2 REKLAME - pkb.rs · biti formirana radna grupa za pripremu novog zakona o poqo-privrednom zemqi{tu kojem su, mada je donet krajem 2015. godine, neophodne izmene. Pre dono{ewa novog

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

Kompanija Imlek i ove godine odràla je tradi-cionalni Dan farmera rekordera kako biproslavila jo{ jednu godinu uspe{ne saradwesa svojim najzna~ajnijim dobavqa~ima,proizvo|a~ima sirovog mleka. Tom prilikomdodeqene su nagrade i priznawa za rekordnekoli~ine isporu~enog sirovog mleka u prethod-noj godini. Veliki broj farmera iz cele Srbijeprisustvovao je tradicionalnoj Imlekovojproslavi na kojoj su im se predstavnici kom-panije, na ~elu sa generalnim direktorom Bo-janom Radunom, zahvalili na dugoro~nojuspe{noj saradwi i kontinuiranoj proizvodwimleka vrhunskog kvaliteta. Nagrade su dodeqene predstavnicima komerci-jalnih i porodi~nih farmi, a uru~ene su ispecijalne plakete farmerima koji su daliposeban doprinos u nekoliko razli~itih kate-gorija. Titulu apsolutnog {ampiona zaprethodnu godinu u kategoriji komercijalnihfarmi ponovo je zasluìla PKB Korporacija izPadinske skele zahvaquju}iisporu~enih 21,83 miliona litara mleka, dokje Tot Katalin iz Utrina dobitnik nagrade zaporodi~nu farmu koja je proizvela rekordnih1,98 miliona litara sirovog mleka.

Ministar je jo{ rekao da je premaposledwim merewima sko~io izvozsrpskih doma}ih proizvoda u Emi-rate za 76 odsto i da ima prostorada on bude jo{ ve}i. Objasnio je daje za Srbiju najboqe da razvijaizvoz prema plate`no sposobnimtrì{tima i da su ona na{a realna{ansa.Ministar je prisutne obavestio ida je Industrija mesa “Srem [id”dobila novog vlasnika, i daplanira obradu 400 grla govedadnevno i izvoz u Tursku. Sa Turskompostoji sporazum, koji predvi|aizvoz od 5.000 tona mesa, te da }ese u narednom periodu razgovaratio pove}awu kvota za izvoz u tuzemqu. Problem za realizaciju spo-razuma je mali proj prera|iva~kihkapaciteta sa licencom.Odgovaraju}i na brojna pitawaministar je jo{ rekao da }e uskorobiti formirana radna grupa zapripremu novog zakona o poqo-privrednom zemqi{tu kojem su, madaje donet krajem 2015. godine,neophodne izmene. Pre dono{ewanovog zakona bi}e donet pravilnikkojim }e biti omogu}eno da na{imali poqoprivrednici mogu da

U Privrednoj komori Srbije 25.aprila u organizaciji Udruèwanovinara za poqoprivredu AGRO-PRES odràna je deveta Na-cionalna konferencija oagrobiznisu pod nazivom “Agrarnapolitika u 2018. godini”. Generalnisponzor doga|aja bila je NLB bankaa partner Privredna komora Sr-bije. Moderator konferencije bioje Goran \akovi}, predsednik UOAgropres. Skup je sve~ano otvorilapeva~ka grupa KUD-a PKB,izvo|ewem pesama “ Oj Moravo” i“Oj dodo, dodole”.Konferenciju je otvorio ministarpoqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede Branislav Nedi-movi}, koji je tom prilikom rekao daje poqoprivreda veoma va`na iperspektivna grana privrede, a nesocijalna kategorija. Zato trebaulagati i podsticati wen razvoj.- Mladi qudi su na{a budu}nost.Zbog toga i ove godine ̀ elimo da po-mognemo onima koji su odlu~ili daìve i rade na selu. Da podsetim,mera podr{ke mladim poqo-privrednicim proizvo|a~ima prviput je implementirana u 2017. go-dini. Odobreno je 667 zahteva za

mlade poqoprivrednike do 40 god-ina starosti iz svih krajeva Srbijei ispla}eno ukupno 459 miliona di-nara. Ove godine ti podsticaji }ebiti ~ak trostruko ve}i - naglasioje ministar Nedimovi}. Agrarna politika za ovu godinu zave}inu stvari ostaje ista kao iprethodne godine, stim {to je poredmladih poqoprivrednika vi{e paraodvojeno i za unapre|ewe vo}ar-stva, povrtarstva i sto~arstva, pre-vashodno za tovno govedarstvo.Ostale mere uglavnom }e biti nanivou od pro{le godine.- Na{a ideja je da {to pre uradimorejonizaciju i prilagodimoproizvodwu srpskih doma}ina kli-matskim i geografskim potencijal-ima wihovog kraja. Nije svakopodru~je pogodno za pojedine kultureili grane sto~arstva. Zato se trebaprilagoditi onome {to imamo imoèmo. Time }emo olak{ati, po-jeftiniti i usavr{iti proizvodwupoqoprivrednika, u~initi je ispla-tivijom i uspe{nijom – dodao je Ned-imovi}. On je skup obavestio da }emere podsticaja u sto~arstvu u2017. godini biti ispla}ene do 1.juna, a mo`da i pre.

otkupquju dràvnu zemqu. To jepredvi|eno postoje}im zakonom opoqoprivrednom zemqi{tu, alizbog toga {to nije bilo pravilnikanije se do sada primewivalo. [tose ti~e davawa u zakup dràvnog po-qoprivrednog zemqi{ta mesnom gi-gantu nema~kom Tenisu, koji nijezapo~eo gradwu farme sviwa, on jerekao da }e ta zemqa biti data po-qoprivrednicima da je koriste dokTenis na do|e u Srbiju. Bilo je re~ii osnivawu Srpsko - Ma|arskogudruèwa za uzgajawe konopqe.Prisutnima se obratio i Veqko Jo-vanovi}, direktor sektora za poqo-privredu u Privrednoj komoriSrbije. On je istakao zna~aj promo-cije i uspostavqawa standarda kakou primarnoj tako i u prera|iva~kojindustriji. Skupu se obratio i prof.dr. ZoranKeserovi} koji je predstavioprezentaciju “Rejonizacija i inten-zivirawe vo}arske proizvodwe”. Uwoj je istakao neke od najve}ihproblema vo}ara tokom vegeta-tivnog ciklusa, kao i prednosti po-jedinih vo}nih vrsta i sorata uodre|enim krajevima Srbije.

V. G.

AGRARNA POLITIKA U 2018. GODINI

IMLEK OBELE@IO DAN REKORDERA

DEVETA NACIONALNA KONFERENCIJA AGROBIZNIS SRBIJE

PKB KORPORACIJA APSOLUTNI [AMPIONBojan Radun, generalni direktor “Imleka” usvom izlagawu istakao je zna~aj odràvawakvalitetnog odnosa sa proizvo|a~ima mlekauz pomo} kojih kompanija uspe{no gradi rep-utaciju regionalnog lidera u oblasti mle~neindustrije. - „Imlek” je me|upotro{a~ima prepoznatqiv po svojimizuzetnim proizvodima, a to pre svega dugu-jemo na{im stalnim kooperantima kojiposluju u skladu sa najvi{im standardimakvaliteta. Mleko koje na dnevnom nivoupristiè u na{e proizvodne pogone,proizvode ovi vredni qudi koji su posve}enisvom poslu i stoga je najmawe {to moèmo dau~inimo da im se na ovakav na~in zahvalimoza uloèni trud. Pored toga, mi kao kom-panija nastojimo da im se oduìmo i da imstalnim pruàwem podr{ke u vidu donacijepoqoprivrednih ma{ina, nov~anih poza-jmica i brojnih olak{ica u poslovawuomogu}imo neophodne uslove za odràvawepostoje}eg kvaliteta mleka. Na{ ciq je dazadrìmo lidersku poziciju na trì{tu alii da na{im najzna~ajnijim dobavqa~ima -farmerima, obezbedimo svu mogu}upodr{ku"- rekao je Radun. V. G.

Mom~ilo Jokovi}, v.d. generalnog direktora

PKB Korporacije

EKONOMIJA 5

PREDUZETNI[TVO U SRBIJI

STAWE I PERSPEKTIVEPreduzetni{tvo je glavni pokreta~ ekonomije iprivrednog rasta jedne zemqe. Odlikuju ga efikas-nost, mobilnost radne snage, kreirawe novih radnihmesta, inovacije, transfer znawa i tehnologije, po-rast dohotka, promovisawe dodate vrednosti,slabqewe monopola. Unapre|ewe preduzetni{tvau jednoj ekonomiji podrazumeva dugoro~an proces un-apre|ewa sistemapreduzetni{tva, koga ~ini nesamo poslovawe, ve} i okruèwe,infrastruktura, radna snaga(obrazovawe, ve{tine),otvorenost i povezanost,poslovna praksa, pristup kapi-talu i regulativa.Sa aspekta svetske ekonomije,prema brojnim rang listama pre-duzetni{tvo u Srbiji zna~ajno za-ostaje za razvijenim ekonomijama.Na GEI (Globalno preduzetni{tvoi razvoj) listi 137 ekonomija ukojima se meri kvalitet i nivopreduzetni{tva, Srbija zauzima74. poziciju u svetu, s indeksom odsvega 26,4 odsto. Posebno seisti~u ve{tine za zapo~iwawebiznisa koje poseduju pojedinci,naro~ito u tercijarnom sektoru,dok je mawkavost u spremnosti zaprihvatawe rizika pojedinacakod zapo~iwawa biznisa. Naevropskom kontinentu, Srbija jena 34. mestu, od 38 ekonomija.Iza na{e zemqe su Rusija, Alban-ija, Moldavija i Bosna i Herce-govina. Od zemaqa iz okruèwaSlovenija je na 25. poziciji usvetu, sa indeksom od 54 odsto, dok su ostaleekonomije za nekoliko procentnih poena po indeksuiznad Srbije (Rumunija 38, Ma|arska 36, Hrvatska34, Crna Gora 31, Makedonija 29 i Bugarska 28odsto).Prema izvorima Svetskog ekonomskog foruma, pre-

duzetni{tvo u Srbiji nije bazirano na kqu~nim el-ementima preduzetni~kog sistema. Jedino ~ime Sr-bija raspolaè po pitawu preduzetni{tva jesuobrazovana populacija, ve{tine radnika iotvorenost prema svetu. Zato je indekspreduzetni{tva svega 0,4 (od mogu}ih 10) i Srbijaje po ovom podindeksu 58. od 80 ekonomija.

Ograni~ewa za unapre|ewe preduzetni{tva u Sr-biji nalaze se u nedovoqnom rastu privredne ak-tivnosti, nepovoqnom asortimanu proizvoda izizvoza (posmatrano po tehnolo{koj intenzivnosti),niskom nivou investicija (fiksne investicije svega18 odsto BDP-a), nedovoqnim izdvajawima za nauku

Udeo rinfuznih proizvoda u srpskom izvozu je 23,3odsto, dok je prosek EU zemaqa 3,8 odsto. Sli~nopokazuju i podaci o jedini~noj vrednosti izvozaagrobiznis sektora. Tako je u 2017. godini vrednostjedne tone izvoza srpske prehrambene industrijeko{tao 533 evra, dok je recimo vrednost toneizvoza agrobiznisa Italije ili Holandije 1.500evra.

*****Svetska banka upozorava na rast spoqnotrgovin-skog deficita i posebno apostrofira Srbiju, ~ijije deficit teku}eg ra~una skoro udvostru~en sa 3,1odsto BDP-a u 2016. na 5,7 odsto BDP-a u pro{lojgodini zbog brèg rasta uvoza od izvoza. Ovakavtrend se nastavqa i u prvim mesecima 2018. godine.Ukupan uvoz robe u prva dva meseca ove godine

iznosio je 3,1 milijardu evra (me|ugodi{wi porastod 16,8 odsto), dok je vrednost izvoza dostigla 2,4milijarde evra (rast od 13,8 odsto). Rezultat jedeficit od 749 miliona evra, {to je za ~ak 27,7odsto vi{e nego u januaru i februaru pro{le go-dine.

*****Ministarka za evropske integracije Jadranka Jok-simovi} izjavila je da Srbija prvi put ove godinedolazi u priliku da koristi evropski IPARD fondza ruralni razvoj i poqoprivredu i da }e o tomebiti uskoro potpisan finansijski sporazum, {to }ejoj omogu}iti oko 230 miliona evra do 2020. go-

dine, 175 miliona iz grantova i ostatak iz na-cionalnog udela. Ove godine Srbija ima 15 mil-iona evra iz IPARD, slede}e godine 20, i svakegodine cifra }e se pove}avati za pet miliona evra.To nisu nova sredstva, ve} su u okviru nacionalneIPA alokacije za Srbiju.

