#182OD 15. JULA DO 4. AVGUSTA 2019.

CITYMAGAZINE.RS

BESPLATNI MAGAZIN ZA URBANI ŽIVOTNI STIL / IZDAVAČ: CITY MAGAZINE ROULARTA D.O.O. / ADRESA REDAKCIJE: KAPETAN MIŠINA 8, 11000 BEOGRAD - INFO@CITYMAGAZINE.RS / DIREKTOR: IVAN BEVC - IVAN.BEVC@CITYMAGAZINE.RS / GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA: ANA RUSANOV VRAČEVIĆ - ANA.RUSANOV@CITYMAGAZINE.RS / PRODAJA OGLASNOG PROSTORA: IVANA HIBNER - IVANA.HIBNER@CITYMAGAZINE.RS, JASNA JOVANOVIĆ - JASNA.JOVA-NOVIC@CITYMAGAZINE.RS, OLIVERA BALTIĆ - OLIVERA.BALTIC@CITYMAGAZINE.RS/ WEB UREDNICI: FILIP MILOSAVLJEVIĆ - FILIP.MILOSAVLJEVIC@CITYMA-GAZINE.RS, MARIJA ARSIĆ - MARIJA.ARSIC@CITYMAGAZINE.RS/ GRAFIČKI UREDNIK: MILORAD MITIĆ - MILORADMITIC@GMAIL.COM / SARADNICI: BOJAN CVEJIĆ, JELENA JOVANOVIĆ, LJUBICA SLAVKOVIĆ, IVAN TOKIN, ANA VUČKOVIĆ, ALEKSANDAR S. JANKOVIĆ, IVAN ŠULETIĆ, JELENA POPOVIĆ ĐORĐEVIĆ / LEKTURA I KOREKTURA: MILJA LUKIĆ / DISTRIBUCIJA: PEĐA KRESOJEVIĆ - PEDJA.KRESOJEVIC@CITYMAGAZINE.RS / TIRAŽ: 60.000 PRIMERAKA / ŠTAMPA: ROTOGRAFIKA D.O.O., SEGEDINSKI PUT 72, 24000 SUBOTICA / IZDAVAČ NE ODGOVARA ZA SADRŽINU OBJAVLJENIH OGLASA

IMATE INFORMACIJU KOJU ŽELITE DA OBJAVIMO? PIŠITE NAM NAINFO@CITYMAGAZINE.RS

ILI NAS POZOVITE NA+381 11 328 60 88,+381 11 218 82 12

! CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd79CITY magazine/ glavna i odgovorna urednica Ana Rusanov Vračević. - Beograd (Kapetan Mišina 8) :City Magazine Roularta, 2008 - .- 30 cmMesečnoISSN 1820 - 9556 = City magazineCOBISS.SR - ID 152269580

LETO NA PRUGEZabavljam se ovih dana planira-njem odmora. Nakon dugo vremena nemam nikakav plan, nisam odlučila gde ću, nemam ništa rezervisano. To mi je odličan uvod da ljude oko sebe pitam gde će i šta će. Detaljno pričam sa komšijama, svojom zubarkom i njenom pomoćnicom, koleginicama, poznanicima... Raspitujem se detaljno koliko se putuje, kakav je

04 - 05 // AGENDADOGAĐAJI KOJE PREPORUČUJEMO

09 // KOLUMNEANA VUČKOVIĆ I IVAN TOKIN

10 - 11 // VESTIGRADSKA DEŠAVANJA

15 // LIFESTYLECITY MAGAZINE PREPORUČUJE

16 - 17 // INTERVJUVLADIMIR KECMANOVIĆ

18 - 21 // ZDRAVLJE I LEPOTAVESTI I NOVITETI

22 // GASTROVESTI I NOVI RESTORANI

23 // INTERVJUMIHA GROS

24 - 25 // UPOZNAJTEBOBAN FILIPOVIĆ

28 // FILMFILMSKE PREMIJERE

29 // MUZIKANOVA IZDANJA

30 // ARTAKTUELNE IZLOŽBE

smeštaj, šta ima od zabave... Stvarno svakakvih priča ima, roman bi mogao da se napiše o

tim psihološkim profilima. Samo sam se još više sludela, ali se prepuštam nekom fatalističkom zen modu u kom će se desiti baš ono što treba. Do tad sam uzela da sređujem letnje stvari i shvatila da imam mnogo pruga – crvenih, belih, plavih, uskih, širokih, vodorav-nih, uspravnih i nakosih. I odlučila sam da ću da kupim jedan veliki šešir, koji će mi ići uz te pruge. Kad to završim, ukrstiće se sve te priče i pruge i pokazati put.

12 - 14 // PUTOVANJA

KAKO NAPUNITI SRCE I STOMAK U BERLINU

26 - 27 // PREDSTAVLJAMO

GALA ČAKI I TAMARA SPALAJKOVIĆ

06 - 08 // TREND

BEOGRAD NA JEDRIMA

SADRŽAJ

CITY MAGAZINENA EKO PUMPAMA

4 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

AGENDA

IZLOŽBA

ANRI DE TULUZ-LOTREK

Kulturna stanica Svilara biće dom izložbe jednog od najznačajnijih predstavnika impresionizma, Anri de Tuluz-Lotreka. Izložba više od 20 plakata svetski poznatog slikara, grafičara i ilustratora zatvoriće četvrtu programsku platformu „Tvrđa-va mira“ koju je pokrenuo „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“. Svilara će odisati duhom Francuske sa kraja 19. veka, odnosno periodom u kom je živeo i stvarao Lotrek. Lotrek je stekao slavu kao jedan od prvih umetnika koji se bavio plakatom, kao jednim vidom reklame, a najpoznatiji među njima je plakat za Mulen Ruž.

svilara – kulturna stanica

FESTIVAL

ARLEMM

ARLEMM 2019 biće otvoren u Arilju 20.jula, a među brojnim kvalitetnim izvođačima, izdvaja se Stefan Milenković, koji će pored nastave mla-dim talentima, održati i motivaciono predavanje kao i koncert uz kamerni orkestar Muzikon.ARLEMM manifestacija i ARLEMM art festival je jedinstven doživljaj sa kvalitetnim muzičkim programom, u umetnički i eko uređenom prirod-nom ambijentu, koji će ove godine oplemeniti i nastupi Divne Ljubojević i hora Melodi, Barselo-na balkan džipsi orkestra, orkestra Muzikon, or-kestra Metamorfozis, Del arno benda i mnogih drugih.

Traje do 4. avgusta / Arilje / arlemm.rs

SU20/7.

SUDO 20/7.

ČE18/7.

FESTIVAL

PANČEVO WRONG FEST

Wrong Fest, koji će se održati u Pančevu, sada je trodnevni festival, umesto prethodno na-javljena dva dana. Deez Nuts, Delinquent Habits, Superhiks, Bitipatibi i the Virginmarys dodati su lajnapu. Organizatori su srećni što mogu da objave da se festivalu pridružuje jedan od naj-većih latino rep bendova – Delinquent Habits, australijski hardcore velikani – Deez Nuts, ma-kedonska party ekipa – Superhiks, prelepa Biti-patibi i britanski rokenrol pankeri – The Virgin-marys’. Festival će se održati na tri scene.

Traje do 21. jula / Pančevo / www.wrong-fest.com

PE19/7.

KONCERT

DI LUNA BLUES BAND ALL STARS

Jedan od najaktivnijih i najdugovečnijih bluz sa-stava na našim prostorima – Di Luna Blues Bend, slavi 30 godina postojanja spektakularnim kon-certom koji će se održati na letnjoj sceni Bitef Art Kafea na Kalemegdanu. Višečasovna proslava za sve ljubitelje bluza ujedno će biti i obeležavanje 40 godina javnih nastupa začetnika bluza u re-gionu, Dragana Markovića Mareta. Osnovao je Bluz Kvintet 1979, čime je započeto formiranje bluz scene na ovim prostorima, a sa svojim dru-gim bendom Point Blank-om 1983. je snimio prvu bluz ploču u Jugoslaviji.

bitefartcafe.rs

KONCERT

HAVANA D’PRIMERA & ALEXANDER ABREU

Dom omladine Beograda u saradnji s etiketom Binta Sound predstavlja najbolji kubanski salsa sastav nove generacije – Havana D’Primera koji će nastupiti ovog leta u Barutani u Beogradu. Alexander Abreu, kralj trube, ili kako ga još na-zivaju – „bog vetra“, i njegov orkestar Havana D’Primera, poslednjih godina su najpopularniji kubanski orkestar, kako na ovom ostrvu, tako i u svetu. Aleksander Abreu je harizmatični ku-banski pevač, lider nove generacije kubanske muzike i cenjeni džez trubač.

Barutana / Beograd / www.domomladine.org

FESTIVAL

DRUM DUM FEST 009

Drum Dum Fest 009 biće održan u Leskovcu. Ljubitelje dobre muzike i umetnosti ponovo ove godine očekuje praznik ritma, koji će predsta-viti najbolji bubnjari.Organizatori Drum Dum Festa 009 sproveli su kao i prethodnih godina konkurs, putem kog su mogle da se prijave mlade bubnjarske nade, a koje će biti predstavljene publici kroz programe DDF kids i DDF teens na samom festivalu.

Leskovac / www.drumdumfest.com

SR24/7.

PE18. & 19/7.

// 5 .J U L

AGENDA

FESTIVAL

LOVEFEST

Muzički festival Lovefest u Vrnjačkoj Banji i ove godine obećava tri dana dobrog provoda. Mesto okupljanja je gradski park Jezero. Novi program na Live bini 1. avgusta otvoriće legende jugoslo-venske pop-rok scene Bajaga i Instruktori, a iste večeri nastupiće i Bojana Vunturišević. Petak je kao i ranijih godina rezervisan za trep i hip-hop, a ovog leta 2. avgusta u Vrnjačku Banju stižu imena s Bassivity lejbla među kojima su čuvena Senidah, koja je u prethodnih godinu dana imala neverova-tan broj hitova, i Surreal, momak koji je gotovo preko noći postao poznat u čitavom regionu.

Traje do 3. avgusta / Vrnjačka Banja / lovefest.rs

FESTIVAL

OUTHIDE

Bliži se četvrti Outhide festival, koji se održava u Park-šumi Kraljevica pored Zaječara. Publika će uživati u nastupima vodećih imena domaće elek-tronske muzičke scene, ljubitelji live performan-sa moći će da čuju popularne izvođače iz čitavog regiona, a program nudi i brojna zanimljiva izvo-đenja mladih, neafirmisanih umetnika.Za sada su objavljeni izvođači Minilinija, Kristijan Molnar, Svemirko, Who See, Buč Kesidi, Kablovi (MKDSL i Peđa Milutinović), Coeus, Felver, Killo Killo, Monosaccharide, Dimitrije Dimitrijević (Igra-lom), Naopak & Infamous, I Bee & Taz, JAL, Agos, Deterdžentlmen, Fokus, Spliff.

Šuma Kraljevica kod Zaječara / www.outhidefestival.com

ČE1/8.

SU26 & 27/7.

MANIFESTACIJA

NOVOSADSKO MUZIČKO LETO

Ovogodišnja manifestacija Novosadsko muzič-ko leto predstaviće neke od najboljih izvođača etno i džez muzike na ovim prostorima. Koncer-ti se održavaju na otvorenom, u vrtu Srednjoš-kolskog doma (Nikolajevska 1) i na brodu Zeppe-lin, a u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada. Manifestaciju otvara koncert grupe Di-vanhana, a sledećeg dana publika će imati pri-liku da čuje koncert Ivet Holcvart, violina, vokal (SAD) i Miroslava Tadića, gitara (Srbija / SAD). U utorak, 30. jula, nastupa JMI World Jazz Orche-stra, a u četvrtak, 1. avgusta, Novosadski Big Band.

www.muzickaomladina.org

KONCERT

ŠILPA REJ

Američka kantautorka čiji se muzički stil može opisati kao bluz pank na koji nije ostao imun ni veliki Nik Kejv (koji ju je poveo na evropsku turneju), Šilpa Rej (Shilpa Ray) održaće svoj premijerni koncert u Srbiji u Jazz kantini Lisa-bon (Kombank dvorana) u Beogradu u organi-zaciji koncertne agencije Rock Svirke. Šilpa Rej je američka kantautorka čiji se muzički stil može opisati kao bluz pank. Upravo ovaj stil porede s izvođačima kao što su Blondie, The Cramps i Screamin' Jay Hawkins, dok njen vokal upoređuju s Pati Smit, Nikom Kejvom i Elom Ficdžerald.

Kombank dvorana / Beograd / kombankdvorana.rs

SU27/7.

ČE25/7.

FESTIVAL

NIŠVILLE

Internacionalni džez festival Nišvil, najposeće-nija džez manifestacija u Jugoistočnoj Evropi, tradicionalno se održava na Niškoj tvrđavi. Fe-stival godinama promoviše evropske vrednosti, principe i multikulturalnost. Evropski magazin New Europe opisao je Nišvil kao „evropsko lice Srbije”, dok je britanski Gardijan stavio ovaj do-gađaj na listu top 10 džez festivala u Evropi. Na otvaranju će pet big bendova sa ukupno sto muzičara izvesti poklon kompoziciju Duška Goj-kovića „Nisville Jubilation”, a festival će zatvo-riti Bob Geldof sa svojim sastavom.

Traje do 11. avgusta / Niš / nisville.com

FESTIVAL

SUMMER3P

Tradicionalni muzički festival održava se i ove godine na Muškom štrandu na Palićkom je-zeru. Najavljeni izvođači: Matt Sassari, James Lavelle aka Unkle, Davko, Nick Reverse, As-caloon, Chrono aka Daltonist, Migazz, Hansol, No Else, Neomodern, Endy Dee... Osim mu-zičkog dela, tokom festivala biće održane i različite radionice, umetničke i sportske ak-tivnosti.

Traje do 28. jula / Subotica / summer3p.subotica.com

PE2/8.

PE26/7.

6 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

BEOGRAD JE JEDNA OD RETKIH EVROPSKIH PRESTONICA U ČIJEM CENTRU GRADA MOŽETE DIGNUTI JEDRA I PUSTITI DA VAS VETAR VODI. DA BEOGRAD ŽIVI NA REKA-MA BRINU SE NJEGOVI JEDRILIČARSKI KLUBOVI, A MLADI JEDRILIČARSKI KLUB ADA AKTIVNO RADI NA TOME DA SE NA PANORAMI BEOGRADA BLESAK BELIH JEDARA STALNO UMNOŽAVA

Već decenijama mantrično ponavlja-mo da Beograd treba da siđe na reke, a na njima uveliko buja aktivan i ispu-njen život koji je za mnoge sugrađane esencija duha Beograda. Beogradska kupališta prostirala su se početkom 20. veka na obe obale reke Save, što kao izgrađene i uređene strukture, a što kao dugačke plaže s pratećim sa-držajima. I dok je mnogim sugrađani-ma Sava predstavljala jedno od omi-ljenih gradskih izletišta i spas od beogradskih vrućina, za one aktivnije pružala je važan izvor rekreacije i sportskog usavršavanja. Kupališta su se s razvojem Beograda transformi-sala, ali sportski život Save nikad nije prestajao da se razvija. Među najlep-šim prizorima je svakako panorama Beograda ispunjena belim jedrima.

