokradica, već lovokradica koji je slučajno pogodio Vatru tokom nezakonitog lova, tada sigurno ne bi želeo da se suoči sa Strelčevim čuvenim gnevom. Ali upravo to je ono što će ona morati da ga ubedi da poželi. Gubila je krv i počelo je polako da joj se vrti u glavi. Biće joj neophodna njegova pomoć da je otprati do kuće.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Sada ću morati da te ubijem,“ rekao je utučeno. A tada, pre nego što se uopšte i osvrnula na njegovu krajnje neobičnu izjavu, on reče: „Čekaj. Ko si ti? Reci mi da nisi ona.“

„Da nisam ko?“, blefirala je, ponovo posegnuvši za njegovim umom koji je i dalje bio čudnovato prazan, kao da su mu namere lebdele izgubljene u magli.

„Kosa ti je prekrivena, rekao je. „Tvoje oči, tvoje lice — oh, bože pomozi.“ Ustuknuo je od nje. „Tvoje oči su tako zelene. Ja sam mrtav čovek.“

On je bio čudne sorte, sa svom tom pričom o tome kako treba da je ubije, kako će umreti, i njegovim plutajućim mozgom, a sada se činio spremnim za napad, koji Vatra nije smela da dopusti. Posegnula je za njegovim mislima i izmenila ih. Ne mislišda su moje oči, kao ni moje lice, čudnovati.

Čovek je žmirkao gledajući je zbunjeno.

Što me više gledaš, to sve više u meni vidiš običnu devojku. U šumi si nabasao na povređenu običnu devojku koju sada moraš da spaseš. Moraš da me odvedeš lordu Strelcu.

Sada je Vatra naletela na blagi otpor u vidu čovekovog straha. Jače se ustremila na njegov um i nasmešila mu se najzanosnijim osmehom koji je iz sebe mogla da iznedri dok se borila sa bolom i umirala od gubitka krvi. Lord Strelac će te nagraditi i zaštititi, počastiti kao junaka.

Nije bilo oldevanja. Skinuo joj je tobolac i torbu za violinu sa leda i zabacio ih preko ramena i svog tobolca. Uzeo je oba luka jednom rukom i njenu desnu, neozleđenu ruku prebacio sebi iza vrata. „Hajdete, gospođice,“ rekao je. Jednim delom puta ju je vodio, a jednim delom i nosio kroz drveće prema Strelčevom utvrđenju.

On poznaje put, umorno je pomislila, a onda je odagnala misao. Nije bilo važno ko je on, niti odalde je došao. Bilo je važno samo da ostane budna i prisutna u njegovom umu sve dok je ne odvede kući i dok ga Strelčevi ljudi ne uhvate. Načuljila je oči, uši i um zbog čudovišta, jer njena marama, kao ni mentalni štit, neće je zaštititi od njih ako nanjuše krv.

Barem je mogla da računa na to da će ovaj lovokradica uraditi sve što treba.

Strelac je dovukao čudovišnog jastreba kada suVatra i lovokradica posrćući izašli iz šume. Divan pogled koji je sa gornje platforme sezao u daljinu, a kojem Vatra nije mogla da se divi s obzirom na stanje u kojem je bila, nagnao je lovokradicu da nešto promrmlja sebi u bradu, u smislu podesnosti nadimka

Mia3570 & avada

crowarez.org

mlađanog lorda. Čudovište je porinulo sa neba i stuštilo se na puteljak koji je vodio do vrata. Njegova boja je bila blistavo narandžastozlatna, kao suncokret.

Visok i dostojanstven, Strelac je stajao na kamenoj platformi očiju uprtih ka nebu, u ruci opušteno pridržavajući dugačak luk. Posegnuo je za tobolcem na leđima, zategao strelu i odapeo je iznad krošnji. Tada ih je ugledao, čoveka koji ju je vukao iz šume svu krvavu. Okrenuo se smesta i potrčao nazad u kuću, a čak odande, sa te razdaljine i uprkos kamenim zidovima koji su ih delili, Vatra je mogla da ga čuje kako viče. Odaslala je reči i osećanja u njegov um, ne misli koje su mu kontrolisale um, već samo poruku. Ne brini. Uhvati ga i razoružaj, ali ga nemoj povrediti. Molim te, dodala je, mada teško da je to Strelcu nešto značilo. On je dobar čovek i morala sam da ga prevarim.

Strelac je izleteo kroz veliku kapiju zajedno sa svojim kapetanom Palom, isceliteljem i jednim od petorice pripadnika njegove lične garde. Preskočio je jastreba i potrčao ka Vatri. „Pronašao sam je u šumi", zakukao je lovokradica. „Pronašao sam je. Spasao sam joj život."

Čim su stražari dohvatili lovokradicu, Vatra je oslobodila njegov um. Odušak koji joj je co donelo oslabio joj je kolena i ona se stropoštala na Strelca.

„Vatro,“ izgovorio je njen prijatelj. „Vatro. Jesi li dobro? Da li si još negde povređena?"

Nije mogla da stoji. Strelac ju je prihvatio i nežno spustio na zemlju. Tupo je zavrtela glavom. „Nisam."

„Pusti je da sedne,“ rekao je iscelitelj. „Neka legne. Moram da zaustavim krvarenje."

Strelac je podivijao od brige. „Hoće li joj biti dobro?"

„Sasvim sigurno,“ rekao je odsečno iscelitelj, „ako mi se budeš sklonio s puta i dozvolio da joj zaustavim krvarenje, moj lorde."

Strelac je ispustio hrapav uzdah i poljubio Vatru u čelo. Odmakao je svoje telo od njenog i čučnuo oslonjen na pete, naizmenično stežući i puštajući pesnice. Tada je pogledao u lovokradicu kojeg je pridržavala njegova straža. Vatra je zabrinuto pomislila na Strelca. Ukoliko se njegova briga uskoro ne primiri, znala je da će se pretvoriti u bes.

„Dobar čovek koji svakako mora biti uhvaćen,“ zašištao je na lovokradicu ustajući. „Koliko mogu da vidim, strela u njenoj ruci dospela je iz tvog tobolca. Ko si ti i ko te je poslao?"

Lovokradica je jedva primećivao Strelca. Zurio je zapanjeno u Vatru. „Ponovo je predivna,“rekao je. „Ja sam mrtav čovek."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„On te neće ubiti,“ utešno mu je rekla Vatra. „On ne ubija lovokradice, a pored toga, ti si me spasao."

„Ako si je ti pogodio, ubiću te sa velikim zadovoljstvom", rekao je Strelac.

„Nema značaja šta god da uradiš", odgovorio je lovokradica.

Strelac je zurio u čoveka. „Ako ti je namera bila da je spaseš, zašto joj nisi izvadio strelu i povio joj ranu pre nego što si je dovukao preko pola sveta?"

„Strelče,“ izgovorila je Vatra, a potom zastala prigušujući vrisak pošto joj je iscelitelj iscepao krvavi rukav. „On je bio pod mojom kontrolom, a ja nisam ni pomislila na vađenje strele. Ostavi ga na miru."

Strelac se okomio na nju. „A zašto nisi razmišljala o tome? Gde ti je bila pamet?"

„Lorde Strelče", ispitivački mu se obratio iscelitelj. „Nema svrhe vikati na ljude koji od krvarenja samo što nisu izgubili svest. Bolje budite od koristi. Da li biste bili tako ljubazni da je pridržite dok ja pokušam da izvadim strelu, a biće vam bolje da tada gleda u nebo."

Strelac je kleknuo kraj nje i čvrsto je uhvatio za ramena. Izraz na licu mu je bio zaleđen, ali mu je zato glas podrhtavao od osećanja. „Oprosti mi, Vatro." Obratio se i iscelitelju: „Potpuno smo poludeli što ovo radimo napolju. Osetiće krv."

A onda je usledio iznenadni bol, zaslepljujući i veličanstven istovremeno. Vatra je zabacila glavu i pokušala da se otrgne iscelitelju, da se oslobodi Strelčevog moćnog stiska. Marama joj je skliznula sa glave i oslobodila svetlucavu prizmu njene kose: izlazak sunca, makovo zrno, bakar, fuksija, plamen. Crvena boja jarkija od krvi koju je upijao puteljak.

Večerala je u svojoj kamenoj kući koja se nalazila tik pored Strelčeve i pod zaštitom njegove garde. Ustreljenog čudovišnogjastreba poslao je u njenu kuhinju. Strelac je bio jedan od retkih ljudi koji su se ponašali tako da ne mora da se stidi zato što uživa u ukusu mesa čudovišta.

Jela je u krevetu, a on je sedeo kraj nje. Seckao joj je meso i hrabrio je. Bolelo ju je dok je jela, svaki pokret joj je bio mučan.

Lovokradica je bio zatočen u jednom od spoljašnjih kaveza za čudovišta. Vatrin otac, lord Kansrel, naredio je da se on izgradi u brdu iza kuće. „Nadam se da će sevati i grmeti,“ rekao je Strelac. „Zdušno se nadam poplavi. Voleo bih da se zemlja pod nogama tvog lovokradice otvori i proguta ga."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Nije obraćala pažnju na njega. Znala je da je to bio samo trenutak žestoke razjarenosti.

„Video sam Donala u tvom hodniku,“ rekao je, „kako se šunja sa hrpom ćebadi i jastuka. Ti si naložila da se tvom ubici namesti postelja tamo napolju, zar ne? Averovatno si naredila i da ga nahrane ovim što i sama jedeš?"

„On nije ubica, već samo lovokradica kojem vid baš i nije jača strana."

„Ti u to veruješ manje nego ja."

„Dobro, ali ja zaista verujem da je pomislio da sam srna kada me je gađao."

Strelac se zavalio i prekrstio ruke. „Možda. Razgovaraćemo sutra ponovo sa njim. Čućemo njegovu verziju onoga što se dogodilo."

„Ja radije ne bih učestvovala u tome."

„Najradije to ne bih tražio od tebe, mila, ali moram da znam ko je taj čovek i ko ga je poslao. On je drugi stranac viđen na mojoj zemlji u poslednje dve nedelje."

Vatra se zavalila, zatvorila oči i naterala svoju vilicu da žvaće. Svi su bili stranci. Neznanci su pristizali iz stena, sa brda i bilo je nemoguće saznati svačiju istinu. Ona nije želela da zna — niti je htela da koristi svoje moći da bi saznala. Jedno je bilo zagospodariti nečijim umom kako bi se sprečila sopstvena smrt, a nešto sasvim drugo kada nekome drugom kradete najličnije tajne.

Kada se ponovo okrenula ka Strelcu, nemo ju je posmatrao. Platinasta kosa i dubokokestenjaste oči, ponosna usta — to su bile njegove poznate osobine koje je znala još dok je bila mala, a on bio dečak koji je uvek nosio luk njegove visine. Ona je bila ta koja ga je prva prozvala Strelac, umesto Arklin kako se zvao, dok ju je učio da gađa. A sada, kada mu je posmatrala lice, lice odraslog muškarca odgovornog za sevemu zemlju, njen novac, njene posede, narod, razumela je njegov nemir. Ovo nije bilo vreme mira u Šumovitoj dolini. U Kraljevom Gradu, mladom kralju Nešu se očajnički klimao presto dok su pobunjenici, kao što su bili lord Majdog na severu i lord Gentijan na jugu, prikupljali vojsku i mozgali kako da ga svrgnu sa prestola.

Pretio je rat. Planine i močvare vrvele su od špijuna, lopova i drugih protuva. Pojava stranaca uvek je unosila nemir među narod.

Strelčev glas bio je blag. „Nećeš moći da izlaziš sama sve dok ponovo ne budeš mogla da gađaš. Jastrebi su se otrgli kontroli. Žao mi je, Vatro."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je progutala pljuvačku. Pokušavala je da ne razmišlja o toj mučnoj situaciji. „Nije važno. Ionako ne mogu da sviram violinu, kao ni harfu, ni sviralu, nijedan instrument. Nema potrebe da izlazim iz kuče."

„Obavestićemo tvoje učenike." Uzdahnuo je i protrljao vrat. „Videću koga ću angažovati da te zameni u njihovom podučavanju. Sve dok se ne izlečiš nećemo moći da koristimo tvoju sposobnost čitanja umova i bićemo primorani da verujemo susedima." Poverenje u druge nije se baš podrazumevalo u tim vremenima, čak ni među dugogodišnjim susedima, i jedna od Vatrinih dužnosti tokom časova muzike koje je davala bila je da drži oči širom otvorene i uši načuljene. Povremeno bi nešto i saznala — neku informaciju, načula nečiji razgovor, dobila osećaj da nešto nije u redu — što je bilo od velike pomoći Strelcu i njegovom ocu Brokeru, koji su bili verni saveznici kralja.

Inače, Vatri je život bez muzike, koja joj je pružala utehu, delovao kao večnost. Ponovo je zarvorila oči i usporeno disala. Ovo su za nju oduvek bile najgore povrede, one zbog kojih nije mogla da svira violinu. U sebi je pevušila pesmu koju su oboje znali, onu o severnim predelima Šumovite doline, pesmu koju joj je Strelčev otac uvek svirao kada bi sedeli zajedno.

Strelac je uzeo njenu zdravu ruku i poljubio je. Celivao je njene prste, ručni zglob. Usnama je prešao preko njene podlaktice.

Prestala je da pevuši. Otvorila je kapke i pogledala u njegove nestašne i kestenjaste oči koje su joj se smešile.

Ne misliš ozbiljno, obratila mu se mislima.

Dodirnuo joj je kosu koja se sijala naspram ćebadi. „Izgledaš nesrećno."

Strelče. Boli me svaki pokret koji napravim.

„Ne moraš da se pomeraš. Ja mogu da odagnam tvoj bol."

Nasmešila se uprkos svemu i naglas rekla: „Svakako. Ali isto to mogu da postignem i spavanjem. Idi kući, Strelče. Sigurna sam da možeš da pronadeš neku drugu kojoj ćeš odagnati bol.“

„Baš si bezosećajna,“ zadirkivao ju je, „iako znaš koliko sam bio zabrinut za tebe danas."

Znala je koliko je bio zabrinut. Samo je sumnjala da mu je zabrinutost promenila prirodu.

Naravno, kada je otišao, nije mogla da zaspi. Pokušala je, ali su je noćne more svako malo budile. Noćne more su joj bile najgore u danima kada bi vreme provodila u kavezima, jer je upravo na tom mestu umro njen otac.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Kansrel, njen fascinantni čudovišni otac. Čudovišta Šumovite doline su, naravno, poticala od čudovišta. Čudovište je moglo da se pari sa nečudovištem svoje vrste — njena majka nije bila čudovište — ali je potomstvo uvek bilo čudovišno. Kansrel je nekada posedovao svetlucavu, sedu kosu sa primesama plave, i duboke, tamnoplave oči. Njegovo telo i lice oduzimali su dah. Glatko i divno izvajano, nalik kristalu koji reflektuje sverlost, sijajući nečim nedokučivim, nečim što sva čudovišta poseduju. On je bio najzgodniji od svih ljudi, se Vatri barem tako činilo. Bio je uspešniji u kontrolisanju ljudskih umova od nje. Imao je mnogo više iskustva.

Vatra je ležala u krevetu pokušavajući da se izbori sa ovom snenom uspomenom. Ričući čudovišni leopard boje ponoćnog neba, sa zlatnim tačkicama, usmrtio je njenog oca. Miris očeve krvi, njegove predivne oči pune neverice, počivali su u njoj. Umirao je.

Sada je poželela da nije poslala Strelca kući. Strelac je razumeo njene noćne more, a bio je podjednako živ i strastven. Trebalo joj je njegovo društvo i njegova živahnost.

Hvatao ju je sve veći nemir u krevetu, a onda je uradila nešto zbog čega bi Strelac pozeleneo od besa. Odgegala se do ormana i polako i bolno obukla kaput i pantalone, tamnobraon i crne boje kako bi se stopila sa mrakom. Pokušaj da pokupi kosu skoro da ju je vratio u krevet, budući da su joj za to trebale obe ruke, a podizanje leve predstavljalo je pravu agoniju. Nekako joj je pošlo za rukom da to uradi, a u jednom trenutku je morala da upotrebi i ogledalo kako bi se uverila da joj pozadi ne štrči nijedan pramen. Obično je izbegavala da se služi ogledalima. Bilo ju je stid kada bi ostala bez daha od pogleda na samu sebe.

Zadenula je nož u opasač i podigla koplje, ne obazirući se uopšte na sopstveni razum koji ju je prizivao pameti, pevušio, vrištao joj da večeras nije sposobna da se zaštiti ni od bodljikavog praseta, a kamoli od čudovišnog jastreba ili vuka.

Ono što je sledeće uradila bilo je najteže od svega, pogotovo što je trenutno mogla da se služi samo jednom rukom. Morala je da se iskrade iz sopstvene kuće i spusti niz drvo ispred prozora, jer je Strelčeva garda stajala na svim vratima, a nikada joj ne bi dozvolili da ovako povređena luta brdima, i to sama. Jedino ako ne iskoristi svoju moć da kontroliše njihov um, a to neće učiniti. Strelčevi stražari su joj verovali.

Upravo je Strelac primetio koliko je to drevno drvo bilo uz samu kuću, kako ju je grlilo i kako je bilo lako popeti se uz njega u mraku, i to pre dve

Mia3570 & avada

crowarez.org

godine kada je Kansrel još bio živ, a Strelac imao osamnaest i Vatra petnaest godina. Njihov odnos se razvijao na način o kojem Kansrelova straža baš i nije morala da zna pojedinosti. Taj način je za nju bio neočekivan, a istovremeno dopadljiv. Svakako je doprinosio njenoj oskudnoj listi stvari koje su joj značile i činile je srećnom. Ono što Strelac, međutim, nije znao jeste da je Vatra počela da koristi to drvo za tajne izlaske skoro odmah nakon što ga je Strelac otkrio, u prvi mah da izbegne Kansrelove ljude, a potom, nakon Kansrelove smrti, da izbegne i samog Strelca. Nije to činila da bi pravila gluposti ili činila nešto nedozvoljeno, već da bi noću šetala sama, bez ičijeg znanja.

Izbacila je koplje kroz prozor. A potom je usledilo teško iskušenje, puno psovki, cepanja odeće i lomljenja noktiju. Kada se našla na čvrstom, znojeći se, drhteći i shvatajući u potpunosti kako je ovo bila isuviše glupa zamisao, iskoristila je koplje kao štap pomoću kog se hramajući udaljila od kuće. Nije imala nameru da ode daleko, samo da se odgega izvan drveća kako bi mogla da vidi zvezde. Uz njih je lakše podnosila samoću. O njima je razmišljala kao o divnim stvorenjima, gorućim, a istovremeno hladnim. Svaka od njih usamljena, turobna i tiha, kao ona.

Večeras su se zvezde jasno ocrtavale i savršeno pristajale noćnom nebu.

Stajala je na kamenitom obronku iznad Kansrelovih čudovišnih kaveza i kupala se u svetlosti zvezda pokušavajući da upije u sebe njihov muk. Duboko dišući, trljala je mesto na kuku na kojem je već mesecima imala ožiljak od strele koji ju je i dalje povremeno žigao. Uvek je bilo i tragova novih rana, a stare su povremeno volele da ožive i da zabole.

Nikada pre joj se nije dogodilo da bude povređena slučajno. Bilo joj je teško da spozna prirodu ovog napada, skoro da joj se činio smešnim. Na podlaktici jedne ruke imala je ožiljak od bodeža, a na stomaku još jedan. Godinama već na leđima ima udubljenje od strele. To je bilo nešto što se s vremena na vreme događalo. Na svakog miroljubivog čoveka dolazio je bar jedan koji je želeo da joj naudi, čak i da je ubije, jer je ona za njega predstavljala predivno stvorenje koje nije mogao da ima, ili je taj neko možda prezirao njenog oca. Na svaki uspešan napad na nju koji joj je ostavio ožiljke dolazilo je pet ili šest drugih napada koje bi uspela blagovremeno da spreči.

Otisci zuba na jednom ručnom zglobu — od čudovišnog vuka. Ožiljci od kandži na jednom ramenu — uspomena od čudovišnog jastreba. Bilo je tu i drugih ožiljaka, takođe, malih, skoro nevidljivih. Baš tog jutra u gradu, osetila je na svom telu užareni pogled jednog muškarca, kao i pogled njegove žene koji je goreo od ljubomore i mržnje. Ili sram koji je osećala svakog meseca zato

Mia3570 & avada

crowarez.org

što joj je bio neophodan čuvar tokom mesečnog krvarenja, kako bi je zaštitio od čudovišta koja su mogla da nanjuše njenu žensku krv.

„Ne treba da se stidiš zbog pažnje koju izazivaš kod drugih", govorio joj je Kansrel. „To bi trebalo da ti godi. Zar ne osećaš radost zbog toga što privlačiš svačiju i svakojaku pažnju samim tim što postojiš?" Kansrel tako nešto nikada nije smatrao ponižavajućim. On je držao čudovišne predatore kao kućne ljubimce — srebrnastog jastreba, purpurnoljubičastu pumu, zelenkastozlatnog medveda i tamnoplavog leoparda sa zlatnim tufnama. Namerno ih je izgladnjivao i šetao po njihovim kavezima, nožem zasecajući sopstvenu kožu i puštajući krv da kaplje. Jedna od najomiljenijih stvari bila mu je da njegova čudovišta vrište, riču i grebu zubima o metalne šipke, podivljala od želje za njegovim čudovišnim telom.

Nije mogla ni da zamisli da se tako oseća, i to bez straha, stida.

Vazduh je postajao vlažan i hladan, a mir i spokoj su joj ove noći delovali nedostižno.

Polako je krenula nazad ka drvetu. Pokušala je da se uhvati za njega i da se uspenje, ali joj nije trebalo mnogo pa da, grebući njegovu koru, shvati da nikako nije mogla da se domogne svoje sobe na isti način na koji je iz nje izašla.

Oslonjena o drvo, bolna i umorna, Vatra je proklinjala sopstvenu glupost. Sada je pred sobom imala dve mogućnosti, a nijedna nije bila prihvatijiva. Morala je ili da se preda u ruke stražaru na njenim ulaznim vratima i da sutradan uđe u raspravu o sopstvenim pravima sa Strelcem, ili da prodre u um jednog od stražara i izigra njegove misli.

Prethodno je pailjivo pogledala oko sebe da vidi ko joj je od njih najbliži. Um lovokradice koji je spavao u svom kavezu bubnjao je u njenom. Oko njene kuće stražarilo je nekoliko ljudi čije je umove prepoznala. Na bočnom ulazu nalazio se stariji muškarac po imenu Krel, koji joj je na neki način predstavljao prijatelja — ili je to mogao da postane da nije pokazivao koliko mu se dopada. Bio je muzičar, talentovan kao i ona, samo iskusniji, tako da su ponekad svirali zajedno, Vatra na svojoj violini, a Krel na fruli ili zviždaljci. Krel je bio isuviše ubeđen u njenu savršenost da bi ikada posumnjao u nju. On je bio laka meta.

Vatra je uzdahnula. Strelac je bio bolji prijatelj kada nije morao da zna svaki detalj njenog života i uma. Moraće tome da pribegne.

Odšunjala se do kuće i ušunjala među drveće kraj bočnih vrata. Osećaj da čudovište poseže i prodire kroz kapije nečijeg uma bio je suptilan. Snažna i

Mia3570 & avada

crowarez.org

iskusna osoba mogla je da nauči da prepozna ušunjavanje i da istog trenutka bučno zatvori kapije svojih misli. Te večeri, Krelov um je bio usredsređen na prolaznike, ali ne i na ovu vrstu prodora. Um mu je bio otvoren i ophrvan dosadom kada se ušunjala u njega. Osetio je nekakvu promenu i usredsredio se, zaprepašćen, ali je ona brzo radila na tome da mu skrene pažnju. Čuo si nešto. Eno, čuješ li ponovo? Povcii blizu prednje strane kuće. Odmakni se od vrata i idi da proveriš o čemu se radi.

Bez oklevanja se udaljio od ulaza i okrenuo joj leđa. Išunjala se iz drveća i krenula ka vratima.

Ne čuješ ništa iza sebe, samo ispred. Vrata iza tebe su zatvorena.

Uopšte se nije okrenuo da proveri, ni u jednom trenutku ne posumnjavši u misli koje mu je smestila u um. Otvorila je vrata iza njega, skliznula unutra i zatvorila ih. Potom se na trenutak naslonila na zid hodnika, čudno neraspoložena zbog toga što je sve prošlo tako glatko. Smatrala je da nije pravedno tako olako pretvarati čoveka u budalu.

Zgadivši se sama sebi zbog onoga što je upravo učinila, krenula je stepenicama ka svojoj sobi. U glavi joj je odzvanjala određena pesma, ponavljajući se iznova i iznova, ali nije mogla da shvati zašto se to dešava. Bila je to žalopojka koja se u Šumovitoj dolini peva na sahranama onih koji su olako proćerdali svoje živote.

Pretpostavila je da je ta pesma stigla u njen um zajedno sa mislima o ocu. Nikada mu je nije pevala niti svirala na svojoj violini. Nakon njegove smrti bila je previše ophrvana žalošću i smetenošću da bilo šta svira. U njegovu čast je zapaljena vatra, ali ona nije otišla da je vidi.

Violinu je dobila na poklon od Kansrela. To je bio jedan od njegovih čudnih načina da iskaže ljubaznost, jer on nikada nije imao strpljenja za njenu muziku. Sada je Vatra bila sama, jedino ljudsko čudovište preostalo u Šumovitoj dolini, a violina je bila jedna od retkih radosnih stvari po koj ima je pamtila oca.

Ona ju je činila srećnom.

Ona je, naime, pretpostavljala da je uspomena na njega u njoj izazivala neku vrstu prijatnosti, barem u pojedinim trenucima. Ali ta činjenica nije menjala stvarnost. Na ovaj ili onaj način, sve što je u Šumovitoj dolini krenulo po zlu moglo je da se pripiše Kansrelu.

To nije bila misao koja bi joj donela mir. Međutim, ophrvana umorom, duboko je zaspala dok je žalopojka Šumovite doline odzvanjala u pozadini njenih snova.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DRUGO POGLAVLJE

Vatra se probudila s bolom, a onda je postala svesna neobične uzrujanosti u kući. Stražari su se užurbano muvali po prizemlju, a i Strelac je bio sa njima.

Kada je jedna od služavki prošla kraj njenih vrata, Vatra je dodirnula njen um, pozivajući je. Devojka je poslušno ušla u sobu. Nije gledala u Vatru, već joj je pogled bio prikovan za pajalicu u njenoj ruci. Ako ništa drugo, barem je došla. Drugi su se raštrkali praveći se da je ne čuju.

Rekla je uzdržano: „Da, gospo?"

„Sofi, zašto ima onoliko muškaraca u prizemlju?"

„Lovokradica je jutros pronađen mrtav u kavezu, gospo,“ odgovorila je Sofi. „Sa strelom probodenom kroz grlo."

Sofi se okrenula u mestu i izašla, zalupivši za sobom vrata. Vatra je ostala da leži utučena.

Nije mogla da se oslobodi osećaja da je na neki način i ona sama bila odgovorna za tu tragediju, samim tim što je njen izgled lovokradicu podsetio na srnu.

Odenula se i sišla u prizemlje kod svog nadzornika Donala, sedokosog i tvrdoglavog čoveka koji je služi još od njenog rođenja. Podižući sedu obrvu, Donal ju je pogledao i nakrivio glavu u pravcu sporedne terase. „Mislim da ga baš i nije mnogo briga koga gađa", rekao je.

Vatra je znala da misli na Strelca, čiju je ogorčenost mogla da oseti s druge strane zida. Bez obzira na oštar jezik i teške reči koje je umeo da izgovori, Strelac nije voleo da ljudi o kojima brine umiru.

„Pomozi mi da pokrijem kosu, hoćeš li, Donale?“

Trenutak kasnije, kose umotane u braon maramu, Vatra je otišla kod Strelca da sa njim podeli tugu. Vazduh na terasi bio je vlažan i mirisao je na predstojeću kišu. Strelac je nosio dugačak, smeđi kaput. Sve u vezi s njim bilo je grubo — luk u njegovoj ruci i strele na njegovim leđima, njegovi burni i nervozni pokreti, izraz lica dok je zurio preko brda. Naslonila se na ogradu kraj njega.

„Trebalo je to da predvidim“, rekao je i ne pogledavši je. „On nam je vrlo dobro rekao da će se to dogoditi.“

„Ništa nisi mogao da uradiš da bi to sprečio. Straža ti je ionako raštrkana.“

„Mogao sam da ga zatvorim unutra.“

Mia3570 & avada

crowarez.org

„A koliko bi to zahtevalo stražara? Živimo u kamenim kućama, Strelče, ne u palatama, i nemamo tamnice.“

Odmahnuo je rukom kroz vazduh. „Mi smo svi ludi, znaš li to? Ludi što uopšte mislimo da ovde možemo da živimo, tako daleko od Kraljevog Grada, i da zaštitimo sebe od Pikijanaca, pljačkaša i špijuna buntovnih lordova.“

„On niti je izgledao niti je govorio kao Pikijanac,“ rekla mu je. „On je bio odavde, iz Šumske doline, odakle smo i mi. A bio je čist, uredan i civilizovan, ni nalik bilo kom pljačkašu kakve smo imali prilike da vidimo.“

Pikijanci su bili izbeglice iz zemlje koja se nalazila iznad Šumske doline i istina je da su povremeno prelazili granicu i krali debla, pa čak i radnike sa severa Šumovite doline. Međutim, muškarci iz Pikije su obično bili krupniji i svetlije kože od njihovih suseda iz Šumske doline — u svakom slučaju ni nalik prilično niskom i tamnoputom, plavookom lovokradici. Osim toga, Pikijanci su govorili drugačijim jezikom, iz grla.

„Pa,“ rekao je Strelac, ne dozvolivši joj da ga uteši, „onda je bio špijun. Špijuni lorda Majdoga i lorda Gentijana švrljaju svuda po kraljevstvu, špijuniraju kralja, princa, špijuniraju i jedni druge špijuniraju nas, koliko nam je poznato,“ dodao je mrzovoljno. „Zar ti nikada nije palo na pamet da neprijatelji kralja Neša i princa Brigana možda imaju nameru da te kidnapuju i iskoriste kao sredstvo za svrgavanje kraljevske porodice?“

„Ti misliš da je svima na pameti da mene ukradu,“ rekla je blago Vatra. „Da me kojim slučajem i tvoj rođeni otac sveže i proda čudovišnom zoološkom vrtu kao kakvu zamenu, tvrdio bi da si u njega sumnjao sve vreme.“

Na to je nešto nepovezano promrmljao. „Trebalo bi da sumnjaš u svoje prijatelje, u bilo koga drugog sem u mene i Brokera. I trebalo bi da imaš stražara kraj sebe svaki put kada iskoračiš iz sobe, i trebalo bi da brže manipulišeš ljudima s kojima se susrećeš. Tada bih imao manje razloga za brigu.“

Ovo su bile njegove opštepoznate teze i već je unapred znao njene odgovore. Nije obraćala pažnju na njega. „Naš lovokradica nije bio špijun lorda Majdoga, niti lorda Gentijana“, rekla je smireno.

„Majdog je za sebe stvorio pravu vojsku na severoistoku. Ako odluči da 'pozajmi’ središnji deo naše zemlje da bi ga iskoristio kao uporište u ratu protiv kralja, mi nećemo moći da ga zaustavimo.“

„Strelče, budi razuman. Kraljeva vojska nas neće ostaviti na cedilu. U svakom slučaju, lovokradicu ovde nije poslao buntovni lord jer je lovokradica

Mia3570 & avada

crowarez.org

bio isuviše ograničenog uma. Takvog izviđača Majdog nikada ne bi unajmio, a čak i da Gentijanu fali Majdogove inteligencije, ni on nije tolika budala da pošalje šupljoglavog čoveka u špijunažu.“

„U redu,“ rekao je Strelac ogorčeno, „onda se vraćam na svoju teoriju da to sve ima nekakve veze sa tobom. Onog trena kad te je prepoznao, samo je bulaznio o tome da je mrtav čovek, a očigledno da je bio dobro informisan u tom pogledu. Hoćeš li, molim te, to da mi objasniš? Ko je bio taj čovek i zašto je, zaboga, on sada mrtav?"

On je mrtav zato što me je povredio, pomislila je Vatra, možda zato što sam ga videla i razgovarala sa njim. Nema nikakve logike u tome, ali bi to moglo da prođe kao crni humor da je Strelac uopšte bio raspoložen za šalu. Lovokradičin ubica je bio neko ko je možda nameravao da ubije i Strelca, jer ni Strelac nije voleo da ljudi povređuju Vatru ili se upoznaju sa njom.

„A pored svega, pogođen je odličnim hicem,“ rekla je naglas.

I dalje je zurio u daljinu, kao da je očekivao da ubica iskoči iza neke stene i zamaše. „Hmm?"

„Dobro ćeš se pomučiti oko rešavanja ovog ubistva, Strelče. Taj neko je morao da gađa kroz rešetke spoljašnje ograde i rešetke lovokradičinog kaveza, zar ne? Mora da je dobar strelac."

Divljenje prema nekom drugom strelcu kao da ga je malo oraspoložilo. „I više od toga. Dubina rane i ugao pogotka ukazuju na to da je gađao iz daljine, iz onog drveća, tamo na uzvišenju." Pokazao je na otvoren prostor na koji se Vatra penjala prethodne noći. „Pogodak kroz dva reda rešetki je dovoljno impresivan, i to pravo u čovekovo grlo? Barem možemo biti sigurni da to nije bio nijedan od naših suseda. Nikome od njih to ne bi pošlo za rukom."

„Da li bi ti to mogao da uradiš?"

Ovo pitanje je postavila kako bi mu popravila raspoloženje, jer nije bilo mete koja je za Strelca nedostižna. Pogledao je u nju smešeći se, a potom i zadržao pogled na njoj. I dalje se smeškao. „Baš sam divljak što te toliko dugo nisam pitao kako se osećaš od jutros."

Mišići na njenim leđima bili su kao čvrsto uvezani čvorovi konopca, a zavijena ruka ju je bolela. Čitavo njeno telo plaćalo je danak jučerašnje povrede. „Dobro sam."

„Da Ii ti je dovoljno toplo? Uzmi moj kaput."

Neko vreme su samo sedeli na stepenicama terase. Vatra je bila ogrnuta Strelčevim kaputom. Razgovarali su o Strelčevim planovima da izore zemlju u

Mia3570 & avada

crowarez.org

poljima. Približavalo se vreme za prolećnu setvu, a severna zemlja, kamenita i hladna, oduvek se odupirala svakoj novoj sezoni.

Tu i tamo, Vatra bi osetila čudovišnog jastreba iznad glave. Skrivala je svoj um od njih kako je ne bi prepoznali kao čudovišni plen, što je i bila. Naravno da su u nedostatku čudovišnog plena jeli bilo koje drugo živo biće na koje bi nabasali. Jastreb koji je uočio Vatru i Strelca porinuo je i počeo da kruži, besramno prelećući, fascinantno nedodirljiv, posežući za njihovim umovima i zračeći osećajem gladi koje je bilo krajnje primitivno, ali i nedokučivo umirujuće. Strelac je ustao i gađao ga, a potom i drugog koji se istovetno ponašao. Prvi jastreb je bio ljubičast, boje kao izlazak sunca, a drugi tako svedozut da je podsećao na mesec koji nestaje sa neba.

Kada su se najzad stropoštah na zemlju, Vatra je pomislila da su ova čudovišta i tlo učinila šarenijim. Malo je bilo raznolikosti na severu Šumovite doline u rano proleće — drveće je bilo sivo, a trava koja je virila iz pukotina stena i dalje je bila smeđa od zime. Iskreno rečeno, čak i usred leta severni deo Šumovite doline nije se mogao nazvati raznobojnim, ali se u leto barem ono što je zimi bilo sivo, sa primesama smeđe, preobražavalo u sivo sa mrljama zelenog.

„Ko je uopšte pronašao lovo kradicu?“, upitala jeVatra zabadava.

„Tovat,“ rekao je Strelac. „Jedan od skorašnjih stražara. Nisi ga još upoznala."

„Oh, jesam — onaj mladi sa braonkastonarandžastom kosom koju su ljudi nazivali crvenom. Dopada mi se. On je snažnog duha i sam sebe čuva."

„Ti poznaješ Tovata? I dopada ti se njegova kosa, jel’“, izgovorio je Strelac oštrim i dobro poznatim tonom.

„Strelče, stvarno. Nisam rekla ništa slično tome da mi se dopada njegova kosa. I znam imena i lik svih ljudi koje postavljaš kao stražu u mojoj kući. Reč je samo o pukoj učtivosti."

„Više neću postavljati Tovata u tvoju kuću,“ rekao je tako neljubazno da ju je na trenutak ućutao kako mu i sama ne bi veoma neljubazno prigovorila zbog sumnjičavog — i prilično licemernog − prava na iskazivanje ljubomore. U ovom trenutku baš i nije bila raspoložena za njegovo posesivno ponašanje. Uzdahnuvši, izabrala je reči koje bi zaštitile Tovata.

„Iskreno se nadam da ćeš promeniti mišljenje. On je jedan od nekolicine stražara koji me poštuju, i telom i umom."

„Udaj se za mene,“ izgovorio je Strelac, „i živi u mojoj kući pa ću te sam i čuvati."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Ovaj uzdah nije mogla da sakrije. „Znaš da to neću uraditi. Volela bih da prestaneš da me prosiš." Krupna kapljica kiše pala joj je na rukav. „Mislim da ću otići u posetu tvom ocu."

Stajala je, skrhana bolom, dopustivši da mu kaput sklizne u krilo. Samo mu je dodirnula rame, nežno. Čak i u onim trenucima kada joj se Strelac nije dopadao, volela ga je.

Čim je ušla u kuću, počela je da pljušti kiša.

Strelčev otac je živeo u Strelčevoj kući. Vatra je upitala stražara koji nije bio Tovat da krene sa njom putem po kiši. Nosila je koplje, ali se u svakom slučaju, bez luka i tobolca osećala golo i nezaštićeno.

Lord Broker je nadgledao Strelčevu oružarnicu, glasno izdajući uputstva jednom krupnom čoveku. Bio je to pomoćnik gradskog kovača, prepoznala ga je Vatra. Kada ju je ugledao, lord Broker nije prestao da urla na čoveka, ali je zato njegov slušalac u potpunosti izgubio interesovanje za ono što je ovaj vikao. Kovač se okrenuo ka Vatri s požudom u očima i šašavim i glupavim osmehom.

Ovaj čovek je poznavao Vatru dovoljno dugo da je umeo sebe da zaštiti od moći njene čudnovate i čudovišne lepote, tako da, ako se sada nije zaštitio, onda nije imao ni nameru to da učini. Imao je pravo da sebi da oduška i da otvori svoj um zarad uživanja u njenim moćima, ali to nije bilo nešto što je ona ohrabrivala kod drugih. Ostavila je maramu na glavi. Odagnala je njegov um i prošla pored njega u sporednu sobu, tako da je ne vidi. Zapravo, to je više bila neka ostava nego soba, mračna, sa policama ispunjenim uljima, sredstvima za čikenje i drevnom, zarđalom opremom koju više niko nije koristio.

Bilo je ponižavajuće povlačiti se u smrdhivu, staru ostavu. Kovač je trebalo da se oseća poniženim, jer je on bio glupan koji je odabrao da se odrekne samokontrole. Šta bi bilo kada bi ona iskoristila to njegovo zurenje i kakve god maštarije da su se rojile u njegovom glupavom umu, i ubedila ga da izyuče nož i sam sebi iskopa oko? To je bilo nešto što je Kansrel obožavao da radi. Kansrel se nikada nije povlačio.

Glasovi muškaraca su utihnuli i kovačev um je potpuno nestao iz oružarnice. Veliki točkovi na stolici lorda Brokera zaškripaše dok se koračao prema njoj. Zaustavio se ispred vrata ostave. „Izađi odatle, dete, otišao je. Glupan. Da čudovišni miš zgrabi obrok tog morona pred njegovim nosom,

Mia3570 & avada

crowarez.org

samo bi se počešao po glavi i zapitao kako to da ne može da se seti kada je pojeo hranu. Hajdemo u moje prostorije. lzgledaš kao da bi trebalo da sedneš."

Strelčeva kuća je bila Brokerov dom pre nego što je on prepustio gazdovanje sinu, a Broker je, inače, koristio invalidska kolica čak i pre Strelčevog rođenja. Kuća je bila organizovana tako da se sve, osim Strelčevih soba i prostorija za sluge, nalazilo na prvom spratu, na dohvatu Brokeru.

Vatra je koračala kraj njega niz mračni kameni hodnik, u koji je siva svetlost sipila kroz visoke prozore. Prošli su pored kuhinje, trpezarije, stepeništa i stražarske sobe. Kuća je bila puna ljudi, sluga i stražara koji su ulazili unutra i spuštali se odozgo. Služavke koje su prošle pored njih pozdravile su Brokera, ali su pažljivo ignorisale Vatru, hladnog i pomno zaštićenog uma. Kao i uvek. Ako je Strelčeve služavke nisu primećivale zato što je bila čudovište i Kansrelova ćerka, onda su je ignorisale jer su bile zaljubljene u Strelca.

Vatra je bila srećna što je mogla da se uvali u mekanu fotelju u biblioteci lorda Brokera i srkne vino iz šolje koju joj je poslužio neprijateljski raspoložen sluga. Broker je svoju stolicu namestio preko puta njene i svojim plavim očima pogledao u njeno lice. „Ostaviću te na miru, dušo", rekao je, „ako poželiš da odspavaš."

„Možda, kasnije."

„Kad si se poslednji put svojski naspavala?"

Broker je bio jedan od retkih ljudi pred kojima joj nije bilo neprijatno da pokaže bol i umor. „Ne mogu da se setim. To nije nešto što mi se često dešava."

„Znaš da postoje lekovi koji mogu da te uspavaju."

„Od njih se osećam smušeno i izgubljeno."

„Samo što sam dovršio ispisivanje istorije vojne strategije Šumovite doline. Možeš je slobodno uzeti. To će te očas posia uspavati, a istovremeno ćeš postati pametnija i nepobediva."

Vatra se nasmešila i nasula sebi još malo gorkog, domaćeg vina. Sumnjala je u to da je Brokerova istorija može uspavati. Sve što je znala o vojsci i ratu naučila je od Brokera, a on nikada nije bio dosadan. Dvadeset i nešto godina ranije, u zenitu vladavine starog kralja Naksa, Broker je bio najbriljantniji vojskovođa kojeg je Šumovita dolina ikada imala. Sve do dana kad ga je kralj Naks uhvatio i razmrskao mu noge — ne, nije ih polomio, već smrvio, i to je naizmenično učinito osmoro ljudi pomoću malja — da bi ga

Mia3570 & avada

crowarez.org

potom poslali kući, polumrtvog, njegovoj ženi Alisi, u severnom delu Šumovite doline.

Vatra nije znala kakvu je to strašnu stvar počinio Broker da bi se našlo opravdanja za takav kraljev čin. Nije znao ni Strelac. To se dogodito pre njihovog rođenja, a Broker nikada nije pričao o tome. Povrede su bile samo početak te ujdurme, jer je godinu dve kasnije, kada se Broker oporavio, Naks i dalje bio besan na svog vojskovođu. Odabrao je jednu barabu iz svojih ramnica, prljavog divljaka, i poslao ga na sever da kazni i Brokerovu ženu Alisu. To je razlog zašto su Strelčeve oči kestenjaste i kosa svetla, zašto je zgodan, lep i visok, dok je Broker plavook, tamnokos i prosečnog izgleda. Lord Broker nije bio Strelčev pravi ocac.

Na nekim mestima i u nekim vremenima, Brokerova životna priča bi bila zastrašujuća i neverovatna, ali ne i u Kraljevom Gradu i ne tokom vladavine kralja Naksa, na opšte zadovoljstvo njegovog najbližeg savetnika. Kansrela.

Broker je progovorio, prekinuvši njene grozomorne misli. „Koliko sam razumeo, imala si to retko zadovoljstvo da te pogodi čovek koji nije ni imao nameru da te ustreli,“ rekao je. „Da li tu ima neke razlike?"

Vatra se nasmejala. „Nikada dosad nisam na taj način pogođena, slučajno."

Zakikotao se, posmatrajući je svojim blagim, plavim očima. „Pravo je zadovoljstvo videti te nasmejanu. Bol na tvom licu nestaje kao rukom odnesen."

On je oduvek mogao da je nasmeje. To je za nju bio odušak, to njegovo uverljivo i dobro raspoloženje, naročito u danima kada je Strelac bio krajnje neraspoložen. A to je bilo prosto neverovatno, jer je Broker skoro uvek bio u bolovima.

„Brokere,“ rekla je. „Da li misliš da je moglo da bude drugačije?"

Naherio je glavu, zbunjen.

„Mislim na Kansrela,“ rekla je, „i na kralja Naksa. Da li smatraš da je njihovo savezništvo ikako moglo da bude drugačije? Da li bi Šumovita dolina mogta da se spase?"

Broker ju je pomno posmatrao dok mu je lice poprimilo miran, ali turoban izraz na samo pominjanje Kansrelovog imena. „Naksov otac je bio pristojan kralj", rekao je. „A Kansrelov otac mu je bio vredan čudovišni savetnik. Međutim, draga moja, Naks i Kansrel su bili dva potpuno različita stvorenja. Naks nije nasledio snagu svog oca, a ti više od bilo koga drugog

Mia3570 & avada

crowarez.org

znaš da Kansrel nije nasledio ni trunku saosećanja i razumevanja, osobina koje su krasile njegovog oca. Odrasli su zajedno, a kada je Naks preuzeo presto, već je uveliko bio vezan za Kansrela. Oh, Naks je imao dobro srce, sasvim sam siguran u to — ponekad sam bio i svedok toga — ali to nije bilo značajno, jer je na neki način bio pomalo lenj, nekako uvek spreman da drugome prepusti razmišljanje, a to je upravo Kansrelu bilo potrebno. Naks nikada nije imao šansu", rekao je Broker vrteći glavom i žmirkajući zbog uspomena. „Od samog početka Kansrel je koristio Naksa da dobije sve što želi, a ono što je Kansrel oduvek želeo bilo je isključivo vlastiro zadovoljstvo. To je bilo neizbežno, dušo", rekao je skrećući ponovo pogled na njeno lice. „Dok god su bili živi, Kansrel i Naks su vodili kraljevstvo u propast.“

Propast. Vatra je znala, jer joj je Broker rekao, koji su to postupci od dolaska mladog Naksa na presto doveli do propasti. Počelo je sa ženama i zabavama, a to još i nije bilo strašno, jer se Naks zaljubio u crnokosu damu iz severnog dela Šumovite doline, po imenu Roen, i njome se oženio. Kralj Naks i kraljica Roen dobili su sina, lepog tamnokosog dečaka po imenu Neš, a kraljevstvo je, i pored toga što je na neki način bilo zapostavljeno Naksovom vladavinom, delovalo stabilno.

Osim što se Kansrel dosađivao. Njegovo zadovoljstvo je oduvek podrazumevalo preterivanja, i sada mu je trebalo više žena i zabava, i više vina i dece sa dvora koja bi mu umanjila dosadu koju su mu žene sada predstavljale. I droga. Naks se sa svim tim složio. Naks je predstavljao nešto nalik školjki koja je u sebi čuvala Kansrelov um, i svaki put bi samo klimnuo glavom na sve što bi Kansrel smatrao dobrim.

„Ali ti si mi rekao da je, naposletku, droga bila ta koja je uništila Naksa,“ rekla je Vatra. „Da li je Naks mogao da opstane da nije bilo droge?"

„Možda", rekao je tiho Broker. „Kansrel je oduvek imao kontrolu nad sobom, čak i sa otrovom u venama, proklet bio, ali ne i Naks. One su ga činile razdražljivim, paranoičnim, nekontrolisanim i osvetoljubivijim nego što je ikada pre bio."

Kada je to izgovorio, zastao je, sumorno zureći u svoje beskorisne noge. Vatra je zaustavila u sebi ogromnu radoznalost koja je kuljala, kako bi ga poštedela strašnih uspomena. Ili je to bilo pusto sažaljenje za koje on nikada ne sme da sazna.

U sledećem trenutku je podigao glavu i ponovo se zagledao u njene oči. Blago se nasmešio. „Možda bi bilo najtačnije to da se Naks verovatno ne bi pretvorio u ludaka da nije bilo uticaja droge. Mada, ja verujem da je droga bila neizbežna, kao i sve ostalo. A sam Kansrel je bio najuticajnija droga za Naksov

Mia3570 & avada

crowarez.org

um. Ljudi su bili svesni šta se događa — gledali su kako Naks kažnjava ljude koji su ostali verni zakonima i kako stupa u savez sa kriminalcima i troši sav novac iz kraljevih riznica. Saveznici Naksovog oca počeli su da mu uskraćuju podršku, kao što im je savest i nalagala. A ambiciozni tipovi, kao što su bili Majdog i Gentijan, počeli su da planiraju i kuju zavere, da treniraju bataljone vojnika pod prividom samozaštite. A ko je mogao da okrivi planinskog lorda za tako nešto kada je sveopšta situacija bila tako nestabilna? Više nije bilo nikakvog zakona, barem ne izvan zidina grada, jer Naks više nije hteo da se bakće time. Putevi više nisu bili bezbedni, morao si da budeš lud ili očajan da bi krenuo podzemnim tunelima, dok su nitkovi, pljačkaši i crnoberzijanci iždžikljavali na sve strane. Čak i Pikijanci. Vekovima su bili zadovoljni međusobnim čarkama, ali ni oni, odjednom, nisu mogli da odole a da se ne okoriste našim bezakonjem.

Vatri je sve ovo bilo poznato. Znala je istoriju sopsevene zemlje. Na kraju, kraljevstvo koje je bilo povezano podzemnim tunelima i načičkano pećinama i skrivenim plartinskim prolazima više nije moglo da izdrži toliku količinu nepostojanosti. Bilo je isuviše mesta da se prikriju loše stvari.

Počeli su da izbijaju ratovi u Šumovitoj dolini. Ne pravični ratovi sa jasno ustanovljenim političkim protivnicima, već zamršeni planinski, divlji ratovi koje su vodili susedi protiv suseda, jedna grupa pećinskih pljačkaša protiv uporišta nekog siromašnog lorda, jedan savez lordova Šumovite doline protiv njenog kralja. Broker je bio zadužen da guši sve bune širom Šumovite doline. On je bio mnogo bolji vojskovođa nego što je Naks to zasluživao, i nekoliko godina Broker je odlično radio ono za šta je i bio poscavljen. Međutim, on i vojska bili su sami, ostavljeni na cedilu, a u Kraljevom Gradu, Kansrel i Naks bili su previše zauzeti svojim obavezama oko žena i droge.

Kralj Naks je napravio blizance devojci koja je radila u dvorskom vešeraju. Tada je Broker počinio onu misterioznu uvredu, a Naks mu je vratio milo za drago. Tog dana kada je Naks uništio sopstvenog vojskovođu, naneo je konačan udarac bilo kakvoj nadi o postojanju zakona u njegovom kraljevstvu. Bitke su se otrgle svakoj kontroli. Roen je rodila Naksu još jednog tamnokosog sina po imenu Brigan. U Šumovitoj dolini je zavladalo vreme očaja.

Kansrel je prilično uživao u tome da bude okružen očajem. Zabavljalo ga je da svojom snagom razara stvari oko sebe, a imao je sve veću želju za zabavom.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Mali broj žena koje Kansrel nije mogao da zavede moćima svoje lepote ili uma, on je silovao. One žene koje bi ostale nakon toga u drugom stanju, Kansrel bi ubijao, jer nije želeo da čudovišne bebe izrastu u čudovišnu decu i odrasle jedinke koje bi mogle da ugroze njegovu moć.

Broker nikada nije mogao da kaže Vatri zašto Kansrel nije usmrtio njenu majku. To je bila misterija, ali je Vatra bila svesna činjenice da tu nije bilo mesta ni za kakvo romantično objašnjenje. Vatra je začeta u vreme opšteg rasula i sveprisutne pomernje. Kansrel je verovatno zaboravio da je odveo Džesu u svoju postelju, ili nikada nije primetio da je trudna — ona je, ipak, bila samo služavka na dvoru. Verovatno nije ni shvatio da ona nosi njegovo dete sve dok se nije rodila beba zaslepljujuće kose koju je Džesa nazvala Vatra.

Zašto je Kansrel dopustio da Vatra ostane u životu? Ni Vatra nije znala odgovor na to pitanje. Bio je radoznao i viđao ju je, verovatno nameravajući da je uguši. Ali tada, gledajući je u lice, slušajući zvuke koje je pravila, dodirujući njenu kožu — upijajući njenu majušnu, nedokučivu, savršenu čudovišnost — iz nekog razloga je shvatio da je ona bila jedna od retkih stvari koju nije želeo da uništi.

Dok je još bila beba, Kansrel ju je odveo od majke. Ljudsko čudovište je imalo previše neprijatelja, a on je želeo da ona odraste na izolovanom mestu, daleko od Kraljevog Grada, gde će biti bezbedna. Doveo ju je na svoj posed u severnom delu Šumovite doline, u utvrđenje u kojem je retko boravio. Ostavio ju je na staranje svom smetenom nadzorniku Donalu i grupici kuvarica i služavki. „Odgajite je,“ poručio im je.

Svega ostalog se Vatra seća. Njen sused Broker se zainteresovao za čudovišno siroče, te se postarao za njeno obrazovanje iz istorije, pisanja i matematike. Kada je pokazala interesovanje za muziku, pronašao joj je učitelja. Strelac je postao Vatrin drug za igru, a vremenom i njen poverljivi prijatelj. Brokerova žena Alisa umrla je nakon dugotrajne bolesti koju je zadobila posle Strelčevog rođenja. Vatra je saznala iz izveštaja koje je Broker dobijao da ni njena majka Džesa više nije bila živa. A Kansrel ju je često Obilazio.

Njegove posete su je zbunjivale jer su je podsećale na to da ima dvojicu očeva, koji su se uvek klonili jedan drugog, koliko god je to moguće, koji nikada nisu razmenili ni reč više od onoga što nalaže kurroazija i koji se nikada nisu slagali ni oko čega.

Jedan od njih je bio tih, neotesan i običan, u kolicima sa velikim točkovima. „Dete,“ govorio bi joj nežno, „kao što mi tebe poštujemo time što štitimo svoje umove od tebe i prema tebi se ponašamo pristojno, tako i ti

Mia3570 & avada

crowarez.org

moraš da poštuješ svoje prijatelje tako što nikada nećeš namerno koristiti svoje moći protiv nas. Da Ii ti je to jasno? Da li me razumeš? Ne želim da bilo šta radiš ako ne razumeš zašto to radiš."

Njen drugi otac je bio sjajan i briljantan i tih ranijih godina je skoro uvek bio srećan. Ljubio ju je i igrao se s njom, nosio ju je na sprat u krevet, tela zajapurenog i napetog i kose kao saten kada bi je dodirnula. „Čemu te je Broker naučio", ispitivao ju je glasom nežnim kao čokolada. „Da li si vežbala moći svog uma na slugama? Susedima? Konjima i psima? To i treba da radiš, Vatro. To je ispravno i to je tvoje pravo, jer si ti moje divno dete, a lepoti su dodeljena prava koja običnost nikada neće imati."

Vatra je znala koji je od dvojice njenih očeva njen pravi otac. To je bio onaj koga je zvala „oče“, umesto „Brokere", i to je bio onaj kojeg je očajnički volela zato što je oduvek samo dolazio ili odlazio i zato što je u onim trenucima koje su provodili zajedno prestajala da se oseća kao nakaza. Ljudi koji su je prezirali ili neograničeno voleli gajili su istovetna osećanja i prema Kansrelu, mada je njihovo ponašanje prema Kansrelu bilo drugačije. Hrana koju je volela, a zbog koje su joj se podsmevali, bila je ista ona hrana koju je voleo i Kansrel, a kada je on bio kod kuće, kuvari su prestajali da se smeju. Kansrel je mogao da sedi saVatrom i da radi ono što niko drugi nije smeo — podučavao ju je da unapredi veštine svog uma. Mogli su da komuniciraju a da ne prozbore ni reč, mogli su da se dodiruju mislima sa suprotne strane kuće. Vatrin pravi otac je bio nalik njoj. Zapravo, bio je jedini čovek na svetu koji je bio kao ona. Svaki put kada bi došao, postavio bi joj istovetno pitanje: „Moja draga, čudovišna devojčice, da li je neko bio bezobrazan prema tebi dok mene nije bilo?"

Bezobrazan? Deca su je gađala kamenjem na putu. Ponekad bi je saplitali, šamarali, podsmevali joj se. Ljudi koji su je voleli grlili su je, ali nekako previše jako i slobodno.

Uprkos svemu tome, Vatra je još kao vrlo mala naučila da na njegovo pitanje odgovara sa 'ne'. Lagala je i štitila svoj um od njega kako ne bi saznao da ga laže. To je bio početak još jedne njene zbunjenosti — činjenica da je toliko volela njegove posete, ali ga je lagala od prvog trenutka kada bi došao.

Kada joj je bilo četiri godine, imala je psa kojeg je odabrala iz legla u Brokerovim štalama. Broker joj je dozvolio da ga zadrži, jer je pas imao tri zdrave noge i jednu koju je vukao, tako da nikada ne bi bio od preterane koristi. Bio je tamnosive boje i imao je vesele oči. Vatra ga je nazvala Sumi, što je bila skraćenica od Sumrak.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Sumi je bio veselo, ali pomalo blentavo kučence, koje uopšte nije bilo svesno toga da nema nešto što svi drugi psi imaju. Bio je pun energije, svuda je samo skakutao, a povremeno je imao običaj i da gricne one koje je voleo. Ali ništa kod njega nije moglo da izazove veće uzbuđenje, razdraganost, radost i užas nego Kansrelovo prisustvo.

Jednog dana, Kansrel je iznenadio Vatru i Sumija u vrtu. Zbunjen, Sumi je skočio na Vatru i ugrizao je jače nego inače, toliko da je jauknula.

Kansrel je dotrčao do nje, kleknuo i uzeo je u naručje, a krv iz njenih prstiju je kapljala po njegovoj košulji. „Vatro! Jesi li dobro?" Držala se čvrsto za njega jer ju je Sumijeva reakcija ovog puta zaista uplašila. A onda, pošto joj se um razbistrio, videla je i osetila kako se Sumi baca na oštru stenu, iznova i iznova.

„Prestani, oče! Prestani!"

Kansrel je izvukao nož iz pojasa i krenuo ka psu. Vatra je vrisnula i zgrabila ga. „Nemoj da ga povrediš, oče, molim te! Zar ne osećaš da nije imao nameru da mi naudi?''

Strugala je po Kansrelovom umu, ali je on bio previše snažan za nju. Vukući ga čvrsto za pantalone i udarajući ga svojim malim pesnicama, najzad je briznula u plač.

Tada se Kansrel zaustavio, vratio nož za pojas i kipteći stajao s rukama podbočenim na kukove. Podvijenog repa, Sumi se udaljio hramljući i cvileći. Tada se Kansrelovo ponašanje promenilo. Ponovo se spustio do Vatre i grlio je i ljubio, šapatom je umirujući sve dok nije prestala da plače. Očistio joj je prste i zavio ih. A onda joj je održao lekciju o kontrolisanju umova životinja. Kada ju je najzad pustio, potrčala je da pronađe Sumija, koji se odgegao do njene sobe i sklupčao u ćošak, uplašen i postiđen. Stavila ga je u krilo. Vežbala se u tome da teši njegov um kako bi sledeći put mogla da ga zaštiti.

Narednog jutra, kada se probudila, vladala je potpuna tišina, što joj je bilo čudno jer je navikla da Sumi dobuje ispred njenih vrata sve dok mu ne otvori. Čitavog dana ga je tražila po okolini i po Brokerovom posedu, ali ga nigde nije bilo. Iščezao je. Kansrel je, saosećajno, izjavio: „Pretpostavljam da je pobegao. Psi to rade, znaš. Glupavko."

I tako je Vatra naučila da laže svog oca kada bi je priupitao da ju je neko povredio.

Kako su godine prolazile, Kansrel je sve ređe dolazio u posetu, ali je zato svaki put ostajao duže nego ranije jer putevi više nisu bili bezbedni. Ponekad,

Mia3570 & avada

crowarez.org

kada bi se pojavio pred njenim vratima nakon meseci odsustvovanja, dovodio je sa sobom žene, trgovce koji su mu prodavali životinje i drogu, ili pak nova čudovišta za svoje kaveze. Ponekad bi se dešavalo da celokupnu posetu provede obnevideo od otrova kakve biljke, ili bi pak potpuno trezan obitavao u čudnim, neobuzdanim i tmurnim napadima besa, koje je iskaljivao na svima redom osim na Vatri. Imao je i periode kada je bio bistrog uma i divno raspoložen, nalik na visoke tonove koje je Vatra svirala na svojoj flauti. Bila je prestrašena njegovim dolascima, njegovim razmetljivim, veličanstvenim i raskalašnim najezdama na njen miran život. Nakon svakog njegovog odlaska osećala bi se toliko usamljeno da je muzika bila jedina stvar koja bi je utešila. Oberučke se prepuštala časovima sviranja, nikada ne zamerajući svom učitelju kada bi bio mrzak ogorčen zbog njenog sve fascinantnijeg muzikalnog umeća.

Broker je nikada nije lišavao istine o Kansrelu.

Ne želim da verujem u ono što mi govoriš, odgovarala mu je mislima čim bi joj ispričao neku novu epizodu o Kansrelovim zlodelima. Ali znam da je to istina, jer mi i sam Kansrel priča te priče kojih se nikada nije stideo. One mu služe kao lekcije u usmeravanju mog ponašanja. Brine ga to što ne koristim svoje moći kao oružje.

„Zar on ne razume koliko se ti razlikuješ od njega?", upitao bi je Broker. „Zar on ne vidi da si ti sazdana od jedne potpuno drugačije tvari?"

Vatra nije mogla da opiše usamljenost koju bi osetila kada bi joj Broker sve to rekao. Koliko je samo puta poželela da ovaj miran, običan i dobar sused bude njen istinski otac. Želela je da bude nalik Brokeru, sazdana od istog materijala kao i on. Međutim, bila je svesna ko je i na šta je sve sposobna. Čak i onda kada je prestala da koristi ogledala, i dalje se ogledala u tuđim fasciniranim pogledima, u kojima je mogla da vidi kakva je zaista bila. Znala je kako je njen trenutno očajni život lako mogao da postane bar malo prijatniji, onako kako je to Kansrel činio. Nikada nikome nije rekla, čak ni Strelcu, koliko se stidela tog iskušenja.

Kada je imala trinaest godina, Naks je umro od droge, tako da je dvadesettrogodišnji Neš postao kralj razorenog kraljevstva. Kanslelovi napadi besa postali su sve češći. Kao i periodi kada je bio potpuno melanholičan.

Kada je imala petnaest godina, Kansrel je otvorio vrata kaveza kojem se nalazio njegov tamnoplavi čudovišni leopard i zauvek otišao od Vatre.

Mia3570 & avada

crowarez.org

TRECE POGLAVLJE

Vatra nije primetila da je zaspala u biblioteci lorda Brokera sve dok se nije probudila i shvatila gde se nalazi. Čudovišno mače lorda Brokera ju je probudilo, ljuljajući se sa poruba njene haljine kao čovek koji visi na konopcu. Trepnula je, navikavajući oči na zrnastu svetlost i upijajući svest čudovišnog mačeta. I dalje je padala kiša. Masirala je rame povređene ruke i protegla se na stolici, ukrućena i bolna, ali svakako odmornija.

Mače se popelo uz njenu haljinu, zarilo kandže u njeno koleno, i tako viseći nastavilo da je posmatra. Ono je znalo šta je ona, jer joj je marama na glavi malčice skliznula. Čudovišta su procenjivala jedno drugo. Mače je bilo jarkozeleno sa zlatnim šapama i njegov blentavi mali um je posezao za njenim.

Naravno da nijedna čudovišna životinja nije mogla da kontroliše Vatrin um, ali to nije sprečavalo pojedine vrste da se u tome okušaju. Mače je bilo isuviše majušno i glupavo da bi pomislilo da joj naudi, ali je želelo da se igra, da joj gricka prste i poliže malo krvi. Vatra je, međutim, imala pametnija posla nego da se bakće sa ogrebotinama dobijenim u igri sa kakvom čudovišnom mačkom. Podigla ga je u krilo, počešala iza ušiju i počela da mu mrmlja gluposti o tome kako je ono jako, veliko i pametno. Za svaki slučaj mu je poslala malu dozu uspavanosti. Ono se samo izvrnulo na njenom krilu, ugnezdilo i spokojno zadremalo.

Čudovišne domaće mačke bile su cenjene jer su uništavale čudovišne miševe, kao i bezbroj običnih glodara. Ovo mače će porasti i biti veliko i debelo, živeće dugo i zadovoljno i verovatno izroditi brojne čudovišne mačiće.

Čudovišni ljudi, s druge strane, obično nisu dugo živeli. Bilo je previše predatora unaokolo, i previše neprijatelja. Srećom, Vatra je jediria preostala i odavno je odlučila, čak i pre nego što je odvela Strelca u svoj krevet, da će ona biti poslednji potomak. Više neće biti Kansrelovih.

Osetila je prisustvo Strelca i Brokera u hodniku ispred biblioteke, a potom i čula njihove glasove. Bili su oštri, uzrujani. Da li je to bila posledica jednog od Strelčevih neraspoloženja — ili se možda nešto dogodilo dok je ona spavala? Dodirnula je njihove umove kako bi znali da se probudila.

Trenutak kasnije, Strelac je gurnuo vrata biblioteke i širom ih otvorio kako bi propustio i svog oca unutra. Zajedno su ušli razgovarajući, dok je Strelac sve vreme besno mlatarao lukom. „Neka je proklet taj Trilingov stražar što je uopšte i pokušao sam da dovede tog čoveka."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Možda nije imao izbora,“ rekao je Broker.

„Trilingovi ljudi su prenagli, uopšte ne razmišljaju."

Broker se oraspoložio. „ZanimIjiva optužba, dečače, i to baš od tebe."

„Ja prenagljujem jezikom, oče, ali ne i u pogledu mača." Strelac je bacio pogled na Vatru i njeno uspavano mače. „Ljubavi. Kako se osećaš?"

„Bolje."

„Pričamo o našem susedu Trilingu. Da li mu ti veruješ?"

Triling je bio jedan od manje glupavih ljudi sa kojim je Vatra svakog dana imala posla. Njegova žena je angažovala Vatru ne samo da njihove sinove podučava muzici već i da ih nauči kako da zaštite svoje umove od čudovišnih moći.

„Nikada mi nije pružio nijedan razlog da mu ne verujem", rekla je. „Šta se desilo?"

„Pronašao je dvojicu mrtvih ljudi u svojoj šumi", rekao je Strelac. „Jedan je njegov stražar, a drugi je, žao mi je što to moram da kažem, još jedan stranac. Obojica imaju ubode i povrede nanete nožem, kao da su se borili jedan protiv drugog, ali ono što ih je obojicu usmrtilo bile su strele. Trilingov sluga je iz daljine pogođen u leđa. Stranac je izbliza pogođen u glavu. Obe strele su napravljene od onog istog belog drveta kao i strela koja je usmrtila tvog lovokradicu.

Vatra je brzo razmišljala pokušavajući da shvati šta se dešava. „Strelac ih je video kako se bore, potom je pogodio Trilingovog stražara iz daljine, a onda dotrčao do stranca i usmrtio ga."

Lord Broker se nakašljao. „Možda i jeste reč o ubistvu. Pretpostavimo da su se strelac i stranac poznavali, a čini se sasvim logičnim da svi ti nepoznati nasilnici u našim šumama imaju neke veze jedni s drugima, zar ne? Današnji stranac je na nogama imao ozbiljne povrede od noža koje ga možda ne bi usmrtile, ali bi svakako otežale strelcu da mu pomogne da pobegnu onda kada je Trilingov sluga pogođen. Pitam se da nije strelac možda pogodio Trilingovog slugu da bi zaštitio svog druga, a onda, shvativši da je on isuviše povređen, odlučio da se i njega otarasi?"

Vatra je podigla obrvu kada je to rekao, razmišljajući i odsutno mazeći čudovišno mače. Ako su strelac, lovokradica i ovaj novi mrtvi stranac zaista bili u dogovoru, tada je strelčeva odgovornost, po svemu sudeći, bila da počisti iza sebe kako se ne bi saznalo zašto su uopšte tu. A strelac je odlično odradio svoj posao.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Strelac je zurio u patos, lupkajući vrhom luka o tvrdo drvo. Razmišljao je. „Idem u utvrđenje kraljice Roen,“ rekao je.

Vatra ga je prostrelila pogledom. „Zašto?"

„Moram da je zamolim da nam ustupi još vojnika, a želim da dobijem i neke informacije od njenih špijuna. Možda ona zna nešto o ovim strancima i njihovoj eventualnoj vezi sa Majdogom i Gentijanom. Hoću da saznam šta se to pobogu dešava u mojoj šumi, Vatro, i želim da se dokopam tog prokletog strelca."

„Idem i ja s tobom", uzvratila mu je Vatra.

„Ne, ne ideš", rekao joj je odlučno Strelac.

„Idem."

„Ne, ne ideš. Nisi sposobna da se braniš. Ne možeš ni da jašeš."

„To je putovanje koje traje samo jedan dan. Odloži ga za nedelju dana. Pusti me da se odmorim, a onda ću krenuti sa tobom."

Strelac je podigao ruku i okrenuo joj leđa. „Uzalud pričaš. Zašto bih pobogu dozvolio tako nešto?"

Zato što je Roen neizmerno ljubazna prema meni kada je posetim u njenom severnom utvrđenju, htela je da izgovori Vatra. Zato što je Roen poznavala moju majku. Zato što je Roen žena čvrstog stava zato što ima nečeg utešnog u društvu žena. Roen me nikada ne želi, a i ako me želi, to nije isto kao kada muškarac čezne za mojim društvom.

„Zato,“ izgovorila je glasno, „što Roen i njeni špijuni žele da mi postave neka pitanja i saznaju eventualne detalje o lovokradici koji me je pogodio, i da li sam uspela nešto da izvučem iz njegovog uma. I zato,“ dodala je kada je Strelac pokušao da se suprotstavi, „što mi nisi ni muž ni otac. Ja sam sedamnaestogodišnja žena, imam sopstvene konje i novac i sama odlučujem o tome gde i kada negde idem. Ti nemaš nikakva prava da mi to zabraniš."

Strelac je snažno udario vrhom luka o pod, a lord Broker se zakikotao. „Nemoj da se prepireš s njom, sine. Ako te zanimaju informacije, budala si ako ne povedeš i čudovište koje ti se nudi."

„Putevi su opasni,“ rekao je Strelac skoro cvrčeći od besa.

„I ovde je opasno,“ odgovorio mu je Broker. „Zar za nju nije najbezbednije tamo gde je štiti tvoja strela?"

„Najbezbednija je između četiri zida, u sobi čija su vrata zamandaljena."

Broker je okrenuo stolicu prema izlazu. „Ona ima samo nekolicinu dobrih prijatelja, Strelče. Bilo bi okrutno da odjezdiš kod Roen, a nju ostaviš ovde."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je shvatila da mače drži čvrsto u naručju, ljuljuškajući ga na svojim bedrima kao da ga štiti od nečega. Od načina na koji su dvojica posesivnih muškaraca raspravljali o svakom njenom pokretu, čak i o osećanjima. Iznenada je ludački poželela da je ovo malo, zeleno krznato stvorenje koje drži u stvari njena beba, ona koju obožava i koju štiti od ljudi koji je ne razumeju. Gluposti, besno je pomislila u sebi. Nemoj ni da pomišljaš na to. Kakvu potrebu svet ima za još jednom kradljivicom misli?

Lord Broker je dohvatio Strelčevu ruku i pogledao ga u oči urazumljujući i smirujući ga. Potom se odvezao do izlaza, time stavivši tačku na svaku raspravu.

Strelac je posmatrao Vatru s nekim neodređenim izrazom lica. Vatra je uzdahnula, najzad opraštajući svom tvrdoglavom prijatelju i njegovom bandoglavom ocu koji ga je usvojio. Njihove čarke, koliko god da je opterećuju, dopirale su iz dubine dva velika srca.

Spustila je mače na pod i ustala. Prihvatila je Strelčevu ruku, kao što je to učinio i njegov otac. Strelac je uzdržano pogledao u njihove spojene šake. Prislonio je njene prste na svoje usne, ljubio ih i zagledao njenu ruku kao da je nikada dotad nije video.

„Spakovaću se,“ rekla je Vatra. „Samo me obavesti kada krećemo."

Pridigla se na prste da bi ga poljubila u obraz, ali se on pomerio i počeo nežno da je ljubi u usta. Nakratko mu je dozvolila, a potom se izmakla i izašla iz sobe.

Mia3570 & avada

crowarez.org

CETVRTO POGLAVLJE Vatrin konj se zvao Mali, i bio je još jedan od Kansrelovih poklona. Odabrala ga je između svih ostalih konja zbog toga što mu je krzno bilo sivkastosmeđe, prilično bezbojno, i zbog toga što ju je polako, u korak, pratio napred-nazad uz ogradu koja ih je delila. Bilo je to onog dana kada je otišla na jednu od Sekačevih prodajnih predstava. Ostali konji su je ili ignorisali ili su se u njenoj blizini ponašali nervozno i uzrujano, huškajući se međusobno i tzajući. Mali se držao podalje od ostalih konja, bezbedan od njihovog guranja. Kaskao je uz Vatru, zaustavljajući se onda kada bi i ona zastala, žmirkajući u nju očima punih nade. A svaki put kada bi se udaljila od ograde, stajao bi i strpljivo čekao da se vrati. „Zove se Mali,“ rekao joj je Sekač, „to sasvim prikladno, jer mu je mozak veličine graška. Ništa ne može da ukapira. A istinu govoreći, nije ni neki lepotan." Sekač je bio Kansrelov prodavac konja i njegov omiljeni kradljivac čudovišta. Živeo je u zapadnom delu Velikih sivila, a jednom godišnje bi širom kraljevstva prevozio svoju robu u velikom karavanu, nudeći je i prodajući. Vatri se nije dopadao. Nije bio pažljiv prema svojim životinjama. Usta su mu bila velika i oklembešena, a u njegovim očima prepoznavala je požudu od koje se gnušala i zbog koje je imala želju da se sklupča u loptu i zaštiti. Takođe, grdno je pogrešio u pogledu Malog. Vatra je prepoznavala i pogled glupavih očiju i šašav um, kako kod životinja tako i kod ljudi, a ništa od toga nije osećala kod Malog. Ono što je mogla da vidi i oseti bilo je da je ovaj uštrojeni konj drhtao i povlačio se kad god bi mu se Sekač približio, a da je prestajao da podrhtava kada bi ga Vatra dodirnula i nežno ga pozdravila šapatom. Vatra je navikla da je žele zbog njene lepote, ali nije navikla da nekome treba zbog nežnosti. Kada su se Sekač i Kansrel na trenutak udaljili, Mali je izdužio vrat preko ograde i spustio njušku na njeno rame. Ona ga je češkala iza ušiju, a on je zadovoljno uzdahivao i slinio po njenoj kosu. Smejala se, i nekakva vrata u njenom srcu se odškrinuše. To je očigledno bila ljubav na prvi pogled, ili barem ljubav na prvu pljucku. Sekač joj je rekao da je glupa, a Kansrel je pokušao da je nagovori da uzme divnu crnu kobilu koja je priličila njenoj kitnjastoj lepoti. Ipak, ona je isključivo želela Malog, ovog Malog kojeg joj je Sekač dopremio tri dana kasnije. Užasnuto je drhtao jer ga je Sekač, nečovečan kakav je bio, ugurao u teretna kola zajedno sa čudovišnom pumom koju je Kansrel kupio. Delila ih je samo

Mia3570 & avada

crowarez.org

pregrada od tankih i trošinh drvenih lervica. Mali je izleteo iz teretnih kola propinjući se i divlje njišteći, a Sekač ga je udario bičem i nazvao ga običnom kukavicom. Vatra je potrčala do konja gušeći se od ogorčenja i svim silama se trudeći da mu nametne umirujuće misli kako bi ga primirila. Ljutito se obratila Sekaču i rekla mu, rečima koje obično nikada ne koristi, šta misli o njegovom ponašanju prema svojoj robi. Sekač se nasmejao i odgovorio joj da je još lepša kada je besna — što je, naravno, bila njegova velika greška, jer nikome sa iole mozga u glavi ne bi palo na pamet da se bez poštovanja ophodi prema gospi Vatri, a pogotovo ne u prisustvu njenog oca. Vatra je munjevito povukla Malog u stranu, jer je znala šta sledi. Kansrel je prvo naterao Sekača da puzi, da se izvini i da plače. Tada mu je ubacio misli koje su ga navele da poveruje da oseća neizdrživi bol od nepostojećih povreda. A potom je prešao na stvarne radnje, bezosećajno je šutnuo Sekača u prepone, i to nekoliko puta, sve dok se Kansrel nije uverio da je Sekač u potpunosti uvideo svoju grešku. Mali se za to vreme smirio od Vatrinog prvog dodira, i od tog trenutka pa nadalje uvek je radio ono što je od njega tražila. Sada, dok je u cik zore toplo obučena stajala kraj Malog, Strelac joj je prišao i ponudio joj ruku. Odmahnula je glavom i zgrabda uzde jednom rukorn. Podigla se zadržavajuć:i dah usied iznenadnog bolnog grča. Odmarala je samo sedam dana, a njena ruka, i dalje bolna, stvaraće joj probleme sve do kraja purovanja. Medutim, bila je odlučna u tome da ne želi da se prema njoj ophode kao prema kakvom invalidu. Postala je talas spokoja Malom, nežnu molbu da joj tog dana pruži mirno i glatko jahanje. To je bio još jedan razlog zašto su Mali i ona odgovarali jedno drugom. On je posedovao dobar i prijemčiv um. „Prenesite moje srdačne pozdrave gospi kraljici,“ rekao je lord Broker iz svoje stolice nasred puta. „Recite joj da dođe u posetu starom prijatelju ako joj se ukaže malo slobodnog vremena." „Hoćemo", rekao je Strelac navlačeći rukavice. Posegnuo je iza glave kako bi dodirnuo perca na strelama koje su mu stajale na leđima, kao što je uvek činio pre nego što bi se popeo na konja kao da mu se nekada u životu desilo da zaboravi da ponese tobolac — a onda je uskočio u sedlo. Mahnuo je stražarima da krenu napred, a Vatri je pokazao da jaše iza njih. Zauzeo je položaj iza nje i krenuše. Jahali su u pratnji osam vojnika. Strelac ih ne bi poveo u tolikom broju da je putovao sam, ali sada to nije bio slučaj. Niko u Šumovitoj dolini nije putovao bez manje od šestoro ljudi u pratnji, jedino ako je bio siromašan, sklon

Mia3570 & avada

crowarez.org

samoubistvu ili ako je imao neki drugi nesuvisli razlog zbog kojeg je prizivao napad opasnih pešaka. Negativne strane Vatrinog prisustva, kao povređenog jahača i slavne mete, skoro da su bile poništene njenom sposobnošću da oseti i oceni stav u glavama stranaca koji su im dolazili u susret. Daleko od kuće, Vatra nije mogla sebi da dozvoli luksuz nekorišćenja svojih mentalnih moći. Obično joj umovi ne bi istom merom pažnju, osim ako sama nije tragala za njima. Opipljivost i dostupnost jednog uma zavisila je od njegove jačine, namene, prepoznatIjivosti, blizine, otvorenosti, svesnosti njenog prisustva, ali i mnogih drugih faktora. Na ovom putovanju neće smeti da propusti bilo koga, neprestano će istraživati okolinu i, ako bude mogla, ući će u svaki um na koji naleti, sve dok ne bude sasvim siguma u njegove namere. Pažhivo će prikriti sopstveni um od čudovišnih predatora. Putevi su, naime, bili preopasni za svakoga. Od utvrđenja kraljice Roen delio ih je jedan dan jahanja. Stražari su uspostavili brz tempo jašući po obodima grada, dovoljno blizu da čuju kukurikanje petlova, ali i dovoljno daleko da ih ne vide. Najlakši način da se neki putnik opljačka ili ubije jeste da on obelodani svoje prisustvo. Ispod planina su se nalazili tuneli kojima bi brze stigli do Roen, ali su i njih odlučili da izbegnu. Barem na severu, strmi puteljci na površini bili su bezbedniji od nedokučivih opasnosti koje su vrebale iz mračnih tunela. Naravno da je Vatrina kosa bila čvrsto pokrivena, a odeća za jahanje krajnje obična i neupadhiva. U svakom slučaju, nadala se tome da nikoga usput neće sresti. Čudovišni predatori obično ne obraćaju previše pažnje na dopadIjivo lice i telo ukoliko ne vide i zanimIjivu kosu, ali to nije bio slučaj sa muškarcima. Ako je budu primetili, pomno će je posmatrati, prepoznaće je, a zurenje stranaca nikada nije bilo prijatno. Put koji je vodio do utvrđenja kraljice Roen nalazio se na uzvišenju bez i jednog jedinog drveta, jer su planine koje su se zvale Mala sivila delile zemlju Vatre i njenih suseda od zemlje gospe krahice. „Mala'' u nazivu ovih planina značilo je da se kroz njih moglo proći peške, a i bile su pristupačnije od Velikih sivila, planina koje su predstavljale granicu između zapadnog i južnog dela Šumovite doline i neke nepoznate zemlje. Na vrhovima stena Malih sivila nalazili su se zaseoci, a bilo ih je i šćućurenih u dolinama kraj ulaza u tunele — grubo isklesane, hladne, bezbojne i gole. Vatra je posmatrala ove udaljene zaseoke i svaki put je razmišljala o njima kada je putovala kod Roen. Tog dana je uočila da jednog od njih više nema.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Nekada je na onoj steni bilo selo,“ rekla je i pokazala u tom pravcu. A onda je shvatila. Ugledala je izlomljene kamene temelje starih kuća kako štrče iz snega, a u podnožju stene na kojem se nekada nalazilo selo stajalo je nagomilano kamenje, drvo i šut. Po gomili su bauljali čudovišni vukovi, a iznad su čudovišni jastrebovi. Pametan i potpuno novi trik za pljačkaše — urušiti celo selo u planini, kamen po kamen. Strelac je sjahao s konja, čvrsto stegnutih vilica. „Vatro, da li osećaš neki živi ljudski um među onim šutom?“ Bilo je mnogo živih umova, ali nijedan nije bio ljudski. Izobilje pacova, čudovišnih i običnih. Vatra je odmahnula glavom. Strelac je jedini gađao jer nisu smeli uzalud da troše municiju. Prvo je pogodio jastrebove. Zatim je vrh strele uvio krpom koju je potom zapalio i odapeo na gomilu čudovišta i crkotina. Gađao je zapaljene strele jednu za drugom u pravcu gomile, sve dok se ona nije sasvim zapalila. Plamen je u Šumovitoj dolini bio način da se mrtva tela spoje sa svojim dušama koje su već otišle u ništavilo. Da bi se ispoštovala činjenica da sve i svako umire, morao se prethodno prihvatiti život. Brzo su krenuli dalje jer je vetar donosio užasan smrad crkotine. Prešli su više od pola puta kada su ugledali prizor koji ih je ohrabrio — kraljeva vojska koja je izjahala iz otvora u podnožju stene daleko ispod njih žustro je jahala preko kamenite čistine. Zaustavili su se na uzvišici da bi je posmatrali. Strelac je pokazao rukom na čelo kolone. „Kralj Neš jaše sa njima", rekao je. „Vidite li ga? Onaj visoki čovek na čelu, pored barjaktara. A onaj pored njega mu je brat, komandant, princ Brigan, sa dugačkim lukom, na crnoj kobili. Obučen je u smeđu odoru, da ga vidite? Šumovita dolino, zar to nije divan prizor?'' Vatra nikada nije videla Naksove sinove, a sasvim sigurno nije videla tako veliku diviziju kraljeve vojske. Bilo ih je na hiljade — pet hiljada u ovoj diviziji, saopštio joj je Strelac kada ga je upitala — neki u drečavim pancirima, a ostali u tamnosivim vojničkim uniformama, na snažnim i brzim konjima, krećući se zemljom kao kakva reka. Onaj sa dugačkim kopljem u ruci, princ i komandant, pomerio se udesno i propustio druge ispred sebe. Započeo je razgovor sa jednim ili dvojicom ljudi u središnjem delu kolone, a potom je pohitao napred, ponovo ka čelu kolone. Bili su toliko udaljeni da su izgledali majušno kao miševi, ali mogla je da čuje huk kopita nekih pet hiljada konja i da oseti zgusnuto i ogromno prisustvo otprilike deset hiljada umova. Mogla je

Mia3570 & avada

crowarez.org

da raspozna i boje na zastavi koju je nosio barjaktar postavljen uz princa gde god da se ovaj nalazio: pošumljena sivozelena dolina sa krvavocrvenim suncem na narandžastom nebu. Princ Brigan se iznenada okrenuo u sedlu i pogledao u neku tačku među oblacima iznad njega, a u tom istom trenu Vatra je osetila prisustvo jastrebova. Brigan je okrenuo svoju crnu kobilu i podigao ruku dajući znak na koji je određen broj ljudi zastao i izvukao strele. Tri jastreba, dva u kombinaciji boje fuksije i ljubičaste, a jedan zelenkast, kružili su visoko nad rekom vojnika, privučeni vibracijama ili konjskim vonjem. Strelac i njegovi stražari takođe su pripremili strele. Vatra je jednom rukom čvrsto prihvatila uzde, primirila Malog i pokušala da donese odluku da li da iskoristi bolnu ruku i sama uzme luk u ruke. Ali to nije bilo neophodno. Prinčevi ljudi su bili efikasni, iskoristivši samo čeriri strele kojima su pogodili ptice boje fuksije. Ona zelena je bila mudrija. Kružila je non-stop menjajući pravac, visinu i brzinu leta i spuštajući se sve niže i bliže koloni jahača. Strela koja ju je najzad pogodila bila je Strelčeva — bio je to hitar pogodak ustremljen naniže, preko glava vojske koja je galopirala. Čudovišna ptica se stropoštala na zemlju. Princ je okrenuo svog konja i pogledao u pravcu planinskih puteva, tražeći pogledom mesto sa kojeg je odapeta strela i sve vreme pridržavajući luk i strelu na gotovs, u slučaju da mu se ne dopadne strelac koga traži pogledom. Kada je spazio Strelca i njegovu stražu, spustio je luk i podigao ruku u znak pozdrava. Tada je pokazao na leš zelene ptice u ravnici i podigao ruku ka Strelcu. Vatra je razumela taj pokret: Strelčev ulov je bio i Strelčev obrok. Strelac je uzvratio pozdrav: uzmi ga ti. Brigan je podigao obe ruke u znak zahvalnosti, te su njegovi vojnici podigli telo čudovišta na jednog od konja kojeg niko nije jahao. Spazila je nekoliko konja bez jahača, sada kada ih je pogledom tražila, koji su nosili torbe, zalihe i druge ulove, neke i čudovišne prirode. Znala je da se kraljeva vojska izvan Kraljevog Grada sama brinula o prenoćištima i hrani. Pretpostavljala je da je svega trebalo da bude u izobilju da bi se nahrando toliko gladnih muškaraca. Ispravila se. Toliko gladnih muškaraca i žena. Svaki čovek ili žena koji su mogli da jašu, da se bore i love bili su dobrodošli da se pridruže današnjem protektoratu kraljevstva, a kralj Neš nije zahrevao da taj neko po pravilu bude muškarac. Tačnije, princu Briganu to nije smetalo. Vojska se nazivala kraljevom, mada je, zapravo, bila Briganova. Ljudi su pričali da je Neš sa svojih dvadeset sedam godina imao kraljevsko držanje, ali kada je trebalo razbijati glave, njegov mlađi brat je imao više sluha.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Reka jahača u daljini počela je da nestaje u pukotini podnožja druge stene. „Tuneli bi danas ipak trebalo da budu bezbednija ruta,“ rekao je Strelac, „sa svom ovom vojskom. Voleo bih da sam prethodno znao da su toliko blizu. Poslednje što sam čuo bilo je da se kralj nalazi u svojoj palati u Kraljevom Gradu, a da je princ daleko na severu, u potrazi za problemima koje izazivaju Pikijanci." U ravnici ispod njih, princ je okrenuo kobilu i uputio se ka začelju svoje borilačke divizije, ali su se njegove oči prvo zadržale na Vatrinom liku. On nije mogao da se divi njenom izgledu sa te udaljenosti, a posebno ne od sunca koje mu je udaralo u oči. Nije mogao da zapazi ništa više osim toga da je bilo reči o Strelčevoj prijateljici odevenoj u mušku odeću za jahanje, ali je jasno mogao da prepozna ženu sa prekrivenom kosom. U svakom slučaju, Vatrino lice je gorelo. On je znao ko je ona, bila je sasvim uverena u to. Njegov pogled, kada se okrenuo unazad dok je jahao ka čelu kolone, bio je očigledan dokaz, kao što je to bila i njegova svirepost dok je gonio konja. Potvrda da ju je prepoznao ogledala se i u njegovom umu, koji je za nju bio zatvoren i hladan. To je bio i razlog zašto je izbegavala da se susretne sa Nešom i Briganom pre ovoga. Bilo je sasvim prirodno da je sinovi kralja Naksa preziru. Gorela je od sramote koju joj je u amanet ostavio njen opaki otac.

Mia3570 & avada

crowarez.org

PETO POGLAVLJE

Vatra je pretpostavila da bi bilo previše da se nada da će kralj i ratnik proći tako blizu utvrđenja njihove majke a da je barem nakratko ne obiđu. Poslednji deo njihovog putovanja vodio ih je preko stenovitih brda na kojima su se odmarali kraljevi vojnici.

Vojnici nisu podigli kamp, ali su lenčarili, pekli meso na vatri, igrali karte. Sunce je bilo na izmaku. Umornog uma, sada nije mogla da se priseti da li vojska ikada putuje noću. Ponadala se da ova vojska neće provesti noć na ovim brdima.

Strelac i njegova straža napravili su zid oko nje, opkolivši je dok su prolazili pored vojnika. Stretac je bio toliko blizu njenog boka, sa njene povređene strane, da joj se leva noga trla o njegovu desnu. Vatra je pognula glavu, ali je svakako osećala poglede vojnika na svom telu. Bila je toliko iscrpljena, ukrućena i bolna, ali je i pored toga smogla snage da bude potpuno svesna svega oko sebe, uskačući u misli svih u okruženju i tražeći problem. Istovremeno je osmatrala i gde su kralj i njegov brat, očajnički želeći da ih ne pronađe.

Među vojnicima je bilo i žena, ali ne mnogo. Čula bi sporadičan blagi zvižduk, povremeno gunđanje. Epitete takođe, a i više od jedne tuče izbilo je medu muškarcima dok je prolazila pored njih. No, njoj niiko nije pretio.

A onda, kada su se približili rampi Roeninog podižućeg mosta, uzdrhtala je i podigla pogled. Odjednom je bila zahvalna za to što je oko nje bilo toliko vojnika. Znala je da se južno od Malih sivila povremeno pojavljuju čudovišni jastrebovi u jatima koja su pronalazila područja gusto nastanjena ljudima, i nadletala ih čekajući, ali dosad ništa slično nije videla svojim očima. Mora da je u ovom trenutku na nebu bilo dve stotine jastrebova. Njihove drečave boje presijavale su se naspram narandžastog i ružičastog neba, visoko iznad, gde su samo najveštije odapete strele mogle da ih dosegnu. Od njihovog kreštanja ledila joj se krv u žilama. Ruka joj je automatski posegnula ka ivicama marame koju je nosila na glavi, kako bi proverila da joj viri neka zalutala vlas, jer je znala da, ako jastrebovi otkriju šta je ona, više neće biti zainteresovani za ljudsku vojsku. Svih dve stotina ptica ustremiće se na nju.

„Sve je u redu, ljubavi", promumlao je Strelac pored nje. „Pozuri sada. Skoro smo unutra."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Unutar natkrivenog unutrašnjeg dvorišta utvrđenja kraljice Roen, Strelac joj je pomogao kada je zamalo pala skljokavši se sa leđa Malog. Odrzala je ravnotežu pridržavajući se za konja i za svog prijatelja, i nekako došla do daha. „Sada si bezbedna,“ rekao joj je Strelac obgrlivši je rukom i privukavši je sebi u zagrljaj, „a biće dovoljno vremena i za odmor pre večere."

Vatra je na jedvite jade klimnula glavom. „Budite nežni prema njemu“, uspela je da izgovori čoveku koji je Malog uzeo za uzde.

Jedva da je primetila devojku koja ju je odvela do njene sobe. Strelac je bio sa njom i naložio je svojim ljudima da stražare ispred njenih vrata, a pre nego što je otišao upozorio je devojku da vodi računa o njenoj ruci.

Potom je Strelac otišao. Devojka je stavila Vatru na krevet. Pomogla joj je da se svuče i odvezala joj maramu, a onda se Vatra stropoštala na jastuke. A ako je devojka i zurila u Vatru i zapanjeno dodirivala njenu jarku kosu, ona nije marila. Već je utonula u san.

Kada se probudila, soba u kojoj se nalazila svetlucala je od plamenova sveća. Omanja žena u smeđoj haljini ih je palila. Vatra je prepoznala Roenin um, bistar i topao. Tada se žena okrenula ka njoj i Vatra je prepoznala Roenine tamne oči, divno izvajana usta i belu prugu koja je rasla po sredini njene dugačke, crne kose.

Roen je spustila sveću i sela na ivicu Vatrinog kreveta. Nasmešila se zbog Vatrinog smetenog izraza na licu. „Dobro mi došla, gospo Vatro.“

„Dobro vas našla, gospo kraljice.“

„Razgovarala sam sa Strelcem“, rekla je Roen. „Kako ti je ruka? Da Ii si gladna? Hajde sada da večeramo pre nego što stignu moji sinovi."

Njeni sinovi. „Zar oni već nisu stigli?"

„I dalje se nalaze napolju sa četvrtom divizijom. Brigan prenosi komandu četvrte divizije na jednog od svojih kapetana, a potom ih večeras šalje dalje na istok, i koliko sam mogla da shvatim, to zahteva beskrajne pripreme. Treća divizija stiže za dan-dva. Brigan će sa njom odjahati u Kraljev Grad i ostaviti Neša u njegovoj palati, a onda će sve vojnike povesti na jug."

