1ftn.kg.ac.rs/publikacije/OS/11/OS kroz IT Zbornik 2003/2... · Web viewParalelno sa njima, za nešto ozbiljnije korisnike, kao i za rad računara u mreži nastala je serija Windows

OPERATIVNI SISTEMI Seminarski rad: Windows 98

1. UVOD U OPERATIVNE SISTEME

Digitalni računari su uređaji koji služe za obradu informacija koje se predstavljaju pomoću cifara binarnog brojnog sistema 0 i 1.

Računar se sastoji iz dva dela: hardverskog i softverskog.Najuopštenije rečeno, rad računara se odvija u tri etape:- unos podataka- izvršavanje naredbi nad unetim podacima prema programu- izlaz dobijenih rezultata.U funkcionalnom pogledu računar se sastoji od tri osnovna modula:- procesora- operativne memorije- ulazno – izlaznih uređaja.

Uređaji računarskog sistema

Evidentno je da je za funkcionisanje računarskog sistema rad svih ovih uređaja, pored toga što su povezani kao što je prikazano na slici gore, mora biti upravljan i koordiniran nekim programima. Prema nameni programe u računarskom sistemu delimo na: sistemske i aplikativne.

Atanasković Nenad 1

SPOLJNE MEMORIJE

Tvrdi disk Disketa CD

L A Z tastatura monitor N operativna I memorija U miš štampač R E procesor Đ A skener zvučnici J I

Fax zvučna Modem kartica

IZLAZNI

UREĐAJI

ULAZNO-IZLAZNI UREĐAJI

ULAZNI

UREĐAJI


1.1. KARAKTERISTIKE OPERATIVNIH SISTEMA

Rad računara u mnogome zavisi od jednog veoma važnog programa koji se automatski aktivira kada uključimo računar i pazi na sve naše akcije i druge programe, sve dok ne isključimo računar. Ovaj program posrednik zove se operativni sistem.

Pod pojmom operativnog sistema jednog računara ili računarskog sistema podrazumeva se skup sistemskih programa koji upravljaju radom uređaja i korisniku omogućuju efikasno i potpuno iskorišćenje svih resursa dotičnog računara.

Operativni sistem je skup programa niskog nivoa koji su sve vreme aktivni i prisutni u računaru. Njihova uloga je da obezbede osnovne funkcije računara koje koriste svi programi: primanje znakova otkucanih na tastaturi, prikazivanje teksta i drugih objekata na ekranu, prebacivanje programa i podataka u memoriju i iz nje itd. Bez operativnog sistema ni jedan program ne može da radi.

Tek kada naučimo da rukujemo operativnim sistemom, možemo uspešno da radimo sa svim ostalim programima, jer je operativni sistem uvek prisutan i prožima sve što radimo.

Računarski sistem može da se posmatra kao celina, koju grade tri osnovne komponente: hardver, operativni sistem i aplikacije. Operativni sistem nije samo posrednik između hardvera i korisničkog softvera: on organizuje sve procese koji se u računaru dešavaju (prijavljivanje grešaka u radu, dodeljivanje vremena programima, vođenje računa o zauzetim i slobodnim memoriskim blokovima i razne druge aktivnosti koje su za korisnika prividno automatske).

Funkcionisanje operativnog sistema se može posmatrati kroz njegove dve osnovne namene :

Upravljačka – podrazumeva upravljanje hardverom. Na ovom nivou operativni sistem predstavlja skup izvršnih programa koje aplikativni programi pozivaju i tako upravljaju uređajima. Na ovaj način operativni sistem koordinira rad mikroprocesora sa ostalim uređajima čime se omogućava prenošenje programa i njegovo izvršavanje na različitim računarskim sistemima .

Uslužna – podrazumeva izvršavanje komandi korisnika. Na ovom nivou delovanje operativnog sistema ogleda se u prihvatanju zahteva korisnika koji je izražen posebnom komandom, zatim kroz izvršenje zadatka zadatog komandom, i konačno, obaveštenje korisnika o izvršenoj komandi .



1.2. OPERATIVNI SISTEMI

Postoji nekoliko različitih operativnih sistema koji se mogu koristiti na PS računaru. Svaki program može da se izvršava samo u određenom operativnom sistemu, jer se oni međusobno razlikuju u načinu na koji komuniciraju sa programima.

DOSZa prve PC računare postojao je samo jedan operativni system pod nazivom

Disk Operating Sistem (DOS) kompanie Microsoft. To je za današnje uslove prilično skroman operativni system čiji se rad odvija u tekstualnom komandnom režimu. U DOS-u u jednom trenutku može da bude aktivan samo jedan program koji ima na raspolaganju sve resurse računara i kompletan ekran za prikaz. Njegova popularnost je trajala 15 godina, a potom je morao da ustupi mesto modernijim operativnim sistemima. Ipak, njegovo poznavanje se smatra za osnovu svakog rada sa personalnim računarom .

WINDOWS Razvoj nove generacije operativnih sistema počeo je 1990. godine, kada je

predstavljen Windows 3.0, kao jedna vrsta nadgradnje nad DOS-om. Reč »windows« na engleskom jeziku označava množinu od reči »window« , tj. prozor, tako da sam naziv ove familije operativnih sistema ukazuje da je rad korisnika sa računarom organizovan preko različitih okvira ili prozora. Prva verzija je imala oznaku 3.0 i predstavljena je 1990. godine, a dalje se razvijaju verzje 3.1 i 3.11, čije je zajedničko ime 3.1x. 1995. godine je predstavljen Windows 95, sada kao potpuno nezavistan operativni sistem. Dalje, 1998. godine se pojavila verzija Windows 98, a potom Windows ME (Millennium Edition). Paralelno sa njima, za nešto ozbiljnije korisnike, kao i za rad računara u mreži nastala je serija Windows NT operativnih sistema.(3.51, 4.0, 2000 i XP)

Windows operativni sistemi su doneli veći komfor i nove mogućnosti korisnicima računara, uz podržan istovremeni rad sa više programa. Najočiglednija novost u odnosu na DOS jeste prelazak sa komandne komunikacije na grafičko okruženje. Danas valika većina personalnih računara radi na bazi Windows operativnih sistema, koji su kao i DOS proizvod američke kuće Mikrosoft.

OS/2Operating Sistem/2 je konkurencija Windowsu od kompanije IBM.

UNIXVeoma rasprostranjen operativni sistem koji se koristi na jakim računarima i u

velikim sistemima jer omogućava višekorisnički rad i pruža velike mogućnosti.