TRADICIJA STARA SKORO VEKBeograđani se bave jedrenjem još od tridesetih godina prošlog veka. Ova veza započeta je negde na donjem špicu Ade Ciganlije, gde je nekad bio smešten Akademski jedriličarski klub Beograd (AJK), a danas je tu Jedrili-čarski klub Ada (JK Ada). Miloš Dobro-savljević Bross iz JK Ada otrkiva nam da je u proteklih skoro sto godina beo-gradsko jedrenje prošlo kroz mnoge faze, ali da takmičarski duh nije zamro ni u najtežim godinama za našu ze-mlju, i to pre svega zahvaljujući entu-zijazmu trenera, takmičara, a često i njihovih roditelja. Ovaj sport je kod nas

BEOGRAD NA JEDRIMA

TREND

TEKST: LJUBICA SLAVKOVIĆ

FOTO: ANA OSTOJIĆ I BRANKO STARČEVIĆ

danas u ekspanziji i svake godine broji sve više simpatizera. Miloš uzroke toga što naši sugrađani sve više pa-žnje posvećuju jedrenju vidi u nepre-stanom radu s decom i omladinom u klubovima s dugom tradicijom, u no-voj snazi i inventivnim konceptima promocije jedrenja među širom popu-lacijom koju zastupaju „mladi” klubovi i u samoj atraktivnosti ovog sporta.

DONJI ŠPIC ADE CIGANLIJEJK Ada osnovan je pre šest godina, pomalo spontano i sticajem okolnosti, iz neraskidive veze njegovih osnivača, jedra i vode. Jedan od osnivača, Miloš Dobrosavljević, čitav svoj život proveo je uz jedro, što uz jadranske vetrove, a što uz naše beogradske. Na Savi je

// 7.J U L

TREND

JEDRENJE ZA SVEMiloš ističe da klub JK Ada od svog osnivanja ima jedan cilj: da na reci bude više jedara – i to im za sada do-bro ide. Marina namenjena isključivo novim jedriličarima ubrzo nakon otvaranja kluba bila je popunjena re-gatnim i rekreativnim krstašima. „Ako bolje pogledate panoramu grada, si-guran sam da ćete videti naš uticaj”, zaključuje Miloš. Članovima koji ne-maju ambicije da poseduju jedrilicu klub nudi ustupanje klupskih plovila, kao i mesto u takmičarskim posada-ma, s idejom da zadrže ljude u jedre-nju i da omoguće jedrenje svima. Kroz istoriju, jedrenje je steklo reputaciju skupog sporta, a u JK Ada ističu da objektivno ne iziskuje ništa veći tro-šak od bavljenja bilo kojim drugim ak-tivnostima. „U našoj zemlji je verovat-no najjeftinije naučiti osnove jedrenja. Po mom mišljenju, više je presudna želja nego sam novac”, uveren je Mi-loš.

BEOGRAD NA REKAMA„Život na Savi.... Naizgled večito leže-ran, ali često turbulentan. Svakako aktivan. Leti u društvu mnogih, zimi u društvu odabranih”, opisuje Miloš be-ogradski život na rekama koji sve više sugrađana počinje da otkriva i zaklju-čuje da su „Beograđani poslednjih

godina počeli da se ’spuštaju’ na reku.” Definitivno ugostiteljstvo pri-vlači veliki broj ljudi rekama, ali i sve je više rekreativaca koji pronalaze vred-nost reka i njihovih obala. „U svemu tome se pojavila arhitektura koja će nam dati neki novi izgled, ali još uvek ne znamo na čemu smo. Nadam se da će sve biti na kraju OK.”

SAVSKA ŠKOLAEkipa okupljena oko kluba JK Ada najviše vremena provodi na potezu od Beton hale do gornjeg špica Ade Međice. Često se spuste na Dunav ili

kao dečak učio da savladava vetar upravo na donjem špicu Ade, u AJK, na istom mestu gde sa svojim klubom sada nastavlja tu tradiciju, pružajući priliku brojnim novim klincima koji do-laze. Pored toga što klub JK Ada pred-stavlja nekoliko respektabilnih takmi-čarskih posada, poseduje i školu jedrenja. Klub je otvoren za sve uzra-ste, bez obzira na to da li neko jedre-nje smatra vrhunskim sportom, rekre-acijom ili načinom života.

LIFESTYLE

dignu sve do Ostružnice, ali ističu da najkvalitetniji vetar duva od Beograd-skog sajma, pa naviše ka blokovima, te je upravo na tom potezu idealan poligon za treninge. Naravno, iako obe beogradske reke, Sava i Dunav uveliko se razlikuju, i to se na jedrilici i te kako oseća. Dunav pruža stabilniji vetar, pa često početnici shvate koliko dobro umeju da jedre kad izađu sa Save. Po-red toga što Sava driluje jedriličare, predstavlja i poligon koji omogućava jedrenje skoro svaki dan. Spor tok reke je tu presudan, a u ovom delu Save je upravo takav. „Sava se voli, Dunav se poštuje”, kaže Miloš, ističući da Sava nudi dobre uslove za jedrenje. Mnogi-ma predstavlja izazov, jer je nekada nezgodan vetar, ali to je odličan dril. „Ako znaš da jedriš na Savi, nijedan vetar ti neće predstavljati problem.”

KOŠAVA U LEĐA Naravno, svaki boravak na vodi, pored toga što pruža užitak, predstavlja i opasnost, tako da se i na Savi treba paziti. Gust saobraćaj tokom leta ume da bude naporan, ali i interesantan. Beograd je vetrovit grad, što jedriliča-rima pruža dodatne mogućnosti i iza-zove. Dok je Miloš neodlučan koji vetar mu je draži, košava ili gornjak, ističe da je košava tipična za jesen, mada je ima tokom cele godine, i da im često pomogne u tome da produži sezonu jedrenja. Takođe, nekad bude suviše jaka, pa se jedri pod olujnim jedrima, ali Miloš i u tome vidi prednost, odno-sno još jednu korisnu lekciju. Lepotu košave vidi u tome da pročisti grad, a na reku donese dosta uzbuđenja, te je pozdravljena od jedriličara.

ZA OSMEH JE DOVOLJNA REKAIpak, nije baš jednostavno kad ti život zavisi od toga „kako vetar duva”, ali je-driličari ističu da sve to ima svoje čari. Kvalitetan vetar i normalan vodostaj znači da su se kockice sklopile, i to je jedan lep dan pod jedrima. Naravno, svake godine naiđe barem jedan težak period i za jedriličare. Bezvetrica, kiša, visok vodostaj, sneg, led... i tada nema

šale s rekama. Bezbednost je na pr-vom mestu, ali i na kraju takvog dana ugrabi se makar malo vremena za opuštanje na reci.

REKA ILI MOREMiloš je, zahvaljujući roditeljima, zalju-bljenicima u jedra, odrastao praktično na vodi, i to uglavnom jadranskoj. Baš tu gde je danas njegov klub, na sa-mom špicu Ade, njegovi roditelji sami su sastavljali svoju jedrilicu, koju su zatim preneli na Kornate. Početkom ratnih devedesetih, vraćaju se na špic Ade, gde Miloš brusi svoju takmičar-sku karijeru koja ga je vodila na razne lokacije. Kroz pogled na svoje iskustvo ističe da voli da jedri na svim vodama i svim jedrilicama, jer „jedrenje je jedre-nje, a priroda je priroda, koju treba po-štovati i ne ići preko svojih mogućno-sti”. Na pitanje kako bi poredio sve vode u kojima je jedrio, Miloš odgova-ra: „More pruža prostranstvo, reka pruža obale, a jezero neke specifične uslove. Sve to pruža određeno uživa-nje.” Ne odlučuje se za omiljene vode, ali ističe da je Beograd retka evropska prestonica kroz čiji centar grada mo-žete kvalitetno projedriti, i možda smo se mi na to navikli, ali vidi da gosti to veoma cene.

TRADICIONALNA REGATAReke Sava i Dunav svake godine „ugoste” nekoliko takmi-čenja u jedrenju. Među omiljenima je velika nagrada Golup-ca, koja osim što je pravi ispit takmičarske zrelosti za no-vajlije, pruža mogućnost uživanja u putu do Golupca i najlepšem parčetu Dunava koje je upravo u našoj zemlji. Belgrade Cruiser Cup je navigaciona regata koja se sada već tradicionalno održava četvrte subote juna na reci Savi u organizaciji JK Ade. Kako iz JK Ada ističu, značajna je ne samo da bi se jedriličari takmičili sami među sobom, već zato što se takmičarskim režimom treniranja postaje vr-hunski rekreativac koji bezbedno jedri. Takođe, pored vr-hunskog takmičarskog izazova, regata predstavlja najlep-šu promociju ovog olimpijskog sporta, zdravog načina života u gradu i pravog načina ophođenja prema prirodi. www.jk-ada.com

TREND

8 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

KO

LU

MN

E ANA VUČKOVIĆ

 KIŠAOvog leta, čini mi se, kiša je češća i in-tenzivnija nego obično. Kapljice ne za-vređuju taj deminutiv, one su zaista kaplje. Nisam kupila kabanicu, iako sam videla baš lepe, one u kojima po-želiš da počne da lije. Ali sam zato ku-pila kišobran, najveći koji postoji na našem tržištu. Crn je i ima čipkastu dekoraciju krem boje. Kupila sam ga, da bih se vezala za njega, pa da bi mi bilo teško da ga izgubim. Naravno da ga nisam ponela nikad kada je padalo, zato što je veliki i kabast. A možda i zato što mi i nije toliko mrsko da poki-snem. Volim da pokisnem, ali da ne-mam ništa što može da se tom prili-kom upropasti. Neću da me grize savest za neke nežne cipelice od anti-lopa, one koje će se na kiši raspasti kao keks koji je predugo u mleku. Ali ako nemam o čemu da brinem, onda volim da me uhvati pljusak. To je tako fatalistički. Obuzela te je priroda, uzela pod svoje, a ti si tako slobodan, slobo-dan da budeš mokar. Ništa se strašno neće desiti, jer ćeš se osušiti. Još ako je leto i ako je toplo, tek tada nema brige. Ipak, nije sve bilo bezbrižno one večeri, kada sam posle časa italijan-skog čekala tramvaj. Mladi par koji je stajao pored mene se svađao. Ona ga je terala da pozove taksi i kudila što je uopšte i naterao da izađu iz kuće. Pre-ko puta ulice videla sam poznatog no-vinara i njegovu ženu, koja je besno o zid robne kuće bacila svoje mokre espadrile. On je, u znak solidarnosti bos gacao po bari. A sa moje druge strane stajao je stariji par, ona je klo-nula i naslonila se na njega, na sebi je imala kabanicu na kojoj je pisalo Fran-cuska četvrt Nju Orleans, on je bio obučen kao za safari i čitao je novine, koje su se gotovo savijale od vlage. Nije mario. Bili su baš zanimljivi. Nisam više razmišljala o kiši i kišobranima, već o tome kako je njima sigurno lepo zajedno i kako želim jednog dana i ja kao baka da se naslonim na nečije rame dok kiši. Naravno, da pre toga obiđemo Francusku četvrt u Nju Orle-ansu i kupimo kabanicu. O safariju da ne pričam, to se podrazumeva.     

IVAN TOKIN

NA POLICIČekao sam neki poziv, trebalo je da idem u sud, pa ni da krenem na posao ni da ne krenem, i dok sam čekao pio sam kafu, raspitivao se gde u kraju ima krojačica i trudio se da razumem neke stvari. Tražio sam načine na koji su pove-zani neki događaji, mnogo događaja, i pokuša-vao sam da vidim celinu koju oni čine, sastav-ljenu prema zakonitostima koje određuju načine njihove povezanosti. Odlično mi je išlo, rekao bih besprekorno, pa sam brzo stigao da granica svojih moći razumevanja i počeo da prisluškujem razgovor ljudi koji su sedeli u mojoj blizini. Neko ne šalje mejlom nego samo daje na USB-u i ko još u ovo vreme nešto šalje mejlom i tako, ali u stvari nisam slušao, nego sam se ja i dalje bavio onom celinom, kao možda mogu da se provučem, nekako da se prodam sebi kao pametniji, samo da virnem u tu celinu, i prodam se lako i virnem i sve mi je jasno i super izgleda, baš kao što sam mislio, i onda odmah skoro sve zaboravim, mislim sećam se svega ali se i niče-ga ne sećam, tako nekako.Kod kuće sam seo ispred prozora kroz koji se vidi mnogo neba, sedeo sam u fotelji s ispru-ženim nogama, zavaljen, s naočarima i otvo-renim kompjuterom. Na sebi sam imao far-merke, majicu s kratkim rukavima i patike koje volim. Prozor je bio okvir za sliku neba i vrha jedne krošnje, i nekoliko krovova. Sedeo sam i osećao se kao pisac i nije mi bilo loše, pa sam u tom smislu počeo da gledam sebe kroz pro-zor, sa spoljne strane, iz vazduha. S povijenim ramenima, izgledao sam kao bivši sportista, neki tip u formi. Počeo sam da pišem i samo je teklo, kao da radim nešto za šta sam se spre-mao, vredno trenirao, odricao se svega zarad postavljenog cilja, i evo uleteo u top formu tačno kad treba. U ovom kraju ima dosta la-stavica, one su glavne, uz golubove. Jedan nam je nedavno sleteo na policu s knjigama, vratili smo se kući a on stoji na polici. Lastavi-ce brzo proleću blizu prozora ali ne ulaze. Juče sam na pijaci kupio malu slavinu za vodu, onu što se stavlja na cev u dvorištu, pa na nju crevo. Mi nemamo dvorište, slavina stoji na stolu i za sada je samo razgledamo. Može da se skine nastavak za crevo, s mrežicom. To je valjda slavina od pola cola. Ono što se vrti ima hod tri cela kruga. Ko zna šta će biti s tom slavinom.Posle sam tražio krojačicu i našao radnju u podrumu jedne zgrade, zatvorenu, jer je kroja-čica umrla. Ovi iz suda su se javili i zakazali mi za sutra.