Kraljev Grad. Nalazio se na zelenoj zemlji gde se Krilata reka ulivala u Zimsko more. Iznad vode se uzdizala kraljevska palata, napravljena od sjajnog crnog kamena. Ljudi su pričali da je taj grad izgledao divno, pravo umetničko mesto, ali i centar medicine i nauke. Vatra već dugo nije boravila tamo, još od detinjstva. Nije ga se pristojno ni sećala.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Prodrmala se. Sanjarila je. „Povešće vojnike na jug“, rekla je, uma i dalje ophrvanog snom. „Krenuće sa njima?“

„Brigan provodi podjednaku količinu vremena sa svakom divizijom vojske,“ rekla je Roen. Potapšala je Vatru po krilu. „Hajde, mila moja. Večeraj sa mnom. Hoću malo da čujem o životu sa druge strane Malih sivila, a sada imamo priliku za to.“ Ustala je i uzela sveću sa stola. „Poslaću nekog da ti pomogne da se obučeš.“

Roen je brzo izašla na vrata, zalupivši ih za sobom. Vatra je izvukla noge ispod pokrivača i zaječala. Maštala je o danu kada će moći da se probudi i uvidi da može da pomera ruku bez ovog beskrajnog i konstantno prisutnog bola.

Vatra i Strelac su večerali sa Roen za omanjim stolom u njenoj dnevnoj sobi. Roeni je ovo utvrđenje bilo dom još pre mnogo godina, kada još nije bila ni udata za kralja kraljevstva, a sada je ponovo postalo njen dom otkad je Naks preminuo. Bio je to skroman zamak, okružen visokim zidinama, ogromnim stajama, stražarskim kulama i dvorištima koja su povezivala radne delove zamka sa onima koji su služili za život i spavanje. Zamak je bio dovoljno veliki da su, u slučaju opsade, ljudi iz obližnjih, ali i podaljih mesta, mogli da se sakriju između njegovih zidina. Roen je upravljala ovim mestom čvrste ruke, a slala je i pomoć onim lordovima i gospama na severu koji bi iskazali želju za mirom. Stražari, hrana, oružje, špijuni. Šta god da je bilo potrebno, Roen je mogla da obezbedi.

„Dok si se odmarala, popeo sam se na spoljašnji zid,“ rekao je Strelac Vatri, „i sačekao da se čudovišni jastrebovi spuste dovoljno nisko da ih pogodim. Usmrtio sam samo dva. Da li ih osećaš? Iz ove prostorije ja ne mogu da osetim njihovu glad za nama."

„Opake zveri,“ rekla je Roen. „Ostaće visoko sve dok se vojska ne skloni. Onda će se ponovo spustiti i strpljivo čekati da neko od ljudi izađe iz kuće. Pametniji su u jatu, ti jastrebovi, i naravno lepši, a njihova mentalna snaga je jača. Njihovo prisustvo baš i ne utiče pozitivno na raspoloženje mojih ljudi, to vam zasigurno mogu reći. U službi imam dvoje ili troje sluga koji neprestano moraju da se nadgledaju ili će, u suprotnom, samo izaći napolje i ponuditi im se. Evo već dva dana ovako nadleću. Pao mi je kamen sa srca kada se četvrta divizija danas pojavila. To je prvi put za dva dana da nekoga mogu da pošaljem van zidina zamka. Ne smemo da dozvolimo da te primete te zveri, mila moja. Srkni malo supe."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je bila zahvalna za supu koju joj je služavka sipala u jer je to bila hrana koju nije morala da seče. Spustila je levu ruku u krilo i počela da kalkuliše u glavi. Jato čudovišnih jastrebova je bilo nestrpljivo. Ovo jato će se vrzmati iznad njihovih glava najduže nedelju dana, a onda će odleteti dalje. Ali dok se vrzmaj u unaokolo, ona i Strelac će morati da miruju. Jedino ako ne izjašu za dan-dva, kada sledeća reka vojnika bude došla da pokupi svog komandanta i kralja.

Istog trenutka je izgubila apetit.

„Pored opšte zavrzlame oko toga što smo primorani da sedimo unutar zidova,“ rekla je Roen, „mrzim i to zatvaranje krovova. Naše nebo je i bez njih dovoljno mračno. A sa zatvorenim krovovima vlada opšta depresija."

Tokom većeg dela godine, Roenina dvorišta i prolaz do staja bili su pod vedrim nebom, ali zbog provale oblaka tokom čitave jeseni, kao i jata jastrebova koja su se neočekivano pojavljivala, krovne konstrukcije su morale da se zatvore. Utvrđenje je, naime, posedovalo privremene krovove od nepromočivog platna, koje se umetalo u drvene okvire čineći skalameriju koja se stavljala iznad dvorišta. Ovi platneni krovovi pružali su neophodnu zaštitu, ali sa druge strane, nisu propuštali svetlost, pa su je dobijali samo kroz spoljašnje prozore.

„Moj otac je oduvek smatrao da su stakleni krovovi kraljevske palate preterano ekstravagantni,“ rekao je Strelac, „ali proveo sam dovoljno vremena pod krovovima kao što je vaš da bih naučio da cenim njihovu svrhu.“

Roen se nasmešila u supu. „Jednom u svake, otprilike, tri godine, Naksu bi na pamet pala neka dobra i korisna ideja." Brzo je promenila temu. „Ova poseta će biti prilika da pokušamo da razjasnimo neke stvari. Možda ćemo već sutra moći da razgovaramo sa mojim ljudima i da raspravimo neke čudne događaje u vašoj zemlji. Kada dođe i treća divizija, imaćemo više vremena za priču."

Izbegavala je konkretno spominjanje onoga što je svima bilo na umu. Strelac je direktno upitao. „Da li kralj ili princ predstavljaju opasnost za Vatru?"

Roen se nije pravila da ne razume. „Razgovaraću sa Nešom i Briganom i lično ću im je predstaviti.“

Strelac nije bio zadovoljan. „Da ti oni predstavljaju opasnost za nju?"

Roen ga je na trenutak nemo posmatrala, a onda je skrenula pogled na Vatru. Vatra je primetila saosećajnost, a možda čak i izvinjenje u njenim očima. „Ja poznajem svoje sinove“, rekla je, „i poznajem Vatru. Briganu se

Mia3570 & avada

crowarez.org

neće dopasti, a Nešu sasvim suprotno, dopašće mu se i previše. Ipak, nijedan od njih joj neće predstavljati teret, niti će joj stvarati poteškoće."

Strelac je udahnuo i žučno spustio viljušku na sto. Zavalio se, čvrsto stisnutih usana. Vatra je znala da je prisustvo gospe kraljice jedini razlog što nije izgovarao ono što je ona u njegovom pogledu mogla da pročita: nije trebalo da dolazi.

U njenim grudima je zaigrao plamen odlučnosti. Zaigrala je na kartu Roeninog stava.

Neće joj biti problem da izađe na kraj ni sa kraljem ni sa komandantom.

Podrazumeva se da se okolnosti ne podudaraju uvek sa ljudskim namerama, pa Roen nije ni mogla da bude svugde u svakom trenutku. Nakon večere, Vatra je prelazila preko glavnog dvorišta sa Strelcem, uputivši se u odaje za spavanje, kada se to dogodilo. Istog trenutka kada je osetila da joj se približavaju nečiji umovi, kapija zamka se širom otvorila. Dvojica muškaraca na konjima za-kloparala su unutra, preplavljujući prostor bukom i svojim prisustvom, dok ih je otpozadi osvetljavala velika logorska vatra. Strelac i svi prisutni u dvorištu kleknuše na kolena, svi osim Vatre koja je stajala ukočena i šokirana. čovek na prvom konju podsećao je na lik sa slika kralja Naksa, a muškarac na drugom konju je bio njen otac.

Zakovitlalo joj se u glavi. Kansrel. Na svetlosti plamena kosa mu je sijala u srebrnoj i plavoj boji, dok su mu oči bile modre i divne. Zurila je u te oči i spazila da i one zure u nju pune mržnje i besa. To je bio iz mrtvih vaskrsli Kansrel i nije bilo načina da se sakrije od njega.

„Klekni,“ rekao joj je Strelac, ali za tim nije ni bilo potrebe jer se stropoštala na oba kolena.

Zatim su se kapije zatvorile. Šljašteći sjaj plamena logorske vatre je utihnuo, i sada je sve bilo osvetljeno žutom svetlošću baklji u dvorištu. Čovek na konju je i dalje zurio u nju sa prezirom, ali kada su se senke primirile, to više nije bio Kansrelov prezir. Njegova kosa je bila tamna, oči svetle, i tek sada je videla da je to bio samo običan čovek.

Tresla se od hladnoće na zemlji. Sada je, naravno, prepoznala njegovu crnu kobilu i njegovog zgodnog brata, kao i lepog bratovljevog čilaša. To nisu bili Naks i Kansrel, već Neš i Brigan. Sjahali su sa konja i počeli da se prepiru kraj njih. Pošto se potpuno tresla, njihove reči su doprle do nje sa zakašnjenjem. Brigan je rekao nešto o bacanju nekoga jastrebovima. Neš je na to rekao da je

Mia3570 & avada

crowarez.org

on kralj, da je odluka na njemu i da mu ne pada na pamet da jednu ženu koja tako izgleda baci bilo kakvom jastrebu.

Strelac se sklupčao preko Vatre. Ponavljao joj je ime dok joj je nežno milovao lice. Uputio je nekoliko oštrih reči braći koja su se plepirala. Podigao je Vatru u svoje naručje i izneo je iz dvorišta.

Ovo je bilo nešto što je Vatra znala o sebi: ponekad se dešavalo njen um napravi grešku, ali pravi izdajnik je bilo njeno telo.

Strelac ju je spustio na krevet i seo kraj nje. Prihvatio je njene hladne ruke i protrljao ih. Polako je prestala da drhti.

Čula je odjek njegovog glasa u svojoj glavi. Postepeno je složila kockice u vezi sa tim šta je Strelac rekao kralju i princu pre nego što ju je podigao i odneo iz dvorišta: „Ako planirate nju da bacite jastrebovima, moraćete i mene."

Uhvatila ga je za ruke i držala ih u svojima.

„Šta se tebi dogodilo napolju", tiho ju je upitao.

Šta joj se dogodilo?

Pogledala ga je pravo u oči preplavljene brigom.

Objasniće mu to kasnije. Sada je žarko želela nešto da mu predoči, nešto što joj je hitno trebalo od prijatelja. Pustila mu je ruke.

Strelac je oduvek brzo kapirao. Spustio je lice do njenog i poljubio je. Kada je Vatra pošla da mu otkopča košulju, uhvatio je njene prste i zaustavio ih. Rekao je da odmara ruku i da će sve on sam uraditi. Prepustila se njegovoj darežljivosti.

Nakon toga su šapćući razgovarali.

„Kada je ujahao u dvorište", rekla mu je ležeći na strani, licem okrenuta ka njemu, „pomislila sam da je moj otac koji se volšebno vratio iz mrtvih."

Na njegovom licu se pojavio izraz zaprepašćenosti, a potom i dubokog razumevanja. Prstima ju je pomilovao po kosi. „Oh, Vatro. Nije ni čudo. Ali Neš uopšte ne podseća na Kansrela."

„Ne mislim na Neša, već na Brigana."

„Brigan još manje."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„U pitanju je igra svetlosti", rekla je. „I mržnja u njegovim očima.“

Nežno joj je dotakao lice i rame, pažljivo se, kao i dotad, odnoseći prema njenoj povređenoj ruci. Poljubio ju je. „Kansrel je mrtav. On ti ne može nauditi."

Reči kao da su joj zastale u grlu kada je to čula, nije mogla da izgovori. Rekla mu je prećutno, mislima. On mi je bio otac.

Zagrlio ju je i čvrsto privukao sebi. Zatvorila je oči i zauzdala misli. Prepustila se Strelčevom mirisu i njegovom dodiru koji je osećala na licu i grudima, na stomaku, na čitavom telu. Strelac joj je odagnao uspomene.

„Ostani sa mnom,“ rekao je nešto kasnije, još uvek je držeći u svom naručju, uspavan. „Nisi bezbedna kada si sama.“

Kako je bilo čudno što ju je njegovo telo u potpunosti razumelo, što ju je njegovo srce tako shvatalo kada je bilo reči o istini o Kansrelu, ali je još čudnije bilo to da nikada nije uspevao da spozna najjednostavnije stvari u vezi sa njom. Da je rekao bilo šta drugo, možda bi i ostala, ali rečenica koju je upravio izrekao bila je baš ona koju nije trebalo da izgovori.

Ako ćemo iskreno, verovatno bi se u svakom slučaju pokupila i otišla.

Iz ljubavi prema prijatelju, sačekala je dok nije zaspao.

Nije želela probleme. Jednostavno je žudela za zvezdama, želela je da se zamori toliko da kasnije može da spava bez snova. Znala je da će morati da pronađe put ka nekom spoljašnjem prozoru da bi ih videla. Odlučila je da pokuša sa stajama, jer je u tom slučaju postojala mala verovatnoća da će u ovo doba noći nabasati tamo na kakvog kralja ili princa. Ako tamo i ne nađe prozore kroz koje se vidi nebo, barem će biti sa Malim.

Prekrila je kosu pre nego što je krenula, a na sebi je imala tamnu odeću. Prošla je pored stražara i sluga, i naravno da su neki od njih zurili u nju, ali kao što je uvek bio slučaj u ovom utvrđenju, niko je nije ometao. Roen se postarala da svi stanovnici pod njenim krovovima znaju kako da sačuvaju svoj um od drugih na najefikasniji mogući način. Roen je znala koliko je to značajno.

Natkriven prolaz do staja bio je prazan i utešno je mirisao na čisto seno i konje. Staje su bile u mraku, osvetljene jednom jedinom svetilikom na obližnjem zidu. Konji, barem većina, spavali su, kao uostalom i Mali. Stajao je i dremao, uobičajeno i tiho, a malo se naginjao u stranu, nalik na zgradu koja

Mia3570 & avada

crowarez.org

samo što se nije srušila. To je moglo da bude zabrinjavajuće, ali ona je znala da on često tako spava, nakrivijen na jednu drugu stranu.

Na udaljenom kraju zgrade nalazio se prozor koji je gledao ka nebu, ali kada mu je prišia, nije videla nijednu zvezdu. Noć je bila oblačna. Krenula je nazad prolazeći kroz dugačak niz boksova i ponovo zastala kraj Malog, smešeći se kada je ugledala njegovo uspavano i nahereno držanje.

Odškrinula je vrata i polako se provulda u njegov boks. Sedeće kraj njega neko vreme dok spava i sarmu sebe će zamoriti pevušenjem. Čak se ni Strelac tome ne bi usprotivio. Niko je neće pronaći ovako skvrčenu kraj vrata boksa u kojem je bio Mali. Čak ni ako neko ušeta u staju, neće je primetiti. A ako se Mali probudi, neće se iznenaditi što vidi svoju gospu kako sedi pored njegovih nogu. Mali je već navikao na njene noćne navike.

Smestila se i tiho počela da pevuši pesmicu o naherenom konju.

Mali ju je probudio nežno je gurkajući njuškom, i u momentu je znala da nije sama. Čula je muški glas, bariton, i to vrlo tih i veoma blizu.

„Borim se protiv onih pljačkaša i krijumčara jer se suprotstavljaju kraljevom zakonu. Ali kakvo mi zaista imamo pravo da vladamo?"

„Plašiš me kada tako govoriš", izgovorila je Roen. Vatra se leđima jače podupria o vrata boksa.

„Šta je to kralj učinio u poslednjih trideset godina da zasluži takvu zakletvu na vernost?"

„Brigane..."

„Razumem motivaciju nekih mojih neprijatelja više nego što razumem sopstvenu."

„Brigane, iz tebe trabunja umor. Tvoj brat pravedno i dobro razmišija, ti to jako dobro znaš, a uz tvoju pomoć i tvoj uticaj dobro mu ide."

„On poseduje neke od očevih namera."

„Pa, šta ćeš učiniti? Dozvolićeš da pljačkaši i krijumčari rade šta im je volja? Ostavićeš kraljevstvo lordu Majdogu i onoj koljačici od njegove sestre? Ili lordu Gentijanu? Očuvanje Nešove vladavine naša je najveća nada za opstanak Šumovite doline. Ako se njemu suprotstaviš, izazvaćeš građanski rat na sve četiri strane. Ti, Neš, Majdog, Gentijan. Plašim se i da pomislim ko bi tu bio iznad ostalih. Ti svakako ne bi, s obzirom na to da će vernost kraljeve vojske biti podeljenja izrneđu tebe i tvoga brata."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Ovo je bio razgovor koji Vatra nije trebalo da čuje, ni pod kojim uslovima i ni za šta na svetu. Sada je to shvatila, ali više nije bilo pomoći, a ako bi se odala, usledila bi katastrofa. Nije se pomerila, jedva da se usudila da diše. Pomno je slušala, mada je znala da ne bi trebalo, jer je sumnja u srcu kraljevog komandanta bila zaprepašćujuća.

Sada je govorio blago, povlačeći se: „Majko, preteruješ. Nikada ne bih mogao da prekinem svoju vezu sa bratom, to dobro znaš. A znaš i da nisam zainteresovan za kraljevstvo."

„Ponovo počinješ, a to mi nije nikakva uteha. Ako Neša budu ubili, ti ćeš morati da budeš kralj."

„Blizanci su stariji od mene."

„Večeras se namerno praviš tupav. Garan je bolestan, Klara je žensko, a oboje su nezakoniti. U Šumovitoj dolini ovog puta neće proći situacija da kralj bude neko ko nije kraljevskog porekla."

„Ja nisam kraljevskog porekla."

„Imaš dvadeset i dve godine, upravljaš kraljevom vojskom, kao što je to i Broker činio. Tvoji vojnici bi život dali za tebe. Ti jesi kraljevskog porekla."

„Dobro. Ali tako mi svega, majko, nadam se da se nikada neću nazivati kraljem."

„Nekada si bio strašno protiv toga da budeš i vojnik."

„Ne podsećaj me na to." U glasu mu se osećao umor. „Moj život je pokušaj izvinjenja zbog raspusnog i nedoličnog života moga oca.“

Nastupio je dugačak i težak muk. Vatra je sedela ne dišući. Život koji je bio izvinjenje zbog raspusnog i nedoličnog života njegovog oca — to je i te kako mogla da razume, bez potrebe za ikakvim rečima ili razmišljanjima o tome. Ona je to razumela podjednako dobro kao što je razumela i muziku.

Mali se promeškoljio i gvirnuo glavom iz boksa kako bi ispitao ko su ti tihi posetioci. „Samo mi obećaj da ćeš izvršiti svoju dužnost, Brigandele“, rekla je Roen, namemo izgovarajući Briganovo kraljev-ko ime.

Odjednom se osetila promena u njegovom glasu. Smejao se sebi u bradu. „Postao sam toliko impresivan ratnik da ti misitš da ja trčkaram po planinama zabadajući mačeve u ljude zato što uživam u tome."

„Kada ovako govoriš, ne možeš mi nimalo zameriti što brinem.“

„Izvršiću svoju dužnost, majko, kao što to svakoga dana činim."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Ti i Neš ćete od Šumovite doline stvoriti zemlju vrednu odbrane. Ponovo ćete uspostaviti red i pravdu koje su Naks i Kansrel uništili svojim nepromišljenim ponašanjem.“

Iznenada, bez ikakvog šaljivog tona u glasu, Brigan je izgovorio: „Ne dopada mi se ono čudovište."

Roenin glas se ublažio. „Nešdel nije Naksdel, a Vatra nije njen otac."

„Nije, ona je još gora od njega, ona je žensko. Ona je stvorenje kojem Neš ne može da se odupre.“

Na to je Roen žustro odgovorila: „Brigane. Vatra nije zainteresovana za Neša. Ona ne zavodi muškarce i ne hvata ih u svoju zamku.“

„Nadam se da si u pravu, majko, jer me uopšte nije briga što ti imaš lepo mišljenje o njoj. Ako se ispostavi da je kao Kansrel, polomiću joj vrat."

Vatra se sklupčala u ćošak. Već je navikla na mržnju. Uprkos tome, to je bilo nešto od čega bi se ohladila i skrhala svaki put. Bila je umorna od razmišljanja o tome kakvu će odbranu morati da smisli protiv ovog čoveka.

A onda se desilo nešto potpuno neočekivano, i to iznad njene glave. Brigan je krenuo rukom ka njušci njenog konja. „Jadniče", izgovorio je mazeći nozdrve Malog. „Probudili smo te. Nastavi da spavaš.

„To je njen konj", rekla je Roen. „Taj konj pripada čudovištu kojem pretiš."

„Ah, dobro. Ti si pravi lepotan", blagim glasom je izgovorio Brigan Malom. „Nisi ti kriv što je ona tvoja vlasnica."

Mali je njušnuo ruku svog novog prijatelja. A kada su Roen i Brigan otišli, Vatra je stegla porub svoje haljine obema šakama, gutajući bes i neprepoznatIjiva osećanja s kojima nije mogla da se pomiri.

Ako odluči da povredi nju, barem neće, verovala je, povrediti i njenog konja.

Mia3570 & avada

crowarez.org

šesto PoGLAVLJe Ova duga noć još nije bila gotova jer, činilo se, niko u kraljevskoj porodici

nije spavao. Vatra samo što je ponovo prošla kroz dvorište i ušunjala se u deo zamka sa spavaćim odajama kada je naletela na kralja koji joj se prikrao, zgodan i opasan na svedosti baklji. Oči mu zasijaše kada ju je ugledao. Učinilo joj se da može da namiriše vino u njegovom dahu. Kada je iznenada nasrnuo na nju i pritisnuo je uza zid pokušavajući da je poljubi, u to više nije sumnjala.

Iznenadio ju je, ali mu je um bio popustljiviji zbog vina koje je kolalo njegovim mozgom. Ti ne želiš da me poljubiš.

Neš je prestao da je ljubi, ali je nastavio da se stiska uz nju, pipajući joj grudi i leđa. Povređivao joj je ionako povređenu ruku. „Zaljubljen sam u tebe,“ rekao je ispuštajući kiseo dah u njeno lice. „Želim da se oženim tobom."

Ti ne želiš da se oženiš mnome. Ti čak ne želiš ni da me dodiruješ. Želiš da me pustiš.

Neš se povukao od nje, a ona se odgurnula pokušavajući da uzme svežeg vazduha i nameštajući svoju odeću. Spremala se da pobegne.

Tada se naglo okrenula ka njemu i uradila nešto što nikada pre nije. Izvini mi se, odaslala mu je oštro ove misli. Dosta mi je ovakvog ponašanja. Izvini se.

Istog trenutka, kralj je kleknuo pred njena stopala, graciozno i gospodski, crnih očiju koje su odisale pokajanjem. „Oprostite mi, gospo, na uvredi koju sam vam naneo. Slobodno se udaljite i idite u svoje spavaće odaje.”

Pohitala je odatle pre nego što iko vidi apsurdan prizor kralja koji kleči na kolenima pred njom. Sramila se same sebe. Obuzelo ju je novo osećanje nemira zbog situacije u Šumovitoj dolini, naročito sada kada je upoznala njenog kralja..

Skoro da je stigla do svojih odaja kada se Brigan pojavio iz senke. Ovog puta, Vatra je stvarno bila na ivici.

Nije ni bilo potrebe da posegne za njegovim mislima da bi shvatila da su one zatvorene za nju, kao utvrđenje bez i jedne jedine pukotine. Protiv Brigana nije mogla ništa, sem da koristi ono malo snage i reči.

Gurnuo ju je na zid kao što je to uradio i Neš. Dohvatio joj je oba ručna članka jednom rukom i grubo joj podigao ruke iznad glave, toliko svirepo da su joj se oči istog trenutka iskolačile i zasuzile od bola u povređenoj ruci. Nabio ju je svojim telom još jače uza zid da nije mogla ni da se pomakne. Njegovo lice bilo je oličenje režeće maske mržnje.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Ako pokažeš i najmanje interesovanje za druženje sa kraljem,“ obratio joj se, „ubiću te."

Superioran način na koji je pokazivao svoju snagu bio je ponižavajući za Vatru, a povređivao ju je više nego što je mogao i da zamisli. Nije mogla da dođe do daha i da progovori. Kako si samo sličan bratu, besno mu je pomislila u lice. Samo manje romantičan.

Stisak njegove ruke je bio još jači. „Lažljiva proždrljivice čudovišta."

Dahtala je od bola. Ti si baš razočaranje, zar ne? Ljudi o tebi govore kao da si nešto posebno, ali nema ničega posebnog kod čoveka koji naokolo gura nezaštičenu ženu i vređa je. To je tako obično.

Pokazao je zube. „Da li ja to treba da poverujem da si bespomoćna?“

Da, kada je o tebi reč.

„Ali ne i kada je reč o ovom kraljevstvu.“

Ja nisam neprijatelj ovog kraljevstva. Barem ništa više, dodala je, od tebe, Brigandele.

Pogiedao ju je zaprepašćeno, kao da mu je lupila šamar. Iznenada su mu izraz lica i oči delovali iznureno, zbunjeno. Pustio joj je ruke i malčice se odmakao od nje, tek toliko da može da ga odgurne i oslobodi se i njega i zida, da mu okrene leđa i podupre svoje levo rame desnom rukom. Drhtala je. Njena haljina bila je lepljiva u predelu ramena, prokrvario joj je rame. Povredio ju je i bila je razjarena, više nego ikada pre.

Nije znala odakle joj vazduh i snaga, ali pustila je da joj reči teku kao bujica. „Vidim da si dobro proučio i utvrdio primer svog oca pre nego što si se opredelio kakav želiš da postaneš", zasiktala je na njega. „Šumovita dolina je u odličnim rukama, zar ne? Ti i tvoj brat možete da se uhvatite za uši i zaigrate u istom kolu."

„Tvoj otac je uništio mog oca i čitavu Šumovitu dolinu, odbrusio joj je. „Jedino što žalim jeste što nije umro od mog mača. Prezirem ga što je sam sebi presudio i što me je lišio zadovoljstva da to ja učinim. Zavidim čudovištu koje mu je rasporilo grkljan."

Na to se okrenula ka njemu. Prvi put ga je pogledala, ali zaista pogledala. Brzo je disao, stiskajući i otpuštajući pesnice. Oči su mu bile bistre i izrazito svetloplave. Iz njih je izbijalo nešto što je prevazilazilo bes, nešto očajničko. Bio je tek nešto viši od proseka. Imao je lepa usta na svoju majku, ali ako izuzmemo to i one blede, kristalne oči, nije bio lep. Zurio je u nju. Bio je toliko napet da joj se činilo da će svakog trenutka planuti, i odjednom joj se učinio mladim, preopterećenim i veoma, veoma izmučenim.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Nisam znao da si povređena,“ dodao je gledajući u krv na njenoj haljini. I zbunjivao ju je, jer je zapravo zvučao kao da mu je bilo žao zbog toga. Ona nije želela njegova izvinjenja. Želela je samo da ga mrzi, jer ga i jeste mrzela.

„Ti si nečovek. Ništa drugo i ne radiš nego što povređuješ ljude,“ izgovorila je jer je to bila najgora stvar koja joj je u trenutku pala na pamet. „Ti si čudovište, ti, a ne ja."

Okrenula se i udaljila od njega.

Prvo je otišla do Strelčeve sobe, da očisti krv koja je curila i da ponovo zavije povređenu ruku. Zatim se odšunjala u svoju sobu, gde je Strelac i dalje nesmetano spavao. Svukla se i obukla njegovu košulju, koju je pronašla na patosu. Dopalo bi mu se to što je odabrala da je obuče i nikada mu ne bi palo na pamet da je samo htela da prikrije svoje ručne zglobove, plave od modrica koje on ne sme da vidi. Nije imala snage za Strelčeva ispitivanja i njegov osvetoljubivi bes.

Ispreturala je po torbama i pronašla lekovite biljke koje su prečavale trudnoću. Progutala ih je na suvo, uvukla se pored Strelca zaspala snom bez snova.

Dok se budila ujutro, delovalo joj je kao da tone. Čula je Strelca koji se vrzmao po sobi i pravio priličnu buku. Nekako je došla sebi i naterala se da se podigne. Samu sebe je sprečila da ne zaječi od starog bola u ruci i novog bola u ručnim zglobovima.

„Divna si kad se probudiš ujutro", obratio joj se Strelac zaustavljajuči se pred njom i ljubeči je u nos. „Neverovatno si slatka u mojoj košulji."

Možda, ali ona se osećala kao leš. Rado bi se menjala. Kakvo bi to blagosloveno stanje bilo kada bi se osećala divno, a izgledala kao leš.

Bio je odeven, ako ne računamo košulju, očigledno spreman da nekuda krene.

„Čemu žurba?"

„Vatra na kuli je zapaljena'', rekao je.

U planinskim gradovima, vatra se palila visoko na kulama kada bi ih neprijatelj napao, kako bi se susedi pozvali u pomoć. „O kom gradu se radi?"

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Siva Luka, na severu. Neš i Brigan odmah idu, ali je sasvim sigurno da će pojedine vojnike usmrtiti čudovišni jastrebovi i pre nego šro dođu do tunela. Ja ću gadati sa zidina, sa svima ostalima koji to umeju."

Nove informacije su za nju bile kao hladan tuš, u momentu se razbudila. „Dakle, četvrta divizija je već krenula? Koliko vojnika imaju Neš i Brigan?"

„Mojih osam i Roen će im dati još četrdeset svojih iz utvrđenja."

„Samo četrdeset!"

„Veliki deo svoje vojske je poslala sa červrtom divizijom“, rekao je Strelac. „Vojnici iz treće divizije treba da ih zamene, ali oni, naravno, još nisu stigli."

„Ali ukupno pedeset ljudi u poređenju sa dve stotine jastrebova? Jesu li oni poludeli?"

„Jedina druga mogućnost jeste da se ogluše na poziv za pomoć."

„Ti nećeš ići sa njima?"

„Komandant smatra da sam korisniji kada gađam sa zidina."

Komandant. Sva je utrnula. „Da li je on bio ovde?"

Strelac ju je pogledao ispod oka. „Naravno da nije. Pošto njegovi ljudi nisu mogli da me pronađu, Roen je lično došla."

Nije bilo ni važno, već je zaboravila. Njen um je sada bio zaokupljen drugom stvari, ludošću da pedeset ljudi pokuša da prođe kroz jato od dve stotine čudovišnih jastrebova. Izvukla se iz kreveta i potražila svoju odeću, a potom otišla do sobe za kupanje kako Strelac ne bi video njene zglobove dok se presvlačila. Kada je izašla odatle, njega već nije bilo.

Prekrila je kosu i zategla zavoj oko ruke. Zgrabila je luk i strele i potrčala za njim.

Čak i u trenucima opasnosti i očaja, Strelac nije odustajao od toga da joj pripreti. U staji, u kojoj su svi oko njih uzvikivali i dozivali se, a konji se vrpoljili, rekao joj je da će je, ako bude morao, vezati za vrata boksa u kojem je bio Mali kako bi je zadržao podalje od zidina.

To su bile prazne pretnje pa ga je ignorisala i o svemu pažIjivo razmislila. Ona je bila prilično dobar strelac. Ruka joj je bila dovoljno dobra za gađanje sve dok može da podnese bol. Za vreme koliko je vojnicima trebalo da se domognu tunela, mogla bi da pogodi dva, možda i tri leteća čudovišta. Broj ovih grozomornih stvorenja koji će se stuštiti na ljude bio bi za toliko manji.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Jedan jastreb je bio dovoljan da usmrti čoveka.

Neki od ovih pedeset muškaraca će umreti i pre nego što srignu do bitke u Sivoj Luci u kojoj je trebalo da učestvuju.

To je bio trenutak panike i njen mentalni proračun je pao u vodu. Poželela je da ne moraju da idu. Poželela je da ne rizikuju svoj život na ovaj način da bi spasli neki planinski grad. Pre nije razumela na šta su ljudi mislili kada su govorili kako su princ i kralj hrabri. Zašto su morali da budu toliko hrabri?

Okretala se pokušavajući da nađe braću. Neš je bio na svom konju, uzavreo, nestrpljiv da krene, potpuna transformacija iz pijanog maloumnika od prošle noći u lik koji je barem ostavljao utisak kraljevskog držanja. Brigan je bio na nogama. Šetao je među vojnicima hrabreći ih i razmenjujući pokoju reč sa majkom. Smiren, uverljiv, čak se i nasmejao na neku šalu Strelčevog stražara.

A onda ju je ugledao preko mora zveketavih oklopa i kožnih sedala, i poslednje zrnce ljubaznosti momentalno je nestalo sa njegovog lica. Pogled mu je zahladneo, stisnuo je usne i sada je izgledao baš onako kako ga je i zapamtila.

Pogled na nju ubijao je svu radost u njemu.

Dobro. Nije on bio jedina osoba s pravom da rizikuje svoj život i nije on bio jedini koji je bio hrabar.

Činilo joj se da sve to ima nekog smisla u trenutku kada se okretala ka Strelcu da bi ga uverila da ipak nema nameru da gađa jastrebove sa zidina, a onda se okrenula i otišla u staju kod Malog da uradi nešto što se graničilo sa ludilom, ali možda je i to ludilo imalo nekog čudnovatog, skrivenog smisla.

Znala je da će joj za čitavu tu akciju trebati samo nekoliko minuta. Jastrebovi će porinuti čim shvate da su u drastičnoj većini. Najveća opasnost je pretila ljudima koji su se nalazili u pozadini, onima koji će morati da uspore dok konji budu ulazili u usko grlo na ulazu u najbliži tunel. Oni vojnici koji se budu dočepali tunela, biće bezbedni. Jastrebovi nisu voleli mrak, skučene prostore i nisu bili skloni da prate ljude u pećine.

Iz razgovora koji je načula u stajama shvatila je da je Brigan naredio kralju da ostane na čelu kolone, a najveštijim kopljonošama i mačevaocima da budu na njenom začelju, jer će u trenucima najveće krize jastrebovi leteti isuviše nisko za strele. Brigan će predvoditi začelje kolone.

Konji su nadirali i okupljali se kraj kapija kada je ona pripremala Malog, kačeći luk i koplje za kožni remen na njegovom sedlu. Dok ga je izvodila u

Mia3570 & avada

crowarez.org

dvorište, niko nije obraćao posebnu pažnju na nju, delimično zato što je nadzirala misli ljudi oko sebe i sklanjala ih u stranu kada bi je dotakle. Odvela je Malog u stražnji deo dvorišta, što dalje od kapija. Pokušala je da objasni Malom koliko je sve ovo bilo važno, koliko joj je žao i koliko ga voli. Slinio je oko njenog vrata.

Tada je Brigan izdao naređenje. Sluge su otvorile kapije ka unutra i povukle tešku rešetku, i ljudi su pokuljali na dnevno svetlo. Vatra se smestila u sedlo i zauzdala Malog da krene napred, iza ostalih. Kapije su počele da se zatvaraju kada su ona i Mali izgalopirali kroz njih zajahali sami, udaljeni od vojnika, prema praznom, kamenitom tlu istočno od Roeninog utvrđenja.

Vojnici su krenuli na severnu stranu, uzbrdo, i nisu je videli. Neki od jastrebova, međutim, jesu i, radoznali, izdvojiše se iz jata koje se ustremilo na vojnike. Bilo ih je tek toliko da ih je gađala i pogodila iz sedla, stiskajući zube od bolova. Strelci na zidinama su je sasvim sigurno videli. To je spoznala iz uznemirujućih i paničnih osećanja koja joj je Strelac slao. Najsigurniji način da ovo preživim jeste da ostaneš na tim zidinama i gadaš, odaslala mu je oštru poruku, u nadi da će to biti dovoljno da ga spreči da krene za njom.

Sada je već bila na priličnoj udaljenosti od kapija, a prva grupa vojnika je već stigla do tunela. Spazila je čarku između čudovišta ljudi na začelju kolone. Ovo je bio taj očekivani trenutak. Povukla je uzde svog hrabrog konja, ovaj se propeo i okrenuo nazad. Zbacila je maramu sa glave. Kosa joj se vijorila niz ramena i leđa kao plamena reka.

Za trenutak se ništa nije desilo i počela je da je hvata panika jer njena zamisao nije urađala plodom. Spustila je sve barijere koje su joj štitile misli od toga da je prepoznaju. I dalje ništa. Pokušala je silom da privuče njihovu pažnju.

Jedan jastreb visoko na nebu ju je osetio, a potom i ugledao. Ispustio je užasan krik, kao da je metal grebao o metal. Vatra je znala šta taj zvuk znači, kao, uostalom, i drugi jastrebovi. Kao roj mušica odmakli su se od vojnika. Pohitali su ka nebu očajnički se kovitlajući i tragajući za čudovišnim plenom — i pronalazeći ga. Vojnike su zaboravili. Svi do poslednjeg jastreba su se ustremili na nju.

Sada je imala dva zadatka: da se zajedno sa konjem domogne kapija, ako bude mogla, i da zaustavi vojnike u nameri da primene neku junačku i budalastu taktiku kada shvate šta je upravo uradila. Zauzdala je Malog da krene napred. Odaslala je misao upućenu Briganu, i to najjače što je mogla. Ne, to nije bio nikakav pokušaj manipulacije za koji je unapred znala da bi bio

Mia3570 & avada

crowarez.org

jalova rabota — samo poruka. Ako ovog trenutka ne nastaviš napred, prema Sivoj Luci, onda je sve ovo što radim uzaludno.

Znala je da je oklevao. Nije ga videla, niti je mogla da oseti njegove misli, ali je mogla da oseti prisutnost njegovog uma, tamo na njegovom konju koji se nije pomerao. Pretpostavljala je da bi mogla da izmanipuliše njegovog konja ako bude morala.

Dozvoli mi da ovo odradim, preklinjala ga je. Moj život je samo moj i na meni je da li ću ga rizikovati, kao što je tvoj život samo u tvojim rukama.

Njegova svest je nestala u tunelu.

Sada je sve bilo u brzini kojom su se Vatra i Mali kretali naspram jata koje je poniralo ka njima sa severa i odozgo. Mali pod njom je bio očajan i divan. Nikada nije galopirao tako brzo, takoreći leteo. Spustila se nisko u sedlu. Kada je prvi jastreb kandžama zagrebao njeno rame, bacila je na njega svoj luk. On joj sada ionako ničemu ne služi, samo parče drveta koje joj je smetalo. Tobolac na njenim leđima možda će poslužiti kao neka vrsta oklopa. Uzela je koplje nabila ga iza sebe, a to je bila još jedna, makar mala prepreka koju će jastrebovi morati da savladaju pre nego što je dograbe. Grčevito je držala nož u ruci i mlatila njime iza sebe svaki put kada bi osetila kako joj kandžom ili kljunom dodiruju rame ili glavu. Više nije osećala nikakav bol. Čula je samo buku, koja je možda dopirala iz njene glave koja je vrištala, i osećala jarkost — to je bila njena kosa i njena krv — kao i vetar koji je hujao usled strmoglave brzine kojom je Mali jurcao. A onda su se, iznenada, odnekud pojavile i strele koje su proletale kraj njene glave.

Kandža ju je uhvatila za vrat i podigla visoko u sedlu. Učinilo joj se da će upravo umreti. I tada je jedna strela pogodila jastreba koji ju je vukao, a za njom su usledile i druge. Pogledala je ispred sebe i ugledala kapije koje su bile veoma blizu, odškrinute, i Strelca u tom otvoru, koji je gađao brže nego što je i znala da može.

Onda je zakoračio u stranu i propustio Malog koji je uleteo kroz otvor, dok su se iza nje tela čudovišta rušila udarajući u vrata koja se zatvaraju. Kreštala su i vrištala, grebala. Pustila je Malog da se sam snađe kuda treba da ide i kada da se zaustavi. Ljudi su se okupili oko nje, a Roen je posegnula za uzdama njenog konja. Mali je hramao, spazila je. Pogledala je u njegova leđa, bokove, noge, svuda je bio ranjen, ulepljen krvlju. Kriknula je od žalosti pri samom pogledu na njega. Povratila je.

Neko ju je zgrabio ispod pazuha i izvukao sa sedla. Strelac, ukočen i drhtav, izgledao je i osećao se kao da ima želju da je ubije. Kada ju je pogledao, na momenat se oraspoložio, a potom mu se ponovo smrklo.

Mia3570 & avada

crowarez.org

SEDMO POGLAVLJE

Probudila se od bola koji ju je probadao i sa osećajem da se neprijateljski raspoložen um kreće kroz hodnik ispred njenih vrata. Um nekog neznanca. Pokušala je da se podigne, ali je samo udahnula.

„Trebato bi da se odmaraš", rekla joj je neka žena koja je sedela na stolici do zida. Bila je to Roenina isceliteljka.

Vatra je ignorisala njen savet i oprezno se pridigla. „Šta je s mojim konjem?"

„Tvoj konj je otprilike u istom stanju kao i ti“, odgovorila joj je isceliteljka. „Preživeće."

„A vojnici? Da ii je neki od njih nastradao?"

„Svi su uspeli živi da se domognu tunela, rekla je. „Veliki broj čudovišta je ubijen."

Vatra je mirno sela čekajući da joj se ublaži bubnjanje u glavi kako bi smogla snage da ustane i istraži sumnjiv um u hodniku. „Koliko sam povređena?"

„Ostaće ti ožiljci na leđima, ramenima i ispod kose. Nosićeš ih celog života. Ali mi ovde imamo sve lekove koje imaju i oni u Kraljevom Gradu. Lepo ćeš se oporaviti i nećeš zaraditi nikakvu infekciju."

„Mogu li da hodam?"

„Ja ti to ne bih savetovala, ali ako baš moraš, možeš."

„Samo treba da proverim nešto", rekla je izgubivši dah od samog pokušaja da sedne. „Hoćeš li mi pomoći da se obučem?" A tada, kada je videla kakvu oskudnu haljinu nosi, upitala je: „Da li je lord Strelac video moje ručne zglobove?"

Žena je prišla Vatri s mekanom, belom odorom i pomogla joj da je navuče na ramena koja su gorela od bolova. „Lord Strelac nije dolazio."

Vatra je odlučila da se usredsredi na mučno navlačenje rukava, a ne da razmištja o tome koliko je to Strelac mogao da bude besan kada čak nije našao za shodno ni da dođe da je vidi.

Um koji je osetila nalazio se blizu, nezaštićen, usredsređen na neki podmukao cilj. Dovoljno razloga da Vatra obrati pažnju, mada nije bila

Mia3570 & avada

crowarez.org

sigurna šta će postići time što će othramati niz hodnik u potrazi za tim nečim, spremna da upije kakva god osećanja je taj neko slučajno slao, ali bez želje da ga uhvati i sazna njegove prave namere.

Bio je to um krivca, skriveni um.

Nije mogla da ga ignoriše. Samo ću ga pratiti, pomislila je u sebi. Videću gde će otići.

Bila je zapanjena trenutak kasnije kada je jedna sluškinja, koja je pogledom pratila njen hod, zastala i ponudila joj ruku.

„Moj muž se nalazio na začelju one kolone, gospo Vatro", rekla joj je devojka. „Vi ste mu spasti život."

Vatra se odgegala niz hodnik pridržavajući se za devojku, srećna što je spasla nečiji život, čak i ako je to samo značilo da sada ima nekoga ko joj neće dopustiti da se sruši na pod. Svakim korakom je bila sve bliže svom čudnom plenu. „Čekaj,“ najzad je prošaptala oslanjajući se na zid. „Čije sobe se nalaze iza ovog zida?"

„Kraljeve, gospo Vatro."

Vatra je sada znala, sasvim sigurno, da se u kraljevim odajama nalazio neki čovek a da mu tu nije bilo mesto. Žurba, strah od otkrića, panika, sve ju je odjednom snašlo.

Suočavanje sa nekim je sada prevazilazilo njenu snagu, o tome čak nije mogla ni da razmišlja, a onda je niz hodnik, osetila Strelca u njegovoj sobi. Snažno je stisla devojčinu ruku. „Pohitaj do kratjice Roen i kaži joj da se u kraljevim odajama nalazi čovek kome tu nije mesto'', rekla je.

„Da, gospo. Hvala, gospo“, rekla je devojka i otrčala. Vatra je nastavila da hoda sama niz hodnik.

Kada je stigla do Strelčeve sobe, nagnula se ka njegovim vratima. Stajao je kraj prozora i zurio u natkriveno dvorište. Bio joj je okrenut leđima. Ona je zakucala u njegov um.

Ramena su mu se ukrutila. Hitro se okrenuo i krenuo ka njoj i ne pogledavši je. Prošišao je pored nje i odjezdio niz hodnik. Toliko je bila iznenađena da joj se zavrtelo u glavi.

To je možda i bilo najbolje. Nije bila raspoložena da se suoči sa njim ako je već bio toliko ljut.

Ušla je u njegovu sobu i sela na stolicu, samo na trenutak, da joj se smiri bubnjanje u glavi.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Trebalo joj je mnogo da se domogne staje, uprkos pomoći nekoliko ruku koje su joj se nudite usput, a kada je videla Malog, nije mogla da se obuzda. Zaplakala je.

„Hajde, hajde, nemojte da se sekirate, gospo Vatro“, obratila joj se Roenina isceliteljka. „Sve su to površne rane. On će biti zdrav kao dren za nekih sedam dana."

Zdrav kao dren, sa čitavim ledima zakrpljenim i uvijenim u zavoje i glavom koja je visita. Bio je srećan što je vidi, mada je sve to bilo njenih ruku delo. Oslonio se o vrata boksa, a kada je ušla unutra, oslonio se na nju.

„Rekla bih da se i on brinuo za vas,“ rekla joj je isceliteljka. „Čini se da mu je sada bolje kada ste došli."

Oprosti mi, mislima mu je saopštila Vatra. Rukama ga je obgrtila oko vrata, najbolje što je mogla. Oprosti mi. Oprosti.

Pretpostavtjala je da će pedeset muškaraca ostati u Malim sivilima sve dok treća divizija ne stigne i ponovo otera čudovišne jastrebove. U stajama će do tada biti mirno i tiho.

I tako je Vatra ostala sa Malim, ostanjajući se na njega, sakupljajući njegove bale u svojoj kosi i koristeći svoj um kako bi mu umanjila bolove.

Kada je Roen došla, bila je sklupčana na postelji od svežeg sena, u ćošku boksa u kojem je bio Mali.

„Gospo,“ obratila joj se Roen stojeći izvan vrata boksa, blago je posmatrajući. „Ne pomerajte se“, rekta je kada je Vatra pokušala da podigne. „Isceliteljka mi je rekla da bi trebalo da se odmarate smatram da je odmor u staji najbolje čemu se možemo nadati od vas. I da li vam nešto treba?"

„Hrana?"

Roen je klimnula glavom. „Nešto drugo?"

„Strelac?"

Roen se nakašljala.. „Postaću vam Strelca čim budem ubeđena u to da neće reći nešto neprikladno."

Vatra je progutala pljuvačku. „Nikada ranije nije bio toliko ljut na mene."

Roen je sagnuta lice i zagledala se u svoje ruke na vratima boksa. Potom je ušta i sklupčala se ispred Vatre. Samo je jednom posegnula nežno pomilovala Vatrinu kosu. Držala je nakratko jedan njen pramen među prstima, pažijivo je zagledajući. Klečala je veoma mirno u senu i kao da je pokušavala da shvati značenje nečega. „Divna devojko", rekla je. „Danas si uradila dobru stvar, bez

Mia3570 & avada

crowarez.org

obzira na to šta Strelac misli o tome. Svejedno, sledeći put se potrudi cla nekome prethodno saopštiš šta ti je na umu da bismo se bolje pripremili."

„Stretac mi nikada ne bi dozvolio da to uradim."

„Ne bi. Ali ja bih."

Na trenutak im se pogledi ukrstiše. Vatra je shvatila da je Roen zaista mislila ono što je izgovorila. Progutala je pljuvačku. „Ima vesti iz Sive Luke?"

„Nema, ali su primetili treću diviziju sa osmatračnica, tako da je moguće da ćemo već večeras videti svojih pedesetoro ljudi." Roen je očistila rukom krilo i usrala, ponovo ozbiljna kao i obično. „Usput, nikoga nismo pronašli u kraljevim odajama. Ako baš insistiraš na tome da do te mere razmaziš svoga konja ovako, najmanje što možemo da uradimo jeste da ti donesemo jastuke i ćebad. Naspavaj se onda ovde, hoćeš li? Oboje, devojka i njen konj. I nadam se da ćeš mi jednog dana, Vatro, reći zašto si to uradila."

Uz šuškanje i vrtloženje suknji, kao i uz spuštanje reze, Roen je otišla. Vatra je zatvorila oči i razmotrila njeno pitanje. To je uradila jer je morala.

To je bilo iskupljenje za život njenog oca, koji je stvorio svet bezakonja u kojem su gradovi kao što je bio Siva Luka uništavani u napadima pljačkaša. A to je uradila i da bi pokazala Roeninom sinu, Briganu, da je bila na njegovoj strani. Kao i da bi mu spasla život.

Vatra je spavala u svojoj sobi te noći kada je svih pedesetoro ljudi dokloparalo nazad iz Sive Luke. Princ i kralj nisu gubili vreme, odmah su se uputili na jug zajedno sa trećom divizijom. Kada se Vatra sutradan ujutro probudila, već ih nije bilo.

Mia3570 & avada

crowarez.org

OSMO POGLAVLJE

Kansrel je oduvek dozvoljavao Vatri da uđe u njegov um kako bi vežbao kontrolu misli. On ju je ohrabrivao u tome i doživljavao to deo obuke. Svaki put bi odlazila na te seanse, ali bi se svaki put osećala kao da ponovo doživljava noćnu moru.

Saznala je priče o ribarima koji su se za sopstveni život borili protiv vodenih čudovišta u Zimskom moru. Kansrelov um je podsećao na čudovišrm jegulju, hladnu, klizavu, prepredenu i proždrljivu. Kad god bi posegnula za njegovim umom, osetila bi lepljive pipke kako je obmotavaju i vuku nadole. Žustro se batrgala, najpre da bi se izborila sa tim, a potom i da bi to transformisala u nešto drugo, blago i toplo. Mače. Bebu.

Zagrevanje Kansrelovog uma oduzimalo joj je ogromnu energiju. Umiriti, ublažiti njegov beskrajni apetit, a potom pokušavati da utiče na njegovu prirodu svom svojom snagom, da oblikuje i ubaci misli koje Kansrelu nikada ne bi pale na pamet. Saosećanje za životinjom uhvaćenom u klopci. Poštovanje prema ženi. Zadovoljstvo. To je zahtevalo svu njenu snagu. Podmukao i okrutan um odbija pozitivne promene.

Kansrel to nikada nije rekao, ali je Vatra verovala da je njegova najdraža droga bila ta da je ima u svom umu, da ga oblikuje i pruža mu zadovoljstvo. Navikao je na uzbuđenja, ali je zadovoljstvo za njega bilo nešto potpuno novo, stanje uma koje Kansrel kao da nikada nije mogao da dostigne bez njene pomoći. Toplina i blagost su bile dve stvari koje su ga retko dodirivale. Nikada u životu nije odbio Vatru kada bi mu zatražila dozvolu da uđe u njegov um. Imao je poverenje u nju, jer je znao da ona koristi svoju moć da čini dobra dela, a nikako da povredi.

Jedino što nije uzeo u obzir činjenicu da je granica između dobrog i lošeg bila nepremostiva.

Danas nije bilo šanse da uđe u Strelčev um. On se zatvarao za nju. Mada, to i nije bilo toliko važno, jer ona nikada nije ulazila u Strelčev um da bi u njemu nešto izmenila, već samo da bi istražila okruženje, a danas uopšte nije bila zainteresovana za prirodu njegovih misli. Neće se izvinjavati i neće mu dopustiti da izazove svađu koju je svojski želeo da započne. Da je htela, ne bi

Mia3570 & avada

crowarez.org

joj trebalo mnogo da pronađe nešto za šta bi ga optužila. Snishodljivost. Naređivačka nastrojenost. Jogunasto ponašanje.

Sedeli su za kockastim stolom sa Roen i nekolicinom Roeninih špijuna i raspravljali o Vatrinom strelcu lutalici, o ljudima koje je misteriozni strelac usmrtio, kao i o čoveku kojeg je Vatra juče osetila u kraljevim odajama.

„Mnogo je špijuna i strelaca unaokolo", izjavio je vođa Roeninih špijuna, „mada malo manje onih koji su vešti kao vaš tajanstveni strelac. Lord Gentijan i lord Majdog su iznedrili čitave bataljone strelaca. A neki od najboljih strelaca u kraljevstvu uposlili su lovokradice."

Da, Vatra se toga sećala. Krijumčar Sekač se često unaokolo hvalio svojim strelcima. To je i bio način da se domogne svoje robe, vešto odapetim strelicama umočenim u sredstvo za uspavljivanje.

„Pikijanci takođe imaju dobre strelce“, rekao je drugi Roenin čovek. „O njima najčešće razmišljamo kao o isključivima, privrženima svome klanu, jednostavnim ljudima, zainteresovanim ni za šta više od izgradnje čamaca, ribarenja na otvorenom moru i povremenih pljački naših pograničnih gradova — ali oni pomno prate našu politiku. Oni nisu nimalo glupi i nisu na kraljevoj strani. Upravo takse koje smo im nametnuli i naša pravila trgovine osiromašili su ih u poslednjih trideset godina."

„Majdogova sestra Margda se upravo udala za jednog Pikijanca“, rekla je Roen. Za istraživača istočnih mora. Imamo mnogo razloga da verujemo da Majdog u poslednje vreme postavlja Pikijance u svoj ogranak vojske Šumovite doline. I prilično je uspešan u tome."

Vatra je bila zaprepašćena. Ovo su bile novosti, i to loše. „Koliko se uvećala Majdogova vojska?"

„Još uvek nije velika kao kraljeva vojska“, rekla je Roen oštro. „Majdog mi je lično priznao da ima dvadeset i pet hiljada vojnika na jednom području, ali su naši špijuni na njegovoj severoistočnoj teritoriji zaključili da ih ima samo dvadeset hiljada, ili tako nešto. Brigan ima dvadeset hiljada vojnika koji patroliraju na samo četiri područja, i dodatnih pet hiljada pomoćnih trupa."

„A Gentijan?"

„Nismo sigurni. Naša je pretpostavka da ima nekih deset hiljada, i svi obitavaju u pećinama ispod Krilate reke u blizini njegovog poseda."

„Ako stavimo brojke u stranu", reče vođa špijuna, „svi imaju strelce i špijune. Vaš strelac bi mogao da radi za bilo koga od pomenutih. Ako biste nam predali njegovu strelu, možda bismo mogli da eliminišemo neke

Mia3570 & avada

crowarez.org

mogućnosti, ili da barem utvrdimo odakle potiče njegova oprema. Ipak, biću iskren: ja ne bih gajio prevelike nade da sam na vašem mestu. Niste nam dali bogzna šta da bismo mogli da organizujemo neku ozbiljnu istragu."

„A šta je sa čovekom ubijenim uvašim kavezima?" upitala je Roen. „Onaj koga nazivate lovokradicom. On vam nije ostavio nikakav trag o tome kakve su mu bile namere? Čak ni tebi, Vatro?"

„Um mu je bio prazan“, rekla je Vatra. „Nije imao nikakvih zlih namera, ah ni časnih. Dobijala sam osećaj da je glupak, nečije oruđe."

„A čovek koji je juče bio u kraljevim odajama“, nastavila je da propituje Roen. „Da li si i sa njim imala isti osećaj?"

„Ne. On sasvim sigurno radi za nekoga, ali je njegov um bio preplavljen razlozima, a bilo je tu i osećaja krivice. On je razmišljao svojom glavom."

„Neš mi je rekao da je neko preturao po njegovim stvarima", rekla je Roen, „ali da ništa nije uzeto. Zanima nas da li je taj čovek možda tražio jednu količinu pisama koje, igrom slučaja, lično nosim uza se kada je Neš odsutan — što se ispostavilo kao pametna odluka. Špijun — ali čiji? Vatro, da li bi prepoznala tog čoveka kada bi ponovo naletela na njega?"

„Bih. Ne verujem da se i dalje nalazi u zamku. Možda je otišao pod okriljem treće divizije."

„Onda smo protraćili čitav jedan dan“, rekao je vođa špijuna. „Mogli smo da iskoristimo tvoje moći još juče da ga pronađemo i ispitamo."

Tada se Vatra uverila u činjenicu da čak i kada je bio besan na nju i odbijao da je pogleda, Strelac je bio njen istinski prijatelj. „Gospi Vatri je juče bio preko potreban odmor, a s druge strane, ona nije vaše oruđe“, odbrusio je prisurnima.

Roen je lupkala noktima o sto, ne mešajući se, već prateći sopstvene misli. „Svaki čovek i svakolike situacije predstavljaju neprijatelje“, rekla je tmurno. „Majdog, Gentijan, crno tržište, Pikija. Svi oni imaju ljude koji vršljaju unaokolo pokušavajući da saznaju Briganove vojne planove, da nam pokradu saveznike, da procene dobar položaj i trenutak da se otarase Neša ili Brigana, ili jednog od blizanaca, pa čak i mene." Zavrtela je glavom. „Dok mi u međuvremenu pokušavamo da otkrijemo koliko ih ima, koji su im saveznici i koliki im je broj. Pokušavamo da saznamo i njihove eventualne planove za napad. Zdušno se trudimo da im pokrademo špijune i izvrdamo ih na našu stranu. Nema sumnje da i oni to isto čine sa našim špijunima. Samo kamenje

Mia3570 & avada

crowarez.org

zna kome zaista možemo da verujemo. Jednog dana kroz kapiju ovog zamka dojahaće kurir da mi prenese poruku da su mi sinovi mrtvi."

Govorila je bezosećajno. Nije imala nameru da izmami saosećenja ili da protivureči, samo je iznosila puke činjenice. „Zaista si nam potrebna, Vatro", dodala je. „I nema potrebe da te hvata panika. Nisi nam potrebna da bi drugima nametala svoju volju, već da iskoristiš voju moć da bi prozrela planove koje naši neprijarelji kuju u svojim glavama."

Nije bilo sumnje da je Roen rekla upravo ono što je i mislila. Međutim, s obzirom na nestabilno stanje u kraljevstvu, manja očekivanja će uskoro postati veća, u to nije bilo sumnje. U Vatrinoj glavi je počelo da bubnja sve više, čak jače nego što je i mislila da može da podnese. Pogledala je Strelca, koji joj je uzvratio time što je izbegavao njen pogled, mrštio se za stolom i odjednom promenio temu razgovora.

„Da li mi možete ustupiti još nekolicinu vaših vojnika, gospo kraljice?"

„Pretpostavljam da ne mogu da odbijem uslugu koju tražiš od mene, da ti ustupim svoje vojnike, pogotovo ne nakon što ih je Vatra juče spasla ", rekla je Roen. „Brigan mi je ostavio desetak ljudi iz treće divizije. Možeš da dobiješ osam mojih vojnika koji su se juče uputili u Sivu Luku."

„Radije bih da dobijem osmoricu od tih desetak iz treće divizije,“ odgovorio je Strelac.

„Svi oni su deo kraljevske vojske,“ rekla je Roen, „sve njih su trenirali Briganovi ljudi, svi su podjednako sposobni, a ljudi koji su ili u Sivu Luku već osećaj u vernost prema vašoj gospi, Strelče."

Vernost baš i nije bila prava reč. Vojnici koji su otišli u Sivu Luku činilo se da gledaju u Vatru kao u božanstvo, zbog čega ih, naravno, Strelac nije želeo. Nekolicina njih ju je danas potražila i kleknula pred njom, poljubila je u ruku i obećala joj bespogovornu zaštitu.

„U redu, onda,“ odgovorio je Strelac razdražIjivo, a opet nekako primireno. Vatra je pretpostavila da je uzrok takvog tona to što ju je Roen oslovila kao njegovu gospu. Vatra je dodala i reč nezreo na listu stvari zbog kojih će ga optužiti kada se budu prepirali.

„Hajde da ponovo, iz početka, pročešljamo sve događaje", rekao je vođa Roeninih špijuna. „Detalj po detalj. Gospo Vatro? Molim vas da počnete od trenutka kada ste se našli u šumi."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Strelac je najzad progovorio s njom, doduše čitavu nedelju dana kasnije, kada su jastrebovi odleteli, a njoj bolovi uveliko splasnuli. I njihov odlazak se polako, neizostavno bližio. Sedeli su za stolom u Roeninoj dnevnoj sobi, čekajući je da se pojavi i večera sa njima. „Ne mogu više da izdržim tvoje ćutanje“, rekao je Strelac.

Vatra je baš morala da se potrudi da se ne nasmeje. Uočila je dvoje sluga kako stoje kraj vrata, potpuno bezizražajnih lica dok im se um uzbuđeno kovitlao — verovatno zbog trača koji će istrtljati u kuhinji.

„Streiče", rekla je. „Ti si taj koji se pretvara da ne postojim."

Strelac je slegnuo ramenima. Zavalio se u stolicu i izazivački je posmatrao. „Da li ti ikada više mogu verovati? Ili uvek moram da budem spreman na tvoje kojekakve podvige junačkog ludila?"

Imala je odgovor na to, ali nije mogla da ga izgovori naglas. Nagnula se napred i zarobila ga pogledom. To nije bila prva nerazumna stvar koju sam uradila za ovo kraljevstvo. Čudno je da je moj čin, od svih ljudi, baš tebe iznenadio. Brokera neće iznenaditi ono što sam uradila kada mu budemo rekli.

Nakon nekoliko trenutaka, sklonio je pogled sa nje. Igrao se s viljuškama na stolu. „Voleo bih da nisi toliko hrabra."

Na to nije imala nikakav odgovor. Ponekad je bila spremna na sve, bila je i pomalo luda, ali nije bila hrabra.

„Jesi li ti to odlučila da me ostaviš na ovom svetu da živim bez srca“, upitao ju je Strelac. „Jer upravo to je ono što si zamalo uradila."

Posmatrala je svog prijatelja kako se poigrava sa resama na stolnjaku. Izbegavao je njen pogled, pritom pokušavajući da zvuči kao da govori o nečemu nebitnom, kao o sastanku na koji je zaboravila da dođe i time ga dovela u nelagodnu sicuaciju.

Posegnula je preko stola i pružila mu ruku. „Pomiri se sa mnom, Strelče."

U tom trenutku, Roen je utrčala u prostoriju i skliznula na stolicu između njih. Okrenula se ka Strelcu i mrko ga pogledala, nezadovoljna. „Strelče, ima li u mom utvrđenju neka sluškinja koju nisu odvukao u svoj krevet? Čim sam objavila da odlaziš, u roku od nekoliko minuta dve su se pobile, a treća lije suze u kuhinjskoj perionici. Pa zaista. Ti si ovde tek pišljivih devet dana." Bacila je pogled na Vatrinu ispruženu ruku. „Prekinula sam vas u nečemu."

Strelac je nakratko proučavao nešto na stolu, prstima milujući obod svoje čaše, dok su mu misli očigledno bile na nekom drugom mestu. Uzdahnuo je u pravcu svog tanjira.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Mir, Strelče", ponovila je Vatra.

Strelac je pogledao u Vatru. „Dobro“, nerado je odgovorio prihvatajući njenu ruku. „Mir, jer je rat sa tobom nepodnošljiv."

Roan je frknula. „Vas dvoje imate najčudniji odnos u čitavoj Šumovitoj dolini."

Strelac se blago nasmešio. „Ona neće da pristane na brak."

„Stvarno ne mogu da zamislim šta je sprečava u tome. Nisi nikada razmišljao o tome da budeš malo manje darežljiv u pogledu tvoje ljubavi?"

„Hoćeš li da se udaš za mene, Vatro, ako ne budem spavao ni u čijem krevetu sem u tvom?"

Unapred je znao odgovor na to, ali nije bilo naodmet da se podseti. „Ne, uostalom, čini mi se da bi mi u tom slučaju krevet bio prilično skučen."

Strelac se nasmejao i poljubio je u ruku, a onda je svečano pustio. Vatra je podigla nož i viljušku, smešeći se. Vrteći glavom u neverici, Roen se okrenula u stranu kako bi uzela poruku od sluge koji joj je prilazio. „Ah,“ izgovorila je čitajući poruku i mršteći se. „Dobro je što idete. Lord Majdog i gospa Margda pristižu."

„Pristižu", upita Vatra. „Mislite, dolaze ovamo?"

„Samo u posetu."

„Posetu! Zar se vi međusobno posećujete?"

„Oh, sve je to, naravno, samo farsa", rekla je Roen odmahujući umorno rukom.

„To je njihov način da pokažu da nisu uplašeni od kraljevske porodice, a mi se tako pretvaramo da smo otvoreni za dijalog. Oni dolaze, a ja sam primorana da ih primim, jer ako ih odbijem, to će shvatiti kao neprijateljski čin i imaće razloga da se vrate sa vojskom. Sedimo jedni preko puta drugih, pijemo vino, oni guraju nos u stvari koje ih se ne tiču, tako što mi postavljaju pitanja o Nešu i Briganu na koja ja ne odgovaram — o kraljevskim blizancima — a oni mi zauzvrat, kao, obelodanjuju tajne koje su otkrili njihovi špijuni o Gentijanu, informacije koje ja ili već znam ili su potpuno izmišljene. Oni se pretvaraju da su istinski neprijatelji kralja Gentijana, i da bi Neš trebalo da stupi u savezništvo sa Majdogom protiv njega. Ja se pretvaram da mi se ta ideja dopada i predlazem Majdogu da stavi svoju vojsku na raspolaganje Briganu, u znak poverenja. Majdog to odbija, slažemo se da smo se našli u ćorsokaku, Majdog i Margda ustaju i kreću, trudeći se da gurnu nos u što veći broj soba na putu do izlaza."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Strelac je sumnjičavo podigao obrvu. „Zar je ta poseta vredna tolikog rizika? Za sve nas?"

„Dolaze u pravo vreme — Brigan mi je upravo stavio na raspolaganje sve one vojnike. A kada su oni ovde, oko nas je neprestano mnogo stražara, tako da pretpostavljam da nijedna strana u tom slučaju neće ništa pokušavati, usled realne opasnosti da svi budemo pobijeni. Bezbedna sam više nego ikada. Ali“, dodala je zagledajući ih ozbiljnog izraza lica, „zelim da krenete sutra čim svane. Neću dozvoliti da ih sretnete — nema razloga da se ti i Broker upletete u neku Majdogovu budalaštinu, Strelče. Takođe, ne želim da vide Vatru."

Skoro da su uspeli u tome. Zapravo, Vatra, Strelac i njihova straža su se udaljili od Roeninog utvrđenja i taman kad su se spremali da skrenu na drugi put, prišli su im vojnici sa severa. Dvadeset prilično zastrašujućih vojnika — odabranih zbog toga što su ličili na gusare polomljenih zuba i sa ožiljcima. Neki od njih su bili krupni i bledoliki. Pikijanci? Među njima su se nalazili i muškarac opasnog izgleda i žena koja se čini hladnom kao kakav zimski verar. Lako su mogli da budu brat i sestra, oboje zdepasti, tankih usana, ledenog izraza lica, sve dok nisu spazili Vatrinu grupu jahača i na Vatri zaustavili poglede iskrene i neproračunate začudenosti.

Rođaci razmeniše poglede. Razmenili su neku vrstu prećutnog razumevanja.

„Hajde“, prozborio je Strelac pokazujući stražarima i Vatri da nastave dalje. Dve grupe jahača zakloparaše jedni pored drugih i ne pozdravivši se.

Čudno uzdrmana, Vatra je Malom dodirnula grivu i pomilovala ga. Lord i gospa su za njih ranije predstavljali samo imena, tačku na mapi Šumovite doline i određenu neznanu količinu vojnika. Sada su bili stvarni, od krvi i mesa, i hladni kao led.

Nije joj se dopao pogled koji su međusobno razmenili kada su je ugledali. Ali nije pridavala značaj osećanju njihovih hladnih očiju na svojim leđima dok je na Malom odjahivala dalje.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DEVETO POGLAVLJE

Ponovo se dogodilo: samo nekoliko dana nakon što su se Vatra i Strelac vratiti kući, još jedan čovek je uhvaćen kako nezakonito prolazi kroz Strelčevu šumu, još jedan stranac. Kada su ga vojnici doveli, Vatra je osetila onu istu misaonu maglu koju je osetila i kod lovokradice. A onda, pre nego što je Vatra uopšte i stigla da razmisli da li i kako da iskoristi svoju moć da bi izvukla informacije iz njega, kroz otvoren prozor je uletela strela, i to u sam centar Strelčeve stražarnice, i nezakonitog prolaznika pogodila između lopatica. Strelac se bacio preko Vatre gurnuvši je na pod. Stranac se prevrnuo i pao kraj nje, a krv mu se slivala niz uglove usta. Njegov prazan um se pretvorio ni u kakav um. Iz svog skučenog položaja na podu, pored zvuka vojničkih nogu koje dodiruju njenu kosu i Strelca koji je uzvikivao naredbe iznad nje, posegnula je za mislima strelca koji je gađao i pogodio svoju metu.

Bio je nejasan, prilično udaljen, ali ga je ipak pronašla. Pokušala je da ga uhvati, ali joj je u tom trenutku neko čizmom zgazio prst na ruci i eksplozija bola joj je skrenula misli. Kada je ponovo posegnula za njim, više ga nije bilo.

Otrčao je zapadno u Trilingovu šumu, odaslala je misli Strelcu, jer nije imala daha da mu kaže. A um mu je prazan kao i kod ostalih.

Prst joj nije bio polomljen, samo ju je jako boleo čak i pri najmanjem pokretu. Bio je to kažiprst leve ruke, tako da je morala da napravi pauzu u sviranju harfe i frule na dan-dva, ali je odbila sebe da poštedi muziciranja na violini. Bez tog instrumenta je provela i previše vremena. Jednostavno je pokušavala da ne razmišlja o bolu, jer je sada svaki ubod bola bio propraćen ubodom uznemirenja. Vatra je bila premorena od konstantnog povređivanja.

Jednog dana je sedela u svojim spavaćim odajama i svirala veselu melodiju, neku pesmu za ples, ali je nešto u njenom raspoloženju usporavalo tempo i isticalo tužne deonice u njoj. Na kraju je shvatila da je u potpunosti prešla na sviranje neke druge pesme, jedne koja je odisala žalošću, a njena violina je maltene jecala.

Vatra je prestala da svira i spustila je instrument na krilo. Zurila je u njega, a onda ga je prigrlila na grudi kao bebu, pitajući se šta se to sa njom dešava.

Mia3570 & avada

crowarez.org

U glavi joj se stvorila slika Kansrela u trenutku kada joj je podario tu violinu. „Rečeno mi je da ovo proizvodi lep zvuk, draga“, rekao joj je tada, pružajući joj instrument nepažIjivo, kao da je reč o nekom nebitnom parčetu đubreta koje ga nije koštalo malo bogatstvo. Uzela ju je diveći se njenoj lepoti, a opet znajući da će njena istinska vrednost zavisiti od njenog tona i osećaja, o čemu Kansrel nikako nije mogao da sudi. Prešla je kobilicom preko žica, ispitujući je. Violina je istog trenutka odreagovala, žudeći za njenim dodirom i pričajući joj nežnim glasom koji je razumela i prepoznala.

Ona je bila novi prijatelj u njenom životu.

Nije joj pošlo za rukom da sakrije zadovoljstvo od Kansrela. A on je zbog toga bivao još zadovoljniji.

„Ti si neverovatna, Vatro“, rekao joj je tada. „Ti si nepresušni izvor iznenađenja za mene. Najsrećniji sam kada tebe učinim srećnom. Zar to nije čudno", rekao joj je smejući se. „Da li ti se stvarno dopada, dušo?"

Sedeći na stolici u svojoj sobi, Vatra je pokušavala da nađe neko mesto gde će u slučaju nužde moći da sakrije violinu. Svetlost je bledela. Strelac će se uskoro vratiti sa polja, gde je pomagao u oranju zemlje. Možda će joj saopštiti neke vesti o sveopštoj potrazi za strelcem. Ili je možda Broker dobio pismo od Roen sa novim informacijama o Majdogu i Margdi, ili Gentijanu, ili Briganu i Nešu.

Pronašla je svoj dugački luk i strele i, otresajući sećanja kao da su otpale vlasi, izašla je iz kuće u potrazi za Strelcem i Brokerom.

Nije bilo nikakvih novosti. Nije bilo ni pisama.

Vatra je pregrmela još jedno mesečno krvarenje, sa svim propratnim bolovima i nelagodnostima. Svi u njenoj kući, zapravo u Strelčevoj kući, i gradu znali su šta znači kada se kreće u pratnji stražara.

Leto se bližilo. Seljaci su se nadali da se posađeni krompir i šargarepa prime u kamenitoj zemlji.

Njeni časovi su tekli kao i obično.

„Prestani, molim te“, rekla je jednog dana kod Trilingovih prekidajući kakofoniju frula i horni od koje su otpadale uši. „Hajde, idemo iz početka, sa vrha strane, hoćemo li? I, Trotere“, preklinjala je najstarijeg dečaka, „pokušaj da ne duvaš tako jako. Tvrdim ti da to kreštanje dolazi od prejakog duvanja. U redu? Spreman?"

Mia3570 & avada

crowarez.org

Strastveno i zaglušujuće duvanje ponovo se oglasilo. Zaista je volela tu decu. Deca su bila jedno od njenih manjih radosti, čak i onda kada su bila zločesta jedna prema drugima, čak i onda kada su zamišijala da su od nje mogla da sakriju koješta, kao, recimo, svoju lenjost u nekim slučajevima, svoj talenat. Deca su bila pametna i fleksibilna. Vreme i strpljenje su ih činili jakim i prestala su da je se plaše ili da joj se isuviše dive. A njihove frustracije su joj bile poznate, i drage.

Ali, pomislila je, na kraju dana ih moram ostaviti. To nisu moja deca — neko drugi ih hrani i priča im priče. Ja nikada neću imati decu. Zatočena sam u ovom gradu gde se nikada ništa ne dešava i gde se nikada ništa neće ni dešavati, i nikada nema nekih vesti. Tako sam nemirna da bih mogla da zgrabim Renerovu groznu frulu i polomim je o njegovu glavu.

Dodirnula je svoju glavu, udahnula i postarala se da Trilingov drugi sin ne sazna šta joj je upravo palo na pamet.

Moram da se primirim, pomislila je. Čemu se ja, zapravo, uopšte nadam? Još jednom ubistvu u šumi? Poseti Majdoga, Margde i njihovih gusara? Prepadu čudovišnih vukova?

Moram da prestanem da priželjkujem stvari. Na kraju će se nešto već dogoditi, a kada se to desi, zasigurno ću poželeti da nije.

Sledećeg dana, hodala je puteljkom od svoje do Strelčeve kuće, sa strelama na leđima i lukom u ruci, kada ju je jedan od stražara pozvao sa Strelčeve stražnje terase. „Da li biste da odsviramo nešto, gospo Vatro?"

Bio je to Krel, stražar koga je prevarila one noći kada nije uspela da se popne uz drvo do prozora svoje spavaće sobe. To je bio čovek koji je znao kako se svira frula, evo ga sada kako se nudi da je izbavi iz očajnog raspoloženja. „Sa zadovoljstvom,“ odgovorila mu je. „Samo da uzmem svoju violinu."

Svirka sa Krelom je uvek bila zabavna. Svirali su naizmenično, a svako od njih je izmišljao deonice koje su potom predstavljale zadatak koji je onaj drugi morao da shvati i da nastavi. Sve je moralo da se uskladi, a postepeno bi ubrzavali, tako da su na kraju morali u potpunosti da se usredsrede, koncentrišu i prikažu sve svoje umeće. Zasluživali su publiku, a danas su to bili Broker i nekoliko stražara koji su došetali do stražnje terase da vide predstavu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je, srećom, bila raspoložena za tehničku gimnastiku, jer je Krel svirao kao da je želeo da ona pokida žice. Prsti su joj leteli, a violina je zvučala kao da je reč o čitavom orkestru, i svaka nota koja bi se odsvirala činila ju je sve zadovoljnijom. Začudila se pojavi nepoznate lakoće u grudima, a potom je shvatila da se smeje.

Toliko je bila usredsređena na sviranje da joj je trebalo neko vreme da uoči čudan izraz na Brokerovom licu, koji ju je slušao lupkajući prstima po rukohvatu stolice. Oči su mu bile uperene u mesto iza Vatre, malo udesno, u pravcu Strelčevih stražnjih vrata. Vatra je shvatila da na Strelčevom ulazu stoji neko koga je Broker posmatrao začuđeno.

A onda se sve iznenada desilo. Vatra je prepoznala um na vratima, brzo se okrenula, a violina i kobilica su zaškripale. Ugledala je princa Brigana naslonjenog na dovratak.

Iza njenih leđa i Krel je odjednom prestao da svira. Vojnici na terasi su se nakašljali i okretali se, pokušavajući da se uozbilje pošto su prepoznali svog komandanta. Briganove oči su bile bezizražajne. Pomerio se i uspravio, a ona je znala da će sada progovoriti.

Vatra se okrenula i potrčala niz stepenice terase na puteljak.

Kada im se izgubila iz vida, usporila je i zastala. Naslonila se na stenu pokušavajući da uzahne dah, dok joj je violina treskala o kamen uz oštar, neharmoničan zvuk protesta. Stražar Tovat, onaj narandžaste kose i snažnog uma, dotrčao je za njom. Zaustavio se kraj nje.

„Izvinite što vam smetam, gospo“, obratio joj se. „Odjurili ste nenaoružani. Da li vam je dobro, gospo?"

Naslonila se čelom na stenu, postiđena jer je bio u pravu. Osim toga što je pobegla kao kakva preplašena kokoška iz ženskih skuta, istrčala je bez oružja. „Zašto je on ovde?“, upitala je Tovata i dalje naslanjajući violinu, kobilicu i čelo na stenu. „Sta hoće?"

„Otišao sam pre nego što sam čuo“, rekao je Tovat. „Hoćete da se vratimo? Da li vam je potrebna pomoć, gospo? Da li vam treba iscelitelj ?"

Sumnjala je u to da je Brigan tip čoveka koji tek tako dolazi u posetu, a i retko kad je putovao sam. Vatra je zatvorila oči i odaslala svoj um preko brda. Nije mogla da oseti njegovu vojsku, ali je pronašla grupu od dvadeset i nešto muškaraca u blizini. Ispred vrata njene kuće, a ne Strelčeve.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je uzdahnula. Podigla se, popravila maramu na glavi i stavila violinu i kobilicu ispod pazuha. Okrenula se prema svojoj kući. „Hajde, Tovate. Uskoro ćemo saznati zašto je ovde jer došao je po mene."

Vojnici ispred vrata nisu ličili na Roenine ljude, niti na Strelčeve koji su je poštovali i imali razloga da joj veruju. Ovo su bili obični vojnici, a kada su ona i Tovat došli u njihov vidokrug, osetila je pregršt uobičajenih reakcija. Želja, začudenost, nepoverenje. Ali i oprez. Ovi ljudi su posedovali zaštićene umove, i to mnogo više nego što je očekivala od ovakve grupe. Brigan ih je sigurno i odabrao zbog njihove obazrivosti, ili ih je pak upozorio na to.

Ispravila je samu sebe. Nisu sve bili muškarci. Tri osobe su imale dugačku, vezanu kosu, i lica i osećanja kao žene. Naoštrila je svoj um. Petoro drugih su bili muškarci koji nisu bili dovoljno usredsređeni na njenu ženskost. Zapitala se, u nadi, da nisu možda upravo bili muškarci koji i nemaju želju za ženama.

Stala je ispred njih. Svi su zurili u nju.

„Dobro vas našla, vojnici“, obratila im se. „Hoćete li da uđete unutra i sednete?"

Jedna od žena, visoka, kestenjastih očiju i snažnog glasa, progovori. „Imamo naređenje da sačekamo napolju dok se naš komandant ne vrati iz kuće lorda StreIca, gospo."

„Kako vam drago“, odgovorila je Vatra, nekako s olakšanjem što nisu imali naređenje da je uhvate i ubace u vreću. Prošla je između vojnika do svojih ulaznih vrata, a Tovat ju je pratio. Zadržala se na jednoj misli i ponovo se okrenula prema ženi vojniku. „Da li si ti ovde vođa?"

„Da, gospo, u odsustvu komandanta."

Vatra je ponovo posegnula za umovima ljudi u grupi tražeći bilo kakvu reakciju na to što je Brigan odabrao ženu za svog oficira. Ozlojeđenost, ljubomoru, ogorčenost. Nije otkrila ništa slično.

Ovo, ipak, nisu bili obični vojnici. Nije mogla da bude sigurna u Briganove razloge, ali je nečega nesvakidašnjeg bilo u njegovom izboru.

Zakoračila je u kuću sa Tovatom i zatvorila vrata.

Strelac je bio u gradu tokom koncerta na njegovoj terasi, ali se sigurno ubrzo nakon toga i vratio. Nije prošlo mnogo pre nego što je Brigan došao do njenih vrata, a sa njim su bili i Broker i Strelac.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Donal je poveo trojicu muškaraca do njene dnevne sobe. U pokušaju da sakrije postiđenost, kao i da ih uveri u to da više nema nameru da šmugne u brda, Vatra je brzo progovorila. „Lorde prinče, ako vaši vojnici požele da se odmore ili uzmu nešto da popiju, dobrodošli su u mojoj kući."

„Hvala, gospo“, rekao je ravnodušno, „ali ne narneravam da ostajem dugo."

Strelac je bio razdražen zbog nečega, a Vatri nisu trebale mentalne moći da bi to shvatila. Pokazala je rukom Briganu i Strelcu da sednu, ali su obojica ostali da stoje.

„Gospo,“ rekao je Brigan, „dolazim u ime kralja."

Nije je gledao pravo u oči dok joj se obraćao, više je gledao u vazduh. To je shvatila kao poziv da ga osmotri, jer mu je um bio toliko zaštićen od nje da na taj način nije mogla ništa da sazna.

Bio je naoružan lukom i mačem, ali nije imao oklop. Bio je odeven u tamno jahaće odelo. Sveže obrijan. Bio je niži od Strelca, ali viši nego što ga se sećala. Bio je rezervisan, tamne kose i obrva neprijateljski nastrojenth i ozbiljnog lica, a pored njegovog odbijanja da je pogleda uopšte nije mogla da vidi njegova osećanja povodom ovog razgovora. Uočila je omanji ožiljak duž njegove desne obrve, tanak i kriv. Podsećao je na ožiljke koje je imala na vratu i ramenima. Izgleda da mu je čudovišni jastreb zamalo iskopao oko. Na bradi je imao još jedan ožiljak. Ovaj je bio ravan, verovatno od noža ili mača.

Pretpostavila je da se od komandanta kraljeve vojske i očekuje da ima mnogo ožiljaka kao i čudovišno ljudsko biće.

„Pre tri nedelje, u kraljevskoj palati, tačnije u kraljevim odajama", govorio je Brigan, „pronađen je i uhvaćen stranac. Kralj vas moli da dođete u Kraljev Grad da vidite zatočenika, gospo, i dokučite da li je reč o istom čoveku koji se nalazio i u kraljevim odajama u utvrđenju moje majke."

Kraljev Grad. Mesto njenog rođenja. Grad u kojem je njena majka živela i umrla. Predivan grad iznad mora koji će biti izgubljen ili spasen u ratu koji se nazire. Nikada nije videla Kraljev Grad, osim svojoj mašti. Naravno da joj niko nikada nije predložto da ode tamo i vidi ga uživo.

Naterala je svoj razum da ozbiljno razmotri to pitanje, iako je njeno srce već odlučilo. U Kraljevom Gradu mora da ima mnogo neprijatelja, ali i previše muškaraca kojima se više nego dopadala. Zuriće u nju, napadaće je, i neće imati priliku da spusti svoj mentalni štit ni na sekund. Kralj kraljevstva će žudeti za njom. A on i njegovi savetnici će želeti da ona iskoristi svoje moći

Mia3570 & avada

crowarez.org

protiv zarvorenika, neprijatelja, svih onth milion duša u koje nisu imali poverenje.

A moraće i da putuje sa ovim grubim čovekom kojem se nikako nije dopadala.

„Da li kralj moli za moje usluge“, upitala je Vatra, „ili je to naređenje?"

Brigan je ravnodušno gledao u pod. „Izrečeno je kao naređenje, gospo, ali ja vas neću primoravati ni na šta."

Dakle, bratu je očigledno dozvoljeno da se ogluši o kraljevo naređenje, ili je to, možda, bio način da Brigan pokaže koliko ne želi da je odvede svom zaljubljenom bratu, toliko da je čak bio spreman i da odbije komandu.

„Ako kralj očekuje da iskoristim svoje moći za ispitivanje njegovih zatvorenika, biće razočaran“, rekla je Vatra.

Brigan je otpustio i ponovo stisnuo šaku kojom je držao mač. To je bio znak koji je ukazivao na nešto — na nestrpljenje ili bes. Pogledao ju je u oči samo na tren, a onda je skrenuo pogled. „Ne verujem da će vas kralj primorati da uradite bilo šta što vam nije po volji."

Vatra je razumela da je princ pod tim mislio i na njenu moć i na njenu nameru da kontroliše kralja. Lice joj se zajapurilo, ali je svakako podigla bradu i rekla: „Poći ću u Kraljev Grad."

Strelac se pobunio. Pre nego što je bilo šta rekao hitro se okrenula ka njemu i prostrelila ga pogledom. Ne prepiri se sa mnom pred kraljevim bratom, poslala mu je misli. I nemoj da ugrožavaš ovaj dvomesečni mir.

Uzvratio joj je pogled. „Nisam ja onaj koji ga ugrožava", odgovorio je tiho. Broker je već navikao na ovakve scene, ali kako su oni izgledali Briganu, streljajući se ovako pogledima maltene preko nišana i prećutno se prepirući? Neću sada ništa učiniti. Ti sebe možeš da osramotiš, ali nećeši mene, dodao je, ali ovog puta mislima. Strelac je duboko i glasno uzdahnuo, što je zazvučalo kao siktanje, okrenuo se u mestu i izleteo iz prostorije. Zalupio je vratima ostavljajući za sobom neprijatnu tišinu.

Vatra je dotakla rukom maramu na glavi i okrenula se ponovo ka Briganu. „Molim vas, oprostite na ovom nedoličnom ponašanju", rekla je.

Nije čak ni zatreptao njegovim plavim očima. „Podrazumeva se.''

„Na koji način ćete obezbediti njenu zaštitu tokom putovanja, komandante“, upitao je tiho Broker. Brigan se okrenuo ka njemu, a potom je seo na stolicu oslanjajući se laktovima na kolena. Izgledalo je kao da se njegov stav u potpunosti promenio. U komunikaciji sa Brokerom odjednom se činilo

Mia3570 & avada

crowarez.org

da sve postaje jednostavno, ugodno i puno poštovanja, mladi vojni komandant koji se obraća čoveku koji bi mu mogao biti mentor.

„Gospodine, odjahaćemo u Kraljev Grad u pratnji čitave prve divizije. Oni su se ulogorili zapadno odavde."

Broker se nasmešio. „Nisi me najbolje razumeo, sine. Kako ćeš joj obezbediti zaštitu od prve divizije? Među silom od pet hiljada muškaraca naći će se makar jedan koji želi da je povredi."

Brigan je klimnuo glavom. „Lično sam odabrao stražu od dvadeset vojnika u koje imam poverenja da će je čuvati."

Vatra je prekrstila ruke i prkosno odbrusila. „O meni ne treba niko da brine. Mogu sama da se branim."

„Ne sumnjam u to, gospo“, rekao je blago Brigan, sve vreme posmatrajući svoje ruke, „ali ako ćete jahati sa nama, bez obzira na vaše želje, imaćete stražu na raspolaganju. Ne mogu da vodim jednu građanku na put od tri nedelje, i to u društvu pet hiljada muškaraca, a da joj ne obezbedim gardu. Nadam se da to razumete."

Govorio je ne osvrćući se na činjenicu da je bila čudovište koje je izazivalo najgora moguća ponašanja. A sada, kada je odagnala bes, shvatila je da je ono što je govorio bilo razumno i na mestu. Ruku na srce, nikada pre se nije našla u situaciji da bude okružena sa pet hiljada muškaraca. Sela je. „U redu."

Broker se zakikotao. „Da je sada Strelac ovde da čuje silu racionalnih argumenata."

Vatra je frknula. Strelac ne bi smatrao da je njeno pristajanje na stražu ikakav dokaz moći racionalnih argumenata. On bi to shvatio kao dokaz toga da je zaljubljena u najzgodnijeg pripadnika njene garde.

Ponovo se podigla. „Pripremiću se“, rekla je, „i zamoliću Donala da pripremi Malog."

Brigan se pridigao sa stolice kad i ona, ponovo hladnog i nedokučivog, mimog izraza lica. „Vrlo dobro, gospo."

„Hoćete li pričekati ovde sa mnom, komandante“, upitao je Broker. „Moram da progovorim sa vama reč-dve."

Vatra je ispitivački pogledala u Brokera. Oh? A šta to treba da mu kažes?

Broker je ipak bio iznad ovih jednostranih argumenata. Takođe, posedovao je tako bistar i snažan um da je mogao savršeno jasno da joj pokaže osećanja, i ona ih je upijala praktično kao izgovorenu rečenicu. želim da mu dam jedan vojni savet, Broker joj je mislima pružio odgovor.

Samo donekle uverena, Vatra ih je napustila.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Kada je ušla u svoju spavaću odaju, Strelac je sedeo na stolici naslonjenoj na zid. Dao je sebi prilično slobode jer to nije bila njegova soba, u koju je mogao tek tako da uđe bez poziva. Ipak, nije mu zamerila. Strelac nije mogao tek tako da napusti odgovornosti koje je imao prema svom domu i svojoj zemlji da bi otputovao sa njom. Ostaće, i dugo se neće videti trebalo joj je skoro šest nedelja da ode i da se vrati, a čak i duže ako je nameravala da barem neki dan ostane u Kraljevom Gradu.

Kada ju je Broker u njenoj četrnaestoj godini upitao koliko zapravo ima moći nad Kansrelovim umom kada prodre u njega, Strelac je bio taj koji ju je odbranio. „Imaš li ti srca, oče? Taj čovek je njen otac. Ne čini taj odnos još težim za nju nego što već jeste.“

„Samo pitam", odgovorio mu je tada Broker. „Da li ona ima moć da promeni njegove stavove? Da li bi bila u stanju da zauvek promeni njegove ambicije?"

„Svako bi mogao da ti kaže da to baš i nisu zaludna pitanja."

„To su neophodna pitanja", odgovorio mu je tada Broker, „ali bih voleo da nisu."

„Baš me briga. Ostavi je na miru", odbrusio mu je Strelac, i to iako žustro da je Broker popustio, barem tada.

Vatra je pretpostavljala da će joj nedostajati Strelčeva zaštita na ovom putu. Ne zato što je želela njegovu zaštitu, već jednostavno zato što je to Strelac uvek radio kada je bio u njenoj blizini.

Izvukla je bisage iz gomile na dnu ormana i počela da slaže u njih donje rublje i odeću za jahanje. Nije bilo svrhe gubiti vreme sa haljinama. Niko nikada ionako nije primećivao šta je imala na sebi, a svakako se nakon tri nedelje stajanja u torbi ne bi mogle nositi.

„Napustićeš svoje učenike," najzad ju je upitao Strelac naginjući sc preko kolena i posmatrajući je kako se pakuje. „Tek tako?"

Okrenula mu je leđa pravdajući se da traži violinu, i nasmešila se. Nikada ranije nije bio toliko zabrinut za njene učenike.

„Nije ti dugo trebalo da doneseš odluku", dodao je.

Odgovorila mu je jednostavno, jer je za nju to bilo očigledno. „Nikada nisam videla Kraljev Grad."

„Pa i nije baš toliko fascinantan koliko ga bije glas."

Mia3570 & avada

crowarez.org

To je bilo nešto u šta je sama želela da se uveri. Preturala je po na krevetu, ništa mu ne odgovorivši.

„Biće opasnije nego na bilo kom drugom mestu na kojem si bila“, rekao je. „Otac te je odatle i odveo jer tamo nisi bila bezbedna."

Spustila je torbu za violinu pored bisaga. „Da li bi onda trebalo da odaberem pust život, Strelče, samo zato da bih ostala u životu? Neću da se skrivam u sobi zatvorenih vrata i prozora. To nije život."

Prešao je prstom preko ivice pera na streli kraj njega. Zurio je u pod brade oslonjene na pesnicu. „Zaljubićeš se u kralja."

Sela je na ivicu kreveta okrenuvši se ka njemu i nasmešila se. „Ne bih mogla da se zaljubim u kralja. On je slab po karakteru i voli da se naliva vinom."

Uhvatio joj je pogled. „Pa? I ja sam ljubomoran i spavam sa previše žena."

Vatra se širom osmehnula. „Sreća po tebe što sam te zavolela mnogo pre nego što si postao i jedno i drugo."

„Ali ti mene ne voliš koliko ja tebe", rekao je. „To i jeste razlog što sam takav."

Ovo je bilo neprimereno, naročito zato što je to izjavio prijatelj za koga bi život dala. A posebno je bilo grubo što je tako nešto izgovorio u trenutku kada se spremala da krene na ovako dugačak put. Ustala je i okrenula mu leđa. Ljubav se ne meri na taj način, pomislila je. Možeš me smatrati krivom za svoja osećanja, ali nije pravedno da me optužuješ za to kako si odlučio da se ponašaš.

„Oprosti“, rekao je. „U pravu si. Oprosti mi, Vatro.“

Ponovo mu je oprostila, tek tako, jer je znala da je njegov bes bio kratkog daha, kako došao tako i prošao, a da se iza toga krije srce koje hoće da prepukne. Međutim, zaustavila se samo na oproštaju. Mogla je da pretpostavi šta je Serelac želeo, ovde u njenoj spavaćoj sobi pre nego što ode, ali mu ona to neće priuštiti.

Nekada je bilo lako dovesti Strelca u svoj krevet. Ne tako davno, sve je bilo veoma jednostavno. A onda je nekako te ravnoteže među njima nestalo. Njegove prošnje, njegova luda zaljubljenost. Sve više i češće joj je bilo najjednostavnije da ga samo odbije.

Nežno će mu odgovoriti. Okrenula se ka njemu i ispružila mu ruku. Ustao je i prišao joj.

