2015.docx · Web viewOSNOVNA ŠKOLA “KARAS KAROLINA” Karasova 14. Del. br.: 01-387. Datum:25.06.2015. H o r g o š . Na osnovu člana 47. i člana 57. stav 1. tačka 1) Zakona

OSNOVNA ŠKOLA “KARAS KAROLINA” Karasova 14.Del. br.: 01-387Datum:25.06.2015.H o r g o š

Na osnovu člana 47. i člana 57. stav 1. tačka 1) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013- dalje: Zakon), Školski odbor Osnovne škole “Karas Karolina“ iz Horgoša, na sednici održanoj dana 25.06.2015. godine, doneo je

STATUT

OSNOVNE ŠKOLE “KARAS KAROLINA”

I Osnovne odredbe

Član 1.

Ovim statutom (u daljem tekstu: Statut) bliže se uređuju pravni položaj, delatnost, unutrašnja organizacija, upravljanje, rukovođenje i stručni organi, način odlučivanja, ostvarivanje prava učenika i zaposlenih i njihove zaštite i bezbednosti, mera za sprečavanje povreda zabrana utvrđenih zakonom, opšti akti i njihovo objavjivanje i sva druga pitanja od značaja za ostvarivanje obrazovanja i vaspitanja i rad Osnovne škole “Karas Karolina” ( u daljem tekstu: Škola ), koja su utvrđena zakonom.

Član 2.

Škola je ustanova koja obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja u skladu sa Ustavom Republike Srbije, važećim zakonima i podzakonskim aktima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, kolektivnim ugovorima i ovim statutom.

Član 3.

Škola vrši javna ovlašćenja i pored delatnosti obrazovanja i vaspitanja obavlja i druge delatnosti kojima se omogućava ili unapređuje delatnost obrazovanja i vaspitanja.

Kancelarijsko poslovanje Škole obavlja se shodno primenom propisa o kancelarijskom poslovanju u organima državne uprave, a može se urediti i Pravilnikom o kancelarijskom poslovanju Škole, u skladu s tim propisima.

Član 4.

U vršenju javnih ovlašćenja Škola vodi evidenciju i izdaje javne isprave u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktom.

Kada se nastava izvodi na srpskom jeziku evidencije se vode, a javne isprave izdaju na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.

Statut Osnovne škole „Karas Karolina“ 1/80

Kada se nastava izvodi na mađarskom jeziku, evidencije se vode, a javne isprave izdaju i na mađarskom jeziku, osim dnevnika rada (razredne knjige) koji se vodi samo na jeziku na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, u skladu sa zakonom.

Zabrana diskriminacije

Član 5.

U školi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Član 6.

U školi je zabranjeno: fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odnosno seksualna zloupotreba učenika ili zaposlenih.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog ili ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti učenika ili zaposlenog.

Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propuštanje škole ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj učenika.

Ustanova je dužna da odmah podnese prijavu nadležnom organu ako se kod učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja.

Pod fizičkim nasiljem, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se: fizičko kažnjavanje učenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja učenika ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema učenicima ili drugim zaposlenim, kao i učenika prema drugim učenicima ili zaposlenim.

Pod psihičkim nasiljem, u smislu stava 1. ovog člana smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva učenika ili zaposlenog.

Pod socijalnim nasiljem, u smislu stava 1. ovog člana smatra se isključivanje deteta i učenika iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti škole.

U školi je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja u smislu odredaba Statuta, od strane učenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja ili odraslog, nad nastavnikom, stručnim saradnikom i drugim zaposlenim.

Zbog povrede zabrane iz stava 8. ovog člana protiv roditelja, odnosno staratelja učenika pokreće se prekršajni, odnosno krivični postupak.


Zabrana stranačkog organizovanja i delovanja

Član 7.

U školi nije dozvoljeno stranačko organizovanje i delovanje, niti korišćenje školskih prostorija u te svrhe.

II Statusne odredbe

1. Naziv, sedište i pravni položaj Škole

Član 8.

Naziv škole je: ОСНОВНА ШКОЛА „КАРОЛИНА КАРАС“ – na srpskom jeziku, ćiriličnim pismomOSNOVNA ŠKOLA „KARAS KAROLINA“ - na srpskom jeziku, latiničnim pismomKÁRÁSZ KAROLINA ÁLTALÁNOS ISKOLA – na mađarskom jeziku, mađarskim pismom.Skraćeni naziv škole je: ОШ „КАРОЛИНА КАРАС“

OŠ „KARAS KAROLINA“ KÁRÁSZ KAROLINA ÁI.