Knjiga za sve velike zaljubljenike

u nauku

Tales, Nikola Kopernik, Aristotel, Isak Njutn, Čarls Darvin, Marija Kiri, Albert Ajnštajn – samo su neke od značajnih l ičnosti predstavljenih u knjizi „Nauka. 40 naučnika i istraživača“, u izdanju „Kreativnog centra“. Ovo izdanje upoznaje čitaoce s pionirima na polju različitih naučnih disciplina. Tu su matematičari, astronomi, fi zičari, hemičari, biolozi, informatičari… Neki od njih su svima poznati, a drugi su tokom istorije ostali u senci. Među njima su i žene koje su vekovima bile potiskivane i tek u novije vreme su se izborile za svoje mesto u naučnim krugovima.Knjiga sadrži biografi je naučnika i istraživača, podatke o njihovim otkrićima, okolnostima u kojima su nastala i praktičnoj primeni tih izuma, razne anegdote iz njihovih života, kao i različite zanimljive činjenice. Otkrića svih tih naučnika uticala su na razvoj čovekovog pogleda na svet i otvaranje puta ka novim saznanjima. Upravo zbog takvog značaja nauka je tema o kojoj se uči od najranijeg detinjstva. Uz knjigu „Nauka. 40 naučnika i istraživača“ u istoj ediciji objavljeno je još nekoliko knjiga – „Biblija. 40 biblijskih ličnosti„, „Pop rok. 40 legendarnih izvođača i muzičkih grupa“, i „Fudbal. 40 slavnih igrača“. Sve one sadrže podatke o najvažnijim ličnostima u vezi s temom kojom se bave, kao i brojne druge korisne podatke za razumevanje oblasti o kojoj govore. Time se svrstavaju u idealno štivo za razvi janje l jubavi prema znanju i doprinose opštem obrazovanju čitalaca.

KOLUMNE

// 9.J U L

10 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

URBANE VESTI

VESTI

PRIČE O SUŠTINSKOJ SREĆIIz ugla psa kao sveznajućeg pripove-dača, u ovoj knjizi nižu se priče o suš-tinskoj sreći, slobodi, ljubavi i čudu života; o lakoći postojanja kad se život posmatra iz drugog ugla, o lepoti sva-kog proživljenog trenutka, skromnosti i obilju koje vidimo kad zaista znamo da gledamo.Ivan Tokin u svojoj trećoj proznoj knjizi iznova osvaja čitaoce neposrednošću, iskrenošću i jednostavnim shvatanjem života. Napisana u njegovom poznatom stilskom i jezičkom ključu, lišena suvišnog, lirična i dirljiva, s ese-ncijom života u svakom svom sloju, ova knjiga osvojiće srca čitalaca toplinom i autentičnošću vodeći ih vešto kroz nji-

PREPORUKA ZA ČITANJE70 GODINA GRAFIČKOG KOLEKTIVA

OTISAK VREMENARetrospektivna izložba o galeriji Grafički kolektiv u galeriji SANU pred-stavlja sedam decenija rada ove institucije i svedoči o njenoj pionir-skoj i liderskoj ulozi u afirmisanju ovdašnje savremene likovne scene. Predstavljeni su video dokumenti sa brojnih realizovanih izložbi, fo-tografije, umetničke grafike. Prikazana je geneza ovdašnjeg grafičkog dizajna, a izloženi su i plakati, novinarski i kritički osvrti, i publikacije. Izložba koja je otvorena sredinom juna može se pogledati do 18. av-gusta. Autor je Ljiljana Ćinkul.

hove sopstvene unutarnje svetove – jer ovo nije samo knjiga o psu: ovo je knjiga o čoveku, slobodi, potrazi za srećom i, iznad svega, knjiga o životu samom.

www.samizdatb92.rs

// 1 1 .J U L

NAJBOLJI BIOSKOP U EVROPIMeđunarodno udruženje kinematografa (UNIC) proglasilo je Blitz-CineStar najbo-ljim bioskopom u Evropi u 2019. godini. Nagrada „International Exhibitor of the Year“ uručena je Blitz-CineStaru na kongresu CineEurope u Barseloni uz obrazloženje da je reč o kompaniji koja podiže lestvicu u industriji i ostvaruje kontinuirani rast. Posebno su istakli kako Blitz-CineStar svojoj publici pruža najbolji bioskopski do-življaj, stavljajući u prvi plan stalnu inovaciju. Prema najavama iz ove kompanije, najbolji i najbrže rastući lanac bioskopa u Evropi stiže u Beograd početkom jeseni.„Posle Novog Sada, Pančeva i Zrenjanina konačno će i Beograd dobiti Cinestar bio-skop u novom šoping-centru Ada Moll početkom jeseni. Naši bioskopi su specifični po magičnom enterijeru, udobnosti, dizajnu, kvalitetu audio i vizuelne opreme koja je ceo utisak gledanja filma podigla na najviši nivo. Spremamo se i privodimo kraju radove u Ada Mollu i jedva čekamo da Beogradu ponudimo najkvalitetniji bioskop u Evropi“, izjavio je direktor Blitz-CineStar Srbija Zoran Savić nakon uručenja nagrade.

BRZ INTERNET ZA NAJBOLJE SADRŽAJEAko bismo pitanje „Koliko brz internet je dovoljno brz inter-net?“ postavili grupi od 100 lju-di, verovatno bismo dobili bar 100 različitih odgovora. I to ne bi trebalo da nas iznenadi, jer svi imamo različite potrebe i navike kad je u pitanju brzina interneta. Koristimo ga za lične i poslovne svrhe, dok su jedni na mobilnom internetu, drugi dele WiFi vezu s ukućanima ili kolegama…

USKORO U BEOGRADU NOVI BOX PAKETI

VESTI

Istovremeno, svi ti različiti odgovori imali bi jednu zajedničku osobinu – internet veza bi morala da bude samo sredstvo da se dođe do cilja – kvalitetnog sadržaja. Neka vrsta posrednika koji nikad ne sme da po-greši ili zakasni kad nas vodi do potrebnih informacija, omiljenih klipova, društvenih mreža ili zabavnog programa.Upravo takav internet deo je novih Box paketa koji će ovog leta une-ti osveženje u domove svih mts korisnika. Brzine do 1000 Mb/s će za manje od minuta na vaše ekrane doneti nekoliko gigabajta omiljenog sadržaja.Pobrinite se da sladoledi već budu na vašem stolu, jer kad jednom kli-knete na download, više nećete imati vremena da se odvojite od ekrana.

12 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

Berlin. Grad u kome je sve moguće – biti turista i loka-lac, biti japi i hipster, biti zabezeknut i opušten u istom trenutku. Ako se samo malo skrene s uobičajenih turi-stičkih staza, otkrićete mnoga lica Berlina – kroz hranu, kroz ljude, uličnu umetnost i parkove. Najdragoceniji osećaj u Berlinu je osećaj da pripadate, makar bili u njemu jedan ili deset dana

PARKOVI

BUVLJA PIJACA U MAUERPARKU I KARAOKEU vreme kada je Berlin bio podeljen, lokacija parka bila je granični pojas Berlinskog zida. Mauerpark je ponovo otvoren 1994. godine i vrlo brzo je stekao popularnost zbog buvljaka koji se nedeljom ovde održava. Kad kažemo buvljak, mislimo buvljak. Na najvećem broju tezgi izlažu privatna lica, tj. ljudi koji su odlučili da se oslo-bode starih stvari ili da ponude neke svoje rukotvorine. Čak i vi možete da iznajmite tezgu, ako imate sreće da stignete na red i ako imate šta da prodate. Ako ste pogodili želje i po-trebe kupaca, taj dan može dobro da se isplati. Mi smo imali sreće i proveli smo jednu nedelju kao prodavci na buvljaku u Berlinu. Iskustvo je bilo ludo i nezaboravnoRedovi i redovi tezgi s polovnom garderobom, kolekcionarskim pred-metima, biciklima, kućnim predme-tima, pločama i instrumentima, ručnim radovima čine ovaj buvljak. Utabanim stazama svakog vikenda prođe hiljade ljudi u potrazi za „do-brim ulovom” ili samo delićem atmosfere koja je fantastična. Na buvljaku ima i pića i hrane i zabave i toaleta.

KAKO SKOROPRAZNOG DŽEPANAPUNITI SRCE ISTOMAK U BERLINU

PUTOVANJA

KAD KAŽEMO ZABAVA, MISLIMO NA KARAOKEUz deo gde se nalaze tezge na buvljaku, nalazi se park i livada gde se okupljaju zabavljači svih oblika – od brejkdensera, muzičara, pesnika koji će vam za određenu nadoknadu napisati pesmu, devojke koja prodaje bedževe na kojima se nalaze neželjene Dick pics, akrobate i mnogi drugi. Ali ono što je zaštitni znak ovog parka jesu karaoke. Pre deset godina, 2009. Joe Hatchiban je počeo da donosi svoj karaoke-sistem svake nedelje posle podne (od 15 čas) kad je lepo vreme, i vrlo brzo su karaoke postale nedeljna tradicija koja okuplja stotine ljudi. Karaoke-sistem je postavljen u otvorenom amfiteatru gde se smešta publika, ideja je da svako može da se prijavi da otpeva svoju omiljenu pesmu pred gomilom okupljenih ljudi. Joe je pravi master ceremonije koji pomaže pevačima da se opuste i dobro zabave. Energija u publici je fantastična, empatija i želja da se podrži svako ko izađe na binu – od dečaka iz Nemačke kome je sedam godina i peva pesmu od Metalike do starijeg gospodina iz Italije koji iz sveg glasa peva My Way od Sinatre. Ima skandiranja, suza od smeha, tapšanja, ludih koreografija i naravno horskog pevanja!Gleimstraße 55 | Prenzlauer Berg

// 13 .J U L

THAI PARKJedna od zanimljivih atrakcija u Berlinu, a koja je i odlično mesto da se jede za male pare jeste Thai park. Park se nalazi u Wilmersdorfu, metro-stanica Fehrbelliner Platz, i predstavlja centralno mesto okup-ljanja tajlandske zajednice u Berli-nu. Pre nekoliko godina Tajlanđani su počeli spontano da se okupljaju u ovom parku vikendom, donoseći sa sobom hranu i piće. Porodice i prijatelji su ceo dan uživali na sun-cu uz društvene igre, kocku, razgo-vor i naravno hranu i piće. Vreme-nom se to privatno okupljanje pretvorilo u pijacu na otvorenom, gde može da se nađe najbolja do-maća tajlandska hrana u Berlinu. Vikendom Thai porodice dolaze ve-oma rano i zauzimaju svoje mesto u parku, a sa sobom donose posu-đe, plinske gorionike, čaše, flaše i namirnice koje postavljaju na ma-lim štandovima. Zaštićeni od sunca šarenim suncobranima, na štando-vima se pripremaju tradicionalna tajlandska jela kao što su Pad Thai, pržena riba i svinjski stomak s ko-kosom, pržene banane i tajlandski ledeni čaj. Deo jela unapred je pri-premljen, a neka jela se pripremaju na licu mesta. Cene su veoma ni-ske, oko pet evra za obrok. Ovo nije mesto gde se provodi pola sata, posetioci parka uglavnom provode celo prepodne ili poslepodne u par-ku – uz ćebad prostrtu po travi, uz knjigu, muziku i društvo, uživaju na suncu uz tajlandske specijalitete.Fehrbelliner Platz | Wilmersdorf

veliki broj biciklista, skejtera, onih koji voze rolšue i čak neke sprave kojima ne znamo ime – na jedan ili više toč-kova. Uz staze se nalazi i restoran gde može da se popije pivo – naravno!

IZNAJMITE BICIKLEU blizini Tempelhofa se nalazi radnja u kojoj mogu da se iznajme „reciklirani” bicikli – to su oni odbačeni bicikli koji su spaseni i popravljeni, i sad se opet koriste i iznajmljuju po jeftinijoj ceni. Za vožnju po Templehofu je ovo odlič-na lokacija, a uz to se iznajmljivanjem od njih podržava mali biznis. Cene se kreću od četiri evra na dan do 25 evra za nedelju dana. Poslepodne je mno-go manji izbor bicikala, pa je dobro doći prepodne.Rent a Bike 44 in NeuköllnMahlower Str. 9

HRANA

HRANA JE U FRIEDRICHSHAIN-KREUZBERGPored toga što je ovo deo Berlina u kome se spajaju različite kulture i al-ternativni stilovi života, ovaj kraj je od-ličan za isprobavanje hrane različitih kultura.

MARKTHALLE NEUNMarkthalle Neun je hala u kojoj se to-kom nedelje organizuju marketi s hra-nom – od marketa za doručak, noćnih marketa i marketa ulične hrane. Na jednom mestu možete da probate pite iz Engleske, meksičke takose, ni-gerijske deserte, koreanske nudle i mnoga druga internacionalna jela. Pored ovih marketa se dešavaju i spe-cijalizovani marketi u vezi sa sirevima, pivom, kafom....Street food Thursday – svakog če-tvrtka posle podne od 17 do 22 časa. Veliki izbor različith malih proizvođa-ča hrane i ugostitelja. Breakfast Market – svake treće ne-delje u mesecu. Sve što je potrebno za pripremu doručka, od opreme i kuvara do sveže pržene kafe.Eisenbahnstraße 42/43Kreuzberg

SUDANSKI FALAFEL – TAJNA JE U KIKIRIKI SOSUMarafina je lokal koji obavezno morate da obiđete ako ste gladni, baš gladni, a budžet je ograničen. Ma, i da nije ograničen, opet bi

TEKST: JELENA POPOVIĆ ĐORĐEVIĆ

PUTOVANJA

BICIKL

VOŽNJA BICIKLA PO NAPUŠTENOM AERODROMU TEMPELHOFBerlin je grad koji je stvoren za vožnju biciklom, ali ako nemate mnogo vre-mena, a želeli biste da se provozate – preporučujem da se provozate po starom aerodromu. Nekadašnji aero-drom Tempelhof sada se koristi kao javni park. Aerodrom je zatvoren 2008. godine, i ceo prostor od 386 hektara je stavljen na raspolaganje javnosti. Na ovom prostoru se nalazi šest kilometara duga staza za bicikli-zam i džoging, prostor za roštiljanje, prostor za kućne ljubimce i prostor za piknik. Zbog mnogih asfaltiranih delo-va koji su nekad bili piste, ovde dolazi

14 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

PUTOVANJA

trebalo da dođete ovde. Fantastič-ni sudanski falafel koji košta 2,5 evra. Vlasnici su srdačni i divno pozitivni ljudi, atmosfera je opu-štena, kao i ceo kraj. Samo ako ste alergični, možete da odbijete sos od kikirikija, inače vam preporuču-jemo da probate ovaj sos koji je obavezan sastojak sudanskog fa-lafela. Pored sendviča možete da naruči-te i falafel obrok – "teller" koji ko-šta oko šest evra.Wühlischstraße 17Friedrichshain-Kreuzberg