LINUXOperativni sistem koji predstavlja osiromašenu verziju UNIX-a, mrežno

orijentisan. Velika prednost ovog operativnog sistema je otvoreni kod što ljudima koji razvijaju programe dozvoljava veliku slobodu pri izradi istih.



1.3. POKRETANJE OPERATIVNOG SISTEMA

Neposredno po uključenju računara počinje da se učitava i izvršava jedan deo sistemskih programa koji su smešteni u ROM memoriji. Ovi programi predstavljaju osnovni ulazno-izlazni sistem i nazivaju se BIOS (Basic Input Output System). BIOS najpre testira memoriju i ostale uređaje računarskog sistema. Nakon toga, on proverava da li u disketnoj jedinici postoji disketa sa operativnim sistemom, pa ako disketa nije pronađena prelazi na učitavanje operativnog sistema sa čvrstog diska. Prvo se u memoriju učitavaju programi koji obezbeđuju komunikaciju sa ulazno-izlaznim uređajima, a zatim i ostali programi operativnog sistema. Među ovim programima nalaze se i komandni programi koji predstavljaju vezu između korisnika i operativnog sistema i interpretiraju naredbe aplikacionih programa sistemskih programa.

Znači, samo manji deo sistemskih programa nalazi se u ROM memoriji smeštenoj u čipovima na matičnoj ploči. Svi ostali programi moraju se učitati sa uređaja spoljašnje memorije. Zbog čega BIOS najpre pokušava da pronađe operativni sistem na disketi, a ne na čvrstom disku? Ponekad postoji potreba da se računar startuje sa drugom verzijom operativnog sistema, ili se može dogoditi da je oštećen čvrsti disk, odnosno programi na njemu. U tom slučaju je dovoljno pripremiti tzv. sistemsku disketu sa potrebnim programima za podizanje operativnog sistema, ubaciti disketu u disketnu jedinicu i startovati računar. Na taj način će operativni sistem biti pokrenut sa diskete, bez obraćanja čvrstom disku.Dakle, osim u posebnim slučajevima kada se operativni sistem pokreće sa diskete nije dozvoljeno ostavljati disketu u disketnoj jedinici jer će računar to protumačiti kao zahtev korisnika da se ne izvrši učitavanje programa sa čvrstog diska, gde se oni po pravilu nalaze.



2.UPRAVLJANJE SISTEMOM DATOTEKA, PODACIMA, INFORMACIJAMA

Sistem datoteka omogućava operativnom sistemu da logički upravlja programima i pristupa podacima i datotekama smeštenim na disku ili nekom drugom medijumu.

Računar sa Windowsom 98 koristi File Allocation Table (FAT) za smeštanje informacija o datotekama. File Allocation Table je lista koju održava Windows 98 i pomoću koje prati na koji način i na kom mestu se smeštaju datoteke na čvrstom disku. Prethodne verzije operativnih sistema su koristile format FAT16, dok Windows 98 omogućava korišćenje formata FAT32. FAT32 je poboljšanje formata FAT16. Ako je vaš čvrsti disk u formatu FAT32, datoteke se smeštaju daleko efikasnije i time postiže maksimalno koriščenje prostora na disku. Pored toga, rad programa se ubrzava za 18 do 48 odsto, a korišćenje svodi na manji broj resursa, kao što je memorija, čime se poboljšava rad računara u celini. Prebacivanje čvrstog diska na format FAT32 se postiže koriščenjem Drive Converter (FAT32) Wizarda.

Proces prebacivanja sa formata FAT16 na format FAT32 - Klikne se na dugme Start, pokaže na Programs, a zatim pokaže na Accessories.

Na meniju Accessories, pokaže na System Tools, a zatim klikne Drive Converter (FAT32).

- Pojavljuje se okvir za dijalog Drive Converter (FAT32). Klikne se na dugme Next.

- Pojavljuje se lista jedinica koje mogu biti prebačene na format FAT32. Da se označi jedinica za prebacivanje, klikne se na strelicu nadole na padajućoj listi Drive, a zatim klikne na slovo za jedinicu koja se prebacuje. Ako postoji samo jedna jedinica, strelica nadole se ne pojavljuje i ovaj korak treba preskočiti. Klikne se Next.

- Pojavljuje se upozorenje da ukoliko se koristi MS-DOS, ranije verzije Windowsa ili Windows NT, neće biti moguć pristup jedinici FAT32 pod ovim operativnim sistemima. Na primer, ako na istom računaru postoji instaliran Windows 98 i Windows NT, neće moći da se koristi jedinica FAT32 pomoću Windowsa NT. Klikne se OK.

- Drive Converter Wizard proverava postojanje nekompatibilnih programa. Ako neki takav program bude pronađen, sledi upozorenje da se onemogući rad takvih programa ili da se oni obrišu, pre nego što se pokrenete Drive Converter. Klikne se Next.

- Sledi pitanje da li se želi izrada rezervne kopije postojećih datoteka, pre nego što se izvrši prebacivanje. U slučaju da se želi izrada rezervnih kopija, klikne se na dugme Create Backup. Pokreće se program Microsoft Backup. Klikne se Next.

- Pojavljuje se obaveštenje da će računar biti ponovo pokrenut u režimu MS-DOS. Klikne se Next.

- Računar je pokrenut u režimu MS-DOS. Drive Converter (FAT32) Wizard pokreće program ScanDisk, a zatim započinje postupak prebacivanja diska. Kada završi sa prebacivanjem, ponovo pokreće računar i pokreće program Disk Defragmenter. Disk Defragmenter može raditi i nekoliko sati, zavisno od veličine čvrstog diska. Pojavljuje se obaveštenje da je prebacivanje završeno. Klikne se Finish.

Okvir za dijalog Drive Converter (FAT32) se zatvara.



2.1. WINDOWS EXPLORER

Windows Explorer je program pomoću koga organizujemo podatke u računaru (rad sa datotekama i folderima). Windows Explorer može da se pokrene na više načina:

- Start / Programs / Windows Explorer- desni klik na Start / Explore- desni klik na ikonicu My Computer / Explore- aktiviranjem prečice na desktopu (ako postoji)Nakon aktiviranja Windows Explorera prikazaće nam se sledeći prozor:

Kao i ostali Windows prozori, prozor Windows Explorera sastoji se iz poznatih delova (Title Bar, Menu Bar, Toolbar i Status Bar). Centralni deo prozora podeljen je na dva dela (prozora). U levom prozoru nalazi se grafički prikaz svih memorijskih uređaja koji se nalaze u računaru. Za svaki uređaj prikazano je stablo sa folderima i podfolderima.