*****Evropska komisija najavila je da }e zabraniti da seprehrambeni proizvodi pod istom markom i u istompakovawu, ali lo{ijeg kvaliteta, nude potro{a~imau Centralnoj i Isto~noj Evropi. Ovaj potez je usle-dio nakon pritisaka ~lanica EU iz Centralne iIsto~ne Evrope koji su se ̀ alili na {kart hranu.

Stranu pripremila: Dejana TO[I]

(mawe od pet odsto BDP-a), odsustvu adekvatne reg-ulative po pitawu intelektualne svojine (inovacije,patenti) i odlivu visokoobrazovanog kadra.Kada je re~ o socijalnom preduzetni{tvu, ni tu nestojimo dobro. U Evropi socijalno preduzetni{tvokoriste za smawewe problema nezaposlenosti. Nateritoriji 27 zemaqa ~lanica Evropske unije,

trenutno u oblasti socijalnogpreduzetni{tva i socijalneekonomije radi 14,5 milionaqudi, {to ~ini 6,5 odsto radnosposobnog stanovni{tva. Dopri-nos u~e{}u u BDP je 11 odsto. UFinskoj 7,5 odsto radnosposobnog stanovni{tva radi usocijalnoj ekonomiji, u VelikojBritaniji 5,7 u Sloveniji 5,4odsto. U Srbiji socijalno pre-duzetni{tvo u~estvuje u BDP sasamo 0,2 odsto i upo{qava oko10.000 qudi, uglavnom u oblas-tima edukacije i obuke, turizma iugostiteqstva i u posledwe vremeu poqoprivredi. Socijalno preduzetni{tvo jespecifi~no jer se profit usmer-ava na ostvarivawe nekogdru{tvenog ciqa kao {to jezapo{qavawe osoba sa inva-liditetom ili rawivih grupastanovni{tva. Na teritoriji EUsvako ~etvrto novoosnovano pre-duze}e ima prefiks socijalno. USrbiji, osim malog brojamu{karaca izme|u 35 i 45 godinastarosti, ve}ina stanovni{tvaspada u rawive grupe. Stru~waci

kaù da je verovatno najve}a uloga koju socijalnopreduzetni{tvo ima u dugoro~nom razvojusiroma{nih dru{tava i zato je dobar model da sere{e mnogi problemi. Jedan od uspe{nijih modelasocijalne ekonomije je zadrugarstvo, sa kojim smoimali dosta iskustva u staroj Jugoslaviji.

SA TELEKSA...

INTERVJU6

MIQAN MILINKOVI], ̂ LAN VE]A GRADSKE OP[TINE PALILULA

INTENZIVIRANI RADOVI NAPUTNOJ INFRASTRUKTURI

Gradska op{tina Palilula, kao teritorijalno na-jrasprostrawenija op{tina, u dosada{wem periodusuo~ena je sa velikim brojem neure|enih i neas-faltiranih puteva, {to je umnogome oteàvalo nor-malan ̀ ivot wenih gra|ana. Odràvawe i sanacijakategorisanih puteva na teritoriji Beograda pov-erena je JKP „Beograd put“, dok su ure|ewe,sanacija i izgradwa nekategorisanih i atarskihputeva u nadle`nosti lokalnih samouprava. Ostawu putne infrastrukture i planiranimradovima, na teritoriji Palilule, razgovarali smosa Miqanom Milinkovi}em, ~lanom Ve}a GOPalilula.* Putarske ma{ine su na ulicama, koje seulice trenutno asfaltiraju?- Od novembra pro{le godine do marta ove, mnogotoga smo uradili na putnoj infrastrukturi. Kada jere~ o kategorisanim putevima, zavr{eno je as-faltirawe i rekonstrukcija nekoliko ulica uBor~i, Vaqevskog odreda u duìni od jednog kilo-metra, 440 metara Bele Bartoka, kilometar IvanaMilutinovi}a, 1,7 kilometara Bratstva i jedinstva.U ovoj ulici u toku su radovi na pro{irewu u duìniod 300 metara, izgradwa trotoara i uvo|ewe novihsaobra}ajno-tehni~kih re{ewa, a izmewena je kom-pletna infrastruktura, vodovodne i kanalizacioneinstalacije i TT vodovi. Asfaltirano je i 625metara u Branka Radi~evi}a, u Save Mrkaqa 500metara. U Ov~i, u Lole Rebara, asfaltirana su irekonstruisana dva kilometra, zajedno sa prilazomèlezni~koj stanici u Ov~i i autobuskoj okretnici,kao i ulica 1. Maja u duìni od 1,34 kilometra. UKrwa~i i Koteù, asfalt je dobila ulica Sutjeska1. u duìni od 715 metara, dok je Sutjeska 3. ulica,u duìni od 700 metara u planu. Partizanska 1.ulica je pod asfaltom u duìni od 850 metara, kaoi 3. ulica, gde je asfaltirano 500 metara. Kodvrti}a „Mimoza“ izgra|en je trotoar, a novo ruhoje dobila ulica Slavka Kolara kod ambulante uKoteù u duìni od 250 metara. U gradskoj zoniura|ena je ulica Klani~ki kej, 150 metara, a u planuje kompletna rekonstrukcija sa novim asfaltomulice Marijane Gregoran na Karaburmi. Vrednostradova je procewena na oko 143 miliona dinara.* [ta zna~i da je put nekategorisan i kakose donosi odluka o izgradwi i ure|ewutakvog puta i ko to finansira?- Nekategorisani putevi ili zemqani su nastali iz-gradwom ku}a i stvarawem ~itavih novih naseqa.Kada gra|ani podnesu zahtev op{tini za asfalti-rawe, koji imaju u kupoprodajnom ugovoru predvi|endeo placa za izgradwu puta ili svojom overenom su-glasno{}u povere op{tini radove na izgradwiputa, mi smo u obavezi da im obezbedimo asfalt ipoboq{amo uslove ìvota. Pri realizaciji ovogposla najva`nije je dobro isplanirati buxet. Zagodinu i po smo od Grada Beograda dobili 183 mil-iona dinara sredstava, koja smo planirano

utro{ili na izgradwu 54 nekategorisana puta.Pro{le godine smo asfaltirali oko 7,2 kilometrana 32 lokacije, a ove godine smo radove nastaviliu jo{ 22 ulice, od kojih je sedam ve} zavr{eno.Asfaltiran je deo ulice Nova Popova bara uduìni od 650 metara, 213. Nova Popova bara 60metara, 2. Nova Popova bara 185 metara. Deo uduìni od 110 metara u 408. Novoj Popova bara,Angorska 2. u duìni 600 metara, deo Ov~anskogputa 420 metara, dva dela Puta za Ov~u od po 200metara. Zatim Batiwolska u duìni od 220 metara,povezivawe ulica RVI i JNA duìne 110 metara,tri kraka, ukupno 420 metara Koceqeva~ke, deo od75 metara Puta za Crvenku, 160 metara Trsteni~ke.Asfaltirano je i vi{e prilaza ku}ama na Zre-waninskom putu u duìni od ukupno 600 metara, 260

metara Vu~evske, 115 metara \ur|evi}a Tare, 90metara Azawske, 50 metara Padinske, 90 metaraSutjeska blok 326, 360 metara Sutjeska 8. ulica,150 metara prilaza u 6. Grge Andrijanovi}a, 100metara kraka u Novoj 113. U De~ijoj 1. krak, as-faltirano je 110 metara nekategorisanog puta, 130metara u Isaka Wutna, prolaz kod Leonarda daVin~ija, 400 metara nastavka Lole Ribara, 420metara, iz vi{e delova, Slana~kog puta, zatim 1,5kilometara u nasequ Slanci, prilazi ku}ama izQubi{e Miodragovi}a.Asfalt je promewen u delu naseqa Padinska Skela,u ulici koja vodi prema zatvoru i oglednom poquPKB-a, a ove godine }emo sanirati ulicu DejanaSmiqkovi}a. Udarne rupe su sanirane u Vrbovskomi Besnom Foku, a sanacija }e uskoro po~eti uJabu~kom ritu.

* Intenzivirani su poqoprivredniradovi, {ta se radi na ure|ewu atarskihputeva i na koji na~in se finansira wi-hovo odràvawe?- Na osnovu ugovora sa Gradskom upravom GradaBeograda i Upravom za poqoprivredu, za izgradwuatarskih puteva za pro{lu i ovu godinu opredeqenoje 5,9 miliona dinara. Protekle godine uradili smopo ~etiri kilometra atarskih puteva u Ov~i i naPrelivu, a na Prelivu je postavqeno preko 50 ban-dera javne rasvete. U nasequ Vi{wica uradili smo650 metara puta, u Slancima, u dva kraka, kilo-metar, u Velikom Selu ukupno 700 metara, i u Bor~i,na dve lokacije ukupno 1,75 kilomatara.* Mnoge ulice, i pored intenzivnih radovajo{ uvek ~ekaju asfalt, a problem pred-stavqa i odvod atmosferskih voda. Postojili re{ewe za to?- Dugogodi{wi problem, na uglu ulica Vase Po-mori{ca i Rafaila Mom~ilovi}a na Ov~anskomputu, je re{en. Kako bi se atmosferske vode odveledo melioracionih kanala, spre~ilo daqe stvarawevelikoh vodenih barijera, visine i do 60 cen-timetara, i plavqewe objekata, ura|ena je drenaàterena i ugra|ena prelivna pumpa sa kanalom uduìni od 100 metara.Pored toga ura|ena je dopuna Programa investi-cionog odràvawa i ure|ewa nekategorisanihputeva, sa izradom Projektne dokumentacije za 22lokacije.Zavr{eni su radovi u Kumani~koj ulici, ukupneduìne 350 metara, 1. Novoj Popova bara 200metara, u Dragovi}koj, ceo blok, 1,18 kilometara.Zatim 400 metara, u dva kraka prilaza na Putu zaOv~u, dok je u 1. Novoj u Popovoj bari, do raskrsnicesa Popova~kom, ura|eno pro{irewe i pripremniradovi u duìni od 405 metara.* Bezbednost u saobra}aju je jo{ jedan odproblema sa kojim se svi suo~avamo. Da limoè bezbednije, pa ~ak i ako je sporije?- U okviru tehni~kog regulisawa i bezbednosti u sao-bra}aju na teritoriji op{tine ugra|ena su 23„leè}a policajca“, kao i prate}a vertikalna sao-bra}ajna signalizacija. Od lokacija bih izdvojiopostavqawe ~etiri „leè}a policajca“ kod„Metroa“. Na Zrewaninskom putu, kod „Metroa“,postavqen je semafor sa uslovnim skretawem desno.U istoj ulici, na Malom zbegu, pre skretawa zaPupinov most, postavqena su ~etiri „leè}a poli-cajca“ i svetle}a signalizacija, u MihajilaPetrovi}a dva „leè}a policajca“, u Hrvatskoj ulici,tako|e dva. Kod Doma za stara lica „Olga“ uValetinskoj ulici u Koteù, postavqeno je za-krivqeno ogledalo i dva „leè}a policajca“, a kod„Rode“, na Mokrom sebe{u je izme{teno autobuskostajali{te.

Qiqana RI\O[I]

AKTUELNO 7

Strategija Vlade Srbije za razvoj informa-cionog dru{tva do 2020. godine je dokument kojimse na celovit na~in defini{u osnovna na~ela,ciqevi i prioriteti razvoja informacionogdru{tva i utvr|uju aktivnosti koje u periodu kojiova strategija obuhvata treba preduzeti kako bise oni ostvarili.U Evropskoj uniji su informacione i komunika-cione tehnologije (IKT) prepoznate kao jedan odglavnih faktora ekonomskog rasta. Jadna odsedam glavnih inicijativa ekonomske strategije“Evropa 2020” je upravo “Digitalna agenda zaEvropu”. U svom dokumentu Vlada zato i insis-tira da se potencijal IKT tehnologija mora isko-ristiti ukoliko se èli pove}ati efikasnostrada, ekonomski rast, zaposlenost i kvalitetìvota.Iz bro{ure pod nazivom “Svet rada izme|u viz-ije i mogu}nosti” koju je izdao Savez samostalnihsindikata Srbije u ovom broju prene}emo vam deou kome se govori o stawu u Srbiji u oblasti dig-italizacije i glavnim granama u kojima Vladanamerava da maksimalno podsti~e primenu IKTtehnologija (i gde postoji najve}a opasnost uki-dawa radnih mesta).