ITALIJANSKA HRANA U BERLINU – MASANIELLOMasaniello je restoran koji ima sta-tus institucije u Kreuzbergu, pre svega zbog autentične napolitan-ske pice. Ovaj restoran postoji još od 1979. godine, i on je na listi svih Italijana a onda i Nemaca u Berlinu – kad je u pitanju pica. Velika ba-šta omogućava da se gosti brzo smenjuju, jer Masaniello je uvek pun, i nekad se čeka na slobodno mesto. Restoran radi sedam dana u nedelji i specijalizovan je za itali-jansku hranu iz regiona Kampanija oko Napulja. Ako imate para za samo jednu stvar – neka to obave-zno bude pica koja košta oko deset evra!Hasenheide 20 | Kreuzberg

PAVILLION AM UFER – KAFA I VAFLI, A U STVARI POGLED NA LJUDEKao što ime sugeriše, „Paviljon na vodi” se nalazi na obali kanala Landvehr u Kreuzbergu. To je ča-robno mesto koje se naslanja i na ogradu kanala, na početak parka i

ulicu, i savršen je za posmatranje života na ulicama Kreuzberga pod hladom lipa. Preko dana je kafić, uveče postaje bar, a i jedna i druga varijanta imaju svoje čari. U ponu-di imaju sve od kafe do vafli s nu-telom, ali i slane zalogaje.Paul-Lincke-Ufer 4Kreuzberg

SVE URBANO

ULIČNA I URBANA UMETNOSTBerlin je evropski centar ulične umetnosti, ogromna galerija na otvorenom gde možete da uživate u grafitima i muralima na svakom

Revaler Str. 99 - Kreuzberg

MALO DRUGAČIJE RAZGLEDANJE AUTOBUSOM

AUTOBUS 100Umesto hop on – hop off autobusa možete izabrati gradski autobus broj 100 i po ceni dnevne karte autobu-som obiđete neke od najznačajnijih atrakcija grada. Siđite na stanicama koje vas zanimaju, a isti autobus sa-čekajte kako biste obišli celu rutu ili uživajte u razgledanju grada iz auto-busa. Ovo je jednostavan i jeftin na-čin da u svojoj organizaciji obiđete veći deo zanimljivih lokacija. Auto-buska linija broj 100 uvedena je posle ujedinjenja Nemačke kao prva auto-buska linija koja povezuje istočni i za-padni Berlin, i tako povezuje veliki broj znamenitosti. Najbolje mesto za razgledanje je prvo sedište na gor-njem spratu, koje nudi panoramski pogled na gradske atrakcije. Deca od 6 do 14 godina mogu besplatno da se voze uz kartu roditelja. Dnevna karta za transport u Berlinu košta sedam evra.

Ruta autobusa 100:Alexanderplatz * Television Tower * Museum Island * Brandenburg Gate * Reichstag * Haus der Kulturen der Welt * Schloss Bellevue * Siege-ssäule * Kurfürstendamm * Kaiser Wilhelm Memorial Church * KaDeWe * Terminus at the Zoo Station * Zoo-logischer Garten

koraku. Pored ulične umetnosti na otvorenom, u Berlinu možete da posetite muzej Urban nation, mu-zej ulične i urbane umetnosti. Ulaz – besplatan. A u Kreuzbergu, pre-poruka je da posetite „Urban spree” urbani umetnički prostor koji se prostire na 1.700 kvadrata gde se redovno održavaju izložbe, radionice i koncerti. Ovde se nala-ze i najmanja diskoteka na svetu, murali i instalacije, prostor za vo-žnju skejta i rolšua i dobar izbor ulične hrane. Urban Nation Bülowstraße 7 - SchonebergUrban Spree

LIFESTYLE

KADA VIŠE U ŽIVOTU IZGOVARAMO DA A KADA NE?Život je prepun odluka, pristajanja, odbijanja, ne-doumica i stranputica... Godine koje neumitno prolaze, menjaju naše stavove, opredeljenja i odluke. I baš u toj prome-ni, preobraženju, stalnom potragom za pobeđiva-njem samih sebe, leže pi-tanja: „Da li u životu više izgovaramo DA ili NE?" Da li smo skloniji da u mladosti izgovaramo DA, a da u zrelom dobu preis-pitujemo svoja pristajanja i češće izgovaramo NE

TV EMISIJA

zato što smo mudriji, prečesto nasamareni, izigrani i sumnjičavi?Na tu temu razgovarali smo sa dva posebna sagovornika - sa psi-hologom Marinom Paunović i sa pevačem Aleksom Jelićem. Ovo je emisija zbog koje ćete preispitivati svoje životne stavove. DA ili NE – pitanje je sada! Imate priliku da ovu interesantnu emisiju odgledate na youtube kanalu – Mileva Pavlović.

MND DENTAL

PRIUŠTITE SEBI HOLIVUDSKI OSMEHViniri predstavljaju trend koji je odlično alternativno rešenje za sve one koji imaju problem sa zubima ili su nezadovoljni njihovim izgledom. Ono što treba da znate o ovoj proceduri jeste da se pacijenti najčešće podvrgavaju ugradnji nekoliko vinira istovremeno. Pri postavljanju vinira nema znatnijeg brušenja zuba kao što je to slučaj kod krunica. Ovo je najmanje invazivna metoda za poboljšanje boje, položaja i oblika zuba. Dobra oralna higijena jeste primarni uslov za održavanje kvaliteta vaših faseta. Ponekad se dešava da se vinir ošteti, iako retko. Proces zamene je sličan onome kada ste prvi put postavljali fasete na zube.

Tel:+38162/895 08 55 www.hollywoodsmile.rs

// 15 .J U L

16 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

Jedan od povoda za ovaj razgovor je to što je Kecmanovićev roman Feliks, prvi put objavljen 2007. godine, nedavno doživeo svoje reizdanje. Ovog proleća je u Zvezdara teatru uspešan po-zorišni život započela i predstava Feliks, rađena po ovom romanu, a u planu je i istoimena TV se-rija, sitkom o prevarantima, antijunacima, našem vremenu i (nepromenljivoj i uvek istoj) ljudskoj prirodi.

Kako ste odlučili da ponovo objavite ro-man Feliks?Roman je prvi put objavljen 2007. godine, i vrlo je lepo krenuo njegov život, i kod publike i kod kritike. Međutim, nepunih godinu dana kasnije objavio sam roman Top je bio vreo oko kog se digla velika praši-na, i potpuno je bacio Feliksa u zapećak. Roman Feliks je imao svoj život koji nije bio loš, u smislu prodaje, ali je to bilo daleko od potencijala koji ima. Čekao sam pogodan momenat da ga prebacim u Lagunu (gde su ostale moje knjige), i onda se pred-stava koja je nastala po tom romanu i imala premi-jeru ove godine, pokazala kao odlična prilika, i tako je došlo do ovog reizdanja.

Da li ste učestvovali u radu na toj pred-stavi, u procesu dramatizacije? Kako vam izgleda roman na pozorišnim daska-ma?Mislim da pisci ne treba da učestvuju u dramati-zaciji svojih knjiga, čak i ako se inače bave dra-maturškim i scenarističkim poslom, kao što se ja

bavim. Kad je moj roman Osama prošle godine adaptiran u Zvezdara teatru, stvarno nisam hteo da učestvujem ni u čemu. Prvi put sam video šta se dešava kad sam video progon, odnosno kad sam prvi put video predstavu u celini. Kod Felik-sa nije bio taj slučaj, već sam bio uhodan u radu s Bajićem i Peševskim, i sarađivao sam od počet-ka. Oni su čak tražili da im dajem sugestije u dra-matizaciji. Kao savetodavac sam bio tu, i nije bilo nikakvih sporenja. To što je Kosta uradio uz Dar-kove sugestije, te izmene koje su napravili, pot-puno su na mestu. Moguće je čak da je izmena trebalo da bude više, ali nisam ni sam imao ideju šta bi to tačno trebalo da bude, tako da sam ami-novao sve što je urađeno, i stojim iza toga. Pred-stavu publika voli, ona je u odnosu na roman više skrenula u vodvilj, što je dobro za njen život. Ono što je još zanimljivije jeste da mi je to vodviljsko skretanje dalo ideju da na osnovu zapleta Feliksa pokušam da kreiram dužu sitkom seriju. Jer taj bazični zaplet Feliksa, ta komična situacija pruža mogućnost da se priča beskonačno razrađuje.

Feliks je priča o sukobu oca i sina koja ima biblijske reference. Reč je o prevaranti-ma, antijunacima, a kroz tu priču progo-varate o današnjem vremenu.Pisci uvek koriste i današnje i prošlo vreme, sve što mogu da upotrebe za svoju priču. Nemaju toliko ideju da nabacuju konotacije u vezi s današnjim vremenom. Ja sam više današnje vreme koristio kao meso koje kombinujem s nekim poetskim uzo-

rima, nekim obrascima iz bivših vremena... Pred-stava je već drugačija – ona ima komunikaciju sa živom publikom, i reditelj više vodi računa o ko-notaciji vremena u kome stvara nego što to radi pisac. A kad je serija u pitanju, to je nužnost. Se-rija se primarno pravi da bi se dopala široj publi-ci, i onda se ide na to – na sve moguće kopče s vremenom u kome živimo.

Za roman Feliks inspiracija je bila istinit događaj.Da. Ja sam čuo za priču o penzioneru koji ima stan u Beogradu, i daje oglas da ga menja za odgovara-jući u provinciji. Zainteresovani ljudi se javljaju na oglas, a on kaže da nema novca, i da moraju da mu se plate putni troškovi kako bi video njihove stano-ve. I onda, kad skupi desetak zainteresovanih iz jednog mesta, on ode, a devet putnih troškova mu ostane kao zarada. Kad je izašao roman, javljali su mi ljudi da je takvih slučajeva bilo više, ne samo je-dan, taj za koji sam ja čuo. A prvi deo romana, od tri dela, direktno referiše na Gogoljeve Mrtve duše.

Prošle godine je u Zvezdara teatru pre-mijeru imala i predstava Osama – kasaba u Njujorku, rađena prema vašem romanu Osama. Kako vam se čini ta adaptacija?To je za mene bilo veliko iznenađenje. Za razliku od Feliksa, čiji je centralni deo napisan kao pozorišna duodrama, i ne samo da nema potrebe, nego je i nemoguće menjati nešto bitno u dramatizaciji,

INTERVJU

ONI KOJI ČITAJU DELA PISCA VLADI-MIRA KECMANOVIĆA NAVIKNUTI SU NA RATNE TEME, TEŠKE PRIČE I UBOJITE REČENICE. OVAJ PISAC SREDNJE GENERACIJE GOVO-RI ZA CITY MAGAZI-NE O TOME ŠTA GA U KNJIŽEVNOSTI INTRIGIRA I INSPIRI-ŠE, NA ČEMU SADA RADI, ŠTA IMA U PLANU... I OTKRIVA DA JE OVOG PROLE-ĆA POČEO DA PIŠE SVOJ PRVI LJUBAV-NI ROMAN

APSURDI PRETOČENI U LITERATURU

// 1 7.J U L

TEKST: JELENA JOVANOVIĆ

Osama je napisan tako da bih mogao da ga zamislim kao film, a pozorišnu predstavu uopšte nisam mo-gao da zamislim. Moram da priznam da sam bio vrlo skeptičan kako će to izgledati, i kad sam video pred-stavu u celini prvi put, bio sam oduševljen. Urađena je sjajno – i na nivou dramatizacije, i na nivou režije postignuto je nešto što je novo, uspešno umetničko delo. Osama je obiman roman koji ima toliki broj za-pleta i karaktera da to pozorišna predstava ne može da podnese. Reditelj Darko Bajić se opredelio za me-lodramatsko čitanje, i dao ga je u tom ključu. To nije jedini mogući ključ (možda ni najbitniji), ali je za po-zorište vrlo atraktivan.

Nedavno je završeno i snimanje druge se-zone serije Senke nad Balkanom. Šta pu-blika može da očekuje?Dragan Bjelogrlić i ja smo se razišli kao saradnici, i ne bih više o tome.

Kakvo iskustvo je bio rad na toj seriji?Meni kolektivan rad nije stran. Pre sam radio nešto što nije uobičajeno – pisao sam roman zajedno s Dejanom Stojiljkovićem, Kainov ožiljak, posle smo zajedno radili i Nemanjiće. U scenarističkom poslu to je potpuno uobičajeno. Prijatan je rad na takvoj vrsti serija. Daje vam mogućnost da budete kreativni, i to se usklađuje sa celinom priče, i s kreatorom serije, s ostalim scenaristima. Tu kreativnog ima dosta i za-bavno je, a oslobađa dela odgovornosti, što nije slu-čaj kad pišete roman. To je mnogo lakši posao nego pisanje romana. Jedino što oduzima dosta vreme-na, dosta vremena prođe u praznom hodu.

Kad je pisanje u pitanju, koje forme su za vas najizazovnije?Ja sam primarno romanopisac. Kao i većina drugih pisaca, počeo sam karijeru s pričama. Ali kad imam ideju, sve me vuče ka romanu. Može da bude i kraći roman. Priče vrlo lako potroše ideju na malom pro-storu. Tako da priče uglavnom pišem po pozivu, za neke antologije. Laguna, moja izdavačka kuća, s vremena na vreme pravi zbirke na razne teme u ko-jima objavljuje priče svojih pisaca. Zbirka koju sam izdao pre dve godine Kao u sobi s ogledalima uglav-nom se sastojala iz takvih priča. Inače, zbirke priča mogu da budu organske, kad pisac smišljeno pravi jedan niz, ima koncept, ili može da bude zbir priča koje je čovek u raznim fazama objavio. Iako moja po-slednja zbirka nije pisana kao organska celina, moje preokupacije su negde srodne, tako da ta knjiga funkcioniše kao da organska celina jeste. Bilo mi je drago kad sam video da je tako.

Kakvi su bili komentari čitalaca na tu zbir-ku?Mnogima se najviše dopada priča Grudva. Ali nisam dobio nagradu za tu priču. (Priča Ratne igre dobila je Andrićevu nagradu za najbolju pripovetku objavlje-nu 2017. godine, prim)

U čemu je specifičnost te priče?To je ono što volim da radim u književnosti, da nešto groteksno, bizarno, ili apsurdno iz vremena u kome živimo, pretočim u literaturu. Sama činjenica da po-stoje odrasli ljudi koji se igraju rata, odrasli ljudi koji imaju oružje, uniforme, poligone, ozbiljan novac ula-žu u to, i u okviru te igre na poligonima ćorcima ga-đaju jedni druge. A posebno bizarnu konotaciju sve-mu daje činjenica da se tu sastaju ljudi koji su pre dvadesetak godina bili u prilici da se ubijaju, a sad se

druže i glume da pucaju. Izazov je da se o tome nešto napiše. O tome bi moglo da se napiše i ne-što više od priče, možda scenario za film.