Sa leve strane pojedinih foldera nalazi se mali kvadrat sa znakom +. To ukazuje da folder sadrži podfolder (ili podfoldere). Ako želimo da dobijemo proširen grafički prikaz izvršićemo levi klik na +. Znak + automatski se pretvara u -. Obmutim postupkom proširen grafički prikaz vraćamo u prvobitno stanje. Biranje foldera vrši se levim klikom na ime foldera.

U desnom prozoru prikazan je sadržaj foldera (podfoldera) koji je izabran u levom prozoru.

U desnom prozoru mogu se pojaviti dve vrste podataka: folderi i fajlovi. Folderi imaju ime, a levo od imena malu žutu ikonicu koja predstavlja fasciklu. Fajlovi imaju ime i ekstenziju, a ikonice fajlova su različite i zavise od tipa fajla (programa u kome je fajl kreiran).

Ako u desnom prozoru dvostruko kliknemo na ime foldera otvorićemo taj folder, odnosno u desnom prozoru će se prikazati njegov sadržaj.

Dvostrukim klikom na ime fajla u desnom prozoru, automatski se startuje program u kome je kreiran fajl i u njemu prikazuje sadržaj izabranog fajla. Foldere i fajlove možemo otvoriti pomoću komande File / Open (folder ili fajl koji želimo da otvorimo mora biti izabran u desnom prozoru).


Izabran folder

Prikaz sadržaja Izabranog foldera


Sadržaj desnog prozora možemo sortirati. Foldere i fajlove možemo poređati po imenu, vrsti, veličini ili datumu. To se postiže aktiviranjem komandi View / Arrange Icons / by Name, by Tipe, by Size, by Date.

Windows nudi i zgodnu mogućnost da menjamo prikaz desnog prozora. Pomoću komandi u meniju View: Large Icons, Small Icons, List, Details foldere i fajlove u desnom prozoru možemo prikazati kao velikc ikone, male ikone, u obliku liste ili detaljno (sa dodatnim informacijamu o veličini, vrsti i datumu poslednjeg modifikovanja svakog fajla i foldera).

Ove komande mogu se primeniti i aktiviranjem tastera Views na toolbaru.


Sortiranje fajlova

Promena prikaza sadržaja desnog prozozora


ORGANIZACIJA PODATAKA U RAČUNARU

Pravljenje novog foldera1. U levom prozoru izaberemo disk na kome želimo da napravimo novi folder (u

većini slučajeva to je hard disk c:).2. File / New / Folder (u desnom prozoru pojavila se nova ikonica New Folder).3. Ukucamo željeno ime foldera (pomoću tastature).4. Pritisnemo taster ENTER na tastaturi (ili izvršimo levi klik na belu površinu

desnog prozora).

Pravljenje novog podfoldera1. U levom prozoru izaberemo folder u kome želimo da napravimo novi

podfolder.2. File / New / Folder (u desnom prozoru pojavila se nova ikonica New Folder).3. Ukucamo željeno ime foldera (pomoću tastature).4. Pritisnemo taster ENTER na tastaturi (ili izvršimo levi klik na belu površinu

desnog prozora).

Brisanje foldera (podfoldera)1. Odaberemo folder (podfolder) koji želimo da izbrišemo (odabiranje možemo

izvršiti u levom ili desnom prozoru).2. Izaberemo komandu Delete (postoji više načina)

- File/Delete- na toolbaru ikonica Delete- Delete na tastaturi- desni klik na odabrani folder / Delete

3. U prozoru za potvrdu izaberemo Yes .Windows sve izbrisane foldere premešta u Recycle Bin. Ukoliko smo pogrešili,

izbrisane foldere možemo vratiti iz Recycle Bina na onu poziciju na kojoj su bili pre brisanja.

Promena imena foldera (podfoldera)1. Odaberemo folder (podfolder) kome želimo da promenimo ime (odabiranje

možemo izvršiti u levom ili desnom prozoru).2. Izaberemo komandu Rename:

- File / Rename- desni klik na odabrani folder / Rename- klik na ime odabranog foldera

3. Ukucamo novo ime foldera (ili prepravimo postojeće ime)4. Pritisnemo taster ENTER na tastaturi (ili izvršimo levi klik na belu površinu

desnog prozora).

Brisanje fajlovaFajlovi se brišu na isti način kao i folderi (podfolderi). Dakle:1. Odaberemo fajl koji želimo da izbrišemo.2. Izaberemo komandu Delete:

- File / Delete- na toolbaru ikonica Delete- Delete na tastaturi- desni klik na odabrani fajl / Delete



3. U prozoru za potvrdu izaberemo Yes .Windows sve izbrisane fajlove premešta u Recycle Bin. Ukoliko smo pogrešili,

izbrisane fajlove možemo vratiti iz Recycle Bina u onaj folder u kome su bili pre brisanja.

Recycle BinKantica za reciklažu (Recycle Bin) je folder koji se nalazi na stablu u levom

prozoru Windows Explorera. Izborom foldera Recycle Bin u desnom prozoru prikazuju se svi izbrisani fajlovi i folderi. Vraćanje (spašavanje) izbrisanog fajla izvršava se na sledeći način:

1. izabermo fajl koji želimo da vratimo2. File / RestoreIzabrani fajl se automatski vraća u onaj folder u kome je bio pre brisanja.Recycle Bin je potrebno s vremena na vreme isprazniti kako nam se ne bi

gomilali nepotrebni fajlovi i folderi. Brisanje sadržaja kantice izvršava se izborom foldera Recycle Bin i aktiviranjem komande File / Empty Recycle Bin.

Na desktopu se nalazi ikonica Recycle Bin koja predstavlja prečicu do kantice za reciklažu. Aktiviranjem ikonice Recycle Bin otvoriće se prozor Recycle Bin koji prikazuje sve izbrisane fajlove i foldere.

Vraćanje izbrisanih fajlova izvršava se izborom fajla koji želimo da vratimo i biranjem komande File / Restore.

Brisanje sadržaja kantice izvršava se izborom komande File / Empty Recycle Bin.

Promena imena fajlovaIme fajla menjamo na isti način kao i ime foldera:1. Odaberemo fajl kome želimo da promenimo ime2. Izaberemo komandu Rename:

- File / Rename- desni klik na odabrani fajl / Rename- klik na ime odabranog fajla

3. Ukucamo novo ime fajla (ili prepravimo postojeće ime)4. Pritisnemo taster ENTER na tastaturi (ili izvršimo levi klik na belu površinu

desnog prozora).Kod promene imena fajla treba voditi računa o ekstenziji. Ekstenzija fajla ne

sme da se menja, jer u tom slučaju fajl više nećemo moći da koristimo.


