1

Fiskalno opterećenje

2

Definicija fiskalnog opterećenja

• Fiskalno opterećanje predstavlja odnos izmedju konsolidovanih obaveznih fiskalnih davanja i BDP,

• Fiskalno opterećenje ne uključuje nefiskalne prihode kao što su:– zajmovi,– donacije,– prihodi od privatizacije,– prihodi od kapitala i imovine,

Primer Srbije:• Konsolidovani javni prihodi iznose oko 42% BDP,

a fiskalno opterećanje oko 39% BDP

3

Merenje fiskalnog opterećenja

• Fiskalno opterećenje se meri formulom:

Fo = Sd/BDP*100

• gde je Fo fiskalno opterećenje, Sd suma konsolidovanih obaveznih fiskalnih davanja, BDP bruto domaći proizvod izražen u tekućim cenama

4

Konsolidacija fiskalnih prihoda

• Konsolidacijom se isključuju fiskalne obaveze koje jedan nivo vlasti plaća drugom nivou, kao i transferi izmedju različitih nivoa vlasti

• Konsolidacijom se sprečava višestruki obračun javnih prihoda i njihovo veštačko naduvavanje

• Izostanak konsolidacije je čest razlog zbog koga neki ekonomisti i novinari precenjuju fiskalno opterećenje u Srbiji.

• Najvažnije pozicije koje su konsoliduju:– Doprinosi za socijalno osiguranje koje država kao poslodavac plaća za

zaposlene,– Doprinosi koje fond PIO plaća za zdravstveno osiguranje penzionera – Transferi budžeta Republike fondu PIO, Vojvodini i lokalnim zajednicima

5

Vrste fiskalnog opterećenja

• Globalno fiskalno opterećenje– Obuhvata sve obavezne javne prihode na teritoriji

jedne zemlje – obično u toku jedne godine,

• Parcijalno fiskalno opterećenje:– Opterećenje jednom vrstom JP (npr. PDV ili porez na

dohodak gradjana)– Opterećenja na subnacionalnom nivou (opština,

region, pokrajina)– Opterećenje jednog poreskog obveznika,– Opterećenje poreske osnovice (npr. faktora

proizvodnje-zarada, pojedinih proizvoda - benzin i dr.)

6

Zašto je važno fiskalno opterećenje?

• Unutar nacionalne ekonomije:– Globalno opterećenje: mera pritiska države na

privredu– Parcijalno opterećanje: mera alokativne

neutralnosti poreske politike

• Na svetskom tržištu:– indikator globalne i parcijalne konkurentnosti– parcijalno opterećenje i arbitraža

7

Dugoročni trend u kretanju fiskalnog opterećanja u razvijenim zemljama

Trend u kretanju fiskalnog opterećenja u razvijenim zemljama

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

1965 1975 1985 1995 2003

% B

DP

OECD

EU 15

8

Fiskalno opterećanje

Порес ко оптерећење у С рбији и земљ ама Е У(Порес ки приходи, % Б ДП, у 2006. години)

29,229,5

30,030,4

31,133,533,834,034,4

35,236,336,436,637,037,337,3

38,839,039,3

40,440,6

41,241,8

42,643,443,644,0

46,146,8

49,750,0

Р умунијаС ловачкаЛитванија

ЛетонијаЕ стонија

ГрчкаПољ ска

ИрскаБ угарска

МалтаЧешка

ЛуксембургКипар

ПортугалШпанија

МађарскаС рбија

УКС ловенијаХоландија

НемачкаЕ У 27

Е А 13 (Е вро зона)Италија

АустријаФинска

НорвешкаФранцуска

Б елгијаШведска

Данска

Под пореским приходима подразумевају се укупни порези и доприноси који се плаћају сектору државе , укљ учујући порезе и доприносе које је држава платила као послодавац

99

10

Fiskalno opterećenje u svetu -tipični slučajevi

• SAD, Japan, Švajcarska - ispod 30%

• Velika Britanija, Španija, Bugarska Rumunija – ispod 40%

• Australija, Italija, Belgija, Srbija i BJR preko 40%

• Švedska, Danska - oko 50%

11

Pokušaj smanjenja fiskalnog opterećenja 80-tih godina

• Razlozi: – Praktični: usporavanje privrednog rasta i rasta nezaposlenosti, slabljenje

konkurentnosti – Teorijska argumentacija: Ekonomika ponude

• Konkretne mere:– Smanjuju se poreske stope, šire se osnovice– Smanjenje rashoda

• Privatizacija državnih preduzeća –smanjenje subvencija• Liberalizacija privredenih delatnosti (infrastruktura, zdravstvo i dr.) • Preispitivanje socijalnih programa – smanjenja naknada za nezaposlene

• U nekim zemljama raste deficit: – rashodi se sporije smanjuju od smanjenja poreskih prihoda - efekat

Laferove krive ima odloženo dejstvo (?), a dok je pad prihoda trenutan

12

Zemlje u tranziciji

• Pad prihoda i rast deficita na početku tranzicije:– Pad privredne aktivnosti– Nepripremljena poreska administracija za rad u

tržišnoj ekonomiji– Slaba podrška drugih državnih organa u suzbijanju

utaje– Urušavanje države: Rusija, srednjeazijske republike ,

Albanija– Rast korupcije

• Široko definisana neselektivna socijalna prava

13

Fiskalno opterećenje u zemljama u tranziciji

14

Fiskalno opterećanje u Srbiji

• Tokom 90-tih godina fiskalno opterećenje je relativno nisko: – procenjuje se da je iznosilo 35-37% BDP.

• visoka siva ekonomija (akcizi proizvodi, ostalo)• umanjenje obaveza ili oslobadjanje od plaćanja obaveza

nekih preduzeća i grana,

• Strukture fiskalnog opterećenja je bila loša:• Visoko je opterećan rad,• Nisko opterećanje akciznih prizvoda.

–

15

Fiskalno opterećenje u Srbiji

• Od 2001. godina fiskalno opterećanje raste i kreće se u intervalu od 38-40% BDP,

• Izvori rasta fiskalnog opterećenja:– Suzbijanje sive ekonomije:

• 2001. godine akcizni proizvodi • 2005. godine uvodjenje PDV

– Zaustavljanje prakse selektivnog oslobadjanja i umanjenje obaveza

– Proširene su osnovice i smanjene stope– Fiskalno opterećenje u Srbiji je vise nego u zemljama u regionu,

• Promenjena je struktura fiskalnog opterećanja:– Smanjeno je opterećenje rada (zarade) i kapitala (profit)– Povećano opterećanje potrošnje (akcize, PDV)

16

Javni prihodi i nivo razvijenostiJavni prihodi i nivo razvijenosti u EU

(2007. godina)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

30 35 40 45 50 55 60

Javni prihodi % BDP

BD

P/p

c P

KS

(EU

=100

)

Korelacija = 0,59

17

Zašto fiskalno opterećanje raste sa rastom razvijenosti?

• Sa povećanjem nivoa razvijenosti država preuzima nove funkcije: – obrazovanje i nauka,– socijalna zaštita (zdravstvo, penzije, nezaposleni,

siromašni,...),– izgradnja infrastrukture,– Ekologija.

• .... ipak izmedju zemalja na istom nivou razvijenosti postoje značajne razlike:– Istorijsko nasledje (bivše socijalističke zemlje)– Dominantna ekonomska i politička filozofija, – Demografski faktori, veličina zemlje.