Šta sad radite?Sad dogovaram neke televizijske serije, radim na scenariju za jedan film, i čekam momenat kad ću završiti roman koji sam počeo u proleće ove godi-ne. To je ljubavni roman koji se dešava na Tajlan-du. Na prvu loptu deluje prilično populistički, ali mislim da nije. Pošto sam se dosta bavio ratnom tematikom, onda su ovi koji me ne vole govorili – ovaj psihopata umesto da piše o ljubavi, stalno piše o ratu. Istina, roman Sibir započet je tako što je, kao roman po porudžbini, trebalo da bude lju-bavni. Ali, uz ljubavne elemente, on ima i elemente trilera, i drugih žanrova, i zlovoljnici su rekli – to opet nije to. Ovo što sad radim zaista je ljubavni roman.Pripremio sam i nekoliko epizoda serije Feliks, i sad pregovaram o tome s emiterima.

Dokle ste stigli u radu na opsežnom istorijskom romanu koji se bavi Titom i vremenom socijalizma?Na njemu ću raditi posle ovog kratkog romana. Roman govori i o Titovom vremenu i o Titovoj lič-nosti, i o posledicama tog vremena... ali na jedan iščašen način.

Vladimir Kecma-nović je rođen u Sarajevu 1972. go-dine. U Beogradu, gde živi i radi, za-vršio je Opštu književnost na Fi-lološkom fakulte-tu. Autor je roma-na „Poslednja šansa“ (1999), „Sadržaj Šupljine“

INTERVJU

(2001), „Feliks“ (2007), „Top je bio vreo“ (2008), „Sibir“ (2011), „Kainov ožiljak“ (zajedno s Dejanom Stojiljkovićem, 2014), „Osama“ (2015) i zbirki pripove-daka „Zidovi koji se ruše“ (2012), „Kao u sobi s ogledalima“ (2017). Sa istoriča-rom Predragom Markovićem je zajedno napisao knjigu „Tito, pogovor“ (2012), a trilogiju „Nemanjići” (2016-2017) napi-sao je zajedno s Dejanom Stojiljkovi-ćem). Autor je i esejističko-biografske knjige „Das ist Princip!“ (2014). Njegova dela su doživela mnoge adaptacije – filmske, televizijske i pozorišne, i pre-vođena su na engleski, francuski, ne-mački, ukrajinski i rumunski jezik.Kecmanović je dobio mnoge važne knji-ževne nagrade i priznanja. Dobitnik je stipendije fondacije „Borislav Pekić“ , kao i nagrada: „Ivo Andrić“, „Branko Ćopić“, „Meša Selimović“, „Hit libris“, „Vitez srpske književnosti“, „Pečat vre-mena“, Velike Andrićeve nagrade insti-tuta u Andrićgradu i Andrićeve nagra-de koju dodeljuje Zadužbina Ive Andrića.

ZDRAVLJE

LASER CENTARDiva laser centar nudi: • dermatološki pregledi dece i odraslih• dermoskopski pregledi i dijagnostika

promena na koži• lasersko podmlađivanje lica, vrata,

dekoltea i šaka• PRP lifting lica• podmlađivanje lica i popunjavanje

bora hijaluronskim filerima• 3D mezoniti-lifting efekat• mezoterapija lica i vrata• mezoterapija kose • lasersko uklanjanje dlačica • lasersko uklanjanje kapilara

• lasersko uklanjanje fleka• lasersko uklanjanje ožiljaka• laserska lipoliza - laser lipo• ultrazvučna lipoliza i mezolipoliza za

uklanjanje masnih naslaga i celulita

Diva laser centar nalazi se na novoj lokacijiProte Mateje 9, Beograd011/244 46 76, 011/383 62 44Vladimira Popovića 52, Novi Beograd011/ 660 45 53, 066/ 692 69 22

www.divalasercentar.com

ZDRAVLJE I LEPOTA

Kupon 20% popusta na dermoskopski pregled i uklanjanje promena sa kože

PRIRODNO REŠENJE ZA EFIKASNO VARENJEUkoliko vas nakon obroka muči neprijatan osećaj u stomaku, težina u želucu i crevima, potražite pomoć sastojaka iz prirode.Bogata uravnotežena formula Biofar Phyto Digestion sadrži: Koncentrovani ekstrakt svežeg lišća artičoke za stimulaciju varenja Koncentrovane ekstrakte ananasa i papaje bogate proteolitičkim

enzimima za bolje varenje proteina (bromelain i papain) Dve vrste prirodnih vlakana za regulaciju probave (inulin i fruktooli-

gosaharidi) Vitamine B grupe za poboljšanje iskoristljivosti hrane Prijatan ukus citrusa

BIOFAR PHYTO DIGESTION

DOPING ZA KOSUAlpecin kofeinski šampon C1 protiv opadanja kose stimuliše rast kose direktno u korenu i sprečava njen prevremeni gubitak.Preporuka: Ostavite 2 minuta da šampon deluje na kožu temena, a zatim ga isprati.Alpecin kofeinski losion produžava fazu rasta dlake duže nego što je to genetski predviđeno. Sprečava prevremeni gubitak kose, aktivira koren dlake i ubrzava njen rast. Svakodnevno gaumasirati u kožu temena i ne ispirati.

MSF PHARM | Orlovića Pavla 4, Beograd | 011/383 65 88on-line poručivanje: www.msfpharm.com

NEGA

KOOZMETIK

FACE TONIK KProces čišćenja i hidratacije je osnova nege lepe i zdrave kože. Leti, po vrućini, jedan od proizvoda koji nam najviše prija, i pri tome osvežava, je sigurno tonik za lice. KOOZMETIK Face Tonik K čini kožu nežnom, glatkom i mekom, uklanja višak masnoće, regeneriše i podmlađuje, umanjuje iritacije i izuzetno prija svim tipovima kože uključujući i one najosetljivije. Divan osvežavajući miris krastavca u kombinaciji sa diskretnim nagoveštajem lavande i narandže, daće vam utisak kao da ste vašoj koži dali više vazduha i više vode.

KOOZMETIK fi ne natural cosmetics | Višnjićeva 2, Beograd

ONLINE SHOP: www.koozmetik.rs koozmetik koozmetik

18 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

ZDRAVLJE

GINEA 011

GINNEA 011

GINNEA 011 je privatna gine-kološko akušerska ordinacija osnovana 2016. godine. U prijatnom ambijentu ordina-cije, brigu o Vašem zdravlju u potpunosti možete prepustiti Mr.sci.med dr Gordani Pecić i njenom stručnom timu, uz maksimalno profesionalni od-nos i diskreciju. Stručno osoblje učiniće da se osećate sigur-no i opušteno, a savremena medicinska oprema garancija je kvaliteta usluga, kako dijagno-stičkih, tako i terapijskih, o čemu najbolje svedoče zadovoljni pacijenti.Postanite i Vi deo „zdrave porodice”.

Specijalistička ginekološko akušerska ordinacijaGajeva br 10-12/3 (Zvezdara).

Tel: 011/ 380 71 36 Mob: 069/102 02 50

www.drpecic.rs

NATURES AID PROBIOTIC COMPLEX

Proizvođač: Natures Aid Ltd. St.George’s Park, Kirkham, Preston PR4 2DQ UK

Uvoznik i distributer za Srbiju: Medica Linea Pharm d.o.oBeograd, Brodarska 1b, 11070 Novi Beograd

Tel: 011/311 02 65www.medicalineapharm.rs

ZA ZDRAVLJE DIGESTIVNOG TRAKTA I IMUNITET

Dodatak ishrani koji obezbeđuje dve milijarde živih organizama probiotskih bakterija sojeva Lactobacillus acidop-hilus i Bifidobacterium bifidum, uz 100 mg fruktooligosaharida koji inici-raju rast i razmnožavanje dobrih bakte-rija.Kome se i kada preporučuje?· Kod dijareje i opstipacije· Kod poremećaja crevne flore uzroko-

vane primenom antibiotika· Kao prevencija alergija· Kod poremećaja tolerancije laktoze· Kod tretmana hroničnih inflamatornih

bolesti creva· Povoljno deluje na metabolizam mine-

rala, gustinu kostiju i njihovu stabil-nost

· Kod gorušice - smanjuje infekciju He-licobacterom pylori

MEDICA LIFE

MEZOTERAPIJA

Zašto da svojoj koži ne priuštite samo najbolje? Da li ste znali da je mezoterapija ubedljivo najtraženiji tretman lica za sve tipove kože u poslednjih nekoliko godina?

Mezoterapija kao personalizovan tretman podmlađuje lice i daje odlične rezultate već nakog prvog tretmana.

Na osnovu pregleda u našem centru utvrđujemo tip i stanje vaše kože lica, što nam određuje kombinaciju koktela koji se aplikuje na određeni deo lica i ciljano rešava problem.

Collagen maska je idealna nakon tretmana jer je apsorpcija aktivnih sastojaka potpuna zbog poboljšane mikrocirkulacije kože.

Kožu lica je neophodno zaštiti kremom sa faktorom i zato od nas dobijate na poklon ekskluzivnu Sothys SPF 50 kremu od 50 ml. Ekskluzivnu Sothys kremu možete da kupite u našem centru, nezavisno od tretmana, po ceni od 2800 rsd.

U ponudi imamo i paket od tri tretmana, idealan za negu kože tokom cele godine.

Priuštite sebi kraljevski tretman mezoterapije i uživajte u zdravoj i zaštićenoj koži u toku leta.

// 19.J U L

MODA

BEOSPORT ŠKRABAC NOVA APLIKACIJA

SEZONSKI POPUST DO 50%

Leto je tek u povoju, što je savršena prilika da iskoristite pogodnosti sezonskog popusta do 50% u svim Beosport prodavnicama koji je upravo počeo!

S obzirom da se radi o prvom talasu se-zonskog popusta, u ponudi je i dalje širok asortiman letnjeg i plažnog programa vo-dećih svetskih urbanih brendova O’Neill, Quiksilver, Roxy, Billabong, Volcom, DC Shoes, Polaroid, Pepe Jeans, Superdry, G-Star, Garcia itd.

Ukoliko vam je potreban savršen outfit za plažu počev od kupaćih kostima, bermuda, šortseva, papuča, peškira, torbi, šešira, nao-čara i ostalog plažnog asortimana, ili pak mo-derni komadi odeće i obuće za tople gradske dane i noći, požurite u Beosport prodavnice i iskoristite sjajnu ponudu sezonskog popu-sta do 50%! LETNJA KOLEKCIJA

Iako je porastao, Škrabac se nije mnogo uozbiljio i svi i dalje padaju na njegovu spontanost i šarm. Svoj mali jubilej nedavno je proslavio u okviru Beogradskog marketa. To je bila prilika da se predstavi i nova letnja kolekcija zajedno sa još jednim novim Škrabac proizvodom, presimpatičnim že-nskim novčanikom. Trenutno su dostupna četiri već dobro poznata motiva: Žena majka kraljica, Cvetam s godinama, Uhvatio me neizdrž i Nisam ti ja žena za vino, ali po svoj prilici biće još novih. Pored novčanika, pristigli su i novi modeli haljinica sa motivima kao što su Preko trnja do zvezda, Free your mind, Believe in magic, Otrov se čuva u malim bočicama i Pričam kao navijena. Zato trk na Škrabac sajt i društvene mreže i što pre dođite do svoje dobitne letnje kombinacije za lenčaranje na plaži ili laganu večernju šetnju gradom.

skrabac | skrabacwww.skrabac.com

SAMSONITE

BORN TO GO

Samsonite je lansirao novu globalnu integrisanu reklamnu kampanju „Born to Go“. Kampanja simboliše najnoviji identitet renomiranog svetskog brenda. Kako i sam slogan kaže, kampanja proslavlja sve veći porast svesti „u pokretu“ pri kojoj ljudi žele da budu bilo gde, bilo kada u svakom trenutku. U vreme kada je svet postao jedan globalni kolektiv sa velikim gradovima koji emituju nezaustavljivu i magnetsku privlačnost na putnike, Samsonite stupa na teren i predstavlja se kao brend za ljude u pokretu. U današnje vreme, putovati znači više od velikog putovanja par puta godišnje i radi se o novom načinu razmišljanja o neprestanom kretanju i lutanju po gradovima širom sveta. Smisao života je da budemo u pokretu. Samsonite je sprem an za put, a vi?

SAMSONITEBeograd: Čika Ljubina 7, Mercator centar, TC Ušće, Ada Mall

Novi Sad: Mercator centarwww.brandpoint.rs

Beograd: TC Rajićeva, Ušće, Delta City, Ada Mall, Big Fashion,

Immo Centar, Sava CentarNovi Sad: TC Big, Promenada,

Trg Slobode 2; Kragujevac: TC Plaza www.beosport.com

LAKO DO KOLAPortal „Lako do kola" namenjen pro-daji i kupovini polovnih i novih vozila na samo jedan klik. Aplikacija je na-menjena android i iOS platformama i omogućava da postavite oglas putem telefona, kao i da menjate sadržaj oglasa u bilo kom trenutku. Informacije o novopostavljenim vozili-ma stižu korisnicima putem notifika-cije, SMS i E-mail obaveštenja onog trenutka kada se objavi na sajtu. Na aplikaciji ćete pronaći ne samo auto-mobile, već i motocikle, kombi i teret-na vozila, autoplaceve i sve firme ve-zane za auto–industriju.

lakodokola.com

20 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

Хијалуронска+ крема за лице за различите узрасте (20+,30+,40+,50+,60+) и типове коже одговара и женама и мушкарцима, враћа оптимални ниво хидратације, стимулише производњу колагена, смањује иритацију коже и уједначава тен. Хијалуронска крема за лице 40+ је са две врсте хијалуронске киселине (висoкомолекуларна и ултра-

нискомолекуларна) садржи уље авокада и уље из семенки шафраники. Хијалурон+ млеко за скидање шминке за све типове коже, не захтева испирање водом. За идеално чишћење коже лица од шминке и нечистоћа без исушивања захваљујући хијалурону, екстракту алоје и кокосовом млеку. Хијалурон+ млеко негује и омекшава

кожу, обезбеђује дуготрајну влажност и има заштитни ефекат.Суперхидрирајућа маска која враћа кожи влажност са четири типа хијалуронске киселине. Маска се користи 1-2 пута недељно избегавајући предео око очију и уста. За бољи тонус и еластичност ваше коже.