Sedište škole je: Horgoš, Karasova br. 14.

Škola je do 31.08.2015. godine obavljala delatnost pod nazivom Osnovna škola „10. Oktobar“ Horgoš.

Član 9.

Škola je upisana u sudski registar kod Privrednog suda u Subotici, rešenjem broj Fi. 114/2007 od 24.08.2007. godine, broj registarskog uloška registarskog suda 5-86 Subotica.

Član 10.

Škola se sastoji od matične zgrade i izdvojenog odeljenja Škole.

Matična škola nalazi se u sedištu Škole.

U sastavu Škole je izdvojeno odeljenje u Malim Pijacama, na adresi ul. Kiš Ferenca bb.

Izdvojeno odeljenje nosi naziv: Izdvojeno odeljenje „MORIC ŽIGMOND“, koji se ispisuje na srpskom jeziku, ćiriličnim i latiničnim pismom, i na mađarskom jeziku, mađarskim pismom.

Član 11.

Škola, po rešenju Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, pod brojem: 106-022-00611/2008-01 od 19.12.2008. godine, ispunjava uslove u pogledu prostora, opreme, nastavnih sredstava i potrebnog broja nastavnika i stručnih saradnika za početak rada i obavljanje delatnosti


osnovnog obrazovanja i vaspitanja u izdvojenom odeljenju u Malim Pijacama, ulica Kiš Ferenca bb., na srpskom i mađarskom jeziku.

Član 12.Prema dopisu Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, pod ev. brojem: MNT-

420/K/2011-E/94/1 od 08.04.2011. godine, Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine na svojoj devetoj redovnoj sednici održanoj dana 05.04.2011. godine proglasila je Školu od posebnog značaja za obrazovanje mađarske nacionalne manjine, za očuvanje i razvijanje identiteta.

Član 13.Škola je pravno lice sa statusom ustanove, koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i

vaspitanja.

Škola ima pravo da u pravnom prometu zaključuje ugovore i preduzima druge pravne radnje i pravne poslove u okviru svoje pravne i poslovne sposobnosti.

Škola je nosilac prava, obaveza i odgovornosti u ostvarivanju delatnosti osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa zakonom. Za svoje obaveze u pravnom prometu sa trećim licima, škola odgovara svim sredstvima kojima raspolaže.

Član 14.

Škola može da vrši statusne promene, promenu naziva ili sedišta.

Odluku o statusnoj promeni škole donosi školski odbor, uz saglasnost osnivača.

Odluku o promeni naziva ili sedišta škole donosi školski odbor, uz saglasnost Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice.

Škola ne može da vrši statusne promene, promenu naziva ili sedišta u toku nastavne godine.

Član 15.

Škola posluje preko svojih žiro računa koje se vode kod Uprave za trezor Kanjiža.

2. Zastupanje i predstavljanje

Član 16.

Školu zastupa i predstavlja direktor.

U slučaju privremene odsutnosti ili sprečenosti direktora da obavlja dužnost, zamenjuje ga, na osnovu pismenog ovlašćenja direktora, pomoćnik direktora ili drugi nastavnik ili stručni saradnik Škole.

Ovlašćenje se može odnositi na sve poslove iz nadležnosti direktora ili na pojedine poslove iz njegove nadležnosti.

U slučaju da direktor nije u mogućnosti za davanje ovlašćenja iz stava 2. ovog člana ili propusti da to učini, ovlašćenje daje školski odbor.


Direktor može da opunomoći sekretara Škole ili drugo stručno lice van Škole da zastupa Školu u određenim pravnim poslovima.

3. Pečat i štambilj

Član 17.

Škola u svom radu koristi:

a) Veliki pečat okruglog oblika, prečnika 50 milimetra, sa tekstom ispisanim u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije, koji se nalazi u sredini pečata, na srpskom jeziku ćiriličnim i latiničnim pismom, i na mađarskom jeziku, mađarskim pismom. Tekst pečata na srpskom jeziku ćiriličnim pismom ispisuje se u svakom krugu iznad grba Republike Srbije, tekst na srpskom jeziku latiničnim pismom ispisuje se u nastavku svakog kruga, tekst na mađarskom jeziku mađarskim pismom ispisuje se u nastavku svakog kruga, zaključno sa sedištem Škole.U spoljnom krugu velikog pečata ispisuje se naziv Republike Srbije. U prvom sledećem krugu ispod naziva Republike Srbije ispisije se naziv Autonomne Pokrajine Vojvodine. U sledećem unutrašnjem krugu ispisuje se naziv Škole: Osnovna škola “Karas Karolina”. Sedište Škole ispisuje se u dnu pečata.Tekst pečata na mađarskom jeziku glasi: “Szerb Köztársaság , Vajdaság Autonóm Tartomány, Kárász Karolina Általános Iskola, Horgos.