Izbrisani fajlovi i folderi


Kopiranje fajlova i foldera Kopiranje koristimo kada želimo da napravimo rezervne kopije fajlova i foldera,

da ih prenesemo na drugi računar ili na neko drugo mesto na disku da bi ih izmenili, a sačuvali originale. Fajlovi (folderi) se kopiraju na sledeći način:

1. U desnom prozoru odaberemo fajl (folder) koji želimo da kopiramo.2. Izaberemo komandu Copy:

- Edit/Copy- na toolbaru ikonica Copy - desni klik na izabrani fajl (folder) / Copy.

3. U levom prozoru obeležimo folder u koji želimo da kopiramo izabrani fajl (folder).

4. Potvrđujemo ceo postupak komandom Paste:- Edit / Paste- na toolbaru ikonica Paste - desni klik na izabrani folder / Paste.

Kopiranje fajlova (foldera) može da se izvrši samo uz pomoć miša i tastature. Željeni fajl (folder) treba iz desnog prozora prevući mišem u odgovarajući folder na stablu u levom prozoru. Prilikom prevlačenja obavezno treba držati pritisnut tasret Ctrl na tastaturi.

Premeštanje fajlova i folderaFajlove i foldere premeštamo u druge foldere ili na druge diskove kako bismo

promenili strukturu foldera svog računara i bolje organizovali svoj hard disk. Postupak za premeštanje fajlova (foldera) je sledeći:

1. U desnom prozoru odaberemo fajl (folder) koji želimo da premestimo.2. Izaberemo komandu Cut:

- Edit / Cut- na toolbaru ikonica Cut- desni klik na izabrani fajl (folder) / Cut.

3. U levom prozoru obeležimo folder u koji želimo da premestimo izabrani fajl (folder).

4. Potvrđujemo ceo postupak komandom Paste:- Edit / Paste- na toolbaru ikonica Paste - desni klik na izabrani folder / Paste.

Fajl (folder) možemo da premestimo i tako što ćemo ga mišem prevući iz desnog prozora na odgovarajući folder u levom prozoru.

Ikonice Cut, Copy i Paste pojavljuju se na toolbaru većine programa koji rade pod Windowsom i u svakom programu imaju isto značenje: služe za premeštanje i kopiranje podataka u odgovarajućim programima.

Obeležavanje (selektovanje) više fajlova istovremenoKopiranje i premeštanje većeg broja fajlova ne mora da se radi postepeno sa

svakim pojedinačnim fajlom. Poštujući postupak za kopiranje i premeštanje fajlova jasno se uočava da je jedini problem u prvom koraku: obeležavanju fajla. Umesto jednog po jednog fajla, obeležićemo sve fajlove koje želimo da kopiramo (premestimo)



i dalje normalno nastaviti sa izvršavanjem postupka kopiranja (premeštanja).

Obeležavanje više susednih fajloval.način:Obeležimo prvi željeni fajl, pritisnemo taster Shift na tastaturi i, držeći pritisnut

Shift, kursorskom strelicom okrenutom na dole obeležavamo jedan pojedan naredni fajl, sve dok ne obeležimo poslednji željeni fajl.

2.način:Obeležimo prvi željeni fajl, pritisnemo taster Shift na tastaturi i, držeći pritisnut

Shift, obeležimo (kliknemo) na poslednji fajl u nizu kojeg želimo da obeležimo. Obeležiće se svi fajlovi u nizu, od prvog do poslednjeg.

3.način:Pokazivačem miša (belom strelicom) dođemo na desnu stranu desnog prozora.

Strelicu usmerimo na prvi željeni fajl i, držeći pritisnut levi taster miša, povlačimo na levo - dole sve dok ne obeležimo i poslednji željeni fajl.

Napomena: svi načini obeležavanja više susednih fajlova mogu se primeniti i u suprotnom smeru - odozdo na gore.

Obeležavanje više nesusednih fajlovaObeležimo prvi željeni fajl, pritisnemo taster Ctrl na tastaturi i, držeći pritisnut

Ctrl, redom obeležavamo (klikćemo) fajlove koje želimo da obeležimo.

SNIMANJE DOKUMENATA

Dokumente snimamo da bismo se kasnije mogli vratiti na njih radi dorađivanja, unošenja izmena, kopiranja, štampanja i sl. Sve Windows aplikacije snimaju dokumente na manje više sličan način.

Pretpostavimo da želimo da nacrtamo sliku u programu Paint i snimimo fajl u folder Dokument. Ime slike neka bude Kobajagi. Prvo treba otvoriti program Paint (Start / Programs / Accessories / Paint) i koristeći alat za crtanje nacrtati sliku.


Izbor alata za crtanje

Izbor boje


Prvo snimanje fajla izvršava se komandama File / Save ili File / Save As. Koju god komandu aktiviramo, pojaviće se dijalog prozor Save As u kome treba da izaberemo folder u koji snimamo fajl i da odredimo ime fajla.

Izbor foldera u koji snimamo fajl izvršava se pomoću padajuće liste Save in. Kada se otvori dijalog prozor Save As, u padajućoj listi Save in verovatno će pisati ime foldera My Documents. Da bi izabrali željeni folder potrebno je otvoriti listu Save in i izabrati c: (hard disk). U donjem velikom prozoru prikazaće se svi folderi na disku. Folderi se otvaraju dvostrukim klikom na ime foldera. Otvoreni folder se prikazuje u listi Save in. Ovaj postupak (sukcesivno otvaranje foldera i podfoldera) treba ponavljati sve dok u listi Save in ne postavimo ime foldera u koji želimo da snimimo fajl.

Ime fajla upisuje se u polje File name. Ponuđeno ime u polju File name treba izbrisati (klik na polje da bi u tekst ubacili vertikalan kursor i brisanje teksta tasterima Delete ili Backspace sa tastature) i nakon toga uneti željeno ime fajla. Ime može da sadrži najviše 255 znakova, a možemo koristiti slova, brojeve i druge simbole sa tastature, osim znakova \ ?:*"<> > . U polju File name nije potrebno pisati ekstenziju fajla.

Lista Save as type omogućava izbor vrste fajla (ekstenzije). U većini slučajeva izbor vrste fajla prepuštamo računaru.

Fajl snimamo klikom na opciju Save ili priliskom na taster ENTER.