КОЗМЕТИКА СА ХИЈАЛУРОНОМ

МАЛА РУСКА АПОТЕКА

ВУКОВ СПОМЕНИК / 011/242 00 31 / 065/820 39 91 / Голсвордијева 38 , Врачар / ВОЖДОВАЦ / 011/246 68 71 / 062/820 39 91 / Војводе Степе 347б, Вождовац /

НОВИ БЕОГРАД КОД АРЕНЕ / 011/ 313 17 01 / Булевар Зорана Ђинђица 57 Више информација потражити на: www.malaruska.com

LEPOTA

CRYSTAL DERMAHELIOCARE 360°

PEDIATRIC INVISIBLE SPRAYHeliocare pediatric invi-sible spray je sveobu-hvatna zaštita za telo. Kontinuirana zaštita od svih vidova zrače-nja  UVA,UVB, IC i vidljivog dela spektra, koji obezbe-đuju bezbedan boravak dece na suncu. Ekskluziv-ni antioksidativni kom-pleks sa Fernblock® FC bogat je ferulinskom i ko-feinskom kiselinom, zele-nim čajem i vitaminima C i E koji efikasno štite DNK

PERSONALIZOVANA KOZMETIKA

Crystal Derma vas poziva da se konsultujete sa dermatologom i farma-ceutom specijalistom kozmetologije u vezi stanja i potreba vaše kože. Na osnovu izmerenih parametara, celokupnog uvida u stanje kože, kao i vaših želja i potreba, formulisaćemo i izraditi personalizovanu kremu samo za vašu kožu.Zakažite termin za konsultacije i izradu personalizovane kozmetike:

Crystal Derma / Krušedolska 11 / BeogradRadnim danima od 9 do 15 časova+381 (0) 11 243 35 85 / +381 (0) 69 243 35 85www.crystalderma.rs

www.crystalderma.rs / crystalderma

od oštećenja čime se sprečava nastanak kancera kože.

MINERAL FLUID Visoka fotoimunoprotekcija sa jedinstvenom kombinacijom 100% mine-ralnih filtera  i BioShield sistema daje širok stepen zaštite od UVA, UVB, IR-A i vidiljivog dela spektra. Odsustvo hemijskih filtera čini ga posebno pogodnim za osetljivu, netolerantnu kožu za sve uzraste. Heliocare 360 Mineral fluid - specijalna galenska formulacija koja ne ostavlja tragove.

MSF PHARM | Orlovića Pavla 4, Beograd | 011/383 65 88, 064/648 21 11 | on-line poručivanje: www.msfpharm.com

// 2 1 .J U L

2 2 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

PORTO MONTENEGRO

PRVA HOME MADE PRODAVNICA U CRNOJ GORINakon višegodišnjeg uspešnog rada i četiri lokacije u Beogra-du, poznati proizvođač macaronsa, torti, kolača, sladoleda i slatkih poklon proizvoda, Home Made Company, odlučio je da prvo prodajno mesto u Crnoj Gori otvori u kompleksu Porto Montenegro. Izbor lokacije za prvu Home Made prodavnicu nikako nije slučajan jer nema boljeg mesta na Crnogorskom primorju za prezentaciju premijum brenda koji karakterišu ručna izrada, veliko zanatsko umeće, vrhunski kvalitet, ukus, izgled i ambalaža.U Home Made prodavnici u Porto Montenegru posetioci će moći da uživaju u sjajnim macaronsima koji se proizvode po originalnim francuskim recepturama i sa sirovinama koje stižu iz Francuske, velikom izboru kolača i torti, kao i zanatskom sladoledu. Od velikog izbora slatkih poklon proizvoda posebno skrećemo pažnju na fenomenalne Volcanos (punjenje čokoladne praline, dodatno prelivene čokoladom), ručno rađenu i dekorisanu selekciju slatkih zalogaja Sweet Selection i poklon torte – sve preukusno, lepo dekorisano i atraktivno upakovano!

Home Made Company, Porto Montenegro, obala bb, zgra-da „Ozana“, Tivat; +382 69/21 47 20

NAGRADE ZA POTROŠAČE

PLAZMA LETNJE ŠEMEDugo očekivano leto je konačno stiglo, a sa njim i sezona putovanja i go-dišnjih odmora. Ono što je zajedničko za sva putovanja, što ih upotpunjuje i čini još lepšim je Plazma, naš neizostavni i omiljeni saputnik, gde god da krenemo, u svakoj prilici i na svakom mestu.I zato je Plazma odlučila da ove godine sve potrošače obraduje nagradnim konkursom Plazma „Letnje šeme“, u kom svi učesnici dobijaju. Brojne nagrade su neizostavni deo svakog putovanja, a pored majica, lop-ti, peškira, ove godine Plazma poklanja i Generali individualno i porodično putno osiguranje. Sve što je potrebno je da kupite neki od Plazma proizvoda koji na sebi ima-ju Plazma „Letnje šeme“ markicu, registrujete se na www.letnjeseme.rs i unesete kod sa pakovanja Plazma proizvoda. Kodovi sa pakovanja se pre-tvaraju u bodove, koje možete da skupljate i naručite neki od poklona koje brend Plazma nudi ovog leta.

Trajanje Plazma „Letnje šeme“ nagradnog konkursa je od 17.06 2019.godine pa do isteka zaliha, a najkasnije do 18.08.2019.

KING SLADOLEDI

KRALJEVSKI UŽITAKMala zadovoljstva čine naš ži-vot lepšim. Bez obzira da li ste mladi ili stari, volite avanturu ili ste više kućni tip, imate stre-san posao ili uživate u stu-dentskim danima, nemojte za-boraviti da u toku dana posvetite trenutak samo sebi.Odvojite trenutak za sebe, jer svaka prilika je prava prilika i svako mesto je dobro mesto za uživanje u King sladoledu.. Upustite se u avanturu i uživajte u svakom trenutku kraljevski!

GASTRO

// 23 .J U L

O STOGODIŠNJICI BAUHAUSA I „BELOM GRADU“ TEL AVIVU RAZGOVARALI SMO S DIREKTOROM BAU-HAUS MUZEJA U TEL AVIVU, PROFESOROM MIHOM GROSOM, KOJI JE BIO GOST U OKVI-RU PLATFORME „BUDUĆNOST EVRO-PE“ ODRŽANE U NOVOM SADU

TEKST: JELENA POPOVIĆ ĐORĐEVIĆFOTOGRAFIJE: DANA FRIEDLANDER, MINISTARSTVO TURIZMA IZRAELA

Samo u Tel Avivu izgrađeno je više od 4.000 zgrada bauhaus stila. Centralni deo Tel Aviva zato nosi naziv Beli grad, jer se u nje-mu nalazi najveća grupacija zgrada u stilu bauhausa na sve-tu. Preko hiljadu je izgrađeno i u Haifi, Jerusalimu, kibucima i dru-gim mestima u Izraelu. Jedno od čestih pitanja je: Kako je, u doba kad je ovaj novi stil bio još nepo-pularan, dosegnuo takvu popu-larnost u Izraelu? Socijalno-kul-turna ideologija iza bauhaus stila uklapala se u izgradnju nove dr-žave i pokreta u svakom smislu – oblik, stil, materijal, funkcional-nost, boja – rasle su iz peska bez prošlosti, prema budućnosti. Da-nas je ovaj ikonični stil arhitektu-re u Tel Avivu proglašen svet-skom kulturnom baštinom.

Kako biste opisali bauhaus stil arhitekture u Tel Avivu?

toga da je čitav grad izgrađen u istom stilu. Tel Aviv zovemo danas Beli grad, jer je vrlo retko da na jednom mesto imate toliko zgrada. Možete imati izo-lovanu zgradu, ali ne i ceo grad u jed-nom stilu – imamo pozorišta, fabrike, škole, stanove – koji su građeni izme-đu 1933. i 1948. godine. Posle 1948. godine stil se promenio u brutalizam, a danas, ako grade novu zgradu u oblasti Belog grada, arhitekte koriste jezik moderne arhitekture, ali više je ne zovemo bauhaus.

Da li je bauhaus danas prisu-tan?Bojim se da ne, jer je posle bauhausa došao sličan stil brutalizma, ali onda je došao postmodernizam koji uopšte nije funkcionalan, a čak i danas zgra-

de velikih muzeja nisu funkcionalne, već se prenosi ideja arhitekte – a možda bi bilo dobro da se vratimo ide-jama bauhausa, jer nam je potrebna funkcionalnost. Van arhitekture mo-žemo videti bauhaus u dizajnu pred-meta, koji moraju biti funkcionalni.

Koja je istorijska važnost bau-haus stila?Zavisi koga pitate. Verovatno u Ne-mačkoj ima veliki značaj jer je bio po-vezan s Vajmarskom republikom, a Nemci se osećaju povezanim s ovim demokratskim nasleđem. U Tel Avivu veza je potpuno drugačija. Vrednost se vezuje za novorođenu izraelsku dr-žavu, koja nije bila religiozna, s duhom modernog socijalizma. To ima neke veze s budućnošću.

4000 ZGRADABELOG GRADA

INTERVJU

Bauhaus stil, mi ga zovemo i interna-cionalnim stilom, sličan je svuda u svetu. Njegova funkcionalnost je veo-ma važna, bez ukrasa. Može se reći da u Tel Avivu imamo adaptaciju moder-nističke arhitekture zbog klime Tel Aviva koja se razlikuje od, na primer, Evrope. To ga čini mediteranskim sti-lom bauhaus. Arhitekte su tragale za različitim rešenjima zbog specifične klime, pa tako imamo male prozore jer tokom cele godine imamo mnogo sunca, imamo ravne krovove, što je takođe razlika u odnosu na Evropu. U našoj klimi krov je vrlo funkcionalan jer ga možemo koristiti za vrtove, sunča-nje, sušenje veša, jer imamo puno sunčanih dana. Takođe, svaki stan ima bar jedan balkon. Opet, zato što ga uvek možete koristiti, to je kao dodat-na soba. Zatim imamo različite ele-mente koje stvaraju hlad na vrhu pro-zora, na balkonima, duž fasade. To su arhitektonska rešenja u funkciji speci-fičnih okolnosti. Zgrade su građene i pozicionirane tako da vetar može di-rektno s mora da provetri ceo stan.

Zašto je ovaj stil tako prisutan u Tel Avivu?Grad Tel Aviv postoji 110 godina. U dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka Jevreji su morali da napuste Ne-mačku i Austriju, a mnogi su došli u Tel Aviv. Pojavila se potreba za izgrad-njom stanova, a bauhaus stil se tada praktikovao širom sveta – u celoj Evropi, tada se tako gradilo i u Jugo-slaviji. Sam stil je započeo 1919. godi-ne, a u Tel Avivu je počeo da se koristi 1930. godine. Dolazilo je toliko ljudi da su morali da izgrade stanove i zgrade za hiljade imigranata, i tako je došlo do

24 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

U POREĐENJU S UMETNIČ-KOM INTERPRETACIJOM DINOSAURUSA, FOSILI DELUJU RAZOČARAVAJU-ĆE. VIŠE LIČE NA NEMUŠTE KOMADE KAMENA, UMESTO NA FASCINANTNA BIĆA KAKVA SMO VIDELI U KNJIGAMA I HOLIVUDSKIM FILMOVIMA. KAKO ONDA PALEOUMETNICI, KOJI REKONSTRUIŠU IZUMRLI ŽIVI SVET, PRAVDAJU SVOJE VIĐENJE? S KOLIKO VERODOSTOJNOSTI SE NEKADAŠNJE ŽIVOTINJE VRAĆAJU U ŽIVOT?

Nova saznanjaTragovi prošlosti uopšte nisu nemu-šti koliko nam se čini. Fosili ćute samo pred laicima, ali kad ostanu nasamo s paleoumetnicima, pričaju bez prestanka. Boban Filipović, tri-desetsedmogodišnjak iz Užica, pa-žljivo ih sluša već 16 godina. Na osnovu podataka iz stručne litera-ture do sada je napravio više od 50 realističnih modela izumrlih životi-nja, koji podsećaju na preparirane eksponate. „Moj prvi susret s paleoumetnošću odigrao se, kao i kod većine, u ra-nom detinjstvu. Bile su to knjige iz osamdesetih godina prošlog veka, na kojima su dinosaurusi prikazani kao tromi giganti čiji se repovi vuku po zemlji. Nova naučna saznanja promenila su našu predstavu o prošlosti. Savremeni modeli, kakve pravim u prirodnoj veličini, ne pod-sećaju na zastarele prikaze iz mog detinjstva. Paleoumetnost zahteva

PALEOUMETNIKKOJI DINOSAURUSEVRAĆA U ŽIVOT

UPOZNAJTE

da se za svaki novi rad nadogradi i preispita postojeće znanje. Na taj način pomeraju se granice u branši i postavljaju viši kriterijumi“, kaže Fili-pović, koji je diplomirao paleontolo-giju na Rudarsko-geološkom fakul-tetu u Beogradu.Modeli dinosaurusa mogu da se na-prave na nekoliko načina. Rekon-strukcija na osnovu kompletnog skeleta je najzahvalnija, ali to je ret-kost. Paleoumetnici moraju da pri-kažu i vrste čiji su ostaci nepotpuni. Rekonstrukcija životinje se u tom slučaju kreira tako što se delovi koji nedostaju dopunjuju na osnovu naj-bližih srodnika iz iste taksonomske

FO

TO

: TIJ

AN

A J

EV

TIĆ

FO

TO

: TIJ

AN

A J

EV

TIĆ

// 25 .J U L

TEKST: LJUBISAV PANIĆ

FO

TO

: TIJ

AN

A J

EV

TIĆ

familije. „Ako bismo, na primer, imali gotovo sve podatke o surom orlu i kopcu, ne bi nam bilo teško da re-konstruišemo fragmentarne ostatke mišara i stvorimo opštu sliku o nje-govom izgledu“, objašnjava naš sa-govornik.