„Moram da se presvučem u odeću za jahanje i da odradim još nekoliko stvari", rekla je. „Sada ćemo se pozdraviti. Moraš da odeš dole i kažeš princu da dolazim."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Zurio je u svoje cipele, a potom i u njeno lice, s razumevanjem. Povukao joj je maramu sve dok joj nije skliznula s glave, nakon čega je njena kosa pala preko ramena. Jednom rukom joj je skupio kosu, naslonio svoje lice na njeno i poljubio je. Povukao je Vatru k sebi i počeo da je ljubi u vrat i usta. U trenutku je njeno telo poželelo da joj um nije tako tvrd i odlučan. Zatim se naglo odmakao od nje i uputio ka vratima. Izraz na njegovom licu bio je slika i prilika nesreće.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DESETO POGLAVLJE

Plašila se da će se vojska kretati isuviše brzo za nju, ili da će pak svih pet hiljada vojnika morati da uspori tempo zbog nje. Vojska jeste jahala brzo kada je reljef kroz koji su prolazili to dozvoljavao, ali se putovanje odvijalo uglavnom prosečnom brzinom. Za to su delimično bile zaslužne prepreke u vidu tunela i nezgodan teren, a delimično i sama naoružana sila, koja po prirodi stvari traži upravo onakve probleme kakve bilo koja druga putujuća grupa gleda da izbegne po svaku cenu.

Prva divizija je predstavljala čudo od organizacije: pokretna baza je bila podeljena u sekcije, koje su opet bile izračvane u male jedinice koje su se periodično odvajale, odjahivale u galopu, nestajale u pećinama ili uz planinske puteve, da bi se posle određenog vremena ponovo pojavile. Izvidnice su jahale ubrzano ispred njih, a patrolne jedinice su bile na sve strane. Povremeno bi njihove podjedinice dojahivale nazad do divizije, izveštavajući ili, u stučaju nekog problema, tražeći odobrenje za podršku. Ponekad bi vojnici koji se vrate bili krvavi i ozleđeni, a Vatra je počela da prepoznaje zelene tunike isceliteljskih jedinica koje bi im pohrlile u pomoć.

Tu su bile i lovačke jedinice koje su se rotirale, kružeći tu i tamo sa lovinom. Zatim jedinice za zalihe, koje su se brinule o konjima, svim potrepštinama i inventaru. Komandne jedinice su prenosile poruke od Brigana ostaloj vojsci. Streljačke jedinice su nadgledale okolinu u slučaju pojave običnih i čudovišnih predatora, koji bi bili dovoljno nepromišljeni i proždrljivi za napad na glavnu kolonu jahača. Vatrina garda je isto tako sačinjavala jedinicu. Imala je ulogu graničnika između nje i hiljada vojnika dok je jahala, a pomagali su joj u svemu što joj je bilo potrebno. Vatra je u početku stalno postavljala pitanja o tome zašto se stiče utisak da pola vojske neprestano ide i dolazi.

„Dali postoji posebna jedinica koja nadgleda sve druge jedinice", upitala je vođu svoje garde, ženu kestenjastih očiju čije je ime bilo Muza.

Muza se nasmejala. Činilo se da je većina Vatrinih pitanja zasmejavala Muzu. „Komandantu nije potrebna takva jedinica, gospo. On to sve drži u svojoj glavi. Posmatrajte malo neprestanu gužvu oko zastavnika — svaka jedinica, bilo da dolazi ili odlazi, prvo se preko zastavnika javlja komandantu."

Vatra je posmatrala zastavnika — i njegovog konja — izrazito saosećajno, jer se činilo da on stalno nekud jaše. Jedina dužnost zastavnika bila je da neprestano bude u blizini komandanta tako da se uvek zna gde se ovaj nalazi,

Mia3570 & avada

crowarez.org

a komandant je stalno jahao u trku, odjahivao, galopirao napred, dojahivao, baveći se, pretpostavljala je Vatra, stvarima koje su bile od ključne važnosti za vojsku, štagod se pod tim u Šumovitoj dolini podrazumevalo. Zastavnik je neprestano kružio zajedno sa njim, a izabran je za tu dužnost, pretpostavljala je Vatra, zbog toga što je bio dobar jahač.

Tada su se princ i zastavnik približili, a Vatra je, kao i nekoliko puta dotad, morala da se ispravi. Zastavnik nije bio dobar jahač, već izuzetna jahačica.

„Muzo, koliko ima žena u prvoj diviziji?"

„Otprilike pet stotina, gospo. Možda ih ukupno ima neke dve i po hiljade u sve četiri divizije, kao i u pomoćnim trupama."

„Gde se nalaze pomoćne trupe kada ostatak vojske patrolira?"

„U utvrđenjima i signalnim stanicama koje se prostiru kroz čitavo kraljevstvo, gospo. Neki od vojnika na tim položajima su takođe žene."

Dve i po hiljade žena koje su dobrovoljno provodile vreme na leđima konja, i borile se, jele, oblačile i spavale među gomilom muškaraca. Zašto bi neka žena odabrala takav način života? Da li je i njihova priroda bila divlja i nasilna kao kod mnogih muških vojnika?

Kada su Vatra i njena grupa prvi put izašli iz Trilingove šume na kamenitu ravnicu gde se ulogorila vojska, došlo je do kratke i svirepe tuče zbog nje. Dvojica muškaraca koji su izgubili razum kada su je ugledali započeli su čarku oko nečega (njene časti, njihovih mogućnosti kod nje), što je bilo sasvim dovoljno da dođe do koškanja, pesnica, polomljenih noseva, krvi. Brigan je sjahao s konja zajedno sa trojicom iz Vatrine garde pre nego što je Vatra u potpunosti shvatila šta se dešava. Jedna jedina kratka reč sa Briganovih usana okončala je tuču.

„Dosta."

Vatra je gledala u Malog i prstima se igrala s njegovom grivom sve dok određeni osećaj kajanja nije dospeo do nje iz umova dvojice muškaraca koji su se pobili zbog nje. Tada je pažijivo pogledala u njihove oborene glave, posramljene poglede koje su upućivali Briganu i krv koja je kapala sa rascepljenih usana i noseva na zemlju. U poniznoj sramoti koju su osećali pred svojim komandantom, potpuno su zaboravili na nju.

Krajnje neobično. Vatrine oči su radoznalo pogledale u Brigana. Izraz njegovog lica bio je hladan, a um nečitljiv. Tiho je razgovarao sa borcima a da je nijednom nije pogledao.

Nije prošlo mnogo otkako su se dvojica postiđenih popeli nazad na konje kada se razglasila vest komandnih jedinica da će svaki vojnik koji na bilo koji

Mia3570 & avada

crowarez.org

nedoličan način odreaguje na Vatru biti razoružan i otpušten iz vojske. Vatra je iz tihog zviždukanja i podignutih obrva pripadnika svoje garde shvatila da je to bila prilično stroga kazna za tako nešto.

Nije dovoljno znala o vojsci da bi došla do konkretnih zaključaka. Da li je oštra kazna značila da je Brigan strog komandant? Da li je biti strog isto kao i biti opak? Da li je opakost bila izvor Briganove moći nad njegovim vojnicima?

A zašto bi bilo ko uopšte video nešto loše u tome da ga otpuste iz vojske u trenutku kada je rat na pomolu? Vatra je, naime, mislila da to barem neko vreme odlaže nečiju smrt.

Vatra je zamislila Strelca kako jaše kroz svoja polja u smiraj dana, zaustavlja se da popriča sa seljacima, smeje se, jezdi tvrdokornom, kamenitom zemljom severa, kao što je to uvek činio. Zamislila je i Strelca i Brokera kako sedaju da večeraju bez nje.

Kada se vojska najzad zaustavila da prenoći, insistirala je na tome da se sama pobrine za svog konja. Nagnula se prema Malom i šaputala mu, tešila sebe njegovom blizinom, jedinom poznatom dušom u moru stranaca.

Podigli su kamp u džinovskoj podzemnoj pećini, na pola puta između Vatrinog doma i Roeninog utvrđenja. Takvu pećinu Vatra nikada ranije nije videla, ako uopšte može da se kaže da je i mogla da je vidi, jer je bila mračna, a svetlost je dopirala samo iz pukotina na svodu i sitnih zidnih otvora. Kako je sunce zalazilo, u pećini se sve više smrkavalo, tako da je prva divizija podsećala na pokretne, raštrkane senke na neravnoj zemlji.

Zvuk u pećini bio je dublji i muzikalan. Kada je komandant sa silom od dve stotine vojnika napustio logor u pećini, dve stotine duša je odzvanjalo kao dve hiljade, dok su njihovi koraci odjekivali kao kakva gromoglasna zvona. Krenuo je čim se uverio da su se svi smestili — nedokučivog izraza lica, kao, i uvek. Izviđačka jedinica od pedeset vojnika, koju su poslali na teren, nije se vratila kada je trebalo. Komandant je krenuo sa vojnicima da je traži.

Vatra je bila uznemirena. Lelujave senke njenih pet hiljada pratilaca činile su je nervoznom. Garda ju je držala podalje od većine ovih vojnika, ali ona nije mogla da se oslobodi utisaka koji su joj se gomilali u glavi. Bilo je iscrpljujuće držati ih sve pod kontrolom. Većina vojnika je u određenom smislu bila svesna Vatrinog prisustva, čak i oni koji su bili najudaljeniji. Ali previše njih je želelo nešto od nje, a neki su joj bili isuviše blizu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Volim ukus čudovišta“, zašištao je jedan vojnik kojem je nos dva puta lomljen.

„Volim te. Prelepa si“, udahnula su trojica ili četvorica, izgarajući za njom i pokušavajući da odgurnu njeno obezbeđenje u stranu kako bi doprli do nje.

Brigan je njenoj gardi dao stroga naređenja pre nego što je odjahao. Gospa je trebalo da bude smeštena u šator, bez obzira na to što se čitava vojska nalazila u pećini, a dva pripadnika njene ženske garde imala su naređenje da je ni pod kojim uslovima ne ostavljaju samu, niti da joj dozvole da izađe iz šatora.

„Zar ne mogu da imam ni trenutak privatnosti“, umešala se u razgovor koji je Brigan vodio sa Muzom.

Brigan je uzeo kožnu rukavicu od jednog mladića za kojeg Vatra pretpostavljala da je njegov štitonoša, i navukao ju je na ruku. „Ne, rekao je. „Nikada." I pre nego što je imala vremena da uzdahne i usprotivi se, navukao je i drugu rukavicu i naredio da mu dovedu konja. Nakratko se začuo zvuk kopita, a onda je ubrzo i nestao.

Osetila je miris pečenog mesa čudovišta. Prekrstila je ruke i pokušala da ne gleda u svoje stražarke i pratilje, čija imena nije mogla da zapamti. Skinula je maramu sa glave. Valjda u prisustvu ovih žena može barem malo da odahne i da se oslobodi čvrstog poveza oko kose. One nisu želele ništa od nje, a najjače osećanje koje je dopiralo od njih bila je dosada.

Naravno, onog trenutka kada je otkrila kosu, osećaj dosade se umanjio. Radoznalo su je posmatrale. Uzvratila im je iscrpljenim pogledom. „Zaboravila sam vaša imena. Izvinite."

„Margo, gospo,“ obratila joj se ona sa širokim, prijatnim cem.

„Mila, gospo“, rekla je druga, nežne građe, svetle kose i vrlo mlada.

Muza, Margo i Mila. Vatra je kratko uzdahnula. Prepoznala je osećanja skoro svih žena njene garde, ali će joj trebati još neko vreme da bi zapamtila njihova imena.

Nije znala šta više da priča pa je prstima dotakla torbu sa violinom. Otvorila je i udahnula prepoznatljiv miris laka. Povukla je žicu, a ton koji se oglasio, koji je ličio na podvodni odjek zvona, ublažio je njenu izgubljenost. Ulaz u njen šator, smešten kraj zida pećine niskog i neravnog svoda, nalik telu kakvog instrumenta, bio je otvoren. Stavila je violinu ispod brade i naštimovala je, a onda je veoma tiho počela da svira.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Svirala je umirujuću uspavanku, da bi se, pre svega, ona umirila. Prisustvo vojske je polako bledelo, iščezavalo.

Te noći joj san nikako nije dolazio na oči, a znala je da je besmisleno čak i da pokuša da vidi zvezde. Kiša je sipila kroz pukotine u svodu i slivala se niz zidove. Nebo je večeras bilo crno. Možda bi joj ponoćna oluja odagnala snove. Otkrila se, pronašla čizme, sklisnula pokraj uspavanih obrisa Margo i Mile i otvorila ulaz u šator.

Kada je izašla iz njega, pažljivo je koračala kako se ne bi saplela o svoju uspavanu gardu, koja je bila raspoređena svuda oko šatora, kao kakav ljudski šanac. Četiri čuvara bila su budna: Muza i tri muškarca čijih imena nije mogla da se seti. Igrali su karte uz svetlost sveća. Plamen sveća je budno treperio, ocrtavajući se svuda po podu pećine. Vatra je pretpostavljala da većina jedinica ima neku vrstu straže tokom čitave noći. Bilo joj je žao vojnika koji su u tom trenutku stražarili na ulazu u pećinu, na kiši, kao i Briganove patrole, izviđača kojima su tragali, svih onih koji je trebalo da se vrate.

Četvorica stražara kao da su bili omamljeni kada su je ugledali. Rukom je dodirnula kosu i shvatila da nije bila prekrivena.

Muza se pribrala. „Da je sve u redu, gospo?"

„Da li u ovoj pećini postoji otvor kroz koji se može videti nebo“, upitala je Vatra. „Želim da vidim kišu."

„Ima,“ rekla je Muza.

„Hoćeš li mi pokazati put?''

Muza je spustila karte i počela da budi stražare na najudaljenijem delu ljudskog šanca oko njenog šatora.

„Šta to radiš", šapatom ju je upitala Vatra. „Muzo, to uopšte nije neophodno. Molim te. Pusti ih da spavaju", rekla je, ali je Muza nastavila da ih mrda sve dok se sva četvorica nisu probudila. Naredila je dvojici kartaroša da sednu i čuvaju stražu. Pokazala je ostalima da se naoružaju.

Umor koji je osećala sada se spojio sa osećanjem krivice. Vatra je ponovo ušla u šator da uzme maramu, luk i strele. Izašla je i priključila se šestorici naoružanih i pospanih pratilaca. Muza im je pružila upaljene sveće. Kolona od sedmoro ljudi je tiho hodala uz sam zid pećine.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Uzan i strm puteljak kojim su se uspinjali doveo ih je nekoliko minuta kasnije do otvora u zidu planine. Vatra nije mogla da vidi bogzna šta kroz taj otvor, ali joj je instinkt govorio da ne treba da ide previše daleko, kako ne bi sklizaula sa ivice stene koja je pravila neku vrstu ulaza. Nije želela da padne.

Noć je bila burna, vlažna i hladna. Znala je da je besmisleno da pokisne, ali nije mogla da odoli kiši i neobuzdanoj oluji. Za to vreme, stražar koji ju je nadgledao skvrčio se tik uz otvor, pokušavajući da održi plamen pripaljenih sveća.

Osetila je neku promenu u svojoj svesti: osetila je da se neki ljudi približavaju. Mnogobrojni jahači. Sa ove udaljenosti teško je bilo odrediti razliku između dve stotine i dve stotine i pedeset duša, a pogotovo što je malo njih lično poznavala. Koncentrisala se i shvatilala da oseća mnogo više od dve stotine duša. Bili su umorni, ali nisu bili ni u kakvom posebnom stanju bola. Potraga se uspešno završila.

„Patrola se vraća“, povikala je svom stražaru. „Blizu je. Čini mi se da je sa njima i izviđačka jedinica."

Pošto su ćutali, okrenula se prema njima i ugledala šest pari očiju kako uznemireno zure u nju. Sklonila se sa kiše u otvor. „Mislila sam da ste želeli da znate", rekla je tiše. „Ali ja mogu da zadržim svoja opažanja za sebe ako vam je zbog toga neprijatno."

„Ne“, rekla je Muza. „Sasvim je u redu, da nam ih saopštite, gospo."

„Da li je komandant dobro, gospo", upitao je jedan od muškaraca.

Vatra je i sama to pokušala da dokuči, ali se dodatno nervirala jer nije uspevala da ga izoluje iz grupe i oseti. Ipak, bio je tamo, u to je bila sasvim sigurna. Pretpostavila je da je stalna nepropustljivost njegovog uma ukazivala na količinu snage kojom je raspolagao. „Ne mogu tačno da utvrdim, ali mislim da jeste."

A onda se začuo odjek mnoštva kopita, kao da su negde, u nekoj pukotini planine ispod njih, jahači ušli u tunele koji su vodili do pećine gde se vojska odmarala.

Nedugo zatim, dok se polako spuštala, Vatra je primila iznenadni odgovor na svoju zabrinutost tako što je osetila komandanta kako se penje uz stazu prema njima. Zastala je toliko naglo da je stražar iza nje tiho opsovao i svim silama se potrudio da se izmakne kako joj ne bi zapalio maramu, a samim tim i kosu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Ima li nekog drugog puta koji vodi do pećine", prasnula je ne razmišljajući, a kada je ubrzo saznala odgovor, povila se od poniženja zbog sopstvenog kukavičluka.

„Ne, gospo“, odgovorila joj je Muza držeći ruku na maču. „Da li osećate još nešto?"

„Ne“, rekla je Vatra očajno. „Samo komandanta." Došao je po nju, lutajuće čudovište koje je dokazalo da je divlje i neodgovorno. Odsad pa nadalje držaće je vezanu.

Pojavio se nekoliko minuta kasnije penjući se sa svećom u ruci. Kada je došao do njih, zaustavio se, klimnuo glavom uzvraćajući pozdrav svojim vojnicima, a onda se tiho obratio Muzi. Izvidnička jedinica je pronađena neozleđena, iako je nabasala na dvostruko brojniju opasnu grupu pećinskih razbojnika. Nakon što su ih savladali, izgubili su se u mraku. Povrede vojnika bile su minimalne, tako da će za deset minuta utonuti u čvrst san.

„Nadam se da ćete i vi ugrabiti malo sna, gospodine“, rekla je Muza. Brigan se iznenada nasmešio. Zakoračio je u stranu da ih propusti i u tom trenutku se susreo sa Vatrinim pogledom. Oči su mu bile preumorne. Imao je bradu od jednog dana i bio je ispijen.

Očigledno da ipak nije došao da je veže. Čim su ona i njeni stražari prošli pored njega, okrenuo se i nastavio uspon uz strm hodnik.

Mia3570 & avada

crowarez.org

JEDANAESTO POGLAVLJE

Sledećeg jutra se probudila ukočena i s bolovima od jučerašnjeg jahanja. Margo joj je dala hleb i sir, kao i lavor vode da se umije. Nakon toga, Vatra je dohvatila violinu i odsvirala jednu jedinu deonicu, prvo usporeno, a onda sve brže i brže da bi se razbudila. Taj trud joj je iskristalisao um.

„Komandant nam nije pomenuo da ćemo u izvršavanju ove dužnosti biti povlašćeni slušanjem vaše muzike“, rekla joj je Mila stidljivo se smešeći. Muza je promolila glavu kroz otvor na šatoru.

„Gospo“, obratila joj se Muza, „komandant mi je rekao da vam kažem da ćemo oko podneva proći pored utvrđenja kraljice Roen. On ima nekog posla sa predvodnikom konjice. Imaćete dovoljno vremena da nakratko ručate sa gospom kraljicom ako to želite."

„Od juče neprestano jašeš", reče joj Roen uzimajući je za ruke, „pa pretpostavljam da se ne osećaš baš tako divno kao što izgledaš. Evo, taj osmeh mi govori da sam u pravu.“

„Napeta sam kao tetiva na luku“, priznala joj je Vatra.

„Sedi, draga moja. Smesti se. Skini tu maramu, neću nikome dozvoliti da u narednih pola sata čak ni glavu promoli u ove odaje."

Kakvo olakšanje je bilo skinuti maramu i raspustiti kosu. Bila je prilično teška, a nakon čitavog jutra provedenog u jahanju marama je bila lepljiva i svrbela ju je glava. Vatra se zahvalno zavalila u stolicu, počešala glavu i dozvolila Naksovoj kraljici da joj sipa jelo u tanjir. „Da li si ikada razmišijala o tome da je ošišaš nakratko", upitala ju je Roen.

Da je ošiša nakratko. Da je skroz otfikari i da je jednom zasvagda baci u vatru. Kako bi samo volela da je ofarba u crno, ali čudovišna kosa neće da primi boju. Kada su ona i Strelac bili veoma mali, otišli su tako daleko da su je jednom, čisto da bi videli šta će se desiti, obrijali. U roku od sat vremena ponovo joj je izrasla. „Moja kosa raste neverovatno brzo“, rekla je umorno Vatra, „i zaključila sam da je jednostavnije kontrolišem kada je dugačka. Kratki pramenovi se lakše otrgnu iz marame."

„Pretpostavljam da je tako“, rekla je Roen. „U svakom slučaju, drago mi je da te vidim. Kako su Broker i Strelac?"

Vatra joj je saopštila da je Broker odlično, a Strelac, kao i obično, pun besa.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Da, pretpostavljam da jeste“, rekla je Roen glasno, „ali nemoj uopšte da se obazireš na to. Sasvim je ispravno ovo što radiš, što ideš u Kraljev Grad da pomogneš Nešu. Duboko verujem da će ti poći za rukom da središ neke stvari na njegovom dvoru. Više nisi dete. Kako ti se sviđa jelo?"

Vatra ga je okusila i, zapravo, veoma joj se svidelo. Ipak, svim silama se trudila da Roen ne primeti zaprepašćenost na njenom licu. Kakav je to zaključak da više nije dete? Pa, ona odavno već nije dete.

A onda se, naravno, na vratima pojavio Brigan. Došao je da pozdravi majku i da otprati Vatru nazad do njenog konja. U tom trenutku, Vatra se ipak osećala kao dete. Jedan deo njenog mozga kao da je nestajao svaki put kada bi se ovaj čovek našao u njenoj blizini. Zaledio bi se od njegove hladnoće.

„Brigandele", rekla je Roen ustajući sa stolice da ga zagrli. „Došao si da mi otmeš gošću."

„U zamenu za četrdeset vojnika", rekao je Brigan. „Dvanaest povređenih, tako da ti ostavljam i iscelitelja."

„Snaći ćemo se i bez tvog iscelitelja. Ako ti treba, povedi ga, Brigane."

„Njegova porodica živi u Malim sivilima", nadovezao se Brigan, „pa sam mu obećao da će ostati ovde kad to bude moguće. Snaći ćemo se do Srednjeg utvrđenja sa onima koje već imamo."

„Onda u redu,“ rekla je živahno. „Da li spavaš?"

„Da."

„Hajde, hajde. Majka uvek zna kada je sin laže. Da li jedeš?"

„Ne", rekao je ozbiljno Brigan. „Nisam pošteno jeo u poslednja dva meseca. Štrajkujem glađu zbog prolećnih poplava na jugu."

„Dostojanstveno", rekla je Roen posežući za činijom sa voćem. „Uzmu onda jabuku, mili."

Vatra i Brigan nisu razgovarali dok su zajedno izlazili iz utvrđenja kako bi nastavili putovanje do Kraljevog Grada. Brigan je jeo jabuku, Vatra je skupila kosu. Sada se, donekle, osećala malo prijatnije u njegovom društvu.

U tome joj je svakako pomogla činjenica da je umeo da se šali.

Ali i tri ljubazna čina su učinila svoje.

Vatrin stražar je čekao sa Malim na zadnjem kraju vojničke kolone. Dok su se Vatra i Brigan približavali, Vatra je osetila da nešto nije u redu. Pokušala je da se usredsredi, što nije bilo nimalo lako od toliko ljudi koji su se motali

Mia3570 & avada

crowarez.org

unaokolo. Sačekala je da Brigan završi razgovor sa jednim kapetanom kojeg je zanimao dnevni raspored.

„Mislim da je moja garda uhvatila nekog čoveka", tiho je saopštila Briganu kada je kapetan otišao.

Glas mu se uozbiljio. „Zašto? Kojeg čoveka?"

Imala je samo osnovne informacije i osećala je samo sporadične stvari. „Osećam samo da me mrzi i da mi nije povredio konja."

Klimnuo je glavom. „To mi nije palo na pamet. Moraću nešto da uradim da bih sprečio ljude da nasrću i na tvog konja."

Nakon Vatrinog upozorenja, ubrzali su tempo. Najzad su naleteli na grozan prizor: dvojica ljudi iz Vatrine garde pridržavali su vojnika koji je glasno psovao i pljuvao krv i zube, dok ga je treći pripadnik garde udarao preko usta, iznova i iznova, ne bi li ga ućutkao. Užasnuta, Vatra je posegnula za umom ovog stražara da bi mu zaustavila pesnicu.

A onda je upila detalje koji su ovu scenu pretvordi u priču. Njena torba sa violinom bačena je na zemlju i isprljana blatom. Pored nje su bili ostaci violine. Instrument je bio izlomljen, uništen do neprepoznadjivosti. Kobilica potpuno nabijena u violinu kao da ju je nagazila okrutna i razjarena čizma.

To je, na neki način, za nju bilo gore nego da su je pogodili strelom. Vatra se oteturala do Malog i zarila lice u njegovo rame. Nije mogla da obuzda suze koje su joj se slivale niz lice, a nije želela da ih Brigan vidi.

Iza nje, Brigan je oštro opsovao. Neko, verovatno Muza, spustio je maramicu na Vatrino rame. Zarobljeni je i dalje psovao, ali i urlao sada kada je ugledao Vatru. Uzvikivao je grozne stvari o njenom telu, o onome šta bi joj uradio, i to veoma razgovetno uprkos slomljenim zubima i oteklim usnama. Brigan je odmarširao do njega.

Nemoj ponovo da ga udariš, pomislila je očajnički Vatra. Brigane, molim te nemoj. Zvuk lomljenja kostiju neće joj pomoći da prestane da plače. Brigan je još jednom opsovao, a zatim izdao oštro naređenje. Vatra je po iznenadnoj nerazumljivosti vojnikovih reči shvatila da su mu zapušili usta, a potom ga odvukli nazad prema utvrđenju. Briganovo obezbeđenje i jedan deo Vatrine garde krenuo je za njima.

Sve je odjednom bilo tiho. Vatra je bila svesna da jedva diše i terala je sebe da se smiri. Užasan čovek, pomislila je glave zagnjurene u grivu Malog. Užasan, užasan čovek. Oh, Mali. Taj čovek je strašan.

Mali je zanjištao i izbacio balu na njeno rame, što joj je pruždo utehu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Tako mi je žao, gospo“, izgovorila je Muza iza nje. „Potpuno nas je iznenadio. Od sada pa nadalje ne puštamo nikoga ni blizu, osim ako ga komandant lično ne pošalje."

Vatra je maramicom obrisala lice i okrenula se u stranu, prema kapetanu njene garde. Nije smogla snage da pogleda u gomilu krhotina na zemlji. „Ne krivim vas zbog toga."

„Komandant će nas okriviti", rekla je Muza. „Kao što bi i trebalo.“

Vatra je duboko uzdahnula. „Trebalo je da znam da će sviranje violine već nekoga isprovocirati."

„Gospo, zabranjujem vam da sami sebe krivite. Zaista vam to neću dopustiti." Na ovo se Vatra nasmešila i pružila Muzi maramicu. „Hvala ti.“

„Maramica nije moja, gospo. Pripada Nilu."

Vatra je prepoznala ime jednog od muških pripadnika njene garde. „Nilova je?"

„Komandant ju je uzeo od Nila i dao je meni da vam dam, gospo. Zadržite je. Nilu sigurno neće nedostajati, ima ih koliko hoćete. Da li je vaša violina bila skupocena, gospo?"

Da, naravno da je bila. Međutim, Vatra je nikada nije cenila zbog njene skupocenosti. Ona joj je bila redak i čudnovat prijatelj, koga je neizmerno volela. Posmatrala je Nilovu maramicu. „Nije važno", odgovorila je premeravajući svoje reči. „Komandant nije udario onog čoveka. Mislima sam ga zamolila da to ne radi, i on to nije učinio."

Muza je prihvatila očiglednu promenu teme razgovora. „Njegovo ponašanje me je ovog puta pomalo začudilo. On, po pravilu, nikada ne udara svoje vojnike. Međutim, ovog puta sam mislila da ćemo prisustvovati malo drugačijoj sceni. Imao je smrtonosan izraz na licu."

A i pored svega toga, pobrinuo se da uzme maramicu od drugog čoveka. I zajedno sa njom zabrinuo se za njenog konja. To su bila tri ljubazna čina koja su ukazivala na naklonost koju je ipak gajio prema njoj.

Vatra je tada shvatila da se plaši Brigana, strahovala je da će je povrediti mržnja čoveka koji joj se i protiv njene volje dopadao, a isrovremeno je bila posramljena njegovom hladnoćom i neprisrupačnošću. Sada je i dalje osećala postiđenost, ali više nije bilo straha.

Zdušno su jahali čitavog tog dana. Kada je pala noć, napravili su logor na velikoj, kamenitoj ravnici. Oko nje su unedogled izranjali šatori i logorske vatre. Vatri je tada sinulo da se nikada ranije nije toliko udaljila od kuće.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Strelcu sigurno nedostaje, u to je bila ubeđena, a to saznanje joj je pružilo utehu i donekle joj ublažilo samoću. Gnev koji će ispoljiti kada, i ako, bude saznao za njenu uništenu violinu, biće strašan. Obično su je njegovi besovi opterećivali, ali sada bi joj i te kako prijali. Da je on bio ovde, izvukla bi snagu iz njegove žestine.

Nije prošlo mnogo kada su je radoznali pogledi vojnika uterali u šator. Nije mogla da prestane da razmišlja o rečima koje joj je uputio čovek — uništitelj njene violine. Zašto je mržnja kod muškaraca tako često izazivala želju za silovanjem? A i njena čudovišna moć svakako je predstavljala manu. Koliko je često moć njene lepote lako kontrolisala neke ljude toliko često su drugi pak bili imuni na njenu kontrolu, i još su bivali dodatno besni zbog toga.

Čudovište je iz drugih izvlačilo sve ono što je grešno u njima, naročito žensko čudovište, usled žudnje i beskrajnih izopačenih načina za ispoljavanje mržnje. Kada su muškarci bili slabi, njihov pogled na nju bi delovao kao droga. A ima li ljudskog bića koje bi mržnju, ili pak ljubav, moglo da iskoristi na koristan način kada bi bilo pod dejstvom droge?

Svest pet hiljada muškaraca se sručila na nju.

Mila i Margo su, naravno, ušle za njom u šator i smestile se kraj nje sa rukama položenim na mačeve. Bile su tihe, pripravne ophrvane dosadom. Vatri je bilo žao što je predstavljala tako dosadnu i opterećujuću dužnost. Poželela je da može da ode do Malog a da je niko ne vidi. Poželela je da može Malog da dovede u šator.

Muza je virnula kroz šatorski otvor. „Izvinite, gospo. Došao je jedan vojnik iz izviđačke jedinice da vam da na korišćenje svoju violinu. Komandant garantuje za njega, ali kaže da, u svakom slučaju, vas treba da pitamo za utisak o njemu pre nego što ga pustimo da vam priđe. On je ispred šatora, gospo.“

„Da“, odgovorila je Vatra iznenađeno, osetivši tog čudnog čoveka među svojom gardom. „Verujem da je bezopasan."

Bezopasan i ogroman, shvatila je Vatra kada je izašla iz šatora. Violina je izgledala kao sićušna igračka u njegovim rukama. Njegov mač verovatno izgleda kao nož za puter kad zamahne njime rukama. Ali lice koje je počivalo na njegovom deblu od tela bilo je mirno, misaono i blago. Spustio je pogled pred njom i pružio joj violinu.

Vatra je odmahnula glavom. „Darežljivi ste“, rekla je, „ali ja je neću uzeti."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Glas mu je bio tako dubok da je zazvučao kao da dopire iz same utrobe zemlje. „Svi znamo priču o tome šta ste pre nekoliko meseci uradili u utvrđenju kraljice Roen, gospo. Spasli ste život našem komandantu."

„Pa“, rekla je Vatra jer je shvatila da on od nje očekuje da nešto „Bez obzira na to."

„Ljudi ne prestaju da pričaju o tome", nastavio je da govori klanjajući se, a onda i gurajući violinu svojim ogromnim rukama u njene male. „Osim toga, vi bolje svirate od mene.“

Vatra je posmatrala čoveka kako odlazi, dirnuta i veoma utešena njegovim glasom, neizmernom nežnošću kojom je odisao. „Sada razumem kako našim izviđačkim jedinicama polazi za rukom da razore dvostruko brojnije razbojničke grupe“, rekla je glasno.

Muza se nasmejala. „Dobro je imati ga na našoj strani."

Vatra je povukla žice na violini. Bila je lepo naštimovana. Ton joj je bio oštar, prodoran, mada sam instrument nije bio vrhunski. Ipak, bio je to instrument na kojem je mogla da svira.

I da izrazi svoja osećanja.

Vatra je ušla u šator, uzela svoj luk i ponovo izašla napolje. Krenula je preko brisanog prostora načičkanog vojnicima u pravcu stene koja se uzdizala nedaleko odatle. Njena garda je užurbano krenula za njom i okružila je. Oči vojnika su se lepile za nju dok je prolazila pored njih. Dospela je do nagomilanih stena i popela se na njih. Sela je i stavila violinu ispod brade.

Dok su je svi slušali, svirala je muziku koju je želela da svira.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DVANAESTO POGLAVLJE

Kada bi Vatra samo mogla da se natera da i uspavana bude tako hrabra.

Oči njenog oca na samrti proganjale su je i nisu je puštale da spava.

Odgovor na Brokerovo pitanje koje joj je postavio kada je imala četrnaest godina, pitanje o tome da li bi mogla da izmeni Kansrelov um zauvek, bio je veoma jednostavan kada je sebi dozvoljavala da o njemu podrobnije razmisli. Ne, nije mogla to da uradi jer je Kansrelov um bio snažan kao medved i čvrst kao gvozdene mengele. Svaki put kada bi izašla iz njega, on bi se ponovo čvrsto zatvarao vraćao u prvobitno stanje. Nisu se mogle uneti nikakve čvršće promene u Kansrelov um. Nije se moglo ništa promeniti u pogledu toga ko je on. Odahnula je kada je shvatila da ona tu ništa nije mogla da učini, jer tako nešto niko od nje nije nikada ni očekivao.

A onda, te iste godine, Naks se nagutao narkotika i umro. Pošto su se obrisi moći pomerili i promenili se, Vatra je videla ono što su uočili Broker, Strelac i Roen — kraljevstvo koje je bilo na ivici nekoliko varijanti i mogućnosti. Kraljevstvo koje je iznenada moglo da doživi strašnu promenu.

Bila je neverovatno dobro informisana. S jedne strane je raspolagala Kansrelovim saznanjima, a sa druge je znala sve novosti koje je Broker dobijao od svojih i Roeninih špijuna. Znala je da je Neš jači nego što je Naks bio, ponekad toliko jak da je mogao da iznervira Kansrela, ali je i dalje za Kansrela predstavljao puku igru u poređenju sa njegovim mlađim bratom, princem. Brigan je sa osamnaest godina bio izrazito mlad komandant, ali se za njega pričalo da je bio samouveren, staložen, snažan, ubedljiv i divlji, da je bio jedina osoba od uticaja u čitavom Kraljevom Gradu koja nije bila pod Kansrelovom čizmom. Neki od racionalnijih ljudi su u Briganu videli jedinu nadu koja može da spreči trenutno bezakonje i rušilačku situaciju u zemlji i koja može da uspostavi promene.

„Princ Brigan je povreden", izjavio je Broker jednog zimskog dana kada je došla u posetu. „Samo što sam primio novosti od Roen."

„Šta se desilo“, upitala je Vatra iznenađeno. „Da li mu je dobro?"

„Svakog januara se u kraljevoj palati održava svečanost", rekao je Broker.

„Prisustvuje na stotine gostiju, svuda se pleše, piju se ogromne količine vina i dešavaju se kojekakve gluposti. A palata je puna mračnih hodnika u koje se ljudi ušunjaju i neprimemo vršljaju unaokolo. Izgleda da je

Mia3570 & avada

crowarez.org

Kansrel unajmio četiri čoveka da naprave zamku za Brigana i da ga zakolju. Briganu su dojavili tu informaciju, te je, upozoren, iznenadio i usmrtio svu četvoricu svojih potencijalnih ubica..."

„Svu četvoricu je usmrtio sam“, upitala je Vatra zabrinuta i zbunjena, spuštajući se teško na stolicu.

„Mlađani Brigan je vešt sa mačem“, rekao je tada Broker namrgođeno.

„A je li ozbiljno povređen?“

„Živ je, mada su hirurzi u prvi mah bili jako zabrinuti. Uboli su ga u nogu, u mesto koje je strašno krvarilo." Broker je primakao stolicu kaminu i bacio Roenino pismo u vatru koja je pucketala. „Skoro da je umro, Vatro, i ne sumnjam da će Kansrel ponovo pribeći nečemu sličnom."

Tog leta je sa Nešovog dvora odapeta strela jednog od Briganovih najpoverljivijih kapetana, koja je pogodila Kansrela u leđa. Čim je zakoračila u svoju petnaestu godinu— zapravo, na četrnaesti rođendan — Vatra je dobila vesti iz Kraljevog Grada da joj je otac povređen i da će verovatno umreti. Zatvorila se u sobu i ridala, sasvim sigurno ne znajući zašto je uopšte plakala. Svakako, nije mogla da prestane i nabila je lice u jastuk da je niko ne čuje.

Naravno, Kraljev Grad je nadaleko bio poznat po svojim isceliteljima i saznanjima iz medicine i hirurgije. Ljudi u tom gradu su preživljavali povrede od kojih se na drugim mestima umiralo. A naročito su preživljavali pojedinci koji su mogli da narede da im u pomoć pritekne cela bolnica.

Nekoliko nedelja kasnije, Vatra je dobila vesti da će Kansrel ipak preživeti povredu. Tada je ponovo otrčala u svoju sobu i uvukla se u krevet bez ijedne misli i osećanja, potpuno prazna. Pošto se praznina u njoj nakon nekog vremena povukla, na njenom mestu se stvorila neka kiselina koju je ubrzo potom ispovraćala. U oku joj je pukao kapilar, stvarajući krvavi podliv nalik ogrebotini na rubu zenice.

Njeno telo je ponekad bilo moćni prenosilac informacija, i to naročito onda kada je njen um odbacivao činjenice. Iscrpljena i bolesna, Vatra je razumela poruku koju joj je slalo telo — bilo je vreme da se ponovo pozabavi pitanjem u kojoj meri je svojom moći mogla da utiče na Kansrela.

Iznenada se trgnuvši iz sna punog istovetnih noćnih mora, Vatra je smakla ćebad sa sebe. Zamotala je kosu, pronašla čizme i oružje i odšunjala se pored Margo i Mile. Napolju je veliki deo vojske spavao pod platnenim nadstrešnicama, ali je njena garda ležala na otvorenom, ponovo postavljena svuda oko njenog šatora. Pod prostranim nebom ispunjenim veličanstvenim

Mia3570 & avada

crowarez.org

zvezdama, Muza i tri stražara su igrali karte uz sveću, kao što su to radili i prethodne noći. Vatra se pridržavala za ulaz u šator kada je osetila vrtloglavicu od samog pogleda u nebo.

„Gospo Vatro", obratita joj se Muza. „Šta možemo da učinimo za vas?“

„Muzo", rekla je Vatra. „Bojim se da imate tu nesreću da nadgledate nekoga ko pati od nesanice."

Muza se nasmejala. „Da li planirate još jedan uspon, gospo?"

„Da, nažalost.“

„Ništa zato, gospo."

„Pretpostavljam da to kažete da biste mi ublažiti osećaj krivice."

„Ne, gospo, zaista ne. I komandant noću šeta, a ne pristaje na pratnju stražara čak ni onda kada kralj to lično naredi. Kada smo napolju sa vama, imamo izgovor da i njega nadgledamo."

„Jasno mi je,“ rekla je Vatra pomalo podrugljivo. „Večeras idemo sa manje stražara", dodala je, ali je Muza to ignorisala i probudila ih u istom broju kao i prethodne noći.

„Naredenja", rekla je Muza dok su se ljudi uspavano podizali i opasivali o ružje.

„A ako komandant ne izvršava kratjeva naređenja, zašto vi onda morate da izvršavate komandantove naredbe?"

Na njeno pitanje podigoše se mnoge obrve. „Gospo“, rekla je Muza, „ako bi kapetan od nas zatražio da za njim krenemo u smrt, bespogovorno bismo svi do jednog to uradili.“

Vatra je počela da se oseća razdraženo. „Koliko ti imaš godina, Muzo?"

„Trideset i jednu."

„Onda bi komandant za tebe trebalo da bude dete."

„A vi, gospo, bebica", rekla je Muza, iznenadno i napadno se osmehnuvši Vatri. „Spremni smo. Vi predvodite."

Uputila se ka istoj gomili stena na koju se već penjala, ne samo da bi bila bliže nebu već i da bi svoju gardu približila čoveku kojem, kao ni njoj, san ne ide na oči, onome koga zvanično nije trebalo da čuvaju. On se nalazto negde među onim velikim kamenjem, a uspon je bio dovoljno štrok da su mogli da ga dele a da se ne sretnu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Pronašla je visoko uzdignut kamen, dovoljno ravan da na njemu može da sedne. Njena garda se raštrkala oko nje. Zažmurila je i prepustila se noći, ponadavši se da će nakon ovoga biti dovoljno unorna da zaspi.

Nije se pomerila kada je osetila da joj Brigan prilazi, ali kada se njena garda povukla, otvorila je oči. Oslonio se na jednu stenu nekoliko koraka od nje. Posmatrao je zvezde.

„Gospo“, rekao je u vidu pozdrava.

„Lorde prinče,“ otpozdravila je.

Naslonio se na trenutak i bez reči gledao u nebo, te se Vatra zapitala da li je to bila cela komunikacija. „Vaš konj se zove Mali“, ponovo je progovorio iznenađujući je ovim nasumičnim zaključkom.

„Da."

„Ime moga je Veliki."

Sada se Vatra smešila. „Ona crna kobila? Da li je zaista tako velika?"

„Za mene nije“, rekao je Brigan, „ali joj ja svakako nisam nadenuo to ime."

Vatra se prisetila porekla imena Mali. Nikada neće zaboraviti čoveka koga je Kansrel zlostavljao zbog nje. „Lovokradica je Malom nadenuo to ime. Nasilan čovek po imenu Sekač. On je smatrao da je svaki konj koji nije reagovao na šibanje onako kako se očekivalo, glup konj."

„Ah, Sekač,“ rekao je Brigan kao da je poznavao tog čoveka, što, na kraju krajeva, i ne bi trebalo da bude iznenađujuće s obzirom na to da su Kansrel i Naks verovatno koristili usluge istih dobavljača. „Pa, imao sam prilike da vidim na šta je sve tvoj konj spreman. Očigledno da nije glup."

Ovo je bio prljav trik, toliki komplimenti na račun njenog konja. Vatri je malo trebalo da shvati da mu je preterano zahvalna za to što je obratio pažnju na nju, a znala je da uzrok tome njena usamljenost. Odlučila je da promeni temu razgovora. „Ne možete da spavare?"

Okrenuo je glavu na drugu stranu i nakratko se nasmejao. „Ponekad mi noću misli lete kao lude."

„Snovi?"

„Nisam čak ni blizu sna. Zbog briga."

Kansrel je ponekad imao običaj da je, tokom besanih noći, ljuljuška da zaspi. Kada bi joj Brigan dopustio, makar to bilo i za milion godiria, mogla bi da mu umanji brige. Imala je sposobnost da komandantu kraljeve vojske

Mia3570 & avada

crowarez.org

pomogne da spava. Praktično bi iskoristila svoje moći u časne svrhe. Ipak, dobro je znala da tako nešto ne treba ni da mu predloži.

„A vi, upitao ju je Brigan. „Čini se da ste noćna ptica."

„Imam ružne snove.“

„Snove o umišljenim užasima? IIi o nečemu što je stvarno?"

„O onome što je stvarno“, rekla je, „uvek. Oduvek sam sanjala snove o stvarima koje su stvarne."

Zaćutao je. Počešao je glavu pozadi. „Teško je probuditi se iz noćne more ako je ona stvarna", rekao je, mada se iz njegovog uma nije moglo zaključiti ništa o tome kako se oseča. U svakom slučaju, u njegovom glasu i njegovim rečima osetila je nešto što ju je podsećalo na saosećajnost.

„Laka vam noć, gospo", rekao je trenutak kasnije. Okrenuo se, spustio niže i krenuo ka logoru. Njena garda se istog trenutka rasporedila oko nje. Ponovo je podigla lice ka zvezdama i zatvorila oči.

Nakon, otprilike, nedelju dana jahanja sa prvom jedinicom, Vatra je ušla u rutinu— ako stalni niz uznemirujućih iskustava uopšte može da se nazove rutinom.

Pazite! Odaslala je ovo upozorenje svojoj gardi jednog jutra za doručkom, dok su savladavali nekog čoveka koji se zatrčao na nju sa isukanim mačem. Evo još jednog čoveka sa lošim namerama. Oh, bože, pomislila je. Osećam i čopor čudovišnih vukova sa zapadne strane.

„Obavestite jednog od kapetana lovačke jedinice za vukove, molim vas, gospo“, zasoptala je Muza pridržavajući uljeza za noge vičući na trojicu ili četvoricu pripadnika garde da udare napasnika u nos.

Vatri je teško padalo to što nikada nije mogla da bude sama. Čak i u noćima kada bi joj se san prikrao, nastavila je da izlazi u kasne šetnje sa svojom gardom jer je to bilo nešto najbliže osamljivanju. Tokom većine noći susretala se sa komandantom i razmenili bi pokoju uobičajenu rečenicu. Bio je neverovatno prijatan sagovornik.

„Vi namerno dopuštate nekim muškarcima da probiju vašu mentalnu zaštitu, gospo“, rekao joj je Brigan jedne noći. „Zar ne?"

„Nekima, na moje iznenadenje, to polazi za rukom“, rekla je leđima oslonjena na stenu i očiju uprtih u nebo.

„Dobro", rekao je. „Ali kada neki vojnik prođe kroz čitav logor sa rukom na maču i pristupačnog uma, vi znate da on pristiže i u većini slučajeva biste mogli da promenite njegove namere i da ga naterate da se povuče. Ako i

Mia3570 & avada

crowarez.org

pored svega toga taj čovek ipak pokuša da vas napadne, onda se to dešava zato što ste mu to vi dozvolili."

Stena na kojoj je Vatra sedela uklapala se u oblik njenog tela. Ovde je glatko mogla da zaspi. Zatvorila je oči i razmislila o tome kako da mu prizna da je u pravu. „Mnoge muškarce odbijem, kao što kažete, a i poneku ženu. Moja mentalna zaštita ih nije ni svesna. Međutim, to su oni koji samo žele da me pogledaju, dodirnu ili da mi nešto saopšte, oni koji su jednostavno preplavljeni emocijama, ili misle da me vole, a njihova osećanja su nežna." Oklevala je. „Oni koji me mrze i istinski žele da me povrede — da, tu ste u pravu.Ponekad dozvolim da me najzlonamerniji ljudi napadnu. Ako me napadnu, završiće u tamnici, a tamnica je jedino mesto, osim smrti, odakle mi više neće pretiti opasnost. Vaša vojska je prevelika, lorde prinče", rekla je pogledavsši ga. „Ima isuviše ljudi da bih mogla sve u isto vreme da ih prozrem. Primorana sam da se štitim kako znam i umem."

Brigan je uzdahnuo negodujući. „Slažem se. Vaša garda je i više nego efikasna. Samo je pitanje koliko vi možete da podnesete te stalne opasnosti."

„Pretpostavljam da bi dosad trebalo da sam uveliko navikla na opasnost,“ rekla je. „Ali je ponekad to krajnje uznemiravajuće."

„Koliko sam čuo, presreli su vam se putevi sa Majdogom i Margdom dok ste proletos napuštali utvrđenje moje majke", rekao je. „Da li ste osetili da vam od njih preti nekakva opasnost?"

Vatra se prisetila uznemirujućeg duplog pogleda koji su joj tada uputili. „Nejasno. Ne bih mogla to da potvrdim ukoliko biste to od mene tražili, ali da, jesam imala osećaj nekakve opasnosti."

Napravio je kratku pauzu. „Biće rata", izgovorio je tiho, „a kada se bude završio, ne znam ko će biti kralj. Majdog je jedan hladnokrvan i nezasit čovek, pravi tiranin. Gentijan je još gori od tiranina, jer je istovremeno i budala. Neš je najbolji među njima, bez sumnje. On ume da bude lakomislen, impulsivan. Ali je pravedan i ne pokreću ga lični interesi. On je okrenut ideji mira, a na momente je i mudar..." Prekinuo je priču, a kada je nastavio, zvučao je prilično beznadežno. „Biće rata, gospo, a gubitak života biće nenadoknadiv."

Vatra je sedela u tišini. Nije očekivala da će ovaj razgovor otići na jednu tako ozbiljnu temu, ali je to nije iznenadilo. U ovom kraljevstvu niko nije bio lišen razmišhanja o smrti, a ponajmanje ovaj čovek.

Ovaj momak, ispravila se dok je Brigan zevao i razbarušivao sopstvenu kosu. „Trebalo bi da pokušamo malo da odspavarno", rekao je. „Nadam se da će mi sutra poći za rukom da dovedem vojsku do Sivog jezera."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Dobro,“ rekla je Vatra, „jer jedva čekam da se okupam."

Brigan je zabacio glavu i nasmešio se gledajući u nebo. „Dobro ste rekli, gospo. Ovaj svet bi mogao da se ruši u paramparčad, ali bi barem dobar deo nas trebalo da se okupa."

Kupanje u hladnom jezeru podrazumevalo je neke nepredviđene izazove — kao što su manje čudovišne ribe, recimo, koje su se vrzmale oko nje kada je skvasila kosu, a tu su bile i čudovišne bube koje su pokušale živu da je pojedu. Potreba za specijalnom gardom strelaca je takođe neophodna ukoliko se pojave predatori. Ipak, bez obzira na sve te opasnosti, bilo joj lepo da bude čista. Vatra je uvila parče platna oko mokre kose i sela što je moguće bliže vatri a da se ne zapali. Pozvala je Milu da dođe da joj ponovo zavije plitku posekotinu duž lakta, koju je zadobila pre tri dana savlađujući čoveka talentovanog za borbu noževima.

Vatra je polako počela da upoznaje pripadnike svoje garde, i sada je bolje razumela žene koje su odabrale da jašu sa ovom vojskom. Mila je bila sa južnih planina, gde je svako dete, bilo da je dečak devojčica, učilo da se bori, a svakoj devojčici je pružena podjednaka mogućnost da vežba naučeno. Imala je tek petnaest godina, ali je kao član garde bila oštra i brza. Imala je stariju sestru koja je ostala bez muža i sa dvoje nejake dece, i ona ih je sve izdržavala. Pripadnici kraljeve vojske bili su dobro plaćeni.

Prva jedinica je nastavila putovanje jugoistočno od Kraljevog Grada. Nakon skoro dve nedelje jahanja i na nedelju dana putovanja do Kraljevog Grada, pristigli su do Srednjeg utvrđenja, tvrđave od grubog kamena koja se uzdizala iz stene, sa visokim zidinama i gvozdenim rešetkama u uzanim, nezastakljenim prozorima. To je bio dom nekih pet stotina vojnika iz pomoćnih trupa. Zlokobno i silno mesto, ali su svi, uključujući i Vatru, bili radosni što su stigli bar negde. Barem je jednu noć mogla da spava u krevetu i da uživa u kamenom krovu iznad glave, što je, podrazumeva se, važilo i za njenu gardu.

Sledećeg dana, reljef se izmenio. Iznenada je tlo bilo sačinjeno od okruglog i glatkog kamenja, umesto nazubljenog i grbavog. Ponekad je kamenje bilo jarkozeleno od mahovine, ili posuto stvarnom travom, a jednom su naleteli i na polje mekane trave, koje im je ublažavalo hod. Vatra nikada pre nije videla toliko zelenila i pomislila je kako je to najdivniji, najveličanstveniji prizor na svetu. Trava je bila nalik blistavoj smaragdnoj kosi, kao da je sama Šumovita dolina bila čudovišna. Bila je to glupava pomisao, toga je bila svesna, ali kada je kraljevstvo zaiskrilo u bojama, odjednom je osetila da pripada ovom mestu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Tu pomisao, naravno, nije podelila sa Briganom, ali jeste iskazala svoje zaprepašćenje time što se svet pretvorio u zelenilo. Brigan se na to tiho nasmešio, gledajući u nebo, što je Vatra prepoznala kao jedno od njegovih tipičnih ponašanja.

„Trava će biti sve zelenija što smo bliži Kraljevom Gradu, i mekanija", rekao je. „Videćete da postoji dobar razlog zašto se ovo kraljevstvo zove Šumovita dolina."

„Jednom prilikom sam upitala oca...“, započela je, a onda naprasno ućutala kao da joj se svezao jezik, užasnuta samom činjenicom što je, nikome drugom do njemu, počela nežno da govori o svom ocu.

Kada je najzad prekinuo tišinu i progovorio, glas mu je bio blag. „Poznavao sam vašu majku, gospo. Da li ste to znali?“

Vatra to nije znala, ali je pretpostavljala jer je Džesa radila u kraljevim jaslicama u vreme kada je Brigan sigurno bio veoma mali. „Nisam znala, lorde prinče."

„Džesa je bila osoba kod koje sam išao svaki put kada sam bio nevaljao", rekao je, nakon čega je nezadovoljno dodao, „kada moja majka, naravno, odradi svoj deo dužnosti."

Vatra nije mogla da izdrži a da se ne nasmeje. „A da li ste često bili nevaljati?"

„Barem jedanput dnevno, gospo, koliko me sećanje sluzi."

Sa sve širim osmehom na licu, Vatra ga je posmatrata dok je on gledao u nebo. „Možda niste bili dobri u izvršavanju naredenja?"

„Još gore od toga. Imao sam običaj da postavljam zamke za Neša."

„Zamke!"

„Bio je pet godina stariji od mene. Savršen izazov. A ja sam bio zagonetan i lukav, čime sam nadomeštao to što sam fizički bio manji. Bacao sam mreže na njega. Zatvarao sam ga u ormane." Brigan se zakikotao. „On je bio blagonaklon brat. Ali kad god bi majka saznala za to, razbesnela bi se, a kada bi me prebila, odlazio bih kod Džesi, jer je Džesin bes bio neuporedivo blaži od Roeninog."

„Kako to mislite“, upitala je Vatra osetivši kap kiše i poželevši da ipak ne pada.

Na trenutak je razmislio. „Ona bi mi rekla da je ljuta, ali to što je ona osećala nije ličilo na ljutnju. Nikada nije podizala glas. Sedela bi i šila, ili radila nešto drugo, i zajedno bismo pričali o mojim nestašlucima, a ja bih bez izuzetka uvek zaspao u stolici. Kada bih se probudio, bilo bi isuviše kasno za

Mia3570 & avada

crowarez.org

odlazak na večeru i ona bi me nahranila u jaslicama. To je bila prava nagrada za jednog malog dečaka koji je obično morao lepo da se obuče za večeru i od koga se očekivalo da bude ozbiljan i tih u društvu mnogobrojnih dosadnih ljudi."

„Zločest dečak, reklo bi se."

Lice mu je zatreptalo od osmeha. Kiša je padala sve jače i kvasila mu čelo. „Kada sam imao šest godina, Neš se spotakao o zamku, pao polomio ruku. Moj otac je saznao za to. To je na neko vreme osujetilo i zaustavilo moje aktivnosti."

„Tek tako ste se tome povinovali?"

Nije odgovorio na njen zadirkujući ton. Pogledala ga je. Obrve su mu bile namrštene, a lice utučeno, i odjednom joj se učinilo da je bio uplašen onim o čemu su pričali. Ponovo se, naime, učinilo da bi razgovor mogao da se vrati na Kansrela.

„Mislim da mi je sada jasno zašto je Roen bivala van sebe kada sam se ružno ponašao“, rekao je. „Plašila se da Naks ne sazna i preuzme kažnjavanje na sebe. On nije bio... razuman čovek kada sam ga ja poznavao. Njegove kazne, takođe, nisu bile razumne.“

A onda su počeli da pričaju o Kansrelu, i Vatra je bila postiđena. Sedela je spuštene glave i pitala se šta je to Naks radio, šta je to Kansrel govorio Naksu da uradi da bi kaznio šestogodišnjeg dečaka koji je već tada verovatno bio dovoljno pametan da prozre Kansrela.

Kapljice kiše su padale na njenu maramu i ramena.

„Vaša majka je imala crvenu kosu“, rekao je Brigan blago, kao da oboje nisu osećali dva mrtva zlotvora među ovim stenama. „Ni nalik tvojoj, naravno. A bila je i muzikalna, gospo, kao i vi. Sećam se vašeg rođenja. I sećam se da je plakala kada su vas odveli.“

„Plakala je?''

„Zar vam moja majka nije ništa pričala o Džesi?“

Vatra je progutala knedlu. „Jeste, lorde prinče, ali uvek volim da čujem iznova.“

Brigan je obrisao kišu sa lica. „U tom slučaju mi je žao što se više ničega ne sećam. Kada bismo znali da će neko umreti, podrobnije bismo pamtili uspomene na njega.“

Vatra ga je ispravila, šapatom. „One lepe uspomene.“ Ustala je. Ovaj razgovor je bio mešavina isuviše tužnih stvari. Nije joj smetala kiša, ali joj se činilo da nije pravedno da zbog toga kisne i njena garda.

Mia3570 & avada

crowarez.org

TRINAESTO POGLAVLJE

Uoči njenog poslednjeg dana jahanja, Vatra se probudila sa bolovima u leđima, grudima, sa ukočenim mišićima vrata i ramena. Nikada nije mogla da predvidi kako će se osećati neposredno pre mesečnog krvarenja. Ponekad nije bilo skoro nikakvih simptoma, a nekada je bivala nesrećna robinja sopstvenog tela.

Barem će biti pod Nešovim krovom kada krvarenje počne. Neče morati da se stidi objašnjavajući zašto se povećao broj napada čudovišta.

Jašući na Malom, bila je pospana, nestrpljiva i nervozna. Poželela je svoj krevet, poželela je da uopšte nije krenula na ovo putovanje. Nije bila raspoložena da uživa u lepoti prirode, a kada su prolazili kraj velikog, kamenitog brda, obasutog divljim cvećem koje je raslo iz svake pukotine, morala je da porazgovara sama sa sobom kako bi odagnala izmaglicu iz očiju.

Zemlja je postajala sve zelenija, a onda su, najzad, stigli do klanca koji se protezao levo i desno ispred njih. Na njegovim obalama uzdizalo se drveće, dok je njegovom sredinom gromoglasno tekla Krilata reka. Iznad reke se protezao put koji vodi od istoka ka zapadu, kao i travnata staza, očigledno često korišćena, koja je krivudala paralelno sa putem. Vojska je skrenula ka istoku i kretala se brzo duž travnatog puta. Put je bio pun ljudi, zaprega i kočija koji su se kretali u oba smera. Mnogi su zastajali da osmotre prolazak prve jedinice i podizali ruke u znak pozdrava.

Vatra je odlučila da zamisli kako galopira sa svojom gardom i kako niko od svih ovih hiljada ljudi uopšte ne postoji. Nije bilo reke ili puta na njenoj desnoj strani, niti Kraljevog Grada ispred nje. Razmišljati na ovaj način bilo je utešno, a njeno telo je vrištalo za tim osećanjem slobode.

Kada se prva jedinica zaustavila zbog pauze za ručak, Vatra nije imala apetit. Sela je u travu pridržavajući bolnu glavu laktovima oslonjenim na kolena.

„Gospo", začuo se komandantov glas iznad nje.

Vatra je zamislila miran izraz njegovog lica i podigla glavu. „Da, Lorde prinče?"

„Da li vam je potreban iscelitelj, gospo?"

„Ne, lorde prinče. Samo sam razmišljala o nečemu."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Nije joj poverovao, a to je mogla da vidi i po njegovim nakrivljenim usnama, ali nije dalje insistirao. „Dobio sam hitan poziv sa juga,“ rekao je. „Krenuću čim stignemo do kraljevog dvora. Pitao sam se da ti vam možda nešto treba, gospo, što bih mogao da vam obezbedim pre nego što odem."

Vatra je iščupala grumen trave i progutala teško razočaranje koje ju je preplavilo. Nije mogla da se seti ničega što je želela, barem ne nečega što je moglo da se pribavi, osim ako to nije bio odgovor na jedno pitanje. Postavila ga je vrlo tiho. „Koji je razlog što ste tako ljubazni i dobri prema meni?"

Napravio je pauzu posmatrajući njene ruke kojima je čupala travu. Čučnuo je u visini njenih očiju. „Zato što vam verujem."

Svet oko nje kao da se iznenada umirio, a ona je samo čvrsto zurila u travu. Njena zelena boja je svetlucala na sunčevoj svedosti.

„Zašto biste mi verovali?"

Bacio je pogied na vojnike koji su ih okruživali i zavrteo glavom. „To je razgovor za neki drugi put."

„Upravo mi je sinulo šta biste mogli da učinite za mene“, rekla je. „Ovog trenutka mi je pato na pamet."

„Recite."

„Povedite sa sobom stražara svaki put kada šetate noću." A onda, kada su mu se obrve iznenada podigle i kada je shvatila da smišlja izgovor, dodala je: „Molim vas, lorde prinče. Ima ljudi koji žele da vas ubiju, ali i mnogo onih koji bi sve dati da to spreče. Ukažite malo poštovanja prema onima koji vaš život toliko cene.“

Okrenuo je lice od nje, mršteći se. Nije zvučao zadovoljno. „U redu."

Kada su to raspravili i kada je, verovatno, zažalio što je takav razgovor uopšte i započeo, Brigan se vratio svom konju.

Ponovo jašući, Vatra je pomno razmišljala o komandantovom poverenju u nju, vagala je i tumbala tu informaciju u glavi kao kakvu bombonu u ustima, pokušavajući da odluči da li u to da veruje ili ne. Ne, nije joj se činilo da je sklon laganju, ali je smatrala da nije bio sklon poverenju u druge — barem ne u porpunosti, ne na način na koji su to činili Broker ili Donal. Ili pak Stretac u trenucima kada bi odlučio da joj veruje.

Sa Briganom je problem bio u tome što je bio veoma zatvoren i nedokučiv. Kada je uopšte o nekome sudila samo na osnovu njegovih reči? Nije imala recept kako da razume nekoga kao što je on jer je on bio jedina takva osoba koju je poznavala.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Krilata reka je dobila to ime jer se njen tok račvao u dva kraka. Na mestu gde se spuštala sa velike, zelene stene i slivala u Zimsko more, izrastao je Kraljev Grad. Prostirao se od severne obale ka jugu, preko reke. Stari i novi deo grada bili su povezani mostovima, zbog čije je izgradnje najmanje jedan nesrećni inženjer nastradao u vodopadima. Niz strmih brana na severnoj strani spajao je grad sa Zarvorskom lukom koja je bila mnogo niže.

Prolazeći kroz spoljašnje zidine grada u pratnji pet hiljada vojnika, Vatra se osećala kao blentava seljanka. U ovom gradu je bilo mnogo ljudi, mirisa i zvukova, zgrada ofarbanih u jarke boje sa medusobno zbijenim strmim krovovima, crvenih drvenih kućica sa zelenim, ljubičastim, žutim, plavim i narandžastim detaljima. Vatra nikada ranije nije videla zgradu koja nije bila od kamena. Nije imala predstavu o tome da su kuće mogle da budu u nekoj drugoj boji osim u sivoj.

Načičkani na prozore, ljudi su posmatrali prolazak prve jedinice. Žene na ulici su očijukale sa vojnicima i bacale cveće, i to toliko cveća da Vatra nije mogla da poveruje u takvo izobilje. Ovi ljudi su bacili više cveća na Vatrinu glavu nego što je ona imala prilike da vidi u čitavom svom životu.

Jedan cvet je pao na grudi jednog od Briganovih najboljih mačevalaca, koji je jahao sa Vatrine desne strane. Kada se Vatra nasmejala, on je zablistao i pružio joj taj cvet. Na ovom putovanju kroz gradske ulice Vatra je bila okružena ne samo svojom gardom već i Briganovim najboljim borcima, a i sam Brigan je jahao sa njene leve strane. Komandant je nosio sivu uniformu svojih trupa, a zastavnika je smestio malo dalje, iza. Čitava ta organizacija je osmišljena da bi se pokušala smanjiti pažnja koju je Vatra privlačila, a Vatra je znala da ne igra dobro svoju ulogu u ovoj šaradi. Trebalo je da sedi ozbiljna, lica pognutog i pogleda koji niko ne vidi. Umesto toga, ona se smejala — smejala i smešila, ne osećajući nelagodnost i bol i sijajući od čudnovatosti i meteža ovog mesta.

A onda, nedugo zatim — nije mogla da kaže da li je prvo osetila ili čula, došlo je do izvesne promene u njihovoj publici. Nekakav šapat je počeo da se ušunjava među ljude koji su ih pozdravljali, a potom je nastupila čudnovata tišina — muk. Osetila je začuđenost i poštovanje. Vatra je shvatila da čak i pored toga što joj je kosa bila prekrivena, što je bila odevena u obično, neugledno i prljavo odelo za jahanje i što je ovaj grad nikada nije video, a verovatno nije ni pomislio na nju celih sedamnaest godina, njeno lice, oči i telo odavali su je. A marama je sve to samo potvrdila, jer zašto bi inače prekrivala kosu? Postala je svesna svoje razdraganosti od koje je još više blistala. Obrisala je osmeh sa lica i spustila pogled.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Brigan je dao znak svom zastavniku da priđe i da jaše zajedno s njima.

Vatra je tiho rekla. „Ne osećam nikakvu opasnost."

„Svejedno“, odgovorio joj je Brigan zabrinuto, „ako se strelac nagne kroz neki od ovih prozora, želim da nas oboje primeti. Neko ko želi da se osveti Kansrelu neće rizikovati da gađa u tebe, a pogodi mene."

Pomislila je da se malo našali na taj račun. Ako su njeni neprijatelji bili Briganovi prijatelji, a njeni prijatelji Briganovi neprijatelji, onda bi njih dvoje slobodno mogli da šetaju po celom svetu ruku pod ruku i da ih nikada ne pogodi nijedna strela.

Međutim, sada se iz tišine izdvojio nekakav jeziv zvuk. „Vatro", izgovorila je neka žena sa gornjeg prozora. Gomila bosonoge dece dovratku ponavljala je kao odjek njeno ime. „Vatro. Vatro!" I drugi glasovi su im se priključili, a onda je povik postajao sve glasniji i moćniji, sve dok iznenada ljudi nisu počeli da zapevaju tu reč, da je pevuše, neki u vidu dubokog poštovanja, a drugi skoro kao optužbu. A neki bez ikakvog posebnog razloga, osim toga što su bili zahvaćeni neizbežnim i bezumnim žarom gomile. Vatra je jahala prema zidinama Nešove palate zapanjena i zbunjena muzikom sopstvenog imena.

Da je fasada kraljeve palate bila crna, Vatra je to znala. Ipak, to saznanje je nije pripremilo za lepotu i blistavost ovog kamena. To je bila crna boja koja se menjala u zavisnosti od ugla posmatranja, koja je svetlucala i reflektovala svetlost drugih stvari, tako da je Vatrin prvi utisak bio da su se smenjivale crne, sive i srebrne ploče, dok se plava odbijala sa istočaog neba, a narandžasta i crvena od zalaska sunca.

Vaurine oči su bile željne boja Kraljevog Grada a da toga nije bila ni svesna. Njen otac je sigurno blistao na ovom mestu.

Pet hiljada vojnika skrenulo je u stranu dok su se Vatra, njena garda i Brigan uputili ka kapijama palate. Koplja su bila podignuta, a kapija se otvorila ka unutra. Konji su prošli kroz kapiju od crnog kamena i ušli u belo dvorište koje je bleštalo od refleksije zalaska sunca na kvarcnim zidovima, kao i od ružičastog neba koje je sijalo iznad staklenih krovova. Vatra je iskrivila vrat i zurila u zidine i krovove. Prišao im je nadzornik koji je zurio u Vatru.

„Gledaj u mene, Velkli", opomenuo ga je Brigan skočivši s konja.

Velkli, nizak, mršav, besprekorno odeven i sređen, nakašljao se i okrenuo se ka Briganu. „Oprostite mi, lorde prinče. Poslao sam čoveka da obavesti princezu Klaru da ste došli.“

„A gde je Hana?"

„U stakleniku, lorde prinče."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Brigan je klimnuo glavom i ispružio ruku prema Vatri. „Gospo Vatro, ovo je kraljev prvi nadzornik, Velkli."

Vatra je znala da je sada na nju došao red da siđe sa konja i pruži ruku Velkliju, ali kada se pomerila, napad bola iz donjeg dela leđa raširio joj se po čitavom telu. Udahnula je, stisnula zube, prebacila nogu preko sedla i skliznula, ostavljajući Briganovim instinktima da se pobrinu da ne završi na stražnjici pred kraljevim prvim nadzornikom. Ravnodušno ju je prihvatio i podigao na noge, lica potpuno mirnog kao da mu svaki put pada u naručje kada silazi s konja. Mrko je gledao u beli, mermerni pod dok je ona pružala ruku Velkliju.

Tada je u dvorište ušla jedna žena koju Vatra nije mogla da ne oseti. Bila je nalik nekakvoj sili prirode. Vatra se okrenula da je vidi i ugledala ženu talasaste kestenjaste kose, blistavih očiju i osmeha, kao i zgodne i krupne figure. Bila je visoka, skoro kao Brigan. Obesila se rukama oko njegovog vrata, smejući se, a onda ga je poljubila u nos. „Ovo je nagrada", rekla je. A onda se obratila Vatri, „Ja sam Klara. Sada poupuno razumem Neša − ti si veličanstvenija čak i od Kansrela."

Vatra nije mogla da nađe odgovarajuće reči kojim bi joj na to odgovorila, a u Briganovim očima se iznenada pojavio bol. Međutim, Klara se jednostavno ponovo nasmejala i pomilovala Brigana po licu. „Tako si ozbiljan“, rekla je. „Hajde, mali brate. Ja ću se pobrinuti za damu.“

Brigan je klimnuo glavom. „Gospo Vatro, doći ću do vas pre nego što krenem. Muzo,“ rekao je okrećući se prema Vatrinoj stražarki koja je tiho stajala kraj konja. „Podi sa gospom, ti i preostala garda, i pratite je gde god da je princeza Klara odvede. Klaro, pobrini se da je pregleda iscelitelj, i to danas. Ženski problemi." Brzo je poljubio Klaru u obraz. „U slučaju da se ne vidimo." Okrenuo se i otišao, praktično otrčao kroz jedan od prolaza koji su vodili u palatu.

„Brigan se uvek ponaša kao da mu gori pod nogama", rekla je Klara. „Hajdete, gospo, odvešću vas do vaših odaja. Dopašće vam se, gledaju pravo u staklenik. A tip koji se brine o stakleniku? Verujte mi, gospo, mogli biste da mu jedete iz ruke."

Vatra je, zaprepašćena, ostala bez teksta. Princeza je zgrabila gospu za ruku i povukla je prema palati.

Vatrina dnevna soba je zaista gledala na čudnu drvenu kuću smeštenu u zadnjem delu palate. Kuća je bila mala, ofarbana u tamnozeleno i okružena obiljem zelenila, tako da se stapala sa okruženjem. Kao da je iždžikljala iz zemlje nalik svemu ostalom što je u njenom okruženju raslo.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Baštovana nije bilo na vidiku, ali dok je Vatra posmatrala sa prozora, vrata kućice se otvoriše. Mlada žena kestenjaste kose, u svedožutoj haljini, izašla je napolje i prešla kroz voćnjak u palatu.

„To je, tehnički gledano, Roenina kuća", rekla je Klara stojeći pokraj Varre. „Naložila je da se izgradi jer je verovala da kraljica treba da ima mesto gde može da se osami. Tamo se i preselila nakon što je raskinula sa Naksom. Dala ju je Briganu na korišćenje, zasad, sve dok Neš ne odabere kraljicu."

Dakle, ta mlada žena ima neke veze sa Briganom. Zanimljiv zaista, veoma lep pogled, sve dok se Vatra nije približila prozorima spavaće sobe i ugledala prizor koji joj se još više dopao — staje. Odaslaia je misli i pronašla Malog. Odmah joj je bilo neuporedivo lakše jer je znala da je on dovoljno blizu čim može da ga oseti.

Njene odaje su bile prevelike, ali udobne. Prozori su bili otvoreni, ali su imali žičane mreže. Pretposcavila je da se neko očigledno pobrinuo za nju, omogućivši joj da raspuštene kose prolazi pored prozora a da istovremeno ne brine o čudovišnim jastrebovima ili najezdi čudovišnih buba.

Tada joj je palo na pamet da su ovo možda nekada bile Kansrelove odaje, ili Kansrelove žičane mreže. A onda je brže-bolje odagnala tu misao. Kansrel bi imao više soba, većih, bliže kralju, one koje gledaju na jedno od belih unutrašnjih dvorišta, sa balkonom za svaki visoki prozor, kakve je videla kada je tek ušla u dvorište.

A onda joi je te misli rasterala svest o kralju. Pogledala je ka vratima svoje spavaće sobe, zbunjena, a onda i zapanjena, kada je Neš uleteo unutra.

„Brate kralju", rekla je Klara prilično iznenađena. „Nisi mogao da sačekaš ni da gospa spere s ruku prašinu od puta?"

Vatrina garda koju je činilo dvadesetak vojnika baci se na kolena. Neš ih nije ni video, nije ni Klaru čuo, već je hitro prišao prozoru gde je stajala Vatra. Zagrlio ju je oko vrata i pokušao da je poljubi.

Osetila je da će se to desiti, ali je njegov um bio brz i klizav, a ona se nije dovoljno brzo snašla. Tokom njihovog prvog susreta, on je bio pijan. Sada nije bio pod dejstvom alkohola, to je bilo očigledno. Da bi izbegla njegov poljubac, spustila se na kolena i pretvarala se da mu pokazuje duboku poniznost. Držao ju je i trudio se da je što pre podigne.

„Gušiš je,“ rekla je Klara. „Neše. Neše, prestani!"

Divlje je posegnula za Nešovim umom, zgrabila ga, a onda joj je ponovo iskliznuo. Zatim je besno odlučila da će pre pasti u nesvest nego što će poljubiti ovog čoveka. I u tom trenutku su, sasvim iznenada, Nešove ruke

Mia3570 & avada

crowarez.org

nasilno uklonjene sa njenog grla, a to je učinio čovek koga je prepoznala. Udahnula je duboko, sa olakšanjem, i sama se podigla uz prozorsko okno.

Briganov glas je zvučao opasno i staloženo. „Muzo, izađi iz sobe."

Stražarka je nestala. Brigan je uhvatio Neša za košulju i snažno ga bacio na zid. „Pogledaj šta radiš", prasnuo je Brigan. „Osvesti se!"

„Oprosti mi,“ rekao je Neš zazvučavši zaista uplašeno. „Izgubio sam glavu. Oprostite mi, gospo."

Neš je pokušao da se okrene ka Vatri, ali mu je Brigan još jače pritegao košulju i pritisnuo grlo ne bi li ga zaustavio. „Ako ovde ne može da bude bezbedna, ovog trenutka je vodim sa sobom. Otići će na jug sa mnom, da me razumeš?"

„U redu“, rekao je Neš. „U redu."

„Nije u redu. Ovo su njene spavaće odaje. Zaboga, Neše! Šta ti uopšte tražiš ovde?"

„Dobro“, rekao je Neš odgurujući Briganovu pesnicu. „Dosta je bilo. Svestan sam da sam pogrešio. Ali gubim glavu i od samog pogleda na nju.“

Brigan je sklonio ruku sa bratovljevog vrata. Povukao se korak nazad i protrljao lice rukama. „Onda nemoj da je gledaš", rekao je umorno. „Moram da popričam sa tobom pre nego što odem."

„Dođi u moju radnu sobu."

Brigan je promolio glavu kroz vrata. „Dolazim za pet minuta.“

Neš se okrenuo i od sramote izleteo iz sobe. Kakva nedoslednost da se ovako ponaša najstariji među Naksovim sinovima, i to onaj koji je po zvanju kratj. Koji je od ove braće u praksi zaista kralj, zapitala se Vatra.

„Da li ste dobro, gospo“, pitao ju je Brigan mrko gledajući u vrata kroz koja je Neš upravo izleteo.

Vatra ntje bita dobro. Pridržavala se za bolna leda. „Da, lorde prinče."

„Možete da imate potpuno poverenje u Klaru, gospo“, rekao je Brigan, „I u mog brata Garana. A tu je i Velkli, i jedan ili dvojica kraljevih ljudi na koje će vam Klara ukazati. U odsustvu lorda Strelca, ja ću vas ispratiti kuči sledeći put kada budem prolazio severnim delom grada. To je put kojim često idem. Ne bi trebalo da odsustvujem više od nekoliko nedelja. Da li vam je to prihvatljivo?"

To nije bilo prihvatljivo. U svakom slučaju je bilo predugo. Ipak, Vatra je klimnula glavom bolno progutavši pljuvačku.

„Moram da krenem", rekao je. „Klara zna kako da mi pošalje poruku."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je klimnula glavom. Brigan se okrenuo i otišao.

Okupala se, a onda su je izmasirali i stavili joj lekovite obloge. I sve to joj je radila isceliteljka koja je bila toliko iskusna i vešta da Vatri nije smetalo što joj je neprestano dodirivala kosu. Obučena u najjednostavniju haljinu od mnogih koje joj je donela služavka krupnih očiju, Vatra se osećala kao svoja. Onoliko svoja koliko je to mogla da bude u ovim čudnim sobama i u situaciji u kojoj nije mogla da zna šta sledeće može da očekuje od ove čudne kraljevske porodice. Osim toga, kako bi mogla da se oseća sasvim svoja kada je bila lišena muzike, pošto je pozajmljenu violinu vratila njenom vlasniku.

Prva divizija je dobila nedelju dana odmora u Kraljevom Gradu, a onda je trebalo da ponovo krene na put pod vođstvom kapetana kojeg Brigan odredi. Brigan je, otkrila je kada je izašta iz kupatita, odlučio da joj trajno dodeli kompletnu gardu koja ju je čuvala tokom putovanja, sa istim pravilima kao i ranije: šest stražara koji će je pratiti gde god da krene i dve žene u njenoj spavaćoj sobi kada bi spavala. Bilo joj je žao zbog toga što će ovi vojnici morati da nastave sa ovom dosadnom dužnošću, i još žalije što će joj neprestano biti za petama. To je bilo gore od zavoja koji joj je žuljao, to beskrajno odsustvo samoće za kojom je izgarala.

Tokom večere je izjavila da oseća bolove u leđima kako bi izbegla tako brz ponovni susret sa Nešom i njegovim dvorom. Neš je u njenu sobu poslao sluge sa kolicima punim toliko hrane da je mogla da zasiti sve stanovnike njene kamene kuće na severu, kao i Strelčevog doma. Pomislila je na Strelca, a onda odagnala te misli. Od same pomisli na Strelca zasuzile su joj oči.

Velkli je došao nakon večere noseći četiri violine, po dve zakačene na po dva prsta obe ruke. Predivne violine, nimalo jednostavne i skromne. Divno su mirisale na drvo i lak i sijale se u smeđoj, narandžastoj i ružičastoj boji. To su bile najbolje violine koje je mogao da pronađe za tako kratko vreme, objasnio joj je Velkli. Trebalo je da odabere jednu od njih, kao dar kraljevske porodice.

Vatra je pomislila da bi mogla da pogodi koji je član kraljevske porodice izdvojio malo vremena od svojih silnih obaveza kako bi naredio prikupljanje najboljih violina u gradu, i sada se ponovo našla na ivici plača. Uzela je od nadzornika instrumente, jedan po jedan, sve lepši od lepšeg. Velkli je strpljivo čekao dok ih je isprobavala, dok je isprobljavala kako joj pristaju uz vrat, kako joj deluje oštrina žica na vrhovima prstiju, dubina zvuka. Za jednom od njih je stalno posezala, onom lakiranom, bakarnocrvenom, sa jasnoćom oštrom kao vrh zvezde, preciznom i usamljenom, na neki način tako sličnom udaljenom

Mia3570 & avada

crowarez.org

domu. Ova, pomistila je u sebi. Ovo je ta. Njena jedina mana, rekla je Velkliju, bila je ta što je bila previše savršena za njenu veštinu.

Te noći su je uspomene držale budnom, kao i bolovi i nestrpljenje. Stidila se dvora koji je vrveo od ljudi i ovako kasno u noć, a pošto nije znala put do nekog mesta gde je imala miran pogled u nebo, otišla je sa šestoricom pripadnika svoje garde u staje. Oslonila se na vrata boksa u kojem se nalazio njen uspavani, nakrivljeni konj.

Zašto sam došla ovde, upitala je sebe. U šta sam se to uplela? Ja ne pripadam ovom mestu. Oh, Mali. Zašto sam ovde?

Toplina ljubavi koju je osećala prema svom konju ulivala joj je neko promenljivo i krhko stanje uma, koje je tek donekle podsećalo na hrabrost. Ponadala se, u svakom slučaju, da će joj to zasada biti dovoljno.

Mia3570 & avada

crowarez.org

CETRNAESTO POGLAVLJE

Uljez uhvaćen u kraljevoj palati nije bio onaj isti čovek kojeg je Vatra osetila u odajama utvrđenja kraljice Roen, ali je njegova svest u njoj proizvodila slično osećanje.

„Šta to znači," zahtevao je Neš odgovor. „Da li to znači da ga je poslao isti izvor?"

„Ne mora da znači, lorde kralju."

„Da li to znači da potiču iz iste porodice? Da nisu braća?"

„Ni to ne mora da znači, lorde kralju. Članovi jedne porodice mogu da poseduju potpuno drugačije svesti kao i dvojica ljudi koji rade za istog čoveka. U ovom trenutku samo mogu da zaključim da su njihovi stavovi i sklonosti slični."

„Od kakve nam je to pomoći? Nismo vas doveli ovde da biste nam samo saopštili da zarobljenici poseduju slične sklonosti i inteligenciju, gospo."

U radnoj sobi kralja Neša, sa njenim fantastičnim pogledom na grad, sa policama za knjige koje su se uzdizale od poda do prozora i od prozora do zasvođenog stropa, sa njenim raskošnim zelenim tepihom i zlatnim lampama, a ponajviše njenim zgodnim i napetim kraljem, Vatra je osećala mentalnu nervozu koja joj je otežavala da se usredsredi na zarobljenika. Koliko ju je to činilo napetom toliko uopšte nije marila za Nešove zaključke o nečijoj inteligenciji. Kralj jeste bio inteligentan, kao što je bio i budalast, moćan i lakomislen. To je ono što je Vatru fasciniralo kod njega — ovaj zgodni i mračni čovek bio je sve to u jednom, prijemčiv kao nebo i težak kao tuč.

Kada je prvi put kročila kroz vrata njegove radne sobe sa šestoro pripadnika svoje garde, kralj joj se namršteno obratio. „Ušli ste u moj um i pre nego što ste kročili u ovu odaju, gospo."

„Da, lorde kralju“, rekla mu je zapanjena preteranom iskrenošću pred njim i njegovim ljudima.

„Drago mi je“, uzvratio je Neš, „i imate moje dopuštenje. Ali u tom slučaju ne mogu da garantujem za svoje ponašanje u vašem prisustvu."

Seo je za svoj radni sto zureći u smaragdni prsten na ruci. Dok su čekali da im dovedu zatvorenika, odaja se pretvorila u mentalno bojno polje. Neš je bio potpuno svestan njenog fizičkog prisustva. Borio se sa samim sobom da ne skrene pogled na nju. Takođe je bio svestan njenog prisustva u njegovom umu, a upravo u tome je i bio problem, jer se njegov um grčevito držao za nju,

Mia3570 & avada

crowarez.org

na izopačen način pokušavajući da zadrži uzbuđenje tamo gde je to moguće. Ali to nije moglo tako — nije mogao da je ignoriše s jedne strane, a da je s druge čvrsto drži u svojoj glavi.

Bio je i previše slab i previše jak u potpuno pogrešnim stvarima. Što je snažnije preuzimala njegovu svest, to se on sve više trudio da joj to i dopusti, tako da se ubrzo njena kontrola nad njim preinačila u njegovu kontrolu i njegovo preuzimanje. Zdušno se borila protiv njegovih mentalinh sisaljki, ali ni to nije bilo dobro, jer je time njegovo telo puštala i prepuštala nepostojanosti njegovog uma.

Nije mogla da nađe pravi način da ga zadrži. Osećala je kako joj njegov um beži. Bio je sve razdraženiji, dok mu se oči najzad nisu spustile na njeno lice. Ustao je i počeo nervozno da korača. Utom su doveli zatvorenika, a njeni odgovori na Nešova pitanja samo su doprineli njegovoj nervozi.

„Oprostite mi ako vam nisam ni od kakve pomoći, lorde kralju", izgovorila je. „Moje opažanje je ograničeno, naročito kada je reč o strancu."

„Poznato nam je da su i na vašem imanju uhvaćeni ovakvi prestupnici, gospo“, rekao je jedan od kraljevih ljudi, „i da su i njihovi umovi bili nedokučivi. Da li postoji neka sličnost između uma ovog čoveka i njihovih misli?"

„Ne, nema sličnosti. Ona dvojica su posedovala izvesnu mentalnu prazninu, dok ovaj čovek razmišlja za sebe."

Neš je zastao kraj nje i namrštio se. „Preuzmite kontrolu nad njegovim umom“, naredio joj je. „Naterajte ga da vam izgovori ime svog gospodara."

Zatvorenik je bio iscrpljen, povređene ruke, zastrašen od čudovišne gospe, tako da je Vatra znala da bez problema može da uradi ono što joj je kralj naredio. Zgrabila je Nešovu svest najsnažnije što je mogla. „Žao mi je, lorde kralju. Kontroli nad tudim umovima pribegavam samo u slučaju samoodbrane."

Neš ju je snažno ošamario. Od siline udarca pala je na leđa. Zateturala se pre nego što je pala na pod, spremna da pobegne ili da se bori, ili da uradi bilo šta što je neophodno da bi se zaštitila od njega, ko god on bio. Medutim, svih šest njenih stražara odmah ju je okružilo i odvuklo od njega. Krajičkom oka je uspela da vidi krv na jagodici. Suza joj se skotrljala niz krvavi obraz koji ju je strašno boleo. Posekao ju je velikim kockastim smaragdnim prstenom.

Mrzim divljake, pomislila je ozlojeđeno i besno.

Kralj je čučao na podu držeći se za glavu. Kraj njega su stajali njegovi ljudi, zbunjeni, međusobno se došaptavajući. Podigao je pogled i okrenuo se ka

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatri. Osetila je njegov um, sada sasvim bistar, svestan onoga što je uradio. Izraz na njegovom licu bio je smožden od sramote.

Bes i ozlojeđenost koje je osećala iščezli su podjednako brzo kao što su se i pojavili. Žalila ga je.

Odaslala mu je oštru poruku. Ovoje poslednji put da se pojavljujem pred vama sve dok ne naučite da se zaštitite od mog uma.

Okrenula se ka vratima a da nije ni sačekala kraljevo dopuštenje.

Vatra se pitala da li će sada biti ružnija zbog modrice i kockaste posekotine na obrazu. Kada je ušla u kupatilo, bila je previše radoznala da bi se sprečila da uzme ogledalo i pogleda se.

Dovoljan je bio samo jedan pogled pa da Vatra, nakon što je dobila odgovor, sakrije ogledalo ispod hrpe peškira. Ogledala su bila beskorisna i iritirajuća pomagala. Trebalo je to da zna.

Muza je bila naslonjena na ivicu kade, namrštena od onog trenutka kada je straža dovela njihovu krvavu gospu, za čiju su bezbednost bili odgovorni. Vatra je bila svesna toga da je Muza ljuta zbog toga što se nalazi između dve vatre, rastrzana između Briganovih naređenja i kraljeve vlasti.

„Molim te, nemoj ništa da kažeš komandantu o ovome“, obratila joj se Vatra.

Muza se još više namrštila. „Oprostite, gospo, ali on nam je izričito naredio da ga obavestimo ukoliko kralj pokuša da vas povredi."

Princeza Klara je pokucala na vrata. „Brat mi je upravo rekao da je počinio neoprostivu stvar“, rekla je, a onda je, nakon što je pogledala u Vatrino lice, dodala: „Oh, bože. Jasno je kao dan da je to otisak kraljevog prstena. Da li vas je pregledala isceliteljka?"

„Tek što je otišla, gospo princezo."

„Kakav vam je plan za prvi dan na dvoru, gospo? Nadam se da se nećete skrivati samo zato što vas je ovako obeležio."

Vatra je priznala sebi da i jeste nameravala da se sakrije, a posekotina i modrica bili bi joj samo delimičan izgovor. Kakvo je samo olakšanje predstavljala pomisao da ostane u svojim odajama, sa bolovima i u napetom raspoloženju sve dok se Brigan ne vrati i odvede je kući.

„Pomislila sam da biste možda voleli da vas povedem u obilazak palate", rekla je Klara, „a i moj brat Garan bi želeo da vas upozna. On više liči na Brigana nego na Neša. On može sebe da kontroliše."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Kraljeva palata i brat koji liči na Brigana. Radoznalost je pobedila Vatrinu zebnju.

Naravno, gde god da je Vatra krenula, svi su zurili u nju.

Palata je bila ogromna, kao kakav unutrašnji grad sa predivnim pogledom na vodopade, luku, more i brodove sa belim jedrima. Na velike gradske mostove. Pogled je pucao i na sam grad, na njegovu lepotu i oronulost, a prostirao se prema zlatnim livadama i brdima posutim kamenjem i cvećem. Naravno, tu je bilo i nebo, koje se u svako doba dana i noći moglo videti iz svih sedam dvorišta palate, kao i iz gornjih hodnika u kojima je svod bio zastakljen.

„Oni te ne vide“, rekla je Klara Vatri kada je ova ugledala par čudovišnih jastrebova kako džedže na providnom krovu i uplašeno ustuknula. „Staklo reflektuje sunce sa spoljašnje strane. Vide samo sebe. Isto tako, gospo, svaki prozor koji se otvara u palati poseduje žičani paravan — čak i prozori na svodu. Za to je zaslužan Kansrel."

Ovo nije bio prvi put da Klara pominje Kansrela. Svaki put kada bi izgovorila njegovo ime, Vatra bi se trgnula, jer je navikla da ljudi izbegavaju da izuste to ime.

„To je urađeno iz najboljih namera“, nastavila je Klara. „Palata je prepuna čudovišnih stvari — prostirki, pera, nakita, raznovrsnih insekata. Žene nose krzno. Recite mi, da li uvek tako prekrivate glavu?"

„Obično“ odgovorila je Vatra, „kada treba da izađem među nepoznate."

„Zanimljivo", rekla je Klara. „Kansrel nikada nije prekrivao svoju kosu.“

Da, Kansrel je oduvek voleo da privlači pažnju, pomislila je Vatra nezainteresovano u sebi. Osim toga, on je bio muškarac. Kansrel nije imao njenih problema.

Princ Garan je bio isuviše mršav, nimalo kršan na sestru, ali je, bez obzira na to, prilično dobro izgledao. Oči su mu bile tamne i vatrene, i virile su ispod guste, skoro crne kose, a bilo je i nečeg intrigantnog u njegovom gnevnom, ali dostojanstvenom ponašanju, što je bilo zanimljivo posmatrati. Veoma je podsećao na svog brata, kralja.

Vatra je znala da je bio bolestan — da je još kao dete preležao groznicu od koje je umrla i njena majka, ali da je ostao veoma krhkog zdravlja. Isto tako je znala, iz Kansrelovih izgovorenih sumnji i Brokerovih ubeđenja, da su Garan i njegova bliznakinja Klara predstavljali mozak špijunskog

Mia3570 & avada

crowarez.org

sistema ovog kraljevstva. Bilo joj je teško da poveruje u tako nešto za Klaru dok ju je pratila po palati. Međutim, sada kada je i Garan bio prisutan, Klarino ponašanje se promenilo i postalo prepredeno, oštroumno i ozbiljno, te je Vatra shvatila da je žena koja u jednom trenutku čavrlja o satenskim kišobranima i o svojoj najnovijoj ljubavnoj vezi i te kako sposobna da istovremeno prikriva i važnu tajnu.

Garan je sedeo za dugačkim stolom prepunim raznim papirima, u odaji sa brojnim obezbeđenjem i sekretarima koji su izgledali izmučeno i zabrinuto. Jedini zvuk, osim šuštanja papira, dopirao je, prilično sporadično, od deteta koje je cipelom začikavalo kuče u ćošku. Kada je Vatra kročila u prostoriju, dete se istog trenutka zagledalo u nju, a onda je iz pristojnosti prestalo da zuri.

Vatra je osetila da je Garanov um zaštićen od nje. Iznenada je shvatila, zaprepašćeno, da je i Klarin um bio zaštićen, ne samo sada, već sve vreme. Klarina razdragana ličnost je prethodno bila toliko pristupačna da se Vatri uopšte nije svidelo to koliko joj je sada um bio zaštićen. I dete je, takođe, pažljivo štitilo svoje misli.

Garan, osim toga što je bio zaštićen, nije baš bio ni prijateljski nastrojen prema Vatri. Uopšte nije imao nameru da joj postavi nekoliko uobičajenih kurtoaznih pitanja — kako je putovala, da li joj se dopadaju odaje u koje je smeštena i da li je mnogo boli povreda koju joj je naneo njihov brat. Bacio je tek površan pogled na njen ozleđen obraz.

„Brigan neće biti obavešten o ovom incidentu pre nego što odradi ono što mu je naloženo", rekao je tako tiho da ga čak ni Vatrin stražar, koji je stajao pozadi, nije mogao čuti.

„Slažem se, rekla je Klara. „Ne mož,emo da rizikujemo da neobavljenog posla dohrli nazad samo da bi kaznio kralja."

„Muza će mu to preneti", rekla je Vatra.

„Njeni izveštaji idu preko mene", rekla je Klara. „Ja ću se za to pobrinuti."

Prstima umrljanim mastilom, Garan je preturao po nekim papirima i potom preko stola gurnuo jedan list hartije Klari. Dok je Klara čitala, on je posegnuo u džep i bacio pogled na sat. Pogledavši preko ramena, obratio se detetu.