Snimanje izmena u već postojećim fajlovimaAko je fajl već snimljen u nekom folderu, sve naknadne izmene u fajlu možemo

snimiti komandom File / Save. Fajl će biti snimljen pod istim imenom, u istom folderu.Ako želimo da promenimo ime fajla ili da promenimo folder u koji snimamo,

upotrebićemo komandu File / Save As. Aktiviranjem ove komande otvoriće se dijalog prozor Save As, gde imamo mogućnost da izaberemo folder u koji snimamo fajl, kao i da damo novo ime fajlu kako bismo sačuvali originalnu verziju.

3. KONTROLA IZVRŠAVANJA PROGRAMA I


Izbor foldera u koji smeštamo fajl

Sadržaj foldera izabranog u Save in

Unos imena fajla

Potvđivanje celog postupka (snimanje)

Određivanje tipa fajla (ekstenzije)


UPRAVLJANJE PREKIDIMA

Operativni sistem kontroliše izvršavanje programa, analizira prekide, upravlja njima i omogućava da program posle prekida nastavi tamo gde je bio prekinut.

Jedna od manifestacija grešaka u programu je i njihovo zaglavljivanje. Zbog greške u pisanju ili neke nepredviđene situacije, program može zapasti u stanje tzv. ″mrtve petlje″, kada stalno izvršava isti programski kod i iz tog stanja ne može izaći. Takva situacija se uočava kada prozor programa prestane da se odaziva.

U takvim slučajevima pomaže Close Program dijalog koji se poziva istovremenim pritiskom na tastere Ctrl+Alt+Del. U ovom dijalogu se nalazi lista aktivnih programa i tasteri End Task, Shut Down i Cancel. Pri otvaranju ovog dijaloga Windows šalje poruku svim aktivnim programima. Ako se program ne odazove, zna da verovatno i ne funkcioniše, što je u listi aktivnih programa označeno sa ″Not responding″ iza imena aktivnog programa. Takav program se gasi selekcijom u listi i klikom na End Task ili dvoklikom na ime programa u listi.

U Close Program dijalogu se može započeti procedura za gašenje Windows-a klikom na taster Shut Down, dok taster Cancel zatvara ovaj dijalog.

Ako se pritisne Ctrl+Alt+Del dok je Close Program dijalog aktivan, system će se restartovati. Time se rad Windows-a završava na neregularan način što dovodi do pojave greaka u sistemu za zapis datoteka, kao i gubljenja informacija koje nisu sačuvane.

4. POGLED NA OPERATIVNI SISTEM



SA ASPEKTA RAZVOJA SISTEMA

Windows 98 je u odnosu na Windows 95 doneo brojne novine i poboljšanja.Ukratko najvažnije nove funkcije su:

Poboljšani program za instaliranjeInstalacija je jednostavnija i brža. Windows 98 podržava direktan prelazak sa

verzija Windows 95 i Windows 3.1x. Program Windows 98 Setup koristi podatke iz Windowsa 95 kako bi otkrio pomoćne programe i hardverske uređaje koje već imate instalirane.

Poboljšana radna površinaRadna površina Windowsa 98 sadrži mnoge novine koje uključuju pokretne

palete sa alatkama do kojih se može doći direktno sa palete poslova.Ikone možete prevlačiti na meni Start i sa njega.Sistem za pomoć je poboljšan i koristi HTML format za svoje datoteke.Uveden je Web stil gde se ikone ponašaju kao hiper veze i otvaraju se jednim

pritiskom na taster miša.Active Desktop omogućava da HTML dokumenta i elemente radne površine

postavite direktno na radnu površinu.Program za obuku pomaže i početnicima i iskusnim korisnicima.

Podrška za više monitoraMultiple Displau suport - mogučnost da se radna površina proširi na dva i više

monitora. Koristi se ako računar ima dve ili više PCI grafičke kartice, a u novije vreme sve je više grafičkih kartica sa duplim izlazom.

ACPI upravljanje napajanjemAdvanced Configuration and Power Interface predstavlja novi standard za

upravljanje napajanjem.

Podrška putem Weba Internet je omogućio Microsoftu da pruži korisnicima jednostavniju podršku za

Windows 98 putem programa Windows Update koji omogućava da brzo i jednostavno ažuriramo sve svoje upravljačke programe. Pokreće se pritiskom na Start-Windows Update.

Program DiscCleanup Ova nova alatka uklanja nepotrebne datoteke sa diska a pristupa joj se preko

okvira za dijalog Properties za bilo koji čvrsti disk.

Program Backupje nova alatka za izradu rezervnih kopija koju je razvila firma Seagate. ona

podržava skazi uređaje i mnoge druge nove medije za pravljenje rezervnih kopija.

Multimedijski dodaciWindows 98 sadrži programe Direct Show 2.0 i DirectX5 koji poboljšavaju

infrastrukturu za igre i multimedijsko prikazivanje.



Microsof se potrudio da poboljšnja koje je doneo sa Windowsom 98 uveća programima koje je plasirao uz Windows 98. Tako je sa programom FrontPage kao alatom koji se uklopio u Office okruženje omogućio izradu Web strana iz Windowsa. Uz FrontPage i dodatke Office programima stvorena je mogućnost snimanja rezultata rada u HTLM obliku. Pojednostavljeno je stvaranje HTLM stranica i Web sajtova bez profesionalnog poznavanja HTLM jezika.

4.1. INSTALIRANJE WINDOWSA 98

SISTEMSKI ZAHTEVI WINDOWSA 98

Da biste koristili Windows 98, vaš računar mora da zadovolji najmanje sledeće uslove:Procesor 386,486,Pentijum ili kompatibilan

Memorija (RAM) 4 MB (poželjno 8 MB ili više)

Raspoloživi prostor na Program za instaliranje zahteva oko 120 MB čvrstom disku slobodnog prostora na disku, oko 45 MB od toga je prostor koji se koristi privremeno, samo tokom procesa instaliranja.

Video sistem Minimalno VGA; preporučuje se SVGA. SREĐIVANJE PRE INSTALIRANJA

Pre instaliranja netreba brisati verziju Winowsa koja postoji, ni programe koji se žele koristiti posle instalacije Windowsa 98. Obrišu se samo stari podaci i programi koji se više ne koriste. Takođe bi trebalo da isprazniti Recycle bin i keš memoriju Web čitača, obrisati .TMP i .BAK datoteke i arhivirati ih i ukloniti sa diska C sve stare MS-DOS programe.Onda isključimo sve programe i proverimo da li su svi spoljni uređaji povezani sa računarom i uključeni. Na kraju proverimo da li računar zadovoljava minimalne sistemske zahteve.