Međunarodna karijeraBeograđani su Filipovićeve radove mogli da vide 2008. godine u galeriji SANU, na samostalnoj izložbi „Arho-sauria – vladavina reptila“, koja je obišla još nekoliko gradova u zemlji. Posle toga, delovalo je kao da je ne-stao sa scene, ali je, zapravo, dobio status samostalnog umetnika ULUPUDS-a i ostvario zavidnu me-đunarodnu karijeru. „Prvu saradnju s inostranstvom ostvario sam uz pomoć dr Dejvida Krausa s Univerziteta Stoni Bruk u SAD. Želeo sam da uradim model biljojeda simozuhusa, srodnika kro-kodila, koji je živeo pre oko 70 milio-na godina. Poslao sam molbu dr Krausu da mi ustupi nepublikovane podatke o vrsti kako bih mogao da radim, ali, kad je video moje modele, dobio sam ponudu za zvaničnu re-konstrukciju. Simozuhus je jedan od mojih najkompleksnijih zadataka. Morao sam da rekonstruišem „pan-cir“ – veliki broj koštanih pločica koje su prekrivale telo životinje. Trud se isplatio. Model je bio nominovan za nagradu, publikovan je na na-slovnoj strani monografije vrste, izlagan je nekoliko puta na izložba-ma o izumrloj fauni Madagaskara, a sad se nalazi u prirodnjačkom mu-zeju u Denveru.“

Nauka povlači graniceOčigledno je da kreativci, koji se bave rekonstrukcijom izumrlih živo-tinja, nemaju slobodu koju uživaju konvencionalni umetnici. Njihove granice povlači nauka i oni rade po-put detektiva koji se zatekao na me-stu zločina. Tu i tamo, u sedimen-tnim stenama, priroda im je najčešće ostavila po neki fosilizovan trag – kost glave, kandžu ili otisak stopala, a njihov zadatak je da uklo-pe paleontološka znanja u širu sliku i predstave glavnog aktera. Dobru osnovu za pretpostavke pružaju su-protne okolnosti. U sedimentima ponekad ne ostaju očuvani samo malobrojni delovi životinje, već ce-lokupni segmenti ekosistema i fosili

koji mogu biti toliko detaljni da pod mikroskopom, zahvaljujući melano-zomima (organele s pigmentom), ot-krivaju čak i boje perja.„Trenutno je u svetu poznato na sto-tine vrsta dinosaurusa. Fosilni osta-ci, pored morfoloških, sadrže veoma vredne informacije o detaljima iz ži-vota neke jedinke, koje se moraju uzimati u obzir prilikom stvaranja pa-leoumetničkog dela. Ukoliko, na pri-mer, postoje tragovi zuba na fosilizo-vanim kostima, možemo otkriti da li je dinosaurusa povredila grabljivica ili pripadnik iste vrste. Na osnovu pa-toloških promena, može se utvrditi da li je preživeo povredu ili uginuo od infekcije. Ako vidimo prisustvo me-dularne kosti, koja služi kao rezerva kalcijuma za izgradnju ljuske jajeta, znaćemo da je reč o ženki. Ponekad imamo uvid i u ponašanje. Okame-njeni tragovi jednog velikog mesoje-da, na primer, ukazali su na složene udvaračke rituale kakvi su danas pri-sutni kod ptica. Mužjaci te vrste su se verovatno trudili da ’plesom’ im-presioniraju partnerku“, nastavlja Fi-lipović za City Magazine.

Najznačajnija nagradaŠta se dešava kad se model posle šest ili više meseci rada privede kra-ju? Paleoumetnici, nažalost, gotovo nikad ne izlažu radove s umetničkom pompom i ne postaju zvezde. Mesto za njihove modele pronalazi se u ga-lerijama muzeja, naučnim magazini-ma ili knjigama. Niša u kojoj deluju po-malo je skrajnuta, ali sasvim dobro

UPOZNAJTE

razvijena da istakne ključna imena. Radovi najboljih se prepoznaju i cene kako u paleoumetničkim okvirima, tako i u naučnim krugovima. Filipovi-ćevi modeli mogu se videti u stalnoj postavci Muzeja Donje Saksonije u Hanoveru, Muzejskog centra Dikinson u SAD, Prirodnjačkog muzeja u Min-steru, Prirodnjačkog muzeja u Firenci i na putujućim izložbama italijanske firme Geomodel, s kojom godinama sarađuje.„Paleoumetnost bi mogla da ima lepu primenu u našoj zemlji“, kaže paleon-tolog i umetnik. „Za to postoje okol-nosti, ali izgovor da nema novca od-nosi pobedu uprkos tome što se više potroši na koncerte na trgovima i pla-kate za političke kampanje. U pojedi-nim muzejima van Beograda, na pri-mer, mogle bi da se urade interesantne prezentacije lokalnih paleontoloških nalaza. Muzejske po-stavke su važne jer predstavljaju osnovno sredstvo pomoću kog pa-leontologija kao nauka komunicira s javnošću van stručnih krugova. Što više upoznajemo sadašnji i izumrli ži-vot na Zemlji, više ćemo ga ceniti i bolje čuvati.“ Filipovićev rad je nevidljiv u Srbiji, iako je jedan od retkih stvaralaca koji do-prinosi nacionalnom ugledu. Prošle godine je za model alvarezsaurida, malog pernatog dinosaurusa, dobio Lazendorf-National Geographic Pa-leoArt Prize, najznačajniju nagradu za rekonstrukciju kičmenjaka u svetu. Kaže da će i u budućnosti raditi na prošlosti. Bilo bi šteta da je drugačije.

Paleoumetnost

zahteva da se za

svaki novi rad na-

dogradi i preispita

postojeće znanje.

Na taj način pome-

raju se granice u

branši i postavljaju

viši kriterijumi

Paleoumetnost Paleoumetnost

zahteva da se za

PREDSTAVLJAMO

MLADA UMETNICA GALA ČAKI BILA JE ČLAN ŽIRI-JA ZA NAŠEG PRED-STAVNIKA NA OVOGODIŠ-NJEM BIJENALU UMETNOSTI U VENECIJI, ČEKAJU JE SAMOSTAL-NE IZLOŽBE U PEKINGU I LONDONU, KAO I OTVA-RANJE PRVOG SIMPOZI-JUMA SAVREMENE UMETNOSTI ČIJI JE OVA UMETNICA ORGANIZA-TOR KAKO BI PROMOVI-SALA DRUGE MLADE STVARAOCE IZ NAŠE ZE-MLJE I SPOJILA IH S KO-LEKCIONARIMA IZ SVETA. NJENA DELA OBIŠLA SU CEO SVET, A O SVOJOJ UMETNOSTI PRIČA ZA CITY MAGAZINE

Kako biste opisali svoju umetnost, šta je u vašem fokusu kad stvarate, u čemu pronalazite inspiraciju za svoj rad?Moje likovno stvaralaštvo jeste kretan-je ka sebi, kao ka konačnom cilju. Samo kretanje je omogućeno kroz odnose s ljudima. Ljudi, tačnije emocije koje us-postavljam s njima, suština su mog bića. Utkati celu sebe, svoje emocije u sliku, jeste moj način izražavanja.

Koje tehnike i forme najviše pri-menjujete u svojim delima?Igram se sa svim tehnikama i formama, jer je igra ta u kojoj uspostavljam slo-bodu izražaja. Najčešće koristim plat-na velikog formata, jer su za mene iza-zovna zbog likovnih problema koje povlače sa sobom. Crtež je uvek dom-inantan, posebno crtež ugljem, jer na-jtačnije izražava moju ličnost.

Koliko doživljaj umetnosti zavisi od zemlje, odnosno kulture u kojoj izlažete? Da li umetnost govori uni-verzalnim jezikom?Umetnost je univerzalna, a samo moje izlaganje u raznim zemljama i prih-vatanje od različitih kultura govori

nam koliko je lep jezik slikarstva. Meni su samo ljudi važni, zemlje su mi skoro sve slične, izuzev ostrvskih, gde os-ećam enormne energije za stvaranjem.

Šta je u vašoj karijeri za sada na-jvažniji momenat, koji je vaš najveći uspeh?Svi elementi gradnje su važni, no up-ornost i vera u svoj rad su najvažniji elementi, bez kojih tkanje mene kao stvaraoca ne bi bilo moguće. Osećam da moje vreme i moj pravi izražaj tek dolaze, to je vrlo vidljivo po pomaku koji ostvarujem u samoj slici.

Recite nam ukratko svoja iskustva sa žiriranja za izbor našeg pred-stavnika na Bijenalu u Veneciji.Iskustvo je zanimljivo, jer sam bila na-jmlađi član žirija, jedan vid eksperi-menta, do sada nisu u žiriju bili tako mladi ljudi. Naučila sam kako se piše projekat, te sam uverena da će mi to znanje koristiti u budućnosti.

Šta je najveći problem mladih umetnika u Srbiji i da li se s tim problemima suočavaju i mladi umetnici u drugim zemljama?

Hoće sve i odmah, a ne rade na sebi, ni na svom stvaralaštvu, niti da postanu ličnosti, što je krucijalno za jednog st-varaoca.

Opišite nam svoj rad na promociji naših mladih umetnika u svetu, ko-liko je važno da se oni povežu s galerijama, kolekcionarima...Taj deo posla tek sam započela, sasvim spontano, kako su mi se ukazivale pri-like. Nemam razvijen plan o tome, samo dobro osluškujem prilike koje mi se ukazuju i tako delam.

Imate neobično prezime. Recite nam odakle ono dolazi.Csaky je mađarsko prezime, čiji koreni dolaze iz Budimpešte. Interesantno je da je grofi ca Čaki, iz redova moje loze, pomagala davno Katarini Ivanović, jed-noj od naših najboljih slikarki.

Koji su vaši dalji planovi, mladi ste a izlagali ste širom sveta. Šta je sledeći korak?Sad su mi u fokusu međunarodne izlo-žbe u Pekingu, Nju Delhiju, Dohi i moja samostalna izložba koja će se otvoriti 1. avgusta u Muzeju u Portu, u Tivtu.

RAD NA SEBI KRUCIJALAN JE ZA UMETNIKA

PREDSTAVLJAMO VAM DVE IZUZETNE MLADE UMETNICE TAMARU SPALAJKOVIĆ I GALU ČAKI, KOJE PORED SVOJE UMETNOSTI UTI-RU PUT ZA AFIRMACIJU UMETNOSTI I DRUGIH UMETNIKA IZ SRBIJE

Gala Čaki, mlada srpska umetnica koja je otvorila granice srpske sa-vremene umetnosti u svetu, rođe-na je 1987. godine, završila je dok-torske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a samo u jednoj godini završila je dva master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i postala prva koja je to uspela na polju li-kovnog stvaralaštva. Dobitnica je stipendije Ruth Katz-

man, fondacije iz Njujorka, koja u jednoj godini daruje samo dve sti-pendije najtalentovanijim stvarao-cima iz celog sveta. Potom su usledile stipendije u Indiji i Finskoj, pozivi od Guy Maleveza, galeriste iz Belgije, da oslika istorijski deo grada Namura, kao i jedne od naj-prestižnijih galerija Artifact na Menhetnu za samostalnu izložbu. Skoro da ne postoji zemlja koja nije videla njenu umetnost: Kina, Ja-

pan, Indonezija, Koreja, Singapur, Vijetnam, Kanada, Amerika, Ne-mačka, Francuska, Poljska, Azer-bejdžan, Španija, Holandija, Dan-ska, Belgija, Austrija, Mađarska, Rumunija, Italija, Portugalija, Rusi-ja, kao i zemlje u okruženju.Pored izlaganja u svetskim pre-stonicama, jedan od fokusa inte-resovanja ove umetnice jeste i promocija srpskih savremenih stvaralaca u svetu. in

fo//

26 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

TEKST: ANA RUSANOV VRAČEVIĆ

TAMARA SPALAJKOVIĆ JE STUDENTKINJA VAJARSTVA, POBEDNICA KONKURSA PRIVATNA VREDNOST KOJI JE ORGANIZOVALA AMBASADA ŠVAJCARSKE U SRBIJI. TEMA POSTAVKE NOSILA JE NAZIV „LIČNO ANGAŽOVA-NJE”. ŽIRI U KOME SU BILI MAJA KOLARIĆ, MIŠELA BLA-NUŠA I JAN EGSTER OCENIO JE DA JE NAJBOLJI RAD OVE MLADE UMETNICE KOJA JE SVOJA RAZMIŠLJANJA O UMETNOSTI I ULOZI UMETNIKA PODELILA S NAMA

Reci nam nešto o svom pobedničkom radu na temu „Lično angažovanje“ – šta je bila ideja, šta si htela da pokažeš, koju formu umetničkog izražavanja si koristila...Rad Budućnost, rešenja, repro-dukcija, metode je video-rad koji prikazuje insert vesti iz buduć-nosti. Voditeljka govori o uspehu postantropocentričnog društva – implementiranju kontracepcije za životinje. Kontracepcija za ži-votinje koja nije agresivna prema životinjama zvuči humano, ali je i dalje ljudski proizvod. Iz vi-deo-rada ne možemo da zaklju-čimo da li životinje uopšte žele ovako nešto, ali ni šta se dešava s ostatkom ljudskog roda.Za prostor studija koristila sam zeleno platno u funkciji simbola neodređenosti porekla (lokacije). Jedini označitelj vremena je ko-stim voditeljke koji podseća na uniformu posade svemirskog broda. Postantropocen je pojam koji označava vreme nakon do-minacije čovečanstva, u mom radu oni na neki način nastavlja-ju da dominiraju nad svetom, sa-mim tim što prave jedan takav proizvod. Iskoristila sam i čašu vode kao simbol antropocena i pokušaja kontrolisanja prirode.

Šta je za tebe kao umetnika „lično angažovanje” i kako tu vidiš sebe i možda svoju generaciju?Kompleksna situacija na beo-gradskoj i srpskoj umetničkoj

pozitivno, a šta negativno i kako na to reaguješ kao umetnik?Trudim se da izbegavam mišljenje u polaritetima pozitivno-negativno. Radije sagledavam okolnosti kao manevarski prostor i razmišljam šta bi potencijalno moglo da se desi. Od 2018. s kolegom i saradnikom Lu-kom Cvetkovićem organizujemo dan otvorenih studija – Open studio day na Fakultetu likovnih umetnosti koji je nastao jer smo imali utisak da je fakultet izolovan od realnosti s ko-jom smo želeli da se susretnemo, pa smo odlučili da tu realnost dovede-mo u naše ateljee. Ova inicijativa je bila vrlo uspešna, doveli smo veliki broj za nas važnih ljudi, istoričara umetnosti, kustosa, umetnika i za-

interesovane publike, a u tome nam je pomogla Marina Marković. Open studio day je kasnije doneo puno meni značajnih saradnji, pre svega s Lukom. Inspirisana ovom idejom i činjenicom da tamo pojedini profe-sori ograničavaju ideje studenata, na razmeni u Kini tokom zimskog semestra ove školske godine otvori-la sam galeriju u svojoj sobi – želela sam da se isprobam kao kustos u privatnom prostoru, organizovali smo tri izložbe i umetnica Julija Za-harijević je izvela performativno či-tanje preko aplikacije WeChat. Vrlo sam srećna zbog oba projekta i že-lim da nastavim da na sličan način reagujem na okolinu.

UMETNOST IZ BUDUĆNOSTI

PREDSTAVLJAMO

sceni, činjenica da su muzeji dugo bili zatvoreni, manjak relevantnih institu-cionalnih praksi i angažovanje neza-visne scene jesu činioci koji dovode do neophodnosti ličnog angažovanja pojedinca. Meni je to normalno i dra-go mi je da se kao mladi suočavamo s tim i dobijamo priliku da gradimo sop-stveno tlo pod nogama. Želela bih da pomenem da sam jedna od osnivača kustosko-umetničkog kolektiva Insti-tut za aplauz (IZA) koji se bavi ispiti-vanjem prezentacije i reprezentacije umetnosti u galerijskom i javnom prostoru. Angažovanje u IZA mi je bilo vrlo značajno jer sam kroz saradnju i produkciju različitih programa iskusila značaj ličnih inicijativa i rada u grupi.