STAWE U SRBIJIIstraìvawe koje je obuhvatilo reprezentativnesindikate, Udruèwe poslodavaca Srbije,Privrednu komoru Srbije, Nacionalnu slu`bu zazapo{qavawe, Ministarstvo rada, Ministarstvoobrazovawa i uzelo u obzir analize MOR iSvetske banke o trì{tu rada u Srbiji, pokazaloje da uprkos spremnosti za pridruìvawe EU iprilago|avawe wenim strukturama, mere koje sepreduzimaju kako bi se pove}ala znawa iz oblastiIT i broj obu~enih krajwe su ograni~ene i bezzadovoqavaju}ih rezultata.Stawe u oblasti IT u Srbiji je negativnouslovqeno: nejednakim pristupom Internetu nateritoriji Srbije, slabom obu~eno{}u u oblastiIT, velikim odlivom u inostranstvo najboqihkadrova.Sedam najtraènijih profesija u Srbiji su iz ITsektora – trenutno se u Srbiji edukuje od 1.000 do1.500 IT stru~waka godi{we, ali je to malo sobzirom da realne procene govore opotraìvawa za najmawe 30.000 stru~waka tihprofila u bliskoj budu}nosti.U nedostatku zakona o ovoj oblasti, osnivaju serazne agencije, edukativni centri i akademije kojepripadaju privatnom sektoru ili nekoj nevladinojorganizaciji (Startit, Startap, CDER, CEED idrugih koji su pod pokroviteqstvom ja~ih kompanijapoput Majkrosofta, INM-a ili GIZ-a).Re{ewa koja predlaù stru~waci su: unapre|ewe

i modernizacija plana i programa nastave in-formatike u sredwim {kolama, pove}awe brojaupisnih mesta na informati~kim fakultetima,organizovawe predavawa (gostovawa)stru~waka iz IT po obrazovnim ustanovama,pove}awe nastavnog kadra na svim nivoima.Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe intezivnoradi na projektu IPA vezanom za analizutrì{ta rada i ciqu otkrivawa budu}ih obra-zovnih prioriteta. Organizuje obuke iz pro-gramirawa, veb dizajna, androidprogramirawa, servisirawa kompjutera. Oodre|enoj promeni svesti u javnosti, ali iograni~enim mogu}nostima zemqe, govori po-datak da se na konkurs za prekvalifikaciju kojuje Slu`ba nedavno otvorila za 900 potencijal-nih u~esnika, prijavilo ~ak 9.500 zaintereso-vanih.

PRIMENA IKT U PRIVREDIPripreme za ulazak u EU name}u razvoj infor-macionih tehnologija. Odre|ene analizepokazuju da bi IT sektor kod nas mogao da do-prinese otvarawu ~ak 50.000 radnih mesta. Do-datne mogu}nosti otvaraju nam se nastupom naogromnom virtuelnom trì{tu gde je elektronskatrgovina ve} postala stvarnost.Glavne grane u kojima Vlada namerava da pod-sti~e primenu IKT tehnologija su u organima up-rave, sistemu zdravstvene za{tite, pravosu|u,obrazovawu, kulturi, nauci, trgovini ibankarstvu.Primena IKT u organima uprave ima za ciq dasvim gra|anima i privrednim subjektimaomogu}i da poslove pred organima vlastizavr{avaju jednostavnije, brè i jevtinije. Obroju izgubqenih radnih mesta se nigde ne gov-ori.Sli~no je i sa zdravstvom i drugim granama - za-

STRATEGIJA VLADE SRBIJE ZARAZVOJ INFORMACIONOGDRU[TVA DO 2020.GODINE

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Priredila: Vesna GAJI]

pawuju}i nedostatak brige o socijalnimposledicama uvo|ewa IKT tehnologija. Insis-tira se na poboq{awu tehni~ke efikasnosti dokqudi (zaposleni) ostaju u drugom planu. Isti~ese da je osnovna uloga informacionih i komu-nikacionih tehnologija u sistemu zdravstveneza{tite pre svega radikalno unapre|awe we-govog funkcionisawa.U pravosu|u IKT se pokazuju kao neophodne uko-liko se ̀ ele efikasno ostvariti kqu~na na~eladelotvornog pravosu|a: nezavisnost, transpar-entnost, odgovornost i efikasnost.Do 2020. godine sve ustanove u oblasti obra-zovawa, nauke i kulture treba da imaju{irokopojasni pristup nove generacije prekoopti~kih vlakana i odgovaraju}u opremqenostunutar ustanova. To }e omogu}iti kvalitetanpristup Internetu svim zaposlenima i koris-nicima ustanova.Elektronska trgovina obuhvata sve aktivnostikupovine i prodaje proizvoda i usluga koje seobavqaju putem Interneta ili drugih kanalaelektronske komunikacije. U svetu ve} odavnopostoji svest o tome da wen razvoj pove}avakvalitet i dostupnost proizvoda i usluga,smawuje tro{kove i administrativne proce-dure, ubrzava internacionalizaciju privrede,poboq{ava wenu konkurentnost i doprinosiuvo|ewu inovacija.U oblasti elektronskog bankarstva Vlada nam-erava da uti~e na pove}awe kori{}ewa platnihkartica preko interneta kao i na pla}awepreko mobilnih telefona, osim usluga parki-rawa i digitalnog sadràja na pla}awe {iregkruga roba i usluga.

jedan od najva`nijih koji }e biti doneti u pred-stoje}em periodu, ministar nagla{ava da je Sr-bija ve} u~inila puno toga u pravcuprilago|avawa me|unarodnim i svim drugimstandardima, koji su va`ni da bismo zaistapo~eli da vodimo ra~una o klimatskim prome-nama.

Ovaj zakon }e,prema wegovimre~ima, uticatina sve oblastiìvota idru{tva, {tozna~i da }e svisegmenti rada iìvota u Srbijimorati da budup r i l a g o | e n ime|unarodnimstandardima ipotrebama. Naprimer, kona~no}e se ograni~itiemisija ugqen-dioksida i svihdrugih gasova saefektom stak-lene ba{te.Konstatuju}i daje Srbija ve}puno u~inila utom pravcu,Trivan je is-takao da jesre}na okolnost{to mi, premame|unarodnim

standardima, ne proizvodimo i ne emitujemo ve-liku koli~inu gasova sa efektom stakleneba{te.Me}utim, Trivan smatra da tu ne treba dastanemo, ve} da nas o~ekuje ogroman posao.Zakon treba da bude donet veoma brzo i da izatog zakona usledi dono{ewe ~itavog niza mera,akcionih planova i programa.Kako kaè ministar, ono {to nam sada nedostajesu delovi vi{ih standarda, a koje }emo kroz ovajzakon primeniti, zbog ~ega je dono{ewe ovog za-kona izuzetno va`no.Du{an Stoki} iz Slu`be za ìvotnu sredinuPrivredne komore Srbije objasnio je da zakono klimatskim promenama doti~e prakti~no svekqu~ne sektore privrede Srbije, industriju,saobra}aj, energetiku, posebno termoenergetikui poqoprivredu. Imaju}i u vidu obim investi-cija koje se o~ekuju u oblasti smawewa emisijegasova sa efektom staklene ba{te i brojnihdrugih mera koje se o~ekuju u pogledu adaptacijena klimatske promene, prema wegovim re~ima,sve dràvne institucije mora}e da se stave ufunkciju ovog zakona.

8

KLIMA, BRIGA POJEDINCA I DRU[TVA

koji }e biti najpogo|eniji klimatskim promenama,jer }e sredwa godi{wa temperatura u na{em re-gionu rasti brè nego u ve}ini ostalih delovasveta. Iz tog razloga ministar se zalaè za brzodono{ewe zakona o klimatskim promenama.- Ako su prognoze me|unarodnih stru~waka ta~ne,onda imamo sve razloge da poùrimo sa

dono{ewem ovog zakona i s primenom svih mera,od ograni~ewa emisije gasova sa efektom stak-lene ba{te do po{umqavawa, koje je jedan od na-jefektnijih i najva`nijih na~ina da re{imopitawe klimatskih promena – rekao je Trivan.Isti~u}i da je zakon o klimatskim promenama

U organizaciji Ministarstva za{tite ìvotnesredine, po~etkom aprila, u Privrednoj komoriSrbije, organizovana je, ~etvrta javna raspravao Nacrtu zakona o klimatskim promenama.Raspravi su prisustvovali predstavnici diplo-matskog kora, me|unarodnih organizacija iposlovne zajedniceJavnu raspravuministarstvo jesprovelo od 15.marta do 20.aprila. Kaokqu~ni pre-duslov zaodrìvo plani-rawe i smaweweemisija gasovasa efektom stak-lene ba{te, za-konom }e bitiuspostavqen sis-tem za monitor-i n g ,izve{tavawe iverifikaci j u(MRV) podataka iinformacija odzna~aja zaoblast kli-matskih promena.Dono{ewe ovogzakona pred-s t a v q au s k l a | i v awedoma}eg zakono-davstva sapravnim tekov-inama Evropske unije i ispuwewe obaveza premame|unarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj kon-venciji UN o promeni klime i Sporazumu izPariza.Prema re~ima ministra za{tite ìvotne sre-dine, Gorana Trivana, Srbija se nalazi u pojasu

JAVNA RASPRAVA O NACRTU ZAKONA O KLIMATSKIM PROMENAMA

Qiqana RI\O[I]

DOGA\AJI

ZNAÂJ INFORMISAWAU Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o za{titi ̀ ivotne sredine, ̂ lan 79, koji se odnosina dostavqawe informacija o ìvotnoj sredini na zahtev, kaè se, izme|u ostalog, da organi javnevlasti dostavqaju informacije o ̀ ivotnoj sredini koje poseduju ili koje se ~uvaju u wihovo ime svakompodnosiocu zahteva.Podnosilac zahteva nema obavezu da navede interes za pristup informacijama o ̀ ivotnoj sredini.Informacije o ìvotnoj sredini organ javne vlasti dostavqa podnosiocu zahteva {to je mogu}e preili najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.Ako je obim i sloènost informacija o ìvotnoj sredini takva da se traène informacije ne moguu~initi dostupnim u pomenutom roku, organ javne vlasti je duàn da {to je mogu}e pre, a najkasnije uroku 15 dana od dana prijema zahteva, obavesti podnosioca zahteva o potrebi produèwa roka i orazlozima za wegovo produèwe i odredi naknadni rok, koji ne moè da bude duì od 60 dana oddana prijema zahteva. Pri tome }e podnosioca zahteva obavestiti o posedovawu informacije, stavitimu na uvid dokument koji sadrì traènu informaciju, izdati mu, odnosno uputiti kopiju tog doku-menta.U slu~aju postojawa neposredne opasnosti po ̀ ivot i zdravqe qudi, ̀ ivotnu sredinu ili materijalnadobra, bez obzira da li je opasnost prouzrokovana qudskom aktivno{}u ili je posledica prirodnihpojava, organ javne vlasti moè u roku od 48 sati dostaviti traènu informaciju ukoliko je poseduje.Na ostvarivawe prava na pristup informacijama o stawu ìvotne sredine, koja nisu ure|ena ovimzakonom, primewuje se Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja.

- Sprovodimo besplatne obuke u oblastip~elarstva i organske proizvodwe povr}a ivo}a. Ciq raspisivawa javnih poziva jestepodizawe konkurentnosti poqoprivrednihproizvoda, pove}awe obima proizvodwe, kaoi unapre|ewe geneti~kog potencijala i uzga-jawe visokokvalitetnih rasa stoke. Ove godineizdvojeno je 180 miliona dinara bespovratnihsredstava za podsticawe poqoprivredneproizvodwe na teritoriji Grada - kaè Ste-fanovi}eva.

PRODAJ ME NA FEJSBUKUNovac je namewen kupovini nove mehanizacije,prikqu~nih ma{ina, ko{nica, steonih junica,koza i ovaca, protivgradnih mreà, plastenikai sistema za navodwavawe. Svake godine pove}ase broj poqoprivrednika koji koriste nov~anupomo} Grada. U periodu od 2014. do 2018. go-dine oko 1.600 poqoprivrednika iskoristilo jeponu|ena sredstva, {to je osam puta vi{e negou periodu od 2010. do 2013. Na skupu je zakqu~eno da se poqoprivrednicimavi{e isplati da kupe zemqi{te nego da ga uzmu

u zakup. Cene zakupa konstantno rastu, kako usvetu, tako i kod nas. Najskupqi zakup pla}ajupoqoprivrednici u Rumuniji. U Srbiji je pravopre~eg zakupa produèno na 30 godina, a cenezakupa variraju od 197,3 evra, do 320, pa ~ak i400 evra po hektaru, koliko je zabeleèno u Ba-natu. Bilo je re~i i o ogla{avawu putem digitalnihmedija. Ukoliko vas nema na internetu, to je istokao da ne postojite, jer vas nema me|uogla{iva~ima. U Srbiji ima 64,7 internet

prikqu~aka, a do 2020. predvi|a se da }e oko80 odsto stanovni{tva imati pristup svetskojmreì. Mali proizvo|a~i se sve vi{eogla{avaju na ameri~kim dru{tvenim mreàmaFejsbuku i Instagramu. Jer kako je primetio{panski slikar Salvador Dali u 20. veku:“Prodaja bez promocije isto je {to i namigi-vawe devojci u mraku. Ti zna{ {ta radi{, aliniko drugi to ne zna.”

