XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: EVROPA 2020: drutvo zasnovano na znanju Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

129

Paper No.2.2-1

DEFINISANJE PREDMETA I PROBLEMA ISTRAIVANJA I ULOGA INJENICA I HIPOTEZA U NAUNOM RADU

Radomir Foli

Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Republika Srbija folic@uns.ac.rs

1. UVODNE NAPOMENE, PREDMET I PROBLEM NAUKE Redovne studije prvenstveno osposobljavaju studente za bavljenje strukom, po ustaljenim

pravilima. Pri tome se, radi dobijanja odgovarajuih efekata, obuhvata sistem zaokruenih i raspoloivih znanja i uslova njihove primene u praksi. Na doktorskim studijama (DS) se, primarno, ne izuava struka jer se ona samo dopunjava i posmatra iz aspekta primene nauke u njoj. Neophodno je da se ue u neko polje znanja sa stanovita nauke i sa ciljem osposbljavanja za bavljenjem naukom [1]. Na DS nauka je cilj studija, a struka je oblast u kojoj se istrauje, pa je neophodno osposobljavanje za nauni rad u njoj, tj. da se bavimo konkretnom naunom oblau. U nauci vladaju stroga pravila i ona se vezuju za logiku. Osnovni instrument naunog rada je ljudsko miljenje, uz obezbeenje izvora njene pouzdanosti i utemeljenosti, to je predmet metodologije nauke [2].

Sam pojam nauke se definie na razliite naine. U nauci je nuno ovladati principima i metodama koje joj stoje na raspolaganju. Poznato je da je cilj naunog istraivanja reenje nekog problema. Saznanje poinje uoavanjem nekog problema i tekoa u odnosu na nae oekivanje ili hipoteze. Zbog toga ne moemo znati mnogo o njemu, u najboljem sluaju moemo samo imati neodreenu ideju o tome u emu se taj problem sastoji [5]. Nauno istraivanje poinje registrovanjem, postavljanjem i definisanjem problema. On oznaava saznanje da neto ne znamo, tj. "saznanje o neznanju". Nauni problem predstavlja pitanje na koje u sistemu raspoloivog naunog znanja nema dogovora. Problem se ispoljava u razliitim oblicima, npr. kada postoji injenica koju na osnovu raspoloivog znanja nismo u stanju da objasnimo. esto je problem vezan za nesaglasnost izmeu starih teorijskih predstava i novih naunih injenica [6]. Kada se postavi problem istraivanja, njegovo proverljivo reenje naziva se hipoteza. Ona treba da bude jasan i teorijski obrazloen i iskustveno proverljiv injeniki iskaz koji odgovara na pitanje, kojim je izraen postavljeni problem istraivanja. Tema za istraivanje se otkriva, a uslov za to je da istraiva poznaje teoriju u kojoj radi, i odabere problem ijim reenjem se moe nai neto novo.

Od posebnog znaaja je pitanje konstitucije bilo koje nauke, bilo koje oblasti ili specijalnog polja i podruja istraivanja, koje se sastoji u sposobnosti neeg miljenja da definiemo njen predmet. To se povezuje sa sposobnou same nauke za davanje valjanih dokaza da taj predmet spada u oblast odreene nauke i podlee odgovarajuim metodama i naelima istraivanja koja vae u toj odreenoj nauci u koju spadaju pojave koje e se istraivati. Nauci je njen predmet dat injenicom da on postoji kao polje ljudskih doivljaja i iskustva i da je mogue pokazati da on postoji [1]. Predmet koji treba istraiti je ono to pored metode definie konkretnu nauku i odreuje njeno mesto i poloaj meu ostalim naukama. Treba pokazati predmet nauke kao realno postoji predmet, objekat, pojavu, proces i njihove odnose, kao i da pokae da taj predmet ima svojstva koja ga definu u sferi ljudskog iskustva i iz njega izvedenog dokaza i da ga razlikuju od slinih ili razliitih predmeta, pojava ili odnosa [1]. Rezultat naunoistraivakog rada su nova znanja o pojavama u prirodi i drutvu.