„Srce“, rekao je, „nemoj da mi se pretvaraš kao da ne znaš koliko je sati.“

Dete je nezadovoljno i glasno uzdahnulo, otelo cipelu šarenom kučetu, obulo je i odgegalo se kroz vrata. Kuče je oklevalo jedan tren, a potom je potrčalo za svojom — gospom? Da, Vatra je uvidela da na kraljevom dvoru

Mia3570 & avada

crowarez.org

dugačka, crna kosa ide uz dečačku odeću i čini je ženstvenom. Imala je pet, možda šest godina i verovatno je bila Garanova ćerka. Garan nije bio oženjen, ali to nije značilo da ne može da ima dete. Vatra je pokušala da ignoriše nenameran osećaj ozlojeđenosti zbog toga što je veći deo čovečanstva imao potomke.

„Hmm“, rekla je Klara mršteći se na dokument koji je držala u ruci. „Ne znam šta da mislim o ovome."

„Razgovaraćemo o tome kasnije“, rekao je Garan. Skrenuo je pogled ka Vatri, a ona ga je radoznalo pogledala. Namrštio je obrve, a tako je izgledao opasno, i čudno kao Brigan.

„Dakle, gospo Vatro", obratio joj se, i to prvi put direktno. „Da li ćete uraditi ono što vam je kralj naložio — iskoristiti svoje mentalne moći da biste ispirali naše zatvorenike?"

„Ne, lorde prinče. Ja svoje mentalne moći koristim samo u slučaju samoodbrane."

„Vrlo plemenito“, rekao je Garan zazvučavši kao da to uopšte ne misli. Bila je zapanjena, ali mu je mirno uzvratila pogled ne rekavši ništa.

„U ovom slučaju bi to i bila samoodbrana“, rekla je Klara skrećući pažnju i mršteći se i dalje nad listom papira koji je držala. „Samoodbrana ovog kraljevstva. Nemojte da mislite da ne razumem vaš otpor prema Nešu, koji se prema vama poneo kao neviđen grubijan, gospo, ali ste nam potrebni."

„Da li nam je zaista potrebna? Prilično sam neodlučan u vezi sa tim", izgovorio je Garan. Umočio je pero u mastionicu. Pažljivo je spustio vrh pisaljke na papir ispred sebe i ispisao nekoliko rečenica. I ne pogledavši Vatru, bezbrižno joj je odaslao izvestan osećaj, savršeno kontrolišući svoj um. Jasno ga je osetila i razumela. Sumnja. Garan nije imao poverenja u nju, i želeo je da ona to zna.

Te večeri, kada je Vatra osetila kraljevo prisustvo u blizini, zaključala je vrata svojih odaja. Nije se usprotivio zbog toga i činilo se kao da se povinuje tome da sa njom razgovara kroz hrastova vrata njene dnevne sobe. To baš i nije bio intimni razgovor, barem ne sa njene strane, jer je njena straža sve vreme bila tu. Pre nego što je kralj progovorio, upozorila ga je da ga i drugi slušaju.

Um mu je bio otvoren i zabrinut, ali jasan. „Budite tako ljubazni, gospo, i saslušajte me. Imam samo dve stvari da vam saopštim."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Nastavite, lorde kralju“, tiho je izgovorila Vatra naslanjajući se čelom na vrata.

„Prvo, oprostite mi što postojim."

Vatra je zatvorila oči. „Nije potrebno da vam oprostim što postojite. Treba da se izvinite zbog toga što želite da vas držim pod svojom kontrolom."

„U tom pogledu ne mogu ništa da promenim, gospo."

„Možete. Ako ste dovoljno jaki da vas kontrolišem, onda ste dovoljno jaki da sami sebe nadzirete."

„Ne mogu, gospo, kunem vam se."

Ne želite, ispravila ga je mislima. Ne želite da se odreknete toga da me osećate, i u tome je problem.

„Vi ste jedno prilično čudno čudovište", izgovorio je skoro šapatom. „Čudovišta i treba da žele da preplave čovekov um i kontrolišu ga."

Šta je na to mogla da mu odgovori? Ona je bila loše čudovište i još gore ljudsko biće. „Rekli ste da ćete mi saopštiti samo dve stvari, lorde kralju."

Udahnuo je kao da će mu to pomoći da razbistri glavu, i počeo da govori staloženije. „Druga stvar koju sam želeo da vam kažem, zapravo da vas zamolim, gospo, jeste da razmotrite pitanje zatvorenika. Ovo su opasna vremena. Nema sumnje da imate loše mišljenje o meni i mojoj razboritosti, ali kunem vam se, gospo, da na svom prestolu — kada vi niste u mojim mislima — jasno vidim ono što je ispravno. Ovo kraljevstvo je na prekretnici koja je od ključnog značaja za nas. Pobeda ili propast, trećeg nema. Vaša mentalna moć nam može biti od neizmerne pomoći, i to ne samo kada je reč o ovom zatvoreniku."

Vatra se naslonila leđima na vrata i čučnula. Uhvatila se za glavu. „Ja nisam takva vrsta čudovišta", rekla je očajno.

„Razmislite, gospo. Mogli bismo da uspostavimo pravila, da postavimo granice. Među mojim savetnicima ima razumnih ljudi. Ne tražimo previše od vas."

„Ostavite me da razmislim o tome."

„Hoćece li? Da ćete stvarno razmisliti o tome?"

„Ostavite me“, ponovila je sada grubljim glasom. Osetila je da se centar njegovih misli izmestio sa poslovnih pitanja na njegova osećanja. Nastupila je duga tišina.

„Ne želim da vas ostavim i odem“, rekao je.

Vatra je pokušala da suzbije sve veći bes. „Odlazite.”

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Udajte se za mene, gospo“, prošaptao je, „preklinjem vas."

Kada joj je uputio tu molbu, njegove misli su uistinu bile njegove i bio je svestan koliko je jadno i budalasto zvučao. Osetila je jasno da nije mogao protiv sebe.

Pretvarala se da je čvrsta u svom stavu, ali to nije bilo ono što je osećala. Bolje idite pre nego što ugrozite ovaj teško uspostavljeni mir među nama.

Kada je otišao, sela je na pod i zarila lice u šake poželevši da je svi ostave na miru. Muza joj je donela piće, a Mila stidljivo dodala toplu oblogu za leđa. Zahvalila im je i gucnula napitak, a pošto nije imala drugog izbora, opustila se u njihovom tihom društvu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

PETNAESTO POGLAVLJE

Vatrina moć da vlada nad ocem zavisila je od njegovog poverenja u nju.

Kao ekspertment, jedne zime, nakon nesreće koju je preživeo, Vatra je naterala Kansrela da stavi ruku u vatru kamina u njegovoj spavaćoj sobi. To je uradila tako što ga je navela da pomisli da se na rešetki kamina umesto plamena nalazi cveće. Posegnuo je da ga ubere i ustuknuo. Vatra je onda još jače nadvladala njegovim mislima i navela ga na veću odlučnost. Ponovo je posegnuo, tvrdoglavo odlučan da uzbere cveće, i ovog puta je stvarno poverovao u to da će ga ubrati, sve dok ga bol nije najsurovije vrarila u stvatnost. Vrisnuo je i potrčao ka prozoru, snažno ga otvorio, i opečenu ruku gurnuo u sneg na prozorskom oknu. Okrenuo se ka njoj psujući i skoro plačući, zahtevajući da mu kaže šta je to, zaboga, mislila da radi.

Nije joj bilo lako da objasni i zaplakala je zbunjena suprotstavljenim emocijama. Zabrinuta pri samom pogledu na njegovu izgorelu kožu, na zacrnjene nokte na prstima i od uzasnog smrada koji nije očekivala. A sada je osećala i užas zbog gubitka njegove ljubavi, pošto ga je navela da se povredi. Savladao ju je užas da će izgubiti njegovo poverenje, a sa njim i moć da ga ikada više navede na tako nešto. Bacila se na jastuke na njegovom krevetu jecajući. „Želela sam da vidim kako izgleda kada nekoga povrediš", prasnula mu je u lice, „kao što mi uvek govoriš. Sada znam, i zbog toga sam užasnuta i tobom i sobom. To više nikada neću uraditi, nikada i ni sa kim.“

Tada joj je prišao, a sa lica mu je iščezao bes. Bilo je očigledno da su ga njene suze ražalostile, pa ih je pustila da teku. Seo je kraj nje, opečene ruke spuštene kraj boka, ali sa pažnjom jasno usredsređenom na nju i njenu tugu. Pomilovao ju je po kosi zdravom rukom, pokušavajući da je uteši. Prihvatila je njegovu ruku, pritisla je na svoje vlažno lice i poljubila.

Čim je to uradila, on se pomerio i izvukao svoju ruku iz njene. „Ti si prevelika za ovakvo ponašanje", rekao joj je.

Nije ga razumela. Potom se nakašljao. Glas mu je bio grub od bola koji je osećao.

„Moraš da imaš na umu da si ti sada žena, Vatro, i da si neprirodno lepa. Za muškarce će tvoj dodir biti neodoljiv. Čak i za tvog oca."

Znala je da je zaista mislio to što je rekao, da u tome nije bilo nikakve pretnje, nikakvog predloga. Samo je bio kratak i jasan, kao što je uvek bio kada se govorilo o stvarima koje se tiču njene čudovišne moći i kada ju je podučavao nečemu važnom za njenu bezbednost. Međutim, sada je osetila

Mia3570 & avada

crowarez.org

priliku da povrati njegovo poverenje. Jedan od načina da to uradi bio je da izokrene čitavu stvar — da natera Kansrela da oseti potrebu da joj dokaže da ona njemu može da veruje.

Odmakla se od njega pretvarajući se da je užasnuta. Otrčala je iz sobe. Te večeri je Kansrel stajao ispred Vatrinih zaključanih vrata preklinjući je da ga razume. „Drago dete,“ rekao je. „Nema potrebe da me se ikada plašiš. Znaš da nikada na tebe neću odreagovati na tom nagonskom nivou. Stvar je u tome što se plašim zbog drugih muškaraca koji se od toga neće uzdržavati. Moraš da razumeš opasnosti koje ti prete zbog tvojih moći. Da si mi sin, ne bih toliko brinuo."

Pustila ga je da joj neko vreme objašnjava, sve vreme zatečena spoznajom kako joj je lako pošlo za rukom da izmanipuliše najvećeg od svih manipulatora. Bila je začuđena i u neverici. Shvatila je da je to upravo naučila od njega.

Najzad je izašla iz sobe i stala pred njega. „Sada shvatam", rekla je. „Žao mi je, oče." Suze su joj skliznule niz lice, a ona se pretvarala da plače zbog njegove povređene ruke, što je, delimično, i bilo tačno.

„Voleo bih kada bi bila malo okrutnija u korišćenju svojih moći,“ rekao joj je dodirujući joj kosu i ljubeći je. „Okrutnost je najbolja samoodbrana."

I tako je, nakon okončanja ovog eksperimenta, Kansrel i dalje imao poverenja u nju. A imao je i razloga za to, jer je i Vatra bila uverena da tako nešto više nikada neće pokušati.

A onda je, na proleće, Kansrel počeo da priča o potrebi za novim planom, nepogrešivim planom da se jednom zasvagda reši Brigana.

Kada je Vatra dobila mesečno krvarenje, osećala je potrebu da svojoj gardi objasni zašto su čudovišne ptice počele da se okupljaju ispred njenih prozora i zašto su čudovišni jastrebovi povremeno naglo doletali i napadali manje ptice, a onda se smeštali na njihovo mesto na prozorskim oknima i zurili unutra, krešteći. Mislila je da je straža to prilično dobro prihvatila. Muza je poslala dvojicu stražara, najboljih strelaca među njima, da sa sprata ispod gađaju jastrebove iz prilično opasne blizine.

Šumovita dolina nije bila poznata po toplim letima, ali palata izgrađena od crnog kamena, sa staklenim krovovima, i te kako se zagrevala. Tokom vedrih dana, otvarani su prozori na svodovima. Kada je Vatra prolazila kroz dvorište ili hodnik tokom mesečnog krvarenja, ptice su cvrkutale, a jastrebovi kreštali kroz paravane. Ponekad bi je čudovišne leteće bube pratile u stopu. Vatra nije

Mia3570 & avada

crowarez.org

smatrala da to bogzna koliko utiče na njen ugled na dvoru, mada, s druge strane, malo šta je uticalo. Kockasti ožiljak na njenom obrazu bio je prepoznatljiv i mnogo se pričalo o njemu. Mogla je da oseti ubrzano ogovaranje koje bi prestajalo čim god bi kročila u prostoriju, a nastavljalo bi se čim bi iskoračila iz nje.

Rekla je kralju da će razmisliti u pogledu zatvorenika, ali to, zapravo, nije učinita. Nije ni bilo potrebe. Poznavala je svoj um. Upotrebila je jedan deo moći da bi pratila Nešovo kretanje i tako ga izbegla, ali je mnogo više umne snage koristila da bi odvratila pažnju koju su joj pridavali ljudi sa dvora. Do nje je u najvećoj meri dopirala njihova radoznalost, kao i divljenje. Tu i tamo je bilo određenih neprijateljskih osećanja, naroćito među slugama. Pitala se da nisu možda dvorske sluge imale jasnija sećanja i bolnije uspomene na pojedinosti Kansrelove okrutnosti. Razmištjala je o tome da li je prema njima bio okrutniji nego prema ostalima.

Ponekad bi se dešavalo da je ljudi prate na određenoj udaljenosti, i muškarci i žene, i sluge i plemići, obično bez ikakvog posebnog osećaja neprijateljstva. Neki od njih bi pokušali da razgovaraju sa njom, neki bi je dozivali. Jedna žena sede kose joj je jednom prišla i rekla: „Gospo Vatro, vi ste kao nežni pupoljak", i zagrlila bi je da Mila nije pružila ruku i sprečila je u tome. Sa mukom i bolom u stomaku, dok joj je nežna koža gorela, Vatra se ni najmanje nije osećala kao nežni pupoljak. Nije znala da li da toj ženi lupi šamar ili da joj padne u zagrljaj, jecajući. Tada je jedan čudovišni jastreb zaškripao po prozorskoj mreži iznad njih, a žena je podigla glavu i raširila ruke ka njemu. Bila je opčinjena ovim predatorom, kao što je bila i Vatrom.

Od ostalih dvorskih dama Vatra je osećala zavist i jed, kao i ljubomoru zbog kralja koji je frktao za njom iz daljine kao kakav pastuv iza ograde, nimalo se ne trudeći da prikrije svoje osujećene namere. Kada bi se njen pogled susreo sa pogledima tih žena, od kojih su neke nosile perje čudovišnih ptica u kosi ili cipele napravljene od kože čudovišnih guštera, spustila bi pogled i nastavljala svojim putem. Obedovala je u svojim odajama. Bila je stidljiva u pogledu strogo uspostavljene dvorske mode, sasvim sigurna da se u nju nikada ne može uklopiti, a osim toga, to je bio i praktičan razlog da izbegne silazak među dvorane i susret sa kraljem.

Jednog dana dok je prelazita preko iskričavo belog dvorskog dvorišta, Vatra je bila svedok neočekivane borbe između gomile male dece, s jedne strane, i ćerke princa Garana, kojoj se strastveno pridružilo i njeno kuče, s druge. Vatri je bito jasno kao dan da je Garanova ćerka očigtedno bila

Mia3570 & avada

crowarez.org

podstrekač ove borbe. Iz uzburkanih emocija ove grupe, Vatra je osetila da je ona sama bila predmet ove čarke. Prestanite, poslala je misao deci sa druge strane dvorišta, odmah, na šta su se sva deca, osim Garanove ćerke, ukočila u mestu, okrenula se nakratko zureći u nju, a potom vrišteći otrčala u palatu.

Vatra je poslala Nila po iscelitelja, a onda je zajedno sa svojom gardom pohitala ka devojčici čije je lice počeio da natiče i kojoj je curila krv jz nosa. „Dete", obratila joj se Vatra, „jesi li dobro?"

Devojčica je bila zauzeta prepirkom sa svojim psom, koji je skakao, kevtao i vukao povodac koji je držata u ruci. „Flekice", rekla je čučnuvši kraj njega, glasa zagušenog krvlju, „dole. Dole, kad ti kažem! Prestani! Stotinu ti nebesa!" Ovo poslednje je izgovorila kad je Flekica poskočila i udarila je pravo u krvavo tice.

Vatra je preuzeia um samog kučeta i primirila ga.

„Oh, hvala nebesima", reklo je dete žalosno, prostirući se po mermernom podu pored Flekice. Prstima je dodirivala obraze i nos. Zgrčila se i uklonita leptjivu kosu sa lica. „Tata će biti razočaran."

Ovo dete je, na neki način, mentalno bilo veoma blisko Vatri, neverovatno blisko, ali je Vatra dovoljno razumela prirodu osećanja one druge dece da bi shvatila šta je devojčica time želela da kaže. „Tvoj otac će tobom biti razočaran jer si dozvolila da ti priskočim u pomoć, na to si mislila, zar ne?"

„Ne, već zato što sam zaboravila da zaštitim i svoju levu stranu. On me na to stalno podseća. Mislim da mi je polomljen nos. Kaznićeme.“

Istina je da Garan baš i nije bio oličenje nežnosti, ali Vatra svakako nije mogla da zamisli da bi neko kaznio dete zato što nije pobedilo u tuči protiv, otprilike, osam protivnika. „Zbog toga što ti je neko razbio nos? Sigurna sam da neće."

Dete je duboko i žalosno uzdahnulo. „Ne zbog toga, već zato što sam prva započela tuču. On mi je rekao da to ne smem da radim. I zato što nisam otišla na čas. Sada bi trebalo da sam na času."

„Pa, dete", rekla je Vatra silno se trudeći da ne pokaže koliko ju je sve ovo, zapravo, zabavljalo. „Doveli smo ti iscelitelja."

„Toliko imam tih časova", nastavila je da brblja devojčica ne pokazujući preveliku zainteresovanost za iscelitelja. „Da tata nije princ, ne bih morala da pohađam ovolike časove. Obožavam časove jahanja, ali hoću da crknem od dosade na istoriji. A nakon ovoga što se dogodilo nikada mi neće dozvoliti da jašem njegove konje. Dopušta mi da im dajem imena, ali mi nikada ne da da ih jašem. Stric Garan će mu reći da sam propustila časove, a

Mia3570 & avada

crowarez.org

tata će mi zbog toga zabrarnti da ih ikada jašem. Da li vama tata dozvoljava da jašete njegove konje", devojčica je očajno upitala Vatru, kao da je slutila da će je njen odgovor poraziti.

A Vatra nije mogla da joj odgovori. Zinula je pokušavajući da prihvati ono što je upravo čula. Dete sa tamnim očima i kosom, i izubijanim licem, i stricem Garanom, prinčevskim ocem i neobičnom sklonošću za mentalnu bliskost. „Jahala sam samo svog konja“, uspela je da izusti.

„Da li si upoznala njegove konje? On ih ima puno. Lud je za konjima."

„Mislim da sam videla samo jednog", odgovorila joj je Vatra i dalje u neverici. Usporeno je počela da rešava ovu mentalnu matematičku jednačinu.

„Da li je to bila Velika? Velika je kobila, znaš. Tata kaže da većina vojnika više voli pastuve, ali Velika je neustrašiva i ne bi je menjao ni za jednog pastuva. On kaže da si i ti neustrašiva. On kaže da si mu spasla život. Zato sam te i branila od one dece“, rekla je tmurno, ponovo se u mislima vrativši trenutnoj dilemi. Dotakla je kožu kraj nosa. „Možda nije slomljen. Možda je samo iščašen. Da li misliš da će se manje ljutiti ako sam ga samo iščašila?"

Vatra se uhvatila za glavu. „Koliko imaš godina, dete?"

„Napuniću šest u zimu."

Tada se pojavio Nil, ubrzano koračajući preko dvorišta zajedno sa isceliteljem, nasmešenim čovekom u zelenom. „Gospo Vatro“, pozdravio ju je iscelitelj klimajući glavom. Čučnuo je pored deteta. „Princezo Hana, najbolje bi bilo kada biste sa nama krenuli do bolnice."

Krenuše, a dete je i dalje čavrljalo zapušenog nosa. Flekica je sačekala jedan tren, a onda je potrčala za njima.

Vatra je i dalje bila zaprepašćena. Okrenula se ka pripadniku svoje garde. „Zašto mi niko nije rekao da komandant ima dete?"

Mila je slegnula ramenima. „Očigledno da on o tome ne priča, gospo. Sve što smo ikada čuli bile su samo glasine."

Vatra je pomislila na ženu kestenjaste kose u zelenoj kućici. „Da li je to detetova majka?"

„Priča se da je ona mrtva, gospo."

„Od kada?"

„Ne znam. Možda Muza zna, ili bi princeza Klara možda mogla da vam kaže."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Pa“, rekla je Vatra pokušavajući da se priseti gde je pošla pre nego što se sve ovo desilo. „Mogli bismo barem da odemo na neko mesto gde se ne čuje kreštanje ovih jastrebova."

„Krenuli smo u staju, gospo."

Ah, da, planirali su da odu u staju, kod Malog. I kod njegovih mnogobrojnih prijatelja konja — od kojih je većina verovatno imala kratka i opisna imena.

Vatra je istog trenutka mogla da ode do Klare kako bi čula priču o tome kako to dvadesetdvogodišnji princ ima tajnu ćerku koja će uskoro napuniti šest godina. Umesto toga, pričekala je da joj prođe mesečno krvarenje, a onda je umesto kod Klare otišla kod Garana.

„Vaša sestra mi kaže da previše radite", rekla je glavnom dvorskom špijunu.

Podigao je pogled sa svog dugačkog stola prepunog papira i načkiljio oči. „Kao i uvek."

„Da li želite da se prošetate sa mnom, lorde prinče?"

„Zašto biste vi poželeli da se šetate sa mnom?"

„Zato što pokušavam da dokučim šta da mislim o vama."

Obrve mu se istog trenutka podigoše. „Oh, dakle, u pitanju je test? Da li vi to od mene očekujete da vam nešto i odglumim?"

„Ne zanima me šta ćete vi da uradite, ali ja ću svakako otići u šetnju, sa vama ili bez vas. Nisam bila na svežem vazduhu već pet dana."

Okrenula se i izašla iz prostorije. Bila je prilično zadovoljna sobom dok je koračala kroz hodnik i gledala ga kako se provlači kroz njenu gardu pokušavajući da je stigne.

„Ja ovo radim iz istih razloga kao i vi“, izgovorio je jasno neprijateljskim tonom.

„Pošteno. Sada bih ja vama mogla nešto da odglumim, tj. da odsviram. Mogli bismo da stanemo da uzmem svoju violinu."

Frknuo je. „Vaša violina. Da, čuo sam sve o njoj. Brigan misli da imamo para za bacanje."

„Pretpostavljam da vi sve čujete."

„To mi je posao."

„Onda možda možete da mi objasnite zašto mi niko dosad nije rekao za princezu Hanu."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Garan ju je pogledao preko ramena. „Šta se vas tiče princeza Hana?"

To je bilo razumno pitanje, ali ju je, ipak, na neki njoj nedokučiv način zabolelo. „Samo mi je bilo čudno što je niko, a naročito osobe kao što su kraljica Roen i lord Broker, nikada nisu ni spomenuli."

„Zašto bi je spominjali?"

Vatra je protrljala vrat ispod marame i uzdahnula. Sada joj je bilo jasno zašto je od svih ljudi baš sa Garanom poželela da obavi ovaj razgovor.

„Gospa kraljica i ja otvoreno razgovaramo o svemu“, rekla je, „a Broker sa mnom deli sve što sazna. Pitanje uopšte nije zašto bi je spominjali, već zašto su se toliko potrudili da to ne urade."

„Ah", uzdahnuo je Garan. „Ovaj razgovor je čisto pitanje poverenja."

Vatra je udahnula. „A zašto bi se postojanje nekog deteta držalo u tajnosti? Ona je, ipak, samo dete."

Garan je nakratko zaćutao, razmišhajući i povremeno je gledajući. Poveo ju je preko središnjeg dvorišta palate. Bila je srećna zbog toga što je sam odabrao put kojim će ići. Vatra je i dalje bila sklona da se izgubi u lavirintima dvora. Baš tog jutra je nekako nabasala na perionicu, a imala je nameru da ode do kovača.

„Ona je samo dete“, najzad je progovorio Garan, „ali se njen identitet skrivao još i pre njenog rođenja. Sam Brigan nije znao za nju sve dok nije napunila četiri meseca."

„Zašto? Ko joj je bila majka, žena nekog vašeg neprijatelja? Žena nekog prijatelja?"

„Ničija žena. Pomoćnica u štali.“

„Onda zašto..."

„Dete je rođeno kao treći naslednik prestola", rekao je Garan veoma tiho, „kao Briganovo dete. Ne Nešovo, Klarino ili moje. Briganovo. Prisetite se samo kakve su bile prilike pre šest godina, gospo. Ako vas je, kao što tvrdite, vaspitavao Broker, onda bi vam morale biti poznate opasnosti sa kojima se Brigan suočavao dok je odrastao. On je jedini na dvoru bio Kansrelov otvoreni neprijatelj.“

Ovo je utišalo Vatru. Slušala je posramljeno dok je Garan nastavljao priču.

„Ta devojka se brinula o njegovim konjima. Jedva da mu je bilo šesnaest godina, a ona je stvarno bilo lepa. Sam bog zna da u njegovom životu nije bilo baš mnogo lepih i radosnih stvari. Zvala se Ruža."

„Ruža", ponovila je Vatra kruto.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Za njih niko nije znao sem četvoro ljudi iz najuže porodice: Neš, Klara, Roen i ja. Brigan je držao jezik za zubima da bi je zaštitio. Želeo je da se oženi njome." Garan se nakratko nasmejao. „On je bio jedna nemoguća romantična budala. Srećom, to nije bilo moguće, tako da je tajio njihovu vezu.“

„Zašto srećom?"

„Sin kralja i devojka koja spava sa konjima? Nezamislivo."

Vatri se činilo da se ionako retko dešava da neko upozna srodnu dušu. Baš zato joj je delovalo nepravedno da on pronađe tu osobu, ali je ne oženi samo zbog toga što je njen krevet napravljen od sena, a ne od perja.

„Kako god“, nastavio je Garan. „Otprilike u to vreme, Kansrel je ubedio Naksa da otera Brigana u vojsku i pošalje ga daleko, na granicu, gde se Kansrel ponadao da će on poginuti. Brigan je bio besan kao ris, ali nije imao drugog izbora. Nedugo nakon njegovog odlaska, svima nama koji smo poznavali Ružu postalo je očigledno da je on deo sebe ostavio i u njoj."

„Bila je trudna."

„Roen se potrudila da ima sve što joj je potrebno, ali je sve to rađeno u tajnosti. Brigan ipak nije poginuo, ali je zato Ruža umrla na porođaju. Kada se Brigan vratio kući kao sedamnaestogodišnjak, đočekale su ga vesti da je Ruža mrtva, da ima dete i da ga je Naks imenovao za komandanta kraljevske vojske."

Vatra se sećala ovog dela priče. Kansrel je ubedio Naksa da imenuje Brigana za položaj koji je uveliko prevazilazio njegove tadašnje sposobnosti, ponadavši se da će Brigan uništiti sopstveni ugled time što će se pokazati nedostojnim tog vojnog položaja. Vatra se sećala koliko je Broker bio srećan i ponosan kada se Brigan, silno odlučan, najpre pretvorio u pravog vođu, a zatim i u nesvakidašnjeg. Stekao je iskustvo u svim redovima kraljeve vojske, ne samo u konjici već i u pešadiji i u streljačkoj jedinici. Podigao je standarde njihovog treninga i povećao im plate. Pospešio im je zvanja, pozvao žene da se priključe vojsci, sagradio signalne stanice u planinama i svuda po kraljevstvu, tako da su udaljene jedinice nesmetano mogle da komuniciraju jedne sa drugima. Isplanirao je izgradnju novih utvrđenja sa velikim žitnim poljima i ogromnim stajama u kojima bi se negovao najveći prioritet naše vojske — konji — koji su upravo bili zaslužni za njenu pokretljivost i brzinu. Sve to je bilo sprovedeno kako bi se izazvali krijumčari, pljačkaši, pikijanski agresori — kao i pobunjenički nastrojeni lordovi, kao što su Majdog i Gentijan, koji su tada bili primorani da zastanu sa svojim neprijateljskim delovanjem i da ponovo procene sopstvene snage i sumnjive ambicije.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Jadni Brigan. Vatra nije mogla ni da zamisli kroz šta je sve morao da prođe. Jadni mladić ranjenog srca.

„Kansrel je težio svemu što je imalo veze sa Briganom“, rekao je Garan, „a naročito kako je Briganova moć rasla. Iz čiste zavisti je znao da otruje Briganove konje. Mučio je jednog od Briganovih pratilaca, a potom ga je i ubio. Podrazumeva se da smo svi mi koji smo znali istinu o Hani držali jezik za zubima.“

„Da,“ prošaptala je Vatra. „Naravno."

„A onda je Naks umro“, nastavio je Garan, „a Brigan i Kansrel su naredne dve godine neprestano pokušavali da se reše jedan drugog. Potom se Kansrel ubio. Brigan je najzad mogao da imenuje sopsuveno dete kao svog naslednika, i sada drugog naslednika za presto. Ali i tada je to uradio samo u okviru najuže porodice. To je javna tajna — veliki deo dvora zna da je ona. njegova — ali se to, ipak, ne priča na sva usta. Delimično iz stečene navike, a donekle i da se skrene pažnja sa nje. Nisu svi Briganovi neprijatelji nestali odlaskom Kansrela na onaj svet."

„Ali kako ona može da nasledi presto", upitala je Vatra, „kada ste vi tu? Naks je bio vaš otac i vi niste ništa manje zakoniti od nje. Osim toga, ona je žensko i još je dete."

Garan je stisnuo usne i skrenuo pogled. Kada je progovorio, to nije učinio da bi odgovorio na njeno pitanje. „Roen ti veruje", rekao je, „i Broker ima poverenje u tebe, tako da nema potrebe da mučiš svoje čudovišno srce našim brigama. Ako ti Roen nikada nije rekla za svoju unuku, onda je to učinila zato što ima naviku da o tome nikome ne priča. A ako ti Broker to nikada nije spomenuo, to je verovatno zato što mu ni Roen to nikada nije rekla. I Klara ti veruje, lakođe, zbog toga što ti Brigan veruje. Priznajem da je Briganovo poverenje u nekoga jaka preporuka, ali niko nije nepogrešiv."

„Naravno, odgovorila mu je Vatra hladno.

Tada je jedan od Vatrinih stražara ustrelio čudovišnog jastreba. Zlatnozelena ptica stropoštala se na zemlju među drveće koje je bilo izvan njihovog vidokruga. Vatra je iznenada postala svesna okruženja. Stajali su u voćnjaku iza palate, u blizini male zelene kuće.

Vatra je zaprepašćeno zurila u drvo kraj kućice, pitajući se kako ga nije zapazila sa svog prozora. Tada je shvatila da je, gledajući odozgo, pretpostavila da se radi o omanjoj šumi, a ne o jednom drvetu. Njegovo džinovsko stablo račvalo se u šest različitih pravaca, a imalo je toliko mnogo velikih grana da su se neke spuštale do zemlje od sopstvene težine, zarivale se

Mia3570 & avada

crowarez.org

u travu i ponovo se uzdizale ka nebu. Za neke od najtežih grana napravljeni su podupirači koji su ih pridržavali i sprečavali ih da se polome.

Stojeći pored nje, Garan je posmatrao njeno zaprepašćeno lice. Uzdišući, odšetao je do klupe koja se nalazila na putiću prema kućici. Seo je na nju i zažmurio. Vatra je primetila njegovo umorno lice i držanje. Delovao je iscrpljeno. Prišla mu je i sela pored njega.

„Da, zaista je neverovatno", rekao je otvarajući oči. „Ovo drvo je toliko poraslo da preti da ugrozi sopstveni opstanak. Svaki otac imenuje svoje naslednike. To vam je sigurno poznato."

Vatra je skrenula pogled sa drveta na njega, ponovo zaprepašćena. Garan joj je uzvratio hladnim pogledom.

„Otac nikada nije imenovao mene", rekao je. „Imenovao je Neša i Brigana. Brigan je u svom slučaju drugačije postupio. Hana će biti njegova prva naslednica čak i ako se oženi i napravi gomilu sinova. Naravno da mu nikada nisam zamerio. Nikada nisam ni zeleo da postanem kralj."

„A to, naravno, neće ni biti vazno", nadovezala se Vatra blago, „kada se kralj i ja budemo venčali i izrodili džunglu čudovišnik naslednika."

Ovo nije očekivao. Na trenutak je mimo sedeo odmeravajući to što je rekla, a onda se blago nasmešio, uprkos svemu, shvatajući da je to bila šala. Ponovo je promenio temu. „A čime ste se vi bavili ovih dana, gospo? Već deset dana ste na dvoru, a društvo vam i dalje pravi samo vaša violina."

„Zašto bi vas bilo briga za to? Da li vi to želite da ja nešto radim?"

„Ja vas ne mogu uposliti sve dok ne odlučite da nam pomognete."

Da im pomogne — da pomogne ovoj čudnoj kraljevskoj porodici. Poželela je da je to neizvodivo. „Vi ste rekli da ne želite da vam ja pomognem."

„Ne, gospo, rekao sam da u vezi sa tim nemam jasan stav. To i dalje mislim."

Vrata zelene kućice se iznenada širom otvoriše i dama kesrenjaste kose kroči iz nje i zakorači prema njima. Odjednom su se Garanove misli ozarile. Poskočio je i prišao ženi pružajući joj ruku. Ozarenog lica, doveo ju je do Vatre. Vatra je sada shvatila da je on, naravno, namerno krenuo ovim putem. Bila je isuviše zaokupljena temom njihovog razgovora da bi primetila ono što je očigledno.

„Gospo Vatro", rekao je Garan, „ovo je Sejra. Sejra ima tu nesreću da Hani predaje istoriju."

Sejra se nasmešila Garanu, a taj smešak je bio upućen samo njemu. Vatra je, naravno, shvatila o čemu se ovde radi. „Nije baš toliko loše", nadovezala se

Mia3570 & avada

crowarez.org

Sejra. „Ona je veoma pametna devojčica. Problem je samo u tome što je po prirodi nestrpljiva."

Vatra je ispružila ruku. Dve dame se pozdraviše. Sejra je bila izuzetno ljubazna, a Vatra je kod nje osetila i tračak ljubomore. Razumljivo. Vatra će morati da posavetuje Garana da ne dovodi čudovišne gospe na sastanak sa svojom dragom. Čak i neki od najpametnijih muškaraca imali su problem da shvate očigledno.

Tada se Sejra pozdravila i krenula svojim putem, a Garan ju je posmatrao dok je odlazila, odsutno se češući po glavi i pevušeći.

Sin jednog kralja i žena koja radi kao učiteljica na dvoru? Vatra mu je radosno mislima odaslala jednu reč, kojom ga je namerno začikavala. Nezamislivo.

Garan je spustio obrve i dao sve od sebe da izgleda i zvuči oštro. „Ako ne znate šta ćete od sebe, gospo, prošetajte se do jaslica i podučite decu kako da se zaštite od čudovišnih životinja. Zadobijte tu decu da bi Briganovoj ćerki ostao barem neki zub u ustima kada je sledeći put bude video."

Vatra je krenula nazad, sa smeškom koji joj je poigravao na usnama. „Hvala vam što ste prošetali sa mnom, lorde prinče. Moramda vam kažem da je mene teško prevariti. Možda nemate poverenja mene, ali znam da sam vam draga."

Priznala je samoj sebi da se već oseća bolje i da je za to zaslužno Garanovo novoizniklo poštovanje prema njoj, ono koje nema nikakve veze sa njom kao ženom.

Mia3570 & avada

crowarez.org

šesnAesto POGLAVLJE

Vatri je, zapravo, trebalo da nešto radi, jer joj je ovako nezaposlenoj jedino preostalo da neprestano razmišlja. A razmišljanje ju je vraćalo unazad, iznova i iznova, na misao o tome da nema obaveze, kao i pitanju koliko bi, zapravo, mogla da pomogne ovom kraljevstvu — da joj srce i um to nisu zabranjivali. To ju je opterećivalo noču, kada nije mogla da spava. Sanjala je ružne snove o posledicama koje nastaju usled varanja i povređivanja ljudi, noćne more o Kansrelu koji Sekača tera da se grči od umišljenih bolova.

Klara je povela Vatru u obilazak. Građani su se još više kitili čudovišnim sitnicama nego pripadnici dvora, i to nesumnjivo manje vodeći računa o estetici prilikom ovakvog ulepšavanja. Bez ikakvog smisla i značaja, trpali su perje u rupice za dugmiće. Nosili su nakit koji je, u suštini, zaista zanosan. Jedna pekarka, sva brašnjava od mešenja hleba, nosila je ogrlice i naušnice napravljene od delova oklopa čudovišnih životinja. Druga žena je nosila plavkastoljubičastu periku napravljenu od neke čudovišne, svilenkaste zveri, zeca ili psa, dok joj je kosa koja je virila ispod i štrčala na sve strane bila kratka i neravnomerno podšišana. Ženino lice ispod perike bilo je krajnje obično, dok je celokupna slika ličila na čudnovatu karikaturu lika same Vatre. Ipak, nije se moglo poreći da je na glavi nosila nešto nesvakidašnje i lepo.

„Svako ima potrebu da se ulepšava", rekla je Klara. „Bogati to čine odevajući se u retke kože i krzna koji se prodaju samo na crnom tržištu. Svi ostali se zadovoljavaju sitnicama gde god da ih nađu, ostacima koje pronalaze na đubretu ili u kućnim zamkama kojima love sitne životinje. Sve se to svodi na isto, naravno, mada se bogati osećaju bolje samim tim što znaju koliko su nešto platili.“

A to je, podrazumeva se, bilo glupo. Ovaj grad, uočila je Vatra, bio je jednim delom razborit, a drugim delom prilično šašav. Dopadali su joj se vrtovi i stara, oronula zdanja, fontane na trgovima, muzeji i biblioteke, kao i veseli nizovi radnji u koje ju je Klara vodila. Sviđao joj se metež na kaldrmisanim ulicama, gde su ljudi stalno negde žurili i bili zaposleni bučnom svakodnevicom, pa se ponekad dešavalo da i ne primete društvance čudovišne gospe i njenih stražara. Dešavalo se. Jednom se dogodilo da je primirila neke konje koji su se panično uznemirili kada je grupa dece žustro protrčala pored njih. Šaputala im je i mazila ih po vratovima. U toj ulici je tada prestala sva aktivnost i ljudi se nisu povratili sve dok ona i Klara nisu zašle za ugao.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Volela je mostove. Volela je da stane nasred mosta i da gleda dole. Osećala je da može da padne, ali je znala da se to neće desiti. Most koji je bio najudaljeniji od vodopada bio je pokretni. Dopadao joj se zvuk zvona koje se oglašavalo svaki put kada bi se most podizao i spuštao. Blag, skoro melodičan, i probijao se kroz ostale gradske zvuke. Volela je i skladišta i pristaništa duž reke, akvadukte i odvodne kanale, kao i brane, škripave i spore, koje su propuštale brodove sa zalihama ka pristaništu i od njega. Naročito joj se dopadala Podrumska luka, gde je vodopad stvarao izmaglicu od morske vode i prigušivao svaki zvuk i osećaj.

Dopadao joj se, donekle, čak i osećaj koji je preovladavao po bolnicama. Pitala se u kojoj je od njih izlečen njen otac onda kada je pogođen strelom u leđa i ponadala se da su se hirurzi podjednako trudili da izleče i dobre, obične ljude iz naroda. Ispred bolnica je uvek bilo ljudi koji su čekali, zabrinuti. Pogledala ih je dodirujući ih potajnim željama da se njihove brige srećno reše.

„Nekada je medicinskih škola bilo svuda po gradu, rekla joj je Klara. „Da li si čula za kralja Arna i njegovu čudovišnu savetnicu, gospu Elu?"

„Sećam se tih imena sa časova istorije,“ rekla je Vatra pokušavajući da se doseti još nečega, ali bezuspešno.

„Vladali su pre dobrih stotinu godina“, rekla je Klara. „Kralj Arn je bio stručnjak za lekovito bilje, a gospa Ela je bila hirurg. Vremenom su postali, ako tako mogu da kažem, pomalo opsednuti svim tim priča se da su vršili čudovišne medicinske eksperimente na ljudima, koji verovatno na to ne bi ni pristali da im sama čudovišta nisu nametnula, ako znate na šta mislim, gospo. A secirali su i mrtve i proučavali ih, ali niko nikada nije utvrdio odakle su ta tela No, dobro", rekla je Klara žustro podigavši obrve. „Bilo kako bilo, ne može im se osporiti da su izvršili revoluciju u razumevanju lekarstva i hirurgije, gospo. Zahvaljujući njima, danas umemo da koristimo sve one čudne lekovite biljke koje rastu u pukotinama i pećinama po obodu našeg kraljevstva. Za lekove koje koristimo za zaustavljanje krvarenja, protiv infekcije rana, za razaranje tumora, zalečenje kostiju i za svakojake druge boljke, znamo upravo zahvaljujući njihovim istraživanjima. Ali oni su, isto tako, pronašli i lekove koji uništavaju ljudski um,“ dodala je tmurno. „Kako god, te škole su danas zatvorene — nema novca za istraživanja. Niti za umetnost, kad smo već kod toga, a ni za inžertjerstvo. Sva sredstva se ulažu u vojne svrhe — u vojsku, ili mogući predstojeći rat. Pretpostavljam da će grad polako početi da propada."

Već jeste, pomislila je Vatra, ali ništa nije rekla. Videla je sirotinjske četvrti duž južne obale reke, kao i polusrušene uličice koje su iždžikljavale u

Mia3570 & avada

crowarez.org

pojedinim delovima centra grada, gde im, kako se čini, uopšte nije bilo mesto. Bilo je mnogo delova grada u kojima niko nije mario za znanje ili lepotu, ili bilo koju vrstu vrline.

Klara ju je jednom odvela na ručak sa majkom blizanaca, koja je živela u omanjoj i prijatnoj kući u ulici cvećara. Ona je bila udata za penzionisanog vojnika koji je važio za jednog od najodanijih špijuna kraljevskih blizanaca.

„U poslednje vreme sam se usredsredio na krijumčarenje“, rekao im je u poverenju dok su obedovali. „Skoro da svaka bogata osoba u gradu povremeno umoči prste u crno tržište, ali se vrlo često dešava da ko god od njih isuviše zaroni u ovakve aktivnosti, po pravilu bude kraljev neprijatelj. Naročito ako se taj neko bavi krijumčarenjem oružja, konja ili robe koja se doprema od Pikijanaca. Ako nas posluži sreća, možemo da im uđemo u trag preko kupaca za koje nabavljaju robu, a ako se ispostavi da je to neki od buntovnički nastrojenih lordova, direktno ćemo kupca dovesti na saslušanje. Naravno da ne možemo uvek verovati u ono što nam oni kažu.“

Ovakvi razgovori su, po praviiu, uvek bili razlog da Klara dodatno stegne omču oko Vatre. „Pomoću tvojih moći lakše bismo došli do informacija ko za koga radi. Mogla bi da nam pomogneš da otkrijemo da li su naši saveznici zaista ono za šta se predstavljaju", rekla bi, ili, „Možeš da otkriješ gde Majdog najpre planira da nas napadne."Ili kada to ne bi urodilo plodom, „Mogla bi da raskrinkaš zaveru ubistva. Zar se ne bi osećala grozno da me neko ubije zato što nisi želela da nam ukažeš na to?" A u trenucima očaja znala je da kaže: „A šta ako tebe planiraju da ubiju? Mora da ima i takvih, naročito sada kada ljudi možda misle da planiraš da se udaš za Neša."

Vatra nikada nije odgovarala na ovu beskrajnu tiradu, nikada joj nije priznala sumnju — i krivicu — koje je počela da oseća. Samo je skupljala činjenice o kojima bi kasnije razmišljala, zajedno sa svim ostalim koje su se ticale kralja. Povremeno bi, nakon večere — dovoljno često da je Velkli osetio potrebu da postavi stolicu u hodnik — Neš dolazio da priča sa njom kroz zatvorena vrata. Ponašao se pristojno, pričao je o vremenskim prilikama i počasnim gostima dvora i uvek, ali uvek, pokušavao bi da je ubedi da ponovo razmisli o ispitivanju zarobljenika.

„Vi ste sa severa, Vatro“, govorio bi joj, ili nešto tome slično. „I sami ste se uverili u to koliko je zakon nedelotvoran izvan ovog grada. Jedan pogrešan korak, gospo, i možemo tek tako izgubiti čitavo kraljevstvo." A onda bi utihnuo, nakon čega je znala da sledi prošnja. Otišao bi posle njenog odbijanja, a ona je kakvu-takvu utehu nalazila u društvu svoje stražarke.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Razmišljala bi, isto tako, vrlo ozbiljno o položaju u kojem su se nalazili grad, kraljevstvo i kralj. Ali i o tome kakvu je ulogu u svemu tome ona imala.

Da bi se nečim uposlila i smanjila osećaj beskorisnosti, poslušala je Garana i otišla do jaslica. U početku je bila veoma obazriva. Tiho bi sedela na stolici i posmatrala decu kako se igraju, čitaju, prepiru, jer ovo je bilo mesto gde je njena majka radila i imala je potrebu da polako upija tu atmosferu. Pokušala je da zamisli mladu ženu narandžaste kose kako smiruje decu svojom blagom naravi. Džesa je nekada boravila u ovim bučnim, suncem obasjanim prostorijama. Na neki način je sama ta pomisao pomogla Vatri da se ne oseća kao potpuni stranac. Čak i onda kada se zbog toga osećala još usamljenije.

Podučavanje dece zaštiti od čudovišnih životinja bio je prilično nezgodan zadatalc jer se Vatra suočavala sa roditeljima koji nisu želeli da njihova deca provode vreme u njenom društvu. Ipak, deca kraljevskog porekla, kao i ona čiji su roditelji bili sluge na dvoru, zajedno su postali njeni učenici.

„Zašto si toliko očaran insektima", upitala je jednog jutra jednog od svojih najpametnijih đaka, jedanaestogodišnjeg dečaka po imenu Kob, koji je imao sposobnost da zaštiti svoj um od čudovišnih jastrebova, kao što je mogao da se uzdrži i od potrebe da dodirne Vatrinu kosu kada bi je ugledao, ali ni za šta na svetu ne bi ubio čudovišnu bubu, čak i ako bi mu se popela na ruku i počela da mu sisa krv. „Nemaš nikakvih problema sa jastrebovima."

„Jastrebovi", rekao je Kob uz glasni podsmeh. „Oni nisu inteligentni, samo pokušavaju da me opčine i ostave utisak. Oni nisu nimalo prefinjeni."

„To je istina", rekla je Vatra. „Ali ako ih uporedimo sa čudovišnim bubama, oni su istinski genijalci."

„Ali čudovišne bube su savršene", odreagovao je zamišljeno Kob, ukrštajući oči kada je čudovišni vilin konjic počeo da obleće oko vrha njegovog nosa. „Pogledajte im krila. Vidite njihove vitke noge i okrugle, male oči, a pogledajte i kako pametno koriste svoje žaoke.“

„On obožava bube", rekla je Kobova mlađa sestra kolutajući očima. „Ne samo čudovišne bube.“

Možda je ključ njegovog obožavanja ovakvih stvorenja, pomislila je Vatra u sebi, to što je rođen za naučnika. „Dobro“, rekla je. „Možeš da dozvoliš da te čudovišne bube bockaju baš zato što toliko ceniš njihove savršene žaoke. Ali,” dodala je strogo, „postoje jedna ili dve vrste koje će ti nauditi ako budu imale priliku za to, a upravo od njih moraš naučiti da se zaštitiš. Da li me razumeš?”

„Zar ću morati da ih ubijem?"

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Da, moraćeš da ih ubiješ. Međutim, čim budu mrtve, moći ćeš da ih seciraš. Da li ti je to palo na pamet?"

Kob se oraspoložio. „Stvarno? Da li ćete mi vi pomoći u tome?”

I tako je Vatra pozajmila skalpele, makaze i ovale od iscelitelja dvorske bolnice i uključila se u prilično neobične eksperimente, možda veoma slične onima koje su izvodili Arn i gospa Ela pre stotinu godina. Naravno, u manjem obimu i pod prihvatljivijim uslovima, ali i sa znatno manje briljantnih. rezultata.

Često je naletala na princezu Hanu. Sa prozora svojih odaja viđala je devojčicu kako trči ka maloj zelenoj kući, a potom istrčava iz nje. Vidala je i Sejru, druge učitelje, ponekad i Garana, pa čak i Klarinog legendarnog baštovana, plavokosog, preplanulog i mišićavog momka, koji je podsečao na junake iz kojekakvih ljubavnih romana. Ponekad bi viđala i jednu staricu, sičušnu i pogurenu, koja je imala kecelju i svetlozelene oči, i koja je često znala da zaustavi Hanu u njenim nestrpljivim pohodima.

Bila je snažna, ova majušna žena, koja je uvek nosila Hanu unaokolo. Čini se da je bila domaćica zelene kućice. Njena ljubav prema ovom detetu bila je očigledna, ali je zato otvoreno pokazivala netrpeljivost prema Vatri. Vatra ju je jednom srela u voćnjaku i otkrila da joj je um zatvoren koliko i Briganov. Njeno lice je odjednom zahladnelo i postalo nesrećno kada je ugledala Vatru.

Palata je imala spoljašnje staze koje su bile napravljene u kamenim delovima krovova. Noću, kada joj san ne bi dolazio na oči, Vatra bi tuda šetala zajedno sa svojom gardom. Sa tih visina je mogla da vidi sjaj velikih baklji na mostovima, koje su noću bile upaljene da bi ljudi u čamcima, koji su plovili ovim brzim vodama ispod njih, u svakom trenutku mogli da znaju koliko su udaljeni od vodopada. Sa tih visina mogla je da čuje i njihov gromoglasni huk. Tokom vedrih noći, posmatrala bi grad koji se uspavano prostirao oko nje, kao i sjaj zvezda na površini mora. Osećala se kao kraljica. Ne kao istinska kraljica, ne kao žena kralja Neša. Više kao žena na vrhu sveta. Zapravo, žena na vrhu grada u kojem su ljudi za nju bili stvarni, grada koji joj je postajao sve draži.

Brigan se vratio na dvor tri nedelje nakon što je otišao. Vatra je istog trenutka znala kada je došao. Svest o tome izgledala je kao lice koje biste jednom videli i zauvek ga se sećali. Briganova svest je bila mirna, nepropustljiva i snažna, nesumnjivo samo njemu dostupna od trenutka kada je njen um pokušao da se ušunja unutra.

U tom trenutku je bila sa Hanom i Flekicom, uživajući u jutarnjem suncu u uglu tihog dvorišta. Devojčica je ispitivala ožiljke od jastrebova na Vatrinom

Mia3570 & avada

crowarez.org

vratu i pokušavala da je, i to ne prvi put, navede da joj ispriča kako ih je dobila i na koji je način spasla Briganovu vojsku. Kada ju je Vatra odbila, devojčica je pokušala da nagovori Muzu da joj ispriča.

„Ti čak nisi ni bila prisutna”, suprotstavila se Vatra, smejući se kada je Muza počela da priča. „Pa", rekla je Muza, „ako već neko ko je bio tamo neće da joj priča..."

„Neko ko zna šta se dogodilo upravo dolazi”, rekla je Vatra tajanstveno, a Hana je poskočila na noge i zastala u mestu.

„Tata," upitala je vrteći se ukrug, okrećući se unaokolo i bacajući pogled na sve ulaze. „Da ti misliš na tatu? Gde je?''

Ušao je kroz kapiju sa druge strane. Hana je ciknula i jurnula preko mermernog dvorišta. Uzeo ju je u naručje i poneo ka mestu odakle je došla. Glavom je klimnuo Vatri i straži, smešeći se kroz Hanino glasno brbljanje.

Ali šta se to dešavalo sa njom svaki put kada bi se Brigan pojavio? Odakle joj ta neprestana potreba da pobegne? Sada su bili prijatelji i Vatra bi trebalo da je prevazišla taj strah od njega. Zabranila je sebi da se pomeri i usredsredila se na Flekicu, koja joj je ponudila svoje uši da ih češka.

Brigan je spustio Hanu i čučnuo kraj deteta. Prstima joj je uhvatio bradu i okrenuo joj lice na jednu, pa na drugu stranu, ispitujući njen modri i zavojem prekriven nos. Tiho ju je prekinuo. „Hoćeš li mi objasniti šta je ovo?"

„Ali, tata", rekla je menjajući temu usred rečenice. „Govorili su ružne stvari o gospi Vatri."

„Ko je govorio?"

„Selin i Midan, i ostali."

„I šta se onda dogodilo? Tada te je neko od njih pesnicom udario u nos?"

Hana je počela da struže cipelama po zemlji. „Ne."

„Ispričaj mi šta se dogodilo."

Još jedno struganje o zemlju, a onda je Hana namršteno progovorila. „Udarila sam Selina. Nije bio u pravu, tata! Neko je morao da mu pokaže da nije u pravu."

Brigan je na trenutak zaćutao. Hana je stavila ruku na njegovo koleno i spustila pogled na zemlju. Kroz njenu gustu kosu video se dubok i dramatičan uzdah.

„Pogledaj me, Hana." Devojčica ga je poslušala.

„Da li je to što si udarila Selina bio pametan način da mu pokažeš da nije bio u pravu?"

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Nije, tata. Loše sam postupila. Da ti ćeš me kazniti zbog toga?"

„Zasad ću ti samo zabraniti da ideš na časove borilačkih veština. Nisam pristao na to da bi ti svoje znanje koristila u pogrešne svrhe.”

Hana je ponovo uzdahnula. „Koliko dugo?"

„Sve dok me ne ubediš da razumeš čemu služe pesnice."

„A hoćeš mi zabraniti i časove jahanja?"

„Da li si tokom jahanja zgazila nekog koga nije trebalo?"

Blago se zacerekala. „Naravno da nisam, tata!"

„Onda ćeš nastaviti sa časovima jahanja."

„Da Ii ćeš mi dopustiti da jašem tvoje konje?"

„Ti dobro znaš odgovor na to pitanje. Moraš da porasteš da bi jahala vojne konje."

Hana je pružila ruku i pomilovala ga po brađi tako nežno i s ljubavlju da je Vatri bilo teško da gleda. Morala je da skrene pogled na drugu stranu i da bulji u Flekicu koja se linjala po njenoj suknji. „Koliko dugo ćeš ostaci, tata?"

„Ne znam, ljubavi moja. Potreban sam ljudima na severu."

„I ti si ranjen, tata." Hana je uzela Briganovu levu ruku koja je bila zavijena i pažljivo je pogledala. „Jesi li i ti udario prvi?"

Brigan se nasmešio gledajući u Vatru. A onda ju je malo bolje pogledao. Oči su mu odjednom zahladnele i čvrsto je stisnuo usne. Vatra je bila uplašena i povređena promenom njegovog raspoloženja.

Potom joj je proradio mozak i odjednom je shvatila šta je bio uzrok takve promene.

Bio je to kockasti ožiljak od Nešovog prstena na njenom obrazu. Bilo je to pre nekoliko nedelja, odaslala mu je odgovor Vatra. Od tada se lepo ponaša prema meni.

Brigan se podigao držeći Hanu u naručju. Tiho je prozborio devojčici. „Nisam prvi udario. A sada moram da porazgovaram sa tvojim stricem, kraljem."

„Hoću i ja s tobom,” rekla je Hana stežući ga oko vrata.

„Možeš sa mnom samo do dvorane, a onda te moram ostaviti."

„Ali zašto? Ja želim da idem sa tobom."

„Reč je o poverljivom razgovoru."

„Al i..."

„Hana. Čula si me šta sam rekao", odbrusio je Brigan oštro.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Nastala je sumoma tišina. „Mogu ja i sama."

Brigan je spustio Hanu na zemlju. Nastupila je još jedna sumorna tišina dok su se gledali, s tim što je viša strana bila mnogo smirenija od niže.

A onda se začuo tihi glasić. „Hoćeš me nositi, tata?"

Još jedan osmeh. „Rekao bih da još uvek nisi prevelika za to."

Brigan je poneo Hanu nazad preko dvorišta, dok je Vatra osluškivala sve udaljeniju muziku Haninog glasa. Flekica je uradila ono što uvek uradi u takvim situacijama — mirovala je i na trenutak kao da je razmišljala šta da radi, a onda je trkom krenula za svojom gospom. I pored toga što je znala da nije u redu, Vatra je posegnula za kučetovim umom i ubedila ga da ostane. Nije mogla drugačije, bilo joj je potrebno. Njegove uši su bile tako mekane.

Brigan je bio neobrijan, obučen u crno, sa blatnjavim čizmama na nogama. Na njegovom iznurenom licu isticale su se svetle oči.

Zavolela je to lice.

Naravno da joj je sada već bilo jasno zašto je njeno telo želelo da pobegne svaki put kada bi se pojavio. To je bio ispravan nagon, jer je zbog onoga što je osećala prema njemu mogla da očekuje samo tugu.

Poželela je da nije bila tu kada je pokazivao onoliku nežnost prema svom detetu.

Vatri je neverovatno lako polazilo za rukom da ne razmišlja o nečemu kada bi to odlučila, naročito ako je to nešto bilo bolno, jednostavno besmisleno. Svojski bi odagnala, odgurnula takve misli u stranu. Kraljev rođeni brat zaljubljen u nju, Kansrelovu ćerku?

O tome nije smela ni da razmišlja.

Ono o čemu je, ipak, sada morala da razmišlja jeste razlog njenog boravka na dvoru. Jer ako je Brigan zbog svoje nove dužnosti morao uskoro da putuje na sever, onda je svakako imao nameru da je odvede kući. A ona nije bila spremna da ide.

Odrasla je pored Brokera i Kansrela i, samim tim, nije bila naivna. Videla je delove grada sa napuštenim zgradama, gde je sve vonjalo na prljavštinu, razumela je poglede i osećanja onih građana koji su bili gladni, ili koji su ogrezli u opojnim drogama. Razumela je da čak i sa vojnom silom sačinjenom od četiri velike jedinice, Brigan nije mogao da zaustavi neprijatelje koji su imali nameru da unište grad. A to su bile tek sitnice, o tome su se brinule nadzorne jedinice. Rat se približavao, a ako su Majdog i Gentijan planirali da

Mia3570 & avada

crowarez.org

svojim vojskama unište ovaj grad i ovu kraljevinu i ako jedan od njih postane kralj, koliko nisko će pasti oni koji već sada žive u bedi?

Vatra nije mogla ni da zamisli da ode, da se vrati tamo daleko, u svoju kamenu kuću gde su vesti sporo stizale i gde joj je svakodnevnu rutinu povremeno remetio neki praznoglavi prolaznik o kojem niko ništa nije znao. Kako je mogla da odbije da pomogne kada je toliko toga ovde bilo u opasnosti? Kako je mogla da ode?

„Traćiš nešto što imaš”, rekla joj je Klara jednom prilikom skoro ljutito. „Nešto o čemu svi mi ostali možemo samo da sanjamo. Traćenje tako nečeg je kriminalni čin.”

Vatra joj tada nije odgovorila. Ali ju je i te kako dobro čula, mnogo bolje nego što je Klara to mogla i da zamisli.

Večeras, dok se na krovu borila sa sopstvenim mislima, Brigan se pojavio kraj nje i naslonio na ogradu. Vatra je snažno udahnula i posmatrala sjaj baklji u gradu pokušavajući da ga ne gleda, niti da mu pokaže koliko joj je drago što je tu.

„Čujem da ste ludi za konjima”, rekla je blago.

Nasmešio se. „Nešto je iskrslo i odlazim sutra uveče, uz reku pa zapad. Vratiću se za dva dana, ali mi Hana svakako neće oprostiti. Pao sam u njenu nemilost.”

Vatrase prisetila njenog osećaja kad su je ostavljali. „Pretpostavljam da joj strašno nedostajete kada niste tu.”

„Da”, rekao je, „a ja nikada nisam tu. Zaista bilt voleo da nije tako. No, hteo sam da porazgovaram sa vama pre nego što krenem, gospo. Uskoro ću otputovati na sever, ovog puta bez vojske. Tako će biti brže i bezbednije ukoliko želite da se vratite kući.”

Vatra je zažmurila. „Pretpostavljam da bi trebalo da kažem da.”

Oklevao je. „Da li biste radije da vam odredim nekog drugog za pratnju?''

„Bože, ne”, odgovorila je, „nije u tome stvar. Radi se o tome što me vaši braća i sestra nagovaraju da ostanem na dvoru i iskoristim svoje mentalne moći u špijunske svrhe. Čak i princ Garan, koji još nije odlučio da li da mi veruje.”

„Ah", rekao je s razumevanjem. „Garan nikome ne veruje, znate. To je u njegovoj prirodi, ali to je i njegov posao. Da li vam on pravi probleme?"

„Ne. Sasvim je ljubazan. Svi su, zapravo, fini prema meni. Hoću da kažem da mi ovde uopšte nije teže nego bilo gde drugde. Samo je drugačije."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Na trenutak je razmislio o ovome što je rekla. „Dobro. Ne smete da dozvolite da vas iko tera da radite nešto što ne zelite. Oni vide samo svoju stranu priče. Toliko su zaokupljeni stvarima vezanim za ovo kraljevsevo da ne mogu da zamisle drugačiji život."

Vatra se zapitala na koji je to način života Brigan mislio, kakav bi to život voleo da ima da nije rođen u ovom. Pažljivo je progovorila: „Da li smatrate da treba da ostanem i pružim im svoje usluge kao što su me i zamoliii?"

„Gospo, ja vam ne mogu reći šta da radite. Morate da uradite onako kako mislite i osećate da treba."

Osetila je neku odbranu u njegovom glasu, ali nije bila sigurna koga on to brani. Ponovila mu je slično pitanje. „A da li bar imate mišljenje o tome šta bi u ovom slučaju bilo ispravno uraditi?"

Bio je uzrujan. Sklonio je pogled sa nje. „Ne želim da utičem na vas. Ako biste ostali, učinili biste mi veliko zadovoljstvo. Bili biste nam od neprocenjive pomoći. Ali bi mi, sa druge strane, bilo veoma žao zbog onog što od vas tražimo, istinski bih žalio."

Ovo je bio redak ispad — redak jer on nije bio sklon ovakvim ispadima, a i zbog toga što nikome drugom nije palo na pamet da je zbog toga žali. Sa osećajem gubitka, Vatra je čvrsto stegnula luk i rekla: „Preuzimati nečiji um i menjati ga predstavlja greh. To je nasilje. Da li bih svoje moći mogla da iskoristim a da ne pregazim svoja prava? Kako mogu da znam da li sam otišla predaleko? Ja sam sposobna da učinim užasne srvari."

Brigan se na trenutak zamislio zureći nepomično u svoje šake. Vukao je ivicu zavoja na ruci. „Razumem vas”, rekao je tiho. „Ja znam šta to znači kada si sposoban da počiniš užasne stvari. Ja uvežbavam dvadeset i pet hiljada vojnika za krvoproliće. A toliko toga sam počinio što bih voleo da nikada nisam morao da učinim. A toliko je toga što ću tek počiniti u budućnosti." Pogledao je u nju, a onda ponovo u ruke. „Bez sumnje, ovo je samo predlog, gospo. No, ako vam to nešto znači, ako tako mogu da se izrazim, mogu da vam obećam da ću vas upozoriti ukoliko ikada pomislim da prelazite granice vaše moći. I bez obzira na to da li ćete prihvatiti moje obećanje, voleo bih svakako da vas zamolim da to isto vi učinite za mene.”

Vatra je progutala knedlu jedva smogavši snage da poveruje u to koliko on ima poverenja u nju. Prošaptala je: „Čast mi je. Prihvatam vaše obećanje, a zauzvrat vam dajem svoje."

Svetla u gradskim kućama polako su počela da se gase.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Koliko god se trudila da ne razmišlja o njemu, osećanja su prosto izvirala iz nje.

„Hvala vam za violin”, rekla je. „Sviram je svaki dan."

A onda ga je ostavila i vratila se u svoje odaje zajedno sa gardom.

Sledećeg jutra, dok je bila u velikoj dvorani, shvatila je šta joj je činiti.

Zidovi ove prazne odaje bili su od ogledala. Prolazeći kroz nju, Vatri je odjednom sinulo da se pogleda.

Zaustavila je dah i nastavila da se posmatra, sve dok nije prošao onaj prvi zapanjujući trenutak neverice. Prekrstila je ruke, namestila noge i počela da se posmatra. Prisetila se nečega zbog čega je bila besna. Rekla je Klari za svoju nameru da nikada nema decu, a Klara joj je rekla za lek od kojeg će joj strašno biti muka, ali samo dva-tri dana. Kada se oporavi, više nikada neće morati da brine o tome da li će ostati trudna, bez obzira na broj muškaraca sa kojima bude spavala. Taj lek će je zauvek onesposobiti da rađa decu. To je bilo jedno od najkorisnijih otkrića kralja Arna i gospe Ele.

To je Vatru veoma razljutilo, sama pomisao na postojanje takvog leka i nasilje kojem je morala da bude izložena da bi sprečila rađanje nekoga sličnog sebi. A koji je onda smisao postojanja ovih očiju, ovog neverovatnog lica, mekoće i oblina ovog tela, snage ovog uma. U čemu je bila poenta ako joj nijedan muškarac koji ju je želeo ne napravi decu, a sve što je imala od toga bila je tuga? Koja je bila svrha postojanja čudovišne žene?

To je izgovorila šapatom. „Čemu ja služim?"

„Oprostite, gospo”, upita je Muza.

Vatra je zavrtela glavom. „Ništa.” Koraknula je bliže ogledalu i smaknula maramu sa glave. Kosa joj je skliznula, šljašteći. Jedna pripadnica njene garde je zadrhtala.

Bila je zaista lepa kao i Kansrel. Veoma je ličila na njega.

Iznenada je u veliku dvoranu kročio Brigan i zaustavio se istog trenutka kada ju je ugledao. Njihovi pogledi su se sreli u ogledalu. Bilo je očigledno da je bio usred neke misli ili razgovora, a da ga je u potpunosti prekinula njena pojava.

Tako je retko imao priliku da je gleda u oči. Sva osećanja koja je pokušavala da odagna zapretila su da će se svom snagom obrušiti na nju.

A onda je Garan sustigao Brigana, govoreći o nečemu veoma oštro. Iza Garana se pojavio i Neš, i kada ju je ugledao, ukopao se u mestu kraj braće. Vatra je panično počela da skuplja svoju kosu, čeličeći se za kraljevu reakciju kakva god ona bila.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Međutim, sve je bilo u redu. Bili su bezbedni jer se Neš zdušno potrudio da se kontroliše. „Dobro vas našli, gospo”, izgovorio je s teškom mukom. Stavio je ruke na ramena oba brata i poveo ih iz dvorane, daleko od njenog pogleda.

Vatra je zadovoljno odahnula, ponovo potiskujući svoja osećanja. A onda, neposredno pre nego što su braća nestala, ugledala je nešto na Briganovom boku.

Bio je to balčak njegovog mača, mača komandanta kraljeve vojske. Vatra je istog trenutka razumela.

Brigan je radio užasne stvari. Mačem je probadao i ubijao ljude. Uvežbavao je vojnike za rat. Posedovao je ogromnu destruktivnu moć kao i njegov otac, ali je on nije koristio na istovetan način kao njegov otac. Zapravo, da se on pitao, ne bi je uopšte ni koristio. Ipak, on jeste odabrao da je koristi, kako bi sprečio druge ljude da koriste tu moć na još gore načine.

Moć koju je posedovao predstavljala je teret za njega. Ali on ga je prihvatio.

A nije bio kao otac. Nisu ni Garan, kao ni Klara, a ni Neš uistinu. Nisu svi sinovi bili nalik očevima. Sin je mogao da odabere kakav će čovek postati.

A nisu ni sve ćerke bile kao njihovi očevi. Čudovišna ćerka je mogla da izabere kakvo će čudovište postati.

Vatra se zagledala u svoje lice. Divan prizor u koji je gledala iznenada se pomutio od suza koje su joj navirale. Trepnuvši, pokušala je da ih odagna. „Plašila sam se da ne postanem kao Kansrel", rekla je glasno svom odrazu. „Ali ja nisam Kansrel."

„Bilo ko od nas je mogao to da vam potvrdi, gospo”, obratila joj se blago Muza, koja se nalazila tik uz nju.

Vatra je pogledala u kapetana svoje garde i nasmejala se, ozarena zato što nije bila Kansrel — nije bila niko drugi do ona sama. Nije imala nikog na koga bi se ugledala. Njen put je bio samo njen izbor. A onda je prestala da se smeje, jer se užasnula puta za koji je znala da je odabrala. Ne mogu, pomislila je. Previše sam opasna. Ja stvari činim samo gorim.

Ne, ponovila je sebi. Već sam počela da zaboravljam. Ja nisam Kansrel, i na svakom koraku ovog puta samu sebe stvaram. Možda ću uvek svoju moć smatrati užasnom, a možda nikada neću biti ono što bih najviše volela.

Ali mogu da ostanem ovde i stvorim od sebe ono što bi trebalo da budem. Traćenje sposobnosti koje posedujemo je kriminalni čin. Iskoristiću moć koju imam da ispravim ono što je Kansrel uradio. Iskoristiću je da se borim za Šumovitu dolinu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DRUGI DEO

Špijuni

Mia3570 & avada

crowarez.org

SEDAMNAESTO POGLAVLJE

Ono što je Vatra do tada znala o raspodeli moći u Šumovitoj dolini bili su samo obrisi stvarnog stanja. Sada joj je bilo jasnije, jer je u glavi imala pravu mapu. Kijučne tačke bile su Kraljev Grad, Majdogovo uporište na pikijanskoj granici i Gentijanova zemlja u južnim planinama ispod reke, nedaleko od Utvrđenja Potop. Između te tri tačke nalazile su se i druge lokacije: mnoga Briganova utvrđenja i uporišta, imanja lordova i dama sa omanjim vojskama promenljivim savezništvima, Velika sivila na jugu zapadu, Mala sivila na severu, Krilata reka, Pikijanska reka i visoravan severno od Kraljevog Grada po imenu Mermerno brdo. To su bili kameniti i siromašni predeli u kojima su carovali nasilje, hajdučija i pustoš, predeli i strateške tačke koji su očigledno bili okosnica rata između Neša, Majdoga i Gentijana.

Njene dužnosti nikada nisu bile iste iz dana u dan. Nije znala unapred kakve će joj ljude Garanovi i Klarini ljudi dovesti: pikijanske krijumčare, obične vojnike Majdoga i Gentijana, kurire obojice, sluge koje su nekada radile za njih. Sve su to bili ljudi za koje se sumnjalo da su njihovi špijuni ili uhode njihoovih saveznika. Vatra je postepeno počela da uviđa da su u jednom kraljevstvu, koje je neprestano balansirato između promenljivih grupa, najkritičnija tačka bile informacije. Šumovita dolina je špijunirala svoje prijatelje, isto kao i neprijatelje, uhodila je i sopstvene špijune. Isto to su činili i svi ostali pripadnici tog carstva.

Prvi čovek koga su doveli pred nju bio je stari sluga Majdogovog suseda, čiji se um pri samom pogledu na nju širom otvorio i predao joj svaku misao koja mu se, sirotom, motala po glavi. „I lord Majdog i lord Gentijan su izuzetno impresionirani princom Briganom", saopštio joj je čovek zureći u nju i podrhtavajući. „Obojica sukupovali konje i naoružavali vojske u poslednjih nekoliko godina, kao što je to i princ činio, i regrutovali su planinski narod i pljačkaše u vojsku. Oni poštuju princa kao svog suparnika, gospo. A da li ste znali da u vojsci lorda Majdoga ima Pikijanaca? Krupnih ljudi svetle puti koji vršljaju njegovom zemljom."

Ovo se odvija prilično lako, pomislila je Vatra u sebi. Samo sedim i oni mi sve pričaju.

Međutim, Garan nije bio oduševljen. „Nije nam rekao ništa što i sami već ne znamo. Da li si ga dodatno ispitivala, saznala neka imena, mesta, tajne? Kako znaš da si iz njega izvukla sve što zna?''

Mia3570 & avada

crowarez.org

Nekoliko sledećih ispitanika, međutim, nije bilo tako predusretljivo — par osuđenih špijuna, imunih na nju i veoma snažnog uma. Obojica su imali modrice po licu i bili su suvonjavi, dok je jedan od njih hramao i imao pogureno rame, a kada se naslonio na stolicu, trgnuo se kao da je imao i posekotine ili rane na leđima. „Kako ste zadobili te povrede”, upitala ih je sumnjičavo. „I gde?" Sedeli su nemi izbegavajući pogled, bezizražajnog lica, i nisu odgovorili ni na to pitanje, kao ni na jedno drugo koje im je postavila.

Kada se ispitivanje završilo i kada su dvojicu špijuna sproveli nazad u tamnicu, pokušala je da se opravda Garanu, koji je sve vreme bio tu. „Bili su isuviše snažni za mene, lorde prinče. Nisam ništa mogla da izvučem iz njih."

Garan ju je preko volje pogledao držeći list papira. „Da li ste pokušali?”

„Naravno da jesam."

„Stvarno? Koliko ste se zaista potrudili?" Ustao je čvrsto stisnutih usana. „Nemam ni snage ni vremena za gubljenje, gospo Vatro. Kada odlučite da date sve od sebe u ovom poslu, javite nii se."

Ćušnuo je papire ispod pazuha i izašao iz sobe za ispitivanje, ostavljajući je da se sama izbori sa svojom ozlojeđenošću. Naravno da je bio u pravu. Nije se potrudila, nije. Dodirnula im je um, a kada je osetila da su zatvoreni, ništa nije preduzela da ih natera da joj se predaju. Nije čak pokušala ni da ih nagovori da je pogledaju u oči. Kako je mogla? Da li su zaista od nje očekivali da sedi ispred ljudi oslabljenila zlostavljartjem i da ih, i pored toga, dodatno muči?

Poskočila je i potrčala za Garanom. Pronašla ga je za stolom u njegovoj radnoj sobi kako mahnito piše šifrovane poruke.

„Ja imam svoja pravila”, izjavila mu je.

Prestao je da piše, bezizražajno je pogledao i čekao.

„Kada mi dovedete starog slugu koji je dobrovoljno došao tamo gde su mu kraljevi ljudi rekli da dođe, čoveka koji nikada nije bio osuđivan, čak ni optužen za bilo kakvo zlodelo”, rekla je Vatra, „neću mu oduzeti um. Sedeću pred njim i postavljaću mu pitanja, a ako ga moje prisustvo učini pričljivijim, odlično. Ali ja ga neću primoravati da mi govori stvari koje mi inače ne bi rekao. Niti ću", dodala je, sada već glasnije, „prisvojiti um neke osobe koja je neuhranjena, ili koja nije lečena, pak one koju su tukli u vašim tamnicama. Neću da manipulišem osobom koju ste na ovaj ili onaj način zlostavljali."

Garan se zavalio i prekrstio ruke. „Kako plemenito, zar ne? Zar niste i sami rekli da je vaše sredstvo manipulacija?"

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Da, s tim što je moja manipulacija usmerena na dobro. Za razliku od vaše."

„Zlostavljanje nije moje delo. Ja ne izdajem naređenja dole u tamnicama. Nemam pojma šta se tamo dešava.”

„Ako želite da nastavim sa ispitivanjima, bilo bi vam bolje da saznate."

Nakon ovog razgovora, zahvaljujući Garanu, odnos prema zatvorenicima Šumske doline zaista se promenio. Jedan izuzetno direktan čovek joj se zahvalio nakon razgovora sa njom, mada Vatra od njega praktično ništa nije saznala. „Ovo je najbolja tamnica u kojoj sam ikada boravio'', rekao je sve vreme grickajući čačkalicu.

„Divno”, ljutito je promumlao Garan kada je zarvorenik odveden. „Počeće da nas bije glas da smo ljubazni prema prekršiocima zakona.”

„Zatvor sa čudovištem kao islednikom teško da će izbiti na dobar glas”, odgovorio je tiho Neš. Neki su voleli da ih izvedu pred nju, uživali su u njenom društvu do te mere da ih se nije ticalo ni šta će biti primorani da priznaju, ali Neš je uglavnom bio u pravu. Izgubila je dragoceno vreme sa desetinama, a posle nekog vremena i sa stotinama različitih špijuna, lovokradica i vojnika, koji su joj dolazili toliko namrgodeni i ljuti da su se ponekad čak i suprotstavljali stražarima i morali su ih na silu dovlačiti. Postavljala im je pitanja putem misli. Kada si poslednji put razgovarao sa Majdogom? Šta je on rekao? Ponovi mi svaku reč. Kog našeg špijuna pokušava da izvrbuje na svoju stranu? Koji naši vojnici su izdajice? Duboko je uzdahnula i pokušala da nasilnim prodiranjem, svrdlanjem i guranjem prodre u njihove umove — ponekad se dešavalo i da im zapreti. Ne, ponovo lažeš. Još jedna laž i osetićeš šta je istinski bol. Ne veruješ da mogu da ti nanesem bol?

Ja ovo radim za Šumovitu dolinu, neprestano je sebi ponavljala, svaki put kada bi zanemela od sopstvenih nasilnih tehnika i osetila kako je preplavljuju sramota i panika. Ja ovo radim da zaštitim Šumovitu dolinu od onih koji imaju nameru da je unište.

„U ratu u kojem postoje tri strane”, rekao joj je jedan zarvorenik koji je uhvaćen u krijumčarenju mačeva i bodeža za Gentijana, “čini mi se da kralj ima prednost kada se gledaju brojke. Zar se i vama lako ne čini, gospo? Da li bho ko zaista zna koliko Majdog ima vojnika?”

To je bio čovek koji joj se stalno na neki način opirao — bio je učtiv, prijatan i zamućenog uma u jednom trenutku, a u drugom je bio razuman, borio se sa okovima oko ručnih i nožnih zglobova, cvileći pri samom pogledu na nju.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Sada je prodirala u njegov um, pomažući mu da izbegne prazne i jalove pretpostavke koje su mu se rojile u glavi i usredsređuju ga na skriveno znanje.

„Pričaj mi o Majdogu i Gentijanu”, rekla je. „Da li se spremaju da izvrše napad na nas ovog leta?”

„Ne znam, gospo. Nisam ništa čuo o tome, samo neke glasine.”

„Da ti je poznato koliko Gentijan ima vojnika?”

„Nije, ali kupuje neograničen broj mačeva.”

„Koliko je to ‘neograničen’? Budi precizniji.”

„Ne znam ništa preciznije”, rekao je i dalje govoreći istinu, mada je ponovo počeo da se batrga i oslobađa njenog stiska čim je postao svestan situacije u kojoj se nalazio. „Nemam više šta da vam kažern”, izjavio je iznenada zureći u nju razrogačenih očiju i drhteči. „Ja znam šta ste vi. Neću vam dozvoliti da me iskoristite.”

„Ja ne uživam u tome što koristim tvoj um”, rekla je umorno Vatra, iskoristivši barem jedan trenutak da izrazi svoja osećanja. Posmatrala ga je dok je trgao okove na zglobovima, uzdahivao i zabacivao se u stolici, iscrpljeno šmrčući. Tada je dohvatila maramu na glavi i strgaula je, tako da joj se kosa raspustila. Blistavost njenih vlasi ga je zaprepastila. Zurio je u nju oklembešenih usta, zanesen. U tom trenutku, ponovo je posegnula i prodrla u njegov um bez ikakvih teškoća. „A kakve su to glasine koje si načuo o planovima buntovnih lordova?”

„Pa, gospo”, rekao je ponovo izmenjen, radosno se smešeći. „Čuo sam da lord Majdog želi da postane kralj Šumovite doline i Pikije. Kada to ostvari, namerava da iskoristi pikijanske čamce da istraži more i pronađe nove zemlje koje bi želeo da osvoji. Jedan pikijanski krijumčar mi je to rekao, gospo.”

Postajem sve bolja u ovome, pomislila je Vatra u sebi. Počinjem da učim i da primenjujem sve one jeftine i odvratne male trikove.

Mišići njenog uma su počeli da se rastežu, praksa ju je učinila bržom, snažnijom. Kontrolisanje tuđih umova je postajalo jednostavno — čak i ugodno — stanje na koje se navikavala i koje je sve lakše primenjivala.

Ipak, sve što je uspela da sazna bili su nejasni planovi za napad negde, u neko skorije doba, povremene nasilne namere prema Nešu ili Briganu, a nekad i prema njoj. Obaveštavali su je i o neprestanim promenama u pravljenju saveza, o nestalnosti postignutih savezničkih dogovora. Kao i Garan, Klara i svi ostali, i ona je bila nestrpljiva da sazna nešto konkretno, nešto veliko kao neki izdajnički nastrojen plan koji bi mogli da iskoriste kao dobar razlog da krenu u akciju. Svi su čekali da dođe do nekog prodora.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Međutim, Vatra je nekad samo očajnički želela da joj omoguće koji trenutak samoće.

Bila je letnje dete i u julu joj je bio rođendan. Međutim, nije bilo nikakve halabuke povodom toga jer nikome nije ni rekla za to. Strelac i Broker su joj poslali cveće. Vatra se nasmešila kada je videla njihov poklon jer je bila sigurna da bi joj poslali nešto drugo da su samo znali koliko dvorana i građana joj je neprestano šalje cveće, beskrajno, samo cveće i još cveća, još od dana kada je pre dva meseca stigla u ovaj grad. Njene odaje su bile kao kakva staklena bašta. Bacila bi ih — odsečene orhideje, ljiljane, lepe dugačke ruže, jer joj nimalo nije značila pažnja ovih muškaraca — ali je obožavala cveće, uživala je u tome da bude okružena njime. Otkrila je da ima smisla za aranžiranje, slagala je cvetove tako da se uklapaju po boji.

Kralj joj nikada nije slao cveće. Njegova osećanja prema njoj nisu se promenila, ali je prestao da je moli da se uda za njega. Zapravo, sada je od nje tražio da ga nauči kako da se zaštiti od čudovišta. I tako ga je narednih dana i nedelja, kroz zatvorena vrata, podučavala onome što je on već znao samo mu je trebalo malo podsećanja. Sve što mu je trebalo bili su namera, usredsređivanje i samokontrola. Vežbom i novopronađenom i tvrdoglavom posvećenošću disciplini, um mu je ojačao toliko da su časove mogli da drže i u njegovoj radnoj sobi. Sada je već mogla da ima poverenje u to da je neće dodirivati, osim kada bi popio previše vina, što je povremeno činio. Njegove pićem izazvane suze išle su joj na živce, ali ga je tako pijanog barem lako kontrolisala.

Podrazumeva se da su svi u palati primećivali kada bi bili zajedno, što je izazivalo besmislene razgovore. Vrvelo je od glasina da će se čudovište naposletku udati za kralja.

Brigan je bio odsutan skoro čitav jul. Stalno je dolazio i odlazio, a Vatra je sada razumela gde on odlazi. Pored ogromne količine vremena koje je provodio sa vojskom, on se i sastajao sa ljudima: lordovima, damama, poslovnim ljudima crnog tržišta, prijateljima, neprijateljima, pregovarao sa ovima i onima da stupe u saveze, ispitivao odanost nekih drugih. U nekim slučajevima, špijunaža je bila jedina reč koja je mogla da opiše njegovu delatnost. Ponekad bi upadao u probleme i zamke, smotreno ili nesmotreno, i vraćao se povijene ruke, sa masnicama oko očiju. Jednom mu je polomljeno i rebro, što bi svakog normalnog čoveka odvojilo od sedla. Bilo je strašno, pomišljala je Vatra, u kakve se sve grozomorne situacije Brigan uvaljivao. Naravno da bi neko drugi trebalo da se nagađa i pregovara sa krijumčarem oružja za koga se znalo da povremeno čini razne usluge za Majdoga. Naravno

Mia3570 & avada

crowarez.org

da bi neko drugi trebalo da ode u, do zuba naoružan i obezbeđen, izolovan zamak Gentijanovog sina Ganera, na južnim vrhovima, i upozori ga kakve će posledice pretrpeti ukoliko ostane odan svome ocu.

„On je veoma dobar u tome”, rekla joj je Klara kada ju je Vatra upitala čemu sve to. „On ima sposobnost da ubedi ljude da rade ono što on želi. A kada mu ne pođe za rukom da ih ubedi rečima, onda pribegava maču, koji je, čini se, u mnogim situacijama delotvornije sredstvo."

Vatra se prisetila dvojice vojnika koji su se potukli dok su je gledali onog dana kada se pridružala prvoj jedinici. Setita se njihove okrutnosti, koja se potom pretvorila u postiđenost i žaljenje nakon što im se Brigan obratto jednom jedinom rečju.

Nisu svi ljudi koji su bili inspirisani odanošću bili čudovišta.

A on je očigledno naširoko bio poznat po veštini korišćenja mača. Hana je, naravno, o tome pričala kao da mu na svetu nije bilo ravnog. „U borbi sam vešta na tatu", izjavila je, a bilo je sasvim očigledno da je odnekle zaista povukla tu veštinu. Vatri se činilo da bi većina petogodišnjaka u tuči sa grupom dece izvukla deblji kraj, mnogo više od polomljenog nosa.

Poslednjeg dana jula, Hana je došla kod nje sa divnim buketom divljeg cveća. Vatra je pretpostavljala da ga je ubrala među zelenilom na steni iznad Podrumske luke, iza zelene kuće. „Baka mi je u pismu napisala da misli da ti je u julu rođendan. Da li je već prošao? Zašto niko ne zna za tvoj rođendan? Stric Garan kaže da gospe vole cveće." Namrštila se sumnjičavo kada je izgovorila ovo o gospama i cveću i nabila buket u Vatrino lice kao da je smatrata da cveće služi za jelo, i da je sasvim normalno očekivati da ga Vatra stavi u usta i sažvaće, kao što bi to Mali svakako učinio.

Pored Strelčevog i Brokerovog, ovo joj je bio najdraži buket od svih koji su se nalazili u njenim odajama.

Jednog uznemirujućeg dana krajem avgusta, Vatra je bila u stajama, gde je četkala Malog i bistrila glavu. Njena straža se povukla kada se Brigan nagnuo preko, sa uzdanna nabačenim na rame. Naslonio se na vrata boksa i pomilovao Malog po nosu. „Gospo, dobro vas našao."

Upravo tog jutra se vratio sa svog poslednjeg putovanja. „Prinče Brigane. A gde je mala dama?"

„Na času istorije. Otišla je ne buneći se, a ja pokušavam da odgonetnem šta bi to trebalo da znači. Ili planira da me potkupi zbog nečega ili je bolesna.'

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je Briganu morala da postavi jedno pitanje, i to prilično neprijatno. Nije joj bilo druge osim da skupi hrabrost i dostojanstveno mu ga saopšti. Podigla je bradu. „Hana me je već nekoliko puta dosad pitala zašto čudovišta polude za mnom svakog meseca i zašto ne izlazim napolje četiri ili pet dana ukoliko sa sobom ne povedem brojniju stražu. Voleta bih, ako mi dozvolite, da joj objasnim o čemu se radi."

Njegova reakcija je bila neverovatna — koliko je samo kontrole imao nad svojim nedokučivim izrazom lica dok je stajao sa druge strane vrata. Milovao je Malog po vratu. “Njoj je tek pet godina."

Vatra nije ništa odgovorila na to, čekala je.

Počešao je glavu i žmirkajući joj uputio nesiguran pogled. „Šta vi mislite? Da je devojčica od pet godina isuviše mlada da tako nešto razume? Ne žetim da se uplaši."

„Ona ih se ne plaši, lorde prinče. Ona čak govori o tome da hoće da me zaštiti od njih, i to lukom i strelom."

Brigan je tiho progovorio. „Mislim na promene koje će se u jednom trenutku dogoditi i njenom telu. Pitam se da li bi je to saznanje u ovom dobu uplašilo?"

„Ah." Vatrin glas je bio tih i blag. „Onda sam ja prava osoba koja to treba da joj objasni, jer njen um nije toliko zaštićen da ne bih mogla da osetim da ti će je to uplašiti. Mogu da uskladim svoja objašnjenja sa njenim reakcijama."

„Da”, rekao je Brigan i dalje oklevajući i žmirkajući. “Sigurno mislite da pet godina nije prerano?"

Kako joj je bilo čudno, ali i strahovito drago da ga vidi tako van njegovog uobičajenog terena, kao muškarca koji od nje traži savet za ovako nešto. Vatra je otvoreno izrazila svoje mišljenje. „Mislim da Hana nije premlada da bi to razumela. Isto tako, ona zaslužuje da dobije iskren odgovor na nešto što je interesuje i intrigira.”

Klimnuo je glavom. „Čudi me da meni ništa nije rekla. Ona se ne stidi da mi postavi bilo kakvo pitanje."

„Možda i nesvesno oseća prirodu tog pitanja."

„Da ti je moguće da je toliko senzibilna?"

„Deca su izvanredna", rekla je Vatra iskusno.

„Da.", odgovorio je Brigan. „Pa, u svakom slučaju imate moju dozvolu. Ispričajte mi kasnije kako je prošao razgovor."

Međutim, Vatra je iznenada prestala da ga sluša, uznemirila se, kao i nekoliko puta tog dana. Osetila je nečije prisustvo koje joj je delovalo čudno,

Mia3570 & avada

crowarez.org

poznato, ali na neki način pogrešno. Ta osoba nije trebalo da bude tu. Zgrabila je Malog za grivu i zavrtela glavom. Mali je povukao njušku sa Briganovih grudi i usmerio svoj pogled ka njoj.

„Gospo”, izgovorio je Brigan. „Šta je bilo?"

„Izgleda da... Ne, ponovo je nestalo. Nema veze. Nije ništa."

Brigan ju je začuđeno pogledao. Nasmešila se i objasnila mu. „Ponekad onome što osetim treba da dam malo vremena da bi mi bilo jasnije o čemu se radi."

„Ah." Posmatrao je dugačku njušku kod Malog. „Da li to ima neke veze sa mojim umom?"

„Šta", upitala je Vatra. „Vi mora da se šalite!»

„Zar bi trebalo?"

„Da li mislite da ja mogu da osetim bilo šta što potiče iz vašeg uma?”

„Zar ne možete?"

„Brigane”, rekla je pomalo na način kojem nije bila sklona. „Vaša svest je zid bez pukotina. Nikada nisam uspela da dokučim ni tračak nečega što se nalazi u njemu.”

„Oh”, rekao je. „Hmm." Dodirivao je i nameštao kožno remenje na ramenu, prilično zadovoljan sobom.

„Pretpostavljam da to radite namerno", rekla je Vatra.

„U pravu ste. Samo nije lako znati do koje mere je neko uspešan u takvim stvarima."

„Vi ste veoma uspešni u tome."

„A sada?" Vatra je zurila. „Šta želite time da kažete? Vi to mene pitate da sada osećam vaša osećanja? Naravno da ne."

„A sada?"

Došlo joj je kao najnežniji talas iz dubokog okeana njegove svesti. Stajala je mirno i upijala taj osećaj, a onda je posegnula za sopstvenim osećanjima. Sama činjenica da joj je Brigan odaslao osećanje, prvo osećanje koje joj je podario, načinilo ju je neobično srećnom. Rekla je: „Osećam da vas ovaj razgovor zabavija."

„Zanimljivo", rekao je smešeći se. „Fascinantno. A sada, kada mi je um otvoren, da ti možete da ga nadvladate?"

„Ne. Dozvolili ste jednom osećanju da se pokaže, ali to ne znači da mogu da ušetam tek tako u vaš um i preuzmem kontrolu nad njim."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Pokušajte", rekao je, ali i pored toga što je njegov glas zvučao prijateljski, a izraz na licu bio smiren i blagonaklon, Vatra se plašila.

„Ne želim to da uradim."

„To je samo eksperiment."

Od te reči je ostala bez daha i preplavila ju je panika. „Ne. Ne želim. Nemojte to od mene da tražite."

Nasionio se na vrata boksa blizu nje i tiho joj se obratio. „Gospo, oprostite mi. Povređujem vas. Više vam tako nešto nikada neću predložiti, obećavam."

„Ne razumete me. Ja to nikada ne bih uradila."

„Znam. Znam da ne biste. Molim vas, gospo, voleo bih da to nisam ni tražio od vas." Vatra je shvatila da vuče Malog za grivu jače nego što je želela. Oslobodila je jadnog konja svog stiska i pomilovala ga, sve vreme se boreći sa suzama koje su joj navirale na oči i pretile da skliznu niz obraze. Spustila je lice na vrat svoga konja i udisala njegov topao konjski vonj.

A onda je iznenada počela da se smeje, grohotom koji je zazvučao kao jecaj. „Zapravo, jednom sam stvarno pomislila da vam uđem u svest, ali da ste to od mene zatražili. Pomislila sam da mogu da vam pomognem da spavate noću."

Otvorio je usta kao da je imao nameru nešto da kaže. Međutim, ponovo ih je zatvorio, ništa ne izgovorivši. Na trenutak mu se izraz na licu uozbiljio, a nečitljiva maska se vratila na svoje mesto. Tiho je progovorio. „Ali to ne bi bilo pravedno, jer kada bih zaspao, vi biste ostali budni i ne bi bilo nikoga drugog ko bi vama pomogao da zaspite."

Vatra više nije bila sigurna o čemu sada pričaju. Bila je očajna jer ovo nije bio razgovor koji bi joj odvratio misli sa osećanja koja je gajila prema ovom čoveku.

Velkli je ušetao u staju sa zapovešću da se Brigan javi kralju. Vatra je odahnula kada ga je videla da odlazi.

Kada je krenula ka svojim odajama zajedno sa stražom, čudna i poznata svest ponovo je zatreperila u njenom umu. Strelac, strelac praznog uma.

Vatra je nervozno uzdahnula. Strelac se nalazio ili u palati ili na posedu, ili možda u gradu, ili je barem imala takav utisak u više navrata tog dana, ali nikada nije ostajao dovoljno dugo u njenom umu da bi mogla da uspostavi kontrolu, ili da bar sazna šta joj je činiti. To nije bilo uobičajeno — te

Mia3570 & avada

crowarez.org

ljude praznih umova, koji su se šunjali unaokolo, kao da su opčinila čudovišta. Nakon svih ovih meseci, taj osećaj da se on nalazi ovde nije bio poželjan.

A kada je stigla do svojih odaja, videla je da se njena straža prilično uzmuvala. „Dolazio je neki čovek na vaša vrata, gospo”, saopštila je Muza, „ali njegov dolazak nije imao nikakvog smisla. Rekao je da je kraljev čovek i da je došao da razgleda okolinu sa vašeg prozora, ali ja ga nisam prepoznala kao nekog iz kraljevog okruženja i nisam poverovala u njegovu priču. Nisam ga pustila da uđe."