POČETAK INSTALIRANJA

Pod predpostavkom da smo uradili gore navedeno i da instaliramo Windows 98 sa CD-a početak instalacije bi tekao na sledeći način:

- Po stavljanju CD-a Windows 98 u CD uređaj, program AutoPlay Windowsa 98 će se automatski aktivirati, saopštiti nam da imamo staru verziju Windowsa i pitati nas da li želimo da unapredimo verziju. Da bi se instalirao Windows 98, pritisne se Yes. (Ukoliko se aplikacija Autolay ne pokrene automatski kada smo ubacili CD, idemo do programa My Computer, pritisne se desnim tasterom miša ikona CD uređaja i izabere AutoPlay.) Drugi način je da se pritisne dugme Start, izabere opcija Run i otkuca e:\setup (gde je e slovna oznaka CD uređaja).

ČAROBNJAK ZA INSTALIRANJE WINDOWSA 98



Pošto iskopira nekoliko datoteka na čvrsti disk i napravi analizu sistema, program za instaliranje pokreće čarobnjaka za instaliranje Winowsa 98 ( Windows 98 Setup Wizard ).

Trebalo bi pročitati sve što piše na ekranu, postupiti u skladu sa uputstvima, napraviti izbor koji se nudi na ekranu i onda pritisnuti dugme Next.

Postupak instaliranja ima nekoliko faza:- faza prikupljanja podatakaČarobnjak prikuplja podatke o korisniku i PC računaru, snima sistemske

datoteke, pruža mogućnost izbora instalacije dodatnih komponenti, i mogućnost da se napravi sistemska disketa

- faza snimanje sistemske diskete

- faza kopiranja datotekaPritisne se dugme Next i prate se uputstva sa ekrana. Ova faza traje nekoliko

minuta.



- završavanje postupka instaliranjaIzvadi se disk i pritisne dugme Reboot na poslednjem ekranu čarobnjaka.

Windowsu 98 će možda trebati nekoliko minuta da se pokrene i instalira sve programe, sistem za pomoć itd. Možda će se pojaviti pitanja o određenim hardverskim komponentama.

Kada se pojavi prozor na kome piše Welkome Windowsa 98, proces instaliranja je gotov.



5. OPERATIVNI SISTEM I PODRŠKA KOMUNIKACIJAMA

RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE

Za razliku od jednokorisničkih računara (single user) gde su se programi izvršavali simultano jedan za drugim, višekorisnički računar (multi user) je po samom nastanku opsluživao veći broj terminala. Svaki terminal je bio povezan putem elektronskog selektora nekoliko sekundi sa računarom, a zatim se veza prebacivala na sledeći, tako da je korisnik imao utisak da je u stalnom kontaktu sa račuanarom.

S obzirom da je terminal ulazno-izlazni uredaj koji se sastoji od tastature i monitora, ali ne raspolaže mogućnošću obrade podataka, brzo se uvidelo da bi bilo pogodno da svaki korisnik raspolaže računarom za lokalnu obradu, ali da može da komunicira sa drugim računarima. Ovakva komunikacija koja se ostvaruje posredstvom računara, zove se računarska komunikacija.

ZNAČAJ RAČUNARSKIH KOMUNIKACIJA

Računar je moćna mašina u obradi i čuvanju podataka. Uspostavljanje komunikacije među ovakvim mašinama otvara nove mogućnosti u mnogim primenama. Te primene bismo mogli klasifikovati u nekoliko važnih grupa:

1. Neposredna komunikacija ostvaruje se slanjem poruke korisniku čiju adresu pošiljalac poznaje, ali i komunikacija čije adrese pošiljalac ne poznaje, a koji imaju interesa da primaju poruke.

2. Prenos datoteka je mogućnost međusobne razmene datoteka (tekst, program ili drugi podaci, kao što su grafika, slike, i sl.).

3. Pretraživanje baza podataka različitog sardržaja , namene, naučnih radova itd.4. Korišćenje udaljenih resursa - ukoliko korisnik ne raspolaže u svojoj

konfiguraciji, to može zahvaljujući računarskim komunikacijama.5. Komercijalni servisi. Razne usluge poslovne illi informativne prirode mogu

biti ostvarene posredstvom računarskih komunikacija. Tako se mogu vršiti finansijske transakcije, kupovina robe, turističke rezervacije i slično.

Imajući u vidu navedene mogućnosti računarskih komunikacija postaje jasno da je to vid komunikacija sa velikom perspektivom, tako da velika distributivnost podataka neće predstavljati problem za efikasno poslovanje.



5.1 INTERNET EXPLORER

Za pretaživaje Interneta ("surfovanje") koriste se određeni aplikacioni programi (browseri) od kojih su najpoznatiji Microsoft Intenet Explorer i Netscape Navigator.

KRATAK ISTORIJAT RAZVOJA INTERNET EXPLORER –a

Za razliku od kompanije Netscape Corporation, kompanija Microsoft je znatno kasnije počela da distribuira i razvija svoj softver za Internet. Tako se Microsoft našao u ulozi borbenog igrača za osvajanje tržišta Web čitača. Prve verzije programa bile su Internet Explorer 1.0 i 2.0. Međutim te verzije čitača nisu pratile napredak i zahteve Weba (tj. standarde jezika HTML). Recimo verzija 2.0 ovog čitača nije mogla da prikaže Web stranice sa više prozora (frame-ova) dok je ista verzija Netscape-a to mogla. Međutim Microsoft je dosta pažnje u okviru Windowsa 95 uvek posvećivao mrežama tako da su do pojave Intenet Explorera 4.0 postojale razdvojene komponente za skoro sve servise Interneta. To se naravno podrazumeva kada se govori o operativnom sistemu NT.

Microsoft je shvatio da ko vlada Intemetom vlada i svetom. Zato je izdao softverski paket pod nazivom Internet Explorer 3.0, koji je sastavni deo operativnog sistema Windows 95 OSR2 (poznatijeg kao Windows 97), a nakon toga softverski paket Internet Explorer 4.0, koji je sastavni deo operativnih sistema Windows 98 i Windows NT 5.0. Uskoro se pojavila i znatno poboljšana verzija Internet Explorer 5.0 koja je postala sastavni deo operativnog sistema Windows 2000. Sve verzije koje su se pojavile patile su od sigumosnih mana.

Za razliku od Netscape Communicatora Internet Explorer je samo Web čitač. Međutim, možda je malo zbunjujuće što se pri njegovoj instalaciji instaliraju i drugi programi za ostale Internet servise koje ne možemo podvesti pod njegovo ime.