Da bi se reio problem ptrebno je doi do informacija koje mogu doprineti reenju. Nauna istraivanja poinju sakupljanjem optimalnog broja injenica i podataka potrebnih za reenje problema. Izbor optimalnog broja je vaan jer prevelika masa injenica remeti i smanjuje efikasnost istraivanja. Polazna taka naunih istraivanja su innjenice iz poznatog fonda znanja. Cilj naunih istraivanja, radi reenja problema, su nove naune injenice i objanjavanje poznatih injenica. injenica predstavlja neko znanje o predmetu ili pojavi i o

1

XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: EVROPA 2020: drutvo zasnovano na znanju Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

130

nekim optim odnosima. One se dovode u vezu sa objektivnom stvarnou. Sud kao misaoni izraz injenica ih uvlai u sistem znanja kao njegov element.

injenice mogu biti naune i nenaune. Naune su injenice rezultat verodostojnog posmatranja dokumenata, fotografija i sl. injenica oznaava one stvari koje postoje u prostoru i vremenu, zajedno sa njihovim meusobnim odnosima na osnovu kojih je jedan stav istinit [4]. Nuno je, naunim metodama ustanoviti vrednost injenica. Iako se nauna istraivanja zasnivaju na injenicama, same injenice ne ine nauku. One postaju sastavni deo nauke nakon njihovog izbora, klasifikovanja, uoptavanja i interpretacije. Posle klasifikacije injenica uoavaju se njihovi uzajamni odnosi i sled.

U metodologiji nauke ne podvlai se otra granica izmeu injenica i hipoteza. Razlog tome je to esto, u nekoj fazi istraivanja, verujemo da je injenica, a u kasnijim fazama se pokae da je u sutini hipoteza. Deava se i obrnuto. Zbog toga je od osobitog znaaja da se miljenje i istraivanje oslanja na sigurne injenice. Jedan od ciljeva nauke je objanjavanje postojeih i otkrivanje novih injenica. Pri tome bitan je kvalitet injenica (njihova tanost) koje se uvode kao podloga istraivanja. Nijedno istraivanje ne poinje od prosto definisanih injenica koje se mogu jasno razgraniiti ulnim opaanjem, ve je potrebno nalaenja pouzdanih znakova.

2. NAUNE INJENICE I PODACI

Podaci i naune injenice, koji se koriste u istraivanju, moraju biti provereni. Podaci pruaju informacije o predmetu istraivanja, a injenice su produkt misaone aktivnosti i formiraju se povezivanjem niza pojedinanih podataka o stvarnosti. Najsaetije, definicija prema [3] glasi: injenica je misaono-ulnom delatnou utvreno objektivno-realno postojanje neke stvari, pojave, procesa deavanja, osobine ili odnosa tih predmeta saznanja. injenice se prikupljaju posmatranjem ili na osnovu eksperimenta, sreuju klasifikuju, proveravaju i objanjavaju, uz neophodnu objektivnost i kritinost. injenice su, delimine, individualne i konkretne nasuprot teoriji koja je uvek, u odreenom stepenu , opta i apstraktno-konkretna. Meutim, nijedna injenica nije apsolutno individualna niti apsolutno konkretna, jer manje ili vie one se zasnivaju na teorijskim i optim odredbama. Shvatanje injenica prati niz zabluda kao to je [8]:

prenaglaavanje njihovih objektivnih inilaca (usled subjektivno saznajne strane); shvatanje injenica kao statikih-nepromenljivih; tvrdnji da su sve injenice subjektivne, iako one imaju realnu osnovu; apsolutizacija elementarno-logikog miljenja, njegovih teorijskih modela i metodolokih

principa iako su se mnoge naoko proste injenice pokazale kao sloene; shvatanje saznanja injenica kao njihovog prostog opaanja bez drugih psihiko-

saznajnih procesa. injenica oznaava istinite stavove koji tvrde invarijantni niz ili povezanost svojstava [4].