Vatra je bila prilično zapanjena. „Da razgleda okolinu sa mog prozora? Šta to treba da znači?"

„Imao sam neki čudan osećaj u vezi s njim, gospo”, rekao je Nil. „Bilo je tu nešto čudno. Sve što je izgovorio bilo je besmisleno."

„Meni ništa nije bilo čudno kod njega", rekao je odsečno drugi stražar. „Kralju se neće dopasti što ga nismo pustili u odaje da uradi ono što je trebalo."

„Ne", obratila se Muza svojim vojnicima. „Dosta prepiranja. Nil je u pravu, nešto nije bilo u redu sa tim čovekom. Neki čudan osećaj."

„Meni se vrtelo u glavi od njega", rekla je Mila.

„On je bio častan čovek”, rekao je drugi stražar, „i ne verujem da imamo dozvolu da u nečemu odbijemo kraljevog čoveka."

Vatra se pridržavala za vrata da ne izgubi ravnotežu. Dok je slušala ovu prepirku izmedu svojih stražara — onih koji se nikada nisu svađali pred svojom gospom i koji se nikada nisu suprotstavljali svom kapetanu bila je ubeđena da nešto opasno nije u redu. Nije to samo njihova svađa, niti to što je nezvani gost izazvao sumnju. Nil je rekao da je kod tog čoveka bilo nečeg čudnog. Pa, određeni broj njenih stražara se u ovom trenutku i jeste ponašao prilično čudno. Njihovi umovi su bili mnogo otvoreniji za nju nego obično, a tu je bila i ta čudna izmaglica koja je lebdela njihovom svešću. To je bilo najočiglednije kod stražara koji su se sada svađali sa Muzom.

Neki instinkt joj je govorio, čudovišni ili ljudski, da ukoliko su tog čoveka doživeli kao časnog, nisu ga dobro procenili. Pouzdano je znala, ali to nije mogla da objasni, da je Muza bila u pravu kada ga je sprečila unutra.

„Kako je taj čovek izgledao?"

Nekoliko stražara se počešalo po glavi i mumlajući izjavilo da se ne seća, a Vatra je skoro mogla da posegne i dodirne izmaglicu koja je ispunjavala njihove umove. Muzin um je, međutim, bio čist i vedar. „Bio je visok, gospo, viši od kralja, i mršav, suvonjav. Imao je sedu kosu i tamne oči, i nije izgledao

Mia3570 & avada

crowarez.org

dobro. Kao da mu je ten bio bezbojan, nekako sivkast, a imao je i neke bubuljice po licu. Nekakav osip."

„Osip?"

„Imao je na sebi običnu odeću, a na je nosio oružje — samostrel, kratki luk i predivan dugački luk. Imao je pun tobolac i nož, ali nije imao mač."

„Strele u njegovom tobolcu. Od čega su bile napravljene?"

Muza je napućila usne. „Nisam obratila pažnju."

„Od belog drveta”, rekao je Nil.

I tako je, dakle, strelac sa izmaglicom u glavi došao do njenih odaja u želji da razgleda okolinu sa njenih prozora. Tom prilikom je nekolicinu njenih stražara za sobom ostavio sa pomalo izgubljenim izrazom lica i izmaglicom u glavi.

Vatra je zakoračila prema stražaru koji se činio najsmušenijim i koji je prvi počeo prepirku. Bio je to čovek po imenu Edler, koji je obično bio veoma drag. Stavila je ruku na njegovo čelo. „Edlere. Da li te boli glava?”

Edleru je trebalo nekoliko trenutaka da smisli odgovor. „Nije baš da me boli, gospo, ali se nekako ne osećam kao svoj na svome.”

Vatra je brzo razmislila o tome kako da mu predloži ono što je smatrala neizbežnim. „Da li mi dozvoljavaš da pokušam da te oslobodim te neugodnosti?”

„Naravno, gospo, ako to želite."

Vatra je prilično lako ušla u Edlerovu svest, isto onako kao što je ušla i u lovokradičinu. Poigrala se sa izmaglicom u njegovoj glavi, dodirivala ju je i prevrtala, pokušavajući sve vreme da odgonetne šta je to u stvari bilo. Podsećala ju je na neki balon koji mu je um ispunjavao prazninom, gurajući u stranu njegovu inteligenciju, svest i razum.

Vatra je snažno odgurnula taj prazan, nestvarni balon, i on je pukao. Edlerove misli su pohitale da ispune sada ispražnjen prostor u njegovoj glavi. Zapravo, vratile su se na svoje mesto. Počešao je glavu obema rukama. „Osećam se bolje, gospo. Sada tog čoveka mogu jasno da vidim. Ne mislim da je on bio kraljev čovek."

„On i nije bio kraljev čovek”, rekla je Vatra. „Kralj ne bi poslao u moje odaje čoveka bolešljivog izgleda i naoružanog strelama i lukom da se divi pogledu sa mog prozora."

Edler je uzdahnuo. „Dođavola, baš sam nešto umoran.”

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je otišla do sledećeg smušenog stražara, sve vreme uviđajući da se sreće sa nečim mnogo zloćudnijim nego što je ikada pre videla kod ljudi koje je ispitivala.

Kasnije je na svom krevetu videla Strelčevo pismo. Kada se okonča letnja žetva, namerava da je poseti. To je bila radosna vest, ali svakako nije odagnala zlu kob koja je pretila.

Mislila je da je ona jedina osoba u Šumovitoj dolini koja je sposobna da utiče na umove. Sada je znala da nije tako.

Mia3570 & avada

crowarez.org

OSAMNAESTO POGLAVLJE

Iste godine kada je Vatra uvežbavala svog oca Karisrela da oseti stvari koje nisu postojale, njen odnos sa Strelcem je, srećom, ušao u novu fazu.

Kansrel nije imao ništa protiv da iskusi stvari koje realno nisu postojale, jer je to bio period kada su ga realne, postojeće stvari bacale u očaj. Naks je bio njegov partner u svim zadovoljstvima, a njega više nije bilo. Brigan je postajao sve uticajniji i veštiji, i pošlo mu je za rukom da iz još jednog napada izađe nepovređen. Ako ništa drugo, Kansrelu je predstavijalo bar neki odušak to da može da oseti blagonaklon dodir sunca na svojoj koži usred višenedeljnog rominjanja kiše, ili da oseti ukus čudovišnog mesa kada ono nije bilo ni posluženo. Bilo je neke utehe u dodiru uma njegove ćerke — sada kada je mogla i znala više od pretvaranja plamena u cveće.

S druge strane, Vatrino telo je patilo. Izgubila je apetit, smršala je, imala je napade vrtoglavice, grčeve u vratu i ramenima zbog kojih je osećala bol dok je svirala, a imala je i strašne glavobolje. Izbegavala je da razmišlja o tome šta joj se događa. Bila je siguma da bi izgubila kontrolu nad samom sobom kada bi otvoreno razmislila o tome.

Te godine, zapravo, Strelac nije bio jedina osoba koja joj je pružala utehu. Bila je tu i jedna mlada žena po imenu Lidi, draga devojka kestenjastih očiju, koja je radila kao Vatrina sobarica. Jednog prolećnog dana, Lidi je naletela na Vatru skvrčenu u krevetu, u očajnoj borbi sa napadom panike. Lidi je voleta svoju blagu i mladu gospu i bilo joj je teško da je gleda u tako očajnom stanju. Sela je kraj Vatre i počela da je miluje po kosi, čelu i iza ušiju, da je dodiruje po vratu i donjem delu leđa. Njeni dodiri su bili nežni i predstavljali su najdublju i najmilosniju utehu na svetu. Vatra je spustila glavu u Lidino krilo dok je Lidi nastavila da je miluje. Bio je to dar pružen bez trunke ljubomore, i Vatra ga je prihvatila.

Od tog dana, od tog trenutka, nešto tiho se izrodilo među njima. Odnos. Ponekad bi jedna drugoj češljale kosu, pomagale da se obuku i svuku. Zajedno su provodile vreme, šapćući kao kakve devojčice koje su otkrile sebi srodnu dušu.

Po Kansrelovom mišljenju, neke stvari nisu mogle da se dešavaju a da on za njih ne sazna — čudovišta su znala sve. Kansrel je vremenom počeo da se žati na Lidi. Ona mu se nije dopadala, nije mu se sviđalo koliko su vremena provodile zajedno. Naposletku je izgubio strpljenje i sredio da se Ljdi uda, poslavši je na neko imanje van grada.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je bila zaprepašćena, nesrećna i slomljenog srca. Uprkos tome, bilo joj je više nego drago što je Lidi samo poslao negde drugde, što je nije ubio ili odvukao u sopstveni krevet da je nauči pameti. A opet, bio je to krajnje okrutan i sebičan čin, koji je nije učinio nimalo milostivijom.

Možda ju je usamljenost koju je osećala nakon što je Lidi oterana pripremila za Strelca, mada su Lidi i Strelac u svakom smislu bili drugačiji.

Između proleća i leta, kada je napunila petnaest godina, Strelac je znao šta se sa Vatrom dešava. Bio mu je poznat razlog zašto nije mogla da jede i što joj je telo bilo u mukama. To ga je razaralo, bio je bolestan od straha za njeno zdravije. Svađao se sa njom zbog toga, prepirao se i sa Brokerom, koji je takođe bio zabrinut, ali nije hteo da se meša. Neprestano bi je preklinjao da se urazumi. Ali Vatra je, isto tako, neprestano odbijala da ga posluša.

Jedne avgustovske noći, kada su se burnim šapatom prepirali ispod drveta kraj njene kuće, Strelac ju je poljubio. Ukočila se, zapanjena, a onda, kada su njegove ruke posegnule za njom i kada ju je ponovo poljubio, znala je da je upravo to želela, da joj je Strelac bio potreban, a da je njenom telu trebalo ovo razulareno htenje, koje joj je istovremeno pružalo i tako potrebnu utehu. Pripila se uz njega, uvela ga je u kuću i povela na sprat u svoju sobu. I to je bilo to — drugari su postali ljubavnici. Pronašli su nešto u čemu su se slagali, a što je ujedno predstavljalo i oslobođenje od briga i nesreće koji su pretili da ih preplave. Nakon što je vodila ljubav sa svojim najboljim prijateljem, Vatra je često imala potrebu za hranom. Ljubeći je i smejući se, Strelac bi je u njenom krevetu hranio namirnicama koje bi donosio i unosio kroz prozor.

Kansrel je, naravno, znao za njihov odnos. Ali onoliko koliko je njena neina ljubav prema Lidi za njega bila nepodnošIjiva, toliko njena potreba za Strelcem u njemu nije izazivala ništa više od zabavnog prihvatanja neizbežnog. Nije mario za to sve dok bi pila napitak od bilja kada je to bilo potrebno. „Dvoje nas je sasvim dovoljno, Vatro”, rekao bi joj mirno. Ipak, u njegovim rečima je osetila pretnju koja se odnosila na bebu koju neće imati. Bespogovorno je pila taj napitak.

Strelac u tom periodu nije pravio ljubomorne ispade, niti je pokazivao potrebu za dominacijom. Do toga je došlo kasnije.

Vatra je i te kako bila svesna činjenice da se stvari menjaju. Prirodni počeci doživljavali su prirodne ili neprirodne zavišetke. Bila je radosna što će ponovo videti Strelca, i više nego radosna, ali je znala sa kakvim nadama i očekivanjima on dolazi u Kraljev Grad. Nije bila srećna što će verovatno morati da mu kaže ono što je bilo neminovno.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je postavljala pitanja i opisivala strelca svakom ispitaniku. No, nije bilo nikakve koristi od toga.

„Gospo,” obratio joj se Brigan u Garanovoj spavaćoj sobi. „Da ste nešto uspeli da saznate o tom strelcu?"

„Nisam, lorde prinče. Niko ga ne prepoznaje po mom opisu."

„U redu”, rekao je. „Nadam se da ćete nastaviti da im postavljate pitanja."

Garanovo zdravlje se pogoršalo, ali je odbijao da ide u bolnicu, a nije želeo ni da prestane da radi, što je značilo da je u poslednjih nekoliko dana njegova spavaća soba postala centar zbivanja. Disanje mu je bilo veoma otežano, a nije imao snage ni da se podigne. Bez obzira na to, bio je i te kako sposoban da iznosi svoje gledište.

„Pustite sada tog strelca”, rekao je. „Imamo mnogo važnijih stvari o kojima treba da razgovaramo, a jedna od njih je, na primer, preveliki trošak tvoje vojske." Zurio je u Brigana koji se oslonio na orman, previše blizu Vatre da bi mogla da ga ignoriše. Prebacivao je neku lopticu iz ruke u ruku, igračku oko koje su se jednom svađali Flekica i Hana. „Mnogo, premnogo nas košta.” Garan je nastavio, i dalje zureći u njega iz kreveta. „Previše plaćaš svoje vojnike, plaćaš ih i kada su povređeni ili mrtvi, zapravo, kada ti više nisu ni od kakve koristi.”

Brigan je slegnuo ramenima. „I?»

„Ti misliš da nama pare rastu na drveću?”

„Neću im ukinuti platu.”

„Brigane,” rekao je iscrpljeno Garan. „Mi to sebi ne možemo da priuštimo.”

„Moramo to sebi da priuštimo. Kada je rat na pomolu, vojsci ne treba ukidati plate. Šta misliš kako sam uspeo da regrutujem toliki broj vojnika? Da li ti stvarno misliš da su oni do te mere odani Naksovoj deci da se ne bi okrenuli Majdogu kada bi im platio više?”

„Koliko sam ja razumeo i koliko mi je poznato”, rekao je Garan, „većina njih bi bila spremna i da plati tu privilegiju da umre braneći nikoga drugog do tebe.”

Neš je učestvovao u razgovoru sedeći na divanu kraj prozora, kao tamna senka naspram svetlog, plavog neba. Već neko vreme je tu sedeo. Vatra je znala da je posmatra. „To je zato što ih uvek štiti, Garane, kada nitkovi kao što si ti pokušaju da ih liše para. Voleo bih da se malo odmoriš. Izgledaš kao da ćeš svakog trenutka pasti u nesvest."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Nemoj da me potcenjuješ", rekao je Garan, a onda se tako snažno zakašljao da je zazvučao kao testera.

Vatra se nagnula napred u stolici i dodirnula Garanovo vlažno lice. Uspela je da se sporazume s njim u pogledu njegove bolesti. Pošto je insistirao da nastavi da radi, složila se sa tim da mu podnosi izveštaje sa ispitivanja, ali samo ako joj dozvoli da ude u njegov um kako bi mu umanjila bubnjanje u glavi i žarenje u plućima.

„Hvala ti”, blago joj se obratio, posežući za njenom rukom i spuštajući je na svoje grudi. „Ovaj razgovor je jalov. Gospo, izvestite me o pozitivnim rezultatima ispitivanja."

„Bojim se da nemam takve novosti, lorde prinče."

„I dalje sve same protivurečne situacije."

„Upravo tako. Jedan kurir mi je juče rekao da Majdog definitivno planira da napadne kralja, ali i lorda Gentijana, u novembru. A danas mi je neki drugi čovek saopštio da je Majdog doneo konačnu odluku da čitavu svoju vojsku premesti na sever, u Pikiju, i tamo sačeka početak rata između kralja i lorda Gentijana, pre nego što se on udostoji i mač da podigne. Osim toga, razgovarala sam i sa Gentijanovim špijunom, koji tvrdi da je Gentijan ubio gospu Margdu u zasedi, u avgustu."

Brigan je sada okretao lopticu prstom jedne ruke, odsutno razmišljajući. „Sreo sam se sa gospom Margdom petnaestog septembra", rekao je. „Nije bila bogzna kako prijateljski raspoložena, ali je svakako bila živa."

Upravo su se ovakve stvari dešavale u poslednjih nekoliko nedelja u sobi za ispitivanja, suprotstavljene i lažne informacije koje su dolazile sa svih strana, tako da je teško bilo proceniti kom izvoru verovatI. Kuriri i špijuni koje je Vatra ispitivala bili su svesnog uma i govorili zaista ono što znaju. Problem je bio u tome što su njihova saznanja pogrešna.

Na dvoru Šumovite doline svi su znali o čemu se radi. I Majdog i Gentijan bili su svesni da je Vatra sada u redovima njihovog neprijatelja. Da bi umanjili tu prednost koju je stekao presto Šumovite doline, oba pobunjenička lorda su počela da šire lažne informacije među svojim ljudima, a onda bi ih slali da budu uhapšeni.

„Obojica imaju ljude koji su im veoma bliski”, rekao je Garan, „ljude koji znaju istinu o njihovim planovima. Potrebni su nam ti ljudi — bliski saveznik Majdoga, kao i jedan Gentijanov. To moraju da budu ljudi u koje imaju poverenje, a Majdog, kao ni Gentijan, nikada ne smeju da saznaju da smo ih propitivali."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Potreban nam je Majdogov ili Gentijanov saveznik koji se pretvara da je jedan od najodanijih saveznika kralja", rekao je Brigan. „To ne bi trebalo da bude teško. Ako samo odapnem strelu kroz prozor, vrlo je verovatno da ću pogoditi baš jednog od njih."

„Čini mi se", prozborila je Vatra oprezno, „da možda ne bi bilo loše da pokušam sa manje direktnim pristupom, da svaku osobu koju smo zarobili ispitam o stvarima za koje ih ranije nisam pitala — da im zatražim da mi ispričaju o svakoj zabavi kojoj su prisustvovali, o svakom razgovoru koji su načuli, a možda nisu shvatili njegov značaj, o svakom konju kojeg su videli da jaše na jug, a trebalo je da jaše na sever...”

„Da", rekao je Brigan. „Iz toga bi nešto možda i moglo da se izrodi."

„A gde su žene", upitala je Vatra. „Dosta više muškaraca. Dovedite mi žene koje su Majdog i Gentijan odveli u krevet, kao i služavke koje su im donosile vino. Muškarci su neobazrivi u društvu žena, razmetljivi i hvalisavi. Mora da tamo negde ima na stotine žena koje imaju informacije koje bi nam bile od koristi."

Neš je trezveno progovorio. „Čini mi se da je to dobar predlog."

„Ne znam", rekao je Garan. „Takav stav prema muškarcima me vređa." Prestao je da priča usled napada kašlja. Neš je prišao bratovom krevetu, seo pored njega i držao ga za rame da se ne presamiti. Brigan je drhteći ispružio ruku Garanu, koji ju je bespogovorno prihvatio.

Vatru je uvek fascinirala fizička bliskost među ovom braćom i njihovom sestrom, koji su jedno drugo najčešće hvatali za gušu, iz ovog ili onog razloga. Dopadao joj se način na koji su njih četvoro menjali raspoloženje i ponašanje — sudarali su se i pridržavali, potpirivali i potom smirivali jedni druge. Nekako se činilo da su uvek pronalazili način da se uklope.

„I,” rekao je Brigan, vraćajući se polako na prethodnu priču, „ne odustajte od strelca, gospo."

„Neću, jer mi on zadaje prilično briga", rekla je Vatra, a onda je osetila dolazak jednog potpuno drugačijeg strelca. Spustila je glavu skrivajući radost koja ju je obuzela. „Lord Strelac je stigao na dvor", rekla je. “Velkli ga upravo dovodi ovde."

„Ah,” rekao je Brigan. „Evo čoveka koga treba da angažujemo da gađa strelom kroz prozor."

„Da”, izjavio je zločesto Garan, „čujem da njegova strela uvek pronalazi nove mete."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Udario bih te da ne ležiš tako nemoćan u krevetu,” rekao je Brigan, odjednom ljutit.

„Vodi računa kako se ponašaš, Garane,” prosiktao je Neš. Pre nego što je Vatra uopšte uspela da odreaguje na ovu prepirku, koja _joj je bila prilično smešna, Velkli i Strelac su kročili u prostoriju. Svi sem Garana su ustali da se pozdrave.

„Lorde kralju”, odmah je rekao Strelac, spuštajući se na koleno pred Nešom. „Lordovi prinčevi", izjavio je sledeće, podižući se da prihvati Briganovu ruku i sagnuvši se da uzme Garanovu.

Okrenuo se ka Vatri. S velikim poštovanjem ju je uhvatio za ruke. Onog trenutka kada su im se pogledi susreli, počeo je da se smeje i da pršti od nestašluka. Lice mu je bilo ispunjeno radošću, njemu tako svojstvenom, da je i sama počela da se smeje.

Podigao ju je i propisno zagrlio. Mirisao je na dom, na jesenje kiše severa.

Krenula je sa Strelcem u šetnju po posedu palate. Drveće je šljaštilo u bojama jeseni. Vatra je sada bila zaprepašćena, i oduševljena, drvetom pored zelene kućice, jer je u poslednje vreme ono sve više poprimalo boje nalik njenoj kosi.

Strelac joj je rekao koliko je na severu priroda bila jednostavnija i bleđa u odnosu na ovu. Ispričao joj je o Brokerovim aktivnostima, o uspešnoj žetvi, kao i o svom putu na jug, na koji je krenuo sa samo deset vojnika, i o tome kako ih je sve vreme pratila kiša. „Poveo sam tvog omiljenog muzičara”, rekao je Strelac, „a on je poneo svoju sviralu."

„Krela", rekla je Vatra smešeći se. „Hvala ti, Strelče."

„Baš je lepo što nas tvoja straža prati u stopu,” rekao je Arčer, “ali se pitam kada ćemo malo biti sami?"

„Ja nikada nisam sama. Uvek je neki stražar sa mnom, čak i u spavaćoj sobi."

„Siguran sam da će se to promeniti sada kada sam ja tu. Zašto im ne kažeš da idu?”

„To je Briganovo naređenje, ne moje,” blago je rekla Vatra. „A ispostavilo se da je on prilično tvrdoglav. Dosad mi nije pošlo za rukom da mu promenim mišljenje.”

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Pa'', rekao je Strelac osmehujući se. „Ja ću mu promeniti mišljenje. Valjda će razumeti da nam je potrebno malo privatnosti. A njegova vlast nad tobom će se sada svakako smanjiti, s obzirom na to da sam ja tu.”

Naravno, pomislila je Vatra, a Strelčeva vlast nad njom mora da se uveća da bi zamenila Briganovu. Bes u njoj je počeo da kulja, zgrabila ga je, a potom pustila. „Imam nešto da ti saopštim, Strelče, a ono što ću ti reći neće ti se svideti."

Istog trenutka, njegovo raspoloženje se promenilo, stisnuo je usta, sevnuo očima, i Vatra je bila zaprepašćena zbog toga kako se njihovo ponovno viđenje brzo pretvorilo u ovo. Zastala je i gledala u njega ogorčeno, brzo progovorivši da bi ga preduhitrila. „Strelče, ponašaj se u skladu sa situacijom. Da ti slučajno nije palo na pamet da mi prebacuješ što sam, ako jesam, nekog muškarca odvela u krevet."

„Onda si ženu, a? To ti baš i ne bi bio prvi put, zar ne?"

Stisnula je pesnice tako jako da su joj se nokti zarili u dlanove. Više se nije trudila da obuzda svoj bes. „Bila sam toliko uzbuđena što dolaziš", rekla je. „Bila sam tako srećna što te vidim. A evo, već si počeo da mi prebacuješ i da me opterećuješ, i stvarno želim da odeš. Razumeš me, Strelče? Kada se ovako ponašaš, jedino želim da odeš. Ljubav koju ti pružam ti uzimaš i koristiš je protiv mene.”

Okrenula se od njega i koraknula, a potom se ponovo vratila i besno stala pred njega, svesna da ovako prvi put razgovara sa njim. Trebalo je odavno ovako da postupi. Dosad je bila isuviše darežljiva u pogledu njenog strpljenja.

Mi više nismo ljubavnici, odaslala mu je misli. To je ono što je trebalo da ti saopštim. Što mi se više približiš, to me više stežeš, a tvoj stisak je prejak. Nanosiš mi bol. Toliko me voliš da si zaboravio da mi budeš prijatelj. Nedostaje mi moj nekadašnji prijatelj, besno je pomislila. Ja volim svog prijatelja. Gotovo je s nama kao Ijubavnicima. Da li me razumeš?

Strelac je stajao zaprepašćen, teško dišući i ukočenog pogleda. Vatra je uvidela da je razumeo.

Tada je Vatra ugledala Hanu, u isto vreme je i osetivši, kako dolazi sa obližnjeg brežuljka, hitajući ka njima koliko su je njene male noge nosile.

Vatra se trudila da se pribere. „Dolazi jedno dete", obratila se strogo Streleu, „i ako svoj bes istreseš na nju, više nikada neću progovoriti s tobom."

„Ko je ona?"

„Briganova ćerka."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Strelac je ukočeno zurio u Vatru.

I onda je Hana stigla, a za njom je dotrčala i Flekica. Vatra je kleknula da dočeka psića. Hana je zastala pred njima smešeći se i dahćući, a Vatra je odmah osetila njenu iznenadnu zbunjenost kada je uvidela duboku tišinu koja je vladala među njima. „Šta nije u redu, gospo Vatro", upitala je Hana.

„Sve je u redu, gospo princezo. Radujem se što vidim tebe i Flekicu."

Hana se nasmejala. „Već vam blatnjavi haljinu."

Da, Flekica je uništavala njenu haljinu, skoro je oborivši skakućući joj po krilima. Iako je u međuvremenu prilično porasla, ona je u svojoj glavi još uvek bila mala. „Flekica je mnogo važnija od moje haljine”, odgovorila je Vatra uzevši nemirnog psa u svoje naručje, žudeći za njegovom blatnjavom razdraganošću.

Hana joj se približila i prošaptala joj. „Da li je ovaj besni čovek lord Strelac?"

„Jeste, ali on nije ljut na tebe."

„Da li misli da će gađati za mene?"

„Da gađa za tebe?"

„Tata kaže da je on najbolji strelac u kraljevstvu. Hoću u to da se uverim."

Vatra nije sebi mogla da objasni zašto ju je to toliko rastužilo, to što je Strelac bio najbolji u kraljevstvu i što je Hana to htela davidi. Nakratko je zarila lice u Flekicu. „Lorde Strelče, princeza Hana bi volela da te vidi kako gađaš, jer je čula da si najbolji strelac u Šumovitoj dolini.”

Strelac je skrivao osećanja od nje, ali je Vatra umela da pročita izraz na njegovom licu. Znala je kako izgledaju njegove oči kada trepćući pokušava da zadrži suze, i onaj njegov nemi glas kada je bio isuviše očajan za srdžbu. Nakašljao se i progovorio baš tim glasom. „A iz kakvog luka biste voleli da gadam za vas, gospo princezo?”

„Iz dugačkog, kao što je ovaj koji imate. Hoćete li poći sa mnom? Pokazaću vam.”

Strelac nije pogledao u Vatru. Okrenuo se i krenuo za Hanom uzbrdo, a Flekica je kaskala za njima. Vatra je stajala i posmatrala ih kako odlaze.

Prilično neočekivano, Muza ju je uzela za ruku. Vatra je stavila svoj dlan na Muzin, zahvaljujući joj zbog toga i radujući se što je njena stražarka dobro plaćena.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Bilo joj je veoma teško što je slomila srce i uništila nadu dragom prijatelju.

Kada je pao mrak, a njoj san nije dolazio na oči, otišla je na krov palate. Nekada je i Brigan tuda šetao i pravio joj društvo. S vremena na vreme, nakon razgovora koji su vodili u staji, makar malo bi otkrio svoja osećanja. Večeras je uočila da je bio iznenađen što je vidi.

Vatra je znala zašto je bio iznenađen. Nakon svađe sa Strelcem, Muza joj je, onako usput, rekla da će, ako želi, biti ostavljena nasamo s njim. Još od samog početka, kada im je Brigan dodelio tu dužnost da neprestano nadgledaju Vatru, napravio je izuzetak u vezi sa Strelcem, sve dok stražari neprestano borave ispod svakog njenog prozora i ispred svih vrata koja vode u njene odaje. Trebalo je o tome da obaveste gospu još ranije, rekla je Muza, ali nije očekivala da će lord Strelac tako brzo doći. A kada su Vatra i Strelac počeli da se prepiru, nije želela da ih prekida.

Vatrino lice se zarumenelo kada je ovo saznala. Evo odgovora zašto je Brigan tog dana branio Strelca u Garanovim spavaćim odajama. Doživeo je Garanov podsmeh kao direktno ruganje Vatri, a čak je i verovao da je Vatra zaljubljena u Strelca.

Vatra je rekla Muzi: „Neće biti potrebe.”

„U redu, i sama sam stekla taj utisak”, rekla je Muza. Tada je Mila donela Vatri čašu vina, na onaj Mili svojstven spokojan način, pun razumevanja. Vino je imalo ukus utehe. Vatru je počela da boli glava i prepoznala je u tome simptome još jednog mesečnog krvarenja.

Sada na krovu, Vatra je ćutala. Ništa nije prozborila, čak ni onda kada ju je Brigan pozdravio. Činilo se kao da je bez pitanja prihvatio njen muk, te je i sam zaćutao, samo se povremeno oglašavajući. Saopštio joj je da je Hana bila očarana Strelcem i da su zajedno ispalili toliko strela da je dobila plikove između prstiju.

Vatra je razmišljala o Strelčevom strahu. Smatrala je da je upravo zbog njegovog straha teško podnosila njegovu ljubav. Strelac je voleo da drži stvari pod kontrolom, da zapoveda, bio je ljubomoran i sumnjičav, a oduvek ju je gušio svojim neprestanim prisusuvom. Ali to je zato što se strašno plašio da ona ne umre.

Prekinula je predugu tišinu, i to su bile prve reči koje je te noći izgovorila. Govorila je toliko tiho da je morao da joj se približi. „Koliko dugo mislite da ćete živeti?”

Mia3570 & avada

crowarez.org

Odjednom se zasmejao. „Iskreno da vam kažem, nemam pojma. Često se ujutru probudim svestan da bih tog dana mogao umreci.” Zastao je. „Zašto me to pitate? Šta vam je večeras na umu, gospo?”

Vatra je rekla: „Verovatno će me jednog dana uhvatiti čudovišni jastreb, ili će neka strela doleteti mimo mojih stražara i pogoditi me. Za mene to nije nikakva morbidna pomisao, to je realnost.”

Slušao ju je naslanjajući se na ogradu, glave oslonjene na ruku.

„Nadam se samo da to neće naneti preveliku bol mojim prijateljima", nastavila je. „Nadam se da će razumeti da je to bilo neizbežno.

Stresla se. Leto je odavno prošio i da je imalo razmišljala, sigurno bi se večeras ogrnula kakvim kaputom. Brigan je poneo svoj kaput, lep, dugačak kaput koji se Vatri dopadao zato što ga je Brigan nosio i zato što je Brigan bio brz i snažan i zato što je uvek izgledao lepo, što god da obuče. I sada je prstima posegnuo ka dugmićima i skinuo kaput sa sebe jer, koliko god da se trudila, Vatra nije mogla da sakrije drhtanje.

„Ne", rekla je Vatra. „Sama sam kriva što sam zaboravila koje je godišnie doba."

Nije se obazirao na to što je rekla, već joj je pomogao da obuče njegov kaput, koji joj je bio prevelik. Njegova toplina i veličina su joj i te kako prijali, kao i to što je mirisao na vunu, logore i konje. Prošaptala mu je mislima. Hvala.

Nakon kraćeg ćutanja je odgovorio: „Izgleda da smo oboje večeras zaokupljeni nekim ozbiljnim mislima."

„O čemu ste vi razmišljali?"

Ponovo se nasmejao, ali tužno. „Ni o čemu što bi vas oraspoložilo. Pokušavam da nađem način da izbegnem ovaj rat."

„Oh”, odgovorila je Vatra trgnuvši se na trenutak iz razmišljanja o sebi.

„To je gubljenje vremena. Ne postoji način da se izbegne rat, naročito kada imate dve strane koje su odlučne u tome."

„To nije vaša krivica, znate."

Pogledao je u nju. „Da li vi to čitate moje misli, gospo?"

Nasmešila se. „Pretpostavijam da sam samo imala sreće da pogodim."

I on se nasmešio i pogledao ka nebu. „Ako sam dobro razumeo, vama su važniji psi od haljina, gospo."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatri je smeh došao kao melem na ranu. „Uzgred, pričala sam joj objasnila joj sve o čudovištima i koječemu još. Već je znala nešto o tome. Smatram da vaša domaćica lepo brine o njoj."

„Tesa”, rekao je Brigan. „Ona o njoj vodi računa još od njenog rođenja." Tada, nakratko oklevajući, glasa prilično nedokučivog, upita: „Da li ste je upoznali?"

„Nisam, rekla je Vatra. I zaista, Briganova domaćica je Vatru i dalje gledala hladno, ako bi je uopšte i primećivala. Sudeći po načinu na koji joj je postavio to pitanje, Brigan je to očigledno znao.

„Mislim da je dobro da Hana pored sebe ima nekoga starijeg,” rekao je Brigan „nekoga ko joj može pričati o davnim vremenima, a ne samo o tome šta se događalo i kako je bilo u poslednjih tridesetak godina. A Hana obožava Tesu, i sve njene priče." Zevnuo je i protrljao kosu. „Kada ćete početi novi krug ispitivanja?"

„Sutra, pretpostavljam."

„Sutra", rekao je uzdahnuvši. „Ja sutra odlazim."

Mia3570 & avada

crowarez.org

DEVETNAESTO POGLAVLJE

Vatra je s vremenom saznala toliko toga o beznačajnim navikama i ukusima lordova Majdoga i Gentijana, Margde, Ganera, njihovih sluga i svih njihovih gostiju, što je prevazilazilo bilo čija interesovanja. Znala je da je Gentijan bio ambiciozan, ali u pojedinim situacijama i pomalo lakouman, a imao je i osedjiv stomak, pa nije jeo začinjenu hranu i pio je isključivo vodu. Znala je da je njegov sin Ganer bio pametniji od oca, da je bio istaknuti vojnik, ali pomalo asketa kada je reč o ženama i vinu. Majdog je bio potpuno drugačiji. Nije se libio nijedne vrste zabave, izdašan prema onima koje je voleo, ali škrt prema svima ostalim. Margda je bila škrta i sebična, kako prema ostalima tako i prema sebi, i izrazito je volela da jede hlebni puding.

Nažalost, sve ove informacije su bile beskorisne. Klara i kralj su imah pametnija posla nego da se bave takvim tričarijama, a Garan je i dalje bio vezan za krevet. Vatra je sve više i češće bila prepuštena samoj sebi u prostorijama za ispitivanje, ako izuzmemo, naravno, večito prisutne Muzu, Milu i Nila. Brigan je izdao naredbu da ovo troje stražara u svakom trenutku prisustvuju Vatrinim poverljivim zadacima na dvoru, tako da su maltene po ceo dan provodili s njom.

Strelac je ponekad stajao kraj njenih stražara dok je radila. Tražio je dozvolu za to, a Klara mu je to dopustila, kao i Vatra, prilično nehajno. Nije joj smetalo Strelčevo prisustvo. Shvatila je da je bio radoznao. Jedino što joj nije bilo po volji jeste činjenica da je Klara češće prisustvovala ispitivanjima kada je Strelac bio tu.

Strelac je tih dana bio prilično povučen i tih, i misli su mu bile zatočene iza zamandaljenih vrata njegovog uma. Povremeno je bio smeten na njemu svojstven način. Vatra je bila nežna prema njemu koliko je mogla, jer je cenila njegov ogroman trud da potisne svoje nagone i da ne reaguje besno. „Koliko dugo ćeš moći da ostaneš na dvoru”, upitala ga je kako bi shvatio da ona, zapravo, ne želi da on ode.

Neprijatno se nakašljao. „Sada kada je žetva okončana, Broker može sam da se pozabavi ostalim dužnostima. Mogao bih da ostanem neko vreme, naravno ako je moje prisustvo poželjno."

Na to ništa nije rekla, samo ga je dotakla po ruci i pitala da li bi želeo da prisustvuje popodnevnom ispitivanju.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Saznala je da je Majdog voleo krijumčareno vino iz nekog skrivenog pikijanskog vinograda, gde je mraz nastupao rano i gde je grožđe ostavljano da se smrzne na vinovoj lozi. Otkrila je da su Margda i njen pikijanski muž, istraživač mora, izgleda bili u velikoj ljubavi. Najzad, i nakon svega toga, saznala je i nešto korisno — ime visokog, tamnookog strelca koji je bio toliko star da već ima sedu kosu.

„Joda,” rekao je njen doušnik. „Poznavao sam ga pre nekih dvadesetak godina. Zajedno smo robovali u tamnicama starog Naksa, sve dok Jodu nisu pustili. Služio je kaznu za silovanje. Nisam znao da je bolestan. Mada nisam ni iznenađen imajući u vidu kako su nas samo natrpavali u te tamnice i šta se sve tamo odigravalo. Znaš ti o čemu ja pričam, ti čudovišna kujo."

„Gde je on sada?”

Nije joj bilo lako da izađe na kraj sa ovim čovekom, niti joj je bilo prijatno u njegovom društvu. Svaki put kada bi mu postavila pitanje, on se borio protiv njene kontrole nad njegovim umom, a onda bi izgubio bitku i potčinio joj se, posramljen i pun mržnje. „Kako bih ja to mogao da znam? Nadam se da lovi čudovišne kuje kao što si ti. Baš bih voleo da ga posmatram dok…”

Ono što je usledilo bio je njegov tako slikovit opis nasilja daVatra nije mogla da ne oseti snagu tog zla. Ipak, kada bi joj se zarobljenici tako obraćali, bila bi sve strpljivija, ali i čudno neraspoložena. Vatra je smatrala da imaju pravo na sopstvene reči, i to im je bila jedina odbrana protiv njenog zlostavljanja. Naravno da su to bili ljudi koji su za nju predstavljali opasnost u slučaju da budu pušteni na slobodu. Neki od njih su bili toliko opasni da je bila primorana da predloži da se oni nikada ne oslobode, ali to nije umanjivalo njenu krivicu. Istina, to nisu bili ljudi čija bi sloboda služila na čast društvu. Svejedno, oni ne bi bili do te mere podli da nije bilo nje koja ih je dodatno provocirala.

Ovaj čovek je danas prošao gore nego većina ostalih, jer mu je iznenada prišao Strelac i udario ga pesnicom u lice. „Strelče", uzviknula je Vatra. Pozvala je tamničare da odvedu čoveka, što su i učinik podižući ga sa poda, gde je ležao ošamućen i krvareći. Kada su ga izveli, Vatra je pogledala u Strelca, potom je zurila u njega, ali je bila previše preneražena da bi išta izustila.

„Oprosti”, rekao je pokunjeno, trgnuvši kragnu kao da je pretila da će ga ugušiti. „Taj mi je seo na žulj više nego ostali."

„Strelče, jednostavno ne mogu..."

„Rekao sam da mi je žao. To se više neće ponoviti."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je prekrstila ruke i streljala ga pogledom. Nakon nekoliko trenutaka, Strelac je, zapravo, počeo da se smeška. Zavrteo je glavom beznadežno uzdahnuvši. „Možda mi jednostavno padne mrak na oči kada ugledam tvoje ljutito lice koje obećava", rekao je. „Tako si lepa kada si besna."

„Uh, bre, Strelče", prasnula je, „flertuj sa nekom drugom."

„I hoću ako je to tvoja zapovest", začikavao ju je vragolastog izraza hca, zbog kojeg je morala da se iskontroliše da se ne nasmeje. Na trenutak joj se učinito kao da su ponovo prijatelji, kao nekada.

Nekoliko dana kasnije, imala je ozbiljan razgovor sa Strelcem na streljačkom poligonu, gde je došla noseći violinu i tražeći Krela.Pronašla ga je sa Strelcem, Hanom i kraljem, i sve četvoro su gađali mete dok su Hanu svi redom ohrabrivali i obasipali savetima. Hana se jako usredsredila, stopalima snažno oduprta o zemlju, sa minijaturnim lukom u rukama i majušnim strelama na leđima. Ćutala je kao zalivena. Tu njenu odliku je Vatra primetila još dok je jahala, dok se igrala mačem i gađala strelama, ili dok je učestvovala u bilo kojoj drugoj aktivaosti koja je zanima. U tim slučajevima, Hana bi prestala da brblja i pokazivala bi iznenađujuću koncentraciju.

„I Brigan je imao naviku da se tako usredsređuje na slične aktivnosti", rekla je Klara Vatri, „a kada bi to radio, Roen bi odahnula. U suprotnom bi, garantovano, smišljao i sprovodio u delo kojekakve smicalice i nestašluke. Verujem da je namerno provocirao Naksa. Znao je da Naks više voli Neša."

„Da li je to istina”, upitala je Vatra.

„Oh da, gospo, istina je. Neš je bio lepši i zgodniji. A Brigan je bio bolji u svemu ostalom, više nalik majci nego ocu, što mu, bar ja tako mislim, nije išlo u prilog. No, dobro, barem nije izazivao tuče kao Hana."

Da, Hana jeste izazivala tuče, ali ne zbog toga što je njen otac više voleo neko drugo dete, a ne nju. No, danas nije bila buntovnički raspoložena, a čim se trgla iz omađijanosti lukom i strelom, tek toliko da primeti da su tu gospa i njena violina, devojčica je zamolila da joj zasvira, i njene molbe su bile uslišene.

Nakon toga, Vatra je prošetala streljačkim poligonom sa Strelcem i Nešom, dok je njena garda u stopu išla za njima.

Istovremeno društvo ove dvojice muškaraca je smešno, jer su jedan drugom bili kao odraz u ogledalu. I jedan i drugi su bili zaljubljeni u nju, sumorni i namršteni. Iako su se pomirili sa beznadežnošću i pokorili joj se, vređalo ih je prisustvo onog drugog. Nijedan od njih se nimalo nije trudio da

Mia3570 & avada

crowarez.org

to prikrije, jer su, kao i obično, Nešova osećanja bila otvorena, a Strelčev govor tela nepogrešiv.

Ipak, Nešovo ponašanje je bilo bolje od Strelčevog, barem u tom periodu, jer je uveliko bio zaokupljen dvorskim dužnostima. Budući da je Strelac sve manje pokazivao zelju da se uključi u bilo kakav razgovor, Neš je odlučio da ih napusti.

Vatra je posmatrala Strelca, onako visokog i zgodnog kako stoji kraj nje sa lukom u ruci. Tiho je progovorila. „Ti si ga oterao pričama o našem detinjstvu na severu."

„On te želi, a ne zasluzuje te."

„Kao što me ti zaslužuješ?"

Na Strelčevom licu se pojavio sumorni osmeh. „Oduvek sam znao da te ne zaslužujem. Svaki pogled koji si mi uputila ili pokret koji si mi podarila za mene je predstavljao nezasluženi dar."

To nije istina, odaslala mu je mislima. Ti si bio moj odani prijatelj i pre nego što sam prohodala.

„Promenila si se,” rekao je Strelac. „Da si svesna koliko? Što više vremena ovde provodim sa tobom, to sve više uviđam da te sve manje poznajem. Svi ovi novi ljudi u tvom životu, i tvoja sreća kada si sa ovim detetom-princezom — i njenim psom. I taj posao koji radiš — koristiš svoju moć svakog dana. Nekada sam morao da se svađam sa tobom da bih te ubedio da je iskoristiš barem da sebe zaštitiš."

Vatra je pažijivo udahnula. „Strelče. Ponekad u dvorištu i hodnicima dvora ulazim u umove ljudi i menjam njihove misli i namere kako bih bila neprimećena. To činim da me niko ne bi uznemiravao i da bi svi ostali mogli da obavljaju svoj posao neometano."

„Više se ne stidiš svojih moći,” rekao je Strelac. „A sam pogled na tebe — ti blistaš. Zaista, Vatro. Ne prepoznajem te."

„Ali ta lakoća s kojom sada koristim svoju moć, da li shvataš koliko me to plaši, Strelče?"

Strelac je zastao na trenutak, žestokog pogleda, posmatrajući tri crne tačke na nebu. Streljački poligon je bio smešten na visokoj uzvišici koja je gledala na more. Tri čudovišna jastreba su kružila iznad nekog trgovačkog broda, dok su mornari sa njega odapinjali strele u njihovom pravcu. More je tog jesenjeg dana bilo nemirno, a duvao je i jak vetar, tako da odapete strele nisu pogađale metu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Strelac je iznenada lenjo odapeo jednu strelu. Ptica se stropoštala. Zatim je i Vatrin stražar Edler odapeo svoju, a Strelac ga je potapšao čestitajući mu.

Vatra je mislila da je zaboravio na njeno pitanje, tako da je bila iznenađena kada je progovorio.

„Oduvek si se više plašila same sebe nego bilo kog drugog, realnog uzasa. Da je kojim slučajem obrnuto, oboje bismo imali više mira."

To je rekao saosećajno, ne kritički. Bila je to njegova mučna želja za mirom. Vatra je sada zagrlila obema rukama, dodirujući žice haljinom. „Strelče, ti me poznaješ. Ti me prepoznaješ. Moramo da prevaziđemo ove probleme koji su se isprečile između nas, a ti moraš da prthvatiš to što sam se promenila. Ne mogu da podnesem da gubim prijatelja time što odbijam da idem u krevet sa tobom. Ranije smo bili prijatelji. Moramo da nađemo način da to ponovo budemo."

„Znam, rekao je. „Znam, ljubavi. Pokušavam. Zaista."

Tada je otkoračao od nje i zagledao se u more. Neko vreme je stajao u tišini. Kada je dohodao nazad, ona je i dalje bila na istom mestu, držeći violinu na grudima. Nakon nekoliko trenutaka, nešto nalik osmehu ublazilo je tugu na njegovom licu.

„Hoćeš mi reći zašto sada sviraš na drugoj violini”, upitao je.

Bila je to dobra priča koju je trebalo da mu ispriča, i po temi veoma različita, tako da se potpuno smirila dok ju je pripovedala.

U Briganovom i Garanovom društvu mogla je da odahne u poređenju sa Strelčevim i Nešovim. Oni su bili opušteni. Njihova tišina nije bila ispunjena ozbiljnim stvarima koje su žudeli da izgovore, a ako i jesu imali turobne misli, barem se nisu ticale nje.

Sedeli su u suncem obasjanom središnjem dvorištu dvora, prijatno toplom, jer je dolaskom zime crna palata sa staklenim krovovima imala svoje prednosti. To je bio dan ispunjen teškim i neproduktivnim radom, tokom kojeg je Vatra saznala samo da Majdog voli vino od smrznutog grožđa. Stari Gentijanov sluga joj je to rekao. Sluga je pročitao rečenicu ili dve o tome u nekom Majdogovom pismu za koje mu je Gentijan rekao da ga spali. Vatra i dalje nije mogla da razume tu sklonost zakletih neprijatelja u Šumovitoj dolini da se posećuju i da jedni drugima pišu pisma. A bilo je i prilično frustrirajuće to što je sluga u tom pismu video samo neku potpuno nebitnu informaciju o vinu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Pljesnula je čudovišnu bubu na ruci. Garan se odsutno poigravao svojim štapom, uz čiju pomoć je polako šetao. Brigan je zavaljeno sedeo sa prekrštenim rukama iza glave i posmatrao Hanu kako se rve sa Flekicom na drugoj strani dvorišta.

„Hana nikada neće imati prijatelje među ljudima,” rekao je Brigan, „sve dok ne prestane da ulazi u sukobe."

Flekica se vrtela ukrug držeći u ustima granu koju samo što je pronašla ispod jednog drveta u dvorištu. Zapravo, to uopšte nije bila grana, već granetina koja se vrtela prilično široko dok se ona okretala. „Ovo neće moći”, rekao je Brigan. Skočio je, otišao do psa, uzeo mu granu, polomio je u grančice, a onda jednu od njih pružio Flekici, onu koja je bila prihvatljivih i manje opasnih dimenzija. Očigledno je bio odlučan u tome da, sve i da Hana nema ljudskih prijatelja, barem treba da ima oba oka.

„Ona ima mnogo prijatelja među ljudim”, rekla je blago Vatra kada se Brigan vratio.

„Znate da mislim na decu."

„Ona je isuviše zrela za decu svojih godina, a i previše drčna da bi je tolerisali."

„Možda bi je tolerisali kada bi ona istolerisala njih. Bojim se da postaje siledžija."

Vatra je samouvereno progovorila. „Ona nije siledžija. Ona ne čika drugu decu, niti ih razdvaja. Ona nije okrutna. Ona se bori samo onda kada je isprovociraju, a oni to rade namerno, jer su rešili jednostavno da je ne vole, a jako dobro znaju da ćete je vi kazniti ako se pobije sa njima."

„Mali ološi. Koriste te”, promumlao je Garan Briganu. „Da li je ovo samo teorija, gospo? Ili nešto što ste videli?"

„To je teorija koju sam razvila na osnovu onoga što sam videla."

Brigan se, iako ozbiljan, nasmešio. „A da li možda imate neku teoriju o tome kako da naučim svoju ćerku da očvrsne i ne reaguje na takve provokacije?"

„Razmisliću o tome."

„Hvala Šumovitoj dolini na vašem razmišljanju."

„Hvala Šumovitoj dolini na mom zdravlju”, rekao je Garan podižući se na noge kada je ugledao Sejru koja je ušetala u dvorište. Izgledala je veoma lepo u plavoj haljini. „Sada ću se odgegati odavde."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Nije se odgegao, već je otišao stabilnijeg hoda, a Vatra je posmatrala svaki njegov korak kao da njen pogled prikovan za njegova leđa može da ga zaštiti. Sejra ga je presrela i uzela za ruku, te zajedno odoše.

Njegovo nedavno zdravstveno stanje je uplašilo Vatru. To je mogla da prizna sebi sada kada se bolje osećao. Poželela je da su stari kralj Arn i njegovi čudovišni savetnici, oni koji su izvodili eksperimente na ljudima pre stotinu godina, otkrili još neki lek koji bi izlečio još jednu ili dve bolesti.

Hana ih je stedeća napustila potrčavši da uhvati Strelca za ruku dok je prolazio sa lukom u ruci.

„Hana je poželela da se uda za Strelca”, rekao je Brigan dok ih je posmatrao kako odlaze.

Vatra se nasmešila spustivši glavu. Pažljivo je smislila odgovor, ali ga je ležerno izgovorila. „Videla sam mnogo žena koje su njime očarane. Ali slobodno možete da odahnete i da ne brinete, za razliku od mnogih drugih očeva, pošto je ona premlada za njegov način slamanja ženskih srca. Pretpostavljam da je to ružno reći za starog prijatelja, ali da joj je kojim slučajem dvanaest godina, ja im ne bih dozvolila da se sastaju."

Kao što je i očekivala, nije mogla da prozre Briganov izraz lica. „Vi ste tek nešto više od dvanaest godina stariji od Hane."

„Ja sam stara hiljadu godina”, rekla je Vatra, „baš kao i vi."

„Hmm”, rekao je Brigan. Nije je pitao šta je time želela da kaže, što je i bilo najbolje jer ni sama nije bila sasvim sigurna. Ako je mislila na to da je imala previše iskustva da bi tek tako bila nekim zanesena, to uopšte nije tačno. Naime, upravo je ispred nje sedeo plavooki princ zamišljenog izraza lica, koji joj je privlačio svu moguću pažnju i time pobijao tu činjenicu.

Vatra je uzdahnula pokušavajući da skrene pažnju na nešto ili nekoga drugog. Čula su joj bila preplavljena. Ovo dvorište je bilo jedno od najprometnijih, a naravno da je i cela palata u potpunosti bila preplavljena umovima. Tik izvan poseda palate bila je smeštena čitava prva jedinica, s kojom je Brigan juče stigao i s kojom je trebalo da ponovo krene prekosutra. Sada je mogla jednostavnije da oseti tuđe umove nego što je to ranije bio slučaj. Prepoznala je priličan broj pripadnika prve jedinice, bez obzira na njihovu udaljenost.

Pokušala je da odgurne od sebe osećaje vezane za njih. Bilo je zamarajuće kada je sve to morala da drži u sebi istovremeno, i nije mogla da donese odluku na šta drugo da se usredsredi. Odlučila je da se fokusira na svest koja ju je ometala. Nagnula se napred i tiho se obratila Briganu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Iza vas”, rekla je, „jedan dečak veoma neobičnih očiju razgovara sa decom u dvorištu. Ko je on?"

Brigan je klimnuo glavom. „Poznajem tog dečaka. On je došao sa Sekačem. Sećate se prodavca životinja, Sekača? Neću ništa da imam sa tim čovekom — on je krijumčar čudovišta i zver — osim što sada, igrom slučaja, prodaje predivnog pastuva koji je skoro kao pravi rečni konj. Da taj novac ne ide Sekaču, odmah bih ga kupio. Znate, malo je nezgodno da kupujem konja koji je, po svemu sudeći, ukraden. Možda ga ipak kupim, ali će Garan u tom slučaju pobesneti. Pretpostavljam da bi i bio u pravu. Meni nije neophodan drugi konj. Mada, ni trenutka ne bih oklevao da je on stvarno rečni konj. Da su vam poznati pegavi sivi konji, gospo, koji divlje galopiraju na ušću reke? Predivna stvorenja. Oduvek sam želeo da posedujem jednog takvog, ali njih nije lako uhvatiti."

Konji su bili nešto na šta je ovaj čovek obraćao posebnu pažnju, kao što je to bio slučaj i sa njegovim detetom. „Dečak”, brzo je izgovorila Vatra.

„Da, taj dečak jeste pomalo čudan, ali ne samo zbog tog njegovog crvenog oka. On se šunjao unaokolo kada sam otišao da pogledam tog pastuva, i tvrdim vam, gospo, da sam imao čudan osećaj u vezi s njim."

„Na šta mislite kada kažete da ste imali čudan osećaj?"

Brigan je smeteno začkiljio. „Ne mogu to da objasnim. Bilo je nečeg... neprijatnog... u njegovom ponašanju. U tome kako je govorio. Nije mi se dopao njegov glas." Zastao je, nekako razdražen, i razbarušio kosu podigavši je od glave. „Ovako kako to opisujem zvuči potpuno besmisleno. Nema ničeg konkretnog u vezi s njim da bih ga mogao opisati kao problematičnog. U svakom slučaju, rekao sam Hani da se drži podalje od njega, a ona mi je rekla da se već upoznala sa njim i da joj se nije dopao. Ona kaže da on laže. Kakvo je vaše mišljenje o njemu?"

Vatra se usredsredila kako bi dala neki smislen odgovor na ovo pitanje, zabrinuta onim što je uvidela. Njegov um je bio neobičan, nepoznat, i nije bila sigurna kako da se poveže s njina. Čak nije bila sigurna ni kako da prepozna njegove granice. Nije mogla da ga vidi.

Njegov um joj je slao veoma čudan osećaj. Međutim, taj osećaj nije bio pozitivno čudan.

„Ne znam", rekla je. „Ne znam." A samo trenutak kasnije, ne znajući zašto, rekla je: „Kupite tog pastuva, lorde prinče, ako je to ono što će ga udaljiti iz ovog dvorišta."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Brigan je otišao, verovatno da uradi ono što mu je Vatra naložila, a Vatra je sedela sama, razmišljajući o dečaku. Njegovo desno oko je bilo plavo, a levo crveno, što je samo po sebi bilo veorna neobično. Kosa mu je bila plava kao seno, koža svetla, i činilo se da ima deset ili jedanaest godina. Da možda nije bio Pikijanac? Sedeo je okrenut prema njoj, sa čudovišnim glodarom u krilu, mišem svetlucave, zlatne boje. Vezivao je konac oko njegovog vrata. Vatra je nekako imala utisak da to stvorenje nije bilo njegov ljubimac.

Povukao je konac, nekako ga isuviše stegnuvši. Mišje noge su počele nekontrolisano da se koprcaju. Prestani, pomislila je Vatra ljutito, odašiljući tu poruku čudnovatom prisustvu koje je predstavljalo njegov um.

Istog trenutka je olabavio konac. Miš je ležao u njegovom krilu, teško, duboko i ubrzano dišući. Tada se dečak nasmešio Vatri, ustao, prišao i stao tačno ispred nje. „To njega ne boli,” rekao je. „To je samo igra gušenja, zabave radi."

Njegove reči kao da su strugale o njene uši, i njen mozak, i to toliko užasno, nalik kreštanju čudovišnih jastrebova, da je morala zdušno da se napne i izbori sa potrebom da zapuši uši. A opet, kada je vratila misao na ton njegovog glasa, on nije bio ni neobičan ni neprijatan.

Hladno je pogledala u njega kako ne bi primetio njenu zaprepašćenost. „Igra gušenja? To je jedino tebi zabavno izgleda, jer je to bolesna igra."

Ponovo se nasmešio. Njegov nahereni, crvenooki osmeh je na neki način bio uznemirujući. „Da li je stvarno bolesna? Smatrate da je želja za kontrolom bolesna?"

„Željazakontrolom nad bespomoćnim i preplašenim stvorenjem? Da. Pusti ga."

„Ostali su mi poverovali kada sam im rekao da to njega ne boh", rekao je, “ti dobro znaš da ne treba da mi veruješ. Osim toga, ti si mnogo lepa, tako da ću ti uslišiti želju."

Sagnuo se do zemlje i raširio dlan. Čudovišni miš je šmugnuo kao kakva zlatna traka i nestao u šupljini korena obližnjeg drveta.

„Imaš zanimIjive ožiljke na vratu”, rekao je uspravljajući se. „Šta te to poseklo?"

„To se tebe ne tiče”, rekla je Vatra navlačeći maramu kako bi prekrila ožiljke, zadrhtavši od njegovog neprijatnog pogleda.

„Bilo mi je drago što sam razgovarao sa tobom,” rekao je. „Već neko vreme sam to želeo da uradim. Još si bolja nego što sam se nadao." Okrenuo se i izašao iz dvorišta.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Kakvo neprijatno dete.

Nikada pre joj se nije dogodilo da ne može da stvori sliku nečijeg uma. Čak je i Briganov um, u koji nije mogla da prodre, imao oblik i osećaj granica koje je mogla da oseti. Čak je i strelca sa maglovitim umom i stražare sa zamagljenim umovima mogla da oseti, iako nije mogla da ih objasni.

Kada je posegnula za umom ovog dečaka, imala je osećaj kao da hoda među mnoštvom iskrivljenih ogledala koja su se ogledala u drugim istovetnim odrazima. Sve je bilo iskrivljeno i izlomljeno, zbunjujuće za čula, i ništa se iz njega nije moglo spoznati i razumeti. Nije mogla direktno da ga pogleda, čak nije mogla da vidi ni njegove obrise.

O tome je mozgala još neko vreme na.kon što je dečak otišao, i upravo zbog tog razmišljanja, trebalo joj je dosta vremena da primeti čudno stanje u kojem su bila deca sa kojom je dečak razgovarao. To su bila deca iz dvorišta, ona koja su poverovala u ono što im je govorio. Njihovi umovi su bili prazni, ispunjeni izmaglicom.

Vatra nije mogla da pronikne u tu maglu. Ipak, bila je sigurna da je pronašla njen izvor.

Kada joj je sinulo da ne sme da ga pusti da ode, sunce je već zalazilo,pastuvje bio kupljen, a dečak je uveliko nestao iz dvorišta.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DVADESETO POGLAVLJE

Ta noć je donela i informacije koje su svima skrenule pažnju sa Sekačevog dečaka.

Bilo je kasno uveče, a Vatra se zadesila u stajama kada je osetila Strelca kako se iz varoši vraća na dvor. Tako nešto obično ne bi osetila tom jačinom, osim ako se na to ne bi baš usredsredila, ali on je bio željan razgovora sa njom, otvorenog uma kao u deteta, a pomalo i pripit.

Vatra samo što je počela da češija Malog, koji je stajao zatvorenih očiju, uživao i balio po vratima boksa. Nije baš žudela da se vidi sa Strelcem, tako željnim i pijanim. Odaslala mu je poruku. Razgovaraćemo kada se otrezniš.

Nekoliko sati kasnije, Vatra je sa svojom uobičajenom šestočlanom gardom krenula kroz lavirint hodnika od njenih do Strelčevih odaja. Međutim, kada se našla ispred njegovih vrata, zaprepastila se jer je osetila da se njena stražarka Mila, koja je imala slobodan dan, nalazi u Strelčevim odajama.

Vatra je očajnički pokušavala da nađe objašnjenje za ovu situaciju, bilo koje objašnjenje koje je bilo drugačije od očiglednog. Milin um je bio otvoren, kao što je to i uobičajeno kod snažnih umova kada dozivljavaju upravo ono što je Mila doživljavala sa druge strane vrata. Vatra se prisetila toga kako je lepa i dopadljiva njena stražarka i koliko je Strelac imao prilika da primeti njene čari.

Vatra je stajala i zurila u Strelčeva vrata, nemo podrhtavajući. Bila je skoro sigurna da dosad nije uradio ništa slično što bi je ovoliko razljutilo.

Okrenula se i otkoračala niz hodnik. Naišla je na stepenice počela da se pentra uz njih, sve više i više, sve dok nije dospela do krova, gde je hodala napred-nazad. Bilo je hladno i vlažno, a na sebi nije imala kaput. Mirisalo je na sneg. Međutim, Vatra to nije ni primećivala, bilo ju je baš briga. Njena zbunjena garda je stajala malo dalje, pokušavajući da se ne nađe na putu Vatrinog besa.

Nakon nekog vremena, dogodilo se upravo ono što je Vatra i očekivala — Mila je zaspala. Odmah potom, a bilo je već prilično kasno, osetila je Brigana kako se umorno penje na krov. Večeras nije smela da se vidi sa Briganom. Neće izdržati a da mu sve ne ispriča, jer Strelac jeste zaslužio da sav njegov prljav veš izađe na videlo, ali Mila nije.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Brzo je sjurila niz druge stepenice, kojima Brigan nije išao. Ponovo je krenula lavirintom hodnika nazad do Strelčevih odaja i stala ispred njegovih vrata. Strelče, odaslala mu je. Izađi, odmah.

Brzo se pojavio, bosonog, zbunjen i na brzinu obučen. Vatra je sa njim sada prvi put bila sama, pošto je svoju gardu poslala na oba kraja dugačkog hodnika. Nije mogla da se uzdrži i da bude pribrana, a kada je progovorila, glas joj je bio pun srdžbe. „Moraš li kao zver da loviš i pripadnice moje garde?"

Prvobitna zbunjenost ga je napustila, te joj je razdraženo odgovorio: „Ja nisam grabljivac, znaš. Ja ne lovim nijednu ženu, nego mi one same dolaze u krevet. Uostalom, što ti uopšte brineš šta ja radim?"

„To povređuje ljude. Ti si bezobziran prema ljudima, Strelče. Mila, zašto Mila? Njoj je tek petnaest godina!"

„I upravo spava, srećna kao mačkica na suncu. Bespotrebno praviš problem tamo gde ga nema."

Vatra je duboko uzdahnula i tiho progovorila. „Za nedelju dana, kada ti dosadi, Strelče, i kada pronađeš neku drugu koja će biti predmet tvoje zanimacije, kada postane snuždena i neraspoložena, patetična ili besna, jer si joj oduzeo ono što je čini srećnom — pretpostavljam da ćeš i tada reći da i ona pravi problem tamo gde ga nema, zar ne?"

„Govoriš kao da je ona zaljubljena u mene.'

Izluđivao ju je. Poželela je da ga šutne. „One se uvek zaljube u rebe, Strelče, uvek. Kada jednom osete tvoju toplinu, uvek se zaljube u tebe, a tebi žene brzo dosade, i kada ih ostaviš, slomiš im srce."

Oštro ju je prekinuo. „Vrlo čudna optužba, i to baš od tebe."

Razumela je šta je pod tim mislio, ali je bila odlučna u tome da mu ne dozvoli da tek tako zameni teze. „Ovde se radi o mojim prijateljima, Strelče. Preklinjem te, ako već moraš da odvučeš čitav dvor u svoj krevet, izostavi moje prijateljice."

„Ne razumem zašto ti to sada predstavlja problem kada ti nikada ranije nije smetalo."

„Nikada ranije nisam imala prijatelje!"

„Stalno koristiš tu reč", rekao je ogorčeno. „Uostalom, ona nije tvoja prijateljica, već stražarka. Da li bi ti prava prijateljica uradila tako nešto s obzirom na našu prošlost?"

„Malo toga zna, sem da to i jeste nešto što već pripada prošlosti. A ti očigledno zaboravljaš da sam ja u poziciji da znam šta ona misli o meni."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Ali mora da ima mnogo toga što krije od tebe — kao što je sve ovo vreme krila da se viđa sa mnom. Neko može da ima mnoštvo osećanja i misli o tebi a da ti o tome ništa ne znaš."

Gledala ga je potišteno. Dok je govorio, snažno je gestikulirao. Mlatarao je rukama, a lice mu se smrklo, ili je pak svetlost tako padala da je izgledao divlje. U očima mu je sevalo. Gestikulirao je i odisao snagom i kada je vodio ljubav i kada se radovao, a to i jeste bio razlog zašto su se žene zaljubljivale u njega — u sumornom svetu u kojem su živeli on je bio živahan i strastven, a pažnja koju im je pružao, koliko god bila kratkotrajna, bila je neodoljiva.

I naravno da je razumela značenje onoga što je rekao — krila je da se viđa sa mnom sve ovo vreme. Okrenula se od njega i ispružila ruku kako bi ga sprečila da joj priđe. Nije mogla da se bori protiv privlačnosti koju je petnaestogodišnja devojka vojnik, sa siromašnih planina, osećala prema Strelcu. A nije mogla ni sebi da oprosti što nije pretpostavila da se ovako nešto može dogoditi, što nije obratila više pažnje na to gde se Strelac smuca i s kim.

Spustila je ruku, okrenula se ponovo ka njemu i progovorila vidno iscrpljena. „Naravno da prema meni gaji i osećanja za koja ja ne znam. Ali kakva god da su ta osećanja, ona ne poništavaju osećanja koja mi pokazuje, niti njeno prijateljstvo koje prevazilazi odanost pukog stražara. Neće ti poći za rukom da moj bes usmeren na tebe preneseš na nju."

Strelac kao da je splasnuo. Udario je rukom o vrata, zureći u svoja bosa stopala skrušeno, kao čovek koji priznaje da je izgubio bitku. „Voleo bih kada bi se vratila kući”, rekao je slabašno, a u jednom trenutku panike Vatra je pomislila da će zaplakati.

Međutim, onda kao da se pribrao. Pogledao je u nju i tiho progovorio. „Dakle, sada imaš prijatelje. I svoje zaštitničko srce."

Oboje su bili tihi. „Oduvek sam imala zaštitničko srce, samo što sada u njemu ima više ljudi. Oni su se priključiti tebi, Strelče — nikada te nisu zamenili."

Na trenutak je razmislio o ovome što je rekla, pogleda prikovanog za stopala. „Što se Klare tiče, ne treba da brineš", rekao je. „Ona je naš odnos okončala maltene onog trenutka kada je i počeo. Verujem da je to učinila jer ti je odana."

Vatra je odlučila da ovo prihvati kao dobre vesti. O tome će razmišljati kao o nečemu što je okončano, što god da je to bilo, i što je okončano Klarinom odlukom. Pre nego što će na to gledati kao na nešto što je uopšte i započeto.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Nastala je kratka i tužna pauza, a potom je rekao: „Okončaću to sa Milom."

„Što pre to uradiš, ona će to pre preboleti. Ovim činom si izgubio pravo dolaženja u prostorije za ispitivanje, Strelče. Neću ti dozvoliti da je mučiš svojim prisustvom."

Oštro je pogledao u nju i ispravio se. „Zaista osvežavajuća promena teme. Usput, podsetila si me na razlog zbog kojeg sam i želeo da popričam sa tobom. Da li znaš gde sam danas bio?"

Vatra nije mogla tek tako da promeni temu. Protrljala je slepoočnice. „Nemam pojma, iscrpljena sam, tako da, o čemu god da se radi, požuri i reci."

„Posetio sam penzionisanog kapetana koji je bio saveznik mog oca", rekao je Strelac. „Zove se Hart. Reč je o bogatom čoveku odanom kruni. Pozvala me je njegova mlada žena. Hart nije bio kod kuće.”

Vatra je jače protrljala slepoočnice. “Veliku cast si učinio Brokerovom savezniku", rekla je hladno.

„No, slušaj ovo. Ona prilično voli da popije, mislim na Hartovu ženu, a znaš li šta smo pili?"

„Nemam snage za zagonetke sada."

Nasmešio se. „Retko pikijansko vino, napravljeno od soka od zamrznutog grožđa”, rekao je. „Imaju čitav sanduk tog vina skriven u zadnjem delu vinskog podruma. Ona nije znala da mi kaže odakle im — tek je otkrila da je tu kada sam ja stigao. Učinilo joj se prilično čudnim, to što je njen muž to sakrio, ali ja mislim da je znameniti saveznik kralja mudro postupio, zar ne?"

Neš je izdaju kapetana Harta doživeo veoma lično. Trebalo je nešto više od nedelju dana raznoraznih potajnih ispitivanja i posmatranja Harta da bi otkrili da lord Majdog povremeno šalje svoje omiljeno vino Hartu na dar. Ali i da bi saznali da su se kuriri, koje je Hart slao na jug kako bi se pobrinuli oko njegovih sumnjivih radnji u rudnicima zlata, usput sastajali sa zanimljivim i mutnim tipovima, u gostionicama, čak i uz koju čašicu pića, da bi potom bili viđeni kako idu na sever, direktnim putem ka Majdogu. To je bilo sasvim dovoljno da Garan i Klara odluče da Hart mora biti ispitan. Sledeće pitanje na koje je trebalo odgovoriti bilo je — kako.

Jedne noći punog meseca, sredinom novembra, kapetan Hart se uputio na jug, prateći kanjon koji je vodio ka njegovom drugom domu prijatnoj kućici na moru — u koji se povremeno povlačio kako bi predahnuo od žene koja je pila više nego što je to bilo dobro po njihov brak. Vozio se u svojoj lepoj kočiji, a sa njim je, kao i obično, bila njegova pratnja, koju su činili ne samo kočijaši i

Mia3570 & avada

crowarez.org

pešadija već i straža od desetak konjanika. Tako je mudri čovek putovao noću, po krševitom putu, ne bi li se uspešno odbranio od svakojakih napada, sem od baš velike grupe razbojnika.

Na nesreću, grupa razbojnika koja se baš te noći skrivala iza stena bila je zaista velika. Predvodio ju je čovek koji bi, da je bio obrijan i odeven po poslednjoj modi, kao i da je viđen pri dnevnoj svetlosti kako se bavi nekom uobičajenom aktivnošću, možda ličio na kraljevog nadzornika

Razbojnici su napali putujuću grupu uz glasne, razbojničke zvuke slične zavijanju. Dok su se takozvane hulje pozabavile Hartovom pratnjom — praznih im džepove, vezivali ih i prikupljali Hartove vredne konje —Velkli i nekoliko drugih ljudi je ušlo u kočiju. Unutra ih je, razjaren, čekao kapetan Hart, držeći mač i bodež. Velkli, uz prilično atletsko skakanje ulevo i udesno, na kojem bi mu pozavideli mnogi na dvoru, ubo je kapetana u nogu sečivom čiji je vrh bio umočen u sredstvo za uspavljivanje.

Jedan od Velklijevih ljudi, Todin, bio je čovek koji je visinom, oblikom i držanjem iličio na Harta. Nakon brzog presvlačenja u kočiji, Todin je na sebi imao Hartov šešir, kaput, šal, kao i kožne čizme od žutog čudovišta, dok je Hart bez svesti ležao svučen na gomili Todinove odeće. Todin je zgrabio Hartov mač i izleteo sa Velklijem iz kočije. Psujući i gunđajući, upustili su se u borbu mačevima kraj stene, gde su jasno mogli da ih vide Hartove vezane sluge, koji su užasnuti posmatrali kako čovek, koji je navodno bio Hart, pada na zemlju držeći se za bok. Trojica razbojnika su ga podigla i zafrljačila u more.

Grupa razbojnika je sada odjahala sa plenom sačinjenim od raznih zlatnika, četrnaest konja, jednom kočijom i jednim kapetanom koji je spavao u njoj kao mrtav. Kada su se približili gradu, Harta su nabili u vreću i predali ga dobavljaču, koji je malo kasnije trebalo da ga dopremi na dvor zajedno sa pšenicom. Ostatak plena je odnet dalje, da se proda na crno. Razbojnici su se najzad vratili svojim kućama, pretvorivši se ponovo u mlekadžije, trgovce, zemljoradnike i gospodu, i bacili se u postelju da barem malo odspavaju.

Ujutro su kraj puta pronađeni Hartovi ljudi. Vezani, tresući se od hladnoće i poniženi zbog položaja u kojem su se našli i pričom koju će morati da ispričaju. Kada su vesti stigle na dvor, Neš je poslao stražu da ispita ovaj, takozvani nesrećni slučaj. Velkli se pobrinuo za to da se Hartovoj udovici pošalje buket cveća.

Tog popodneva su svi odahnuli kada su, najzad, dobili vesti od Todinove žene da jeTodin živ i zdrav. Bio je odličan plivač i izuzetno otporan na hladnoću, ali se te noći iznenada naoblačilo i čamdžijama koji su trebali

Mia3570 & avada

crowarez.org

odmah da ga izvuku iz mora, trebalo je mnogo više vremena da ga pronađu. Naravno da su svi bili veoma zabrinuti zbog njega.

Kada su kapetana Harta prvi put doveli pred Vatru, njegov um je bio kao zaključana kutija, a oči su mu bile čvrsto zatvorene. Cela četiri dana Vatra ništa nije mogla da postigne. „Pretpostavljam da ne bi trebalo da budem iznenađena činjenicom da je stari prijatelj i kolega lorda Brokera tako snažnog uma i otporan,” rekla je Muzi, Mili i Nilu u prostoriji za ispitivanje, tokom još jedne neuspele seanse sa kapetanom Hartom, tokom koje je, po običaju, nijednom nije pogledao.

„Naravno, gospo”, rekla je Muza. „Kada čovek postigne sve ono što je komandant Broker postigao u svoje vreme, to nesumnjivo ukazuje na činjenicu da je birao i snažne kapetane."

Vatra je manje imala na umu to šta je Broker postigao u svojoj vojnoj karijeri, a više ono kroz šta je Broker lično prošao — mahnitu kaznu kojom ga je kralj Naks kaznio zbog njegovog misterioznog zločina. Vatra je odsutno posmatrala svoja tri stražara dok su donosili jednostavan obrok sačinjen od hleba i sira. Mila je pružila Vatri tanjir izbegavajući njen pogled.

Takva je sada bila Mila. U nekoliko poslednjih nedelja, otkad je Strelac okončao njihov odnos, činilo se kao da se pokunjila — utihnula je i postala skrušena u društvu svoje gospe. Vatra je, zauzvrat, pokušavala prema njoj da bude naročito nežna, brižljivo se starajući da Mila ne bude u Strelčevom prisustvu češće nego što je morala. Nijedna od te dve žene nijednom nije spomenula tu temu, ali su obe znale da ona druga zna.

Vatra je besno iskidala parče hleba i zagrizla ga, primetivši da Mila ništa nije jela i da je sedela nemo, gledajući u svoja stopala. Mogla bih da oderem Strelca, pomislila je Vatra. Uzdahnuvši, ponovo se vratila na slučaj kapetana Harta.

On je bio čovek koji se prilično obogatio nakon što je otišao u vojnu penziju, tako da se postepeno navikavao na luksuz. Da li bi ga neki vid komfora sada možda odobrovoljio?

Tokom poslednjih nekoliko dana, Vatra se pobrinula da se Hartova ćelija očisti i sredi. Dostavljeni su mu bolji krevet i tepisi, knjige, osvetljenje, bolja hrana i vino, kao i topla voda da se opere kada zatraži, a tu su bile i zamke za pacove, što je možda bio i najveći luksuz. Jednog dana je raspustila kosu i obukla haljinu sa zanosnim i znatno većim dekolteom nego što je obično nosila, i uputila se u njegovu podzemnu tamnicu da ga poseti.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Kada joj je stražar otvorio vrata, Hart je podigao pogled sa knjige koju je čitao, da vidi ko je. Lice mu se oklembesilo. „Znam šta radiš", rekao je. Možda i jeste znao. Ali to saznanje mu nije pomoglo da prestane da zuri u nju, tako da je Vatri put sada bio čist.

Pretpostavila je da je čovek možda usamljen u zatvoru, naročito ako kod kuće ima lepu ženu — bez obzira na činjenicu da ona više voli vino i mlađe muškarce od njega. Kada mu je Vatra dolazila u posetu, sedela bi kraj njega na krevetu, jela sve što bi joj ponudio i prihvatala jastuke koje joj je davao da se nasloni. Njena blizina ga je opuštala, tako da je započela bitka koja nimalo nije bila jednostavna. Čak i onda kada je bio najslabiji, Hart je i dalje bio jak.

Sve ono što bi Vatra saznala, Klara, Garan i Neš su upijali kao što pesak Podrumske luke upija kišu.

„I dalje ne mogu da ga nateram da bilo šta kaže o Majdogu”, rekla je Vatra. „U svakom slučaju, mislim da nam se ipak posrećilo, jer se ispostavilo da mnogo toga zna o Gentijanu, i čini mi se da radije otkriva Gentijanove tajne."

„On je Majdogov saveznik”, rekla je Klara. „Zašto bismo verovali u ono što on misli da zna o Gentijanu? Zar Gentijan ne bi mogao Majdogu da šalje kurire sa pogrešnim informacijama, kao što i nama radi?"

„Mogao bi”, odgovorila je Vatra, „ali ne mogu tačno da objasnim tu sigurnost s kojom Hart govori. Veoma uverljivo iznosi te svoje tvrdnje. Njemu su poznati trikovi koje Majdog i Gentijan izvode sa nama. Prilično je siguran da ono što o Gentijanu zna nije ta vrsta informacija. Neće da mi otkrije svoje izvore, ali nekako verujem u ono što kaže."

„Dobro”, rekla je Klara. „Reci nam šta si saznala, a mi ćemo iskoristiti razna sredstva i načine da utvrdimo verodostojnost svega toga."

„Rekao je da Gentijan i Ganer dolaze na sever kako bi prisustvovali dvorskom balu koji je planiran za januar”, rekla je Vatra.

„Prilično drsko”, rekla je Klara. „Zadivljena sam."

Garan je frknuo i zajedljivo prokomentarisao: „Pošto znamo da je osetljivog stomaka, možemo da ga mučimo terajući ga da ždere kolače."

„Gentijan će se pretvarati da se kaje i da se izvinjava dvoru za sve svoje razbojničke aktivnosti”, rekla je Vatra. „Pričaće o obnovljenom prijateljstvu sa krunom, dok će se njegova vojska istovremeno kretati severoistočno od njegovog poseda i skrivati u tunelima Velikih sivila, u blizini utvrđenja Potop. U nekom trenutku nakon dvorskog bala, Gentijan planira da ubije Neša i

Mia3570 & avada

crowarez.org

Brigana. Tada će pohitati nazad, na mesto gde mu se nalazi vojska i napašće utvrđenje Potop.”

Blizanci su razrogačili oči. „Drsko i nije baš prava reč, kada malo bolje razmislim...", rekao je Garan. „Glupo, izuzetno glupo. Kakav to komandant započinje rat usred zime?"

„Onaj koji pokušava da iznenadi svog neprijatelja”, rekla je Klara.

„U tom slučaju”, nastavio je Garan, „trebalo bi da pošalje nekoga drugog, nekoga nepoznatog i zamenljivog, da ubije u njegovo ime. Šta će se desiti sa njegovim mudrim planom ako bude ubijen?"

„Pa”, rekla je Klara, „i nije neka novost da Gentijan nije baš bistar. A zahvalite Šumovitoj dolini na Briganovom predosećanju. Druga jedinica se već nalazi u utvrđenju Potop, a u trenutku dok ovo pričamo, on predvodi i prvu jedinicu u taj kraj."

„A šta je sa trećom i četvrtom jedinicom”, upitala je Vatra.

„One se nalaze na severu”, rekla je Klara, „patroliraju, ali su spremne za pokret kada za tim bude bilo potrebe. Moraš nam reći gde je njihova ispomoć najpotrebnija."

„Ne znam ništa o tome”, rekla je Vatra. „Ne mogu da ga nateram da mi otkrije Majdogove planove. On kaže da Majdog ništa ne planira, već samo ležerno sedi i čeka da Gentijan i kralj zarate, i da desetkuju svoje vojnike — ali znam da laže. On, takođe, tvrdi da će Majdog poslati svoju sestru Margdu na dvorski bal, što je istina, ali ne želi da mi kaže pravi razlog njenog dolaska."

„I gospa Margda dolazi na bal,” uskliknula je Klara. „Šta se to sa svima događa?"

„Šta još", upitao je Garan. „Moraš nam još nešto otkriti."

„Nemam više ništa da vam saopštim", rekla je Vatra. „Sve sam vam rekla. Očigledno je da su Gentijanovi planovi već neko vreme aktuelni.”

Neš se držao za čelo. „Sve ovo je veoma mutno. Gentijan ima vojsku od nekih deset hiljada vojnika, recimo, a i mi imamo toliko vojnika u utvrđenju Potop, koji će ga presresti. A na severu imamo deset hiljada nadugačko i naširoko raštrkanih vojnika..."

„Petnaest hiljada”, rekla je Vatra. „Možemo da angažujemo i pomoćne jedinice."

„Dobro, onda imamo petnaest hiljadavojnika raštrkanih naširoko i nadugačko, a koliko ima Majdog? Da li imamo ikakvu predstavu o tome? Dvadeset hiljada? Dvadeset i jednu hiljadu? Ako bi napao gde mu se prohte — utvrđenje moje majke, Središnje utvrđenje ili utvrđenje Potop, ako želi,

Mia3570 & avada

crowarez.org

možda, i sam grad — nama su potrebni dani, možda čak i nedelje da sakupimo i organizujemo trupe koje bi mu se suprotstavile."

„On ne može tek tako da sakrije dvadeset hiljada vojnika od nas", rekla je Klara. „Čak ih ne može sakriti ni u Malim sivilima, a kamoli da dođe do samog grada i da niko ne uoči toliku vojsku."

„Potreban mi je Brigan”, rekao je Neš. „Hoću da Brigan odmah dođe."

„On će doći kada bude mogao, Neše”, rekao je Garan, „a blagovremeno ga informišemo o svemu."

Vatra je pošla da pruži pipke svog uma ne bi li utešila uplašenog kralja. Neš je osetio šta radi. Posegnuo je za njenom rukom. Uz zahvainost i još ponešto čemu nije mogao da se suprotstavi, poljubio joj je prste.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DVADESET PRVO POGLAVLJE

Bila je to neobična stvar u politici Šumovite doline, taj godišnji dvorski bal na koji su svi od bilo kakvog značaja u kraljevstvu bili pozvani. Sedam dvorišta palate bilo je pretvoreno u balske dvorane, u kojima su pojedinci odani kralju, kao i njegovi neprijatelji, zajedno plesali i ispijali vino iz pehara, sve vreme se pretvarajući da su prijatelji. Skoro svi koji su bili sposobni da putuju prisustvovah su ovom događaju, mada se Majdog i Gentijan, u načelu, nisu usuđivali. Nekih nedelju dana i više dvor je vrveo od sluga, stražara i kućnih ljubimaca, kao i beskrajnih zahteva gostiju. Staje su bile pretrpane, a konji nervozni.

Broker je jednom prilikom objasnio Vatri da se taj bal uvek održava u januaru, u čast dužeg dana. Sada je znala da je decembar mesec priprema. Na svakom spratu dvora, Vatra je videla radnike kako nešto popravljaju. Perači prozora su visili sa svodova, a perači zidova sa balkona, glancajući staklo i kamen.

Garan, Klara, Neš i Vatra takođe su se pripremali. Ako je Gentijan imao nameru da ubije Neša i Brigana neposredno posle bala, a onda da odjaše do utvrđenja Potop, tada Gentijana i Ganera moraju ubiti na dan održavanja svetkovine. A možda se na isti način treba osloboditi i gospe Margde, kad je već tu. Onda Brigan mora da odleti u utvrđenje Potop i da sam započne rat, iznenađujući Gentijanovu vojsku u tunelima i pećinama.

„Borba u tunelima”, rekao je Garan, „i to u januaru. Nimalo im ne zavidim.”

„Šta ćemo da radimo sa severom", Neš nije odustajao.

„Možda nešto možemo od Margde da saznamo o Majdogovim planovima'', rekao je Garan, „pre nego što je ubijemo."

„A kako tačno planiramo da izvedemo ta ubistva”, upitao je Neš, nervozno koračajući gore-dole, divljeg pogleda. „Neprestano će biti pod budnim okom svojih stražara, koji nikoga neće puštati u njihovu blizinu, a ne možemo da započnemo rat na dvoru. To bi bilo najgore mesto i vreme da ubijemo troje ljudi, i to tajno, da niko ne sazna!"

„Sedi, brate", rekla je Klara. „Smiri se. Imamo još vremena da razmislimo o tome. Nešco ćemo već smisliti.”

Mia3570 & avada

crowarez.org

Brigan je obećao da će se vratiti na dvor do kraja decembra. Pisao im je, gde god da je bio, i obavestio ih da je poslao jedan deo vojske na sever, da pokupi lorda Brokera i da ga dovede na jug, jer je, po svemu sudeći, stari komandant ponudio pomoć mlađem u slučaju stvarnog rata. Vatra je bila zaprepašćena. Nikada dosad nije videla da Broker putuje dalje od susednog grada.

Noću, sa stražom na krovu, nedostajalo joj je Briganovo društvo. Zurila je u grad koji se pružao pred njom, pokušavajući da shvati sve ono što predstoji.

Na severu, trupe kraljevih vojnika pretraživale su planine i tunele, sva ona uobičajena područja gde je Majdogova vojska mogla da se smesti. Uhode su pretraživale Pikiju, jug i zapad. Ipak, rezultata nije bilo. Ili je Majdog svoje ljude veoma vešto skrivao ili ih je samom čarolijom načinio nevidljivim. Brigan je slao rezervne vojnike kako bi pojačao obezbeđenje Roeninog utvrđenja, Središnjeg utvrđenja, kao i južnik rudnika zlata. Broj vojnika u samom gradu se drastično povećao.

Što se tiče njenih dužnosti, Vatra je počela da obrađuje kapetana Harta kako bi joj obelodanio činjenice o krijumčaru životinja , Sekaču, i njegovom mladom zamagljivaču koji ima oči različke bolje. Međutim, Hart je tvrdio da o tome ništa ne zna, tako da je Vatra najzad morala da mu poveruje. Svejedno, činilo joj se da se dečak ionako ne uklapa u vojne planove, kao ni lovokradica, stranac u njenoj šumi na severu i strelac koji je želeo da razgleda okolinu sa njenog prozora. Vatra je samo mogla da nagađa kako se oni uklapaju u čitavu ovu priču.

„Oprosti, Vatro,” rekla je Klara ravnodušno. „Sigurna sam da je sve toliko strašno kao što kažeš, ali ja nemam vremena da razmišljam o tome ukoliko to nema veze sa ratom ili predstojećim balom. Time ćemo se kasnije pozabaviti.”

Jedina osoba koja je za to marila bio je Strelac, koji je, realno gledano, bio od male pomoći jer je, shodno njegovoj prirodi, pretpostavljao da se u suštini čitave te stvari krila nečija namera da mu oduzme Vatru.

Kao što se ispostavilo, Klarine misli nisu bile usmerene samo na rat i predstojeći bal, već i na nešto drugo. Na činjenicu da je trudna.

Princeza je odvela Vatru u Podrumsku luku da bi joj to rekla, tako da je huk vodopada sprečavao bilo koga, čak i Vatrinu gardu, da čuje ovaj razgovor. Klara je u vezi s tim bila veoma direktna i razumna. Čim je Vatra progutala te novosti, shvatila je da se, u suštini, i nije mnogo iznenadila.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Bila sam nepažIjiva", rekla je Klara. „Nikada nisam volela one biljne napitke za sprečavanje trudnoće — od njih mi se povraća. Osim toga, nikada ranije nisam ostala u drugom stanju. Pretpostavljam da sam samu sebe ubedila da ne mogu da zatrudnim. A sada moram da plaćam za sopstvenu glupost. Baš mi je muka od svega."

Vatri se baš i nije činilo da joj je od svega muka. U poslednjih nekoliko meseci bila je prilično staložena, dobro je izgledala i dobro se osećala. Bila je odlična glumica, Vatri je to bilo poznato, a verovatno nije bilo pogodnije žene da se ovako nešto dogodi. Nisu joj nedostajali novac i podrška, a nastaviće da se bavi svojim poslom sve do samog porođaja, da bi se odmah nakon toga ponovo bacila na posao. Biće snažna i praktična majka.

„Strelac je otac”, rekla je Klara.

Vatra je klimnula glavom. I pretpostavljala je. „Biće darežljiv kada mu budeš rekla. Znam da hoće."

„Baš me briga za to. Ono što mene zanima jeste kako se ti osećaš povodom toga. Da li sam te povredila time što sam uskočila u njegov krevet, a onda bila i dovoljno glupa da ovako nešto sebi dozvolim?"

Vatra je bila zapanjena, ali i dirnuta istovremeno. „Sasvim sigurno me nisi povredila", rekla je strogo. „Ja nemam nikakve namere sa Strelcem, a nisam ni ljubomorna kada je o njemu reč. Što se mene tiče, ne treba da brineš."

Klarine obrve se podigoše. „Ti si vrlo čudna devojka."

Vatra je slegnula ramenima. „Strelac je oduvek posedovao toliku količinu ljubomore da je taj osećaj kod mene potpuno nestao.”

Klara je pogledala Vatru u lice, u oči, a Vatra joj je uzvratila, staloženo i samouvereno, odlučna u tome da Klaru ubedi u ono što je rekla. Najzad je Klara klimnula glavom. „Onda mi je mnogo lakše zbog toga. Molim te ništa ne govori mojoj braći”, dodala je, prvi put tokom celog razgovara zazvučavši nervozno. „Svi će pohrliti da ga rastrgnu, a ja ću se razbesneti na njih. U ovom trenutku imamo toliko prečih stvari o kojima moramo da razmišljamo. Trudnoća se nije mogla desiti u nezgodnije vreme." Na trenutak je ućutala, a onda je progovorila mirnim tonom. „Osim toga, ja ne želim da mu se nešto desi. Možda mi nije pružio sve ono čemu sam se od njega nadala, ali moram da priznam da je ono što je pružio ipak prilično divno."

To nije bila ona vrsta poklona kojoj bi svako poželeo dobrodošlicu.

Vatrina stražarka Margo spavala je uVatrinim spavaćim odajama, a sa njom su se smenjivale Muza i Mila. Jednog jutra, Vatra se probudila osećajući da sa nekim nešto nije u redu i ugledala Milu kako povraća u kupatilu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je potrčala ka devojci, pokupila joj svetlu kosu i sklonila je sa lica. Masirala je Milina leđa i ramena, a kada se u potpunosti razbudila, shvatila je šta se dešava. „Oh, gospo”, rekla je Mila počevši da plače. „Oh, gospo. Sigurno o meni mislite sve najgore."

Vatri je kroz glavu zaista prolazilo milion misli, ali je u duši saosećala s njom. Zagrlila je Milu. „Saosećam sa tobom, i ništa drugo. Pomoći ću ti koliko god budem mogla."

Miline suze pretvorile su se u ridanje i obema rukama zagrlila je Vatru. Držala je Vatrinu kosu i isprekidano govorila. „Ponestalo mi je biljnog napitka."

Vatra je bila zgranuta. „Mogla si da me pitaš da ti dam, ili da priupitaš bilo kog iscelitelja."

„To nisam mogla, gospo. Bilo me je previše sramota."

„Mogla si da pitaš Strelca!"

„On je lord. Kako sam uopšte njega mogla da opterećujem time?" Sada je toliko plakala da je počela da grca. „Oh, gospo. Upropastila sam svoj život.”

Vatra je sada bila besna zbog toga kako je Strelac lagodno prolazio kroz sve ovo, jer je njemu, očigledno, bilo najugodnije. Čvrsto je držala devojku, masirala joj leđa i ućutkivala je ne bi li je utešila. Činilo se da Milu teši sam dodir Vatrine kose.”

„Ima nešto što želim da znaš", rekla je Vatra, „i to moraš da imaš na umu, sada više nego ikada."

„Da, gospo?"

„Uvek možeš da me pitaš za bilo šta."

Tek u narednih nekoliko dana Vatra je počela da oseća neiskrenost reči koje je uputila Klari. Bila je istina da nije ljubomorna na Klaru i Milu u vezi s tim šta su radile i uradile sa Strelcem. Međutim, nije baš sasvim bila oslobođena osećaja ljubomore. Iako je pomno razmišljala, osmišljavala i planirala zajedno sa kraljevom decom, i bila usredsređena na detalje predstojećeg bala i rata, duboko u sebi, u trenucima osame, Vatra je bila izrazito rastrojena.

Razmišljala je o tome kakav bi osećaj bio da je kojim slučajem njeno telo bilo to plodno tlo koje u sebi sadrži seme. Kako bi samo prigrlila to seme da je kojim slučajem njeno, i hranila ga, a kako bi ga tek silovito štitila, kako bi strahovito volela to biće, čak i nakon što bi napustilo njeno telo, raslo mimo nje i odabralo način na koji će iskoristiti svoju ogromnu moć.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Kada joj je bivalo muka i kada bi se uz to osećala i veoma umorno, a natekle grudi je bolele, čak je zamišljala da je trudna, iako je znala da to nije moguće. Taj bol i sve propratne nelagodnosti donosile bi joj radost. A onda bi, naravno, nastupilo krvarenje i raspršilo sve ono što je umišljala. Tada je znala da su sve to bili samo simptomi pred krvarenje. Potom bi gorko plakala zbog saznanja da nije trudna, isto onako kako je i Mila plakala zato što jeste trudna.

A njena tuga je bila užasna jer je imala sopstvenu volju. Ta tuga joj je ispunjavala um utešnim, ali strašnim zamislima.

Usred decembarskih planiranja, Vatra je donela odluku. Nadala se da je to bila prava odluka.

Poslednjeg dana decembra, za koji se ispostavilo da je i Hanin šesti rođendan, Hana se pojavila na Vatrinim vratima uznemirena i uplakana. Krv joj je išla iz usta, a oba kolena su joj bila oguljena i krvava.

Vatra je odmah naredila da se pozove iscelitelj. Kada je shvatila da Hana ne plače zbog telesnih povreda, Vatra je otposlala iscelitelja, čučnula kraj devojčice i zagrlila je. Pokušala je da prozre Hanina osećanja i soptaje najbolje što je mogla. Najzad je shvatila šta se dogodilo. Ostali su se podsmevali Hani zbog njenog oca, koji je uvek bio odsutan. Rekli su Hani da je Brigan stalno odlazio jer je želeo da pobegne od nje. A onda su joj rekli da se ovog puta neće vratiti. Tada je počela da se bije sa njima.