Microsoft programi za najvažnije Internet servise:1. Internet Explorer (pretraživač Web stranica -WWW)2. Outloolk Express Mail (elektronska pošta - e-mail)3. Internet News (elektronske novosti - news)4. Net Meeting (pričanje na mreži)

Kako ovi programi rade zajedno ?Iako su ovi programi predviđeni za posebne poslove, dizajnirani su tako da rade

zajedno kao integrisana jedinica. Na taskbaru bi trebalo da imate posebnu liniju sa alatkama koja omogućava momentalni prelazak u bilo koji od ovih programa. Međutim, jednostavno prebacivanje sa jednog u drugi program nije prava snaga ovih programa, jer neki od njih podržavaju jedni druge.

Ako kliknete na adresu za elektronsku poštu koja je povezana sa Web stranicom prikazanom u Exploreru, Outlook Express se automatski pokreće i prikazuje prozor u kome kreirate i šaljete poruke. Ako primite poruku preko elektronske pošte koja sadrži vezu za Web stranicu, kliknite na nju i učitaćete tu Web stranicu u Internet Explorer.



RADNO OKRUŽENJE INTERNET EXPLORER-a

Prozor Internet Explorer-a podeljen je na četri celine: zaglavlje, u kome se osim imena programa nalazi i ime trenutno aktivne stranice koje zadaje autor strane. Ispod zaglavalja se nalazi meni, toolbar sa uobičajenim komandama za browser (prethodna stranica, sledeća stranica, prekid prenosa, ponovno učitaj stranice i drugo), a ispod toolbara polje za unos adrese na Webu.

Sledi centralni prozor Internet Explorer-a, mesto gde se prikazuje sadražaj stranica koje pregledate, a u samom dnu je status bar, koji sadrži dosta korisnih informacija: ako mišem pređete preko nekog hiper linka u status baru prikazaće se destinacija tog linka; takođe, status bar je nezamenljivo sredstvo za praćenje šta se događa sa prenosom stranice, tu Explorer ispisuje šta se trenutno prenosi, kao i procenat prenesenog sadržaja.



6. UPRAVLJANJE RADOM U MREŽI

Računari povezani radi ostvarenja računarske komunikacije obrazuju računarsku mrežu.Računarsku mrežu čine sledeće komponente:

- računari- komunikacioni hardver- komunikacione linije- komunikacioni softver. Velika prednost savremenih računarskih mreža jeste mogućnost povezivanja

hardverski različitih računara i sa različitim operativnim sistemima. Uz računar korisnika mora se nalaziti:

- mrežna kartica- modem.Registrovanje korisnika za rad u mreži vrši se tako što administrator rnreže

odobri i evidentira u nekom serveru mreže ime korisnika (engl. user name) i lozinku (engl.password). Ime se najčešće određuje na osnovu imena i prezimena korisnika a niska znakova ne sme preći dužinu od 16 znakova. Lozinka je niska znakova koje korisnik bira za šifrovano predstavljanje sistemu.

Prijava podrazumeva povezivanje računara u mrezu. To se vrši saopštavanjem adrese servera ili telefonskim pozivom servera. Server će tražiti ime korisnika i lozinku komandatna LOGIN i PASSWORD. Kada korisnik želi da završi rad u mreži, veza računara sa mrežom se prekida komandom LOGOUT.

Neposredna komunikacija se javlja u nekoliko vidova i to:• elektronska pošta,• oglasna tabla,• konferencije,• transakcije.Povezivanje dva računara jeste povezivanje dva personalna računara i

omogućavanje prenosa datoteka sa jednog na drugi računar. Svaki personalni računar raspolaže serijskim i paralelnim portovima preko kojih se računari mogu povezati. Da bismo ostvarili prenos o kojem je ovde reč, treba da raspolažemo sledećom opremom:

• dva personalna računara,• kabl za povezivanje,• softver za prenos.Lokalna mrežaZa povezivanje pored računara potrebne su sledeće komponente:- server,- mrežne kartice,- kablovi za povezivanje,- mrežni softver.Server je računar koji stavlja svoje resurse na raspolaganje drugim računarima u

mreži (diskove, štampač, modem i sl.).Mrežna kartica upravlja kreiranjem i primopredajom poruka u mreži, za koje

postoje posebni sistemski programi smešteni u ROM-u na kartici.Kablovi služe za povezivanje računara medu sobom, kao i za povezivanje

računara sa serverom. Kablovi mogu biti: telefonske parice, isklopne parice, koakcijalni kablovi i optički kablovi.

Mrežni softver određuje mogućnosti mreže koje korisnik vidi u mreži. Odluka o izgradnji lokalne mreže podrazumeva opredeljenje za jednog proizvođača mrežnog



softvera, a sve ostalo mora biti usaglašeno sa odabranim mrežnim softverom.

6.1. INTERNET

Internet je najveća postojeća grupa međusobno povezanih računara. To je enormno velika globalna računarska mreža sačinjena od preko hiljadu manjih mreža od kojih svaka koristi TCP/IP protokol za medusobno komuniciranje, a svi dele istu šemu adresiranja. Sa Interneta se mogu preuzimati podaci (tekstovi, slike, zvukovi, animacije, programi), razmenjivati različite vrste informacija, ali obavljati i direktni telefonski razgovori i video konverzacija.

Koreni Inerneta nalaze se u "60-tim godinama kada su istraživači u Americi počeli da eksperimentišu sa povezivanjem računara putem telefonskih linija koristeći fondove američke Vojne agencije za vrhunske istraživačke projekte (DARPA-Defense Advanced Research Projects Agency). Mreža koja je napravljena na osnovu prvobitnih istraživanja, pod nazivom ARPANet, počela je skromno povezavši računare četiri američka univerziteta: UCLA, Stanford Research Institute, UC Santa Barbara i University of Utah. S vremenom mreža je rasla i počela se koristiti za razmenu elektronske pošte pod nazivom e-mail (e-pošta).

U "70-tim ARPA-a je pomogla napore na razvoju pravila za prenos podataka izmedu različitih mreža računara. Ovi "internet" protokoli pomogli su razvoj svetske mreže. Do 1977-godine bilo je preko sto računara povezanih u mrežu ARPANet, većinom opet sa univerziteta. Počele su da se pojavljuju i druge mlade mreže, od kojih su mnoge bile povezane sa ARPANet-om direktno ili preko mrežnih prolaza (uredaja koji propuštaji informacije izmedu različitih mreža).