Savetovawe poqoprivrednika i agronoma Sr-bije odràno je 17. aprila na Poqoprivred-nom fakultetu u Beogradu. Skup je uprili~enkao deo projekta ~iji je ciq preno{ewe znawana poqoprivredne proizvo|a~e, kako bi za-jedno sa nau~nicima do{li do zdravih ikokurentnih proizvoda. Predsedavali su:dekanka profesorka dr Milica Petrovi},profesor dr Du{an Radivojevi} i iz Poqo-privredne savetodavne stru~ne slu`be“Padinska Skela” mr Anka Ka~arevi}.Prijavqeno je vi{e od 30 radova, a pred-stavqeno dvadesetak, i to iz oblastiagronomije, vo}arstva, ratarstva, sto~ar-stva,poqoprivredne mehanizacije i organskepoqoprivrede. Bilo je re~i o aktuelnimmerama podr{ke poqoprivrednicima, zakupupoqoprivrednog zemqi{ta, upravqawuekolo{kim tro{kovima u agrobiznisu, o pro-daji vina malih proizvo|a~a, zatravqivawukao na~inu odràvawa zemqi{ta u vinogradu,rezidbi vo}aka, organskoj poqoprivredi, en-ergetskim usevima, lekovitom biqu, pneu-maticima kod traktora, gajewu autohotnih rasasviwa, sistemu krava-tele, urei u mleku, pri-meni mikoorganizama u savremenoj poqo-privredi i mreì mladih poqoprivrednikaSrbije. Radovi su {tampani i bi}e objavqenina sajtu Poqoprivrednog fakulteta. I pored toga {to je Savetovawe odràno uvreme intenzivnih prole}nih radova, Velikasala fakulteta bila je ispuwena do posledwegmesta. Skup je otvorila dekanka MilicaPetrovi} koja je istakla da projekat “Trans-fer znawa od Poqoprivrednog fakultera kapoqoprivrednim proizvo|a~ima” finansiraMinistrastvo poqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede Republike Srbije.

GRAD BEOGRAD PODSTIÊPROIZVODWU

- Veoma smo ponosni {to je prema objavqenimpublikacijama iz oblasti prehrambenetehnologije Univerzitet u Beogradu zauzeo 35.mesto. Kada je re~ o objavqenim publikacijamaiz oblasti poqoprivrednih nauka, nalazimo seizme|u 201. i 300. mesta. Najve}i broj pub-likacija iz pomenutih oblasti napisali sustru~waci beogradskog Poqoprivrednogfakulteta. Dana{we Savetovawe je deo ak-tivnosti koje imamo povodom zna~ajnog datuma.Idemo u susret jubileju - 100 godina postojawai rada fakulteta, a ostalo je jo{ 344 dana dotada. @elimo da vrata ove visoko{kolske us-tanove budu {iroko otvorena za sve budu}egeneracije – istakla je Petrovi}eva. O aktuelnim merama podr{ke poqoprivred-nicima govorila je Dragana Stefanovi} iz Up-rave za poqoprivredu Grada Beograda. Na teritoriji grada registrovano je 33.244poqoprivrednih gazdinstava. Grad daje podsti-cajna sredstva u oblasti povrtarstva, vo}ar-stva, sto~arstva, mehanizacije i p~elarstva.

9DOGA\AJI

Mali proizvo|a~i se sve vi{e ogla{avaju na dru{tvenim mreàma. U Srbiji je otvoreno 3,5 miliona naloga na Fejsbuku, dok jena Instagramu 1,7 miliona korisnika

RASTU CENE ZAKUPAZEMQE U BANATU

ODR@ANO SAVETOVAWE POQOPRIVREDNIKA I AGRONOMA SRBIJE

Vera PONTI

VI[E PARA ZA NEKVALITETNO VINONau~ni rad na temu “Prodaja vina malih proizvo|a~a – mogu}nosti iograni~ewa” pokazao je da u Srbiji nije razvijena kultura ispijawa vina. Zbogtoga kupac pla}a ve}u cenu za nekvalitetno vino. Kupovna mo} je opala tako daje ve}ina potro{a~a prinu|ena da kupuje samo najpotrebnije namirnice, a vinonije me|u wima. U Srbiji samo jedna presa za ce|ewe vina ko{ta od 30.000 do50.000 evra, a efektivno se koristi jedan do dva dana u godini. Praksa svuda usvetu jeste da mali proizvo|a~i iznajmquju te sprave, dok kod nas, da biste seregistrovali, morate sve to da posedujete.

STOÂRSTVO10

FARMA „PADINSKA SKELA“

PODMLA\ENZAPATPrema re~ima Borislava Radomira, direk-tora gazdinstva „Padinska skela“, {to se ti~erada i rezultata sto~arske proizvodwe, sklop-ile su se sve kockice. Svi parametri koji uti~u

na koli~inu i kvalitet proizvedenog mleka,zdravstveno stawe zapata, reprodukcija,odnosno steonost, u granicama su planiranihvrednosti i preko toga, u pozitivnom smislure~i. Prema rezultatima proizvodwe mleka,za prva tri meseca ove godine, farma „Padin-ska skela“, ostvaruje najboqe rezultate nanivou PKB-a.- Na{a dobra proizvodwa tokom prva trimeseca ove, ali i tokom pro{le godine, je„posledica“ dobrog zdravstvenog stawa zapatai dobrih rezultata ostvarenih u borbi protivsteriliteta, odnosno visokom procentusteonosti. Sada mogu da kaèm da smo stvorilipreduslove za dobru proizvodwu i u narednimmesecima, tokom kojih o~ekujemo da ostanemo uvrhu proizvodwe na nivou PKB-a. Za svaku po-hvalu je rad svih zaposlenih u RJ Sto~arstvo,a na prvom mestu rad zootehni~ko- veteri-narske slu`be. Naruku su nam i{li i povoqniklimatski uslovi, {to se pozitivno odrazilona rezultate biqne proizvodwe. Spremqenasu kvalitetna kabasta hraniva, u dovoqnimkoli~inama. Izvesne koli~ine kabastihhraniva smo imali i za prodaju, a imamo ihjo{ i prodaja je u toku- kaè Radomir.Kako nam je direktor gazdinstva {aqivo ob-

jasnio, na gazdinstvu „Padinska skela“ je„dobar {pajz“, imaju dobar izbor hraniva,dobre „kuvare“, da to pripreme, „konobare“,

da posluè i „konzumente“, krave da to pojedu.Ovo je, uz dobre uslove rada i ~oveka, kaonajva`nijeg i zaslu`nog za sve ovo, izgleda ipravi recept za dobru i kvalitetnuproizvodwu.Na farmi je, sredinom aprila, uzgajano 2.260grla goveda svih kategorija. Farma radi punimkapacitetom.

Svjetlana [poqar, tehnolog sto~arstva,isti~e da je zapat na farmi podma|en.- Na farmi je vi{e od 35 odsto prvotelki, {toje tako|e jedan od preduslova stabilnostiproizvodwe. [to je od velikog zna~aja, steklisu se uslovi da radimo plansku selekciju zap-ata, odnosno planski odlu~ujemo kada i kojagrla }emo iskqu~ivati iz proizvodwe. S drugestrane, uginu}a su ispod planiranih vred-nosti, u svim kategorijama goveda, {to je jo{jedan pokazateq da u svakom pogledu imamokontrolu nad proizvodwom - kaè [poqar.Na farmi se, pored svakodnevnih aktivnosti,vezanih za proizvodwu, sprovodi Programmera zdravstvene za{tite ìvotiwa, u skladusa vaè}im zakonom.Prema re~ima Dragana Jakovqevi}a, rukovo-dioca sto~arske proizvodwe, tov junadi je jo{jedan uspe{an segment proizvodwe na ovojfarmi. U tovu je 13. aprila bilo 250 grlamu{ke junadi, a tov se odvija bez gubitaka. Mu{ku junad tove od septembra pro{le godine,u objektima kojima su raspolagali na lokaciji„Aerodrom“. Prodaja prvih tovqenika po~elaje krajem aprila, a do \ur|evdana o~ekuju da}e wihovi obori biti prazni.

VI[E STEONIH KRAVA I MLEKANa farmi „Padinska skela“ brojno stawe muznih krava ne oscilira, trenutno se uzgajaju1.054 grla.Tokom prva tri meseca prose~na proizvodwa po grlu na godi{wem nivou iznosila je 7.470litara nekorigovanog mleka, sa 3,8 odsto mle~ne masti, odnosno 7.928 litara korigov-anog.U martu se po grlu prose~no proizvodilo 7.800 litara nekorigovanog mleka, sa 3,94 odstomle~ne masti, odnosno 8.537 litara korigovanog mleka.Za prvih osam dana aprila prose~na proizvodwa po grlu na godi{wem nivou iznosila je7.960 litara nekorigovanog mleka sa 3,97 odsto mle~ne masti, odnosno 8.778 litara ko-rigovanog mleka.Ovo su egzaktni podaci o koli~ini i kvalitetu proizvedenog mleka, koji potvr|uju izjaveodgovornih na farmi da je proizvodwa kvalitetna i stabilna.Trenutna utvr|ena steonost krava na farmi je 44,57 odsto, na godi{wem nivou ona iznosi92,59 odsto. U toku godine, za sedam meseci, na stawu je 15 odsto vi{e steonih krava odplanom predvi|enog broja. Na farmi je, trenutno i 191 steona junica.Izlu~ewe krava na osnovu uginu}a i prinudnog klawa, za prva tri meseca ove godine, je33,3 odsto mawe od planiranih vrednosti, {to je, tako|e odli~an pokazateq.Kada je re~ o izlu~ewu podmlatka, u kategoriji teladi uzrasta do jednog meseca izlu~enoje 3,27 odsto teladi, a u uzrastu od jednog do ~etiri meseca 1,49 odsto, dok su planiranaizlu~ewa u obe kategorije na nivou ~etiri procenta, {to je, tako|e odli~an rezultat.

Qiqana RI\O[I]

PKB Korporaciju iznose 7.647 kilograma mlekasa 3,5 odsto mle~ne masti i 3,17 odsto proteina.Prose~na ukupna mle~nost bikovskih majki nafarmama PKB Korporacije iznosila je 9.535kilograma mleka sa 3,415 odsto mle~ne masti i3,19 odsto proteina, dok je prose~na mle~nostmaksimalnih laktacija bikovskih majki na teri-toriji Srbije iznosila 7.280 kilograma mlekasa 3,87 odsto mle~ne masti- isti~e dr Samolo-vac.Na seminaru su predstavnici Ministarstva po-qoprivrede, pored ostalih Nenad Terzi} i@eqko Novakovi}, prezentovali vaè}e stare inove pravilnike za podsticaje u oblasti sto~ar-

stva. PKB Korporacija jeprethodnih godina bilakorisnik zna~ajnih finan-sijskih sredstava po os-novu podsticaja za doma}eìvotiwe, pre svegagoveda, u ~emu je ogromanudeo imao podsticaj zakvalitetne priplodnekrave. - Na àlost, dono{ewemnovog Pravilnika ouslovima i na~inu ost-varivawa prava na pod-sticaje u sto~arstvu zakvalitetna priplodnagrla, kojim je broj grla sakojima moèmo dakonkuri{emo za podsticajlimitiran na 300 krava,PKB Korporacija je os-tala bez najve}eg delanovca od ovog podsticaja.Odgajiva~ke organizacijePKB-a, osnovna i organi-zacija sa posebnimovla{}ewem, ~ine sve naiznalaèwu na~ina uokviru postoje}e zakonskelegislative kako bi seovaj „finansijski udar“ naPKB Korporaciju makar

delimi~no amortizovao - kaè dr Samolovac.Prema wenom mi{qewu, i pored izuzetno vi-sokog potencijala za proizvodwu mleka krava HFrase, neki pojedina~ni rekordi iznose i preko30.000 kilograma mleka na godi{wem nivou,rezultati za Srbiju su blago re~eno nezadovo-qavaju}i, ~ak razo~aravaju}i, i to uprkos svimmerama koje se vr{e u sprovo|ewu odgajiva~kogprograma. Mle~nost u zapatu PKB Korporacije,i pored toga {to je zna~ajno ve}a od nivoamle~nosti u Srbiji, ne moè da se meri saprose~nom proizvodwom mleka po kravi nagodi{wem nivou u najrazvijenijim zemqama sveta.Za boqe rezultate u narednim godinama, poredsavesno selekcijsko-odgajiva~kog rada i primenesvih propisanih mera za sprovo|eweodgajiva~kog programa za HF rasu, dr Samolovacsmatra da je neophodna saradwa svih stru~nihslu`bi i Ministarstva poqoprivrede jer je vi-soka proizvodwa mleka na{ zajedni~ki interes.