Svojim najnežnijim glasom i grleći je, Vatra je uveravala Hanu da je Brigan voli, da mrzi što mora da odlazi i što je ostavlja, da je prva stvar koju bi uradio čim bi se vratio bila ta da pronađe upravo nju, da je ona, zaista, njegova omiljena tema za razgovor i njegova najveća sreća. „Ti me ne bi lagala”, rekla je Hana Vatri dok je polako prestajala da jeca. Što i jeste bila istina, a to je bio i razlog što Vatra nije ni spomenula eventualni Briganov povratak. Činilo joj se da je ubeđivanje nekoga u Briganov povratak rizično, jer bi se lako moglo pretvoriti u laž. Sada je već bio odsutan skoro dva meseca, a protekle nedelje niko nije dobio ni reč od njega.

Vatra je okupala Hanu i obukla je u jednu od svojih košulja koja je na njoj izgledala kao haljina sa dugačkim rukavima, što je Hani bilo prilično smešno. Poslužila je Hani večeru, a onda je devojčica, još onako šmrkava, zaspala u Vatrinom krevetu. Vatra je, preko svoje stražarke, obavestila njene najbliže da je Hana kod nje i da ne treba da brinu.

Kada su se Briganove misli iznenada pojavile u njenoj svesti, trebalo joj je nekoliko trenutaka da se pribere od uzbuđenja i olakšanja. Tada mu je odaslala poruku mislima. Odmah je došao u njene odaje, neobrijan i ophrvan

Mia3570 & avada

crowarez.org

mirisom hladnoće, a Vatra je morala da se obuzda da ga ne dodirne. Kada mu je ispričala šta deca govore Hani, lice mu se smrklo i izgledao je iscrpljeno. Seo je na krevet, dodirnuo Haninu kosu i sagnuo se da je poljubi u čelo. Hana se probudila. Rekla mu je: „Hladan si, tata”, skvrčila se u njegovim rukama i ponovo zaspala.

Brigan je potom udobnije smestio Hanu u svoje krilo i preko njene glave pogledao u Vatru. Vatra je bila toliko zaokupljena mislima o tome koliko voli ovog plavookog princa na njenom krevetu, sa njegovim detetom u rukama, da se samo spustila i sela. Sreća da je iza nje bila stolica.

„Velkli mi reče da ove nedelje niste često izlazili iz svojih odaja, gospo", rekao je Brigan. „Nadam se da ste dobro."

„Bila sam prilično bolesna”, ne razmišljajući je promumlala Vatra, a onda se ugrizla za jezik, jer nije imala nameru da mu to kaže.

Odmah se zabrinuo. Dopustio joj je da primi to njegovo osećanje.

„Ne", rekla je. „Ne brinite, nije ništa ozbiljno. Oporavila sam se." A to je bila laž, budući da ju je telo i dalje tištilo i da joj je srce bilo ranjeno kao Hanina bolna kolena. Ali oporavak jeste bio ono čemu se nadala.

Pomno ju je posmatrao, ne verujući u ono što je rekla. „Pretpostavljam da moram davam verujem. Da li imate svu potrebnu negu?"

„Da, naravno. Molim vas, zaboravite na to."

Spustio je lice na Haninu kosu. „Ponudio bih ti parče rođendanske torte”, rekao je. „Ali izgleda da ćemo morati da sačekamo sutrašnji dan."

Te noći, zvezde su bile hladne i slabašne, a pun mesec kao da je bio prilično daleko. Vatra se toliko umotala da je u struku izgledala dvostruko šire nego obično.

Na krovu je ugledala Brigana, zadovoljnog, gologlavog, kako stoji na vetru. Dunula je topao dah u ruke na kojima je imala rukavice. „Da li ste vi to imuni na zimu, lorde prinče?"

Odveo ju je na mesto koje je širokim dimnjakom bilo zaštićeno od vetra. Ohrabrio ju je da se slobodno nasloni na dimnjak. Kada je to uradila, iznenadila se jer je bio božanstveno topao. Bilo je slično kao kada se naslanjala na Malog. Njen stražar je nestao u pozadini. Zvonasti zvuk podižućeg mosta šaputao je preko huka vodopada. Zatvorila je oči.

„Gospo Vatro”, izgovorio je Brigan. „Muza mi je rekla za Milu. Da li biste bili tako dobri da mi lično ispričate i za moju sestru?''

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je istog trenutka razrogačila oči. Stajao je naslonjen na ogradu, očiju uprtih u grad, dok mu je iz usta izlazio vazduh u vidu pare. „Hmm”, izgovorila je isuviše zatečena da bi se snašla trenutku. „A šta biste želeli da znate?"

„Da li je zaista trudna, naravno."

„Zašto mislite da je trudna?"

Tada se okrenuo ka njoj i pogledi su im se ukrstili. Vatra je imala osećaj da njeno nedokučivo lice nije bilo tako nedokučivo kao njegovo. „Zato što u trenucima kada ne radi”, počeo je da priča ozbiljno, „obično voli da se kocka. I mršavija je, i večeras je prilično malo jela. Pozelenela je na sam pogled na kolač od šargarepe, što se, mogu da vam potvrdim, nikada ranije nije dogodilo. Dakle, ili je trudna ili umire." Skrenuo je pogled ponovo na grad i nastavio da govori staloženo. „I nemojte mi reći ime oca te začete dece, jer ću biti u iskušenju da ga povredim. A to ne bi bilo zgodno, zar ne tako, naročito zato što očekujemo da nam se pridruže Broker i mnogi koji ga obožavaju?"

Ako je toliko toga već sam odgonetnuo, nije ni bilo svrhe da se pretvara. Rekla je blago: „To ne bi bilo ni poučno za Hanu."

„Hmm." Naslonio je pesnicu na usta. Dah mu je izlazio kao para u svim pravcima. „Koliko sam razumeo, one ne znaju jedna za drugu? I ako sam dobro shvatio, to i treba da ostane tajna. Da li je Mila zaista onoliko nesrećna koliko se čini?"

„Mila je očajna”, rekla je Vatra tiho.

„Mogao bih da ga ubijem zbog toga."

„Verujem da je isuviše ljuta ili očajna da bi racionalno razmišljala. Neće da uzme njegov novac. Zato ga ja uzimam umesto nje, sačuvaću ga u nadi da će promeniti mišljenje i da će ga na kraju prihvatiti."

„Može i dalje da radi ono što radi, ako to želi. Ja je neću oterati.”

„Nešto ćemo već smisliti." Pogledao ju je iskosa. „Nemojte Garanu ništa govoriti." A onda je dodao, potišteno: „Ah, gospo. Ovo su vrlo nezahvalna vremena da se jednom detetu, a kamoli njima dvoma, poželi dobrodošlica u ovaj svet."

Deca, pomislila je Vatra u sebi. Dobrodošlica bebama u ovaj svet. Poslala je sledeće misli u etar: Dobro došle, bebe. Tada je, na sopstveni užas, shvatila da plače. Činilo joj se da su simptomi trudnoće njenih prijateljica prešli na nju, jer je neprestano plakala.

Brigan je u trenutku promenio držanje — iz ozbiljnog se odjednom pretvorilo u brižno. Rukama je počeo da pretura po džepovima u potrazi za

Mia3570 & avada

crowarez.org

maramicom, koju nije ni imao. Prišao joj je. „Gospo, šta je bilo? Molim vas, recite mi."

„Nedostajali ste mi,” istrtljala je, „ova poslednja dva meseca."

Uhvatio ju je za ruke. „Molim vas, recite mi šta nije u redu.”

A tada, upravo zato što ju je držao za ruke, sve mu je ispričala, tek tako koliko je očajnički želela decu i zašto je odlučila da ne sme da ih ima, i da se zbog straha da ne promeni mišljenje, potajno dogovorila, uz Klarinu i Muzinu pomoć, da uzme lekove koji će zauvek onemogućiti njenu trudnoću. I nije se u potpunosti oporavila, ni približno, jer joj je bilo teško u duši i činilo joj se da ne može da prestane da plače.

Ćutke ju je saslušao, zapanjen i zaprepašćen, a kada je rekla ono što je imala, i dalje je ćutao neko vreme. Bespomoćnog izraza lica, posmatrao je njene rukavice. Rekao je: „Bio sam nepodnošijiv one noći kada smo se sreli. Nikada to sebi neću oprostiti."

To je bila poslednja stvar koju je Vatra očekivala da će reći. Pogledala ga je u oči, koje su bile blede, kao i mesec.

„Tako mi je žao što ste toliko tužni", rekao je. „Ne znam šta bih vam rekao. Primorani ste da živite u okruženju gde mnogi ljudi imaju decu, i morate sve da ih prihvatite. Usput, moramo se pobrinuti i da nam Strelac uvek bude tu negde — on je jedan zaista koristan momak, zar ne?"

Na to se nasmešila, pa maltene i nasmejala. „Pomogli ste mi da se osećam bolje. Hvala vam.”

Tada joj je pažljivo pustio ruke, kao da se uplašio da će pasti na krov i polomiti se. Blago joj se nasmešio.

„Pre me nikada niste gledali pravo u oči, a sada to činite", rekla je, jer ona to pamti, a i bila je radoznala.

Stegnuo je ramenima. „Tada mi niste bili stvarni."

Namrštila je čelo. „Šta to treba da znači?"

„Pa, nekada su mi vaše moći bile opterećenje. Sada sam se na to navikao."

Trepnula je i iznenada utihnula usled šašavog zadovoljstva koje je osećala zbog njegovih reči. Sama sebi se nasmejala u brk jer je bila zadovoljna time što joj je na neki način rekao da je doživljava kao običnu, a ne čudovišnu devojku.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DVADESET DRUGO POGLAVLJE

Vatra je sledećeg jutra otišla do Nešovih radnih odaja zajedno sa Muzom, Milom i Nešom, kako bi se sastala sa kraljevim potomcima i Strelcem.

Do bala je ostalo tek nekoliko nedelja, a Vatrino učešće u planovima za ubistva bilo je predmet neprestane polemike. ZaVatru je to bilo jednostavno. Trebalo je da bude ubica u sva tri slučaja, jer je njoj bilo mnogo lakše nego bilo kome drugom da namami buduće žrtve na usamljeno i neobezbeđeno mesto, a isto tako će joj možda poći za rukom da mnogo toga sazna od njih pre nego što ih ubije.

Ali kada je izložila svoje gledište, Garan se suprotstavio jer je smatrao da Vatra nije mačevalac, a ako se dodatno ispostavi da je bilo koja od tri planirane žrtve snažnog uma, Vatra će završiti na nečijem sečivu. Klara, isto tako, nije bila za to da ubica bude neko ko nema iskustva. „Oklevaćeš", rekla joj je Klara. „U trenutku kada se suočiš sa realnošću da nekome treba da zabodeš nož u grudi, nećeš moći to da uradiš."

Vatra je znala da je iskusnija u ubijanju nego što je bilo ko, sem Strelca, za nju to znao. „Istina je da to ne bih želela da uradim", odgovorila je staloženo, „ali ako moram, uradiću."

Strelac je sedeo besan u ćošku prostorije. Vatra ga je ignorisala jer je znala da nema svrhe da mu se obraća — naročito tih dana kada je njegov odnos prema njoj išao od besa do stida, jer su njena osećanja i vreme bili posvećeni Mili, a on je to osećao, i zamerao joj je, iako je dobro znao da je za sve to on kriv.

„Ne možemo da šaljemo početnika da ubije naša tri najopasnija neprijatelja", ponovila je Klara.

Prvi put otkad su o tome počeli da raspravljaju, Brigan je bio tu da lično saopšti svoje mišljenje. Naslonio se ramenom na zid i prekrstio ruke. „Ali očigledno je da ona mora da bude uključena", rekao je. „Smatram da se Gentijan neće mnogo opirati, a Ganer, iako je pametniji, neće biti problematičan pošto je pod uticajem oca. Margda će verovatno biti malo teži slučaj, ali očajnički moramo da saznamo šta ona zna — posebno gde Majdog krije vojsku — a gospa Vatra je najprikladnija za taj zadatak. I,” rekao je podižući obrve da bi sprečio Klaru da se usprotivi, „gospa jako dobro zna za šta je sposobna. Ako ona kaže da to može da izvede, onda će to i uraditi."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Strelac se tada režeći okomio na Brigana, jer je njegovo neraspoloženje konačno našlo izduvni ventil — a da to ovoga puta nije bila Vatra. „Začepi, Strelče", rekla je Klara oštro, prekidajući ga i pre nego što je bilo šta izustio.

„Isuviše je opasno", rekao je Neš sedeći za radnim stolom, odakle je zabrinuto zurio u Vatru. „Ti si vešt sa mačem, Brigane. To bi ti trebalo da sprovedeš u delo."

Brigan je klimnuo glavom. „U redu, a šta ako gospa i ja to zajedno uradimo? Njen posao bi bio da ih navede na neko izolovano mesto i da ih ispita, a ja bih ih ubio i zaštitio nju."

„Samo što će meni biti mnogo teže da ih na prevaru ubedim da mi poveruju ako ste vi tu”, rekla je Vatra.

„A ako se sakrijem?"

Strelac je polako počeo da se približava Briganu s drugog kraja prostorije, i sada je stajao pred princem, maltene ne dišući. „Nemaš nikakvo pravo da je izlažeš toj opasnosti", rekao je. „Za tebe je ona samo oruđe i bezosećajan si kao kamen."

Vatra je pobesnela. „Ne nazivaj ga bezosećajnim, Strelče. On je ovde jedina osoba koja mi veruje."

„Oh, ma nemoj! I ja duboko verujem da si i te kako sposobna za to”, rekao je Strelac toliko ljutito da je njegovo šištanje ispunilo svaki ćošak prostorije. „Žena koja može da inscenira samoubistvo rođenog oca svakako je sposobna da ubije nekolicinu stanovnika Šumovite doline koje nikada nije ni upoznala."

U tom trenutku, vreme kao da je stalo, a svi iz sobe kao da su nestali. Tu su samo bili Vatra i Strelac koji je sada stajao pred njom. Vatra je oklembešenih usta zurila u Strelca, ne verujući, a potom i shvatajući, kao hladnoća što se prvo pojavi u rukama i nogama, a potom se polako širi ka sredini tela, da je on zaista izgovorio reči koje je mislila da je čula.

Strelac je isto tako zanemeo, zapanjen onim što je izgovorio. Pokajao se i pokušavao treptanjem da zaustavi suze. „Oprosti mi, Vatro. Voleo bih da to nisam izustio."

Međutim, ona je polako upijala ono što je rekao, i shvatila je da to nije moglo da ostane neizgovoreno. A manje joj je bilo važno to što je rekao. Više ju je povredio način na koji je to izgovorio. Okrivio ju je, on koji je znao sve što ona oseća. Podsmevao se njenoj sramoti.

„Nisam ja jedina koja se promenila", prošaptala je pogleda prikovanog za njega. „I ti si se promenio. Nikada ranije nisi bio tako okrutan prema meni."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Okrenula se, i dalje imajući utisak da je vreme stalo. Izletela je iz prostorije.

Vreme je stiglo Vatru u zaleđenom delu zelene kućice, gde ga je postala svesna posle samo jednog minuta smrzavanja, pošto je bila potpuno nesposobna da se seti svog kaputa. Muza, Mila i Nil stajali su u tišini koja ju je obavijala.

Sela je na klupu ispod velikog drveta, a krokodilske suze su joj klizile niz obraze i padale u krilo. Uzela je maramicu koju joj je Nil ponudio. Pogledala je lica pripadnika svoje garde, u svakog pojedinačno. Gledala ih je u oči ne bi li iza njih spoznala užas izazvan istinom o njoj.

Svako od njih ju je pojedinačno mirno pogledao. Shvatila je da nisu bili zgroženi. Gledali su je s poštovanjem.

Pomislila je da je srećna u životu zato što je okružena ljudima koji ne mare za to što je ona čudovište koje je ubilo jedinu svoju porodicu.

Počeo je da pada jak ivlažansneg, i najzad su se otvorila bočna vrata zelene kućice. Iz nje je izmarširala Tesa, Briganova kućepaziteljka, ogrnuta debelim čebetom. „Jesi li ti to odlučila da se zalediš, i to meni ispred nosa", prasnula je žena. „Šta je bre s tobom?"

Vatra je nezainteresovano podigla glavu. Tesa je imala blage zelene oči i dubok pogled kao dva bunara, i bila je besna. „Ubila sam svog oca,” rekla je Vatra, „i inscenirala sam kao da se sam ubio."

Bilo je sasvim očigledno da je Tesa bila zatečena. Prekrstila je ruke i počela da pućka, odlučna, činilo se, u durenju. A onda je iznenada smekšala, kao otopljeni sneg koji curi niz krov. Zavrtela je glavom, zaprepašćena. „To onda menja stvari. Pretpostavljam da će mi sada mladi princ reći:‘Jesam li ti rekao'. Ma, dete, pogledaj se mokra si ko miš. Lepa kao lutka, ali ni trunke mozga u glavi. To nisi nasledila od majke. Kada je već tako, bolje bi ti bilo da uđeš unutra."

Vatra je bila blago smetena. Majušna žena ju je privukla sebi ispod ogrtača i gurnula je u kuću.

Kraljičina kuća — Vatra se podsetila toga da je ovo Roenina, a ne Briganova kuća — izgledala je kao pravo mesto gde bi jedna nesrećna duša mogla da nađe utehu. Sobe su bile male i udobne, ofarbane u svetlozeleno i plavo i imale su lep nameštaj. Kamin je bio ogroman, a u njemu je hučala januarska vatra. Bilo je očigledno da ovde živi dete jer su školske sveske, lopte, rukavice, igračke i Flekičine neopisivo ižvakane stvari bile u svakom

Mia3570 & avada

crowarez.org

ćošku. Manje je bilo vidljivo da ovde živi i Brigan, mada je pažljivi posmatrač to mogao da uoči. Ćebe kojim je Tesa ogrnula Vatru veoma je podsećalo na prekrivku koja se stavljala na konjsko sedlo.

Tesa je smestila Vatru na kauč kraj kamina, a njenu gardu u fotelje oko njihove gospe. Sve ih je poslužila vrućim kuvanim vinom. Sela je sa njima, slažući pritom gomilu veoma malih košulja.

Vatra je delila kauč sa dva čudovišna mačeta koje nikada pre nije videla. Jedno je bilo crveno, a drugo bronzano sa crvenim mrljama. Mačići su spavali skvrčeni jedno uz drugo, tako da je teško bilo odgonetnuti gde je kojem mačetu glava, a gde rep. Podsetili su je na njenu kosu, koja je sada bila skupljena ispod vlažne i hladne marame. Smakla je maramu sa glave i raširila je kraj sebe da se osuši. Kosa joj se rasula kao plamen svetlosti i boja. Jedno od mačića je podiglo glavu ugledavši tu svetlost, a onda je opušteno zevnulo.

Obema rukama je obuhvatila toplu šolju i umorno trepnula u paru koja je izlazila iz nje. A onda, kada je počela da priča, shvatila je da ispovedanje donosi utehu njenom malom i rascepkanom srcu. „Ubila sam Kansrela da bih ga sprečila da ubije Brigana. I da bih sprečila Brigana da ubije Kansrela, jer bi to osujetilo njegovu nameru da stvara saveznike sa bilo kojim Kansrelovim prijateljem. A bilo je tu i drugih razloga. Sumnjam da bilo kome od vas treba objašnjenje zašto je bilo najbolje da on umre.”

Tesa je prestala da radi ono čime se u tom trenutku bavila, spustila ruke u krilo i pomno posmatrala Vatru. Njene usne su se pomerale dok je Vatra pričala, kao da je time želela da oseti ukus tih istih reči u njenim ustima.

„Prevarila sam ga tako što sam ga navela da pomisli da je njegov njegov čudovišni leopard zapravo beba”, rekla je Vatra. „Njegova ljudska čudovišna beba. Stajala sam izvan ograde i posmatrala ga dok je otvarao vrata kaveza i dok mu je tepao kao da je bio bespomoćan i bezopasan. Leopard je bio gladan. Uvek ih je držao gladnim. I sve — sve se odigralo veoma brzo."

Vatra je nakratko utihnula, boreći se sa slikom koja ju je proganjala u snovima. Nastavila je da priča zatvorenih očiju. „Kada sam se uverila da je mrtav, ubila sam i veliku mačku. A potom sam ubila i preostala čudovišta, jer sam ih prezirala, oduvek sam ih mrzela, a nisam mogla da podnesem njihovo vrištanje za njegovom krvlju. Onda sam pozvala sluge i rekla im da je izvršio samoubistvo i da nisam stigla da ga sprečim u tome. Prodrla sam u njihove umove uverila se u to da su mi sasvim poverovali, što i nije bilo teško. Kansrel je bio nesrećan i potišten otkad je Naks umro, a svi su znali da je i te kako bio sklon ludostima."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Ostatak priče je zadržala za sebe. Strelac je došao i video je kako kleči u Kansrelovoj krvi i kako zuri u njega bez ijedne suze u očima. Kada je pokušao da je odvuče odatle, žustro mu se usprotivila i vrištala na njega da je ostavi na miru. Nekoliko dana kasnije, bila je veoma nemilosrdna prema Strelcu, kao i prema Brokeru, okrutna, telesno i umno, a oni su ostali s njom i brinuli se o njoj sve dok se nije oporavila. Zatim su usledile nedelje ispunjene neraspoloženjem i suzama. I u tom periodu su sve vreme bili uz nju.

Sedela je ukočeno i nemo na kauču. Iznenada je poželela da je Strelac tu, i to toliko da bi mu čak oprostila to što je rekao istinu. Bilo je krajnje vreme da i ostali znaju. Bilo je vreme da svi saznaju kakva je ona i za šta je sve sposobna.

Nije ni primetila kako polako tone u san, čak ni onda kada je Muza priskočila da joj uhvati čašu i spreči prolivanje vina.

Probudila se nekoliko sati kasnije i videla da leži na kauču, pokrivena ćebadima, dok su mace spavale u njenoj raščupanoj kosi. Tesa nije bila tu, ali se zato Muza, Mila i Nil nisu ni pomerili sa mesta gde su ranije sedeli.

Strelac je stajao kraj kamina, okrenut leđima.

Vatra se podigla i izvukla kosu ispod uspavanih mačića. „Mila,” obratila joj se, „ne moraš da ostaneš ako ne želiš:"

Mila je bila tvrdoglavo odlučna. „Želim da ostanem i da vas čuvam, gospo."

„U redu onda", rekla je Vatra posmatrajući Strelca koji se odmah okrenuo kada joj je čuo glas. Jagodica levog obraza bila mu je modra, što ju je prvo zabrinulo, a onda joj i postalo zanimljivo.

„Ko te je udario, upitala ga je.

„Klara."

„Klara?!"

„Odalamila mi je šamarčinu zato što sam te povredio. Naime”, dodao je malo tiše, „to je, barem, osnovni razlog. Mislim da ih Klara ima nekoliko, pa je morala da napravi izbor." Pogledao je u Milu, koja ga je iznenada podsetila na boksera koji je dobio previše jakih udaraca u stomak. „Ovo je više nego mučno."

Tvojom zaslugom, besno mu je odaslala misli, a tvoje nepromišljene reči čine da situacija postane još gora. One još ne znaju jedna za drugu i nije na tebi da im obelodaniš te mučne tajne.

„Vatro", obratio joj se spuštenog i skrušenog pogleda. „Dugo nisam počinio neko dobro delo. Kada mi otac stigne, neću imati hrabrosti da ga

Mia3570 & avada

crowarez.org

pogledam u oči. Čeznem za tim da uradim nešto vredno, nešto čega se neću stideti, ali kao da za to nisam sposoban dok si mi ti u vidokrugu, dok gledam koliko ti više nisam potreban koliko si zaljubljena u nekog drugog."

„Oh, Strelče", rekla je, a onda se zaustavila, gušeći se od toga koliko ju je nervirao. A istovremeno je bilo i smešno i tužno da je baš on optužuje zbog ljubavi i da je ovog, i jedinog puta u životu, bio u pravu.

„Idem na zapad,” rekao je, „kod Sekača."

„Sta", uzviknula je zaprepašćeno. „Sada? Sam?"

„Niko ne obraća paznju na onog dečaka i strelca, a znam da je to greška. Tog dečaka ne treba olako shvatiti, a možda si zaboravila da je pre dvadeset i nešto godina taj strelac bio osuđen za silovanje."

Sada je Vatra opet bila na ivici suza. „Strelče, smatram da ne treba da ideš. Sačekaj da prođe bal i onda ćemo zajedno ići."

„Verujem da upravo tebe traže."

„Molim te, Strelče. Nemoj da ideš."

„Moram,” iznenada je viknuo. Okrenuo se od nje i pokazao joj rukom da mu ne prilazi. „Ne mogu ni da te pogledam", rekao je drhtavog glasa. „Ne mogu ni u oči da te pogledam. Zar ne vidiš da nešto moram da uradim? Moram da odem. Pustiće te da to sprovedeš u delo, znaš, tebe i Brigana zajedno, vas dvoje — poznati tim ubica. Evo”, rekao je i besno izvukao presavijano parče papira iz džepa kaputa i zafrljačio ga na kauč kraj nje.

„Šta je to”, upitala je zapanjeno Vatra.

„Pismo od njega”, odgovorio je Strelac skoro vičući. „Bio je za radnim stolom malo pre nego što si se probudila i pisao ga. Rekao mi je da ti ga predam, a ukoliko to ne učinim, zapretio je da će mi polomiti obe ruke."

Tesa se odjednom pojavila na vratima i uperila prst prema Strelcu. „Mladiću,” zaurlala je, „u ovoj kući živi jedno dete i nema razloga ni smisla da se dereš kao lud." Okrenula se i odmarširala. Strelac je zbunjeno zurio u nju. Zatim se žustro okrenuo prema kaminu i naslonio na ogradu, drzeći se za glavu.

„Strelče", molila ga je Vatra. „Ako već moraš da ideš, povedi što više vojnika sa sobom. Zamoli Brigana za pratnju."

Nije ništa rekao. Čak nije bila sigurna ni da ju je čuo. Okrenuo se ka njoj i rekao joj: „Zbogom, Vatro." Izleteo je iz prostorije ostavljajući je da se sama izbori sa plimom straha koja je sve brže navirala u njoj.

Očajnički je mislima posegnula za njim.Strelče! Neka ti nebesa podare snažan um i zaštitu.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Volim te.

Briganovo pismo bilo je kratko.

Gospo, moram nešto da vam saopštim. Znao sam da ste vi ubili Kansrela. Lord Broker mi je to rekao onoga dana kada sam došao u vašu kuću da vas dopratim dovde. Morate mu oprostiti što je izdao vaše poverenje. To mi je rekao u nameri da bolje razumem ono što predstavljate i da u skladu sa tim sa vama i postupam. Drugim rečima, to mi je obznanio da bi vas zaštitio od mene. Jednom ste me pitali zašto imam poverenja u vas. Ovo što sam prethodno naveo nije jedini razlog, ali velikim delom jeste. Verujem da ste mnogo propatili zbog drugih ljudi. Verujem da ste snažniji i hrabriji od bilo koga drugog koga sam upoznao ili za koga sam čuo. A podjednako ste mudri i darežhivi u korišćenju svojih moći. Morao sam iznenada da odjašem u utvrđenje Potop, ali ću se vratiti pre bala. Slažem se da morate biti deo našeg plana — mada Strelac nije u pravu ako misli da to meni pričinjava zadovoljstvo. Moji braća i sestra će vam preneti ono što mislim. Vojnici me čekaju i zato je ovo pismo napisano na brzinu. Svakako, ono je iskreno. Vaš Brigan. P. S. Ne idite iz te kućice pre nego što vam Tesa saopšti istinu i oprostite mi što sam je krio od vas. Obećao sam joj, i s tim sam se nosio sve ovo vreme.

Vatra je uznemireno disala dok je hodala prema kuhinji, gde je pretpostavljala da se nalazi Tesa. Starica je podigla svoje zelene oči sa testa koje je mesila.

„Na šta to princ Brigan misli”, upitala je Vatra, i sama strahujući od tog pitanja, „kada kaže da ćete mi vi saopštiti istinu?"

Tesa je spustila testo koje je mesila i obrisala ruke o kecelju. „Kakav je ovo naopak dan,” rekla je. „Nisam ni sanjala da će ovakav biti. A sada kada smo ovde, moram da priznam da me plašiš svojim izgledom." Slegla je ramenima, skrhana. „Moja ćerka Džesa je bila tvoja majka, dete”, rekla je. „Ja sam tvoja baka. Da li bi imala nešto protiv da ostaneš na večeri?"

Mia3570 & avada

crowarez.org

DVADESET TRECE POGLAVLJE

Sledećih nekoliko dana Vatra je lebdela u stanju smušenosti. To što je saznala da ima baku bilo je, samo po sebi, pravo zaprepašćenje. Ali da sazna da je njena baka odmah, tokom te zbrzane zajedničke večere, želela da je upozna i da je željna njenog društva? To je bilo gotovo previše za jedno mlado ljudsko čudovište, koje je tako malo radosti iskusilo u životu.

Od tada je svake večeri sa Tesom i Hanom jela u kuhinji u zelenoj kućici. Hanino neprestano čavrljanje popunjavalo je rupu u razgovoru između bake i unuke i na neki način ublažavalo čudnovatost situacije u kojoj su pokušavale da uspostave odnos.

Olakšavajuća stvar je bila ta što je Tesa bila direktna i iskrena, a Vatra je mogla da oseti iskrenost u svakoj začkoljici koju bi ova izgovorila. „Ja nisam neko na koga se tek tako ostavlja utisak”, rekla je Tesa tokom prve zajedničke večere, kada su jeli valjuške i jelo od mesa čudovišnih jastrebova. „Ali ti si me opčinila, jesi, čudovišna gospo. Sve ove godine sam sebi govorila da si ti Kansrelova ćerka, a ne Džesino dete. Da si čudovište, a ne devojka, i da nam je bez tebe bolje nego sa tobom. Pokušala sam u to da ubedim i Džesu, ali ona nije htela da čuje, i bila je u pravu. To je očigledno kao dan, u tvom licu vidim nju."

„Gde?'' Hana je zahtevala da joj kaže. „Na kom delu njenog lica vidiš Džesu?”

„Imaš Džesino čelo”, rekla je Tesa bespomoćno zamahujući kašikom prema Vatri. „A imaš i isti izraz u očima, i njenu divnu, nežnu kožu. Nasledila si njene oči i boju kose, mada je tvoja sto puta blistavija od njene, naravno. Mladi princ mi je rekao da ima poverenja u tebe”, slabašno je završila. „Ali ja nisam mogla da mu verujem. Mislila sarn da je bio zaveden. Mislila sam da hoćeš da se udaš za kralja, ili još gore za njega, i da će sve početi iz početka."

„Sve je u redu,” rekla je Vatra blago, imuna na prebacivanje i gunđanje, jer je upravo bila očarana time što ima baku.

Poželela je da može da se zahvali Briganu, ali je on i dalje bio odsutan i teško da će se pre bala vratiti s puta. Više nego išta na svetu, volela bi kada bi sve to mogla da ispriča Strelcu. Šta god da je osećao prema njoj, u ovome bi se s njom zajedno radovao — smejao bi se iznenađen tim novostima. Međutim, Strelac je lutao negde na zapadu, sa najmanjom mogućom grupom vojnika — sudeći po Klari, poveo je samo četvoricu — i upadao u ko zna kakve neprilike.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je odlučila da napravi spisak svih radosti i zabuna koje joj je donela činjenica da ima baku, kako bi mu ispričala kada se vrati.

Ona nije bila jedina osoba koja se brinula za Strelca. „Pa i nije bilo baš tako strašno to što je obelodanio tvoju tajnu", rekla je Klara zaboravljajući, ravnodušno je pomislila Vatra, da je i sama u datom trenutku to doživela toliko ozbiljno da je, ni manje ni više, našla za shodno da mu opali šamar. „Sada kada to znamo, svi smo zadovoljniji planom koji smo napravili. I zbog toga te izuzetno cenimo. Zaista, gospo, čudim se da nam to i sama ranije nisi rekla."

Vatra na to nije ništa rekla, jer nije mogla da objasni da je poštovanje delimičan razlog zbog kojeg im nije rekla. Nije baš bilo poželjno da bude junak nečije mržnje prema Kansrelu. Ona ga nije usmrtila zato što ga je mrzela.

„Strelac je magarac, ali se u svakom slučaju iskreno nadam da će voditi računa o sebi”, zaključila je Klara dok je jednom rukom odsutno dodirivala stomak, a drugom prevrtala hrpu planova na podu. „Da li on poznaje teren na zapadu? Tamo ima mnogo pukotina u tlu. Neke od njih vode direktno u pećine, ali su neke toliko duboke da im se ne vidi dno. Daće bog pa da padne u jednu od tih..." Na trenutak je prestala da kopa po papirima, zatvorila oči i uzdahnula. „Ma, ne mislim tako. Odlučila sam da mu ipak budem zahvalna na tome što će moje dete imati brata ili sestru. Stalno mi se prepliću ta osećanja prema njemu, ali zahvalnost svakako zahteva manje energije nego bes."

Kada je istina izbila na videlo, Klara ju je zaista staloženo prihvatila. Međutim, Mili to nije išlo baš tako lako, mada ni ona nije osećala bes. Sada dok je sedela u stolici kraj vrata, Mila je više nego ikada delovala smušeno.

„Pa, dobro”, rekla je Klara, i dalje uzdišući. „Da li si zapamtila nešto o šestom spratu? Ne bojiš se visine, zar ne?"

„Ne više od drugih. Zašto?"

Klara je izvukla dva ogromna, urolana parčeta papira sa hrpe planova koji su bili razbacani po podu. „Ovo je plan sedmog i osmog sprata. Reći ću Velkliju da proveri da li sam dobro obeležila gostinske sobe pre nego što počneš da učiš imena gostiju koji će boraviti u njima. Daćemo sve od sebe da te prostorije ostanu prazne kako bi mogla da ih iskoristiš, mada ima i onih gostiju koji vole lep pogled sa visine."

Za Vatru je memorisanje rasporeda spratova palate išlo drugačije nego kod drugih ljudi, jer Vatra nije mogla lako da prihvati dvor kao neku mapu, ravnu dimenziju na papiru. Za nju je palata bila trodimenzionalni i živ prostor, koji je vijorio u njenoj glavi ispunjen pokretnim umovima koji se kreću niz hodnike, koji prolaze pored tunela za veš i penju se uz stepenice. Vatra nije

Mia3570 & avada

crowarez.org

mogla da oseti prostor i sve ostalo na toj papirnoj mapi, a od nje se očekivalo da sve to nauči napamet. Vatri nije bilo dovoljno samo da zna, na primer, da se Velkli nalazi na istočnom kraju drugog sprata palate. Gde se on, zapravo, nalazi? U kojoj sobi se nalazi, i koliko u njoj ima vrata i prozora? Kojoj prostoriji za sluge je ona najbliža, ili gde se nalazi najbliže stepenište? Umovi koje je osećala u Velklijevoj blizini — da su oni u istoj sobi kao i on, ili su u hodniku, ili u susednoj prostoriji? Ako je Vatra trebalo da uputi Velkliju mentalne putokaze gde da ide da bi došao do njenih prostorija, a da ga usput niko ne vidi, da bi to mogla da uradi samo pomoću podataka sa mape? Da može da zapamti svih osam spratova, na stotine hodnika, na hiljade soba, vrata, prozora, balkona i dvor ispunjen umovima, i to sve istovremeno?

Odgovor je bio jednostavan — ne, ne može. Ali moraće da nauči, i to najbolje što može, jer plan za ubistva tokom balske večeri od toga u potpunosti zavisi. U svojim odajama, u staji sa Malim, na krovovima sa svojom gardom, vežbala je i vežbala, čitav božji dan, neprestano, ponekad veoma ponosna na sebe koliko je napredovala u odnosu na početak života na dvoru. Bilo je sasvim sigurno da se nikada neće izgubiti lutajući dvoranama i prostorijama dvora.

Uspeh plana je uveliko zavisio od Vatrine sposobnosti da izoluje Gentijana, Ganera i Margdu, odvojeno ili zajedno, tajno, negde u palati. Od ključne važnosti je bilo da u tome uspe, s obzirom na to da su rezervni planovi bili prilično haotični, uključivali su previše vojnika i gužvu, i sasvim sigumo se nije moglo sve odraditi tiho i u tajnosti.

Kada bude sama sa njima, Vatra će pokušati da sazna što više stvari od svakog od njih pojedinačno, a onda i od svih zajedno. U međuvremenu, Brigan će pronaći način da joj se neopaženo pridruži i da se pobrine da se ova razmena informacija završi tako što će Vatra ostati živa, a ono troje biti ubijeni. Zatim će novosti o čitavom tom događaju morati da se drže u tajnosti što je moguće duže. To će, takođe, biti Vatrin zadatak — da obrati pažnju na eventualne goste koji nešto budu posumnjali, i da se oni nečujno uhvate pre nego što bilo kome išta kažu. Jer niko — apsolutno niko — sa pogrešne strane krune ne sme da zna kako stvari stoje ili šta je Vatra uspela da sazna. Informacije su bile vredne samo ako niko ne sazna da su ih oni otkrili.

Brigan je te iste noći trebalo da odjaše u utvrđenje Potop. Onog trenutka kada tamo stigne, započeće rat.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Na dan zabave, Tesa je pomogla Vatri da se odene u haljinu koja joj je dostavljena. Mrmljala je sve vreme od zadovoljstva dok je kopčala, ravnala i ispravljala one delove koji su ionako bili pravi ravni. Sledeći su nastupili frizeri, koji su sređivali i uplitali Vatrinu kosu toliko da se ona skroz uznemirila. Uzvikivali su od oduševljenja pri samom pogledu na njene crvene, narandžaste i zlatne pramenove, kao i povremene zaslepljujuće pruge ružičastog, zapanjeni njenim mekim vlasima i njihovom gustinom. To je Vatrino prvo iskustvo u ulepšavanju. Vrlo brzo se umorila od svega toga.

U svakom slučaju, kada je sve najzad bilo gotovo, frizeri otišli, a Tesa insistirala da je dovuče do ogledala, Vatra je shvatila da su svi dobro odradili svoj deo posla. Haljina, sveducavoljubičasta i sasvim jednostavnog kroja, tako je lepo padala, a stajala joj je kao salivena da se Vatra na neki način osećala pomalo nagom. A tek njena kosa. Nije mogla da shvati šta su uradili sa njenom kosom. Sijaset pletenica, tankih kao konopčići na nekim mestima, kružile su i uvijale se kroz guste pramenove koji su joj padali niz ramena i leđa, i ono što je videla kao lcrajnji rezultat bila je ukroćena divlja kosa koja je predivno pristajala njenom licu, telu i haljini. Okrenula se da vidi kakav je utisak ostavila na svoju gardu — na svih dvadeset članova njene straže koji su imali zadatak da učestvuju u dužnostima te večeri, iščekujući njene zapovesti. Dvadeset vilica se oklembesilo od iznenađenja — čak i Muzina, Milina i Nilova. Vatra je dodirnula njihove umove i bila je zadovoljna, a potom i besna kada je shvatila da su im misli otvorene kao stakleni krovovi dvora u julu.

„Priberite se”, prasnula je. „Ovo je samo prerušavanje, zar ste zaboravili? Kakve koristi imamo od toga ako ljudi koji treba da mi pomognu izgube razum.''

„Sve će biti kako treba, gospo unuko." Tesa je pružila Vatri dva bodeža sa kaišem za nožne zglobove. „Dobićeš sve što poželiš od koga god da zatražiš. Večeras će ti kralj Neš dati i Krilatu reku na dar samo ako to budeš požetela. Sumovita dolina, dete moje, i princ Brigan će ti pokloniti svog najboljeg ratnog konja."

Vatra je privezala bodeže za oba nožna zgloba, pritom se i ne nasmešivši ovome što je Tesa rekla. Brigan nije mogao da je daruje sve dok se ne vrati u dvor, a to se još nije dogodilo iako je do početka bala ostalo samo dva sata.

Jedno od mesta rezervisanih za kraljevu porodicu u balskoj noći bile su i prostorije na četvrtom spratu, sa balkonom koji je gledao u veliko središnje dvorište. Vatra je stajala na balkonu sa troje svojih strazara, privlačeći pažnju na stotine ljudi ispod.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Nikada ranije nije prisustvovala svečnoj svetkovini, a kamoli kraljevskom balu. Dvorište je bleštalo od svetlosti hiljada i hiljada sveća — od zidova sveća postavljenih iza stubova plesnog podijuma kako dame ne bi zapalile svoje haljine, sveća u širokim lusterima koji su visili sa svoda okačeni srebrnim lancima, sveća koje su se topile po ogradama svakog balkona, uključujući i njenog. Svetlost je treperila iznad ljudi, čineći ih divnim u njihovim haljinama i odelima, sa svim onim nakitom i srebrnim peharima iz kojih su pili. Dnevno nebo je počelo da bledi. Muzičari su počeli da štimuju svoje instrumente i da sviraju na njima, dok se muzika polako nadjačavala sa smehom. Počeo je i ples, i to je bila božanstvena slika zimske zabave.

Kako se samo nečiji izgled razlikovao od njegovih osećanja. Da Vatra nije morala tako snažno da se usredsredi i da joj je iole bilo do humora, možda bi se i nasmejala. Naime, znala je da se nalazi iznad samog mikrokosmosa kraljevstva, mreže izdajica, špijuna i saveznika odevenih u divne kostime, koji su predstavljali sve strane u ovoj igri. Posmatrali su jedni druge sa predostrožnošću, pokušavajući da jedni drugima oslušnu razgovore i pažljivo motreći svakog ko je ulazio i izlazio. Lord Gentijan i njegov sin bili su u samom centru pažnje, iako su nekako stajali sa strane. Ganer, srednje veličine i prilično neugledan, imao je naviku da se stopi sa gomilom u kakav ćošak, ali je zato Gentijana, šarmantnog i visokog, sa izrazito sedom kosom, bilo nemoguće ne primetiti — bio je isuviše prepoznatljiv kao neprijatelj ovog dvora. Okruživali su ga njegovi takozvani pomoćnici, koji su izgledali kao opasni kerberi odeveni u zvaničnu odeću. Mačevi nisu bili u modi na ovakvim zabavama. Jedino vidijivo oružje nosila je dvorska straža postavljena na ulazima. Međutim, Vatra je znala da su Gentijan, Ganer i njihovo neubedljivo odeveno obezbeđenje imali noževe. Znala je da su bili puni nepoverenja prema okolini, mogla je to da oseti. Videla je Gentijana kako non-stop labavi kragnu, osećajući se nelagodno. Videla je da on i njegov sin oštro reaguju na svaki iole jači zvuk, a veštački su se osmehivali, i to toliko uvošteno da su izgledali kao poludeli. Pomislila je da je Gentijan lep muškarac, lepo obučen, dostojanstven, sve dok nije osetila njegove vrišteće živce. Gentijan se kajao što se priklonio planu koji ga je ovde i doveo.

Vatru je preplavilo to što je morala da vodi računa o svima i da ih prati u ovom dvorištu, a pride što je povremeno morala da pruži svoj um i izvan njega, što joj je dodatno izazivalo vrtoglavicu. Ipak, najbolje što je mogla, i koristeći svaki um koji joj je bio pristupačan, sastavljala je mentalni spisak ljudi na dvoru koji su, po njenom mišljenju, gajili simpatije prema lordu Gentijanu ili gospi Margdi, ljudi kojima nije trebalo verovati, kao i ljudi u koje su mogli da imaju poverenje. Izdiktirala je taj spisak sekretarici u Garanovim

Mia3570 & avada

crowarez.org

radnim prostorijama, koja je zapisala njihova imena i opis i prodedila ih dalje komandantu garde. A on je, pored mnogih dužnosti, ove noći imao i zadatak da u svakom trenutku zna gde se svaki od tih ljudi nalazi, kao i da spreči bilo kakvu neplaniranu pojavu oružja nestanka važnih ljudi.

Sada je nebo bilo mračno. Vatra je osetila kako se strelci pomeraju u senke balkona koji je okružuju. I Gentijan i Margda bili su smešteni na trećem spratu dvora, sa pogledom na ovo dvorište, a sobe iznad, ispod, preko puta i sa obe strane bile su prazne, bez gostiju, i privremeno ispunjene kraljevom vojnom gardom, u odnosu na koju je Vatrina garda izgledala ništavno.

To su bila Briganova naređenja.

Vatra nije bila sigurna čega se više pribojavala — toga šta bi za nju i njegovu porodicu značilo kada se ne bi pojavio na vreme kakve bi to posledice imalo za večerašnji zadatak i rat. Pomislila je da su ovo možda delovi istog straha. Ako se Brigan ne pojavi, onda verovatno znači da je mrtav, a onda će i sve ostalo propasti, bilo da je to nešto veliko, kao što su bili večerašnji planovi, ili nešto malo, kao što je njeno srce.

A onda, samo nekoliko minuta kasnije, osetila ga je kako se približava najbližem gradskom mostu. Skoro nevoljno mu je odaslala osećaj koji je u početku bio najsličniji besu, ali se maltene odmah pretvorio u brigu i olakšanje što ga oseća, tako nekontrolisan da nije bila sigurna da li se kroz njega potkralo i još neko dublje osećanje.

Poslao joj je nazad uverenje, iscrpljenost i izvinjenje, a ona mu je uzvratila sopstvenim izvinjenjem. Na to se on ponovo izvinio, ovog puta snažnije. Brigan je stigao, odaslala je misao i ostalima i odagnala njihove uzdahe olakšanja iz svog uma. Fokus joj se rasplinjavao. Požurila je da ponovo uspostavi kontrolu nad dvorištem.

Gospa Margda se znatno manje izlagala od Gentijana. Kao i on, došla je sa svojim pomoćnicima, a najmanje ih je bilo dvadeset. „Sluge" koji su izgledali kao osobe kojima vojevanje nimalo nije bilo strano. Jedan deo ove grupe nalazio se u dvorištu, ispod nje. Ostali su bili raspoređeni svuda po dvoru, verovatno nadzirući sve one za koje im je Margda rekla da obrate pažnju. Međutim, sama Margda je odmah po dolasku otišla u svoje odaje i još nije izašla iz njih. Sada je bila tamo, jedan nivo niže od Vatre i preko puta mesta na kojem je Vatra stajala, mada Vatra nije mogla da je vidi. Mogla je samo da je oseti, oštroumnu i inteligentnu, kao što je Vatra i očekivala da će biti, teža od svoja dva neprijatelja ispod, i pod budnijom stražom. Međutim, odisala je istovetnom napetošću i gorela od sumnje.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Klara, Garan, Neš, Velkli i nekoliko stražara ušli su u Vatrine odaje. Osetivši ih, ali ne skrećući pogled sa balkona, Vatra je dodirnula njihove umove pozdravljajući ih, a kroz otvorena vrata balkona čula je Klaru kako mumla: „Otkrila sam koga je Gentijan nahuškao da me prati, ali nisam tako sigurna ko od Margdinih ljudi to isto čini. Njeni su bolje obučeni."

„Neki od njih su Pikijanci”, rekao je Garan. „Sejra mi je rekla da je uočila nekoliko ljudi koji liče na Pikijance i čula je njihov izgovor."

„Da li je moguće da je lord Gentijan tako glup da nikoga ne odredi da nadzire gospu Margdu”, upitala je Klara. „Njegove uhode su prilično očigledne, a niko od njih nije usmeren na nju."

„Nema potrebe da se nadgleda gospa Margda, gospo princezo”, rekao je „Skoro da nije izašla iz svojih prostorija. Lord Gentijan je, s druge strane, već tri puta pitao da ga primite, lorde kralju, i tri puta sam ga odbio. Prilično je nestrpljiv da vam lično saopšti navodne razloge svog dolaska."

„Dobiće svoju šansu da nam objasni, ali kada bude mrtav”, rekao je Garan.

Vatra je osluškivala ovaj razgovor jednim delom svog uma, dok je drugim delom pratila Briganov dolazak — sada se nalazio u stajama — istovremeno se poigravajući sa Gentijanom, Ganerom i Margdom. Dosad se samo bavila njihovim umovima, pronalazeći način da u njih prodre, približavajući se, ali ne preuzimajući kontrolu nad njima. Dala je naređenje jednom od sluga u dvorištu — jednom od Velklijevih ljudi — da ponudi vino Gentijanu i Ganeru. Oba muškarca su odbila služavku. Vatra je uzdahnula, poželevši da stariji nije tako opterećen varenjem, a mlađi tako asketski nastrojen. Mladi Ganer je bio donekle problematičan. Zapravo, bio je snažnijeg uma nego što je ona priželjkivala. Gentijan, s druge strane — zapitala se da nije možda pravo vreme da uđe u njegov um i počne da svrdla — postajao je sve nestrpljiviji i imala je osećaj da je želeo da popije vino koje je prethodno odbio.

Brigan je ušao u prostoriju iza nje. „Brate”, čula je Garana kako govori. „Ovog puta si skoro preterao, čak i po tvojim merilima, zar ne misliš? Da li je sve u redu u utvrđenju Potop?"

„Jadni dečače”, rekla je Klara. „Ko ti je sredio lice?"

„Niko bitan”, kratko je odgovorio Brigan. „Gde je gospaVatra?"

Vatra se okrenula, prišla vratima balkona, zakoračila u prostoriju i suočila se licem u lice s Nešom, vrlo zgodnim, lepo obučenim, koji se ukočio u mestu nesrećno zureći u nju, a zatim se okrenuo i odmarširao u sledeću odaju. Garan i Velkli su takođe zurili, razjapljenih usta i Vatra se prisetila da je bila sređena. Činilo se da je čak i Klara bila vidno zatečena ovim prizorom.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„U redu je”, rekla je Vatra, „znam. Priberite se i hajde da pređemo na zadatak."

„Jesu li svi na svojim mestima”, upitao je Brigan. Zaprljan blatom i zračeći hladnoćom, izgledao je kao da se pre manje od deset minuta borio za život i kao da je jedva uspeo da se izbori. Jagodica mu je bila izgrebana, vilica u modricama, a na ručnim zglobovima imao je krvavi zavoj. Pitanje je postavio Vatri, posmatrajući je nežnim pogledom koji baš i nije bio u skladu sa njegovim izgledom.

„Svi su na položajima", rekla je. „Da li vam je potreban iscelitelj, lorde prinče?" Odmahnuo je glavom, bacajući pogled na zglobove s blagim osećajem razonode. „A šta je sa našim neprijateljima? Da li se pojavio neko koga možda nismo očekivali? Ima li nekog od Sekačevih magličastih prijatelja, gospo Vatro?"

„Ne, zahvaljujući Šumoviroj dolini." Da li vas boli?

„Onda dobro”, rekla je Klara. „Tu su nam mačevaoci, pa hajde da se pokrenemo. Brigane, da li bi mogao malo da se potrudiš da se dovedeš u red? Znam da je ovo rat, ali se svi barem pretvaramo da je reč o samo još jednom svečanom balu."

Kada je Vatra treći put dala uputstvo Velklijevoj služavki da ponudi Gentijana vinom, on je zgrabio pehar i popio sadržaj u samo dva gutljaja.

Vatra je sada u potpunosti prodria u Gentijanov um. To nije bilo postojano mesto. Neprestano je bacao pogled na Margdin balkon. Kada bi to radio, čitavo njegovo dostojanstveno i zgodno biće odisalo je nervozom i nekom čudnovatom čežnjom.

Vatra je počela da se pita zašto je to tako, šta to u vezi sa Margdinim balkonom izaziva toliku nervozu kod Gentijana, jer on nijednom svom čoveku nije naredio da posmatra Margdu. A Klara je bila u pravu. Vatra je znala osećanja svake pojedinačne osobe u Gentijanovoj pratnji, i uz malo mentalnog truda mogla je da locira svakog od njih. Vrebali su vrata i sobe različitih gostiju na balu, šunjali su se i blizu obezbeđenih ulaza u kraljevske odaje i radne prostorije. A niko od njih se nije šunjao ni blizu Margde.

Margda, sa druge strane, naredila je da njeni ljudi uhode svakoga. Baš u ovom trenutku, oko Gentijana su se muvala dva njena čoveka.

Gentijan je popio još jedan pehar vina i još jednom je bacio pogled na Margdin prazan balkon. Osećaj koji je pratio te njegove poglede bio je tako neobičan. Kao preplašeno dete koje od nekog starijeg traži podršku.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Zašto bi Gentijan tražio podršku gledajući u balkon svog neprijatelja?

Odjednom je Vatra žarko želela da oseti šta bi se dogodilo kada bi Margda izašla na svoj balkon, i kada bi je Gentijan video. Međutim, Vatra neće moći da utiče na Margdu da izađe na balkon a da Margda toga ne bude svesna. A odmah potom, Margda bi i shvatila zašto je to uradila.

Vatra je razmištjala da ako već ne može da se prišunja Margdi na ovaj način, onda joj ništa drugo ne preostaje nego da bude krajnje direktna. Odaslala je poruku.

Izađi, buntovna gospo, i reci mi zašto si došla.

Margdin odgovor je bio brz i zaprepašćujući: ironično i teško zadovoljstvo što joj se tako obraća, potpuno odsustvo iznenađenja i straha, nepogrešiva želja da se lično vidi sa čudovišnom gospom, kao i ogoljeno i nepomirljivo nepoverenje.

Pa, pomislila je Vatra, njen ton je namerno bio bezbrižan. Sastaću se sa vama ako budete došli na mesto koje ja odredim.

Odgovor je bio ispunjen zabavom i zadovoljstvom. Margda nije bila glupa da tek tako upadne u klopku.

Nemam baš toliku potrebu da vas vidim, gospo Margdo, da bih vam dozvolila da vi odaberete mesto sastanka.

Usledilo je njeno tvrdoglavo odbijanje da napusti tvrđavu koju je sama sebi napravita.

Valjda ne očekujete da ću vam doći na noge, u vaše odaje, gospo Margdo? Ne, zaista počinjem da mislim da nam onda nije suđeno da se vidimo.

Pojavila se odlučnost — potreba — da se sretne sa gospom Vatrom, da je vidi. Ta njena potreba bila je neuobičajena i sumnjiva, i Vatra je bila zadovoljna što je može iskoristiti za svoje ciljeve. Disala je kako bi se primirila, jer poruka koju je sada nameravala da uputi mora biti krajnje staložena: zabavna — maltene oduševljena — čak do tačke pristajanja, donekle radoznala, ali prilično indiferentna u pogledu toga gde sve ovo vodi.

Pretpostavljam da možemo početi tako što ćemo baciti pogled jedna na drugu. Ja se nalazim na balkonu preko puta vašeg, samo sprat iznad.

Sumnja. Vatra je ponovo na prevaru pokušala da izvuče Margdu napolje.

U redu, gospo Margdo. Ako vi mislite da planiramo da vas ubijemo javno, na sopstvenom zimskom balu, i da započnemo rat na dvoru, onda vas molim da ne izadete na balkon. U tom slučaju, ne mogu vam zameriti na oprezu, mada se čini da time sputavate i sopstvene interese. Onda, doviđenja.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Kao odgovor na ovo, Vatra je osetila blesak ogorčenja, i potpuno ga je ignorisala. Prezir, zatim blago razočaranje, a potom tišina. Vatra je čekala. Prolazili su minuti i Vatra je osećala da se Margda povlači, da skriva osećanja i da se zatvara.

Prošlo je još nekoliko minuta. Vatra je pokušavala da smisli neki drugi plan kada je, odjednom, osetila Margdu kako se kreće kroz svoje odaje u pravcu balkona. Vatra je mislima gurnula Gentijana na mesto u dvorištu odakle nju neće moći da vidi, ali će nesmetano moći da vidi vrata Margdinog balkona. Tada je Vatra zakoračila napred, u svetlost sveća na svom balkonu.

Margda se zaustavila iza staklenih vrata balkona, provirivši u pravcu Vatre. Izgledala je isto onako kako je se Vatra sećala: niska žena običnog lica, ravnih ramena i oštrog izgleda. Vatra je nekim čudom bila zadovoljna kada je bacila pogled na ovu samouverenu ženu sa jasnim ciljem.

Margda nije izašla na balkon, nije čak ni odškrinula vrata. No, Vatra je to i očekivala, i to je bilo najviše čemu se nadala, a bilo je sasvim dovoljno jer je Gentijan odozdo video Margdu.

Vatri je njegova reakcija bila jasna kao dan. Samopouzdanje mu je poraslo. Pri samom pogledu na nju, napetost mu se i te kako smanjila.

Sada je razumela zašto Gentijan nije uhodio Margdu i zašto je kapetan Hart, Majdogov saveznik, toliko toga znao o Gentijanu. Mnogo toga joj je sada bilo jasno, pa i sam razlog Margdinog dolaska. Došla je da pomogne Gentijanu da sprovede svoje planove u delo. Naime, u nekom trenutku su Majdog i Gentijan postali saveznici protiv kralja.

Vatra je, takođe, i na Margdi nešto pročitala, nešto što ju je manje iznenadilo. Znao to Gentijan ili ne, njegova saveznica je došla iz još jednog razloga. Vatra je iz Margdinih očiju, koje su zurile u nju preko dvorišta, kao i u osećanju koje je Margda sada nehotično slala, pročitala omamljenost, začuđenost i požudu, ali ne one vrste na koju je Vatra navikla. Ova požuda je bila snažna, alI spletkarski i politički nastrojena. Margda je želela da je kidnapuje. Majdog i Margda su je želeli kao sopstveno čudovišno sredstvo — želeli su je od onog trenutka kada su je ugledali prošlog proleća.

Saznanje − pa čak i saznanje da su se tvoji neprijatelji udružili da bi te nadjačali — bilo je osnažujuće. Vatra je sada zasigurno znala šta joj je činiti. Videla je šta treba da uradi ako bude uspela sve da drži pod kontrolom. Jel’ vidiš, sada je odaslala Margdi dopadljivo. Pokazala si se i još uvek si živa.

Margdin um se naoštrio i zatvorio. Začkiljila je u pravcu Vatre i spustila ruku na svoj stomak, na jedan zanimljiv način koji je Vatra razumela, jer je tako nešto već videla. Margda se okrenula i sklonila iz vidnog polja a da

Mia3570 & avada

crowarez.org

nijednom nije primetila Gentijana, koji je i dalje odozdo protezao vrat kako bi je video.

Vatra je zakoračila nazad u senku. Staloženo, bez drame, prenela je ostalima sve što je saznaIa. Bili su iznenađeni, užasnuti, nimalo iznenađeni, željni da krenu u akciju. Odgovorila je najbolje što je mogla na sve ono što je pretpostavljala da je pitaju.

Ne znam da li će mi uopšte poći za rukom da izvučem Margdu iz njenih odaja, odaslala im je svoje misli. Ne znam da li će Margda večeras umreti. Međutim, lord Gentijan će uraditi sve što mu budem naložila, i verovatno ću uspeti da pridobijem i Ganera. Hajde da počnemo od njih. Saveznici lorda Majdoga nam mogu obelodaniti njegove planove.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE

Vatra je želela da je Gentijan, a naročito Ganer, jasno vide. S tim ciljem u glavi, otišla je do odaja u kojima je živeo kralj, a koje su se nalazile na drugom spratu i gledale na dvorište, i izašla pravo na balkon. Pogledala je pravo u zbunjena lica Gentijana i Ganera, koje je smestila u odličnu poziciju, sa koje su mogli jasno da je vide. Nasmešila se i pogledala Ganera kočoperno, što je bilo i smešno i sramotno, ali je postigla željeni utisak. Tada je i sam Neš domarširao na balkon, pogledao sa kim to ona očijuka, zurnuo u Gentijana i Ganera, uzeo Vatru za ruku i povukao je nazad unutra. Sve ovo verovatno nije trajalo duže od devet sekundi, srećom prilično kratko jer je mentalni pritisak na Vatru bio ogroman.

U dvorištu je bilo previše umova koje je teško bilo istovremeno kontrolisati. Priskočili su joj u pomoć. Velklijevi ljudi su na istom spratu pokušavali da skrenu pažnju prisutnih sa nje. Ali nekoliko njih je, ipak, uspelo da vidi njen flert sa Gentijanom i Ganerom. Sada je morala da napravi spisak ljudi koje će pažijivo morati da nadgledaju jer su se zainteresovali za to što je čudovišna gospa očijukala sa Gentijanom i Ganerom — i to su se toliko zainteresovali da su o tome raspredali, a možda su čak i želeti nešto da preduzmu u tom pogledu.

U svakom slučaju, upalilo je. Gentijan i Ganer su zurili u nju, očarani onim što vide. Želim da razgovaram sa vama, odaslala im je misli dok ju je Neš odvlačio sa balkona. Želim da pređem na vašu stranu. Ali nemojte nikome reći, jer ću onda biti u velikoj opasnosti.

Sada se stropoštala na stolicu u Nešovoj dnevnoj sobi, rukama pridržavajući glavu i nadzirući Gentijanovu želju, Ganerovu sumnju i žudnju, i mentalno pročešljavajući ostatak dvorišta i celokupni dvor u potrazi za nečim važnim ili zabrinjavajućim. Neš je otkoračao do bočnog stola i vratio se čučnuvši kraj nje sa peharom vode.

„Hvala ti”, rekla je podižući zahvalno glavu ka njemu i uzimajući pehar. „Dobro si to odradio, lorde kralju. Oni su sada poverovali da me ljubomorno čuvaš, a da ja imam želju da pobegnem. Gentijan pršti od ozlojeđenosti."

Klara, koja je bila ispružena na kauču, frknula je od gađenja. „Naivčine glupe."

„Zapravo, nisu oni krivi”, rekao je Neš tmurno, i dalje čučeći kraj Vatre. Bilo mu je teško da ustane i da je ostavi. Vatra je osećala da je pokušavao. Želela je da na njegovu ruku spusti svoj dlan, iz zahvalnosti što se tako zdušno

Mia3570 & avada

crowarez.org

trudio, ali je znala da će mu time samo odmoći. Zašto ne odneseš vodu svom bratu, nežno mu je odastala misli, jer je Garan počeo da se znoji od groznice koja ga je mučila u stresnim situacijama, pa se odmarao na kauču držeči noge u Klarinom krilu. Neš je nasionio bradu na grudi i podigao se da uradi ono što mu je naložila.

Vatra je pogledala u Brigana koji je stajao naslonjen na policu za knjige, prekrštenih ruku, zatvorenih očiju, ignorišući prepirku između njegove sestre i braće o razlozima Gentijanovog glupavog ponašanja, i da li ih je uopšte bilo. Bio je pristojno odeven i obrijan, ali je ružna modrica na njegovom licu sada već bila ljubičaste boje i izgledao je veoma umorno, kao da je imao nameru da se stopi sa policom za knjige i da postane deo njene tvrde i nežive materije.

Kada ste poslednji put spavali? Odaslala mu je pitanje.

Pogledao ju je njegovim svetlim očima. Slegnuo je ramenima i zavrteo glavom, a ona je znala da je to značilo davno.

Ko vas je povredio?

Ponovo je zavrteo glavom i zatvorenih usta preko prostorije izgovorio. Razbojnici.

Da li ste sami jahali?

„Morao sam", rekao je tiho, „jer u suprotnom ovde ne bih stigao na vreme."

Nije mi bila namera da vas kritikujem, pomislila je. Verujem da radite ono što morate.

Podsetila se da joj je jednog zelenog i zlatnog dana početkom leta obećao da noću neće lutati sam. Ali noćas jeste jahao sam, i skoro čitav današnji dan. Imala je pravo da ga iskritikuje.

Volela bih, započela je Vatra, a onda se zaustavila jer nije mogla da mu pošalje misli da bi volela da ne moraju da izvrše ovaj zadatak i da bi volela da može da ga uteši i pomogne mu da zaspi. Poželela je da nema ovog rata koji moraju da vode on i Neš, da ne moraju da se bore mačevima i pesnicama na zaleđenom polju protiv previše ljudi. Ova braća. Kako će se iz toga uopšte živi izvući?

Obuzela ju je panika. Glas joj je postao opor. Vaša borbena kobila, Velika, postala mi je draga. Da li ćete mi je dati?

Zurio je u nju s nevericom, koja je nakon jednog ovakvog pitanja, upućenog komandantu vojske uoči bitke, bila i te kako opravdana. Vatra se sada nasmejala, i taj iznenadni i neočekivani odušak utešio je njen bolni mozak. Dobro, dobro. Samo sam proveravala da li ste budni i pribrani. Sam pogled na vas kako kunjate naslonjeni na policu za knjige baš i ne uliva veliko poverenje.

Mia3570 & avada

crowarez.org

I dalje je zurio u nju kao da je poludela, ali je izvukao ruku i spustio je na balčak mača, uspravio se, spreman da krene gde god mu kaže. Nakrivio je glavu u pravcu vrata koja vode u Nešove druge odaje, gde su se nalazili Vatrina garda, grupa kurira i omanja skupina vojnika koji su bili spremni da priskoče u pomoć na koji god način to bude trebalo.

Vatra je ustala. Ostali su prestali s čavrljanjem i pogledali u nju.

„Sedmi i osmi sprat”, obratila se Briganu, „najudaljenije severno krilo. Odaje koje gledaju na najmanje dvorište. U ovom trenutku, to je najprazniji deo dvora, a takav je i bio ceo dan, i tamo ću odvesti Gentijana i Ganera. Vi i Klara sada idite tamo. Pronađite bilo koju praznu odaju, i do tamo idite što skrivenije možete, da vas niko ne vidi, a ja ću pokušati da ih dovedem što bliže vama. Ako vam bude trebala moja pomoć da biste stigli tamo, ili ako vam Margdine uhode budu pravile problema, pozovite me."

Brigan je klimnuo glavom i otišao u bočne prostorije po svoje vojnike. Vatra se zavalila i ponovo naslonila glavu na šake. Svaka faza ovog zadatka zahtevala je duboku koncentraciju. Upravo sada je morala da nadzire Brigana, Klaru i njihove vojnike, kao i one koji su ih uhodili, ali i sve one koji bi ih usput mogli primetiti. Sve to vreme je, naravno, morala da nadzire i Gentijana, Ganera i Margdu, a povremeno je trebalo da pošalje Gentijanu i Ganeru poneki osećaj snažne žudnje, i da ima kontrolu nad čitavim dvorom u slučaju da negde, bilo kad, iz bilo kog razloga, nešto krene po z1u.

Disala je kroz blagu glavobolju, koju je počela da oseća u predelu slepoočnica. Pružila je pipke svog uma nadaleko i naširoko.

Petnaest minuta kasnije, Klara, Brigan i nekolicina njihovih vojnika našli su put do praznih odaja na osmom spratu, u krajnjem severnom krilu palate. Tri Margdine i tri Gentijanove uhode bile su sa njima. Neki su bili bez svesti, a oni koji nisu, ključali su od besa, a verovatno i od poniženja, zato što su bili vezani, zapušenih usta i skvrčeni u ormanima.

Brigan joj je odaslao poruku da je sve u redu. „Dobro je”, prenela je Vatra Nešu i Garanu. Dobro je, odaslala je mislima svima koji su bili uključeni i koji su se nalazili svuda po palati. Krećem.

Savila se u stolici i zatvorila oči. Dodirnula je Gentijanov um, a onda i prodrla u njega. Dodirnula je i Ganerov um i shvatila da nije dovoljno mentalno prisutan da bi mu ukrala misli.

Ganere, odaslala mu je misli blago i zavodnički, prodirući u njega, a potom se uvlačeći u pukotine koje su se otvorile usled njegovog nevoljnog naleta

Mia3570 & avada

crowarez.org

zadovoljsrva. Ganere. Želim da dodeš kod mene. Moram da te vidim. Da li mogu da ti verujem da ćeš prema meni biti blag?

Sumnja je preletela duž ivica njegove naklonosti, ali je Vatra i dalje nastavila da joj se obraća, da joj tepa, ne bi li preuzela veću kontrolu.Moraš da dodeš tamo gde ti kažem i nikome ne smeš da kažeš gde ideš, obratila se mislima i njemu i Gentijanu. A sada napustite dvorište kroz glavni luk i popnite se središnjim stepeništem do trećeg sprata, krenite istim putem kao da se vraćate u svoje odaje. Povešću vas na mesto koje je za sve nas bezbedno, daleko od kralja i njegove dosadne garde.

Gentijan se pokrenuo, a onda, malo življe, i Ganer. Sa njima su krenula i petorica njihovih pristalica, tako da je Vatra pustila pipke svog uma kako bi ušla u njihove umove. Sva sedmorica su nastavila da hodaju prema izlazu, a Vatra je pročešljala ostatak dvorišta. Nije bilo važno ko ih je primetio, ali je i te kako bilo važno ko ih prati.

Tri svesti su se neprimetno izdvojile iz gomile koja je plesala i smestile se iza Gentijanove garde. Vatra je za dvojicu shvatila da su Margdine uhode, a i onaj treći, neki mali lord, kojeg je i ranije primetila, verovatno je bio Margdin pristalica. Dodirnula je njihove umove, testirala ih, i shvatila da su bili previše zaštićeni da bi prodrla u njih a da oni to ne primete. Moraće da povede ostale verujući da će ova trojica nastaviti da ih prate.

Desetoro ljudi. Mislila je da će moći da izađe na kraj s njima, uprkos tome što je u glavi držala mapu čitavog okruženja, kao i umove na hiljade prisutnih.

Kako je samo njena moć porasla od silnog vežbanja. Pre samo godinu dana, to joj nikako ne bi pošlo za rukom. Prošlog proleća ju je, na primer, prva jedinica potpuno preplavila.

Njena desetočlana grupa popela se uz stepenište do trećeg sprata. A sada krenite niz hodnik i skrenite u onaj drugi hodnik koji vodi ka vašim odajama, poslala je Vatra misli Gentijanu i Ganeru. Njen um je hitao napred, u taj isti hodnik, i na njen užas, video da je hodnik bio pun ljudi. Neke od njih je navela da ubrzaju, neke da uspore, a neke je poslala i u njihove odaje, na silu kada su to bili ljudi snažnijeg uma, jer nije bilo vremena za uobičajen način. Kada su Gentijan, Ganer i petorica njihovih pratilaca skrenuli iza ugla, prema njihovim odajama, ispred njih je bio prazan hodnik.

Hodnik je bio prazan i nekoliko trenutaka kasnije, kada su Gentijan i Ganer dospeli do vrata svojih odaja. Stanite tu, poručila im je. Prešla je na umove vojnika koji su se skrivali u odajama oko Gentijanovih. Kada su Margdini ljudi skrenuli za ugao, poslala je poruku svojim vojnicima: Krenite sada. Vojnici

Mia3570 & avada

crowarez.org

istrčaše u hodnik i počeše da hvataju Gentijanovih pet stražara i Margdina tri špijuna.

Bežite!Vatra je vrisnula Gentijanu i Ganeru, možda i bez razloga jer su već uveliko trčali. Za petama su nam! Bežite! Bežite! Niz hodnik! Skrenite desno kod svetiljke! A sada niz taj hodnik! Potražite zelena vrata na levoj strani! Uđite kroz ta zelena vrata i bi ćete bezbedni! Da, bezbedni. A sada gore. Popnite se uz stepenice. Tiho, polako. Usporite. Stanite, pomislila je. Sačekajte trenutak.

Gentijan i Ganer se zaustaviše, zbunjeni, zastrašeni i sami na spiralnim stepenicama negde između petog i šestog sprata. Vatra ih je držala pod kontrolom, milovala ih i umirivala, i pustila pipke uma na hodnik, gde se odigralo kratkotrajna i strašna borba. Da ste ih sve pohvatali? Upitala je vojnika koji je imao komandu. Da li vas je neko video?

Vojnik joj je odgovorio da je sve prošlo kako treba. Hvala vam, uzvratila mu je Vatra. Odlično odrađeno. Ako budete imali nekih problema, zovite me. Duboko i čvrsto je udahnula i vratila se na Gentijana i Ganera koji su se i dalje nalazili na stepeništu.

Oprostite mi, utešno je promrmljala. Jeste li dobro? Izvinite. Pobrinuću se za vas.

Ganer nije bio raspoložen i pomalo se opirao njenom stisku. Bio je besan zbog gubitka stražara, pun srdžbe što se skrivao na uzanom stepeništu i besan na sebe što je dozvolio da mu čudovište komanduje namerama i što ga je dovelo u ovako opasnu i nezavidnu situaciju. Vatra ga je preplavila toplinom i osećanjima, kao i sugestijama koje su trebale da ga spreče u razmišljanju. Tada mu je odastala oštru i ozbiljnu poruku. Vi ste se sami doveli u opasnu situaciju kada ste ušetali kroz kapije kraljeve palate. Ali nema razloga za brigu i uplašenost. Ja sam vas odabrala, a ja sam snažnija od kralja. Presaberite se. Mislite o tome koliko ćete ga lakše povrediti ako mene budete imali na svojoj strani.

Vatra je istovremeno proverita hodnike u koje je vodilo ovo spiralno stepenište. Gosti bala su šetali i vrteli se u hodniku na osmom spratu. Sedmi sprat je bio prazan.

Brigan se nalazio na osmom spratu. Vatrin um je polako postajao trom od umora. Brigane, pomislila je, pritom ne obraćajući pažnju na persiranje jer je bila preumorna. Vodim ih na sedmi sprat, u prazne sobe baš ispod tebe. Kada dođe vreme, možda ćeš morati da se spustiš niz balkon.

Briganov odgovor je ubrzo stigao: to je sasvim u redu. Vatra nije morala da se brine ni o njemu ni o savladavanju prepreke kao što je balkon.

Popnite se, rekla je Vatra Gentijanu i Ganeru. Popnite se. Da, još jedan sprat. A sada tiho uđite na ta vrata. Niz hodnik, da, a onda skrenite levo. Polako... Polako...

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra se napregnula kako bi se prisetila gde su smešteni gosti, kao i gde se Brigan u ovom trenutku nalazi. Tu, najzad je rekla, stanite. Uđite u odaju sa vaše desne strane. Ganer je i dalje gunđao. Nasilno ga je mislima gurnula unutra.

Kada su ušti u odaju, Ganerov bes je zamentla smetenost, a potom, odjednom, i zadovoljstvo. Ovo je bilo čudno, ali Vatra nije imala snage da o tome sada razmištja. Sedite, gospodo, obratila im se staloženo. Držite se podalje od prozora i balkona. Doći ću kod vas za nekoliko minuta, sešćemo i popričati.

Vatra je još jednom prešla umom kroz hodnike, dvorišta, preletela preko Margde i njenih stražara kako bi se uverila da niko nije ništa posumnjao i da je sve kako treba. Sa uzdahom otakšanja, skrenula je misti nazad ka prostoriji u kojoj se nalazila, a u kojoj je Mila klečala pred njom i grčevito je držala za ruku. Tu su bili i ostali pripadnici njene garde, Garan i Neš, i svi su nestrpljivo gledali u nju. Tešilo ju je to što se i dalje nalazi tu, sa njima.

„Dobro", rekla je. „A sada jevreme da krenem na svoj zadatak."

Vatra je maltene plivala hodnicima pridržavajući se za Neša, okružena članovima obe garde i privlačeći pažnju prisutnih. Par se uspeo središnjim stepeništern do trećeg sprata, kao što je i Gentijan to učinio, ali su krenuli u suprotnom smeru i vijugali hodnicima, najzad zastajući pred vratima Vatrinih odaja.

„Laka vam noć, gospo”, rekao je Neš. „Nadam se da će vas proći glavobolja."

Uzeo ju je za ruku, primakao njene prste svojim usnama i poljubio ih, a potom pustio i skrušeno se povukao. Vatra je gledala za njim iskreno dirnuta, ali se to nije videlo na njenom licu, nego mu je osećaj odaslala mislima. Večeras je jako dobro odigrao svoju ulogu, a znala je da mu nije bilo lako jer zaljubljeni i ljubomorni kralj nije neko ko ima mnogo razumevanja.

Onda se Vatra slasno nasmešila Margdinim i Gentijanovim uhodama — nekoliko njih joj je uzvratilo idiotskim osmehom — i ušla u svoje odaje. Prstima pritiskajući slepoočnice, naterala je svoj um da ispita tlo i nebo izvan njenog prozora.

„Tamo nema nikoga", rekla je svom stražaru, „a nema ni čudovišnih jastrebova. Krećemo.”

Muza je odškrinula Vatrin prozor i nožem isekla mrežu. Hladan vazduh je pohrlio u sobu, a otopljeni sneg pao na tepih. Vatra je na tren pomislila na Brigana i njegovog stražara, koji će se kasnije isto tako naći na ovoj bljuzgavici. Muza i Mila su kroz prozor spustile merdevine od konopca.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Merdevine su postavljene, odaslala je misli vojnicima u odaji ispod nje. Čula je kada je njihov prozor zaškripao i ponovo je proverila nebo i tlo unaokolo. Nije bilo nikog, čak ni stražara ispred zelene kućice.

„U redu je”, rekla je. „Krećem."

Tada je iznenada osetila koliko Muza ne želi da je pusti da ide, koliko joj samo bola nanosi to što je negde šalje samu i bez zaštite. Vatra je držala Muzinu ruku jače nego što je trebalo. „Zvaću te ako mi zatrebaš", obećala joj je. Stisnutih usana, Muza joj je pomogla da kroz prozor izađe na hladnoću.

Njena haljina i papuče nisu bili pogodni za zimu, čak ni za neko toplije vreme, ali je nekako, prilično nezgrapno, uspela da se spusti do prozora ispod. Vojnici su je uvukli unutra i pokušali da ne zure u nju dok je ispravljala haljinu. Potom su je ugurali u kolica na kojima se nalazila hrana namenjena sedmom spratu.

Bila su to dobra i čvrsta kolica, a spratovi Nešove palate bili su jaki i ravni, i minut-dva je drhtala, a potom se ugrejala ispod stolnjaka. Sluga ju je gurao kroz hodnike, a onda u lift koji se dizao pomoću kanapa, tiho, bez ikakvog škripanja ili trzanja. Na sedmom spratu je kolica izvukao drugi sluga. On je pratio njena mentalna uputstva niz hodnike i iza uglova, najzad je doguravši u najudaljeniji severni hodnik, gde se zaustavio ispred odaja u kojima su bili Gentijan i Ganer.

Posegnula je gore, ne bi li pronašla Brigana. Ali njega tamo nije bilo.

Šetajući panično mislima po okolini, shvatila je šta je uradila. Šumovite mi doline, odaslala je Briganu. čudovišnih mi kamenova. Pogrešila sam. Nisam ih poslala u odaje odmah ispod tvojih. Oni se nalaze jednu odaju dalje, prema zapadu.

Brigan ju ju uverio da ne brine zbog toga. Mogao je da se popne na balkone susednih odaja.

A te odaje su bile zauzete.

On je bio siguran da nisu.

Ne one sa tvoje leve strane, Brigane. One sa moje strane. Uputila sam Gentijana i Ganera u zauzete odaje. Kvisling? Kvisland? Neko čije ime počinje na K. Glava joj je pucala od bolova. Da li da pokušam da ih premestim? Mislim da će Ganer odbiti. Oh, ovo je strašno. Proširiću vest da čovek čije ime počinje na K mora na neki način da se spreči da uđe u svoje odaje, kao i njegova žena, sluge i straža. Ne mogu ni da zamislim šta ćemo sa Gentijanovim i Ganerovim telima sada, pomislila je ogorčeno, skoro plačući zbog sopstvene greške.

Kvislam? Upitao ju je Brigan. Lord Kvislam sa juga?

Da, Kvislam.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Zar Kvislam nije Gentijanov saveznik?

Vatra je pokušala da se priseti. Da, Kvislam jeste Gentijanov saveznik. Ali to ništa ne menja, mada objašnjava zašto je Ganer prestao da se opire kada je ušao u te odaje.

Ali, pomislio je Brigan, ako se Ganer oseća bezbedno u odajama svog saveznika, onda ćemo ga možda lakše savladati. Možda će se ispostaviti da je greška koju si slučajno napravila dobra po nas.

Vatra je postala histerična. Nije. To nije dobro. Stvoriće nam nebrojene probleme.

Vatro...

Njena koncentracija se raspadala u deliće i mahnito je grabila za nečim što se, odjednom i potpuno nesuvislo, činilo važnim. Brigane, tvoja mentalna kontrola je snažnija nego kod bilo koga koga samupoznala. Vidi kako sam lepo komuniciraš — skoro da mi šalješ misli u rečenicama. Ne treba da mi objašnjavaš zašto si tako snažan. Sebe si načinio takvim iz nužde. Moj otac... Vatra je bila sasvim ispijena. U glavi je počelo da joj bubnja. Moj otac te je prezirao više od bilo koga drugog.

Vatro...

Brigane, tako sam umorna.

Vatro.

Brigan je izgovarao njeno ime i slao joj osećanja. Slao joj je hrabrost i snagu, i nešto drugo, a kao da je stajao kraj nje, kao da ju je upio u sebe puštajući je da odmori svoje telo na njegovim leđima na trenutak, svoj um u njegovom umu, svoje srce u vatri njegovog.

Vatra Briganovog srca bila je zapanjujuća. Vatra je razumela, i skoro da nije mogla da poveruje, da osećanje koje joj šalje jeste ljubav.

Saberi se, poslao joj je misao. Odvuci se u tu odaju.

Izvukla se iz kolica i otvorila vrata odaje.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DVADESET PETO POGLAVLJE

Gentijan i Ganer su sedeli okrenuti prema ulaznim vratima. Kada je zatvorila vrata, Ganer se podigao i polako se primakao zidu koji ga je vodio do nje.

Štit u bojama Kvislamovog grba bio je oslonjen na šamlicu za noge. Vatra je videla da je tepih bio izrađen od kockica boje rđe, braon i crvene, zavese su bile crvene, a kauč i stolice braon. Barem neće morati da se brinu za fleke od krvi. Upila se u osećanja ova dva čoveka i odmah je znala gde će nastati problem u ovoj prostoriji. Naravno da to neće biti Gentijan, tako dopadljiv i brbljivo radostan što je vidi. Čak i njenom iznurenom umu bilo je lako da ga kontroliše, i to toliko da se pitala kako je jedan takav čovek uopšte mogao da dospe na tako visok položaj. Međutim, odgovor na njeno pitanje stajao je pred njom, mršteći se u liku Ganera.

Bio je donekle sličan onome kakav je Neš nekada bio: nepredvidiv, zbunjen, i to toliko da nije mogla da ga kontroliše, ali nije baš bio ni pod sopstvenom kontrolom. Počeo je da šetka napred-nazad uza zid, pogleda neprestano uprtog u nju. Iako nije bio krupan, niti nametljiv, nešto u njegovom krutom i ozbiljnom držanju i pokretima iznenada je nagnalo Vatru da uoči zašto su ostali bili zabrinuti. On je bio jedan proračunati stvor, sposoban za snažnu opakost.

„Zar nećete da sednete, Ganeru”, promucala je Vatra pomerajući se u stranu, što dalje od obojice, i mirno sedajući na kauč. To je bila greška jer je više od jedne osobe moglo da se smesti na taj kauč, a upravo na kauč se Ganer ustremio da sedne. Borila se sa njim mislima koje su bile nestalne i ukočene, gurajući ga nazad prerna stolicama koje su bile bliže njegovom ocu. Međutim, on nije želeo da sedne nigde drugo osim pored nje. Povukao se do zida i prestao da se šunja.

„A šta mi možemo da uradimo za tebe, drago dete”, upitao ju je Gentijan pomalo pripit, poskakujući u stolici od sreće.

Kako je samo poželela da može da uspori događaje. Nažalost, vreme koje je imala bilo je pozajmljeno od lorda Kvislama.

„Želim da pređem na vašu stranu", rekla je. „Želim vašu zaštitu.”

„Ne treba verovati vama koji tako izgledate”, zarežao je Ganer. „Nikada ne treba verovati čudovištu.”

Mia3570 & avada

crowarez.org

Gentijan je izgrdio sina. „Ganere! Zar ona nije dokazala da u nju možemo imati poverenja onda kada su nas skoro napali u hodniku? Majdog ne bi voleo da smo grubi i prosti."

„Majdoga baš briga šta mi radimo sve dok to njemu ide u prilog”, rekao je Ganer. „Ne bi trebalo da verujemo ni Majdogu."

„Dosta”, odbrusio je Gentijan, iznenada oštrog i zapovedničkog glasa. Ganer se pokunjio i nije mu odgovorio.

„Koliko dugo ste u savezništvu sa Majdogom”, upitala je Vatra nevino gledajući u Gendjana. Čvrsto je zgrabila Gentijanov um i navela ga da govori.

Nekih dvadeset minuta kasnije, saznala je, a potom i prenela kraljevim potomcima, da su se Majdog i Gentijan ujedinili uglavnom kao odgovor na to što je čudovišna gospa prišla kraljevoj strani, i da je Hart ispričao samo jedan deo priče kada je rekao da je Gentijan planirao da napadne utvrđenje Potop sa vojskom od deset hiljada vojnika. Istina je bila da je Gentijan planirao da napadne utvrđenje sa petnaest hiljada vojnika. Nakon što su stupili u savez, Majdog je pet hiljada svojih pikijanskih vojnika kroz tunele poslao u grupama Gentijanu.

Nije bilo lako odglumiti oduševljenje kada je čula taj detalj. To je značilo da su imali više vojnika nego što je Brigan imao u utvrđenju Potop. A možda je i značilo da je preostalu Majdogovu vojsku, gde god da se ona krila, činilo svega petnaest hiljada vojnika? To je možda značilo da preostale dve jedinice kraljeve vojske, plus pomoćne jedinice, mogu da se suprotstave Majdogu u podjednakim brojkama...

„Naši špijuni nas obaveštavaju da ste svuda po kraljevstvu tražili Majdogovu vojsku,” rekao je sada Gentijan prekidajući je u računici. Zakikotao se poigravajući se sa bodežom koji je izvukao iz čizme, jer ga je sin, koji je neprekidno šetao i režao, činio nervoznim. „Mogu da vam kažem zašto je niste pronašli. Zato što se njegova vojska nalazi na moru."

„Na moru", izustila je Vatra zaista iznenađeno.

„Da,” potvrdio je Gentijan, „Majdog ima dvadeset hiljada snažnih — ah, vidim da je taj broj na vas ostavio snažan utisak. Taj Majdog večito regrutuje vojnike. Da, on ima dvadeset hiljada snažnih vojnika na moru, tik izvan Mermernog brda, u stotinu pikijanskih čamaca. A u još pedeset pikijanskih čamaca nalaze se samo konji. Oni su krupni mornari, znate, ti Pikijanci. I muž gospe Margde je taj čamdžijski tip. On je bio istraživač sve dok ga Majdog nije lično zainteresovao za rat. Sedi, Ganere”, rekao je Gentijan oštro, posegnuvši

Mia3570 & avada

crowarez.org

za njim dok je špartao ispred njega i udarivši ga ravnom stranom svog bodeža po ruci.

Ganer se naglo okrenuo prema ocu, posegnuo za njegovim nožem, izvukao ga iz Gentijanove ruke i zafrljačio na udaljeni zid. Zaškripao je o kameni zid i slomljene oštrice pao na krparu. Vatra se potrudila da sačuva miran izraz lica da ovaj ne bi primetio koliko ju je uplašio.

„Ti si potpuno izgubio razum”, rekao je Gentijan ozlojeđeno, zureći u sina.

„A ti nemaš šta da izgubiš", zarežao je Ganer. „Ima li još neka tajna koju nisi izblebetao kraljevoj čudovišnoj ljubimici? Hajde, hajde, obelodani joj i sve ostalo, a kada to uradiš, rođenim rukama ću joj zavrnuti šiju."

„Gluposti", rekao je Gentijan oštro. „Da ti tako nešto nije palo na pamet.''

„Hajde, reci joj."

„Ništa joj više neću reći dok ne sedneš, dok se ne izviniš i ne dokažeš da umeš pristojno da se ponašaš."

Ganer je ispustio neki zvuk nalik gadenju i potom došetao do Vatre. Zurio joj je u lice, a onda, sasvim bestidno, i u njene grudi.

Ganer je labilan, rekla je Vatra Briganu. Bacio je nož na zid i polomio ga.

Da li možeš još nešto da saznaš o tim brodovima? Odgovorio joj je Brigan. Koliko imaju konja?

Pre nego što je Vatra upitala, Ganer joj je prstom dodirnuo ključnu kost, a Vatra je istog trena ispustila osećaj za Brigana, Gentijana i čitav dvor. Svu snagu je u Ganera, u to da se izbori sa njegovom namerom, jer je dobro znala da su njegova ruka i pažnja bili usmereni nadole. I pomislila je da bi mogla u potpunosti da izgubi kontrolu nad njim ukoliko bi mu dozvolila da joj dodirne grudi, što je on i želeo, ili bolje rečeno, što je bio tek početak njegove želje.

Uspela je da ga navede da podigne ruku, ali se ona sada nalazila na njenom vratu, obuhvatajući ga i vrlo blago stiskajući.

Tokom jedne dugačke sekunde, Vatra nije mogla da diše, nije mogla da pronađe svoj um. Gušio ju je.

„Majdog misli da će kruna poslati pojačanje na jug, u utvrđenje Potop, kada mi budemo napali”, rekao je Ganer šapćući, a onda ju je, najzad, pustio. „Možda i čitavu jedinicu kraljeve vojske, ako ne i dve. A kada se sever bude oslobodio tolike količine kraljevih vojnika, Majdog će poslati poruku da se svetionici na Marmernom brdu zapale. Da li razumeš šta to znači, čudovište?"

Mermerno brdo je bilo visoko, priobalno područje severno od grada, i Vatra jeste razumela na šta je on mislio. „Vojnici u pikijanskim čamcima će videti dim”, rekla je tiho.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Pametnice", rekao je Ganer ponovo kružeći šakom oko njenog grla, a onda je, promenivši naum, uhvatio jedan veliki pramen njene kose i povukao. „Taj dim će im biti znak da se iskrcaju i krenu u osvajanje grada."

„Da osvoje grad...”, prošaptala je Vatra.

„Da”, rekao je Ganer, „ovaj grad. A zašto ne bi odmah krenuli na Kraljev Grad? U pravo vreme. Neš će tada već biti mrtav. Brigan, takođe.”

„On hoće da kaže da ćemo ih sutra ubiti”, ubacio se Gentijan, umomo posmatrajući sina. „Sve smo isplanirali. Izazvaćemo požar.”

Ganer je jako povukao Vatru za kosu, krvnički. „Ja ću joj ispričati, oče”, rekao je divlje. „Ja odlučujem o tome šta ona treba da zna. Ja sam zadužen za nju.”

Ponovo ju je zgrabio za vrat i povukao do svog tela, grubo i odvratno. Boreći se za dah, Vatra je pokleknula pred staromodnim bolom, posežući za njegovim preponama i grabeći ono što je mogla da zgrabi, uvrćući najsnažnije što je mogla. U trenutku kada je vrisnuo od bola, posegnula je za njegovim umom, ali je i njen mozak u tom trenutku bio kao poluizduvani balon, mekan i prazan, bez oštrih ivica i kandži kojima je mogla da ga zgrabi. Zakoračio je unazad, duboko dišući. Odjednom ju je snažno udario pesnicom u lice.

Na trenutak je izgubila svest. A onda se povratila, osećajući krv i poznatu bol. Krpara. Ležim na krpari, pomislila je. Lice mi je u agoniji, glava isto. Pomerila je usta. Vilica joj je bila čitava. Pomerila je prste. Ruke su joj bile čitave. Brigane?

Brigan je odgovorio.

Dobro je, pomislila je nejasno. Um joj je bio čitav. Počela je da širi pipke svog uma na ostatak dvora.

Međutim, Brigan nije završio komunikaciju sa njom. Pokušavao je nešto da joj objasni. Bio je zabrinut. Čuo je nekakve zvuke. Nalazio se na balkonu iznad nje, spreman da se spusti na njenu komandu.

Vatra je shvatila da i ona čuje nekakve zvuke. Pogledala je u stranu i videla Gentijana i Ganera kako se deru jedan na drugog, kako se guraju, jedan pompezan i besan, drugi zastrašujući zbog svog ludačkog pogleda u očima, koji ju je podsetio na razloge njenog prisustva u ovoj prostoriji. Podigla se na lakat, a potom i na kolena. Poslala je Briganu pitanje.

Da li ima još nešto što želiš da saznaš o Majdogu?

Nije bilo ničega.

Ustala je, oteturala se do kauča, naslonila se na njega i zatvorila oči sve dok bol u njenoj glavi nije splasnuo do mere da može da ga podnese. A onda je

Mia3570 & avada

crowarez.org

trebalo da siđe. Iz ovog razgovora je izvukla sve što joj je bilo korisno. Sada se ovo dvoje, otac i sin, bore jedan protiv drugog. Posmatrala je Ganera koji je odgurnuo oca na staklena vrata balkona. Sada su se rvali ispred tih vrata.

A onda je, zato što Brigan dolazi i zato što može da se nađe u opasnosti kada dođe, podigla nožne zglobove u visini ruku, jedan po jedan — besmisleno pretpostavljajući da će se, ako to bude uradila onako kako treba, pružajući ruke ka stopalima, njena glava otkačiti i otkotrljati. Izvukla je noževe iz kaiševa. Približila se muškarcima koji su se borili. Obojica su bili previše zaokupljeni da bi primetili nju ili noževe u njenim rukama. Obrisala je svoje krvavo lice o divan ljubičasti rukav svoje haljine, njišući se nesigurno na nogama i čekajući.

Nije prošlo mnogo kada je osetila Brigana, skoro istovremeno ga i ugledavši. Videla je kako nasilno otvara vrata balkona, zatim Gentijana kako pada kroz otvor, a potom ponovo uskače unutra, ali sada već nešto drugačiji, bez uma, samo telo. U leđima mu je bio zariven nož, i Brigan ga je snažno odgurnuo ne bi li ga uklonio sa puta i mačem nasrnuo na Ganera.

Zapravo, bilo je strašno gledati kako Brigan ubija Ganera. Zamahnuo je mačem tako snažno da se Ganerovo lice deformisalo od udarca. Šutnuo je Ganera i ovaj se stropoštao na leđa, a potom mirnog i usredsređenog izraza nabio mač u Ganerovo srce. To je bilo to, tako brzo i nasilno, i nakon toga je već bio pored nje, zabrinut. Pomogao joj je da se domogne kauča, pronašao neku tkaninu za njeno lice, i sve se tako brzo izdešavalo da nije mogla da preuzme kontrolu nad užasom koji su mu slale njene misli.

On ga je osetio i razumeo. I njegovo lice se zatvorilo. Dok joj je pregledao rane, njegov izraz je bio hladan i bezosećajan.