Zbog toga je potrebno odrediti okvir pojmova i pretpostavki. Uobiajeno se u nauci koriste termini iskaz (jezika), stav i sud (logika kategorija). Iskaz je tvrenje a reenica moe biti upitna, odrena itd. Stav je svaka veza meu pojmovima koja ima smisla i ako se njime neto tvrdi mora biti istinit ili laan, a sud stav kojim se neto tvrdi [7].

Uvoenjem uloge saznanja u konstatovanju injenica i logikog oblika njenog utvrivanja, uvodi se definicija injenica je momenat fizike, drutvene pa i psihike stvarnosti utvren odreenim metodskim praktinim postupkom i teorijskim miljenjem u obliku suda. Prema Narskom injenice se prema predmetima doivljavanja, odnosno saznanja svrstavaju u etiri tipa: iskaz koji fiksira neki stav; stav o percepciji koja se dogaa; samu percepciju koja se dogaa i objektivni dogaaj koji se ispoljava u datoj percepciji, citirano prema [8]. Meu sobom se razlikuju ulno-iskustvene (praktine) i teorijske injenice (logiki osnovane teorijske postavke).

Za izvesne vrste injenica smatraju se i podaci (zabeleeni) i indikatori. Pre uvoenja u istraivanje mora se imati u vidu da podaci mogu biti odreeni, tani i istiniti ali i neodreeni, neprecizni i lani. Indikatori ili pokazatelji su saznajne injenice koje se mogu koristiti za dublja i svestranija istraivanja. Meutim, nijedna injenica bez upotrebe teorijskog miljenja, ne moe imati ulogu indikatora.

2

XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: EVROPA 2020: drutvo zasnovano na znanju Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

131

Utvrivanje injenica je sloen proces. Konstatovanje injenica neposredno ulnim opaanjem i donoenjem sudova o rezultatima opaanja, nije pouzdano. Objektivne su tekoe izolovanja pojedinane injenice, zbog njene povezanosti sa drugim injenicama, njene sloene unutranje povezanosti ili zbog velike promenljivosti nekih pojava. Pored toga prisutan je i subjektivizam pri opaanju i uplitanje teorijskih faktora, netanosti posmatranja i opisa pojava i netanosti merenja svojstava pojava. Zbog toga je vano izbei greke merenja i subjektivizma, a ponavljanje istraivanja doprinosi tanijem utvrivanju injenica.

Shvatanje saznajne uloge prate preuveliavanje znaaja i uloge injenica uz istovremeno potcenjivanju saznajne uloge (greka prakticizma). U suprotnom potcenjivanje uloge injenica i preuveliavanje uloge teorije (teoretizma) esto ine teoretiari sa manje iskustva. Mora se uvaavati fakt da su u saznajnom procesu injenice i teorije meusobno dijalektiki povezane i uslovljene. injenice su osnova nastanka, promena i razvoja naunih teorija, kao i kriterijuma saznajne vrednosti naunih hipoteza i naunih teorija [8].

Teorija i injenice u naunim istraivanjima nisu meusobno suprotstavljene ve su povezane i uslovljene, slino kao i izmeu teorije i prakse. Teorija usmerava nauna istraivanja i istraivanja naunih injenica. Ona omoguuje adekvatne klasifikacije injenica, sumiranje i uoptavanje injenikog saznanja, postavljanje naunih hipoteza, opis i objanjenje injenica i pojava koje si istrauju, a i predvianje tih pojava [3] i [8]. Zbog toga se metodologija naunih istraivanja bavi problematikom veza i odnosa naunih injenica i naunih teorija.

Uslov realnog naunog saznanja je izbegavanje pomenutih pogreaka, povrnog posmatranja, netanog zakljuivanja na osnovu nedovoljno pouzdanih ili malog broja injenica. Meutim, razvitak naunog saznanja, zapoinje postavljanjem naunih hipoteza, a ne kao to mnogi tvrde posmatranjem i sakupljanjem injenica [5].