17.192 krave, od ~ega je bilo 12.655staroumati~enih i 4.537 novoumati~enih grla.Broj selekcijskih smotri odrànih na farmamaPKB Korporacije iznosio je 6.976 ili 40,6 odstoukupnog broja u Srbiji, 4.687 staroumati~enihili 37 odsto i 2.289 novoumati~enih, ili 50,4odsto.Linearna ocena je izvr{ena kod 3.889 prvotelkiu Srbiji, dok je taj broj na farmama PKB Korpo-racije iznosio 1.889, odnosno 48,6 odstoukupnog broja.Kada su u pitawu postupci koji se odnose na do-bijawe i testirawe mu{kih priplodnih grla,situacija je jo{ upe~atqivija. Od 129 bikovskih

majki, wih 106 ili 97,2 odsto je bilo sa farmiPKB Korporacije. Testirawe bikova je vr{enosamo u PKB Centru za reprodukciju i embrio-transfer, 12 priplodnih bikova je zavr{iloperformans, a tri biolo{ki test, dok progenitest na mle~nost i tip nije zavr{io ni jedan biku 2017. godini - kaè dr Samolovac, isti~u}i daovi podaci nedvosmisleno potvr|uju zna~aj radau oblasti sto~arstva u PKB-u.Dobar i istrajan rad stru~waka i angaòvanihradnika u sto~arstvu u PKB-u, potvr|uju i podacikoji se odnose na koli~inu i kvalitet proizve-denog mleka.- Prose~na mle~nost umati~enih krava na teri-toriji Srbije iznosila je 6.895 kilograma mlekasa 3,66 odsto mle~ne masti i 3,18 odsto pro-teina, dok je na farmama PKB Korporacijeprose~na mle~nost za krave u 2017. godiniiznosila 8.017 kilograma mleka sa 3,49 odstomle~ne masti i 3,17 odsto proteina. Sli~na jesituacija i kod prvotelki. Prose~na mle~nostkrava u prvoj laktaciji u Srbiji iznosila je6.861 kilogram mleka sa 3,62 odsto mle~ne mastii 3,17 odsto proteina. Odgovaraju}i podaci za

U organizaciji Glavne odgajiva~ke organizacijeInstituta za sto~arstvo, Beograd-Zemun, od 1. do4. aprila ove godine, u Kladovu je odràn sedmipo redu seminar odgajiva~kih organizacija usto~arstvu Srbije. Seminaru su prisustvovali stru~waci iz PKB Ko-rporacije, izme|u ostalih i na{a sagovornicadr Qiqana Samolovac, glavni selekcionar Cen-tra za sto~arstvo PKB.Prema wenim re~ima, osnovni ciqevi seminarabili su definisani od strane organizatora.Neki od wih su se odnosili na probleme koji sejavqaju u sprovo|ewu odgajiva~kih programa zarazli~ite vrste i rase doma}ih ìvotiwa, kao ina inovacije koje se moguprimeniti u sprovo|ewuodgajiva~kih programa.U~esnici su upoznati isa Glavnim odgajiva~kimprogramom za autohtonerase u periodu 2018-2019. godina. Tradi-cionalno, posledwegdana seminara bilo jere~i o novim uredbama ipravilnicima Min-istarstva za poqo-privredu, {umarstvo ivodoprivredu, a koji suproistekli iz Zakona osto~arstvu i Zakona opodsticajima u poqo-privredi i ruralnomrazvoju.- U okviru seminaraGlavna odgajiva~ka orga-nizacija je prezentovalaizve{taje o sprovo|ewuodgajiva~kih programa povrstama i rasamadoma}ih ìvotiwa za2017. godinu. Poredtoga, u~esnici seminarasu bili u prilici da ~ujui nekoliko stru~nih pre-davawa iz oblasti se-lekcije i odgajawa doma}ih ìvotiwa. Teme subile aktuelne i vezane za genomsku selekciju,odre|ivawe priplodne vrednosti ìvotiwa,kori{}ewe seksiranog semena u programuve{ta~kog osemewavawa, toplotni stres kodmle~nih goveda, mogu}nost organizovawaproizvodwe u sistemu „krava-tele“ i druge - kaèdr Samolovac.S obzirom na osnovnu delatnost PKB Korpo-racije, koja se bazira na uzgoju i eksploatacijigrla hol{tajn-frizijske (HF) rase, dr Samolovacse osvrnula na najva`nije rezultate iz Izve{tajaGlavne odgajiva~ke organizacije.- Prema izve{taju za 2017. godinu, goveda HFrase ~ine oko 15 procenata ukupnog broja govedau Srbiji. Trend brojnog stawa umati~enih kravaHF rase u periodu od 2007. do 2012. godinebeleìo je zna~ajan rast, da bi 2013. godinedo{lo do pada brojnog stawa. Od 2014. brojnostawe beleì blagi porast svake godine do 2017.Broj zakqu~enih laktacija beleì konstantanblagi porast, osim 2013. godine.Prema istom izvoru, ukupan broj grla u selekci-jskoj smotri HF rase za 2017. godinu iznosio je

11STOÂRSTVO

RESPEKTABILNA STOÂRSKAPROIZVODWA U PKB-u

SEMINAR ODGAJIVA^KIH ORGANIZACIJA SRBIJE

Qiqana RI\O[I]

smo primera radi sa setvom kukuruza krenuli 24.marta, a ove godine 4. aprila smo prvi daniza{li na wive. Punom parom sa setvom kukuruzakrenuli smo 10. aprila - kaè MarjanAvramovi}, rukovodilac biqne proizvodwe naimawu “Dunavac - ênta”.Na imawu se ukupno pod jesewom i prole}nomsetvom zaseje 2.650 hektara. Ove godine podkukuruzom zaseja}e se ne{to vi{e od 520 hek-tara kukuruza, sila`nog, merkantilnog, semen-skog. Prvo se krenulo sa setvom hibrida FAOgrupe zrewa 700-650 namewenih za silaù aonda }e se sejati FAO grupe 500-600 vi{e grupezrewa namewenih za zrno. - Jesenas zasejani usevi su zdravi. @ita suiza{la iz zime u odli~noj kondiciji. Nemabolesti, zima je bila blaga ali je na ̀ itaricamaostavila povoqan efekat. Prva za{tita uìtima fungicidima je zavr{ena, sada kre}edruga za{tita je~ma, koja se radi pre klasawa,dok }emo p{enicu tretirati pre cvetawa –kaèMarjan.Nalazimo se na parceli 26, gde je bilo 52 hek-tara raì namewene za spremawu senaè, dodajeAvramovi}. Ra` je poko{en pre dva dana, danaskombajniramo seckamo masu i odvozimo u silojame.To je biti prvi obrok za stado izovogodi{weg roda. Sutradan }emo kombajniratitritikale sa parcele 24 tako|e za obrok stada,koji je poko{en pre dva dana. Trenutno na wivisu dve grabuqe, ~etiri prevoznika sa velikimprikolicama i dva kombajna. Na parceli 18 danas sejemo soju, na devetoj kuku-ruz. Setva }e se produìti i u maju mesecu alisve je to u agro roku – kaè Avramovi}. V. G.

seja~e, jer je temperatura visoka. Zadovoqni smodinamikom setve. Dnevnoposejemo od 500 do 600 hektara. Nadamo se da}emo, ukoliko optimalni uslovi potraju, zavr{itisetvu do 10. maja. Paraleleno sa setvom te~e ipriprema senaè od raì i tritikalea, koja je ve}pripremqena na “Dunavcu”. Po{to je ne{to sto~nehrane ostalo od prethodne godine, zasejali smomawe povr{ine, negde oko 250 hektara. Po~elismo ko{ewe prvog otkosa lucerke, od kojeg }emotako|e pripremati senaù, i to skoro od celogotkosa, sa oko 2.168 hektara – kaè MilojeKur}ubi}, glavni tehnolog biqne proizvodwe uPKB-u. Za{tita ozimih useva protiv korova jezavr{ena, a u toku je za{tita od bolesti. Usevi suu fazi intezivnog porasta. Jare kulture, koje sunedano posejane, ve} su nikle. Odgovaraju im vre-menski uslovi. I ozimi usevi su u dobrom stawu.Uqana repica cveta i formira mahune, je~am je u

PROIZVODWA12 PROIZVODWA 13

Na poqima PKB-a setva je u jeku, a prole}niradovi odvijaju se u optimalnim vremenskim pri-likama. Padavine, za sada, ne ometaju ratare, aima i dovoqno vlage u zemqi{tu. Do 24. aprilaposejano je 65 odsto povr{ina, ili 7.635 hektaraod planiranih 11.700. Najvi{e je posejanomerkantilnog kukuruza 4.200 hektara, sledi sojana 1.900, i merkantilni suncokret na oko 870 hek-tara. Preostale povr{ine pripadaju semenskomsuncokretu i semenskom kukuruzu.

Procenat posejanih povr{ina varira od gazdin-stva do gazdinstva. Tamo gde je te{ka zemqa zaobradu, kao {to je na gazdinstvu “7. juli”, najmaweje posejano, dok }e neka PKB-ova gazdinstva naseveru, kao {to su “Dunavac” i “Pionir”, prvazavr{iti prole}ne radove, zbog povoqnije zemqeza obradu. Na nekim parcelama priprema zemqi{ta mora dase odradi nekoliko puta. De{ava se da sepovr{inski sloj prosu{i. Na niìm terenima, namestima gde su korovi naglo buknuli, po{to im jeodgovarala temperatura i vlaga u zemqi{tu, presetve trebalo je ukoloniti korove, i to, uglavnom,totalnim herbicidima. Najkasnije }e biti pose-jane i one povr{ine koje su kasnije poorane iliparcele na kojima je izostalo tawirawe. - Neke najavqene padavine ne bi mnogo omele

Na imawu “Dunavac-ênta”, 23. aprila obi{lismo vredne ratare. Rastr~ali se od wive dowive. Na jednoj od wiva seje se soja, na drugojkukuruz, na tre}oj se kombajnira poko{ena raì tritikale, na ~etvrtoj prskalice rade punomparom…- U odnosu na ranije godine ovog prole}a gen-eralno sa setvom kasnimo dvadesetak dana.Zbog hladnog i ki{ovitog marta. Pro{le godine

Ratari zadovoqni dinamikom setve. Najvi{e je posejano merkantilnog kukuruza, slede soja i merkantilni suncokret

Na trì{tu uskoro prvi plodovi paprike “{iqe”, krastavaca i qute papri~ice

NA POQIMA PKB-a

SENA@A OD RA@I PRVI ROD

PROLE]NI RADOVI NA IMAWU “DUNAVAC - ÊNTA”

SETVA U OPTIMALNIM USLOVIMA

“PKB HORTIKULTURA”

OTVORENA NOVA PRODAVNICA U SKELI

fazi klasawa, dok }e p{enica uskoro u}u upomenutu fazu. Do 25. aprila palo je 16 litra ki{e po kvadrat-nom metru. Postoji mogu}nost da ne bude dovoqnovlage u setvenom sloju pa je priprema sistema zanavodwavawe u toku, kao i puwewe ritskih kanalavodom. Jedna obimna ki{a dopunila bi rezervevlage u zemqi{tu. - Ukoliko ne bude padavina neke parcele }emomorati da navodwavamo. To je neophodno zbog use-javawa razli~itih linija kukuruza, “o~eva” i“majki”, ali i razli~itih rokova setve. Navod-wavawe }e biti neophodno semenskim usevima, aprimenu pune agrotehnike nalaù semenske ku}esa kojima smo ugovorili proizvodwu – kaèKur}ubi}. U maju ratari zavr{avaju setvu, nastavqaju spre-mawe senaè, a sredinom i krajem meseca o~ekujeih kultivirawe useva. V. P.