Uhvatila ga je za rukav. „Samo me je prenerazilo”, prošaptala je. „To je sve."

U njegovim očima je videla stid. Stisnula je njegov rukav još jače.

„Neću ti dozvoliti da se zbog toga stidiš preda mnom”, rekla je. „Molim te, Brigane. Mi smo isti. Ono što ja radim samo deluje manje užasno. I,” dodala je, shvatajući to tek kada je izgovorila, „pored toga što me taj deo tebe plaši, to mora i da mi se dopada, jer je i to deo tebe, onaj deo koji će te štititi u ratu. Želim da živiš. Želim da ubiješ one koji nameravaju da ubiju tebe."

Ništa nije rekao. Ali se ubrzo nakon toga nagnuo da joj nežno dodirne jagodicu na obrazu i bradu, više ne izbegavajući njen pogled, a ona je znala da je prihvatio ono što je malopre rekla. Nakašljao se. „Slomljen ti je nos”, rekao je. „Mogu da ti ga namestim."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Da, dobro. Brigane, tamo niz hodnik se nalazi tunel za prljav veš. Moramo da pronađemo čaršafe ili nešto slično čime ćemo uviti ova tela, posle čega treba da ih odneseš do tunela i ubaciš unutra. Reći ću Velkliju da ukloni sve sluge iz najsevernije vešernice i da se pripremi da počisti ovaj nered. Moramo da požurimo."

„Da, to je dobra ideja,” rekao je Brigan. Čvrsto joj je rukom uhvatio potiljak. „Pokušaj da se smiriš." Tada ju je uhvatio za lice i uradio nešto što ju je zabolelo mnogo više od Ganerove pesnice. Vrisnula je i počela da ga udara obema pesnicama.

„Dobro, de,” promrmljao je puštajući joj lice i hvatajući je za ruke, ali ne pre nego što ga je snažno udarila po glavi. „Izvini, Vatro.Gotovo je. Zavali se i opusti, a ja ću se pobrinuti za ova tela. Moraš da se odmoriš da bi nas mogla sprovesti kroz sve ono što nam predstoji ove noći." Skočio je i nestao u spavaćoj sobi.

„Predstoji ove noći,” promumlala je Vatra i dalje blago jecajući od bola. Naslonila se na rukohvat kauča i disala duboko sve dok bol na njenom licu nije posustao i umirio se, pridružujući se tupom, probadajućem ritmu bolne glave. Polako, blago, pogurala je svoj um da putuje svuda po dvoru i okolini, dodirujući Margdu, dodirujući Margdine i Gentijanove ljude, dodirujući njihove saveznike, okrznuvši i Kvislama i njegovu ženu. Pronašla je Velklija i rekla mu šta treba da radi.

U ustima joj je bila krv i curila je niz grlo. Baš kada je taj osećaj bio neizdrživ, Brigan se našao pored nje. Čaršafi su mu bili prebačeni preko ramena. Na sto ispred nje spustio je lavor vode, pehare i tkaninu. Otišao je do Gentijanovog i Ganerovog tela i počeo da ih uvija u čaršafe. Vatra je isprala usta i ponovo prošetala umom kroz palatu.

Na trenutak, na rubovima njenog uma, kao da je osetila da neko nije kako treba, kao da mu negde nije bilo mesto. Na posedu dvora? U zelenoj kućici? Ko je to bio? Osećaj je nestao, a opet nije uspela da odredi odakle je dolazio, što je bilo frustrirajuće, uznemirujuće i potpuno iscrpljujuće. Posmatrala je Brigana dok je uvijao Ganerovo telo u čaršaf, lica tamnog od modrica, sa rukama umazanim Ganerovom krvlju.

„Naša vojska je mnogo manja od njihove”, rekla je. „Svuda."

„Oni na to i računaju,” rekao je ravnodušno. „A zahvaljujući tebi, imamo faktor iznenađenja na oba fronta. Večeras si više uradila nego što je bilo ko od nas mogao i da se nada. Već sam poslao poruke na sever, trećoj i četvrtoj jedinici, kao i većini pomoćnih — uskoro će se spojiti na obali severno od grada, gde će im se pridružiti Neš. A ja sam poslao ceo bataljon na Mermerno

Mia3570 & avada

crowarez.org

brdo, da zauzmem svetionike i uhvatim bilo kog kurira koji se bude uputio ka čamcima. Shvataš kako sam sve zamislio? Kada treća i červrta jedinica zauzmu pozicije, sami ćemo upaliti svetionike. Majdogova vojska će se iskrcati, ne sumnjajući ni u šta, a mi ćemo ih napasti onda kada im iza leđa bude more. A tamo gde su mnogobrojniji, mi ćemo biti jači, sa većim brojem konja — ne mogu da ih imaju više od četiri ili pet hiljada u čamcima — a njihovi konji neće biti sposobni da se bore nakon nedelja provedenih na moru. To nama ide naruku. Možda će to koliko-toliko nadomestiti našu glupost što nismo primetili da Majdog možda organizuje mornaricu sa svojim pikijanskim prijateljima."

Vatri je bilo teško da obriše krv iz nosa a da ga ne dodirne. „Margda će bici problem”, rekla je dahćući od bola. „Neko će u jednom trenutku ipak primetiti da nema Gentijana i Ganera, a Margda će onda posumnjati šta smo uradili i šta znamo."

„To maltene nije važno, sve dok nijedan od njenih kurira ne može da se dočepa tih čamaca."

„Da, u redu, ali u ovom trenutku na dvoru ima stotinu ljudi koji bi bili spremni da baš oni budu ti kuriri koji će se probiti do čamaca."

Brigan je pocepao čaršaf napola uz glasan zvuk kidanja. “Da li misliš da možeš da je izvučeš iz odaja?"

Vatra je zatvorila oči i posegnula mislima za Margdom. Da niste možda promenili mišljenje, gospo Margdo, pomislila je, pokušavajući da ne zvuči onako slabo kako se osećala. Odmaram se u svojoj spavaćoj sobi. Dobrodošli ste da mi se pridružite.

Margda je odgovorila prezrivo, sa istom onom odbojnošću koju je i ranije pokazala. Nije imala nameru da ide negde blizu odaja gospe Vatre.

„Mislim da nema ništa od toga", rekla je Vatra.

„Onda, zasad, samo treba da je sprečimo da nešto posumnja, i to što duže i kako god znamo. Što nam duže to bude uspevalo, toimamo više vremena da se pokrenemo. Način na koji će se ovaj rat voditi sada je u našim rukama, gospo."

„Majdogu smo učinili ogrornnu uslugu. Pretpostavljam da će sada postati komandant i Gentijanove vojske. Više ništa neće morati da deli."

Brigan je vezao poslednji čaršafi ustao. „Sumnjam da je i planirao bilo šta da deli na duže vreme. Majdog je oduvek predstavljao istinsku i pravu pretnju. Da li je hodnik prazan? Da li da nastavim sa ovim?"

Mia3570 & avada

crowarez.org

U Vatrinom umu se pojavila misao da bi to što pre trebalo završiti. Uzdahnula je. „Vođa garde me zove. Jedan od Kvislamovih sluga dolazi, kao i Kvislamova žena, i određeni broj stražara. Da,” rekla je ustajući i prosipajući lavor sa krvavom vodom u saksiju sa biljkom pored kauča. „Oh! Gde mi je pamet! Kako ćemo ti i ja uopšte izaći iz ovih odaja?"

Brigan je zabacio jedan od zavežljaja na leđa. „Na isti način na koji sam ja i dospeo ovde. Ne plašiš se valjda visine?"

Na balkonu, suze su tekle nizVatrino lice od ogromnog truda koji je ulagala, a koji je iziskivao skretanje pažnje eventualnih posmatrača sa osam spratova. Ugasili su sveće i nestali u senkama.

„Neću dozvoliti da padneš", tiho je rekao Brigan. „Niti ću to dozvoliti Klari. Da li me razumeš?"

Vatra je bila pomalo smušena da bi to sasvim razumela. Izgubila je prilično krvi i smatrala je da u ovom trenutku nije bila sposobna za ovako nešto, ali to nije ni bilo važno jer su Kvislamovi ljudi dolazili, i to su morali da urade. Stajala je ledima okrenuta Briganu, kao što joj je on i rekao, a Brigan je okrenuo leđa ogradi balkona i sagnuo se. Sledeće što je uradio bilo je to da ju je uhvatio za kolena i podigao. Dlanovima je dodirnula donji deo gornjeg balkona. Pomerio ju je unazad i prstima je dohvatila rešetke tog balkona. U jednom jezivom trenutku pogledala je dole i videla šta je uradio da bi ovo postigao — stajao je na ogradi balkona stopalima oslonjenim na rešetke i naginjući se unazad dok ju je podizao. Tiho jecajući, Vatra je zgrabila rešetke i uhvatila se. Klara je odozgo ispružila ruke i čvrsto zgrabila njene ručne zglobove.

„Imam je”, rekla je Klara.

Brigan joj je pustio kolena i zgrabio njene nožne zglobove, pa je ponovo počela da se podiže, i odjednom se pred njom stvorila divna i milostiva ograda. Zgrabila ju je i čvrsto se pridržavala za nju obema rukama, dok ju je Klara vukla za gornji deo tela i noge, pomažući joj da se nespretno i bolno popne. Stropoštala se na pod balkona. Dahćući, davala je sve od sebe kako bi usredsredila svoj um i podigla se na noge ne bi li pripomogla Briganu da se popne. Već ga je videla kako stoji kraj nje, ubrzano dišući. „Unutra”, rekao je.

Unutar sobe, Klara i Brigan su brzo govorili, upadajući jedno drugome u reč. Vatra je razumela da Brigan neće čekati da vidi šta će se dogoditi sa Margdom ili Gentijanovim ljudima, niti sa Velklijem i telima u vešernici, niti sa bilo kim. Brigan je odlazio, i to ovog trenutka, hodnikom do odaje preko puta, a potom kroz prozor i niz veoma dugačke merdevine od konopca, sve

Mia3570 & avada

crowarez.org

do zemlje gde su ga čekali konj i vojnici s kojima će odjahati u tunele utvrđenja Potop i započeti rat.

„Margda i dalje može da zapali tu vatru o kojoj je Gentijan pričao", govorio je Brigan. „Oni i dalje mogu pokušati da ubiju Neša. Svi morate biti veoma oprezni. U jednom trenutku bi bilo veoma mudro da Margdine i Gentijanove ubice počnu da nestaju, da li razumete o čemu govorim?" Okrenuo se ka Vatri. „Koji način je najbolji da nestaneš iz ovih odaja?"

Vatra se naterala da razmisli o ovom pitanju. „Istim put kojim sam i došla. Pozvaću sluge da dovezu kolica, onda u lift, a potom merdevinama do mog prozora." A onda joj ostaje čitava noć istovetnog posla: da prati Margdu i sve ostale, da to prenosi Velkliju, gardi, svima, ko se gde nalazi, koga moraju da zaustave i spreče u naumu, a koga da usmrte da bi Brigan mogao nesmetano da odjaše u utvrđenje Potop, a njegovi kuriri na sever. Niko nije smeo ništa da sazna da ne bi pokušao bilo kako da ih u tome spreči, progoni, ili da zapali vatru.

„Ti places”, rekla je Klara. „Od toga će te još više boleti nos."

„To nisu prave suze”, rekla je Vatra. „Samo iscrpljenost.”

„Jadnice”, rekla je Klara. „Doći ću u tvoje odaje kasnije i pomoći ću ti da preziviš ovu noć. Brigane, ti sada moraš da kreneš. Da Ii je hodnik čist?”

„Treba mi samo minut,” obratio se Brigan Klari. „Jedan jedini minut nasamo sa gospom.”

Klara podize obrve. Bez ijedne reči, odlepršala je u susednu prostoriju.

Brigan je otišao i zatvorio vraca za njom, a onda se okrenuo ka Vatri. „Gospo”, rekao je. „Imam jednu molbu za tebe. Ako poginem u ratu...”

Sada su Vatrine suze bile prave, i nije mogla da ih zadrži jer nije bilo ni vremena za to. Sve se dešavalo veoma brzo. Prešla je preko sobe do njega, zagrlila ga i čvrsto drzala, okrećući lice u stranu, u tom trenutku shvatajući da je besmisleno pokazivati nekome ljubav u situaciji kada vam je polomljen nos.

I on je nju čvrsto stegao, a u svojoj kosi je osećala njegove kratke i teške uzdahe. Zagnjurio je lice u njene svilenkaste vlasi, a ona se pripila uz njega sve dok se panika u njoj nije primirila i prešla u nešto očajničko, ali izdrživo.

Da, odaslala mu je mislima, shvatajući šta je upravo hteo da je zamoli. Ako pogineš u ratu, brinuću se o Hani i voleću je. Obećavam da je neću ostaviti.

Nije mogla da ga pusti, ali je ipak morala, i on je otišao.

U kolicima na putu do svojih odaja, Vatra je prestala da plače. Toliko je otupela da je sve, osim tanke niti koja je povezivala njen um sa dvorom, bilo

Mia3570 & avada

crowarez.org

zaustavljeno. Sve je izgledalo kao san slićan nerazumnoj, glupavoj noćnoj mori.

Kada je zakoračila kroz prozor na merdevine od konopca, čula je čudno mečanje na zemlji ispod nje. Oslušnula je i prepoznala Flekičino cviljenje, koje je zvućalo kao da je nešto boli. Ono što ju je navelo da se spusti prema njoj, a ne da se popne u svoje odaje, gde bi bita bezbedna uz svoju gardu, nisu bili ni razum ni inteligencija. Upravo se spustila zbog tog cviljenja, zbog glupave i neracionaine potrebe da se uveri da je sa kučetom sve u redu.

Susnežica se pretvorila u blagi sneg, a zemlja pred zelenom kućicom se sijala. Flekica nije bila dobro. Ležala je cvileći na puteljku koji je vodio ka zelenoj kućici, a dve prednje noge su joj visile, polomljene. A njena osećanja su odavala još nešto osim bola. Bila je uplašena i pokušavala je da se odgura zadnjim nogama do drveta, ogromnog drveta u bočnom dvorištu.

Ovde nešto nije kako treba. Nešto je ovde strašno pogrešno i loše, jezivo i zapanjujuće. Vatra je mahnito pretrazivala mrak i pustila pipke svog uma u zelenu kuću. U njoj je spavala njena baka, a sa njom i nekoliko stražara, što je bilo potpuno pogrešno, jer stražari koji noću čuvaju kuću nikako ne bi smeli da spavaju.

A onda je Vatra vrisnula od očaja jerje ispod drveta osetila Hanu, budnu, ukočenu od hladnoće. Nije bila sama, bilo je nekog besnog sa njom, nekog ko ju je povređivao, rasrđivao i plašio.

Vatra posrnu i potrča prema drvetu, očajnički posežući za umom osobe koja je povređivala Hanu, sa jednom jedinom mišiju — da ga zaustavi po svaku cenu. Pomozite mi, pomislila je stražarima u svojim odajama. Pomozite Hani.

Osećaj strelca sa zamagljenim umom presekao joj je svest. Nešto oštro bocnulo ju je u grudi.

Izgubila je svest.

Mia3570 & avada

crowarez.org

TREcI DEO Darovita

Mia3570 & avada

crowarez.org

DVADeset šESTO POGLAVLJE

Probudilo ju je kreštanje čudovišnog jastreba, kao i ljudskih glasova koji su zvučali uznemireno. Tlo pod njom se pomeralo i škripalo. Kočija, hladna i vlažna.

„Njena krv", povikao je poznati glas. „Jastrebovi su namirisali njenu krv. Obrišite je, prekrijte je, ne zanima me kako, samo to uradite..."

Ljudi i jastrebovi su i dalje kreštali, boreći se iznad nje. Osetila je kako joj se niz lice sliva voda, gušeći je dok joj je neko brisao nos, a bol je bio tako snažan da joj se zavrtelo u glavi i opet je izgubila svest. Hana? Hana, da li si...

Ponovo se probudila, i dalje uzvikujući Hanino ime. Kao da joj se um zaustavio usred uzvikivanja, čekajući da se osvesti i da nastavi tamo gde je stao. Jesu li tu, Hana? Jesi li tu?

Nije dobila nikakav odgovor, niti je osećala dete gde god da je puštala svoj um.

Ruke su joj je bile vezane iza leđa, vrat ukočen i iščašen, a lice joj je damaralo i osećala je strašnu, užasnu hladnoću.

U kočiji su se nalazili neki ljudi. Posegnula je u njihove umove ne bi li otkrila nekog ljubaznog ko bi joj doneo ćebe. Šestoro zaglupljenih ljudi, umova ispunjenih izmaglicom, a jedan od njih je bio strelac koji je imao običaj da ubija svoje prijatelje. I dečak je bio tu, onaj sa crvenim okom, bledunjavi dečak koji je stvarao maglu, onaj sa nedodirljivim umom i glasom koji joj je probadao mozak. Zar Strelac nije krenuo u potragu za ovim dečakom i ovim strelcem? Strelče? Strelče? Ima li te?

Tlo pod njenim telom se truckalo, a bilo joj je sve hladnije i vlažnije, i nije joj trebalo mnogo da shvati kako leži u barici vode koja se pomera i ljuljuška zajedno sa podom kočije. Svuda unaokolo mogla je da čuje pljuskanje vode. A ispod kočije su bila razna velika stvorenja. Mogla je da ih oseti.

To su bile ribe.

Ovo nije bila kočija, već čamac.

Kidnapovali su me, bila je začuđena, i to čamcem. Ali to nije moguće. Moram da se vratim nazad na dvor i nadgledam Margdu. Rat. Brigan. Potrebna sam Briganu! Moram da se iskobeljam iz ovog čamca!

Neki čovek u njenoj blizini je nešto promrmljao. Veslao je, bio je iscrpljen, i žalio se na žuljeve na rukama.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Nisi umoran”, rekao je dečak ravnim glasom. „Šake te ne bole. Veslanje je zabavno.” Zvučao je kao da mu je sve ovo dosadno, istina ne baš ubedljivo, ali je Vatra mogla da oseti da je veslača odjednom preplavio ogroman entuzijazam. Škripavi zvuk, za koji je sada znala da potiče od zamahivanja veslima, postajao je sve glasniji usled sve bržeg veslanja.

On je bio jak, a ona slaba. Morala je da mu pokrade ove maglom ovenčane ljude. Međutim, da li je bila sposobna za to, ovako zatočena bolom, hladnoćom i zbunjenošću?

Ribe. Moraće da posegne za umom riba koje su se snažno koprcale ispod nje i da ih natera da izađu na površinu i prevrnu čamac.

Neka riba je snažno udarila leđima o dno čamca. Ljudi povikaše i maknuše se u stranu, ispuštajući vesla. Usledio je još jedan jak udarac, od kojeg su se ljudi stropoštali na dno čamca psujući, a onda se čuo i dečakov užasni glas.

„Džodo,” rekao je. „Ubodi je ponovo. Probudila se i vidi šta nam radi."

Nešto oštro joj se zabolo u bedro. Šta je tu je, pomislila je dok je ponovo gubila svest. Ova situacija se neće rešiti ako se i ona utopi s njima.

Probudila se i posegnula za umom veslača koji je bio najbliži dečaku. Ubola je maglu koja se nalazila u njegovom umu i preuzela kontrolu nad njim. Naredila je čoveku da ustane, pusti veslo i udari dečaka u lice.

Dečakov vrisak je bio užasan, grebao je njen mozak kao oštre kandže.

„Ubodi je, Džodo,” promrmljao je. „Ne mene, već nju. Ubodi čudovišnu kučku." Naravno, pomislila je u sebi dok joj je igla probadala kožu. Moram nad strelcem da uspostavim kontrolu. Uopšte ne razmišljam. Zatrovali su mi mozak tako da ne mogu da razmišljam kako treba.

Dečak je plakao, a njegov dah je bio ispunjen besom i bolom dok je ona padala u nesvest.

Sledeći put kada se probudila, odmah je osetila da je mahnito tresu ne bi li je probudili. Telo joj je vrištalo od bola, gladi i mučnine. Već dugo, pomislila je. Već dugo me truju. Ovog puta i previše.

Neko ju je hranio nekom vrstom gustog jela, zdrobljenog, nalik popari. Gušila se od toga.

„Budi se”, rekao je dečak. „Ponovo je ubodite."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Ovog puta je Vatra zgrabila strelčev um, udarajući besomučno u njegovu izmaglicu i pokušavajući da ga natera da iglu usmeri ka dečaku, a ne njoj. Usledio je zvuk nekakve borbe, a onda se začulo dečakovo vrištanje.

„Ja sam tvoj zaštitnik, budalo! Ja sam onaj ko o tebi brine! Ona je ta koju želiš da ubodeš!"

Osetila je ubod u ruku.

Tama.

Vrisnula je. Dečak ju je drmao. Otvorila je oči i videla da se nagnuo nad njom, držeći ruku kao da ima nameru da je udari. Sada su bili na kopnu. Ležala je na nekoj steni. Bilo je hladno i sunce je bilo zaslepljujuče.

„Probudi se,” zagrmeo je onako mali i besan, sevajući svojim očima različite boje. „Probudi se, ustani i hodaj. A ako opet pokušaš da prevariš mene ili bilo koga od mojih ljudi, kunem ti se da ću te odalamiti tako jako da ćeš zauvek osećati bol. Ne verujte joj", rekao je oštro i iznenada svojim pratiocima. „Ja sam jedina osoba kojoj možete verovati. Vi radite ono što vam ja kažem.”

Nos i jagodice bili su mu plavi od modrica. Vatra je privukla kolena na grudi i šumula ga u lice. Dok je vrištao, zgrabila je kontrolu nad svestima koje su je okruživale i pokušala da se podigne. Nažalost, bila je slaba i vrtelo joj se u glavi. Posrtala je kao neko ko ne upravlja svojim nogama. Njegov glas, ispunjen jecajima, uzvikivao je naređenja svojini ljudima. Jedan od njih ju je zgrabio, zavrnuo ruke iza leđa i uhvatio je za gušu.

Dečak joj je prišao, a njegovo lice je bilo umazano krvljui suzama. Udario ju je snažno preko nosa, a kada se iskoprcala iz neizdrživog bola, počela je da jeca.

„Prestani", prošaptao je.. „Prestani da se opireš. Ješćeš, hodaćeš i radićeš ono što ti ja kažem. Svaki put kada neko od mojih ljudi ponovo krene na mene, kada me neka ptica kljucne i kada mi makar veverica prepreči put na način koji se meni ne dopada, naneću ti bol. Da li me razumeš?"

Na mene to ne deluje, odaslala mu je mislima, kipteći od besa. Stvari koje ti izgovaraš nemaju nikakvu moć nada mnom.

Ispljunuo je krvavu pljuvačku na sneg i posmatrao je, natmureno, pre nego što se vratio na put. „Onda ću pronaći neke druge načine da te kontrolišem."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Istina je bila da ona nije želela da je telo boli više nego sada. I nije želela da je ponovo uspavaju, mada je san bio spokojna tama, a buđenje je bilo bitisanje u reiu isklesanom od bola.

Morala je da uspostavi kontrolu nad sopsrvenim umom ako je uopšte mislila da se izvuče. I tako je postupila kako joj je on naložio.

Hodali su po kamenitom i strmom terenu sa mnoštvom vodopada i potoka, pa je zaključila da je voda sa velikim ribama, kojom su donedavno plovili, najverovatnije bila Krilata reka. Pretpostavljala je da su plovili rekom na zapad, a da su se sada uspinjali na sever, udalja.vajući se od reke u neki deo kraljevstva bliži zapadnim Velikim sivilirna.

Kada je sela da jede tog prvog dana, pomirisala je ćošak svoje uništene ljubičaste haljine i stavila ga u usta. Nije imalo ukus čistog, ali ni slanog. Ovo je potkrepilo njerm teoriju. Voda u kojoj je tako dugo ležala bila je slatka rečna voda, a ne slana morska.

Nekoliko minuta kasnije, dok je povraćala splačine koje je unela u sebe, nasmejala se svom pokušaju da se bavi naukom. Naravno da su je doveli severno od reke, u područje zapadnih Velikih sivila. Nije joj trebao test na slanu vodu da bi to zaldjučila. Bila je skoro stopostotno sigurna da je vode Sekaču, a čitavog svog života je znala da je ovde živeo Kansrelov čudovišni trgovac.

Sekač ju je podsetio na Malog, i tako je želela da je on sada ovde — a onda joj je u isti mah bilo neizmerno drago što on, zapravo, nije tu. Bilo je dobro što je sama i što se niko njoj d.rag ne nalazi u blizini ovog dečaka.

Dali su joj tvrde i debele čizme, kao i maramu za kosu i čudno stilizovan kaput od zečjeg krzna, koji je bio isuviše lep za nju ovako prljavu i neurednu i sulud izbor za pešačenje po ovalcvom terenu. U logorima koje su podizali tokom večeri, jedan od ljudi, čovek po imenu Samit, koji je imao nežne ruke, ljubazan glas i krupne,prazne oči, pregledao joj je nos i predložio joj šta da jede i u kojim količinama. Nakon dan-dva, mogla je da jede a da ne povraća, što joj je uveliko pomoglo da razbistri um. Pretpostavila je, zbog načina na koji se dečak obraćao Samitu, da je Samit iscelitelj. Isto tako je smatrala da su je probudili zahvaljujući Samitu, jer je on smatrao da je opasno da je neprestano drže u opijenom i besvesnom stanju.

To je značilo da su je želeli živu i koliko-toliko zdravu. Što je i bilo očekivano, jer je ona bila čudovište, a oni trgovci čudovištima.

Počela je da eksperimentiše.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Ušla je u um jednog od ljudi — Samitov, za početak — i raštrkala maglu u njemu. Posmatrala je kako se njegove misli postepeno vraćaju nazad. Čekala je — i to ne dugo — da dečak podseti ljude da ne smeju da joj veruju, da je on njihov zaštitinik i prijatelj. Nakon izgovorenih reči, magla se ponovo pojavila, a onda i navrla nazad u Samitov um. Reči izgovorene dečakovim glasom kao da Samitu nisu izazivale bol u glavi, kao njoj.

Vatri je to u početku bilo čudno, to što se njegova moć nalazi u njegovim rečima i glasu, a ne u umu. Međutim, što je više razmišljala o tome, sve je više dolazila do zaidjučka da to i nije tako čudno. I ona je mogla da kontroliše ljude delovima svog tela. Neke ljude je mogla da kontroliše samo svojim licem, ili licem i određenim predlogom izgovorenim na poseban način — glasom koji daje nerealna obećanja. Ili svojom kosom. Ona je posedovala moć na sve ove načine. Možda se, na kraju krajeva, i nije toliko razlikovala od njega.

Međutim, njegova moć je bila zarazna. Ako bi se dečak obratio čoveku sa svoje leve strane, a taj čovek ponovio te iste reči Samitu, magla u umu bi se prenela sa tog čoveka na Samita. Sada je bilo jasno kako je strelcu pošto za rukom da zarazi njene stražare.

Dečak nije dozvoljavao da prođe više od nekoliko minuta između podsećanja ljudi na to da je Vatra njihov neprijatelj, a on njihov prijatelj. To je Vatri ukazivalo na to da on nije imao uvid u njihove umove, kao ona, i da nije mogao da zna da li ih i dalje kontroliše. To je bio njen sledeći eksperiment. Ponovo je preuzela kontrolu nad Samitom i raspršila maglu u njegovom umu, oblikujući mu misli tako da bude svestan da dečak manipuliše njime. Učinila je da Samit oseti bes prema dečaku. Naterala ga je da pomisli na trenutnu i nasilnu osvetu.

Činilo se da dečak ništa nije primetio. Čak nije ni pogledao u Samita. Nakon nekoliko minuta, ponovio je svoju recitaciju, koja je odagnala Samitov bes i vratila njegov um u stanje zaborava i sveprisutne izmaglice.

Dečak nije mogao da čita umove. Njegova kontrola je bila zadivljujuća, ali slepa.

Sada je Vatra imala nekoliko načina pomoću kojih je mogla da utiče na ove ljude a da on co ne zna. A nije morala ni da brine o tome da li će se opirati, jer je dečakova magla tako lepo oslobađala njihove umove od ličnih zamisli, što bi, u suprotnom, moglo da joj stvori probleme.

Tokom noći, dečak je hteo da je omamljuju nekim blažim sredstvom, kako bi je sprečio da se ustremi na njega dok spava. Vatra je pristala na to. Samo joj je bilo važno da može da ima kontrolu nad makar malim delom Samitovog

Mia3570 & avada

crowarez.org

uma, tako da je svaki put kada bi posegnuo za uspavljujućom tečnošću u koju je strelac umakao strelicu, dodavao i antiseptično sredstvo umesto leka za uspavljivanje.

U njihovim zimskim logorima, smeštenim ispod belog ogolelog drveća, dok su ostali spavali ili stražarili, ona se pretvarala da spava i kovala planove. Iz razgovora nekoliko ljudi i iz par dobro osmišljenih, bezopasno postavljenih pitanja, saznala je da je Hana puštena bez povreda, a da su Vatru drogirali skoro dve nedelje dok se čamac kretao zapadno uz reku. Nisu planirali ovako sporo da putuju, jer kada su stigli u KraIjev Grad, imali su konje i planirali su da se vrate istim putem kojirn su i došli, jašući na zapad preko ravnica severno od reke. Medutim, dok su bežali sa dvora, sa Vatrom prebačenom preko nečijeg ramena, Vatrin stražar je nabasao na njih i jurio ih do reke, udaljavajući ih od mesta gde su im bili konji. Nabasali su na čamac usidren ispod jednog od gradskih mostova, i ukrcali se na njega jer nisu imali drugog izbora.

Za nju, kao i za njih, ovo usporeno putovanje bilo je strašno. Kao da su puzili preko crnog kamenja i belog snega. Skoro da je bilo neizdrživo preživeti ove dane daleko od grada i rata, i stvari u kojima je njena pomoć bila potrebna. Međutim, sada su maltene stigli do Sekača, i odlučila je da se povinuje tome da je odvedu njemu. Biće joj lakše da pobegne jašući na konju kojeg će ukrasti od Sekača. A možda će pronaći i Strelca i ubediti ga da se vrati sa njom.

Strelac Džoda. Čovek je izgledao grubo, sivkaste kože, ali ispod tog bolesnog izgleda imao je pravilne crte lica. Imao je dubok glas i pogled od kojeg je Vatri bilo neprijatno. Skoro da ju je podsećao na Strelca.

Jedne noći je naterala Samita, dok je stražario, da joj donese omanju dozu otrova kojim su je tako dugo drogirali, kao i strelicu. Sakrila je dozu u nedra, a strelicu u rukav.

Sekač je svoje malo kraljevstvo stvorio usred divljine. Zemlja na kojoj je živeo imala je toliko stena da se činilo kao da mu je kuća natakarena na njih. Neobično je izgledala, delimično napravljena od ogromnih drvenih trupaca, a delimično od kamenja, i sve to je bilo prekriveno gustom mahovinom. Bila je to svetlozelena kuća sa treperavim očima u vidu prozora, trepavicama u obliku ledenica, ustima kao otvorena vraca i sa načičkanim mekanim krznima. To je bilo čudovište, opasno i divlje, nakalemljeno na karnenitom brdu.

Kameni zid, visok, dugačak i neverovatno pedantan, okruživao je njegovo imanje. Obori i kavezi ispunjavali su prostor. Raznolikost boja čudovišta iza

Mia3570 & avada

crowarez.org

rešetaka — jastrebova, rnedveda i leoparda, koji su kreštali i režali jedni na druge. U svoj toj čudnovatosti, ovo je Vatri ipak bilo toliko poznato da su sećanja počela opasno da joj naviru. Skoro da je očekivala da će clečak pokušati da je utera u jedan od tih kaveza. Još jedno čudovište za crno tržište, još jedan ulov.

Zapravo, uopšte je nije bilo briga kakve je namere Sekač imao sa njom. Sekač nije bio ništa sem obične neprilike, štetočina, i brzo će ga naterati da pomisli da su njegove namere beznačajne. Napustiće ovo mesto i otići će kući.

Nisu je zatvorili u kavez. Uveli su je u kuću i napravili joj toplu kupku u sobi na spratu, u kojoj je gorela tako jaka vatra da joj ni promaja od prozora nije mogla ništa. Bila je to mala spavaća soba sa zidovima punim tapiserija koje su je zapanjile, ali i iznenadile i oduševile. Tapiserije su prikazivale zelena polja, cveće i plavo nebo, divne prizore, i bile su tako realistične. Pomislila je da odbije kupku jer je osećala, i to ju je ljutilo, da je cilj svega toga bio da je ulepšaju. Ipak, dok je stajala na mestu okruženom poljima i cvećem, poželela je da bude čista.

Muškarci su otišli. Spustila je otrov i strelicu na sto i svukla sa sebe prljavu haljinu. Na nju je okrepljujuće delovala ova bolna vrela kupka, u kojoj se najzad opustila, zatvorila oči, prepuštajući se blagoslovu sapuna koji je sa nje spirao znoj, skorelu krv i prijavštinu reke sa njenog tela i iz kose. Svakih nekoliko minuta mogla je da čuje dečaka kako uz stepenice uzvikuje svoju poruku straži ispred njenih vrata, kao i stražarima na stenama ispod njenog prozora. Čudovištu ne treba verovati niti mu pomoći da pobegne, uzvikivao je. Dečak je znao šta je najbolje. Ljudi će uvek izbeći greške ako pomno slušaju šta im on govori. Mora đa je bilo strašno, pomislila je Vatra, imati moć manipulisanja umovima, ali nemati snage da spoznate šta se nalazi unutar njih. Njegovi povici su bili suvišni jer ona nije menjala njihove umove. Ne, još nije ni počela to da radi.

Prošetala je mislima kroz kuću i imanje, kao šuo je to radila od trenutka kada su se približili ovom mestu. Prepoznala je Sekača, koji je u prizemlju sedeo sa dečakom i nekolicinom ljudi. Zamagljenog uma kao i ostali, i nepristupačan i neiskren kao što je i uvek bio. Šta god da su dečakove reči mogle da postignu, činilo se da nisu mogle da izmene nečiju narav.

Kada je do krajnjib granica pustila pipke svog uma, mogla je da oseti tridesetak muškaraca u ovoj kući i na posedu, kao i nekolicinu žena. Svi su bili magličastog uma. Strelac nije bio tu.

Posegnula je još dalje. Strelče? Strelče!

Mia3570 & avada

crowarez.org

Nije bilo odgovora.

A ne bi mu ni zamerila da ga ne nađe, jer bi to značilo da se, nadala se tome, urazumio i oslobodio svog junačkog hira, osim zbog nekog neprijatnog osećaja za koji je poželela da je dovoljno kukavica da ga ignoriše. Jedan ili dvojica ljudi magličastog uma na ovom posedu učinili su joj se poznatim. Pornislila je da su donedavno bili stražari na Nešovom dvoru. A najjednostavnije objašnjenje za njihovo prisustvo bđo je da su sigurno došli sa Strelcem, kao deo njegove garde. Mučilo ju je pitanje šta se onda dogodilo, ko sada štiti Strelca i gde se Strelac nalazi.

Mada je kupka za nju i dalje bila najčistije i najvrelije ushićenje, podigla se i iskoračila iz vode, iznenada nestrpljiva da ode sa ovog mesta. Obrisala se i obukla tanku spavaćicu dugačkih rukava, koju su joj ostavili. Dovoljno ju je podsećala na čaršafe da bi joj bilo neprijatno u njoj, a osim toga, odneli su joj čizme i kaput i nisu joj ostavili ništa čime može da prekrije kosu. Otišla je do ormana u uglu i počela da kopa po stvarima koje su se tamo nalazile, sve dok nije iskopala čarape, debele momačke čizme, tešku mušku haljinu, koja joj je bila prevelika, kao i braon vuneni šal kojim će prekriti glavu.

Ponadala se, pomalo mrgodno, da u ovome izgleda onoliko čudno koliko se i oseća. Nije joj trebala lepota da bi kontrolisala dečakove praznoglave marionete, a nije bila raspoložena da ugađa Sekaču tako što će se predstaviti kao čudovišna žena srnećeg pogleda, spremna da zavodi nekog od njegovih odvratnih muških kupaca.

Prošetala je umom kroz stotine stvorenja koja su bila zatočena na ovom posedu — čudovišne grabljivice, konje, lovačke pse, čak i neobične kolekcije glodara za koje nije znala čemu služe. Izbor konja ju je zadovoljio. Nijedan od njih nije bio simpatičan kao Mali, mada je nekoliko njih moglo dobro da joj posluži.

Umočila je strelicu u otrov za uspavIjivanje i tutnula ga nazad u haljinu. Strelicu je držala u ruci, sakrivši je dugačkim i teškim rukavom.

Duboko udahnuvši ne bi li skupila hrabrost, spustila se u prizemlje.

Sekačeva dnevna soba bila je mala i topla kao i njena spavaća soba, i zidovi su bili slično ukrašeni — tapiserijama sa cvetnim poljima koja su se uzdizala prema stenama iznad mora. I ovde je tepih bio raznobojan, i Vatra je pomislila da je bar neka od ovih lepota bila istkana od čudovišnog krzna. Na policama su stajale knjige, a iznad kamina je bio zlatni sat — Vatra se zapitala koliko je bogatst-va u ovoj kući, zapravo, bilo pokradeno.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Sekač je seo u centar prostorije, iskreno verujući da je on ovde gospodar. Pravi gospodar u ovoj sobi bio je naslonjen na bočni zid, a bio je rnali, ispunjen dosadom i treptao svojim nejednakim očima, okružen istkanim cvetnim poljem. Strelac Džoda je stajao kraj Sekača. Na svakom ulazu u prostoriju bio je postavljen po jedan čovek.

Sekač jedva da je pogledao u Vatrinu odeću. Pogled mu je bio prikovan za njeno lice, a usta su mu se razvulda u glupavi osmeh. lzgledao je kao i uvek, osim što na licu nije imao nikakav izraz, što je, očigledno, imalo veze sa izmaglicom.

„Nije bilo baš lako oteti te, devojko, naročito otkako si se preselila u kraljevu palatu", rekao je onim samodopadIjivim glasom kojeg se dobro sećala. „Trebalo je užasno mnogo vremena i ogromna količina špijuniranja. Da ne pominjem da smo morali da ubijemo nekolicinu naših špijuna, koji su bili dovoljno nepažIjivi da dozvole da ih uhvatite u tim šumama, i tvoji ljudi. Čini se da imarno najgluplje špijune u kraljevstvu. Gomila problema. Međutim, sve se na kraju isplatilo, dečače, zar ne? Pogledaj je.”

„Divna je”, odgovorio je nezainteresovano dečak. „Ne bi trebalo da je prodaš. Treba da je zadržiš ovde, da bude sa nama.”

Sekačevo čelo se namrštilo od zaprepakenja. „Šire se glasine među mojim poznanicima da je lord Majdog spreman da da čitavo bogatstvo za nju. U stvari, već je nekolicina mojih kupaca pokazala interesovanje. No, možda stvarno treba da je zadržim, da ostane ovde sa nama." Odjednom je imao radostan izraz lica. „Mogao bih da je razmnožavam! Koliku bi samo cenu dostigle njene bebe."

„Još ćemo videti šta ćemo uraditi s njom", rekao je dečak.

„Upravo tako”, rekao je Sekač. „Videćemo.”

„Kada bi se samo lepo ponašala", nastavio je dečak, „tada ne bismo morali da je kažnjavamo, a ona bi možda shvatila da samo želimo da joj budemo prijatelji. Možda uvidi da joj se ovde dopada. Kad smo kod toga, čini mi se da je nešto previše ćutljiva za moj ukus u ovom trenutku. Džodo, uzmi strelicu. Ako ti naredim, pogodi je negde gde će je boleti, ali ne i ubiti. Pogodi je u koleno. Možda će nam biti od koristi ako šepa."

To nije bio posao za mali luk. Džoda je skinuo dugački luk sa svojih leđa, izvukao belu strelu iz tobolca i zategao strunu bez problema, za šta drugi muškarci ne bi imali snage. Držao je tako naciljanu strelu i čekao, smiren i staložen. A Vatri je odjednom bilo muka, ali ne zato što je znala da bi strela te veličine, odapeta iz tolikog luka, sa ove udaljenosti, mogla da joj razbije koleno u paramparčad. Bilo joj je muka jer se Džoda pomerao sa svojim lukom

Mia3570 & avada

crowarez.org

kao da je on bio deo njegovog tela, tako prirodno i graciozno, isuviše nalik Strelcu.

Progovorila je da bi umirila dečaka, ali i da bi postavila neka ključna pitanja na koja je želela odgovore. „Izvestan strelac je prošlog proleća pogodio čoveka utamničenog u kavezu moga oca ", obratila se Džodi. „To je bio izuzetno vešt pogodak. Da si ti bio taj strelac?"

Džoda nije imao pojma o čemu ona priča, to je bilo sasvim očigledno. Odmahnuo je glavom i trgnuo se pokušavajući da se priseti svega što je ikada uradio, ali nije mogao da ode dalje od jučerašnjeg dana.

„On je taj čovek”, rekao je hladno dečak. „Džoda je onaj koji uvek gađa za nas. Ima previše talenta da ga ne bi koristio. A tako je fenomenalno popustljiv", rekao je tapkajući jagodicom prsta po svojoj glavi, „ako znaš na šta mislim. On je jedno od mojih najsjajnijih otkrića, Džoda.”

„A koja je Džodina priča?”, upitala je Vatra dečaka, pokušavajući da imitira njegov nezainteresovan ton.

Dečak se isuviše obradovao ovom pitanju. Nasmešio se zadovoljno, jednim prilično neprijatnim osmehom. „Baš zanimIjivo da me to pitaš. Samo prošle nedelje smo imali jednog posetioca koji se to isto pitao. Ko je mogao da zna, kada smo unajmili strelca, da će baš on postati predmet tolike misterije i sumnji? Tako bih voleo da zadovoljim tvoju radoznalost, ali čini se da Džodina sećanja više nisu tako bistra kao nekada. Nemamo pojma šta je sve planirao pre, koliko ono beše, dvadeset i jedne godine?"

Vatra je koraknula ka dečaku dok je govorio, ne mogavši da se zaustavi u tome, a u šaci je čvrsto držala strelicu. „Gde je Strelac?”

Na ovo pitanje, dečak se nasmešio, sve zadovoljniji i srećniji kako je ovaj razgovor odmicao. „Napustio nas je. Nije mario za našu družinu. Vratio se na svoj posed na severu."

Bio je užasan lažov, previše naviknut na to da mu ljudi veruju. „Gde je on?”, upitala ga je Vatra ponovo, ali sada panično, zbog čega je dečak bio još radosniji.

„Ostavio je za sobom nekoliko svojih stražara”, rekao je dečak. „Veoma ljubazno od njega. Oni su nam reldi malo o tvom životu na dvoru i ponešto o tvojim slabostima — ljupkim kučićima i bespomoćnoj deci."

Za veoma kratko vreme, mnogo toga se izdogađalo. Vatra je pohitala prema dečaku. Dečak je dao znak Džodi, izgovarajući: „Gađaj!" Vatra je uletela kroz maglu u Džodin um, nateravši ga da brzo pomeri luk i odapne strelu u plafon. Dečak je povikao: „Pogodi je, ali nemoj da je ubiješ!", i

Mia3570 & avada

crowarez.org

munjevito se bacio u stranu, pokušavajući da se skloni od Vatre, ali se Vatra bacila na njega, dohvatila ga i samo okrznula njegovu mlitavu ruku svojom strelicom. Skočio je, mlatarajući pesnicama pred njom, i dalje vičući, a onda mu se lice uozbiljilo. Nakrivio se i pao.

Vatra je zgrabila umove svih prisutnih u prostoriji i pre nego što je dečak pao na pod. Nagnula se nad njim, izvukla nož iz njegovog pojasa, otkoračala do Sekača i uperila vrh drhtavog sečiva na Sekačevo grlo. Gde je Strelac? Pomislila je, jer nije mogla da govori.

Sekač je zurio u nju, omađijan i glupav. „On nije mario za našu družinu. Vratio se na svoj posed na severu."

Ne, pomislila je Vatra, poželevši da ga udari u besu. Razmisli. Ti to znaš. Gde...

Sekač ju je prekinuo žmirkajući u nju zbunjeno, kao da nije mogao da se seti ko je ona, niti zašto sa njom uopšte razgovara. Rekao je: „Strelac je sa konjima."

Vatra se okrenula, izašla iz sobe, a onda i iz kuće. Odlepršala je pored ljudi koji su praznim pogledom gledali kako prolazi. Sekač greši, rekla je sama sebi pripremajući se za poricanje. Strelac nije sa konjima. Sekač nije u pravu.

A ovo je, naravno, bila istina, jer ona nije pronašla Strelca na stenama iza staja. Tamo je bilo samo njegovo telo.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DVADESET SEDMO POGLAVLJE

Ono što usledilo proteklo je u zamućenoj mešavini zaprepašćenja i agonije.

To je nešto što ide uz činjenicu da je neko čudovište. Ona nije mogla da pogleda u telo i da se pretvara da vidi Strelca. Znala je, osećala je, da vatre Strelčevog srca i uma nisu bile u okruženju. To telo je bilo nešto strašno, skoro neprepoznatIjivo. Samo je ležalo tamo, podsmevajući joj se, podsmevajući se Strelcu svojom prazninom.

Ipak, to je nije sprečilo da padne na kolena i pomiluje hladnu ruku tog tela, iznova i iznova, jedva dišući. Ni sama nije znala šta radi. Držala je tu ruku, stezala je, dok su joj suze zbunjenosti lile niz obraze.

Sam pogled na strelu zarivenu u stomak ovog tela previše je uticao na njenu osetljivost. Pogoditi nekog čoveka u stomak bilo je okrutno, povreda bolna, a smrt izuzetno spora. Strelac joj je to davno rekao. Naučio ju je da nikada ne gađa u nečiji stomak.

Ustala je i zaustavila ove misli, i posrćući se udaljila, ali one kao da su je pratile preko dvorišta. Između staja i kuće bila je upaljena velika logorska vatra. Stala je ispred nje zureći u plamenove, boreći se sa svojim umom koji kao da je insistirao na mislima o Strelcu, o njemu kako umire, polako, u bolovima. Sasvim sam.

Barem su poslednje reči koje mu je uputila bile pune ljubavi. Nažalost, poželela je da mu je rekla koliko ga, zapravo, voli. Koliko mu je na svemu bila zahvalna, koliko je toga dobrog uradio. Nije mu rekla ni delić onoga koliko je želela.

Posegnula je za vatrom i uzela jednu granu.

Nije baš bila sasvim svesna činjenice da nosi zapaljenu granu do Sekačeve zelene kuće. Nije bila svesna ljudi kojima je naredila da joj pomognu, niti spoticanja tamo-vamo od logorske vatre do kuće, i od kuće do logorske vatre. Ljudi su panično istrčavali iz zapaljene kuće. Među njima je mogla da primeti Sekača, mogla je da primeti Džodu, ali nije bila sigurna i nije marila, naredila im je da se ne mešaju. Kada više nije mogla da vidi kuću od silnog crnog dima koji je kuljao iz nje, prestala je da donosi vatru. Pogledala je oko sebe da vidi šta je jos' preostalo da zapali od Sekačevih zda-nja.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Preostalo joj je dovoljno razuma da oslobodi pse i glodare pre nego što zapali šupe u kojima su živeli. Pronašla je tela dvojice Strelčevih stražara na stenama u blizini kaveza čudovišnih grabljivaca. Uzela je jedan njihov luk i pogodila čudovišta. Spalila je tela tih ljudi.

Do trenutka kada je došla do staja, konji su pomahnitali od dima i gromoglasnih zvukova vatre, glasnih povika i urušavanja kuća. Ali kada je ušla unutra, oni su se umirili — čak i oni najpomahnitaliji, kao i oni koji nisu mogli da je vide — i izašli iz staje kada im je rekla da to urade. Kada je staja najzad bila prazna, bez konja, ali puna drva i sena, planula je kao moćno čudovište sačinjeno od vatre.

Muvala se u blizini Strelčevog tela. Posmatrala ga je teško dišući, sve dok ga vatra nije zahvatila. Čak i onda kada ga više nije mogla videti, nastavila je da posmatra. Kada je dim postao toliko gust da je počela da se guši, a grlo da joj gori, okrenula je leđa požaru koji je izazvala i otišla.

Hodala je ne znajući kuda da ide i ne razmišljajući ni o kome i ni o čemu. Bilo je hladno, a teren po kojem je koračala bio je tvrd, bez drveća. Kada je usput nabasala na jednog od konja, šarenosivog, prišao joj je.

Nije bio osedlan, pomislila je u sebi dok je stajao kraj nje izbacujući vrelu paru kroz nozdrve i udarajući kopitama o sneg. Nije imao uzengije. Bilo je teško popeti se na njega.

Konj je tada nezgrapno kleknuo pred nju. Podigla je haljinu i ogrtač do kolena i popela mu se na leđa. Nesigurno je održavala ravnotežu dok se konj podizao. Sada je prvi put osetila da je konj bez sedla klizav i topao. No, kako god, bilo je bolje od pešačenja. Mogla je da umrsi ruke u njegovu grivu i da osloni svoje telo i lice o njegov živahni vrat, da pusti da je prožme omamljenost bezosećaja i da prepusti konju da odluči gde će je voditi.

Njen ogrtač nije bio predviđen za zimu, a nije imala ni rukavice. Ispod marame na glavi, kosa joj je bila mokra. Kada su u mraku nabasali na poveću, ravnu stenu koja je bilo čudesno topla i suva, i čijim ivicama je tekao potok otopljenog snega, a iz pukotina u tlu se pušilo, Vatra se nije kolebala. Jednostavno je skliznula sa konja i pronašla toplo, ravno mesto da legne. Spavaj, rekla je konju. Vreme je za spavanje.

Konj se spustio na zemlju i naslonio leđa o njeno telo. Toplina, pomislila je Vatra. Ovu noć ćemo preživeti. To je bila najgora noć koju je ikada doživela, lebdeći iz sata u sat između sna i jave, trzajući se iz jednog sna u san o živom Strelcu, da bi se potom setila da je on mrtav.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Najzad je osvanuo dan.

Jedno je shvatila — njenom telu i telu njenog konja bila je potrebna hrana. Nije znala šta da radi. Sedela je i zurila u sopstvene ruke.

Bila je previše nesvesna da bi se iznenadila i zapanjila kada su se nakon nekoliko trenutaka pojavila neka deca, koja su izronila iz pukotina u zemlji. Bilo ih je troje i bili su bleđe puti od Pikijanaca, tamne kose, mutnog lika od sjaja izlazećeg sunca. Nosili su razne stvari: zdelu vode, torbu i jedan mali zamotuljak uvijen u parče tkanine. Jedno dete je prinelo torbu konju, spustilo je kraj njega i otvorilo. Konj, koji je prvo ustuknuo uz strahovito njištanje, sada se oprezno približio torbi. Nabio je njušku u nju i počeo da žvaće.

Drugo dvoje dece je odnelo zamotuljke i zdelu do Vatre, sve to nemo spustivši pred nju i sve vreme zureći svojim razrogačenim očima boje ćilibara. Podsećaju na ribe, pomislila je Vatra. Neobične, bezbojne i razrogačene, na dnu okeana.

U zamotuljku su bili hleb, sir i usoljeno meso. Čim je osetila miris hrane, stomak je počeo da joj se nadima. Poželela je da ova deca odu kako bi sama mogla da se izbori sa ovim doručkom.

Okrenuli su se i otišli, iščezavajući u pukotini odalde su i došli.

Vatra je otkinula parče hleba i naterala sebe da jede. Kada se učinilo da je njen stomak bio voljan da ga prihvati, spojila je dlanove, zahvatila malo vode i uzela nekoliko gutljaja. Voda je bila topla. Posmatrala je konja kako mljacka hranu iz torbe, nežno zabadajući njušku u njeno dno. Dim koji je izlazio iz pukotine u tlu, iza životinje, poprimao je sjajnu žutu boju, od jarkog jutarnjeg sunca. Dim? Ili je to bila para? Ovo mesto je i nekako čudno zaudaralo, na dim upaljenog i vlažnog drveta, ali i nečeg drugog. Spustila je dlan na toplo kameno tlo na kojem je sedela i shvatila da se ispod nje nalaze ljudi. Njen pod je bio nečiji svod.

Osetila je neku vrstu nezainteresovane radoznalosti kada je njen stomak odlučio da, ipak, više ne želi mrvice hleba.

Nakon što je konj završio sa svojim doručkom i popio ostatak vode, došao je na mesto gde je Vatra ležala sklupčana kao fetus. Gurnuo ju je blago njuškom i kleknuo na prednje noge. Vatra se istegla kao kakva kornjača koja izlazi iz svog oldopa, i popela se na njega.

Činilo se da konj nasumice ide kroz sneg, čas na zapad čas na istok. Vukao se kroz potoke išarane ledom i prelazio preko širokih pukotina u stenama, što je Vatru plašilo jer nije mogla da vidi njihovo dno.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Rano ujutru je osetila kako im se na konju, otpozadi, približava neko ljudsko biće. U početku nije previše marila. A onda je prepoznala osećaj tog ljudskog bića i uprkos svojoj volji se zabrinula. Bio je to dečak.

I on je, kao i ona, jahao na neosedlanom konju, i bilo mu je jako neudobno. Udarao je svog jadnog i unezverenog konja sve dok se nije dovoljno približio da može da uzvikne. Besno je povikao: „Gde to ideš? I šta to radiš kada tako šalješ svaku svoju misao i osećaj preko ovih stena? Ovo nije Sekačevo utvrđenje. Ovde ima čudovišta, kao i divIjih, neprijateljski raspoloženih ljudi. Ubiće te."

Vatra ga nije čula, jer je u trenutku kada je ugledala njegove nejednake oči, sjahala s konja i potrčala ka njemu s nožem u ruci, iako do tog trenutka nije ni bila svesna činjenice da uopšte ima nož.

Tog trenutka, njegov konj ga je zbacio sa svojih leđa, pravo pred nju. Stropoštao se kao vreća na zernlju, brzo i smeteno se podigao na noge i počeo da beži. Nastupila je mahnita jurnjava po pukotinama, a onda i opasna tuča koja nije dugo trajala jer je Vatra bila previše izmorena. Nož joj je iskliznuo iz ruke i propao kroz široku pukotinu u zemlji. Otrgnuo se od nje i podigao na noge, gušeći se u sopstvenim rečima.

„Ti si potpuno luda”, rekao je dodirujući rukom posekotinu na vratu, zureći s nevericom u krv koja mu je bila na prstima. „Saberi se! Nisam prešao ovoliki put da bih se tukao sa tobom. Pokušavam da te spasem!"

„Mene ne možeš da lažeš", povikala je, hrapavog i od dima sušnog i bolnog grla. „Ti si ubio Strelca."

„Džoda je ubio Strelca."

„Džoda je tvoje oružje!"

„Oh, budi razumna”, rekao je glasom u kojem se osećalo nestrpljenje. „Ti bi to, za razliku od drugih ljudi, trebalo da razumeš. Strelac je imao preterano jak um. Baš ti je to tvoje kraljevstvo puno tih sa jakim umom, zar ne, čak i malu decu učite da skrivaju misli od čudovišta."

„Ti nisi čudovište."

„Svodi se na isto. Ti jako dobro znaš koliko sam ljudi morao da ubijem."

„Ne znam,” rekla je. „Ne, ne znam. Ja nisam kao ti."

„Možda nisi, ali ti to možeš da razumeš. Tvoj otac je bio isto što i ja. “

Vatra je zurila u ovog dečaka, u njegovo garavo lice, kosu kao slama, njegov iscepan i krvlju umrljan kaput, prevelik, kao da ga je skinuo sa neke od svojih žrtava, sa tela koje nije izgorelo na Sekačevom imanju. Osećala je njegov

Mia3570 & avada

crowarez.org

um koji se sudarao sa njenim, um koji je prštao od čudnovatosti i koji joj se podsmevao svojom nedodirljivoku.

Šta god da je bio, nije bio čudovište. Ali to se svodilo na isto. Da li je zato ubila Kansrela, samo zato da bi se jedno ovakvo stvorenje uzdiglo na njegovo mesto?

„Šta si ti?”, prošaptala je.

Nasmešio se. Čak i na njegovom prljavom licu, to je bio razoružavajući osmeh, oduševljen osmeh dečaka koji je ponosan na sebe.

„Ja sam onaj koga nazivaju Darovitim”, rekao je. „Nekada sam se zvao Imiker. Sada se zovem Lek. Potičem iz kraljevstva za koje ti nikada nisi čula. Tamo nema čudovišta, aIi zato ima ljudi sa očima različite boje, koji imaju moći, različite vrste moći, sve što ti padne na pamet — tkalačke, plesačke, mačevalačke, kao i mentalne moći. Ali nijedan Daroviti nije moćan kao ja."

„Mene ne možeš da lažeš", odgovorila je Vatra automatski, mašući rukom oko sebe u potrazi za svojim konjem, koji se tada pojavio pored nje i pustio je da se osloni na njega.

„Ja to ne izmišljam", rekao je. „To kraljevstvo zaista postoji. Sedam kraljevstava, zapravo, a nijednog čudovišta koje bi ljudima pravilo probleme. Što, naravno, znači da je nekolicina njih naučila da ojačasvoje umove, kao što to i ovde, u Šumovitoj dolini, ljudi moraju da rade. Stanovnici Šumovite doline su ljudi mnogo snažnijeg uma, ali i dosadniji."

„Ako su ti ljudi iz Šumovite doline dosadni", prošaptala je, „onda se lepo vrati tamo odakle si i došao."

Slegnuo je ramenima, smešeći se. „Ne znam da se vratim. Tamo ima nekih tunela, ali više nikad nisam uspeo da ih pronađem. A čak i da ih pronađem, neću da se vratim. Ovde ima toliko potencijala — medicina je tako napredna, kao i inženjerstvo, i umetnost. I toliko divote — čudovišta, biljke. Da li si primetila kako su ovde biljke neobične, kako su fascinantni lekovi i melemi? Moje mesto je ovde, u Šumovitoj dolini. I,” rekao je s dozom zadovoljstva, „nemoj ni da pomisliš da me zadovoljava kontrola Sekačevih prostih krijumčarskih delatnosti, ovde na ivici kraljevstva. Ja želim Kraljev Grad, sa njegovim staklenim svodovima i bolnicama, tim divnim mostovima tako osvetljenim noću. Ja želim kralja, ko god on bio kada se ovaj rat završi."

„Da li ti radiš za Majdoga? Na čijoj si ti strani?"

Prezreno je odmahnuo rukom. „Baš me briga ko pobeđuje. Zašto bih se ja mešao kada mi čine uslugu međusobnim uništavanjem? Ali ti, zar ti ne vidiš koje sam ti mesto namenio u svojim planovima? Treba da znaš da je moja

Mia3570 & avada

crowarez.org

zamisao bila da te zarobimo — ja sam kontrolisao sve špijune i bio mozak tvoje otmice, i nikada ne bih dozvolio Sekaču da te proda, ili da te razmnožava. Ja želim da budem tvoj partner, a ne tvoj gospodar."

Kako je samo Vatra bila umorna od svih, od svakog pojedinačnog čoveka na svetu koji je želeo da je iskoristi.

„Nije mi cilj da te koristim, već da zajedno s tobom radim na tome da kontrolišem kralja”, rekao je dečak zbunivši je, jer je bila sigurna da on ne može da čita misli. „A ja nisam u tvom umu”, rekao je nestrpljivo. „Već sam ti rekao, ti šalješ svaku svoju misao i svaki osećaj unaokolo. Otkrivaš stvari za koje sumnjam da bi ih otkrivala da si toga svesna, a isto tako mi izazivaš i glavobolju. Saberi se. Vrati se sa mnom. Iako si uništila sve moje tepihe i tapiserije, oprostiću ti. Jedan omanji deo kuće je i dalje čitav. Ispričaću ti svoje planove, a ćeš mi ispričati sve o sebi. Za početak, recimo, ko ti je zasekao vrat. Da li je to bio tvoj otac?"

„Ti nisi normalan”, prošaptala je Vatra.

„Otpustiću svoje ljude”, nastavio je, „obećavam. Sekač i Džoda su ionako mrtvi — ja sam ih ubio. Bićemo samo nas dvoje. Više neće biti borbi među nama. Bićemo prijatelji."

Ovo je stvarno bilo zastrašujuće, svest o tome da je Strelac poginuo štiteći je od ovog glupavog i ludog stvorenja. Bilo je toliko mučno da je bilo neizdrživo. Vatra je zatvorila oči i naslonila lice na čvrstu slabinu svog konja. „Tih sedam kraljevstava, prošaptala je. „Gde se ona nalaze?"

„Ne znam. Pao sam kroz pukotinu u planini i našao se ovde."

„A da li je u tim kraljevstvima odakle si pao običaj da se žena ortači sa neprirodnim detetom koje je usmrtilo njenog prijatelja? Ili je to očekivanje jedinstven doživljaj za tebe i tvoje mikroskopsko srce?"

Nije odgovorio. Otvorila je oči i videla da je pažljivo promenio način na koji se smeškao i oblikovao ga u nešto veoma neprijatno, nešto nalik osmehu, ali nije izgledalo tako. „Na ovom svetu nema ničeg neprirodnog, rekao je. „Neprirodna stvar je nešto što se nikada ne može dogoditi u prirodi. A ja se jesam dogodio. Ja sam prirodan, i stvari koje želim su prirodne. Moć tvog uma i tvoja lepota, čak i onda kada si čitave dve nedelje bila drogirana na dnu čamca, prekrivena rečnom prljavštinom, lica ljubičastozelenog — tvoja neprirodna lepota je bila prirodna. Priroda je zastrašujuća."

„I”, nastavio je, s čudnim osmehom koji je sijao, „kao što vidim, naša srca se i ne razlikuju mnogo po veličini. Ja sam ubio svog oca. Ti si ubila svog. Da li je to nešto što si uradila od srca?"

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra se zbunila jer je to zaista bilo okrutno pitanje, i barem jedan odgovor na njega bio je porvrdan, ali je znala da to nema smisla. Bila je previše i divlja i slaba za razumno razmišljanje. Moram da se odbranim nelogičnošću, na jedan nelogičan način, pomislila je. Strelac je oduvek bio nelogičan, mada toga nikada nije bio svestan.

Strelac.

Ona je naučila Strelca da osnaži svoj um. A upravo ga je ubio taj snažni um koji mu je podarila.

Ali i on je nju nečemu takođe naučio. Naučio ju je da gađa strelom brzo i veoma precizno, nešto što sama nikada ne bi naučila.

Ustala je, pružajući ruku ka streli i luku, jer je tek sada bila svesna da ih ima na leđima, zaboravljajući da je svaku svoju nameru slala unaokolo. Lek je posegnuo za svojim lukom i bio brži od nje uperio je strelu u njena kolena pre nego što je uopšte uspela da postavi strelu u luk. Pripremila se za eksploziju bola.

A onda se, odmah kraj nje, propeo njen konj. Životinja je skočila na dečaka divljački njišteći i udarajući ga kopitama u lice. Dečak je vrisnuo i pao, ispustivši luk i obema rukama prekrivši oko. Odmakao se malo jecajući, a konj je brzo pohitao za njim. Činilo se kao da ne može da vidi. Iz očiju mu je curila krv, a onda se spotakao i stropoštao udarivši licem u zemlju. Zapanjena i fascinirana, Vatra ga je posmatrala kako klizi niz jedno parče leda, a potom pada sa ivice pukotine i nestaje u njoj.

Vatra je stala pored pukotine, potom kleknula i virnula unutra. Nije mogla da vidi dno, ali nije videla ni dečaka.

Planina ga je progutala.

Bilo joj je previše hladno. Da je dečak bar nastradao u vatri i da nikada nije krenuo za njom. On ju je sada razbudio i počela je da oseća stvari kao što je hladnoća. Osetila je i slabost, i glad, i šta to znači biti izgubljen u zabitima zapadnih Velikih sivila.

Pojela je ostatke hrane koju su joj donela deca, bez velike nade da će to njen stomak prihvatiti. Pila je vodu iz poluzamrznutog potoka. Nije želela da razmišlja o noći koja je čeka, jer nije imala kresivo, a nikada nije upalila vatru bez njega. Ona, tačnije, nije nikada ni upalila bilo koju drugu vatru sem one u kaminu. Živela je povlašćeno.

Drhteći od hladnoće, odmotala je maramu sa glave i ponovo je zamotala, ali tako da joj sada ne pokriva samo kosu, i dalje pomalo vlažnu, već i lice i

Mia3570 & avada

crowarez.org

vrat. Ubila je čudovišnog jastreba pre nego što je on pokušao da ubije nju. Bilo je to svetlocrveno stvorenje koje se sa neba iznenada stuštilo na nju. Znala je da nema svrhe uopšte da pokuša da ponese meso, jer bi miris krvi privukao i druga čudovišta.

To ju je podsetilo na jednu činjenicu. Dvorski bal je bio održan u drugoj polovini januara. Nije bila sigurna koliko vremena je od tada prošlo, ali je sasvim sigurno sada uveliko februar. Uskoro ju je čekalo novo mesečno krvarenje.

Vatra je svojom novoprobuđenom logikom, koja je bila tupa i nedopadIjiva, shvatila da će uskoro umreti, na ovaj ili onaj način. 0 tome je razmišljala dok je jahala. Na neki način, ta pomisao joj je bila utešna. To joj je davalo dozvolu da odustane. Oprosti, Brigane, pomislila je u sebi. Oprosti mi, Mali. Pokušala sam.

A onda ju je jedno sećanje, jedna pomisao, osvestila. Ljudi. Možda će preživeti ako joj ljudi budu pomogli, a iza nje je bilo ljudi, tamo na onom mestu gde je dimilo iz stena. Tamo je, takođe, bilo i toplote.

Njen konj ju je i dalje besciljno vodio ka jugozapadu. Vođena ničim drugim do tračkom osećanja dužnosti prema životu, prema činjenici da ne treba da umre ako ne mora, Vatra je okrenula konja.

Kada su krenuli u pravcu odakle su došli, počeo je da pada sneg.

Celo telo ju je bolelo, od cvokoćućih zuba, preko škripavih zglobova, do mišića. U mislima joj je odzvanjala muzika, sva ona najkomplikovanija muzika koju je učila, terajući sebe da se priseti veoma teških deonica. Nije znala zašto ovo radi. Jedan deo njenog uma imao je osećaj da je to bilo neophodno i nije joj dozvoljavao da prestane, mada je čitavo njeno telo, kao i ostatak uma, preldinjao da ih pusti na miru.

Kada se jedan čudovišni zlatni jastreb ustremio na nju, krešteći kroz sneg koji pada, užurbano je dohvatila luk, ali nije mogla dovoljno brzo da namesti i odapne strelu. Konj je ubio jastreba, mada Vatra nije znala kako je to učinio. Skliznula je sa njegovih leđa dok se propinjao i pala na gomilu snega u trenutku kada se co dogodilo.

Nešto kasnije, ponovo je skliznula sa konja. Nije bila sigurna kako se to desilo. Pretpostavila je da je to opet bio neki čudovišni jastreb, pa je strpljivo čekala, ali je skoro istog trenutka konj počeo da je gura njuškom, što je Vatru zbunilo i pogodilo kao krajnje nepravedno. Konj je ljutito duvao u njeno lice i neprestano je gurkao, sve dok se, savladana njegovom upomošću, nije

Mia3570 & avada

crowarez.org

oteturala i s mukom popela na njegova ponuđena leđa. A onda je shvatila zašto je pala sa konja. Ruke su joj otkazale poslušnost. Više nije mogla da se drži za njegovu grivu.

Umirem, pomislila je nezainteresovano. Pa, dobro. Kad je već tako, neka umrem na leđima ovog divnog, šarenog konja.

Kada je sledeći put pala, uopšte nije bila svesna da se stropoštala na toplu stenu.

Nije izgubila svest. Čula je oštre, ubrzane i uspaničene glasove, ali nije imala snage da se pridigne kada su joj reldi da co uradi. Čula je svoje ime i shvatila da oni znaju ko je ona. Znala je da ju je neki čovek podigao sa zemlje i odneo u podzemlje, i razumela je kada su je neke žene svukle i kada su se i same skinule, a zatim se uvile zajedno sa njom u mnogo ćebadi.

Nikada u životu joj nije bilo ovako hladno. Toliko se tresla da je mislila da će se raspasti u paramparčad. Pokušala je da popije topli i slatki napitak koji joj je donela jedna od žena, ali je imala utisak da je najveći deo pića prosula na ogrnute žene.

Nakon večnosti provedene u soptanju i drhtanju, primetila je da se više ne trese onoliko. U zagrljaju dva para ruku, ogrnuta telima dve nage žene, dogodilo se nešto blagosloveno: zaspala je.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DVADESET OSMO POGLAVLJE

Probudila se i ugIedala Muzino lice, ali sa osećajem da su joj šake smrskane drvenim maljevima.

„Gospo”, izgovorila je Muza tmurno. „Nikada nisam ovoliko odahnula kao sada. Kako se osećate?"

Glas joj je bio slomljen. „Bole me šake."

„Da. Smrzle su se, gospo. Ne treba da brinete. Ovi ljudi su ih zalečili, previli i veoma su se pomno pobrinuli za vas."

Vatri se sada polako vraćalo sećanje i prodiralo u prostor oko nje. Okrenula je lice od Muze.

„Krenuli smo u potragu za vama od trenutka kada su vas oteli, gospo,” nasravila je Muza. „Izgubili smo vreme u praćenju pogrešnih tragova, jer princeza Hana uopšte nije videla ko ju je kidnapovao, a ljudi koje smo ubili nisu imali nikakve prepoznatIjive oznake. A vaša baka i stražari iz zelene kuće bili su opijeni i pre nego što su uopšte shvatili šta se dešava. Nismo imali nikakvu ideju gde da vas tražimo, gospo, a kralj, princ i princeza bili su sigurni da je co bila zamisao gospe Margde. Međutim, komandantove veze su sumnjale u to. I tada je jedan od dvorskih stražara preuzeo kontrolu nad svojim maglovitim umom i prisetio se da je video crvenookog dečaka kako se šunja po posedu, i tako smo počeli da uviđamo šta se, zapravo, dogodilo. Juče smo stigli na Sekačevo imanje. Ne mogu vam opisati koliko smo se preplašili, gospo, kada smo videli da je sve do temelja izgorelo, a da su se svuda nalazila ugljenisana tela."

Vatra je s mukom govorila. „Zapalila sam vatru za Strelca. On je mrtav."

Muzu je ovo zaprepastilo. Vatra je to osetila i odmah razumela da je Muza saosećala sa Milom i da nije sažaljevala bezbrižnog lorda koji je Mili napravio dete. Za Muzu je to bila samo još jedna smrt, i to smrt nekog koga je pamtila po lošem ponašanju.

Vatra je odagnala Muzina osećanja.

„Poslaćemo komandantu utvrđenja Potop obaveštenje i o lordu Strelcu, gospo”, najzad je relda Muza. „Svima će laknuti kada čuju da ste dobro. Da li želite da vam saopštim uspehe koje je komandant postigao u ratu?"

„Ne”, rekla je Vatra.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Tada se kraj Vatre stvorila žena sa tanjirom supe i nežno joj se obratila: „Gospa mora da jede". Muza je ustala sa stolice da bi žena mogla da sedne. Bila je vremešna, bledog i izboranog lica i žutkastokestenjastih očiju. Njeno lice kao da se blago talasalo na svettosti koja je dopirala od vatre zapaljene nasred kamenog poda, čiji se dim uzdizao sve do svoda i izlazio kroz jednu šupljinu. Vatra je prepoznala osećaj ove žene. Ova baka je bila jedna od dveju žena koje su joj spasle život podarivši joj toplotu svog tela.

Žena je nahranila Vatru blago mrmljajući i neprestano brišući supu koja se slivala niz Vatrinu bradu. Vatra se prepustila njenom trudu, kao i supi, jer ih je darovala žena koja nije želela da priča o ratu, koja nikada nije poznavala Strelca i koja je njenu žalost rnogla da prihvati na jednostavan način.

Kada je počelo njeno mesečno krvarenje, morali su da odlože putovanje. Spavala je i pokušavala da ne razmišlja, i vrlo malo je pričala. Posmatrala je ljude koji su živeli u mraku ovih podzemnih pećina. Bili su siromašni i borili su se da prežive zimu, ali im je bilo toplo od vatre i od onoga što su oni nazivali 'furuna zemlje', što je ovde bilo veoma blizu powšine i grejalo njihove podove i zidove. Naučno su co objasnili Vatrinoj gardi. Vatri su davali lekovite napitke.

„Čim budete mogli", rekla je Muza, „odvešćemo vas kod vojnih iscelitelja u utvrđenju Potop, gospo. Južni rat se dobro odvija. Komandant je bio pun nade i veoma odlučan kada smo ga poslednji put videli. Princeza Klara i princ Garan su sa njim. A rat divlja i na severnom frontu. Kralj Neš je odjahao na sever nekoliko dana posle dvorskog bala, a treća i četvrta, kao i većina pomoćnih jedinica, kraljica Roen i lord Broker tamo su se sastali sa njim. Gospa Margda je pobegla iz palate dan posle bala, gospo. Izbio je požar, kao i strašna bitka u hodnicima dvora, a za vreme cele te gungule ona je uspela da pobegne. Mislimo da je pokušala da odjaše do svetionika Mermernog brda, ali je kraljeva vojska tada već preuzela kontrolu n.ad putevima."

Vatra je zažmurila pokušavajući da izdrži pritisak svih ovih, za nju sada beznačajnih i užasavajućih vesti. Nije želela da ide u utvrđenje Potop. Ipak, shvatila je da ne može da ostane ovde unedogled i da koristi gostoprimstvo ovih ljudi. A pretpostavila je da bi vojni iscelitelji mogli da joj pregledaju i šake, koje ni sama još nije videla, a koje su očigledno bile naduvene i beskorisne i bolele je ispod zavoja toliko da je imala utisak da se na krajevima njenih ruku umesto šaka nalazi bol.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Pokušala je da ne razmišlja o tome šta će raditi ako joj iscelitelji budu rekli da će ih izgubiti.

Postojala je još jedna stvar o kojoj je pokušavala da ne razmišlja, ali joj to nije polazilo za rukom — sećanje na jedan događaj koji se odigrao, oh, pa mesecima ranije — pre nego što su pripreme za dvorski bal uopšte počele, pre nego što je Strelac pronašao Majdogovo vino u podrumu kapetana Harta. Vatra je ispitivala zarobljenike po ceo dan, svald dan, a Strelac bi je nekada posmatrao dok se time bavila. Razgovarali su sa onim čovekom poganog jezika, koji je govorio o visokom preciznom strelcu, nasilniku koji je zbog silovanja ležao u Naksovoj tamnici pre nekih dvadesetak godina. Džoda. Vatra je bila srećna jer je najzad saznala ime i prirodu strelca zamagljenog uma.

Tog dana se nije setila da je isto tako, pre nekih dvadesetak godina, Naks odabrao jednu hulju iz svojih tamnica i poslao je na sever da siluje Brokerovu ženu. Jedina srećna posledica toga bilo je Strelčevo rođenje.

Ispitivanje je tada okončano time što je Strelac udario ispitanika posred lica. Tog dana, Vatra je pomislila da je to uradio zbog njegovog poganog jezika.

Možda to i jeste bio razlog. Nažalost, Vatra sada više neće moći da sazna u kom trenutku je Strelac počeo da sumnja u to ko je bio Džoda. Strelac je svoje misli i strahove držao u sebi. Naime, Vatra mu je tada već slomila srce.

Kada je došao taj dan, njena garda — njih devetnaest jer Mila nije bila tu — uvila ju je u debelu ćebad za putovanje i vezala joj pažIjivo ruke uz telo, kako bi joj se šake grejale od njene toplote. Podigli su je na Nilovo sedlo, a kad se i Nil smestio iza nje, nežno su je i labavo vezali za njega. Grupa je polako jahala, a Nil je bio snažan i pažIjiv, ali je svakako bilo zastrašujuće da u potpunosti brine o nečij oj ravnoteži.

No, kako jevreme prolazilo, kretanje joj je sve više prijalo. Oslonila se na njega oslobodivši sebe svake odgovornosti, i zaspala.

Šarenosivi konj, nakon što su ga odvojili od Vatre i nakon što je bio izložen ljudima iz stene, Vatrinoj gardi i devetnaest vojnih konja, pokazao je svoju pravu, divlju prirodu. Tokom njene bolesti, lupao je kopitama naokolo po površini stena, ustuknuvši svaki put kada bi mu se neko približio i opirući se stavljanju uzda ili odvođenju u podzemne prostorije, ne dozvoljavajući uopšte da mu neko priđe. Međutim, nije pristao ni da ostane kada su poveli Vatru. Kako je grupa ljudi na konjima odmicala, konj ju je pratio s predostrožnoku, uvek na bezbednoj udaljenosti.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Bitke na južnom frontu vodile su se na zemlji i unutar pećina između Gentijanovog utvrđenja, utvrđenja Potop i Krilate reke. Koje god parče zemlje bi komandant uspeo da osvoji ili da ga izgubi, sama tvrđava je i dalje bila pod kraljevom kontrolom. Uzdizala se visoko na steni, okružena zidovima visokim skoro kao njeni krovovi, a služila je kao vojni štab i bolnica.

Klara im je dotrčala u susret kada su ušli kroz kapiju utvrđenja. Stajala je kraj Nilovog konja dok su stražari odvezivali Vatru, spuštali je na zemlju i odvijali iz ćebadi. Klara je plakala, a kada je zagrlila Vatru i poljubila je, vodeći računa da joj ne povredi šake koje su joj i dalje bile privezane uz telo, Vatra se ukočeno oslonila na nju. Požele-la je da isto tako može da zagrli ovu ženu koja je plakala za Strelcem i čiji je stomak bio povelik od Strelčeve bebe. Poželela je da može da se istopi u njoj.

„Oh, Vatro", najzad je progovorila Klara, „poludeli smo od brige. Brigan večeras odlazi na severni front. Odahnuće kada te bude video živu pre nego što krene."

„Ne”, rekla je Vatra iznenada se odgurnuvši od Klare, iznenađena sopsrvenim osećanjem. „Klaro, ja ne želim da ga vidim. Reci mu da mu želim sve najbolje, ali da ne želim da ga vidim."

„Oh”, rekla je zatečeno Klara. „Dobro. Jesi Ii sasvim sigurna? Jer zaista ne vidim kako bisrno mogli da ga sprečimo da dođe da te vidi kada se bude vratio iz tunela i saznao da si tu."

Tuneli. Vatra je osetila kako je obuzima panika. „Moje ruke”, rekla je, usredsređena na konkretni bol. „Da li imate nekog iscelitelja koji može da odvoji malo vremena da pogleda i zaleči moje ruke?"

Prsti na njenoj desnoj ruci bili su ružičasti, otečeni i puni plikova, kao komadi živog pilećeg mesa. Vatra je zurila u njih umorno i s gađenjem, sve dok nije osetila da je iscelitelj bio zadovoljan kako izgledaju. „Prerano je sa sigurnošću tvrditi", rekla je žena, “ima nade, ima."

Nanela joj je sloj nekog melema na ruku, i to veoma, veoma pažIjivo i nežno, i labavo zavila ruku, a onda je pevušeći odvila drugu.

Dva poslednja prsta na Vatrinoj levoj ruci bila su crna i naizgled mrtva, i to od vrha do drugog zgloba.

Isceliteljka, koja više nije pevušila, upitala ju je da li je istina ono što je čula, da je Vatra bila odlična violinistkinja. „Pa”, rekla je žena. „Sve što zasad možemo da učinimo jeste da ih posmatramo i da čekamo šta će se dogoditi."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Pružila je Vatri tabletu i neku tečnost da popije, nanela melem i uvila zavoje i oko te ruke. „Ostani ovde”, rekla je. Potom je izašla iz male i tamne prostorije u kojoj je gorela vatra i koja je imala žaluzine kako bi se održala toplota.

Vatra se kroz maglu sećala vremena kada joj je lakše polazilo za rukom da ne obraća pažnju na srvari o kojima nije bilo svrhe razmišljati. Nekada je imala kontrolu i nije sedela sumorna i skršena na stolu za pregled dok je sva njena garda stajala i posmatrala je saosećaj ući.

A onda je osetila da dolazi Brigan, jedna ogromna pokretna sila emocija: briga, osećaj oduška, podrška, i sve to isuviše snažno da bi ga Vatra podnela. Počela je da dahće, gušila se. Kada je ušao u sobu, skliznula je sa stola i potrčala u ćošak.

Ne, odaslala mu je misli. Ne želim te ovde. Ne.

„Vatro”, rekao je. „Šta se dogodilo? Molim te reci mi."

Molim te, mora da odeš odavde. Molim te, Brigane, preklinjem te.

„Ostavite nas,” rekao je Brigan tiho gardi.

Ne! Oni su mi potrebni!

„Ostanite", izgovorio je Brigan istim tonom, a njena garda, koja je imala visok prag tolerancije, okrenula se i ponovo ušla u prostoriju.

Vatro, rekao joj je mislima Brigan. Da li sam nešto uradio što te je razljutilo?

Ne. Da, da, jesi, pomislila je mahnito. Nikada nisi voleo Strelca. Baš te briga što je mrtav.

To nije istina, pomislio je, siguran u ono što govori. Ja sam ga na izvestan način cenio. No, svejedno, to nije ni važno jer ti njega voliš, a ja volim tebe, tako da me tvoja tuga razara. U vezi sa Strelčevom smrću ne osećam ništa drugo osim žalosti i tuge.

Zato i moraš da ideš, uputila mu je misli. Ovde nema ničega drugog osim žalosti i tuge.

Na vratima se začula neka buka, a potom i nečiji ozbiljan glas. „Komandante, spremni smo."

„Stižem", rekao je Brigan preko ramena. „Sačekajte me napolju."

Čovek je otišao.

Idi, pomislila je Vatra Briganu. Nemoj da te čekaju.

Neću te ostaviti ovakvu, pomislio je.

Neću da te gledam, pomislila je, odupirući se o zid svojim ranjenim i nespretnim rukama. Ne želim da vidim tvoje nove rane iz bitke.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Prišao joj je u ćošku, i dalje tvrdoglav i odlučan. Stavio je ruku na njeno desno rame, a uz njeno levo uho oslonio je svoje lice, hladno i s oštrom bradom. Osećaj joj je bio bolno prepoznatIjiv i odjednom se naslonila na njega, nespretno grleći njegovu levu ruku, krutu u kožnom oklopu, i povlačeći je da se njome obgrli.

„Ti imaš nove ožiljke", rekao je veoma tiho, tako da je samo ona mogla da ga čuje.

„Nemoj da ideš", rekla je. „Molim te nemoj da ideš."

„Očajnički bih voleo da ne moram. Ali ti znaš da moram."

„Ne želim da te volim ako ćeš umreti", zaplakala je i zaronila svoje lice u njegovu ruku. „Ne volim te."

„Vatro", rekao je. „Hoćeš li da učiniš nešto za mene? Hoćeš Ii me obaveštavati kako si dok ja budem na severnom frontu?"

„Ne volim te."

„Da li to znači da mi se nećeš javljati?"

„Ne", rekla je zbunjeno. „Da. Obaveštavaću te. Ali..."

„Vatro”, rekao je nežno, polako se odvajajući od nje. „Osećaš ono što i treba da osećaš. Ja..."

Sada se začuo i drugi glas iza vrata, oštar od nestrpljenja. „Komandante! Konji su spremni."

Brigan se munjevito okrenuo da bi pogledao čoveka, psujući toliko ogorčeno i besno kako Vatra nikada nije čula da neko psuje. Čovek se brzo i panično povukao.

„Volim te", rekao je Brigan veoma mirno, leđima okrenut Vatri. „Nadam se da će ti to u danima koji slede biti od nekakve utehe. Sve što od tebe tražim jeste da pokušaš da jedeš, Vatro, i da spavaš bez obzira na to kako se osećaš. Jedi i spavaj. I javljaj mi da znam kako si. Reci mi da li postoji neko, ili nešto, što mogu da ti pošaljem."

Neka te nebesa čuvaju. Neka te nebesa čuvaju, pomislila mu je dok je napuštao zdanje, a njegova jedinica izlazila kroz kapiju.

Kako je bilo glupo i prazno reći tako nešto bilo kome, bilo gde.

Mia3570 & avada

crowarez.org

DVADESET DEVETO POGLAVLJE

Vatra je pretpostavila da u utvrđenju Potop baš i nema mnogo posla za nekoga ko nema ruke. Klara je bila zauzeta Briganovim kapetanima i neprestanim potokom kurira, a Garan jedva da je i pomaljao glavu, mršteći se na svoj uobičajen način kada bi to i učinio. Vatra ih je izbegavala, kao što se držala podalje i od prostorija u kojima su brojni vojnici ležali u mukama.

Nije joj bilo dozvoljeno da zakorači izvan zidina utvrđenja. Vreme je provodila između dva mesta: spavaće sobe koju je delila sa Klarom, Muzom i Margo, pretvarajući se da spava svaki put kada bi Klara ušla, jer joj je Klara postavljala isuviše pitanja o Strelcu. A odlazila je i na krov utvrđenja prepun straže, na kojem je stajala odevena u topli ogrtač sa kapuljačom, ruku bezbedno uguranih ispod pazuha, odakle je razgovarala sa šarenosivim konjem.

Vatrina svest je sada bila dovoljno bistra da zna da je ovaj konj, zapravo, bio kobila koja je sada obitavala na stenama severno od zdanja. Otrgla se od Vatrine grupe kada su se približili utvrđenju uprkos očajničkom trudu konjušara, nije dozvolila da je smeste u staju sa ostalim konjima. Vatra je zabranila da je bilo ko ukroti drogama, a ni sama nije htela da je natera da uđe u zatvoren prostor. Konjušar je digao ruke od nje. Ovaj konj je očigledno bio nesvakidašnje lepa životinja, ali je konjušar preko glave bio zauzet povređenim i ranjenim konjima, izlivanjem potkovica i novih amova, tako da nije mogao da gubi vreme na divlje i neposlušne životinje.

I tako je kobila živela slobodno na stenama, jedući hranu ako bi joj udelili, pronalazeći je sama ako bi je zaboravili i dolazeći da poseti Vatru svaki put kada bi je ona pozvala. Odavala je osećaj čudnovatosti i divljine, a um joj je bio predivno netaknut, tako da je Vatra mogla da ga dodiruje i da utiče na njega, ali ga u suštini nije baš sasvim razumela. Ona je bila usamljeni stvor koji je pripadao stenama, slobodna, ali i okrutna kada je to bilo neophodno.

Svakako, Vatra je osećala i njenu ljubav — zauzdanu na neki način. Ovaj konj nije imao nameru da napusti Vatru.

Provodile su vreme posmatrajući jedna drugu, međusobno povezane osećanjima na koje je uticala Vatrina moć. Bilo je divno posmatrati je, njenu dlaku sa sivim mrljama i krugovima, sa njenom grivom i repom koji su bili dugački i bogati, zamršeni, tamnosivi kao škriljac. Oči su joj bile plave.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je poželela da može da izađe iz utvrđenja. Imala je potrebu da se pridruži kobili na stenama, da je uzjaše i da zajedno sa njom odjezdi u kom god pravcu ona bude poželela da ide.

Garan je jednog jutra umarširao u njenu spavaću sobu dok je još bila sklupčana pod jorganom, pokušavajući da odagna osećaj žarenja u rukama i pretvarajući se da spava. Stao je iznad nje i bez okolišanja rekao: „Ustani, Vatro. Potrebna si nam."

To nije izgovorio u besu, a nije imalo ni prizvuk naredbe. Vatra je trepnula. „Ruke su mi beskorisne”, rekla je.

„Ono zbog čega si nam potrebna ne zahteva ruke."

Vatra je žmurila. „Želite da nekog ispitam. Oprosti, Garane. Ne osećam se baš dobro."

„Bolje bi se osećala kada bi ustala i prestala da se samosažaljevaš", rekao je ozbiljno, „uostalom, nisi nam potrebna da bi nekog ispitivala."

Vatra je bila besna. „Nikada niste voleli Strelca. Baš vas briga zbog onoga što mu se dogodilo."

Garan je žustro progovorio. „Ne možeš da vidiš šta je u mom srcu, jer da možeš, tako nešto nikada ne bi rekla. Ne izlazim iz ove sobe dok ne ustaneš. Ako zafrljačiš kamen odavde, on će pasti na mesto gde se vode bitke, i toliko toga imam u glavi da ne mogu i tebe da gledam kako se, kao neko razmaženo derište, samosažaljevaš i kopniš. Da li želiš da Briganu, Nešu i Brokeru jednog dana pošaljem poruku i kažem im da si umrla, i to ni zbog čega? Loše mi je zbog tebe, Vatro, i preklinjem te, ako već nećeš da se podigneš zbog sebe, učini to zbog mene. Ja baš i ne navijam za umiranje.”

Vatra se uspravila i sela, negde usred ovog izuzetnog govora, očiju širom otvorenih i pogleda koji je najzad progledao. Garanova koža je bila znojava i ubrzano je disao. Bio je, ako je to uopšte bilo moguće, još mršaviji nego ranije, a na licu mu se ogledao bol. Vatra je posegnula prema njemu, sada već zabrinuta, i pokazala mu rukom da sedne pored nje. Kada je to učinio, pogladila ga je po kosi umotanom šakom. Pomogla mu je da umiri disanje.

„Oslabila si”, najzad joj se obratio, gledajući je nesrećnim očima. „I imaš taj užasno prazan pogled, koji me tera da te prodrmam."

Vatra mu je ponovo pogladila kosu i pažIjivo odabrala reči, pronalazeći one zbog kojih neće zaplakati. „Ne mislim da se baš prenemažem", rekla je. „Kao da nisam sva svoja, Garane."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Tvoja moć je snažna", uzvratio joj je. „Osećam. Ublažila si mi tegobe istog trenutka kada si me dodirnula."

Zapitala se da li je moguće da neko bude moćan i snažan u isto vreme kad je i slab i nesposoban, duše iztomljene i uplakane.

Ponovo ga je proučavala pogledom. Zaista nije dobro izgledao. Previše tereta je nosio na svojim plećima.

„Kakav je to posao gde ti treba moja pomoć”, upitala ga je.

Rekao je: „Da Ii si voljna da ublažiš bol vojnicima koji umiru u ovom utvrđenju?"

Isceljenja su se obavljala u ogromnom odeljenju utvrđenja, u prizemlju, u kojem je tokom mira živelo nekih pet stotina vojnika. Na prozorima nije bilo stakala i sada su bile navučene žaluzine, da bi se održala toplota koja je dolazila iz kamina duž zidova i od vatre nasred prostorije, dok se dim mahnito kovitlao prema dimnjaku na svodu, koji je išao sve do krova i neba.

U sobi je bio polumrak, a vojnici su ječali i vikali. Prostorija je mirisala na krv i dim, kao i na nešto drugo što je zapahnulo Vatru i zaustavilo je na samom ulazu.Sve ovo je bilo previše za nju, i činilo joj se kao da korača ka jednoj od svojih noćnih mora. Ona to nije mogla da izdrži.

Međutim, tada je ugledala jednog čoveka kako leži na ledima u krevetu, nosa i ušiju crnih kao njeni prsti, i sa samo jednom rukom koja mu je bila spuštena na grudi, a drugu nije ni imao — bio je to samo patrljak uvijen u gazu. Cvokotao je, goreći i tresući se, i Vatra mu je prišla jer nije mogla da spreči saosećanje koje ju je obuzelo.

Čim ju je ugledao, njegova panika kao da se malo primirila. Sela je na ivicu njegovog kreveta i pogledala ga u oči. Shvatila je da je bio iscrpljen, ali i previše ophrvan bolom i strahom da bi mogao da se odmori. Oslobodila ga je osećaja bola i ublažđa njegov strah. Pomogla mu je da zaspi.

Tako je Vatra postala neophodna u odeljenju za isceljenje. Njena moć je bita delotvornija od lekova koji su ublažavali bol, a u toj prostoji je bilo svakojakih bolova. Nekad je bilo dovoljno samo da sedne pored vojnika i da ga smiri, a nekad, na primer kada je trebalo da mu izvuku strelu iz tela ili da naživo izvrše operaciju nad njim, trebalo je mnogo više. Bilo je dana kada su joj misli morale biti na više mesta u ovom odeljenju. Ublažavala je bol tamo gde je bio najjači i hodala uz redove pacijenata, raspuštene kose i pogleda koji je tražio poglede muškaraca i žena u krevetima, jer su se manje plašili kada je vide.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Iznenadilo ju je koliko je bilo lako razgovarati sa vojnicima na samrti, ili sa vojnicima koji nikada više neće biti ono što su bili, onima koji su izgubili prijatelje i koji su se plašili za dobrobit svojih porodica. Mislila je da je već dodirnula najviši stepen otpornosti na bol i da u njoj nema mesta za još. A onda se prisetila da je jednom prilikom relda Strelcu da se količina ljubavi ne može izmeriti na vagi, i sada je shvatila da je to isto važilo i za bol. Bol može da se poveća i da se uzdiže, a onda kada pomislite da je to krajnja granica, on počne da se širi u stranu, da se razliva i dodiruje druge ljude mešajući se sa njihovim bolom. I da raste, ali da istovremeno postane manje neizdrživ. Mislila je da je zarobljena na mestu bez osećanja vezanih za živote ljudi, a nije primećivala koliko je drugih ljudi zarobljeno na istom mestu kao i ona.

Najzad je dopustila Klari da uđe na to mesto. Rekla joj je upravo ono za čim je Klarina žalost žudela: činjenice u vezi sa onim što se dogodilo.

„Umro je sam", rekla je tiho Klari.

„I”, uzvratila joj je Klara podjednako tiho, „umro je verujući da te je razočarao. Naime, tada je morao da zna njihov plan za tvoju otmicu, zar ne?"

„Ako ništa drugo, barem je morao da posumnja u to”, rekla je Vatra uviđajući — kako je njihova priča tekla — koliko toga ne zna. To ju je istovremeno i bolelo i tešilo, kao melem koji su iscelitelji mazali na njene ranjene ruke, pokušavajući da ispune ono što nedostaje. Nikada neće saznati kako se osećao kada ga je pogodio i usmrtio rođeni otac. Da li bi stvari krenule drugim tokom da je obratila više pažnje, da je više pokušavala da ga spreči da ode? Da je godinama ranije našla način da ga spreči da je toliko zavoli, da je Strelac, bez obzira na snažan um ili dubinu svojih osećanja, bio potpuno imun na njenu čudovišnu lepotu?