Rad si povezala s projekcijom budućnosti. Da li si ti optimista ili pesimista po tom pitanju i zašto?Rad govori o jednoj izolovanoj vesti iz realnosti – ona sama nije dovoljna za sud o budućnosti. Pozadina „studija” iz kog govori voditeljka koju „glumi” Slavica Pešić jeste zeleno platno koje ukazuje na neodređenost. Zeleno platno se obično koristi da se u post-produkciji na njega doda sadržaj, u mom radu on predstavlja prostor u kome posmatrač može da projektuje svoju viziju o budućnosti u kojoj je moguće čuti jednu ovakvu vest. Rad verovatno oslikava moju nesigurnost po tom pitanju, čini mi se da je ne-izvesno da li možemo i da li treba da budemo optimisti ili pesimisti.

Kakva je tvoja lična reakcija na postojeće okolnosti koje te okružuju, šta je iz tvog ugla

// 27.J U L

28 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

PLAN BEKSTVA 3

Postoji hipoteza zašto je Stalone veći od Švarcenegera. Jedno-stavno, za razliku od Austrijskog hrasta, Italijanski pastuv nije sni-mio loš film. Ovog puta u tornadu započetih i završenih franšiza u poslednjih dvadeset godina, Stalone privodi kraju odličnu premisu o majstoru za proveravanje bezbednosti američkih zatvora. Treći deo nam dovodi Dejva Bautistu i Fiftija Senta da sve pošteno rezi od akcije i napucanih mišića. Malo ličnih razloga (otmica Breslino-ve tj. Staloneove devojke) i eto razloga da se uputimo u zloglasni estonski zatvor koji je izgrađen u vreme zloglasnog SSSR-a. Ko voli veterane u akciji, evo filma za njega.

FAME SolutionsPočetak prikazivanja: 25. juli

FILM

KRALJ LAVOVA

Još jedan u nizu kalibracije diznijevih klasika za novu publiku. S obzirom na to da je uvreženo mišljenje da je 2D animacija koja je dominirala Diznijevim univerzu-mom do „Zlatokose” jednostavno zastarela, pojavila se ideja rekontekstualizacije zarad ponovnog iščitavanja klasika sve razmaženijih generacija. Preživeli smo „Aladina”, a već je tu „Kralj lavova”, još jedan od onih „životinjskih” klasika u kome glavni junak mora da preživi edipalnu trajektoriju ne bi li postao pravi car, ili kralj životinja, Džon Favr je dobroćudni i potcenjen reditelj (i glumac) koji nam je doneo „Knjigu o džungli” u ovom maniru, ali ima i dobranu odgovornost za početak MCU univerzuma, s obzirom na to da je režirao prva dva Iron Man-a. Zato, „Kralj lavova” treba da bude raskošan letnji hit, naravno atraktivniji, bolji, brži i jači nego izvornik, i kao takav bilo bi zgodno pogledati u obe verzije, i sinhronizovanu i titlovanu. Iako se sve vodi oko prava za nasleđeni presto, „Igra prestola” ovo nije. Iako se sve događa ispod planine Kilimandžaro, Hemingvej ovo nije. A jeste još jedna divna lekcija za čovekove mladunce, o hrabrosti i verovanju u sebe. Zato, svi u bioskop...

TARAMOUNTPočetak prikazivanja: 18. juli

PROJEKAT KOLIBRI

S malim zakašnjenjem nam stiže niskooktanska dramedija koja verovatno više govori o brzini promena naše svakodnevice nego što pokušava da nas nasmeje. Klasičan narativ globalne prevare je stavljen u kontekst sajber kriminala i pokušaja izgradnje optičkog kabla između Kanzasa i Nju Džersija. Srpski rečeno, od Vranja do Obrenovca. Tu su večito opsesivno-kompulzivni i neurotični Džesi Ajzenberg ali i Aleksandar Skasgard, koga smo zapamtili kao najboljeg Tarzana IKADA, a u ovom filmu je ćelavi smotani haker. U pitanju je ogroman novac, tu je i Hale Beri, i još jednom, odličan film da probamo da razumemo sve ovo što nam svaki dan serviraju pod fenomenom „digitalizacija”.

MCF Megacom FilmPočetak prikazivanja: 18. juli

TEKST: ALEKSANDAR S . JANKOVIĆ

CITY EXPRESS d.o.o.parcelshop@cityexpress.rs

+381 11 3093 000 • 0800 3093 000cityexpress.rs/parcel-shop

Isporuka paketaza 24 sataKompanija City Express u saradnji sa svojim partnerima OMV Srbija i Trafika maloprodajnim lancima vrši uslugu preuzimanja i isporuke pošiljka fizičkim i pravnim licima. Preuzimanje i primanje pošiljki je moguće, za sada, na 47 OMV benzinskih stanica i 25 Trafika, kiosk objekata širom Srbije. Više informacija o usluzi, cenama i vrstama pošiljki koje je moguće poslati/primiti, kao i kompletan spisak lokacija možete pronaći na našem sajtu: www.cityexpress.rs/parcel-shop.

// 2 9.J U L

MUZIKA

BLACK KEYS„LET'S ROCK”,

NONESUCH/MASCOMU vremenu u kome je rokenrol sveden na fusnotu, svaki ovakav album, ma koliko bio muljav ili traljav, mora da predstavlja tračak nade da možda Rasta ili Coby krenu stranputicom. Punokrvan i žestok deve-ti album omiljene postave gitara-bubanj ima jednostavnu poruku, lec rok. Zabavni-ji, svedeniji, bez psihodeličnih eksperime-nata, ovaj album je skup pesama od tri i po minuta jasnog distorziranog bluz određe-nja. Zarazan, pitak, pravljen za leto, „Let's Rock” je album zbog koga treba da se ose-tite prljavo, a plaža ili tuš su uvek pri ruci.

PRINCE„ORIGINALS”, WARNER/MASCOM

Eksploatacija smrti velikih rok zvezda posebno je aktuelna ove godine, pa sada na repertoaru imamo zaista izvanrednu kompilaciju našeg omiljenog izvođača – Prinsa. U pitanju je nekadašnje butleg carstvo njegovih originalnih verzija koje je pisao za druge autore, kao što su Time, Apolonija, Šila I, Šina Iston. Naravno, najzabavnije je otkrivati kako bi ovi nemušti i trapavi vokali zvučali kad ih otpeva lično njegovo prinčevsko veličanstvo. Ako izuzmemo najzagriženije fanove, posebno su zanimljive verzije koje je Prins uradio kao poklon devojkama s kojima je navodno bio u kratkotrajnim vezama. Prvo, Su-zana Hofs i prvi singl njenog kasnije ultrakomercijalnog benda Bangles. „Ma-nic Monday” i dalje zvuči kao osunčani letnji hit iz sredine šezdesetih. Onda, seksi naricaljka „Love, Thy Will Be Done” koju je Prins napisao za tin zvezdu Martiku kao tranziciju u zrelu devojku. Kako legenda kaže, kad je Martika čula Draganu Mirković (Luče iz Kasidola) kako izvodi njenu pesmu „Toy Soliders”, tražila je radikalnu muzičku promenu. Ova Prinsova pesma je bila najbolja ali i poslednja stvar koju je Martika uradila. I naravno, „Nothing Compares 2 You, fanki balada koju je Šinejd O'Konor svela na minimalističku srceparateljnu tragediju od tri i po minuta. Sasvim dovoljno za veliku avanturu koju pruža ovaj veliki album na vinilu ili CD-u.

T E KST: A L E KSA N DA R S . JA N KOV I Ć

30 //. C I T Y M A G A Z I N E . R S

MSUBKUDA IDEMO, I KOLIKO ĆE TO PUTOVANJE DA TRAJE?Internacionalna izložba pod nazivom Kuda idemo, i koliko će to putovanje da traje? predstavlja fotografe i video umet-nike koji u svojim radovima preispituju prirodu i proces globalizacije unutar pro-mene vizure grada, urbanog, unutar naci-ja i ličnih života. Različitosti, posebni kul-turni identiteti postaju marginalizivani pod sve većim pritiskom koncepta uni-verzalizma. Tradicija, nacionalno i istorij-sko pamćenje osobenih (i manjih) kultur-nih identiteta postaje relativizovano u odnosu na dominantne kulture i njihove hegemone politike. Umetnici ovde pozva-ni u svojim radovima promišljaju društve-ne i kulturološke promene koje nastaju unutar prirode globalizacije. Njihovi rado-vi kao kritičke refleksije osciliraju u svom izrazu ukazujući na stalnu ambivalenciju unutar emocija, nemira i nade. Umetnici: Andy Heller (GER) Ferit Kuyas (CH) , Leta Peer (CH), Natalija Ribović (SR / GER) Elham Rokni (IL)

Traje do 9. septembra / Pariska 14 / www.msub.org.rs

ART

U10: AKO TVOJA BUDUĆNOST NIJE MOJA

Samostalna izložba Nine Galić „If your fu-ture is not mine” (Ako tvoja budućnost nije moja). Kao početnu tačku za grupu radova pred-stavljenih na izložbi, umetnica uzima po-javljivanje Fidela Kastra na zatvaranju Kongresa Komunističke partije u Havani, 19. aprila 2016, u Adidas trenerci, koje se može tumačiti kao subverzivni akt podila-ženja mlađim generacijama, nazvanim „underclass“, koji udruživanjem u različi-tim oblicima aktivnosti (demonstracije, nemiri), daju odgovor društvu u kome se

oseć aju marginalizovano od političkog procesa; a sve podržano tada aktuelnim promotivnim sloganom Adidasa „Your fu-ture is not mine”. Pomenuta Adidas kam-panja iz 2016/17 je primer komodifikacije kontra kulture (primarne težnje savreme-nih ideoloških režima kulturne produkcije, koja ostavlja iza sebe Homo Poseur-a koji će svojim životnim stilom dati jedan od mnogobrojnih opcija za preživljavanje), koja se pak može shvatiti kao dokaz da Adidas ne zaboravlja svoje antifašističke principe i deluje u skladu sa istim.

Traje do 15. avgusta / Kosovke devojke 3 / u10.rs

TEKST: IVAN ŠULETIĆ

SOBA KNJIGA U MUZEJU ZEPTERPriča o istoriji knjige počinje sa mnogo pitanja. Pouzdanih odgovora je nedovoljno. Njen prvo-bitni oblik je nematerijalan, a to je predanje. Taj najdublji koren knjige star je koliko i čovek sa-vladanog iskustva i znanja. Kada je odlučio da to iskustvo i znanje orukotvori, da unutrašnji svet ospolji, zakoračio je u polje kreativne moći čiju esenciju, pored znanja i iskustva čini umetnički i estetski potencijal. Tako su nam brojne kulture podarile sadržaje i forme knjiga čijoj se lepoti i danas divimo. Danas živimo okruženi okeanom knjiga i retko smo u prilici da uživamo u njenoj lepoti kao nekada.Muzej Zepter, Muzej knjige i putovanja (Udru-ženje Adligat) i umetnici – Dado Đurić, Danica Basta, Gordana Kaljalović, Milan Stašević, Milija Nešić, Radomir Knežević, Saša Pančić, Slavo-ljub Caja Radojčić, Slobodan Knežević Abi, Šemsa Gavrankapetanović, Tomislav Kauzlarić i Vjera Damjanović – čija je inspiracija i tema knjiga, dokazuju da je u svokom vremenu, u ra-zličitim vidovima, moguća umetnički oblikova-na knjiga.

Do 30. septembra / Knez Mihailova 42 / www.zeptermuseum.rs

MEHANIČKI PEJZAŽI U PRODAJNOJ GALERIJI BEOGRADU Prodajnoj galeriji „Beograd“, do 22. jula posetite izložbu „Mehanički pejzaži“ Dragana Rajšića. Koncepcija izložbe „Mehanički pejzaži“ za-sniva se na istraživanju mašine kao objekta, ali i metafore civilizacijskog napretka koja je izvršila ogroman uticaj na čovekovo okruže-nje. U svetlu sve ubrzanijeg tehnološkog na-pretka, Rajšić istražuje međuzavisnost čo-veka od mašine i obrnuto, mašine od čoveka, dok istovremeno postavlja pitanje odnosa prema prirodnim resursima i ukazuje na opasnost njihove zloupotrebe. Postavka se sastoji od skulptura/objekata velikih for-mata postavljenih na pod i zid galerije, kao i crteža. (iz pratećeg teksta Ksenije Marinko-vić).

Kosančićev venac 19 / galerijabeograd.org

Idealniletnji meni

Za idealni letnji meni potrebno je da imate dva italijanska sira – Mocarelu i Maskarpone iz porodice Galbani. Prvi vam je potreban za ukusne bruskete ili salatu kaprese gde ćete bogatoj, ali laganoj teksturi mocarele dodati svež paradajz, bosiljak i maslinovo ulje. Za bruskete sa mocarelom možete dodati malo maslinovog ulja i belog luka, možda neki sušeni paradajz ili ljutu papričicu da

začinite celu pirču.Maskarpone će vam biti potreban za klasične italijanske deserte koji se služe hladni i predstavljaju pravo osveženje u vrelim letnjim danima. Čaša lepog vina i uživanje uz najpoznatije italijanske

sireve može da počne.

Letnji desertSastojci:• 500 g Galbani Mascarpone sira• 250 gr slatke pavlake• 50 gr šećera u prahu• vanilin šećer• malo soka od limuna (po ukusu)• sveže voće (jagode, maline, borovnice, ribizle...)Priprema:Umutiti fini krem od maskarponea, pavlake, šećera i limunovog soka. U činijicu ili čašu sipati malo krema, zatim staviti voće pa opet preliti kremom. Po vrhu posuti sa malo kakaoa. Služiti ohlađeno u frižideru.

Brusketi Sastojci:• baget• 2 Galbani Mozzarelle od 125g• beli luk• maslinovo ulje• paradajz• čili ulje ili neki drugi začinPripremaPremažite kriške bageta belim lukom i maslinovim uljem, bogato stavite mocarelu, paradajz i začinite. Stavite u vrelu rernu na par minuta da se sir rastopi.

Jedan zaljubljeni mladić, njegov prijatelj Sigmund Frojd i evropska prestonica u sumrak nacističke invazije.

„Knjiga o prijateljstvu u teškim vremenima i zadržavanju čovečnosti čak i kad je šljam na vlasti. Veliki roman.“ — WDR4

Najveća književna zvezda nemačkog jezika!

Cara Lazara 12, Beogradwww.booka.in