Sredinom aprila otvorena je nova prodavnica“PKB Hortikulture” u Padinskoj Skeli, u “Im-lekovoj” zgradi, u bi{oj “Imesovoj” mesari. Radnovreme je od 7 do 15 sati, a ukoliko se ukaè potrebabi}e otvorena i subotom. Dugogodi{wi kupci, kojisu posle ru{ewa “PKB Mimoze” u Bulevaru despotaStefana, ostali uskra}eni za rano povr}e iz Rita,ovih dana zovu i pitaju gde mogu da pazare namirniceproverenog kvaliteta, koje se ve} dugo godina nalazena wihovoj trpezi. Trenutno su u pomenutoj pro-davnici i u kiosku, u krugu PKB-a, prodaji rotkvice,mladi jesewi luk, spana}, sezonsko cve}e, rasadparadajza, paprike i ranog kupusa. Zbog malo sun~anih dana, preostalo rano povr}e izPKB-ovih plastenika u Padinskoj Skeli ove godine}e kasniti oko 15 do 20 dana u odnosu na lane.Paradajz je u dobroj kondiciji. U fazi je nalivawaplodova, cveta ~etvrta cvetna grana. Krastavacu ne-dostaje sunce i ne napreduje tako dobro.

- Kako }e te}i proizvodwa zavisi od broja sun~anihdana. Quta papri~ica je u fazi nalivawa plodova,uskoro }e po~eti berba, a bi}e i ne{to krastavacaza berbu. I “{iqa” je tako|e po~ela da formiraplodove i oko 1. maja o~ekujemo berbu prve ovo-godi{we paprike. U drugom plasteniku smozavr{ili sadwu, a u toku je pincirawe i povezi-vawe paradajza. Paprika je rasa|ena i sada jepotrebno samo zalivati je i za{titi od bolesti,postavqati oslonce i koqe – kaè Rade \urovi},upravnik “Hortikulture”.Na otvorenom poqu povrtari su posadili krompir,na oko dva hektara, a o~ekuju da u marketima budetri do ~etiri vagona za prodaju. Sadwa krompiraje svuda u Ritu kasnila mesec dana, U maju povrtarima preostaje sadwa diwa i lubenicana otvorenom poqu, ali tek posle \ur|evdana,po{to je jutarwa temperatura zemqi{ta jo{ uvekniska, nià od osam stepeni. V. P.

NOVA MEHANIZACIJAStigla je nova mehanizacija koja }e ubrzatiko{ewe i balirawe sena.PKB-ovu poqoprivrednu tehniku upotpunila jenova kosa~ica. Nije samohodna, prikqu~uje sena traktor i moè da ima veliki u~inak. Novapresa “big-baler” ubrza}e drugi otkos sena idobro }e do}i posle ètve p{enice, je~ma isoje.

PRVI DAN Na parceli 26 iseckana raàna masa izlule kombajna slaè se u prikolice kojelagano u ritmu kombajna vu~e traktor“fent 936”. Za volanom traktora jeMilovan Miqkovi}, radnik “Brazde”.Wemu je ovo 37. sezona. - Radni vek u PKB-u po~eo sam jesewomsetvom negde u oktobru mesecu 1979. go-dine. Od prvog dana sam po~eo da radimkao traktorista, prvo za volanom„fiata”, potom “IMT” zatim “volvoa” ive} sedmu godinu upravqam “fentom 936”.Traktor je „vrh”, najboqi od svih koje samvozio ranije - kaè Milovan.Wemu je prvi dan na terenu. Jutros jeiza{ao iz kruga ”Brazde”, jednu turusenaè ve} je odvezao do silo jame naimawu “Dunavac”.- Zimus smo remontovali traktor, priko-lice, setvosprema~e. Nadam se da }u bezve}ih kvarova do~ekati kraj sezone, tamou jesen kada oberemo kukuruze - kaèMilovan.

VREME OKOPAVAWANa parceli devet u toku je bila setvamerkantilnog kukuruza Agroekonomikovesorte “dukat”. Za volanom traktora “lan-dini” koji je vukao sejalicu je JovanStankovi}. On je od 1993. godine u PKBi kao traktorista radi na “Dunavcu”. - Posle zimskog odmora po~etkom aprilasam iza{ao u poqe. Od prvog dana samna setvi kukuruza. Danas }u ostati nawivi dok ne posejem 30 hektara. Malokasnimo sa setvom ali vreme nam ide naruku. Kukuruz koji sam sejao po~etkommeseca stigao je za {partawe. Tako da sasetve otka~iwem sejalicu, ka~im kopa~icui idem da {partam - kaè Jovan.

NE GLEDAMO NA SATNegde na granici izme}u imawa“Dunavac” i “Pionir” na parceli18 zati~emo Milenkovi} Qubi{u -Bubija. Wemu je ovo tridesetasetva, nakon 20 godina staà u“Slogi” iz Perleza on je po~eo daradi na imawu ênta kao trak-torista. - Meni je ovo deseti dan na setvi.Danas sejem merkantilnu soju.Jutros smo krenuli oko pola osam,gleda}emo da zavr{imo danas ovuparcelu negde do 18 sati. Nemagledawa na sat i na radno vreme.Dan je lep, {teta bi bilo propustitiga. Ma{ina dobro sluì, samo memalo le|a bole – kaè Qubi{a.

radno vreme, koje predvi|a Zakon, bilo je po{to-vano kod samo 20 odsto poslodavaca, a rad kodku}e realizovan je kod 10 odsto poslodavaca.Ubudu}e }e se bolovawa zaposlenih, uzeta zbognege deteta, biti druga~ije tretirana.

Prema rezultatima istraìvawa, kada bi moraoda pomaè zaposlene roditeqe, najve}i brojposlodavaca bi se opredelio za ekonomskeolak{ice, na drugom mestu su ekonomsko podstica-jne mere, dok je na tre}em mestu medijska promocijafirme. U budu}nosti }e socijalno odgovornogposlodavca nagraditi dràva jer radi za op{tedobro. V. P.

AKTUELNO14

Bebe koje }e se roditi posle 1. jula uìva}e fi-nansijsku pomo} dràve, re~eno je u Privrednoj ko-mori Srbije (PKS), po~etkom aprila, kada supredstavqeni nova Strategija o podsticajimara|awa i rezultati istraìvawa o uskla|ivawurada i roditeqstva. Ministarka bez portfeqa uVladi Republike Srbije, Slavica \uki} Dejanovi},zaduèna za demografiju i populacijonu politiku,iznela je podatke istraìvawa koje je sprovedenou saradwi sa Republi~kim zavodom za statistiku,uz finansijsku podr{ku PKS i Populacionog fondaUjediwenih nacija. U uslovima te{ke demografske krize dràvapoku{ava da razli~itim merama pomogne rodite-qima u podizawu potomstva i uskla|ivawu radnogvremena sa privatnim obavezama. Srbiji pretiizumirawe stanovni{tva ukoliko se nastavi nega-tivni prirodni prira{taj. U 2017. bilo nas jemawe za 40.000 nego u 2016. godini. Prose~nastarost u Srbiji je 43. godine i peta smo najstarijanacija u Evropi. Pozitivan prirodni prira{tajzabeleèn je u samo pet op{tina: Sjenica, NoviSad, Pre{evo, Novi Pazar i Tutin. Rezultati novih mera populacione politike bi}evidqivi tek za desetak godina, a re~ je o nacional-nom prioritetu. Prioriteti nove Strategije zapodsticawe ra|awa jesu da nas ne bude mawe, a tobi se desilo ukoliko bi svaka èna u reproduk-tivnom periodu rodila dvoje dece. U proseku, kodnas svaka èna rodi jedno deto, statisti~kigledano, 1,6. Da ne bi do{lo do izumirawa nacije

potrebno je pove}ati procenat ra|awa, a pre svegaumawiti ekonomsku cenu podizawa deteta. PETO DETE UGRO@AVA ZDRAVQE MAJKE

- Vi{e }emo raditi na terenu, nego u kabinetu.Zadovoqni smo podatkom da je skoro isti broj beba(oko 65.000) ro|eno u 2016. i 2017. godini. Alise, naàlost, negativni prirodni prira{tajpove}ava iz godine u godinu. Zbog toga je buxet min-istra u kabinetu za populacinu politiku i de-mografiju u 2018. godini pove}an pet puta. Od 1.jula jednokratna pomo} za prvor|eno dete iznosi}e100.000 dinara, za drugo dete majka }e svakogmeseca dobijati 10.000 u naredne tri godine, dok}e u narednih deset godina za svako tre}e dete do-bijati 12.000, za svako ~etvrto 18.000 dinaramese~no. Vlada ne}e finansirati ro|ewe petogdeta, po{to je prema mi{qewu Svetske zdravstveneorganizacije peta trudno}a progla{ena rizi~nompo zdravqe majke – kaè Dejanovi}eva. Finansijski podsticaji ra|awa ne}e biti jedini.Borba protiv neplodnosti tako|e je jedan odciqeva Strategije. U ovom momentu se oko 600.000parova bori sa sterilitetom. Zahvaquju}i novimmerama populacione politike, od 1. jula, roditeqikoji su ve{ta~kom oplodwom dobili dete, na istina~in mo}i }e da za~nu i drugo dete. Bi}e promewene i odredbe Zakona o radu, deo kojise ti~e uskla|ivawa rada zaposlenih roditeqa.Ve} postoji izbor rada u smenama, ali mawe od 40odsto poslodavaca omogu}avalo je zaposlenimroditeqima da biraju odgovaraju}u smenu. Klizno

ZAUSTAVITI IZUMIRAWE PRIORITET VLADEPREDSTAVQENA NOVA STRATEGIJA O PODSTICAJIMA RA\AWA

RODITEQI ÊKAJU POMO] DR@AVEIstraìvawem o uskla|ivawu rada i rodite-qstva obuhva}eno je 330 poslodavaca, 264privredna dru{tva i 66 lokalnih samouprava.Vi{e od dve tre}ine poslodavaca nije plani-ralo da uvodi izmene u svoj na~in organizacijerada. Veliki broj poslodavaca u ovom momentune obezbe|uje nijedan vid finansijske pomo}izaposlenim roditeqima, ali su spremni da jeobezbede uz odre|ene olak{ice, u dogovoru sadràvom. Finansijska pomo} za le~ewe detetanije predvi|ena u 52 odsto slu~ajeva, jed-nokratna pomo} za ro|ewe deteta nije davanau 73 odsto slu~ajeva, dok je samo 5,5 odstoposlodavaca davalo nov~anu pomo} za polazakdeteta u {kolu.

Peta smo najstarija nacija u Evropi. U proseku imamo samo jedno dete, dok se oko 600.000 parova bori sa sterilitetom

nos za zlatar iznosio je 9,6 tona, a za kondor i mak-sim 10,5 tona. U vla`nim godinama najniì sredwiprinos tako|e je imao hibrid zlatar (11,6 tona), anajvi{i maksim (14,2 tona). Smawewe sredweg pri-nosa u su{nim godinama u odnosu na prinose uvla`nim godinama kre}e se od 17 procenata zazlatar, dok je ~ak 26 procenata za maksim i dija-mant. Vrednosti standardne devijacije prinosa zavla`ne i su{ne godine ukazuju na to da prinosi PKBhibrida kukuruza vi{e variraju u su{nim (od 1,8tona kod rubina, do 3,8 tona kod maksima) nego uvla`nim godinama (od 1,5 tona kod dijamanta, do 2,2tone kod kondora). Kako bi pokazali kako }e klimatske promene ubudu}nosti uticati na prinos kukuruza na teritorijiSrbije, autori studije su analizirali mogu}epromene sredwe mese~ne temperature koli~ine pa-davina u budu}nosti. Na osnovu pove}awa sredwihmese~nih temperatura u letwim mesecima ubudu}nosti, kao i smawewa padavina u periodu kadaje kukuruzu najpotrebnija voda, predvi|a se sve~e{}a pojava su{nih godina i pad prinosa zrnakukuruza za vi{e od 20 procenata. Pomenuta ten-dencija se sa podru~ja grada Zrewanina moèpro{iriti na najve}i deo teritorije Srbije.

PROMENA DATUMA SETVENajugroèniji nedostatkom padavina bi}e sever Sr-bije, ju`nobanatski okrug, Banat, podunavski,brani~evski, {umadijski, pomoravski i ni{avskiokrug, kao i teritorija Kosova i Metohije. Kli-matske promene najvi{e }e uticati na prinos kuku-ruza. Ukoliko se ne primene mere prilago|avawamoè se o~ekivati smawewe prnosa kukuruza do 58procenata u periodu do 2030, odnosno do 73 pro-cenata u periodu do 2050. godine. Mere prilago|avawa klimatskim promenama morajubiti, pre svega, usmerene na poboq{avawefiziolo{kih osobina biqaka u celini kroz|ubrewe, navodwavawe, kori{}ewe protivgradnihmreà, suzbijawe korova i drugih agrotehni~kihmera, kao i razvoj novih genotipova sposobnih dase prilagode abioti~kim (uticajima neìve prirode)i bioti~kim ~iniocima (uzajamni uticaj biqaka, ̀ iv-otiwa i ~oveka). U konkretne mere kojima se moè smawiti os-etqivost proizvodwe kukuruza na o~ekivane kli-matske promene spadaju: promena datuma setve,poèqna je ranija setva, odabir tolerantnih hib-rida i gajewe useva u navodwavawu. Kako bi se otk-lonili rizici u proizvodwi nepohodno jenavodwavati ve}e povr{ina nego {to je danasslu~aj.Pove}an temperaturni stres zahteva setvu hibridakoji su otporni na vi{e temperature. O~ekivanopove}awe intenziteta napada {tetnih organizamamoè se ublaìti rotacijom useva, odnosnoplodoredom. Pra}ewe i nadzirawe bolesti i{teto~ina, pove}avaju efikasnost za{tite i smawujurizik od propadawa useva.