„Pretpostavljam da isto tako nikada nećemo saznati kakav je, zapravo, Džoda bio”, rekla je Klara kada joj je Vatra tiho prenela sve ove misli. „Znamo da je bio razbojnik, naravno", nastavila je kruto, „da je bio okrutni stvor koji je zaslužio da umre, bez obzira na to što je bio deda mog deteta." Frknula je i dodala: „Kakve dede ima ovo dete. Ipak, ono što želim da kažem jeste da nikada nećemo saznati da li bi Džoda ubio rođenog sina da je kojim slučajem imao kontrolu nad sopstvenim umom, umesto što je bio pod uticajem onog užasnog klinca kojeg si ostavila u planinama, i dobro si to uradila. Iskreno se nadam da je taj mali umro užasnom smrću, razmrskan na oštrim stenama."

Vatra je te dane provodila u Klarinom društvu, koja je bila neobično raspoložena da je teši. Sada kada je bila trudna, bila je još lepša nego ikada pre. Skoro u petom mesecu trudnoće, kosa joj je bila gušća i sjajnija, a koža joj je blistala. Neka živahnost je dopunjavala njenu uobičajenu odlučnost. Bila je

Mia3570 & avada

crowarez.org

toliko živa da je Vatri bilo teško i bolno kraj nje. Ipak, Klara je isto tako bila besna i bolno iskrena. I — nosila je Strelčevo dete.

„Lord Broker je takođe deda tvog deteta, reida je blago Vatra. „A ima i dve bake kojih ne treba da se stidi."

„Uostalom", reida je Klara, „ako treba da nam se sudi zbog našik roditelja, i deda i baba, onda bismo svi lepo mogli da se bacimo na oštre stene."

Da, pomislila je sumorno Vatra. To nije bilo daleko od istine.

Kada je bila sama, nije mogla da ne razmišlja o domu, o uspomenama. Na krovu, kada bi posećivala kobilu, borila se protiv razmišljanja o Malom, koji je bio daleko u Kraljevom Gradu, sigurno se pitajući zašto je otišla i da li će se ikada vratiti.

Noću, kada se borila sa snom, Kansrel i Strelac smenjivali su se u njenim noćnim morama. Kansrel, rastrgnutog grla, iznenada bi se pretvarao u Strelca koji je zurio u nju isto onako zlokobno kao što je to uvek činio Kansrel. Ili bi ponekad Strelca, umesto Kansrela, mamila u smrt, ili bi ih zajedno vabila, ili bi ponekad Kansrel ubijao Strelca, ili silovao Strelčevu majku, a možda bi ga. Strelac pronalazio i ubijao. Šta god bi se dogodilo, koji god da je čovek ponovoumirao u njenim snovima, budila bi se sa istom i strašnom tugom.

Pristigle su vesti sa severnog fronta da je Brigan slao Neša u utvrđenje Potop i da će sa njim doći i Broker i Roen.

Garan je bio ozlojeđen.

„Razumem da šalje Neša da ga ovde zameni,” rekao je. „Ali zašto sebe lišava svog celokupnog strateškog tima? Uskoro će nam poslati treću i četvrtu jedinicu, a on će ostati sam da se izbori sa Majdogovom vojskom."

„Mora da postaje previše opasno za bilo koga ko nije vojnik”, rekla je Klara.

„Ako je tohko opasno, trebalo bi da nam to i saopšti."

„I jeste to učinio, Garane. Šta ti misliš da je hteo da kaže onim da je čak i u logoru noću odmor retka pojava? Šta ti zamišljaš, da Majdogovi vojnici ne daju našima da spavaju noću jer zajedno piju i provode se? I da li si pročitao poslednji izveštaj? Jedan vojnik iz treće jedinice je prethodnog dana napao sopstvene kolege, ubio tri svoja prijatelja, vojnika, pre nego što su ga pogodili. Majdog je obećao basnoslovnu nagradu njegovoj porodici ukoliko se pretvori u izdajicu."

Dok je provodila vreme u prostoriji za isceljenje ranjenika, Vatra nije mogla da ne sazna štošta o stvarima koje su se dešavale u bitkama i u ratu. Shvatila je

Mia3570 & avada

crowarez.org

da i pored rasporenih tela koje su lekari donosili iz tunela svakog dana, i pored teškoća dostavljanja hrane u južne vojne logore i odnošenja ranjenih sa bojišta, popravljanja oružja i štitova, uprkos logorskim vatrama koje su se svake noći palile da bi se spalili mrtvi, vladalo je mišljenje da rat na južnom frontu dobro napreduje. Ovde u utvrđenju Potop više su se dešavale čarke između vojnika suprotstavljenih strana, kako konjičkih jedinica, tako i pešadije, zarobljavali su se vojnici jedne i druge strane u pećinama, sa povremenim brzim napadima i povlačenjima. Gentijanovi vojnici, koje je predvodio jedan od Majdogovih pikijanskih kapetana, bili su neorganizovani. Briganovi su, s druge strane, bili dobro obučeni da znaju svoje dužnosti u bilo kojoj situaciji, čak i u haotičnim lavirintima tunela. Brigan je pretpostavljao da je samo pitanje nedelja kada će se napraviti značajan proboj.

Međutim, na severnom frontu, borbe su se odvijale na otvorenom prostoru, na ravnom tlu severno od grada, gde je mudrost strategije bila od male koristi. Zemljište i vidlj ivost su zahtevali direktnu borbu po vasceli dan, sve dok ne padne mrak. Skoro svaka bitka završavala se tako što su se kraljevi vojnici povlačili. Majdogovi su bili opaki, a sa njima su tu bili i Majdog i Margda, lično. Uz to su sneg i led bili oštri neprijatelji konjima. Isuviše često su se vojnici borili na nogama, a onda se pokazalo da je kraljeva vojska bila u očiglednoj manjini. Polako, ali sigurno, Majdog je napredovao prema gradu.

Naravno da je Brigan otišao na sever, jer je on uvek odlazio tamo gde su stvari najproblematičnije. Vatra je pretpostavljala da je morao da bude tamo da bi držao nadahnjujuće govore i stajao na čelu svojih trupa, ili šta god da su komandanti tokom rata radili. Zamerala mu je što je bio tako dobar za nešto toliko tragično i nerazumno. Poželela je da on sam, ili da mu neko drugi umesto njega, oduzme mač i kaže: „Dosta! Ovo je besmislen način da se odluči ko je glavni!" Činilo joj se da, dok je posmatrala kako se kreveti u sobi za isceljenje pune i prazne, i ponovo pune, ove borbe nisu ostavIjale mnogo toga nad čime bi neko komandovao. Kraljevstvo je već bilo razoreno, a ovaj rat je samo dodatno rasparčavao zemlju.

Kansrelu bi se to dopalo. Besmisteno razaranje je oduvek bilo po njegovom ukusu. I dečaku bi se to verovatno svidelo.

Strelac bi za sebe zadržao mišljenje — barem ga njoj ne bi obelodanio, jer je znao koliko je osetljiva. Kakvo god da je bilo njegovo mišljenje, on bi izašao napolje i hrabro se borio za Šumovitu dolinu.

Kao što su to, uostalom, činili i Brigan i Neš.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Kada je Nešov glavni stražar zakloparao kroz kapiju, Vatra se postidela kada je shvatila da trči na krov, posrćući i nekontrolisano hitaj ući.

Divna kobilo, povikala je svom konju. Divna kobilo, ne mogu da izdržim ovo. Mogu da podnesem Strelčevu i Kansrelovu smrt ako moram, ali ne mogu da izdržim i ovo. Učini da ode. Zašto svi moji prijatelji moraju da budu vojnici?

Nešto kasnije, kada se Neš popeo na krov da je potraži, nije kleknula, kao što su to učinili njena garda i stražari na krovu. Leđima je bila okrenuta Nešu, a pogled joj bio uperen u konja. Povila je ramena kao da je tim položajem tela htela da se zaštiti od njegovog prisustva.

„Gospo Vatro", obratio joj se.

Lorde kralju. Ne želim da ovo shvatiš kao nepoštovanje, ali ja te preklinjem da odeš.

„Naravno, gospo, ako to želiš”, rekao je blago. „Ali prvo moram da uradim ono što sam obećao, moram da ti dostavim, otprilike, stotinu poruka sa severnog fronta i iz grada — od moje majke, tvoje bake, Hane, Brokera i Mile, za početak."

Vatra je zamislila poruku koju joj je slao Broker. Krivim te za smrt mog sina. Poruka od Tese: Uništila si svoje divne ruke svojom nepažljivošću, zar ne, gospo unuko? Poruka od Hane: Ostavila si me ovde samu.

Dobro, uputila je misli Nešu. Ako baš moraš, kaži mi sadržaj tih poruka.

„Pa,” rekao je Neš, nekako zapanjen, „svi ti prenose da te mnogo vole, naravno. I da su neizmerno tužni zbog Strelca, ali i da im je kamen pao sa srca kada su saznali da si dobro. Hana mi je posebno naložila da ti kažem da se Flekica oporavlja. Gospo..." Zastao je. „Vatro", rekao je. „Zašto razgovaraš sa mojom sestrom i mojom braćom, a sa mnom nećeš?"

Prasnula je na njega. Ako ti je Brigan rekao da smo pričali, onda je krajnje neiskren.

Neš je zastao. „Nije. Samo sam pretpostavio da je tako. Ali svakako pričaš sa Klarom i Garanom.

Klara i Garan nisu vojnici. Oni neće umreti, odaslala mu je misli za koje je istog trenutka shvatila da su pogrešne, jer je Garan mogao da umre usled svoje bolesti, a Klara je mogla da premine na porođaju. A Tesa je mogla da umre usled starosti, a Broker i Roen usled napada na njihovu putujuću grupu, a Hana je mogla da padne sa konja...

„Vatro..."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Molim te, Neše, molim te. Ne teraj me da ti objašnjavam zašto, molim te, samo me pusti da budem sama. Molim te!

Bio je zatečen. Okrenuo se da ode. Tada se zaustavio i ponovo se okrenuo ka njoj. „Samo još jedno. Tvoj konj se nalazi u staji."

Vatra je preko stena bacila pogled na sivu kobilu koja je udarala kopitama po snegu, i u prvi mah nije shvatila. Odaslala je Nešu zbunjenost koju je osećala.

„Zar nisi rekla Briganu da želiš svog konja?", upitao je.

Vatra se brzo okrenula i pogledala ga pravo u oči, prvi put. Izgledao je zgodno i opasno. Majušni ožiljak mu se ulivao u usnu. Ogrtač mu je visio sa oklopa od metala i kože. Rekla je: „Ne misliš valjda na Malog?"

„Naravno da mislim na Malog", rekao je, „Brigan je pomislio da bi volela da je tu. Dole je."

Vatra je potrčala.

Često i gorko je plakala otkad je pronašla Strelčevo telo, plakala je i iz najbezazlenijih razloga, a to je uvek bilo plakanje bez bez glasa — samo suze koje su se slivale niz njeno lice. Međutim, način na koji je počela da plače kada je ugledala Malog, onako običnog i tihog, sa grivom koja mu je padala u oči, priljubljujući se uz vrata boksa kako bi joj prišao, bio je drugačiji. Pomislila je da će je ugušiti napad jecaja, ili da će nešto u njoj prepuknuti.

Muza je bila zabrinuta, pa je sa njom ušla u boks, trljajući joj leđa dok je ona grlila vrat svoga konja i uzdahivala. Nil joj je doneo maramice. Nije bilo svrhe. Nije mogla da prestane da plače.

Kriva sam, ponavljala je Malom. Oh, Mali, ja sam kriva. Trebalo je ja da umrem, a ne Strelac. Strelac uopšte nije trebalo da umre.

Nakon mnogo vremena, plakanje joj je prvi put pomoglo da shvati da nije bila kriva. A onda je nastavila da plače, ali sada zbog žalosti što ga više nema.

Probudila se, ne iz noćne more, već sa osećajem nečeg — nečeg utešnog. Osećaj da je uvijena u toplu ćebad i da spava naslonjena na leđa koja su disala i koja su pripadala Malom.

Muza i nekoliko drugih stražara tiho i nerazgovetno su razgovarali sa nekim ispred boksa. Vatrin zamućeni um je posegnuo prema njima. Taj neko je bio kralj.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Više nije osećala paniku. Sada ju je zamenila nekakva čudna, spokojna praznina. Podigla se i zavijenom rukom prešla preko okruglog i čvrstog tela njenog konja, okrećući je da dodirne mesta gde mu je dlaka nakrivo rasla usled ožiljaka od rana koje su mu naneli čudovišni jastrebovi. Nežno je dremao, a seno kraj njegove njuške pomeralo se u taktu njegovog disanja. Bio je tamna hrpa na svetlosti baldje. Bio je savršen.

Dodirnula je Nešov um. Prišao je vratima boksa i nagnuo se preko njih, posmatrajući je. Oklevanje i ljubav bili su sasvim vidIjivi na njegovom licu i u njegovim osećanjima.

„Ti se smešiš", rekao je.

Sasvim prirodno, odgovorila mu je suzama. Ljuta na sebe, pokušala je da ih zaustavi, ali su one i dalje nezaustavIjivo klizile.

„Oprosti”, rekla je.

Ušao je u boks i skvrčio se u prostor između glave i grudi Malog. Milovao je njegov vrat i posmatrao je.

„Čujem da si mnogo plakala", rekao je.

„Jesam”, rekla je poraženo.

„Mora da si umorna i bolna zbog toga."

„Jesam.”

„A tvoje ruke. Da li te i dalje mnogo bole?"

Bilo je nečeg utešnog u ovom spokojnom ispitivanju. „Malo su bolje nego što su bile."

Ozbiljno je klimnuo glavom i nastavio da mazi vrat njenog konja. Bio je odeven kao i ranije, samo što je sada nosio šlem ispod ruke. Činio se starijim u mraku, pri ovom narandžastom osvetljenju. Bio je stariji, deset godina stariji od nje. Skoro da su svi njeni prijatelji bili stariji. Čak i Brigan, najmlađi od sve kraljeve dece, bio je skoro pet godina stariji od nje. Ipak, ona nije smatrala da je razlika u godinama bila uzrok toga što se osećala kao kakvo derište okruženo odraslim ljudima.

„Zašto si i dalje ovde?” upitala je. „Zar nije trebalo da budeš u nekoj pećini i da nadahnjuješ svoje vojnike za boj?"

„Trebalo bi”, rekao je, blago ublažavajući njen sarkazam, „i došao sam po svog konja da bih mogao da odjašem u logore. Međutim, sada umesto toga razgovaram sa tobom."

Vatra je prstima prelazila preko dugačkog, tankog ožiljka na leđima Malog. Pomislila je na svoju nedavno razvijenu sklonost da lakše razgovara sa

Mia3570 & avada

crowarez.org

konjima i umirućim, njoj nepoznatim ljudima nego sa osobama za koje je mislila da ih voli.

„Nije pametno voleti ljude koji će tek tako umreti”, rekla je.

Neš je razmislio o ovome što je upravo rekla, oprezno mazeći vrat njenog konja, kao da je sudbina Šumovite doline zavisila od tih glatkih i pažijivih pokreta.

„Imam dva odgovora na to, najzad je progovorio. „Kao prvo, svako umire. Drugo, ljubav nije razumna. To, u suštini, nema nikavog smisla. Ti voliš koga voliš. Suprotno svakom razumu, i ja sam voleo svog oca." Pogledao je oštro u nju. „Da li si ti volela svog?"

„Jesam", prošaptala je.

Sada je počeo da mazi njušku njenog konja. „Volim te", rekao je, „mada znam da nikada nećeš biti sa mnom. A volim i svog brata, i više nego što sam toga bio svestan pre nego što si se ti pojavila. Ne odlučujemo mi koga ćemo voleti, gospo. Niti možemo da znamo šta će nas ta ljubav nagnati da uradimo."

Tada se povezala s njim. Iznenađena, udaljila se od njega i pogledom mu ispitivala lice, blago od senki i svetla. Uočila je jedan deo njega koji ranije nije primetila.

„Od mene si tražio da te naučim kako da zaštitiš svoj um”, rekla je, „i istovremeno si prestao da me prosiš. Ti si te dve stvari učinio zbog ljubavi prema bratu."

„Pa,” rekao je pogledavši pomalo stidljivo u pod. „Opalio sam mu i par šamara, ali to nema veze ni sa čim."

„Ljubav ti ide od ruke”, rekla je jednostavno, jer joj se učinilo da je tako. „Ja nisam tako dobra kada je reč o ljubavi. Ja sam kao bodljikavo prase. Svakog koga volim odbijam od sebe."

Slegnuo je ramenima. „Nemam ništa protiv ako me odgurneš od sebe ako to znači da me voliš, sekice."

Mia3570 & avada

crowarez.org

TRIDESETO POGLAVLJE

U mislima je počela da piše pismo Briganu. To baš nije bilo neko pismo. Dragi Brigane, mislim da ne treba da radiš ono što radiš. Dragi Brigane, ljudi me napuštaju, a i ja se odvajam.

Oticanje šaka je splasnulo, a ono što je bilo crno tako je i ostalo. Najverovatnije će morati da je operišu, rekli su iscelitelji, kada prođe još malo vremena, da bi joj odstranili dva mrtva prsta na levoj ruci.

„Pored svih tih vaših melema", upitala je Muza jednog iscelitelja, „stvarno nemate ništa što joj može pomoći?"

“Nema melema koji mogu da ožive nešto mrtvo ", jednostavno joj je odgovorio. „Ono što bi u ovom trenutku bilo najbolje jeste da gospa Vatra počne da koristi svoje šake redovno. Uveriće se da se ljudi odlično snalaze i bez deset prstiju."

Nije bilo kao nekad, ali joj je svakako laknulo kada su joj dozvolili da seče sebi hranu, da se sama zakopčava, da veže kosu, a ona se trudila i pored toga što su joj u početku pokreti bili nespretni, a poluzdravi prsti ukočeni. Svakako, osećala je da je prijatelji oko nje sažaljevaju. No, njihovo sažaljenje ju je činilo samo tvrdoglavijom. Tražila je dozvolu da pomogne pri konkretnim poslovima na isceliteljskom odeljenju — da previja rane da hrani vojnike koji to nisu mogli sami. Oni joj nikada nisu zamerali kada bi prosula jelo na njihovu odeću.

Kako je postajala sve spretnija, čak je počela i da pripomaže u nekim jednostavnijim, ali neophodnim delovima hirurgije: držala je svetiljke pri operacijama i dodavala hirurzima ono što im je bilo neophodno pri intervencijama. Uvidela je da ima dobar želudac za krv, infekcije i unutrašnje organe — mada su ljudski organi bili prilično neuredniji od organa čudovišnih buba. Neki vojnici su je već poznavali jer je tri nedelje provela u putovanju sa prvom jedinicom. Pretpostavijala je da su neki od njih nekada bili njeni neprijatelji, ali tog osećanja više nije bilo kod njih, sada kada su u ratu i bolu, i sa tolikom potrebom da im neko ublaži muke.

Jednog vojnika, kojeg se jako dobro sećala, doneli su jednog dana sa strelom u butini. To je bio onaj čovek koji joj je nekada pozajmio svoju violinu — ogroman, krševit i nežan kao drvo. Nasmešila mu se. Povremeno bi vodili tihe razgovore dok mu je ublažavala bol od zarastanja rane. Skoro da nije pominjao njene mrtve prste, ali je zato izraz na njegovom licu, kad god bi ih pogledao, odavao njegovo neizmerno saosećanje.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Kada je Broker stigao, uzeo ju je za ruke i stavio ih na svoje lice, jecajući.

Sa Brokerom nije došla samo Roen, već i Mila. Naime, Broker ju je zamolio da mu bude vojni pomoćnik i Mila je prihvatila to zaduženje. Broker i Roen — stari prijatelji koji se nisu videli još od vremena kralja Naksa — sada su takoreći bili nerazdvojni, i Mila je često bila sa njima.

Vatra je tek ponekad viđala Neša, kada bi došao u utvrđenje da prikupi informacije ili da se dogovori o detaljima strategije sa Garanom, Klarom, Brokerom i Roen. Izgledao je prljavo i zapušteno, sa usiljenim osmehom na licu.

„Verujem da će kralj Neš ponovo doći”, govorila bi Mila Vatri svaki put kada bi se ponovo uputio ka pećinama. Mada je Vatra znala da Milina uverenja nemaju nikakvih realnih osnova, njene reči su joj ipak pružale utehu.

Mila se promenila. Svojski je radila sa Brokerom, tiho i planski. „Saznala sam da postoji neki lek koji uništava trudnoću čim do nje dođe”, rekla je neobavezno Vatri jednog dana. „Za mene je isuviše kasno, naravno. Da li ste znali za to, gospo?"

Vatra je bila zapanjena. „Naravno da nisam, u suprotnom bih ti rekla, i pronašla bih ga za tebe."

„Klara mi je rekla za to », rekla je Mila. „Kraljevi iscelitelji su zaista neverovatni, mada mi se čini da neko mora da odraste u određenim delovima Kraljevog Grada da bi saznao za šta su sve sposobni. Bila sam besna kada sam to čula", dodala je. „Ljuta kao ris. Nažalost, sada nema svrhe o tome razmišljati. Ja se ne razlikujem ni od koga drugog, zar ne gospo? Svi mi hodamo putevima koje nikada ne bismo odabrali da smo imali priliku. Pretpostavljam da i sama sebi nekad dosadim ovim kukumavčenjem.”

„Taj moj dečko”, rekao je Broker kasnije, tog istog dana. Sedeo je kraj Vatre na stolici postavljenoj na krovu, gde je pristao da ga odnesu jer je želeo da vidi šarenosivog konja. Zavrteo je glavom i nezadovoljno promrmljao. „Moj dečko. Pretpostavljam da imam unuke za koje nikada neću saznati. Pošto je umro, umesto da budem besan zbog Mile i princeze Klare, to me teši."

Posmatrali su igru koja se odvijala na zemlji ispod njih: dva konja su kružila jedan oko drugog, jedan je bio običan i braon boje i povremeno je pružao njušku u pokušaju da poljubi neuhvatljivu sivu zadnjicu onog drugog. Vatra je pokušala da sprijatelji ova dva konja, jer je kobila, ukoliko je zaista nameravala da prati Vatru gde god bi ona krenula, morala da stekne još nekog

Mia3570 & avada

crowarez.org

prijatelja u kog je morala da ima poverenja. Danas je kobila prestala da pokušava da naljuti Malog time što bi se uzdizala na prednje noge i šutirala ga. Ovo je bio napredak.

„Ona je rečna kobila”, rekao je Broker.

„Šta?"

„Rečna kobila. Video sam jednog ili dva ovakva šarenosiva konja i pre. Oni dolaze sa ušća Krilate reke. Mislim da nema uobičajene trgovine rečnim konjima, i pored toga što su divni. Basnoslovno su skupi s obzirom na to da se izuzetno teško hvataju, a još teže dresiraju. Oni nisu tako društveni kao ostali konji.”

Vatra se tada setila da joj je Brigan jednom prilikom čežnjivo govorio o rečnim konjima. Isto tako se prisetila da ju je kobila tvrdoglavo vodila južno i zapadno od Sekačevog poseda, sve dok je Vatra nije naterala da promeni smer kretanja. Pokušavala je da se vrati kući — da odvede Vatru svojoj kući, na izvoru reke. A sada je bila ovde, na mestu gde nije želela da bude, ali je ipak, bez obzira na to, odabrala da ostane.

Dragi Brigane, pomislila je u sebi. Ljudi teže neskladnim, nemogućim stvarima. Alt ne samo ljudi, već i konji.

„Da li ju je komandant video, upitao je Broker veselo, kao da ga je samo pitanje zabavljalo. Očigledno da je Broker znao za Briganovu ljubav prema konjima. “

„Mene baš briga koliko ona vredi”, blago je izgovorila Vatra, „i neću mu pomoći da je ukroti.”

„Nisi pravedna”, rekao je Broker blago. „Dečko je poznat po svojoj ljubavi prema konjima. On ne kroti one životinje koje ne pokazuju nikalcvu naklonost prema njemu.

„A koji to konj ne bi pokazao tu naklonost”, upitala je Vatra, a onda je stala, jer se ponašala glupavo i emotivno, a i previše je govorila.

Trenutak kasnije, Broker je neobičnim i iznenađenim glasom rekao nešto što Vatra nije znala kako tačno da protumači, „U životu sam počinio strašne greške, i mozak mi se okreće kad pokušam da uvidim sve posledice toga. Nisam bio čovek kakav je trebalo da budem, ni prema kome. Možda”, rekao je zureći u svoje krilo, „i jesam pravedno kažnjen. Oh, dete, tvoji prsti mi cepaju srce. Da možeš da uvežbaš da sviraš violinu desnom rukom?”

Vatra je uzela njegovu ruku i stisnula je najsnažnije što je mogla, ali mu nije odgovorila na to pitanje. Razmišljala je o tome da svira violinu drugom rukom, ali joj se to činilo kao da mora da počne od samog početka,

Mia3570 & avada

crowarez.org

kao da ništa ne zna. Osamnaestogodišnji prsti ne uče da lete žicama ni približno brzo kao petogodišnji, a osim toga, teško će držati kobilicu sa samo dva prsta i palcem.

Njen pacijent violinista predložio joj je nešto drugo. Šta ako i dalje violinu drži levom rukom, a kobilicu desnom, kao i obično, ali muziku prilagodi i pojednostavi tako da može da se svira sa samo dva prsta? Kojom brzinom može da dodirne žice i koliko precizno? Jedne noći, kada je bilo prilično mračno i kada njena garda nije mogla da je vidi, pretvarala se da drži violinu i sa svoja dva prsta svira po zamišljenim žicama. U tom trenutku, to je bila besmislena, beskorisna i depresivna vežba. Brokerovo pitanje ju je nateralo da se zapita da možda ponovo pokuša.

Nedelju dana kasnije, polako je počela da uviđa smisao Brokerovih reči.

Na isceliteljskom odeljenju je ostala do kasno, jer je spasavala život jednom vojniku. To je bilo nešto što je mogla da uradi samo ponekad: da ohrabruje vojnike koji su najbliži smrti, neki od njih u strašnim bolovima, a neki čak i bez svesti. U trenutku kada bi pomislili da odustanu od života, davala im je energiju, ukoliko bi je želeli. Mogla je da im pomogne da zadrže svoja iščezavajuća bića. Nije joj uvek uspevalo. Čovek koji nije mogao da prestane da krvari nije mogao da ostane u životu, bez obzira na to koliko se silno trudio da odagna smrt. Ali je ponekad ono što je pružala bilo sasvim dovoljno.

Naravno, to ju je strašno iscrpljivalo.

Tog dana je bila nešto gladna, a znala je da će hranu naći u radnim prostorijama, gde su Garan, Klara, Broker i Roen provodili dane nestrpljivo iščekujući vesti sa frontova i prepirući se. Danas se, međutim, nisu svađali, i dok je ulazila sa gardom, osetila je neobičnu lakoću. Neš je bio tamo i sedeo kraj Mile čavrljajući, sa najiskrenijim osmehom koji je Vatra u poslednje vreme viđala. Garan i Klara su spokojno jeli iz zdela, a Broker i Roen su zajedno sedeli za stolom, iscrtavajući linije na topografskoj mapi onoga što je, izgleda, bio donji deo kraljevstva. Roen je promrmljala nešto na šta se Broker zakikotao.

„Šta je bilo", upitala je Vatra. „Šta se dogodilo?"

Roen je skrenula pogled sa mape i pokazala joj na činiju čorbe na stolu. „Ah, Vatro. Sedi. Pojedi nešto, a onda ćemo ti objasniti zašto rat nije beznadežan. Šta je sa tobom, Muzo? Nile? Da ste gladni? Neše", rekla je okrećući se da bi iskritikovala svog sina. „Dođi i uzmi još čorbe za Milu."

Neš se podigao sa stolice. „Vidim da će svi jesti čorbu sem mene."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Gledala sam te kako jedeš tri tanjira čorbe”, rekla je Roen oštro, a Vatra je sela prilično kruto, jer su je zadirkivanja u ovoj prostoriji s jedne strane opuštala, ali sa druge nije znala da li je dovoljno bezbedna da im se prepusti.

Tada je Roen objasnila da su dvojica njihovih izviđača na južnom frontu otkrila prilično zanimljive stvari. Prvo su otkrili lavirint tunela kroz koje je neprijateljima bila dostavljana hrana, a onda su otkrili i nekoliko pećina istočno od mesta borbe, gde su njihovi neprijatelji držali veliku količinu konja. Preuzimanje komande nad tunelima i pećinama bilo je samo stvar nekoliko dobro isplaniranih napada kraljevih snaga. I sada je samo pitanje dana kada će Gentijanovi ljudi ostati bez hrane, a bez konja za beg neće im preostati ništa drugo nego da se predaju, dopuštajući većini prve i druge jedinice da pohita na sever i ojača Briganove trupe.

Ili su, barem, nasmešena lica u ovoj radnoj prostoriji tako zamišljala buduće događaje. A Vatra je morala da prizna da se sve to činilo sasvim moguće, sve dok Gentijanova vojska ne blokira puteve kojima je dopremana hrana kraljevoj vojsci i sve dok ima onih koji će preživeti u trećoj i četvrtoj jedinici i kojima bi pomoć prve i druge jedinice nešto značila.

„To je njegovo delo", čula je Vatra kako Roen mrmlja Brokeru. „Brigan je obeležio ove tunele, a pre nego što je otišao pretresao je sa izviđačima sve moguće lokacije na kojima bi mogli da se nalaze ti tuneli, naročito konji. Bio je u pravu."

„Naravno da jeste”, rekao je Broker. „On me je već odavno prevazišao.”

Nešto u njegovom glasu nagnalo je Vatru da zaustavi kašiku na pola puta do usta i da ga pogleda, premotavajući u sebi ono što je upravo izgovorio. Određeni ponos u njegovom glasu zazvučao je čudno. Naravno, Broker je oduvek s ponosom govorio o dečaku komandantu koji je tako fantastično krenuo sopstvenim putem. Međutim, danas je njegov glas bio posebno blag kada je govorio o Briganu.

Podigao je glavu i okrenuo se ka njoj kako bi shvatio zašto zuri u njega. Svojim bledim i jasnim pogledom uhvatio je njen pogled i uzvratio joj istom merom.

Sada je prvi put shvatila šta je Broker pre nekih dvadeset i kusur godina uradio da bi onoliko razbesneo Naksa. Dok je ustajala od stola, ispratio ju je Brokerov glas, umoran i čudno poražen. „Vatro, čekaj. Vatro, ljubavi, dozvoli mi da razgovaram sa tobom."

Nije obraćala pažnju na njega. Brzo je izašla iz prostorije.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Nedugo zatim, Roen se za njom popela na krov.

„Vatro”, rekla je. „Voleli bismo da popričamo s tobom, a lordu Brokeru bi bilo mnogo lakše kada bi ti sišla dole."

Vatra je popustila jer je imala štošta da ih pita, a i da im kaže neke prilično eksplozivne stvari. Prekrstila je ruke i pogledala u Muzine kestenjaste oči. „Muzo, možeš da se žališ kapetanu koliko hoćeš, ali insistiram na tome da nasamo razgovaram sa kraljicom i lordom Brokerom. Da li me razumeš?"

Muza se neugodno nakašljala. „Stajaćemo odmah ispred vrata, gospo."

U prizemlju, gde su se nalazile Brokerove odaje, iza zatvorenih i zaključanih vrata, Vatra je stajala naslonjena na zid i zurila ne u Brokera, već u velike točkove njegovih invalidskih kolica. Tu i tamo bi pogledala u njegovo lice, a onda u Roenino, jer nije mogla da odoli. Činilo se da joj se u poslednje vreme sve češće događa da pogleda nečije lice i da u njemu vidi nekoga drugog, i da razume deliće prošlosti te osobe koje ranije nije razumela.

Roenina crna kosa sa sedim pramenom bila je zategnuta i čvrsto vezana, a i lice joj je bilo stegnuto, zabrinuto. Došla je i stala kraj Brokera, nežno spuštajući ruku na njegovo rame. Broker je pružio svoju ruku i dodirnuo Roeninu. Čak i pored saznanja da sada zna, neprepoznadjivost ovog gesta zaprepastila je Vatru.

„Vas dvoje nikada nisam videla zajedno pre ovog rata”, rekla je.

„Da”, rekao je Broker. „Ti nisi navikla da ja putujem, dete. Kraljica i ja nismo nijednom bili zajedno otkad..."

Roen je tiho dovršila rečenicu umesto njega, sve vreme ga gledajući. „Otkad je Naks poslao one hulje da te povrede u mojoj zelenoj kući. Verujem da je tako."

Vatra ju je oštro pogledala. „Vi ste videli kada se to dogodilo?"

Roen je tmurno klimnula glavom. „Naterali su me da gledam. Verujem da se ponadao da ću gledajući taj užas izgubiti kopile u stomaku."

Dakle, Naks je bio nečovečan i Vatra je mogla da oseti to nasilje, ali bez obzira na co, nije mogla da se otarasi svog besa.

„Strelac je tvoj sin”, rekla je Brokeru gušeći se od sopstvene ozlojeđenosti.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Naravno da je Strelac moj sin”, rekao je Broker snažno. „On je oduvek bio moj sin."

„Da li je on ikada saznao da ima nekog brata? Možda je mogao da ima neke koristi od brata kao što je Brigan. A Brigan, da li on zna? Ja mu to neću prećutati."

„Brigan zna, dete", rekao je Broker, „ali Strelac nikada nije saznao, na moju veliku žalost. Kada je Strelac umro, shvatio sam da Brigan treba da zna. Rekli smo mu pre samo nekoliko nedelja, kada je došao na severni front."

„A šta je s njim? Brigan je mogao da te zove ocem, Brokere, a ne nekog ludog kralja koji ga je mrzeo zato što je bio pametniji i snažniji od njegovog pravog sina. Mogao je da odraste na severu, daleko od Naksa i Kansrela, i nikada nije morao da postane..." Zaustavila se i okrenula glavu pokušavajući da obuzda srdžbu u glasu. „Brigan je trebalo da bude severni lord, sa imanjem i utvrđenjem, kao i stajom punom konja. A ne princ."

„Ali Brigandel jeste princ, rekla je tiho Roen. „On je moj sin. A Naks je jedini imao moć da ga liši nasleđa i da ga otera, ali Naks to nikada nije uradio. On nikada ne bi javno priznao da sam ga prevarila."

„I tako je zarad Naksovog ponosa”, relda je Vatra očajno, „Brigan preuzeo ulogu spasitelja kraljevstva. To nije pravedno. To nije fer,", uzviknula je, iako je znala da je to dečje razmišljanje. Svejedno, nije marila, jer i to što je bila detinjasta nikako nije poricalo istinitost onoga što je izgovorila.

„Oh, Vatro”, rekla je Roen. „Ti, kao i svi mi, možeš da vidiš da je Brigan potreban kraljevstvu upravo tamo gde se sada nalazi, kao što si i ti potrebna, i svako od nas, bez obzira na to koliko su naše uloge pravedne ili nisu."

U Roeninom glasu osećala se strašna žalost. Vatra ju je pogledala u oči pokušavajući da zamisli kako je ova žena izgledala pre dvadeset više godina. Inteligentna i izuzetno sposobna žena koja je shvatila da je udata za kralja marionetu, koji je istovremeno manijački manipulisao drugima. Roen je posmatrala dok joj se brak — i kraljevstvo — raspadaju.

Vatra je zatim skrenula pogled ka Brokeru, koji ju je nesrećno gledao.

Ona Brokeru nije mogla da oprosti. „Brokere, oče moj”, rekla je. „Tako si nepravedno postupio prema svojoj ženi."

„Da li bi više volela da se to nije dogodilo", ubacila se Roen, „da Strelac i Brigan nisu ni rođeni?"

“To je argument prevaranta!"

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Ali, Vatro, ti nisi ta koja je prevarena”, rekla je Roen. „Zašto to tebe toliko boli?"

„Da li bismo sada ratovali da vas dvoje niste isprovocirali Naksa da uništi sopstvenog vojnog komandanta? Zar nismo svi prevareni?"

„Da li ti misliš", odgovorila je Roen sve besnija, „da bi kraljevstvo, u suprotnom, krenulo putem mira?"

Vatra je razumela, na jedan bolan način, zašto ju je sve ovo toliko povredilo. To nije bio ni rat, kao ni Strelac ni Brigan. Nisu bile ni kazne koje krivci nisu predvideli. To je bila Brokerova žena, Alisa. Problem je bilo ono što je Broker učinio Alisi. Vatra je mislila da ima dvojicu očeva koji su bili na suprotnim stranama. Čak i kada je bilo jasno da je njen loši otac bio sposoban za osećanja i ljubav, nikada se nije zapitala da li je istovremeno i njen dobri otac sposoban na okrutnost ili nečasnost.

A onda je iznenada shvatila da je ovakav krut način razmišljanja beskoristan. U celom svetu nije postojala osoba koja je jednostavna, pravolinijska — samo dobra ili samo loša.

„Umorna sam od saznavanja novih stvari i činjenica”, rekla je.

„Vatro”, rekao je Broker glasa ispunjenog stidom, koji nikada ranije nije osetila. „Ne dovodim u pitanje tvoje pravo da se ljutiš."

Pogledala je u Brokera, u njegove crte lica koje su toliko ličile na Briganove. „Čini se da više nisam ljuta”, rekla je tiho, sklanjajući kosu sa lica. „Da li te je Brigan poslao ovamo zato što je bio ljut?"

„Bio je ljut. Ali co nije razlog zašto nas je poslao."

„Tamo je bilo isuviše opasno po život", rekla je Roen, „za jednu sredovečnu ženu i čoveka u invalidskim kolicima, kao i za trudnu pomoćnicu."

Bilo je opasno. A on je tamo bio sasvim sam, boreći se u ratu, upijajući istinu o svojim roditeljima i istinu o istoriji, a nije bilo nikoga sa kim bi porazgovarao i podelio svoje muke. A ona ga je odgurnula bez ljubavi, rečima koje nije želela da izgovori. Kao odgovor na to, on joj je doveo Malog, znajući na neki način da joj je bio potreban.

Potpuno se postidela sebe.

Razmislila je o tome da, ukoliko planira da bude zaljubljena u čoveka koji je uvek negde gde ona nije, onda bi što pre trebalo da vežba svoje jadne prste da drže olovku. Što i jeste bila prva stvar koju mu je napisala u pismu koje je poslala te noći.

Mia3570 & avada

crowarez.org

TRIDESET PRVO POGLAVLJE

Prolećno otopljavanje je počelo prilično rano. Na dan kada su prva i druga jedinica napustile utvrđenje Potop i krenule put severnog fronta, nejednaki i skoreli grumenovi snega su se topili, a zvuk curenja i kapanja vode svuda se čuo. Reka je hučala.

Gentijanova vojska kraj utvrđenja Potop, i dalje predvođena jednim od Majdogovih, sada sasvim mokrih Pikijanaca, nije se predala. Gladni i bez konja, počinili su nešto mnogo očajnije i gluplje — pokušali su da pobegnu pešice. Nešu nije bilo prijatno da da komandu, ali je to ipak učinio, jer mu nije bilo druge. Da su ih pustili da odu, pronašli bi način da se dokopaju Majdoga i njegove vojske na Mermernom brdu. Bio je to pravi masakr. U trenutku kada je neprijatelj potožio oružje, bilo ih je svega nekoliko stotina, a pre samo nekoliko meseci ta sila je imala petnaest hiljada vojnika.

Neš se zaustavio da bi organizovao odlazak kolone zarobljenika i ranjenih nazad u utvrđenje Potop. Vatra je pomagala Briganovim lekarima. Njihova potreba za njom bila je neizmerna. Kleknula je u vodu koja se slivala sa stena u pravcu gladne reke i pridržavala ruku jednog čoveka na samrti.

Vatra, njena garda, nekoliko iscelitelja, oružari i ostali članovi osoblja — i šarenosivi konj u daljini — odjahali su na sever na začelju prve i druge jedinice.

Prošli su neposredno pored grada, toliko blizu da su mogli da vide reku koja je nadošla skoro do mostova. Vatra je mislima posegnula za Hanom i Tesom, i iako je videla crne tornjeve palate koji su se uzdizali iznad neprepoznatIjivih zdanja, nije mogla da ih dosegne. Bile su izvan njenog domašaja.

Nedugo zatim, približili su se ogromnim severnim logorima, koji su bili u neposrednoj blizini grada. Prizor nije bio nimalo prijatan — uzvišenje je bilo pusto, sa nagomilanim plesnjivim i vlažnim šatorima, a neki od njih su bili postavljeni nasred iznenadnih potoka. Nečujni vojnici treće i červrte jedinice bauljali su iscrpljeno između šatora. Kada su se pojavile prva i druga jedinica, lica su im se usporeno ozarila, oklevajući, kao da se nisu usudivali da poveruju u skoro fatamorganičnu pojavu pojačanja na konjima, od čijeg galopa je voda prštala kao da izlaze iz samog jezera. Zatim je usledilo nekakvo

Mia3570 & avada

crowarez.org

tiho i umorno radovanje. Poznati i nepoznati su se grlili. Neki vojnici iz treće i četvrte jedinice nevoljno su zaplakali, bez suza.

Vatra je zamolila jednog vojnika iz treće jedinice da je odvede u vojnu bolnicu. Bacila se na posao.

Isceliteljska odeljenja severnog fronta nalazila su se na južnom delu, kao i sa zadnje strane kampa, u drvenim barakama sklepanim na brzinu, sa podom od kamena Mermernog brda. Što znači da je u ovom trenutku kamen bio Idizav od nabujale vode, a na nekim mestima su barice bile krvave.

Odmah je videla da njene dužnosti ovde neće biti nimalo teže, niti beznadežnije od onoga, na šta je već navikla. Otkrila je kosu i prohodala između redova pacijenata, zaustavljajući se kod onih kojima je trebalo više od njenog pukog prisustva. Nada i blagost uletele su u ove prostorije kao čist povetarac, kao što se to dogodilo i logoru kada je stiglo pojačanje, s tim što je za ovu promenu samo ona bila zaslužna, ona i niko drugi. Kako je bilo čudno co prihvatiti i razumeti. Kako je bilo čudno posedovati tu moć da kod drugih izazove osećanja kakva ona sama nije imala, a onda da uhvati taj tračak u njihovim mislima i da počne i sama to isto da oseća.

Kroz otvor za strelu u zidu ugledala je poznatog konja i jahača, koji su kroz logor galopirali ka isceIiteljskom odeljenju. Brigan je dojahao do Neša i sišao sa konja. Dvojica braće raširiše ruke i čvrsto se zagrliše.

Nedugo zatim, ušao je u isceliteljsko odeljenje i naslonio se na dovratak, gledajući preko prostorije tiho u nju. Brokerov sin nežnih plavih očiju.

Odustala je od bilo kakvog pretvaranja i merila dobrog ponašanja, i ne časeći časa pohitala ka njemu.

Nakon nekog vremena, jedan šaljivdžija na obližnjem krevetu glasno je izgovorio da baš i nije verovao u glasine da će se čudovišna gospa udati za kralja.

„A šta te je, samo da mi je znati, navelo da ne poveruješ u to”, upitao ga je drugi čovek, jedan krevet dalje.

Vatra i Brigan se nisu odvojili jedno od drugog, ali se Vatra nasmejala. „Mršav si", rekla mu je između poljubaca, „i bled. Bolestan si."

„To je samo prljavština", rekao je brišući poljupcima njene suze na obrazima.

„Nemoj da se šališ. Osećam da si bolestan."

Mia3570 & avada

crowarez.org

„To je samo iscrpljenost”, rekao je. „Oh, Vatro, kako mi je drago što si ovde, ali nisam siguran da je ovo mesto za tebe. Ovo nije utvrđenje. Neprijatelj neobuzdano napada."

„Pa, ako će biti napada, onda moram da budem ovde. Mogu da uradim mnogo toga dobrog, i bilo bi loše da nisam ovde."

Zagrlio ju je još jače. „Večeras, kada zavišiš sa svojim dužnostima, hoćeš li me potražiti?”

Hoću.

Neki glas izvan isceliteljskog odeljenja pozvao je komandanta. Brigan je uzdahnuo. „Dođi pravo u moje radne prostorije”, rekao je odsečno, „čak i ako naiđeš na red ispred tih vrata. Nikada se nećemo videti ako budeš čekala da me niko drugi ne traži."

Nakon što je otišao da se odazove na poziv, čula ga je kako u čuđenju, pogleda usmerenog ka brdu, uzvikuje: „Nebesa ti, Neše. Jel ono gore rečna kobila? Da li je vidiš? Jesi li ikada video veličanstvenije srvorenje?”

Broj vojnika kraljeve vojske se skoro udvostručio na severnom frontu. Njihov plan je bio da ujutro izvedu masovan napad na Majdoga. Svi su znali da će to biti odlučujuća bitka, nakon koje će se znati pobednik u ovom ratu. Te večeri, nad logorom se nadvila uznemirenost. Vatra je napravila pauzu i izašla iz isceliteljskog odeljenja. Hodala je između šatora, kroz smolaste oblake magle koji su se nadvisili nad vodom, dok je njena straža koračala u širokom krugu oko nje. Vojnici nisu bili pričljivi, a njihove razrogačene i umorne oči bile su uprte u nju gde god da krene. „Ne, ne dirajte ga'', rekla je kada je jedan čovek krenuo ka njenoj ruci, a garda skočila da ga zaustavi. „On nema nameru da me povredi." Pogledala je oko sebe i odlučno rekla: „Niko od ovde prisutnih ljudi nema želju da me povredi." Sve što su želeli bio je barem tračak ohrabrenja u noći koja je prethodila bici. Možda je to nešto što je mogla da im pruži.

Bila je već sasvim mrida noć kada je ugledala Neša kako sam sedi u stolici ispred komandnog šatora. Zvezde su se polako pojavIjivale na nebu, jedna po jedna, ali mu je glava bila zarivena u šake, gde ih nije mogao videti. Vatra mu je prišla. Svoju izlečenu ruku spustila je na naslon stolice da bi održala ravnotežu dok je podizala lice ka nebu.

Čuo ju je, ili osetio, kraj sebe. Prilično odsutno je posegnuo za njenom drugom rukom, zureći u nju i prateći liniju zdrave kože u korenu njenih mrtvih prstiju. „Bije te dobar glas među vojnicima", rekao je. „Ne samo među

Mia3570 & avada

crowarez.org

povređenima — taj glas se raširio kroz čitavu vojsku. Da li si to znada? Oni kažu da je tvoja lepota tako moćna, a um tako brižan, nepopustljiv i snažan da možeš da povratiš ljude čak i iz kandži smrti."

Vatra je tiho progovorila. „Mnogo ljudi je umrlo. Ja sam pokušavala da ih zadržim, ali oni su se prepustili tami."

Neš je uzdahnuo i vratio joj ruku. Nakrivio je glavu prema zvezdama. „Pobedićemo u ovom ratu, znaš", rekao je, „sada kada 'je cela naša vojska na okupu. Ali svetu nije važno ko pobeđuje. On će nastaviti da se okreće, bez obzira na to koliko ljudi sutra bilo pobijeno. Bez obzira na to da li ćemo ti i ja umreti." Nakon kratke pauze, dodao je: „Skoro da poželim da svet stane ako nama ne bude dozvoljeno da živimo u njemu."

Većina vojnika u logoru je spavala kada su Vatra i njena garda napustili isceliteljsko odeljenje i ponovo prošli ka komandnom šatoru. Zakoračila je kroz otvor Briganove radne prostorije i pronašla ga kako stoji nad stolom punim mapa, češući glavu dok su se petoro muškaraca i tri žene raspravljali o strelcima, strelama i putanjama duvanja vetra na Mermernom brdu.

Ako Briganovi kapetani nisu odmah uočili njen tihi dolazak, sada su je već primetili jer šator, iako veliki, nije bio tako ogroman da bi sedmoro novopridošlih neprimetno stajalo u ćošku. Prepirka je prestala i pretvorila se u zurenje.

„Kapetani", izgovorio je Brigan očigledno premoren. „Neka ovo bude prvi i jedini put da vas zamolim da povedete računa o svojim manirima."

Osam pari očiju je hitro spustilo pogled na sto.

„Gospo Vatro", rekao je Brigan. Mislima joj je poslao pitanje. Kako si?

Iscrpljeno.

Dovoljno da bi mogla da spavaš?

Mislim da jesam.

Ja ću se još pozabaviti ovim stvarima ovde. Možda bi trebalo da spavaš dok možeš.

Ne, sačekaću tebe.

Mogla bi ovde da spavaš.

Hoćeš li me probuditi kada završiš?

Hoću.

Obećavaš?

Da.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra je zastala. Pretpostavljam da ne postoji način da ušetam u tvoje spavaće odaje a da me niko ne gleda?

Na Briganovom licu se promolio brz osmeh i odmah nestao. „Kapetani, rekao je okrećući se ka svojim oficirima, koji su se zdušno borili da zadrže pogled na mapama uprkos sumnji da su komandant i čudovište imali neobičan i tih, krajnje privatan razgovor. „Bilo bi ljubazno od vas kada biste izašli na tri minuta.

Brigan je potom otpustio veći deo Vatrine garde. Zatim je poveo Muzu, Margo i Vatru kroz otvor koji je vodio u spavaći deo šatora, a onda pripalio vatru da im ne bude hladno.

Probudila se i ugledala svetlost sveće. Osećala je da je Brigan u blizini. Muza i Margo nisu bile tu. Okrenula se ispod ćebadi i ugledala ga kako sedi na sanduku i posmatra je. Njegov izraz lica bio je opušten i drag, i mek na svetlosti sveća. Nije mogla da se odupre suzama koje su joj navrle samo zbog činjenice da je živ.

„Da li si me zvao”, prošaptala je pokušavajući da se priseti šta ju je probudilo.

“Da.”

„Hoćeš Ii da dođeš u krevet?"

„Vatro", rekao je. ,,Dali ćeš mi oprostiti ako tvoju lepotu doživim kao utehu?"

Pridigla se na lakat i pogledala ga uzbuđeno. „Da Ii ćeš ti meni oprostiti ako od tebe zatražim da mi podariš malo snage?"

„Uvek možeš da uzmeš svu snagu koju imam. Ali, Vatro, ti si ta koja je snažna. U ovom trenutku, ja se uopšte ne osećam tako."

„Mislim”, rekla je, „da ponekad ne osećamo ono što zapravo jesmo. Ali ostali co osećaju. Ja osećam tvoju snagu." A onda je shvatila da su mu obrazi vlažni.

Spavala je u nekoj njegovoj košulji koju je pronašla, i u sopstvenim debelim čarapama. Izvukla se iz kreveta i otabanala preko vlažnog poda do njega. Golih nogu i mokrih stopala, popela se u njegovo krilo. Prihvatio ju je, smrznutu i drhtavu, stegnuvši je u zagrljaj. Disanje mu je bilo isprekidano. „Žao mi je, Vatro. Žao mi je zbog Strelca.”

Osećala je da je to samo deo njegovih osećanja. Osećala je sve za čim je na ovom svetu žalio, i koliko je u sebi nosio bola, žalosti i iscrpljenosti. „Brigane”, prošaptala je. „Ništa od toga nije tvoja krivica. Da li me razumeš? Nisi ti kriv."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Čvrsto ga je držala i privila uz svoje meko telo ne bi li osetio utehu dok je plakao. To mu je ponavljala šapatom, ljubeći ga i milujući. Nisi ti kriv. To nije tvoja krivica. Volim te. Volim te, Brigane.

Nakon nekog vremena, učinilo se da se isplakao. Držeći je nemo, polako je postao svestan njenih poljubaca i počeo je da joj uzvraća. Bol u njegovom srcu pretvorila se u potrebu koju je takođe osetila. Dozvolio joj je da ga odvede u krevet.

Probudila se i otvorila oči trepćući od bleštavila baklje koju je u rukama držao neki čovek. Briganov štitonoša, prepoznala ga je. Iza nje, Brigan se uskomešao. „Gledaj u mene, Andere”, zarežao je veoma budno i uverljivo, očekujući da ga ovaj odmah posluša.

„Oprostite mi, gospodine”, rekao je čovek. „Imam pismo za vas, gospodine."

„Od koga?"

„Od lorda Majdoga, gospodine. Na poruci piše da je hitno."

„Koliko je sati?"

„Pola pet ujutru."

„Probudite kralja i četiri prva kapetana, odvedite ih u moje radne prostorije, i tamo neka me sačekaju. Upali svetiljke."

„Šta je bilo", prošaptala je Vatra kada im je vojnik po imenu Ander upalio sveću i otišao. „Da li Majdog uvek šalje pisma usred noći?"

„Ovo je prvo", rekao je Brigan tražeći svoju odeću. „Pretpostavljam da znam i koji je povod."

Vatra je dohvatila sopstvenu odeću i uvulda je pod ćebad kako bi se obukla a da se ne smrzne. „A koji je povod?"

Ustao je i zakopčao pantalone. „Ljubavi, ti ne moraš da ustaješ zbog ovoga. Mogu kasnije da se vratim i da ti sve ispričam."

„Da li smatraš da Majdog traži nekakav sastanak?"

Na odblesku sveće pogledao ju je oštro, čvrsto stisnutih usana. „Da."

„Onda bi i ja trebalo da budem uključena u to."

Kratko je uzdahnuo. Namestio je opasač oko struka i uzeo košulju. „Da, trebalo bi."

Sastanak je zaista bio ono što je Majdog želeo, sastanak na kojem je želeo da porazgovara o uslovima primirja sa Briganom i Nešom, tako da svi

Mia3570 & avada

crowarez.org

izbegnu bitku koja je obećavala da će biti najsmrtonosnija za mnoge vojnike dosad, zasigurno najteža u ovom ratu je to barem pisalo u njegovom pismu.

U hladnoj Briganovoj radnoj prostoriji njihov dah se ledio. „To je trik”, rekao je Brigan, „ili zamka. Ne verujem da bi se Majdog ikada zadovoljio primirjem. Niti verujem da on uopšte mari koliko ljudi će poginuti."

„On zna da smo sada brojniji”, rekao je Neš. „I u vojnicima, a pogotovu u konjima, što i jeste najvažnije sada kada niz stene lije voda umesto tvrdog leda i snega."

Jedan od kapetana, mali i zbijen, prekrstio je ruke pokušavajući da zaustavi drhtanje. „On isto tako zna i da naši vojnici imaju moralnu prednost, s obzirom na to da ih u borbi predvode komandant i kralj ."

Brigan se nervozno počešao po kosi. „On sada prvi put uviđa da može da izgubi. Zato i postavlja neku vrstu zamke, koju, kako je to prigodno, naziva mogućim primirjem.”

„Da”, rekao je Neš. „Taj sastanak je zamka. Ali šta nam je činiti, Brigane? Ti znaš koliko će nas ta bitka koštati, pre svega u životima, a naš neprijatelj nam nudi alternativu. Da li ćemo odbiti i da je razmotrimo ?”

Sastanak je održan na jednom delu stene između logora dve vojske. Sunce je izlazilo iznad lorda Majdoga, pikijanskog muža gospe Margde, Brigana i Neša, praveći dugačke senke koje su se ocrtavale u odsjaju vode. Nešto dalje od Majdoga i njegovog šuraka, u pripravnosti je stajala garda strelaca, sa izvučenim i nazubljenim strelama. Iza Brigana i Neša je takođe stajala garda strelaca. Čitavu ovu simetriju kvarilo je Vatrino prisustvo, i njene šestočlane garde u grupi iza Brigana. Majdog, njegov šurak, Brigan i Neš stajali su blizu jedni drugih. Ovo je bilo namerno, jer je na taj način svako od njih bio zaštićen telom svog neprijatelja, koje je stajalo pred njegovim streljačkim vodom.

Vatra se jednom rukom držala za Muzu, a drugom za Nila, jer se toliko jako koncentrisala da nije mogla da održi ravnotežu. Nije znala šta je Majdog planirao, nije naogla ništa da primeti ni kod njega ni kod njegovih ljudi. Ali je mogla da oseti, i to toliko sigurno kao što bi osetila šake koje joj stežu vrat, da dešavanja na ovoj steni nisu bila ono što je trebalo da budu.

Stajala je daleko iza Brigana da bi mogla da čuje njegov tihi glas, ali joj je Brigan mislima slao svaku izgovorenu reč. „U redu, rekao je. „Doveli ste nas ovde. Šta želite?"

Iza Vatre, isuviše daleko da bi Majdog mogao da vidi, ali ne i previše daleko da bi Vatra osetila, kraljeva vojska je bila u pripravnosti na konjima,

Mia3570 & avada

crowarez.org

spremna da napadne i na najmanji Vatrin znak. Konji komandanta i kralja bili su sa njima.

„Voleo bih da se nagodimo”, rekao je Majdog glasom koji je bio visok i jasan. Um mu je bio jak i neprobojan. Malo se pomerio, namerno, spazivši Vatru kroz njenu gardu. Kada ju je pogledao, njegove lukave oči se suziše. Vatra u tim očima nije mogla ništa da spozna o razlogu ovog sastanka.

Iza lorda Majdoga, isuviše daleko da bi Brigan mogao da vidi, ali definitivno ne predaleko da bi Vatra mogla da oseti i potom prenese mislima Briganu, Majdogova vojska je takođe bila u pripravnosti. Na njenom čelu je stajala gospa Margda, što je Vatru prilično zaprepastilo. Vatra nije znala u kom mesecu trudnoće je Margda bila tokom januarskog bala, ali je sasvim sigurno od tada prošlo još tri meseca njene trudnoće.

„Pa, dobro”, rekao je Brigan, „o kakvoj nagodbi se radi? Da čujemo."

Majdogove čelične oči ponovo se ustremiše na Vatru. „Dajte nam čudovišre”, rekao je, „i potpisaćemo primirje.”

To je laž, odaslala je Vatra mislima Briganu. Ovog trenutka je to smislio. On mene želi — sigurno bi me uzeo kada biste me ponudili — ali to nije razlog zašto smo ovde.

Zašto smo onda ovde? Da li možeš da osetiš nešto neobično u položaju njegove vojske? I šta je sa gardom koja stoji iza njega?

Vatra je još jače stegnula Muzu svojom polumrtvom šakom i još jače se oslonila na Nila. Ne znam. Čini se da je njegova vojska spremna za direktan napad. Ali ne mogu da prodrem u Margdin um da bih to zasigurno tvrdila. Njegova garda nema nameru da napadne, osim ukoliko ti ili Neš ne napravite prvi korak. Ne mogu da vidim šta ovde nije kako treba, Brigane, ali nešto zasigurno nije. Osećam to. Završi sa ovim pre nego što to budemo saznali.

„Nema pogodbe”, rekao je Brigan. „Gospa nije nešto čime trgujemo. Kaži svojim strelcima da spuste lukove. Ovo je kraj sastanka.”

Majdog je uglađeno podigao obrve i klimnuo glavom. „Spustite lukove”, povikao je svojoj gardi strelaca. Dok su Majdogovi strelci spuštali oružje, Vatrino telo je vrištalo od panike kada je shvatila kako se sve odvija, nekako, isuviše glatko. Ovde je nešto bilo užasno pogrešno. Brigan je ispružio ruku sa strane, a to je bio znak da i njegovi strelci spuste oružje. Vatra je iznenada vrisnula usled nekog neizdrživog bola, kojem nije znala uzrok. Njen vrisak kao da je visio u vazduhu, jeziv i usamljen, a onda je jedan od Briganovih strelaca pogodio Neša u leđa.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Pakao i pometnja. Izdajničkog strelca ubili su njegovi saborci, a njegova druga strela, definitivno pripremljena za Brigana, skrenula je i pogodila jednog od članova Majdogove garde. Brigan se brzo okrenuo između Majdoga i njegovog šuraka, a u oštrici njegovog mača blesnuto je jutarnje sunce kao vatra. Strele su uzletale i kovitlale se u svim pravcima. Majdog i njegov šurak ležali su mrtvi. Tada je kraljeva vojska hučeći izašla na proplanak, jer i pored toga što nije nameravala, Vatra ih je pozvala.

U čitavoj toj ludnici sve je najzad postalo jasno i imalo jedan jedini cilj. Vatra se bacila na stenu i otpuzala do mesta gde je Neš ležao na boku. Činilo se da umire jer mu je strela bila zarivena duboko u nogu. Ležala je kraj njega. Dodirnula mu je lice povređenom šakom. Neše. Nećeš umreti. Neću to dozvoliti. Da li me čujeeš? Da li me vidiš?

Njegove crne oči su samo zurile, svesne, ali jedva, tek raspoznavajući obrise. Brigan se stropoštao pored njih grabeći Neša za kosu, ljubeći mu čelo, gušeći se u suzama. Iscelitelji u zelenoj odeći pojavili su se i kleknuli kraj kralja.

Vatra je zgrabila Brigana za rame i pogledala ga. Oči su mu bile prazne od šoka i žalosti. Prodrmala ga je sve dok nije dovoljno progledao da je vidi. Idi sada i bori se u ovoj bici. Brigane. Idi. Moramo da pobedimo u ovom ratu.

Divljački je skočio. Čula ga je kako uzvikuje da mu dovedu Veliku. Konji su galopirali sa svih strana ovog tužnog i malog stenovitog proplanka, hitali su oko Vatre, Neša i iscelitelja kao reka koja teče oko stene. Zvuk je bio zaglušujući i Vatra je bila sva mokra daveći se u odjecima kopita, u vodi i krvi, držeći Nešovo lice i sve jače posežući za njegovim umom, snažnije nego što je to ikada činila. Pogledaj me, Neše. Pogledaj me. Neše, volim te. Mnogo te volim.

Trepnuo je zureći u njeno lice dok se krv polako slivala niz uglove njegovih usana. Ramena i vrat su mu se grčili od bolova.

Živeti je isuviše teško u ovom trenutku, prošaptao joj je mislima. Umiranje je lakše. Pusti me da umrem.

Osetila je trenutak kada su se dve vojske sudarile, što joj je delovalo kao prava eksplozija. Toliko straha i bola, i toliko umova koji su polako bledeli, a potom i iščezavali.

Ne, Neše. Neću ti dopustiti. Brate moj, nemoj umreti. Drži se. Brate moj, drži se za mene.

Mia3570 & avada

crowarez.org

cETVRTI DEO

Šumovita dolina

Mia3570 & avada

crowarez.org

TRIDESET DRUGO POGLAVLJE

Reka je toliko nadošla usled prolećnog otapanja da se na kraju i jedan od mostova, uz gromoglasno škripanje i urlanje, srušio i survao u vodu. Hana je rekla da je sve to videla sa krova palate, zajedno sa Tesom. Tesa je rekla da je reka mogla da potopi palatu, grad i čitavo kraljevstvo i da ih spere sa stena, a tada bi najzad nastupio mir u svetu.

„Mir u svetu”, ponavljao je zamišljeno Brigan kada mu je Vatra to ispričala. „Pretpostavljam da je u pravu. To bi donelo mir svetu. Ali sumnjam da će se to dogoditi, tako da moramo nastaviti da grešimo i da učestvujemo u tom haosu."

„Oh”, rekla je Vatra. „dobro rečeno. Moramo to napisati gradonačelniku pa da iskoristi u svom govoru kada budu osvećivali novi most."

Blago se nasmešio njenom začikavanju. Stajali su jedno pored drugog na krovu palate, u noći punog meseca i neba načičkanog zvezdama koje su obasjavale šumovito, kameno i vodeno prostranstvo grada. „Pretpostavljam da sam pomalo nervozan zbog ovog novog početka koji bi trebalo da iskusimo”, rekao je. „Svi na dvoru su sveži, dobro raspoloženi i samouvereni, mada je prošlo tek nekoliko nedelja otkako smo se ubijali. Na hiljade mojih vojnika nikada neće videti ovaj novi svet.''

Vatra je pomislila na čudovišnog jastreba koji ju je iznenada napao baš tog jutra, porinuvši na nju i njenu gardu dok je uvežbavala Malog na putu. Jastreb je leteo tako blizu i tako brzo da se Mali uspaničio i ritnuo to stvorenje, skoro zbacivši svog jahača sa leđa. Muza je bila besna na sebe, pa čak i na Vatru, ili na Vatrinu maramu za glavu, koja se razdrljila i ispustila malo kose, zbog čega je i došlo do napada. „Tačno je da mnogo toga treba da uradimo pored toga da samo podignemo novi most”, rekla je sada Vatra, „i da renoviramo delove dvora koji su izgoreli u vatri. Ali, Brigane, verujem da je najgore iza nas."

„Neš je sedeo kada sam ga posetio u bolnici”, rekao je Brigan, „i brijao se. Mila je bila tamo i smejala se kada bi napravio neki nespretan potez."

Vatra je pružila ruku ka Briganovoj gruboj vilici, jer je to bilo jedno od omiljenih mesta na njemu koje je volela da dodiruje. Tada su bili zajedno, zaboravljajući na napaćeno kraljevstvo bar na nekoliko minuta, dok je Vatrina garda pokušavala još više da se povuče u pozadinu.

„Moja garda je još jedna stvar o kojoj moramo da popričamo”, promumlala je Vatra. „Moram nekada da budem sama, Brigane, i to onda kada ja odaberem, a ne ti."

Mia3570 & avada

crowarez.org

Pošto je bio odsutan, Briganu je trebalo nekoliko trenutaka da odgovori. „Strpljivo si trpela svoju gardu sve ovo vreme."

„Da, pa dobro, slažem se da mi je uglavnom potrebna, naročito ako treba da stojim tako blizu krune. I imam poverenja u njih, Brigane — otići ću u tu krajnost da ću reći da neke od njih čak istinski volim. Ali..."

„Ponekad ti je potrebno da budeš sama."

“Da.”

„Ja sam ti takođe obećao da neću daleko lutati sam.”

„Jedno drugom moramo obećati”, rekla je Vatra, „da ćemo biti obazrivi u tom pogledu i da ćemo brinuti o sebi, sve vreme se trudeći da ne rizikujemo bez potrebe."

„Da, dobro”, rekao je Brigan. „potrudiću se.”

To je bio samo delić slagalice u neprestanim razgovorima koje su vodili po završetku rata, o tome šta im znači to što su zajedno.

„Da li bi kraljevstvo ikada moglo da me prihvati kao kraljicu, Brigane?”

„Ljubavi, ja nisam kralj. Neš je uveliko van životne opasnosti."

„Ali bi to moglo da se desi jednog dana."

Uzdahnuo je. „Da. Pa pretpostavljam da ćemo tada morati ozbiljno da razmislimo o tome."

Pod sjajem zvezda, mogla je samo da vidi obrise tornjeva mosta koji su ljudi gradili preko Krilate reke. Danju bi ih povremeno posmatrala kako vise sa konopaca, održavajući ravnotežu na platformama koje jedva da su bile dovoljno jake da izdrže bujicu. Svaki put bi joj zastao dah kada bi videla nekog od njih kako preskače preko praznog prostora.

Sređivanje zelene kuće postalo je prilično čudno, jer je Roen odlučila da oduzme Briganu to zdanje i vrati ga Vauri.

„Mogu da razumem da je oduzmete Briganu, ako je to ono što želite”, rekla je Vatra stojeći u maloj zelenoj kuhinji, prepirući se sa Roen po treći ili četvrti put. „Vi ste kraljica, a to je kraljičina kuća, i šta god da Brigan postigne u životu, teško da može postati kraljica. Međutim, Neš će jednog dana imati svoju kraljicu, Roen, i po pravilu bi ta kuća trebalo da pripadne njoj.”

„Sagradićerno nešto drugo za nju”, rekla je Roen, bezbrižno odmahujući rukom.

„Ovo je kraljičina kuća”, ponovila je Vatra.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„To je moja kuća”, rekla je Roen. „Ja sam naredila da se sagradi i mogu da je poklonim kome god želim, a ne poznajem nikoga kome je toliko potrebno spokojno utočište od dvora kao tebi, Vatro...”

„Ja imam svoje utočište. Imam sopstvenu kuću na severu."

„Udaljenu tri nedelje jahanja”, frknula je Roen, „i turobnu po pola godine. Vatro, ako ćeš ostati na dvoru, želim da uzmeš ovu kuću kako bi svakodnevno mogla da se osamiš. Primi u nju i Brigandela i Hanadel, ako želiš, ili ih naglavačke izbaci napolje. Koju god da ženu Neš oženi, već unapred znam da će me ionako dovoljno naljutiti... Ti imaš nečeg kraljevskog u sebi, Vatro, videla ti to ili ne. U svakom slučaju ćeš ovde provoditi većinu vremena, čak i da kuću ostavim Briganu, a dosta mi je prepiranja. Osim toga, ona se slaže sa tvojim očima."

Ovo poslednje je bilo toliko besmisleno da je Vatra ostala bez teksta, i nije pomoglo to što je Tesa, koja je mesila testo za stolom, klimnula mudro glavom i dodala: „I cveće je crvene, zlatne i ružičaste boje, gospo unuko, u slučaju da nisi primetila, a videla si kako se veliko drvo pretvara u crveno na jesen.”

„Naksdel je dva puta pokušao da mi ukrade to drvo”, rekla je Roen veselo skrećući s teme. „Želeo ga je u sopstvenom dvorištu. Naredio je baštovanima da ga iskopaju, ali tamo gde tom drvetu grane dodiruju zemlju one puštaju i korenje, tako da je to bilo nemoguće izvesti. Luda ideja. Kako je uopšte mogao i da pomisli da ga uvuče u palatu — preko krova? Naks i Kansrel nikada nisu mogli da gledaju u nešto lepo a da im se ne izrodi potreba da to i poseduju."

Vatra je odustala. Ovaj dogovor nije bio protokolaran, a istina je da je obožavala malu, zelenu kuću, njen vrt, njeno drvo, i želela je tamo da živi, ali nije želela da je napusti bilo ko od ljudi koji već žive u njoj. Nije bilo važno čije je ona vlasništvo, niti ko je koga primio. Čitava ta situacija ju je nekako podsetila na šarenosivu kobilu koja je, pošto su je sproveli kroz palatu i pokazali joj posed zelene kuće, i pošto je shvatila da je to Vatrin dom, odabrala da bude i njen. Pasla je iza kuće, na steni iznad Podrumske luke, i spavala ispod drveta, a ponekad je odlazila na jahanje sa Vatrom i Malim. Pripadala je sama sebi, mada ju je Vatra izvodila i dovodila. Hana ju je prozvala Konj, a Brigan je ponekad znao da sedne na klupu u vrtu, šaljući joj namerno blagost i pretvarajući se da ne primećuje kako mu se približava sa strane i kako svoje nozdrve pruža njemu skoro do ramena, obazrivo ga njuškajući.

Noću je Varra masirala Tesina stopala i češljala joj srebrnosedu kosu koja joj je sezala skoro do kolena. Njena baka je insistirala da joj bude služavka, i Vatra je to razumela. Kad god bi joj se pružila prilika, insistirala je da joj uzvrati na isti ili sličan način.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Jedna osoba s kojom je Vatra provodila vreme nije imala šta da ponudi. Gospa Margda, izdajica i ubica u pokušaju, držana je u tamnici od poslednje bitke u ratu. Njen muž je bio mrtav. Kao i njen brat. Njena trudnoća je bila poodmakla, i to je bio jedini razlog što su je ostavili u životu. Bičevala je Vatru gorkim i prezrivim rečima kad god bi joj Vatra dolazila u posetu, ali je Vatra svakako nastavila da dolazi, ni sama ne znalući zašto to radi. Saosećanje sa snažnom osobom koja je pala na najniže grane? Poštovanje prema trudnoj ženi? U svakom slučaju, nije se plašda Margdinog siktanja i otrova.

Jednog dana kada je iskoračila iz Margdine ćelije, srela je Neša, kojem su Velkli i jedan iscelitelj pomagali da hoda. Hvatajući ga za ruku i tražeći kakvu poruku u njegovom umu, shvatila je da ona nije jedina osoba koja je saosećala sa Margdom zbog očajne situacije u kojoj se nalazi.

Vatra i Neš tih dana nisu razmenjivali mnogo reči. Nešto neraskidivo se rodilo među njima. To je bio spoj sećanja i iskustva, i velika ljubav kojoj reči kao da nisu trebale.

Bilo je divno videti ga na nogama.

„Uvek ću odlaziti”, rekao je Brigan.

„Da”, rekla je Vatra. „Znam."

Bilo je rano ujutru i ležali su zagrljeni u njenom krevetu u zelenoj kućici. Vatra je ispitivala i pamtila svaki ožiljak na njegovom licu i telu. Pamtila je svedoplavu boju njegovih očiju zato što danas odlazi sa prvom jedinicom na sever, prateći majku i oca njihovim kućama.

„Brigane”, rekla je da bi on progovorio i ona čula njegov glas kako bi ga upamtila.

„Da?"

„Pričaj mi ponovo o tome kuda ideš."

„Hana te je u potpunosti prihvatila”, rekao je nekoliko minuta kasnije. „Nije ljubomorna, niti zbunjena."

„Prihvatila me je”, rekla je Vatra. „Ali jeste malo ljubomorna."

„Stvarno?”, upitao je zapanjeno. “Da li treba da razgovaram sa njom?"

„Nije to ništa", rekla je Vatra. „Ona je prihvatila i dozvolila da me voliš."

„I ona tebe voli."

„Da, voli me. Zaista mislim da nijedno dete nije sposobno da gleda svog oca kako se zaljubljuje u nekoga a da ne oseti pritom ljubomoru. Barem ja tako

Mia3570 & avada

crowarez.org

mislim. Meni se to, međutim, nikada nije dogodilo." Ućutala je. Nastavila je da priča mislima. Ja sam bila, u potpunosti i istinski, jedina osoba koju znam da je moj otac voleo.

„Vatro”, prošaptao je ljubeći joj lice. „Uradila si ono što si morala."

On nikada nije pokušao da me poseduje, Brigane. Roen je rekla da Kansrel nikada nije mogao da vidi nešto lepo a da ne poželi to i da poseduje. Ali mene nije pokušao da poseduje. Dopustio mi je da budem ono što jesam.

Onog dana kada su lekari odstranili Vatrine prste, Brigan je bio na severu. U bolnici, Hana je čvrsto držala Vatru za zdravu ruku i toliko je ćeretala da se Vatri zavrtelo u glavi. Neš je držao Haninu drugu ruku, a svojom drugom je, pomalo drsko, posegnuo ka Mili koja mu je uzvratila pogledom ubice. Mila, krupnih očiju i velikog stomaka, sijala je kao neko ko nosi divnu tajnu i ko ima čudnovat talenat da se dopadne muškarcima koji su po položaju mnogo iznad nje. Međutim, nešto je naučila iz poslednjeg puta. Naučila je da bude samouverena, što je bilo isto kao da je naučila samo sebi da veruje. Sada se nije plašila da bude neprijatna ni prema kralju, kada bi to zaslužio.

Garan je došao u poslednjem trenutku i seo, i kroz čitavu ovu krvavu gungulu razgovarao sa Milom, Nešom i Hanom o planovima za njegovo venčanje. Vatra je znala da je to bio njegov pokušaj da joj skrene pažnju. Zahvalila im je na toj plemenitosti pokušavajući zdušno da zadrži pažnju na onome što su pričali.

Ta operacija uopšte nije bila prijatna. Sedativi su bili dobri, ali su joj samo otklonili bol, a ne i osećaj da joj odstranjuju prste sa šake. A kasnije, kada je dejstvo lekova minulo, bol je bio jeziv.

Potom je, nakon dana i nedelja, bol počeo da slabi. Kada u njenoj blizini nije bilo nikoga drugog osim njene garde, Vatra se borila sa svojom violinom, i prilično se iznenadila kada je uvidela da je iz toga proizašlo nešto više, nešto što joj je davalo nadu. Njena ruka nije mogla da uradi sve ono što i pre, ali je i dalje mogla da svira.

Dani su joj bili ispunjeni. Kraj rata, nažalost, nije značio i kraj izdajstva i bezakonja, naročito u zabačenijim delovima kraljevstva, gde se toliko toga dešavalo daleko od očiju javnosti. Klara i Garan su joj često poveravali špijunsko-ispitivački zadatak. Razgovarala je sa ljudima koje su joj dovodili, ali je više volela da radi u dvorskoj bolnici, a pogotovo u gradskim bolnicama, gde su dolazili različiti ljudi sa različitim potrebama. Istina, neki od njih nisu želeli da imaju ništa sa njom, ali je obično bilo mnogo više onih koji nisu mogli

Mia3570 & avada

crowarez.org

da se zasite njenog prisustva. Svi oni su pridavali previše značaja njenoj ulozi u spasavanju kraljevog života. O tome su govorili kao da je jedino ona za to zaslužna, a ne i Neš i najbolji lekari u kraljevstvu. A kada bi pokušala da umanji njihove hvale, oni bi počinjali priču o tome kako je mudro izvukla planove lorda Majdoga iz Gentijanovog uma i osigurala pobedu Šumovitoj dolini. Nije imala pojma kako su se te glasine izrodile, ali kao da nije bilo načina da se zaustave. I onda je naučila da bude mirna među njihovim mislima, gradeći barijere koje su je štitile od njihove zadivljenosti, pomažući gde god je mogla i učeći lekarske veštine koje su je oduševljavale.

„Danas je”, pobednički je izjavila Garanu i Klari, „došla jedna žena koja je ispustila sataru na stopalo i praktično sebi odsekla nožni prst. Lekari su joj ga prišili. Da Ii možete da verujete? Sa tim instrumentima i lekovima, skoro sam ubeđena da bi nekome mogli da prišiju i celu nogu. Moramo da utožimo više sredstava u bolnice, znate. Moramo da obučimo još lekara i da sagradimo bolnice po celom kraljevstvu. Moramo da sagradimo i škole!"

„Kada bi samo mogli da mi odseku ove noge”, zaječala je Klara, „dok se beba ne rodi, a onda da mi ih ponovo prišiju. Kao i moja leđa, i ramena."

Vatra je prišla Klari da joj izmasira ramena i da se ušunja u njen um ne bi li je barem malo lišila ovog mučnog osećaja. Garan, koji nije obraćao pažnju ni na jednu od njih, mrštio se iznad papira na svom radnom stolu. „Svi rudnici na jugu koji su bili zarvoreni pre rata sada su otvoreni”, rekao je. „A Brigan misli da rudari nisu dovoljno plaćeni. Neš se slaže sa njim, ta gluperda."

Vatra je klizila svojim prstima duž mišića na Klarinom vratu. Kovač joj je napravio dva metalna prsta koja je pomoću kaiševa kačila za ruku, a koja su joj pomagala da lakše podiže i nosi stvari. Oni joj nisu pomagali pri masaži, tako da ih je skinula, kao što je smaknula i maramu sa glave, smanjujući time napetost u sopstvenoj glavi. „Rudarstvo je težak posao", rekla je, „i opasan.”

Garan je snažno tresnuo olovkom na sto pored njenih metalnih prstiju. „Nama pare ne rastu na drveću."

„Zar oni ne izvlače iz zemlje kraljevsko zlato?"

Namrštio se. „Klaro, šta ti misliš?"

„Baš me briga”, zaječala je Klara. „Ne, ne idi dalje, masiraj me tu. Baš tu."

Garan je posmatrao kako Vatra masira njegovu sestru u već poodmakloj trudnoći. Kada je Klara ponovo zaječala, mrštenje mu se ublažilo. „Da li si čula kako te ljudi zovu, Vatro?", upitao je.

„O kom se sada nadimku radi?''

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Čudovišna spasiteljka. A čuo sam da dobacuju i čudovišna zaštitnica Šumovite doline."

„Super", promrmljala je Vatra sebi u bradu.

„U luci ima nekoliko brodova sa novim jedrima koja su crvene, narandžaste i ružičaste boje, kao i zelene. Da li si ih videla?"

„To su sve standardne boje Šumovite doline", rekla je Vatra. „Osim ružičaste", dodala je sebi u bradu, ignorišući zrnce rumenila koje je osetila na svojim obrazima.

„Naravno”, rekao je Garan. „Pretpostavljam da je to tvoje objašnjenje i za ono što rade na novom mostu."

Vatra je blago udahnula, poduprla se i spustila pogled na Garana. „A šta to rade na mostu?"

„Zidari su odlučili da ofarbaju tornjeve u zeleno", rekao je, „i da oblože poprečne ivice ogledalima."

Vatra je trepunula. „Kakve to ima veze sa mnom?"

„Zamisli”, rekao je Garan, „kako će to izgledati pri izlasku i zalasku sunca."

Nešto čudno se zatalasalo u Vatri. Prilično iznenada, izgubila je bitku. Odmakla se od osećaja koji je ovaj grad imao prema njoj, i sve joj je odjednom postalo jasno. Bilo je to nezasluženo. A za to nije kriva ona, već priče, predstava koju su ljudi imali o njoj, čisto preterivanje. To je ono što ja predstavljam ljudima, pomislila je u sebi. Ja to ne razumem, ali to je ono što ljudi u meni vide.

Očigledno je da ću to morati i da prihvatim.

Imala je neke sitnice koje joj je Strelac dao, a koje je ona bez razmišljanja koristila svakog dana. Tobolac i štitnik za ruku, mekan i udoban od višegodišnjeg korišćenja — ovo su bili davni darovi od Strelca. Jedan deo nje je sada poželeo da ih odloži, jer bi joj se srce skvrčilo od bola svaki put kada bi ih videla. Ali to nije mogla da uradi. Bilo je nemoguće da ih zameni nekim drugim tobolcem i štitnikom za ruku.

Jednog dana, u osunčanom delu glavnog dvorišta, dodirivala je mekanu kožu štitnika za ruku i razmišljala, a potom zaspala u stolici. Iznenada se probudila kada je Hana počela da je šamara i da viče, što ju je potpuno zbunilo i uplašilo, sve dok nije shvatila da je Hana videla tri čudovišne bube na Vatrinom vratu i rukama, koje su je grickale. Hana je pokušavala da je spase.

„Tvoja krv mora da je izuzetno ukusna”, izjavilo je dete sumnjičavo, prelazeći prstima preko ranica na Vatrinoj koži i brojeći ih.

Mia3570 & avada

crowarez.org

„Samo čudovištima", rekla je Vatra odsutno. „Daj mi ih. Jesu potpuno smrskane? Imam jednog đaka koji bi i te kako voleo da ih secira."

„Ujele su te stotinu i šezdeset dva puta", izjavila je Hana. „Da te svrbi ili boli?"

Jeste je svrbelo, strašno, a kada je naletela na Brigana u njegovim spavaćim odajama — koji se tek nedavno vratio sa svog dugog puta na sever — bila je ratobornija nego inače.

„Uvek ću privlačiti bube”, rekla mu je ratoborno.

Podigao je pogled, srećan što je vidi, mada pomalo iznenađen njenim tonom. „I hoćeš", rekao joj je prilazeći da dodirne ujede na njenom vratu. „Jadnice. Da li te boli?"

„Brigane,” rekla je besno zbog toga što nije razumeo šta je htela da mu kaže. „Uvek ću biti lepa. Pogledaj me. Imam sto šezdeset i dva ujeda od buba, a da li me je to poružnelo? Nemam dva prsta i svuda imam ožiljke, i da li to nekome smeta? Ne! To me čini još zanimljivijom! Uvek ću biti takva, osuđena na ovu lepu spoljašnjost, i ti ćeš morati da živiš s tim."

Osećao je da sledi neki ozbiljan odgovor, ali on u ovom trenutku nije bio sposoban za tako nešto. „Pretpostavljam da je to teret koji moram da nosim”, rekao je smeškajući se.

„Brigane."

„Vatro, šta je bilo? Šta nije u redu?"

„Ja nisam onakva kao što izgledam”,rekla je zaplakavši iznenada. „Izgledam divno, spokojno i veličanstveno, ali se ne osećam tako."

„To mi je poznato”, rekao je tiho.

„Biću tužna”, rekla je prezrivo. „Biću tužna, zbunjena i nervozna, veoma često."

Podigao je prst i izašao u hodnik, gde se u trku sapleo o Flekicu, a potom i o dve čudovišne mačke koje su mahnito jurile za njom. Psujući, nagnuo se preko ograde i povikao gardi da bi bilo bolje da ga ne uznemiravaju, sem ukoliko kraljevstvo nije pred ratom ili u slučaju da njegova ćerka umire, sve dok im ne kaže suprotno. Vratio se nazad, zatvorio vrata i rekao joj: „Vatro. Ja to znam."

„Ne znam zašto se dešavaju užasne stvari”, rekla je, sada već gorko plačući. „Ne znam zašto su ljudi okrutni. Nedostaje mi Strelac, i moj otac, bez obzira na to ko je bio. Mrzim samu pomisao da će Margda biti ubijena čim rodi dete. Ja to neću dozvoliti, Brigane, ja ću je krišom izvući odavde i baš me briga ako me zatvore umesto nje. Toliko sam nepodnošljivo tužna!"

Mia3570 & avada

crowarez.org

Brigan ju je sada grlio. Više se nije smešio, a i glas mu je bio trezven. „Vatro. Da li ti misliš da bih te ja voleo da si nepromišljena, površna i vesela, bez svih ovih osećanja?"

„Ali ne mogu da zamislim da je ovo ono što ti želiš!"

Rekao je: „Trenutak kada sam te zavoleo bio je momenat kada si ugledala svoju razmrskanu violinu na zemlji, kada si se okrenula od mene i zaplakala oslonjena na konja. Tuga je jedna od onih stvari zbog kojih te volim. Zar ne vidiš to? Ja vidim. Na taj način se moja sopstvena tuga čini manje zastrašujućom."

„Oh”, rekla je ne prateći baš pomno svaku njegovu reč, ali razumevajući osećanje i iznenada shvatajući razliku između Brigana i ljudi koji joj grade most. Spustila je lice na njegovu košulju. „I ja razumem tvoju tugu."

„Znam da je razumeš", rekao je. „Hvala ti zbog toga."

„Ponekad”, prošaptala je, „ima previše tuge. To me razara."

„Da li te i ovog trenutka razara?''

Zastala je, ne mogavši da govori i osećajući bol u svom srcu zbog Strelca. Da.

„Onda dođi kod mene, rekao joj je pomalo suvišno kada ju je već naslonio na sebe i povukao u krilo, zagrlivši je. „Reci mi šta mogu da uradim da bi se ti osećala bolje."

Vatra je pogledala u njegove mirne oči, dodirnula njegovo drago i poznato lice i razmislila o njegovom pitanju. Pa. Ja uvek volim kada me ljubiš.

„Zaista?"

Dobar si u tome.

„Pa”, rekao je. „To je baš lepo čuti jer ću te uvek ljubiti."

Mia3570 & avada

crowarez.org

EPILOG

Spaljivanje je u Šumovitoj dolini bio način da se tela mrtvih pošalju tamo gde im se već nalaze duše, a služilo je i kao podsećanje na to da se sve jednog dana pretvara u ništavilo, sve osim samog sveta.

Povodom ovog obreda, otputovali su na sever, na Brokerov posed, jer je bilo sasvim prigodno da se co odigra tamo, ali i zato što bi bilo veoma nezgodno za Brokerovo fizičko stanje da se to odigra negde drugde. Naravno da je on morao da prisustvuje. Planirali su to da urade krajem leta, pre nego što počnu jesenje kiše, tako da i Mila sa svojom novorođenom ćerkicom Liv, kao i Klara sa svojim sinom Aranom mogu da prisustvuju.

Nisu svi mogli da krenu na ovo putovanje, mada su skoro svi krenuli, uključujući čak i Hanu, Garana i Sejru, kao i ogromnu kraljevsku gardu. Neš je ostao u gradu jer je neko morao da vodi brigu o svakodnevnim dužnostima. Brigan je obećao da će učiniti sve da prisustvuje, i noć uoči obreda doleteo je na Vatrin posed sa jednim delom svoje vojske. Nije prošlo ni petnaest minuta od njegovog dolaska kada su se on i Garan već prepirali oko mogućnosti ulaganja kraljevskih sredstava u istraživačke poduhvate na zapadu. Alto je preko planina postojala zemlja u kojoj su živeli ljudi po imenu Daroviti, koji su bili nalik onom dečaku, izjavio je Brigan, onda bi bilo veoma razumno da se na jedan miroljubiv i nenasilan način zainteresuju za njih — drugim rečima, da ih špijuniraju — pre nego što Daroviti odluče da pristupe nekom drugom, manje miroljubivom načinu da se zainteresuju za Šumovitu dolinu. Garan nije želeo da troši novac na to.

Broker, koji je u ovom razgovoru delio Briganovo mišljenje, bio je zadovoljan zbog toga što je ova mnogobrojna porodica sadana okupu i govorio je, kao i Roen, o preseljenju u Kraljev Grad i ostavljanju svog poseda pod Donalov nadzor — poseda koji je sada Brigan nasledio. Donal je oduvek vodio odličnu brigu o svemu. Braća i sestra su najzad polako saznavali istinu o Briganovom roditelju. Hana je stidljivo provodila vreme sa novopečenim dedom. Dopadali su joj se veliki točkovi njegovih invalidskih kolica.

Klara je čikala Brigana da on, sa jedne strane, nije njena stopostotna krv, ali je, sa druge, dupli ujak njenom sinu jer je, šire gledano, Klara Briganova sestra, a bebin otac je bio Briganov brat. „Tako ja volim da gledam na to", rekla je Klara.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Vatra se na sve ovo smeškala i držala bebe kad god bi joj to dozvolili, što se ispostavilo kao veoma često. Imala je čudovišni talenat za bebe. Kada bi plakale, obično je znala šta im fali.

Vatra je sedela u spavaćoj sobi svoje kamene kuće, razmišljajući o svemu što se u toj prostoriji događalo.

Mila je otvorila vrata i zastala na ulazu. „Gospo? Mogu li da uđem?"

„Naravno, Mila, izvoli."

Mila je u naručju nosila uspavanu Liv, koja je mirisala na lavandu i glasno disala. „Gospo", rekla je Mila. „Jednom ste mi rekli da mogu da vas zamolim za bilo šta."

„Da”, rekla je Vatra posmatrajući iznenađeno devojku.

„Volela bih da vas pitam za savet."

„Dobro, dobićeš ga."

Mila je na trenutak spustila lice na svetlu i paperjastu kosu male Liv. Činilo se kao da se boji da progovori. „Gospo”, relda je. „Da mislite da je, u pogledu žena, kralj isti tip muškarca kao što je bio Strelac?"

„Bože", relda je Vatra, „ne. Kralj nije nepažIjiv prema ženama. Bilo bi pravednije uporediti ga sa njegovom braćom."

„Da li mislite", započela je Mila, i onda iznenada sela na krevet, drhteći. „Da li mislite da je jedna devojka vojnik, iz južnih Velikih sivila, šesnaestogodišnjakinja sa bebom, luda što i pomišlja da..."

Mila se zaustavila, lica nabijenog u dete. Vatra je osetila sreću koja je iznenada počela da krčka u njoj, kao neka blaga muzika koja zvoni u njoj. „Čini se da vas dvoje baš uživate u zajedničkim trenucima”, rekla je pažljivo, pokušavajući da ne oda svoja osećanja.

„Da", rekla je Mila. „Bili smo zajedno tokom rata, gospo, na severnom frontu, kada sam pomagala lordu Brokeru. Primetila sarn da sam kod njega odlazila prilično često dok se oporavljao od povrede, a ja pripremala za porođaj. A kada je rođena Liv, i on je mene često posećivao, bez obzira na dužnosti. Pomogao mi je da joj izaberem ime."

„A da li ti je nešto rekao?"

Mila se usredsredila na rese od ćebeta u njenoj ruci, iz kojeg je odjednom ispala debeljuškasta, nemirna nožica. „Rekao je da bi voleo da provodi više vremena sa mnom, gospo. Onoliko vremena koliko mu ja dozvolim."

Mia3570 & avada

crowarez.org

I dalje se uzdržavajući od osmeha, Vatra je nežno progovorila. „Mislim da je to veliko pitanje, Mila, i da ne treba da požuruješ sa odgovorom. Možeš da radiš upravo onako kako on kaže, jednostavno provodi više vremena sa njim i videćeš šta osećaš. Postavljaj mu milion pitanja ako ih imaš. Ali ne, ja ne mislim da je to ludo. Kraljevska porodica je... veoma prilagodljiva."

Mila je klimnula glavom, a u glavi su joj se rojile misli. Činilo se da pomno razmišlja o onome što je Vatra rekla. Nakon kratke pauze, spustila je Liv u Vatrine ruke. „Hoćete da provedete malo vremena s njom, gospo?"

Ušuškana među jastucima njenog starog kreveta, Strelčeva beba je disala i zevala pored nje. U jednom trenutku, Vatra je bila neopisivo srećna.

Predeo iza nekadašnje Strelčeve kuće bio je ogromno parče sive stene. Pričekali su dok sunce na zalasku nije nebo ofarbalo u crveno. Nisu imali nikakvo telo koje bi spalili. Međutim, Strelac je imao lukove koji su bili visoki kao i on, kao i one manje i kratke lukove iz detinjstva, koje je prerastao, ali ih je svakako čuvao. Broker nije bio rasipnik, niti je imao nameru da uništi sve Strelčeve stvari. Ali je izašao iz kuće sa lukom koji je Strelac mnogo voleo i sa još jednim koji mu je Alisa poklonila dok je bio mali. Zamolio je Vatru da ih postavi na vrh lomače.

Vatra je učinila to što joj je rečeno, a onda je spustila i nešto svoje kraj lukova. To je bilo nešco što je držala na dnu torbe, sada već više od godinu dana: kobilicu njene uništene violine. Ona je, naime, jednom već upalila veliku vatru za Strelca, a za Kansrela nije upalila ni sveću.

Sada je znala da, koliko god nije bilo u redu co što je ubila Kansrela, istovremeno je bilo onako kako je moralo da bude. Dečak sa čudnim očima joj je pomogao da uvidi pravičnost toga. Dečak koji je ubio Strelca. Neki ljudi su posedovali previše moći i okrutnosti da bi živeli. Neki ljudi su bili previše užasni, bez obzira na co da li ste ih voleli, bez obzira na to da li ste i sami morali da postanete užasni kako biste ih sprečili u njihovim daljim zlim namerama. Neke stvari su jednostavno bile onakve kakve su morale da budu.

Ja sebi opraštam, pomislila je Vatra. Danas, opraštam sebi.

Brigan i Roen su upalili lomaču i svi su stali ispred nje. Začula se pesma koja se svirala u Šumovitoj dolini — žalopojka za izgubljenim životom. Vatra je uzela svoju violinu i kobilicu od Muze.

Mia3570 & avada

crowarez.org

Bila je to strašna pesma, ona koja se nije mirila sa stanjem srvari, vrisak srca za svim onim što je iščezlo sa ovog sveta. Dok se pocrneli pepeo peo uvis naspram briljantnog neba, Vatrina violina je jecala za mrtvima, kao i za živima koji ostaju i šalju svoje poslednje zbogom.

Kraj