U "80-tim ova mreža, koja je kolektivno postala poznata pod nazivom INTERNET počela je da se širi fenomenalnom brzinom. Šta se desilo sa vojskom? Pošto je zaključila da se ARPANet isuviše brzo širi pa ga je nemoguće kontrolisati i osigurati bezbedna sredstva komuniciranja, vojska se 1983-godine odvojila od ARPANet-a i formirala sopstvenu mrežu Defense Data Nehwork (DDN).

Američke državne organizacije kao i drugi korisnici, pokušavaju zadnjih godina da prošire mrežu, odnosno da joj povećaju propusnu moć. Mrežni eksperti planiraju izgradnju kičmene mreže koja će prenositi 2 milijarde bita/sek., celu Britansku enciklopediju za jednu do dve sekunde.

Protokoli na internetuProtokol na Internetu, odnosno skup pravila koje računari koriste da bi se

međusobno sporazumevali mreko mreže, jeste TCP/IP. Kako sve to funkcioniše? Pronalaženjem adrese računari uspostavljaju komunikaciju u mreži. Podaci se prenose u paketima, a protokol koji služi za prenošenje paketa od pošiljaoca do primaoca zove se IP (Internet Protokol). Paket podataka može imati najviše 1500 karaktera. Ograničenje se uvodi radi sprečavanja zauzeća mreže od onih koji prenose velike količine podataka.

Ako treba poslati veću količinu podataka, onda stupa na scenu Protokol za Kontrolu Prenosa (Transmission Control Protokol - TCP), koji podeli dugačke poruke u poruke dužine najviše 500 bajtova. Ovi delovi se nazivaju TCP paketi. Svaki od paketa je numerisan, što omogućuje da se na mestu prijema, na osnovu ove numeracije, može ponovo sastaviti preduga poruka .

U slučaju kada su poruke vrlo kratke, koristi se UDP (User Data Protokol - protokol korisničkih datagrama), jer TCP nije potreban da bi delio poruku na manje blokove. UDP protokol povećava brzinu slanja i prijema poruka.

Operativni sistem Windows ima u sebi već integrisan protokol TCP/IP.



Da bi mogli da se uključimo u Internet, potreban nam je računar sa odgovarajućim modemom i softverom, običan telefonski priključak i dobavljač usluga Intemeta (engl. provider).

6.2. PODEŠAVANJE INTERNET EXPLORER-a

Intemet podešavanja vršimo pomoću komande View / Internet Options koja ima šest kartica: General, Security, Content, Connections, Programs, Advanced.

General služi za podešavanje osnovnih opcija Intemet Explorer-a.Opcija Home Page za postavljanje startne stranice koju će Explorer da učita

kada ga aktiviramo:Address - polje za unos adrese startne (početne) stranice Internet Explorer-a.

Use Current - tekuća stranica postaće startna stranica Internet Explorer-a Use Default — startna stranica postaje ona stranica koja je bila startna kada je Internet Explorer prvi put instaliran. Use Blank - startna stranica postaje prazna HTML stranica.

Opcija Temporary Internet Files omogućava nam da podesimo ponašanje Explorer-a kada su u pitanju lokalno sačuvani sadržaji sa Interneta. Delete Files - svi lokalno sačuvani sadržaji (tmp fajlovi) se brišu Settings - dodatna podešavanja (npr. odredivanje raspoloživog slobodnog prostora na lokalnom disku na koji će se smeštati takvi sadržaji, premeštanje lokacije tmp foldera za čuvanje takvih sadržaja, pregled liste tmp fajlova itd).

Opcija History omogućava nam da navedemo koliko dana će se čuvati history lista (0 znači čuvaj uvek) ili da izbrišemo history listu (Clear History).

Tasteri u dnu stranice rade sledeće: Colors služi za podešavanje boja, Fonts za podešavanje fontova, Language za izbor jezika, a Accessibility za ograničavanje nekih opcija autora Web strana (boja stranice, upotrebljeni foritovi, veličine fontova itd).



Security služi za sigumosna podešavanja. Postoje četiri bezbedonosne zone:- Internet - Internet zona (uobičajen Internet saobraćaj)- Local intranet - lokalna mreža (Intranet)- Trusted sites - zona sajtova "od poverenja"- Restricted sites - zona visokog rizika (potencijalno opasni sadržaji)Obeležavanjem zone i klikom na taster Sites određeni Web sajt dodaćemo u

odgovarajuću zonu.Deo “Security level for this zone” određuje sigumosni nivo za izabranu zonu:- High (sa sajtova koji spadaju u ovaj nivo nije moguće preuzeti ni jedan fajl)- Medium (uobičajen nivo koji se ograničava na upozorenja o potencijalno

opasnim sadržajima)- Low (koristi se za "sajtove od poverenja")- Custom (moguće precizno podesiti svaku stavku koja se tiče sigurnosti)Opcijom Custom Level za svaku izabranu zonu možemo podesiti sigurnosni

nivo. Opcijom Default Level izabrana zona dobija standardni sigumosni nivo.



Content se u našim uslovima malo ređe koristi, a omogućava kontrolu sadržaja koji će učitati Internet Explorer:

Content Advisor - sprečava pristup Internet Explorer-a sajtovima određenog sadržaja (erotski, porno, stranice sa eksplicitnim prikazima nasilja i sl).

Certificates - omogućava proveru sertifikata bezbednosti sajtova kojima šaljemo odredene informacije (npr. broj kreditne kartice).

Personal information - omogućava izbor ličnih infomnacija koje će biti prosleđene u slučaju da odredeni Web sajt zahteva informacije o svojim posetiocima.

Connection definiše način povezivanja Internet Explorer-a sa Internetom:Setup - omogućava definisanje novih vcza sa Internetom.Dial-up settings - omogućava definisanje novih ili brisanje i podešavanje

postojećih konekcija (ako imamo naloge kod više različitih provajdera).



Programs služi za podešavanje programa koje korisnik koristi za ostale servise Intemeta: HTML editor (editor HTML koda), E-mail (elektronska pošta), Newsgroups (diskusione grupe), Internet call (razgovaranje na Internetu), Calendar (kalendar), Contact list (adresar).

Advanced predstavlja skup svih naprednih opcija Internet Explorer-a i mesto gde se može ozbiljno uticati na rad programa. - Browsing sekcija obuhvata sva podešavanja koja se tiču izgleda Explorer-a. - Multimediom govorite Explorer-u šta Vas još zanima osim HTML koda. - Security se bavi sigumosnim problemima.