15NAUKA

MAKSIM PRKOSIO SU[I SADESET TONA PO HEKTARU

UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA PRINOS ZRNA PKB HIBRIDA

U budu}nosti se predvi|a ~e{}a pojava su{nih godina i pad prinosa kukuruza na teritoriji Srbije za vi{e od 20 odsto

Priredila: Vera PONTI

Srbija postaje su{no podru~je, pa treba sejati hib-ride sa kra}im vegetacionim periodom, zakqu~ak jenau~nog rada “Uticaj klimatskih promena na prinoszrna PKB hibrida kukuruza”. Predstavqen je na 32.Savetovawu agronoma, veterinara, tehnologa iagroekonomista koje je odràno krajem februara uPKB-u. Autori su stru~waci sa Poqoprivrednogfakulteta Univerziteta u Beogradu. diplomiraniinèwer Dijana Vojvodi}, dr Qubi{a @ivanovi},dr Mirjam Vujadinovi} Mandi}, dr Jela Ikanovi},dr Branka @arkovi}. Potrebni podaci za istraìvawe prikupqeni su izdva izvora. Prvi izvor bili su meteorolo{ki po-daci, sredwe dnevne temperature i dnevne koli~inepadavina koji su dobijeni iz Republi~kog hidrome-teorolo{kog zavoda Republike Srbije u Beogradu,ta~nije sa pet meteorolo{kih stanica. Drugi izvorse odnosi na podatke o prinosu zrna kukuruza kojisu preuzeti iz Zbornika nau~nih radova Instituta“PKB Agroekonomik”. Osnovni alat za prou~avaweklimatskog sistema i simulirawe klime u budu}nostibili su numeri~ki klimatski modeli. Statisti~kaobrada podataka najpre je izvr{ena na ogledu uPadinskoj Skeli i odgovaraju}u najbliù meteo-rolo{ku stanicu u Zrewaninu. Kao su{ne godine naovom lokalitetu izdvojene su pet od ukupno devet go-

dina (2003, 2007, 2012, 2013. i 2015.). Anal-izirani su prinosi sedam PKB hibrida: dijamanta,dukata, kondora, maksima, rubina, stani{e izlatara. Oni su dali mawe prinose u 2003, 2007.i 2012, godini kada je su{a bila najizraènija.

PRINOSI VARIRAJU U NEDOSTATKUPADAVINA

Najniè prinose PKB hibidi ostvarili su u setvi2012. godine, koja se smatra ekstremno su{nom, doksu najvi{e prinose svi posmatrani hibridi imali usetvi 2009. godine. Sredwi godi{wi prinos zapomenute hibride razlikuje se u su{nim i vla`nimgodinama. U su{nim godinama sredwi godi{wi pri-

NEBO DIKTIRA SETVUAutori studije preporu~ujupra}ewe sezonske vremenske prog-noze. Ona sadrì informacije oprognozi odstupawa sredwemese~ne, minimalne i maksimalnetemperature kao i sredwe mese~nekoli~ine padavina. Prognoza moèbiti vaàn pokazateq priodre|ivawu vremena osnovne idopunske obrade zemqi{ta, setve,izvo|ewa mera nege i za{titeuseva, kao i berbe kukuruza.

izazivaju efekat staklene ba{te. Delegati u Rimusu smatrali da je problem bezbednost hrane, dok sudelegati u Bonu smatrali da je problem klimatskasigurnost.Me|unarodna organizacija ETC GROUP - Akcionagrupa za eroziju, tehnologiju i koncentraciju,dostavila je delegatima u Rimu i Bonu izve{taj pod

nazivom „Ko }e nas hraniti” u kojem je dala podatkeo zna~aju stvarnih ekonomskih, ekolo{kih idru{tvenih tro{kova industrijske poqoprivrede.Ova organizacija tvrdi da je re{ewe za suverenosthrane i klimatske sigurnosti da se demontira glob-alni industrijski agro-prehrambeni sistem (indus-trijski lanac hrane) i da dràve daju vi{e prostorarastu}oj i otpornoj ”seoskoj mreì hrane”,me|usobno povezanoj mreì malih farmera,sto~ara, lovaca i sakupqa~a, ribara i urbanihproizvo|a~a koji hrane ve}i deo populacije.

Me|uvladina nau~no-politi~ka platforma o bio-diverzitetu i uslugama ekosistema, pod pokrovite-qstvom Ujediwenih nacija, objavila je nakontrogodi{we studije 100 stru~waka iz 45 zemaqaizve{taj u kojem se navodi da degradacija zemqi{tanaru{ava blagostawe skoro polovine svetske pop-ulacije, ko{ta vi{e od 10 odsto godi{weg glob-alnog bruto doma}eg proizvoda i ugroàvasigurnost hrane. U izve{taju se navodi da }e do2050. godine kombinacija degradacije zemqi{ta iklimatskih promena smawiti globalne prinoseuseva za 10 odsto u proseku, a u nekim regijama i

do 50 odsto. Ve}ina degradacije }e se dogoditi uCentralnoj i Ju`noj Americi, podsaharskoj Africii Aziji. Degradaciju zemqi{ta {irom sveta uzrokuju ìv-otni stil visoke potro{we, kao i porast potro{weu razvijenim zemqama. Da bi se takve potrebezadovoqile, usevi i pa{waci se {ire na prostoresa prirodnom vegetacijom, a to dovodi doneodrìvih poqoprivrednih i {umarskih praksi,odnosno do ve}e urbane ekspanzije, razvoja infra-

EKOLOGIJA16

ZBOG DEGRADACIJE ZEMQI[TA I KLIMATSKIH PROMENA SVE VI[E GLADNIH

Dejana TO[I]

KO ]E NAS HRANITI strukture i ekstraktivne industrije. Danas indus-trijski lanac hrane koristi najmawe 75 odsto po-qoprivrednog zemqi{ta {irom sveta da nahranijedva 30 odsto svetske populacije. Nasuprot tome,vi{e od 500 miliona seoskih farmi koristi maweod 25 odsto zemqe da bi hranile 70 odsto~ove~anstva. U EU, na primer, postoji preko 12,2miliona farmi. Oko {est miliona su male farme(sa mawe od dva hektara zemqi{ta) i zauzimaju oko2,5 odsto ukupno obradivog zemqi{ta a svega oko2,7 odsto farmi je veliko (preko 100 hektara) iobra|uje oko 50,2 odsto zemqi{ta.

Pro{le godine, na dve nezavisne konferencije raz-matrala su se razli~ita re{ewa problema. Sredi-nom oktobra, Komitet UN za svetsku sigurnost hraneodrào je svoj godi{wi sastanak u Rimu, alarmi-raju}i da se broj gladnih qudi na planeti pove}aoza 40 miliona u proteklih godinu dana, uglavnomzbog direktnih i indirektnih efekata klimatskihpromena. U me|uvremenu, godi{wa Konvencija UN oKlimatskim promenama odràla se u Bonu, a govo-rilo se o potreba za smawewem emisije gasova koji

PRETWA PO NACIONALNU BEZBEDNOSTDegradacija ̀ ivotne sredine i nedostatak resursa na lokalnom i regionalnom nivou mogu da izazovuili doprinesu nepovoqnoj nacionalnoj bezbednosti, pre svega u smislu politi~ke nestabilnosti ilinasilnog sukoba. Moè se o~ekivati da usled degradacije ̀ ivotne sredine stanovni{tvo odre|enogprostora bude primorano na migracije. Da li na jednom prostoru do|e do kr~ewa {uma ili hemijskogakcidenta svejedno je, obe pojave imaju zajedniku osobinu - predstavqaju pretwu bezbednosti usled{tete nanete ̀ ivotnoj sredini. A s obzirom na to da ̀ ivotna sredina ne poznaje ve{ta~ki nametnutegranice, postoji pretwa da se posledice navedenih pojava pro{ire i van granica odre|enog prostora(dràve). Tako taj problem moè postati i me|unarodni problem, kako u ekolo{kom, tako i u bezbed-nosnom smislu, a moè dovesti i do pove}awa tenzija i stvarawa uslova za oruàni sukob.êtiri opt{ta tipa konflikta mogu biti u vezi sa pitawima ìvotne sredine: etni~ko-politi~kisukobi, sukobi povezani sa migracijama (unutar zemqe, preko granica i demografski uzrokovanamigracija), me|unarodni konflikti oko resursa i ekolo{ki konflikti usled fundamentalnih glob-alnih ekolo{kih promena.

ZEMQA UPOZORAVAPostoje dva osnovna tipa degradacije zemqi{ta,degradacija odno{ewem zemqi{ta (erozijavetrom i vodom) i degradacija o{te}ewima un-utar profila. Dejstvom vode ili vetra promenereqefa su ~este zbog stvarawa razli~itiherozionih oblika - brazde, jaruge, odnosnope{~ane dine. Zbog erozionih procesa mnogeplodne povr{ine su trajno nestale, a neke supostale pogodne samo za ekstenzivno sto~arstvo.U jednoj obavqenoj studiji o eroziji u SAD, zapro{lih 40 godina erozijom je izgubqeno preko20 centimetara humusnog sloja, {to je gubitak odoko pet milimetara godi{we. Kako je za nas-tanak jednog milimetra novog humusnog slojapotrebno nekoliko hiqada godina, svaki komen-tar je suvi{an.

pove}ava se opasnost od pojavebolesti, a metalni delovi u ob-jektu korodiraju. Jedno uslovnogrlo izlu~i 300 grama vodenepare na sat, tako da je neophodnoobezbediti dobro provetravawe{tale da bi se relativnavla`nost odràla na prih-vatqivom nivou.Govedima je potreban kiseonik,{to ~istiji vazduh (~ist vazduhsadrì 21 odsto kiseonika, 78odsto azota i svega 0,035 odstougqen dioksida). Goveda su velikipotro{a~i vazduha, a disawemproizvode ugqen-dioksid koji jeteì od vazduha i nakupqa se pridnu {tale, tamo gde stoka treba daleì. U uslovima kada je vazduhprezasi}en {tetnim gasovima,stoka je uznemirena, postajebezvoqna, slabije konzumira

RE^ STRU^WAKA 17

Jedan od bitnih uslova za dobi-jawe mleka dobrog kvaliteta nafarmama proizvo|a~a je pravilansme{taj muznih krava. Ovo jeposebno va`no u situacijama kadase priplodne krave drè uvezanom sistemu, {to je u na{imuslovima najve}i broj slu~ajeva,jer se u prostoru gde se drè kraveobavqa muà.Mleko je namirnica koja lako ap-sorbuje mirise iz sredine u kojojse nalazi. Provera se moè obav-iti ostavqawem {oqe mleka ufriìderu pored nekih drugihnamirnica, kada posle nekog vre-mena mleko poprimi druge mirise!Kada se govori u uslovima zasme{taj krava, pre svega se mislina mikroklimatske uslove u ob-jektu, {to podrazumeva temper-aturu, vla`nost i sastav vazduha.Svi ~inioci vi{estruko uti~u naproizvodwu mleka, zatim direktnoili indirektno uti~u nazdravstveno stawe ìvotiwa.Goveda po pravilu lak{e podnoseniske od visokih temperetura: op-timalni raspon temperature je od

12 do 16 stepeni Celzijusa, a pri-hvatqivo od 0 do 26 stepeni, u za-visnosti od kategorije. Kada sumle~na grla u pitawu, najpovo-qnije temperature su od ~etiri do15 stepeni Celzijusa. Niè tem-perature od ~etiri stepena direk-tno uti~u na smawewe koli~inemleka iz razloga {to se tro{i en-ergija na zagrevawe organizma.Temperature preko 20 stepenismawuju apetit i dolazi do padamle~nosti, kao {to i temperatureod 25 i preko 35 stepeni smawujumle~nost ili dolazi do potpunogprestanka lu~ewa mleka.Optimalna relativna vla`nostvazduha u {talama za goveda je 60-80 odsto. Ako je vla`nost nià,stoka teè di{e, slabije jede ipostaje bezvoqna. U slu~ajevimakada u vazduhu ima suvi{e vlage

ZOOHIGIJENSKI NORMATIVIU UZGOJU MLE^NIH KRAVA

I PRIPLODNIH JUNICA

hranu a na kraju oboleva.Neophodno je obezbediti dobruventilaciju objekta, kako horizon-talnu tako i vertikalnu, pre svegaprirodnu, zbog ekonomi~nijeproizvodwe.Koli~ine vazduha koje je neophodnoobezbediti svakom uslovnom grlu(grlo telesne mase 500 kilograma)kre}u se od 50 metara kubnihzimi, do 250 metara kubnih na satpreko leta. Situacija je mnogoboqa ako grla imaju vi{e pros-tora i ako je tavanica vi{a.Za normalan ìvot grla u {tali iwihovo pona{awe jako je bitnasvetlost. Uvek je bitno kako semoè obezbediti dovoqnoprirodnog osvetqewa. Preporukaje da povr{ina prozora bude od10 do 15 odsto u odnosu napovr{inu poda a najmawe petodsto. Sve se ~e{}e mogu videtiobjekti sa spoqnom klimom kodkojih se jedna podu`na strana ob-jekta ostavqa otvorena i zatvaravetroza{titnom mreòm.