Ovaj pečat se koristi za overavanje svedočanstava, diploma, đačkih knjižica i drugih javnih isprava koje škola izdaje;

b) dva pečata okruglog oblika, prečnika 28 milimetra - mali pečat.

Mali pečat je okruglog oblika, prečnika 28 milimetra, sa tekstom ispisanim u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije, koji se nalazi u sredini pečata, na srpskom jeziku ćiriličnim i latiničnim pismom, i na mađarskom jeziku, mađarskim pismom. Tekst pečata na srpskom jeziku ćiriličnim pismom ispisuje se u svakom krugu iznad grba Republike Srbije, tekst na srpskom jeziku latiničnim pismom ispisuje se u nastavku svakog kruga, tekst na mađarskom jeziku mađarskim pismom ispisuje se u nastavku svakog kruga, zaključno sa sedištem Škole.U spoljnom krugu velikog pečata ispisuje se naziv Republike Srbije. U prvom sledećem krugu ispod naziva Republike Srbije ispisije se naziv Autonomne Pokrajine Vojvodine. U sledećem unutrašnjem krugu ispisuje se skraćeni naziv Škole: OŠ “Karas Karolina”. Sedište Škole ispisuje se u dnu pečata.Tekst pečata na mađarskom jeziku glasi: “Szerb Köztársaság , Vajdaság Autonóm Tartomány, Kárász Karolina ÁI, Horgos. Mali pečati su obeleženi rednim brojem, rimskom cifrom, koja se stavlja između grba Republike srbije i sedišta organa. Mali pečati se koriste za overavanje akata iz oblasti kancelarijskog poslovanja- za overavanje potvrda, uverenja i drugih akata koje škola izdaje učenicima, zaposlenima i trećim licima; za overavanje ugovora, pojedinačinih pravnih akata i u platnom prometu za finansijsko poslovanje i finansijsko-administrativno poslovanje.

c) jedan štambilj škole za zavođenje akata pravougaonog oblika, veličine 57x20 mm, sa upisanim tekstom koji glasi:

Република Србија – Аутономна Покрајина Војводина Szerb Köztársaság - Vajdaság Autonóm Tartomány Основна школа „КАРОЛИНА КАРАС“, ХоргошKÁRÁSZ KAROLINA Általános Iskola, Horgos Statut Osnovne škole „Karas Karolina“ 5/80

Број____ szám, ______20 – год/év.

d) jedan štambilj škole za prijem podnesaka pravougaonog oblika, veličine 64x35 mm, sa upisanim tekstom koji glasi:

Република Србија – Аутономна Покрајина Војводина Szerb Köztársaság - Vajdaság Autonóm Tartomány Основна школа „КАРОЛИНА КАРАС“, ХоргошKÁRÁSZ KAROLINA Általános Iskola, Horgos ПРИМЉЕНО, ÁTVÉVE; Орг. јед., Szerv. egys.; Број-Szám; Прилог, Melléklet; Вредност, Érték

e) jedan štambilj pravougaonog oblika, veličine 4x25 mm, sa upisanim tekstom koji glasi:ODOBRAVA ISPLATU

f) jedan štambilj pravougaonog oblika, veličine 45x15 mm, sa upisanim tekstom koji glasi:DELOVODNI BROJ:DATUM:

g) jedan štambilj pravougaonog oblika, veličine 45x15 mm, sa upisanim tekstom koji glasi:

„да је услуга извршена или роба испоручена ТВРДИ И ОВЕРАВА:“

Štambilji pod e), f), g) se koriste u platnom prometu za finansijsko poslovanje.

Član 18.

Za čuvanje, izdavanje i upotrebu pečata i štambilja odgovorno je lice određeno odlukom direktora.

Pečat i štambilj čuvaju se posle upotrebe zaključani.

III Delatnost škole

Član 19.

Škola obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

85.20 Osnovno obrazovanje obuhvata aktivnost koja se organizuje radi sticanja kvalitetnih znanja, umenja, veština, i formiranja vrednosti stavova iz oblasti jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, tehničke, informatičke pismenosti; znanja i umenja neophodnih za život i rad u savremenom društvu i sticanju osnova za dalje obrazovanje.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče se u školi ostvarivanjem nastavnog plana i programa u trajanju od osam godina i ostvaruje se u dva obrazovana ciklusa (4+4) i završava se polaganjem završnog ispita.