3. NAUNE HIPOTEZE Hipoteze se u nauci primenjuju metodski i sistematski. S obzirom na saznajnu ulogu za njih

postoji mnotvo definicija, a napisan je vei boj knjiga o njima, npr. [5] i [7]. Hipoteza pretpostavlja ono to prredviamo, ili Hipoteza je pretpostavljeno objanjenje uzroka i sutine pojave koja se prouava. Hipoteza je stav koji se moe podvri testu da bi se odredila njegova valjanost. Prema [8] hipoteze su misaone pretpostavke o predmetima koji se istrauju (o njihovim svojstvima, strukturi, funkciji, stanju, o odnosima sa drugim predmetima, itd.). Logiki oblik hipoteze je stav, tj. iskaz odreenog predmetnog znaenja i pretpostavljene saznajne vrednosti koju tek treba proveriti. Hipoteza se javlja kao teorijsko misaoni korak koji sledi odmah nakon utvrenih injenica, u pravcu njihovog objanjenja ili proirenja/produbljivanja saznanja o tim injenicama. One su dopune izvesnih praznina u poznavanju neke pojave, ije izvesne momente, delove i aspekte ve poznajemo. Predmet hipoteza esto su odnosi i veze pojava, tj. funkcionalne i uzrone zavisnosti .

Hipoteze se mogu klasifikovati na razliite naine. Razlikuju se hipoteze sa: deskriptivnim, svrstavajuim, eksplikativnim i prognostikim sadrajima. Po saznajnoj ulozi klasifikuju sa na ad hoc, radne, pomone, fiktivne i naune. Otkrivanje hipoteza je logiki proces i to je proizvod nagomilanog znanja u dotinoj oblasti, u kojoj se predmet nalazi, i bogatog praktinog iskustva u njoj. U procesu otkrivanja novih naunih hipoteza potrebno je da istraiva uspeno primenjuje nauna logika pravila. Proces otkrivanja hipoteza se esto poistoveuju sa logikom naunog otkria, pod uslovom da se pod tim ne podrazumeva otkrivanje pojedinanih injenica, ve u smislu otkrivanja novih teorija [5].

Tvrdnja podrazumeva uveravanje da je neto istinito i ponekad se poistoveuje sa teorijom. Pod teorijom se podrazumevaju sva znanja, koja su rezultat misaono - ulne aktivnosti, koja slue kao oslonac za unapreenje ljudske prakse. Izvori hipoteza su: potreba proirenja saznanja; prevazilaenje ve steenih saznanja, i potreba njihove provere. U nauci ona oznaava teorijski stav ili zakljuak sa odreenim stepenom verovatnoe. Hipoteza je teorijski dobro obrazloen i iskustveno proverljiv odgovor na pitanje kojim je izraen problem. A ako je u obliku zakljuka onda bar jedna od premisa nije sigurna, pa hipoteza nema saznajnu vrednost.

3

XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: EVROPA 2020: drutvo zasnovano na znanju Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

132

Elementarni oblik iskazivanja je stav ali se iskazuju i kao zakljuci ili nizovi zakljuaka. Kod njihovog postavljanja mora se postaviti pitanje osnovanosti hipoteza [9]:

- emu slui i da li je ona realno zasnovana? - da li ona objanjava ono to do tada nije objanjeno? - da li ona bolje od neke druge hipoteze objanjava ono to je predmet te hipoteze? - da li se pomou date hipoteze moe predvideti neto o predmetu o kome ona govori? Hipoteza treba da bude logina, a u njoj se ne mogu nai stavovi koji izmeu sebe nisu

usklaeni. Hipoteza je utoliko vanija ukoliko objanjava vie injenica. Plodnost znai da se iz nje mogu izvesti stavovi i da se pomou nje mogu otkriti nove injenice. Ukoliko se hipoteza oslanja na druge hipoteze, utoliko je ona manje izvesna, a izvesnija je ako se oslanja na teoriju i zakone koji su ve utvreni.