Dragoqub KRAJNOVI], dipl. in`.

“Do najdragocenijih dobara dolazimo zanosom,ukoliko nam se on daje kao bo`ji poklon.Lep{i je zanos koji dolazi od Boga, nego raz-boritost koja je od qudi” pisao je Platon. Takose i qubav Alekseja i Ta{e opire hijerarhiji

i opstaje zahvaquju}i zanosu koji je obostran.Prebrodili su razliku u godinama, pa u wi-hovom slu~aju ~e`wa ostaje ve~na, dok se iluz-iji nikad nisu pokorili. Novi roman Slap{akove bi}e prilika da jo{jednom proverite svoje znawe iz anti~kekwièvnosti i razmislite o tome kuda vodiveza u kojoj se trenutno nalazite. V. P.

Anti~ki Grci su smatrali da je qubav “bolest” kojase moè le~iti samo vo|ewem qubavi, i to svaki putkada se pojavi. Opis pomenutog stawa ~e`we vrloje sli~an opisima simptoma gripa, ~ulo se sredinomaprila na promociji novog putopisnog romana ju-goslovenske kwièvnice Svetlane Slap{ak, dobit-nice Vitalove nagrade, disidenta komunisti~kogreìma, koja je izba~ena iz Udruèwa kwièvnikaSrbije zbog kritike dela Dobrice ]osi}a. “[kolaza delikatne qubavnike” objavqena je u “Laguni” ipredstavqena novinarima u kwiàri - kafeu“Delfi” sredinom aprila. Sve ono {to su èleli od ìvota ve~iti putnici udu{i, a nisu doìveli na javi, tema je romana. Puto-vawe stazama anti~ke Gr~ke, u dru{tvu voqeneosobe, koja je dobar turisti~ki vodi~, bi}e pravaposlastica za qubiteqe putopisne proze. Qubavvreme{nog ruskog glumca Alekseja i mlade ju-goslovenske studentkiwe klasi~ne kwièvnostiTa{e, koji se sre}u sedamdesetih godina u Atini, uvreme politi~ke nestabilnosti, simboli~no opisujetrvewe izme|u tada{we Jugoslavije i SovjetskogSaveza. Bila je to qubav koja je zbog razlike u god-inama bila osu|ena da ostane samo avantura. U osnovi romana je Platonov “Fedar”, beseda oprirodi qubavi koja dokazuje da je zanos qubavnikaizvor najve}e sre}e. Platon je govorio o dve vrstezanosa, jedan je uzrok qudske bolesti, a drugi jeposledica bo j̀e izmene obi~noga stawa. Ta{ina iAleksejeva qubav li{ena je duhovne predstave ove~noj romanti~noj qubavi, o prepoznavawu dveju

KULTURA18

PREDSTAVQEN PUTOPIS SVETLANE SLAP[AK

STOTINU GODINA OD UBISTVA ROMANOVIH

KAD PRESTAJE ̂ E@WA I POÎWE ILUZIJA

NA NEBO ODLETELI

du{a razli~itog pola. To je bila qubav u duhu novogvremena, koja ne priznaje nijednu granicu, pa nigranicu pola. I dok je on razmi{qao o budu}nostis wom, ona je èlela da pobegne, da ne misli obudu}nosti...

nebo odleteli. Pri~u o ubistvu praterazne verzije, istinita i la`nasvedo~ewa u~esnika, brojne legende imisterija o tome da je neko od Ro-manovih, ipak, preìveo. Ruskapravoslavna crkva i deo potomakacarske porodice i daqe sumwaju u au-tenti~nost posmrtnih ostataka. Kad bi se u Rusiji obnovila dinastija,najozbiqniji kandidat za carskipresto bio bi praunuk crnogorskogkraqa Nikole, pi{e etnolog i nov-inar Mile Nedeqkovi} u kwizi“O~evi Rusi, majke Srpkiwe”. Srbi suve~no zahvalni posledwem ruskomcaru Nikolaju jer ih podrào u Prvomsvetskom ratu. Spasao je srpsku vojsku,koja je izmu~ena na albanskoj obali~ekala savezni~ke brodove. Nikolaj jezapretio da }e Rusija istupiti iz rataukoliko Britanija i Francuska neevakui{u Srbe. V. P.

Ove godine navr{i}e se stotinu god-ina od ubistva ruske carske porodiceRomanov po nalogu Lewina. Uz caraNikolaja Drugog i caricu Aleksandruubijeni su prestolonaslednik Aleksej,kao i ~etiri k}eri Olga, Tatjana,Marija i Anastasija. Kad su zapucali,`rtve koje nisu dokraj~ili mecima,ubili su bajonetima. Tela su ubaciliu kamion pa su ih odvezli u napu{tenrudnik kraj grada gde su ih isekli nakomade, polili kiselinom i zapalili.Javnost je slu`beno obave{tena da jecarska porodica poginula uevakuaciji.Smrt Romanovih je jedna od najve}ihmisterija 20. veka. Ruska pravoslavnacrkva je 2000. godine kanonizovalacarsku porodicu – proglasila ihmu~enicima i svetiteqima. Vi{e od70 godina niko nije znao gde susahraweni, kao da su poput an|ela na

U osnovi romana je Platonov “Fedar”, beseda o prirodi qubavi koja dokazuje da je zanos qubavnika izvor najdubqe sre}e

Kad bi se u Rusiji obnovila dinastija, najozbiqniji kandidat za carski presto bio bi praunuk crnogorskog kraqa Nikole

ZAVO\EWEAleksejev monolog, razmi{qawe o Ta{i:“Zavodi me, zabavqaj me, nasmejavaj me, qubime: tako bih mogao da ne stignem da zami{qamtvoju i svoju budu}nost. Tako bih mo`da mogaoda se otresem glupih slika tebe kako sedi{ usvojoj pti~joj pozi na stolici u mojoj kuhiwi ine{to zapisuje{ grickaju}i olovku, dok jabeskona~no perem sudove i spremam se da te,kad odloì{ olovku, zgrabim i odnesem ukrevet: ili da hvatam tvoj pogled u publici, ilida te kao prvu ènu pustim u svoju garderobu iiskam~im ti kratko qubavno divqawe pre nego{to odem na scenu za najteì, zavr{ni ~in. Ida ti nikad, nikad ne dopustim da ~eka{ u nekomredu... Pomozi, Ta{o! Ako se sad pojavi{, tozna~i da }e{ me zavesti toliko da mogu da seod tebe odvojim...”

19ZDRAVQE

Vera PONTI

Na 17. aprilskom Prole}nom festivaluzdravqa, u Domu vojske u Beogradu, primarijusdoktor specijalista Petar Borovi} odrào jepredavawe na temu “Terapijske mogu}nosti an-tioksidanasa u prevenciji i restitucijiposledica izazvanih agresijom slobodnihradikala”. [ta su slobodni radikali? To suatomi, molekuli, joni, koji sadrè jedan ilivi{e nesparenih elektrona. Zna~i, nemajudovoqno elektrona i nestabilni su, dovode doporeme}aja u organizmu. - Evo primera iz ìvota. [ta se de{ava kadajedemo puter koji je uègao? Naizgled li~i naputer, ali je odvratnog ukusa, izgubio je jedanelektron. Slobodni radikali se s jedne stranepona{aju kao jaki antioksidansi, a s drugestrane, prisustvo elektrona ~ini ih vrloreaktivnim. Pri malim koncentracijama imajudobru ulogu u organizmu, zna~i da tada nedovode do poreme}aja. Stimuli{u crvenu krvnulozu, imaju zna~ajnu ulogu u dubini i brzini di-sawa i u homeostazi rasta i razvoja tkiva. Dokse nalaze u fitolo{kim granicama sasvim suprihvatqivi – objasnio je Borovi}. Ukoliko èlimo da odrìmo niske koncen-tracije slobodnih radikala u organizmu,va`no je da imamo dovoqno antioksidanasa.Za{to su oni va`ni? To su enzimi, minerali,vitamini, oligoelementi i jediwewa koja ulazeu sastav biqaka: likopen (paradajz, {ar-garepa, crvena paprika), sulforafan(brokoli, keq, kupus, karfiol), resveratrol(bobi~asto vo}e)... Izvori antioskidanasa sui: rei{i gqive, mati~ni mle~, p~eliwi polen(izvor prirodnih elektrona), kakao prah,kakao puter, paradajz, kupine, maline, po-moranxe, tre{we, jabuke, avokado, kivi, ba-nana, mango, ekstrat semena gro`|a, nar,divqe borovnice, plavo-zelene alge,maslinke, ora{asto vo}e, semenke, vitamini

A, E, Ce, ora{~i}, origano, ruzmarin, listovinane, cimet...

OKSIDATIVNI STRES IZAZIVABOLESTI

- Ako u duèm vremenskom periodu imatepove}anu koncentraciju slobodnih radikala,mehanizmi su iscrpqeni i dolazi do oksida-tivnog stresa (neravnoteà izme|u stvarawaslobodnih radikala i wihovog neutralisawa).Zakqu~ili smo da na{i pacijenti, u velikombroju slu~ajeva, oboqevaju zbog savremenogna~ina ìvota koji dovodi do oksidativnogstresa. On moè da izazove negde oko 150oboqewa, kao {to je makularna degeneracijai o{te}ewe krvnih sudova. Ko je jo{ povezujeza pove}anom koncentracijom slobodnihradikala? @elimo da prepoznamo simptome ispre~imo bolest – isti~e Borovi}. Koji su simptomi oksidativnog stresa? Nematedobar san, nervozni ste, hroni~no umorni,neispavani, ~ak se i budite umorni. Malak-sali ste, bezvoqni, ne moète da radite, ne-mate motivaciju, nemate snage da odete naposao. Pada vam glava, samo bi da spavate,dremate. Prole}e je, traìte od lekara da vamprepi{e neki lek. - [ta da damo pacijentu sa takvim simp-tomima? Predlaèmo da poja~aju unos namir-nica bogatih antioskidansima. Pacijenti~esto pomisle da je do{lo do poreme}aja rada{titaste `lezde. Ali, nije. U ve}ini slu~ajevau pitawu je oksidativni stres – kaè Borovi}.

LETWI PARADJAZ NAJBOQI IZVORLIKOPENA

Oksidativni stres dovodi do autoimunihbolesti, raka, hipertenzije - povi{enog pri-tiska, arteroskleroze, Alchajmerove iParkinsonove bolesti, starewa koè, psori-jaze, hroni~ne bubre`ne insuficijencije,

ZAUSTAVQAJU RAST TUMORAPRIM. DR PETAR BOROVI] O ANTIOKSIDANSIMA KOJI ̂ UVAJU ZDRAVQE

Ukoliko ste umorni, malaksali, neispavani, bezvoqni, ne moète da radite, nemate motivaciju, ni snage da odete na posao, samobi da dremate, patite od oksidativnog stresa

reumatoidnog artritisa, dermatitisa,melanoma, opekotina od sunca, astme,hroni~ne opstruktivne bolesti plu}a,pove}anog raznoàvawa bakterije E{erihijekoli, alergija, dijabetesa... Oko 730.000 qudiu Srbiji obolelo je od

Documents

2 REKLAME - pkb.rs · biti formirana radna grupa za pripremu novog zakona o poqo-privrednom zemqi{tu kojem su, mada je donet krajem 2015. godine, neophodne izmene. Pre dono{ewa novog