U matematici se koriste hipotetiko-deduktivne metoda. Hipoteza treba da omogui izvesne dedukcije (izvoenje izvesnih pojmova koji se zatim potvruju - verifikuju). Hipoteza treba da objasni neke injenice i da reenje nekog problema od koga se u istraivanju polazi. Moe se rai da hipoteza zahteva reenje odreenog problema i objanjenje neke injenice. Prihvatljivija je jednostavnija i to optija hipoteza koja objanjava to vie injenica.

Nijedna hipoteza koja predstavlja opti stav ne moe biti do kraja dokazana, kao apsolutna istina. Uglanom, se u svakom istraivanja injenica primenjuje zakljuivanja po verovatnoi. Zadatak takvih istraivanja je da se odvoji ona hipoteza koja je najverovatnija na osnovu injeninog dokazanog materijala, a zadatak daljih istraivanja ja da se nae drugo injeniko svedoanstvo koje e poveati verovatnou takve teorije [4].

4. ZAKLJUAK Mnogi istraivai istiu da nauka poinje hipotezama i oekivanjima (prednauni nivo).

Meutim, saznanje poinje uoavanjem nekog problema i tekoa, u odnosu na prethodno oekivanje ili hipotezu, iako nema stroge granice izmeu nastajanja problema i hipoteza, niti preciznog odgovora na pitanje koje je od njih starije [7]. Ne moe se napredovati u istraivanju dok se ne pone sa objanjenjem problema ili tekoa njegovog reenja. Hipoteza se formulie u obliku stavova za reenje problema. U praksi istraivaki postupak poinje od formulacije naunog problema, zatim razradom predmeta i ciljeva istraivanja, a na osnosvu njih se postavlja sistem hipoteza koje usmeravaju istraivaki proces, tj. on treba da prui reenje problema koji je izazvao istraivanje.

injenice do kojih tei da dospe svako istraivanje jesu stavovi za iju istinitost postoji znatno svedoanstvo. Otuda ono to injenice jesu mora da se odredi istraivanjem, i ne moe se odrediti pre istraivanja [4]. ire o razvoju naunog saznanja dato je u [2] i [10].

5. LITERATURA

[1] Filipovi, M., Metodologija znanosti i znanstvenog rada - Uvodna predavanja za poslediplomce svih struka, Svjetlost, Sarajevo 2004.

[2] Foli, R., Kurtovi-Foli, N., Znaaj i uloga metodologije naunog rada na doktorskim studijama u graditeljstvu, XV Skup Trendovi razvoja, Doktorske studije u Srbiji, regionu i EU, TREND 2009, Kopaonik, 2009. Zbornik, Ed. V. Kat, str. 70-77

[3] Good, V. C., Scates, E. D.: Metode istraivanja u pedagogiji, psihologiji i sociologiji. "O. Kerovani", Rijeka, 1967, str. 735.

[4] Koen, M, Nejgel, E. Uvod u logiku i nauni metod, "Jasen", Niki, 2006. [5] Novakovi, S. Hipoteze i saznanje,Nolit, Beograd, 1984. [6] Risti, . Metodologija naunoistraivakog rada, ECPD, Novi Sad, 2003. [7] Sakan, M. Hipoteze u nauci, Prometej, Novi Sad, 2005. [8] ei, B. Osnovi metodologije drutvenih nauka, Nauna knjiga, Beograd, 1978. [9] Zajearanovi, G.: Osnovi metodologije. Nauna knjiga, Beograd, 1987, str. 239. [10] http://www.angelfire.com/nz5/dvera/phlos/sci-method.html (preuzeto 21.2.2011)

4

sadrzaj: Broj rada: Paper No. A2.2-1, pp. 1-4