Ovakvo obrazovanje je namenjeno deci, ali obuhvata i programe opismenjivanja koji su slični programima osnovnog obrazovanja, a namenjeni su odraslima.

Proširena delatnost školeStatut Osnovne škole „Karas Karolina“ 6/80

Član 20.

Škola može da obavja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost) pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delanosti obrazovanja i vaspitanja.

Odluku o proširenoj delatnosti donosi školski odbor, uz saglasnost Ministarstva.

Škola će proširenu delatnosti obavljati u skladu sa bližim uslovima za obavljanje proširene delatnosti ustanove koje propisuje ministar.

IV Ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada

Upotreba jezika

Član 21.

Škola ostvaruje obrazovno-vaspitnu delatnost na srpskom jeziku i na mađarskom jeziku.

Školska i radna godina

Član 22.

Obrazovno-vaspitni rad škole ostvaruje se u toku školske godine koja počinje 1. septembra, a završava se 31. avgusta naredne godine.

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodišta.

Učenici imaju školski raspust.

Vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i školskog raspusta utvrđuje se školskim kalendarom.

Školski kalendar propisuje ministar do 1. juna.

Oblici obrazovno-vaspitnog rada

Član 23.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje u Školi se ostvaruje kroz:

1) nastavu obaveznih, izbornih i fakultativnih predmeta ( razredna nastava, predmetna nastava i zajednička nastava više srodnih predmeta) zavisno od uzrasta učenika i od ciklusa obrazovanja; 2) produženi boravak;3) dopunsku i dodatnu nastavu;4) pripremnu nastavu;5) dodatnu podršku učenicima sa smetnjama u razvoju i/ ili invaliditetom;6) sportske i kulturne aktivnosti;7) slobodne aktivnosti;8) nastavu u prirodi, izlete i ekskurzije;


9) ostvarivanje programa profesionalne orijentacije;10) ostvarivanje programa zdravstvene i socijalne zaštite;11) ostvarivanje programa zaštite životne sredine;12) saradnju sa porodicom;13) saradnju sa lokalnom samoupravom;14) rad školske biblioteke;15) ostvarivanje programa zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programa

prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja;16) kulturnu i javnu delatnost i druge društvene aktivnosti;17) druge aktivnosti u skladu sa zakonom.

Nastava

Član 24.

Nastava je osnova obrazovno-vaspitnog procesa u školi. Škola organizuje redovnu poludnevnu nastavu u dve smene. Škola se stara da svi učenici ravnomerno pohađaju nastavu u obe smene, smenjujući se u jednakim vremenskim intervalima, ne dužim od jednog meseca.

Za učenike kojima je potrebna pomoć u savladanju programa i učenju, Škola organizuje d o p u n s k u n a s t a v u.

Za učenike od četvrtog do osmog razreda sa posebnim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima za pojedine predmete, škola organizuje d o d a t n u n a s t a v u.

Za učenike upućene na razredni i popravni ispit, škola organizuje p r i p r e m n u n a s t a v u.

P r i p r e m n a n a s t a v a se organizuje pre početka ispitnog roka , u trajanju od najmanje pet radnih dana sa po dva časa dnevno za svaki predmet.

Za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje se d o d a t n a p o d r š k a u skladu sa individualnim obrazovnim planom.

Škola je dužna da organizuje p r i p r e m u u č e n i k a z a p o l a g a nj e z a v r š n o g i s p i t a tokom drugog polugodišta osmog razreda, a deset dana pre polaganja ispita najmanje dva časa dnevno.

Produženi boravak, celodnevna nastava

Član 25.

Škola može da organizuje celodnevnu nastavu i produženi boravak kao posebne oblike obrazovno-vaspitnog rada, uz saglasnost Ministarstva.

U okviru celodnevne nastave i produženog boravka obezbeđuju se igra, kulturno-umetničke, sportske aktivnosti, učenje, izrada domaćih zadataka i izvršavanje drugih obaveza učenika u bezbednom okruženju pod nadzorom nastavnika.

Škola može organizovati produženi boravak, celodnevnu nastavu pod sledećim uslovima:

1. ako su utvrđene potrebe za jednim od ovih oblika rada ( zahtev roditelja i sl. ),2. ako u školi postoji za to potreban prostor, oprema i finansijska sredstva za izvođenje

nekog od ovih oblika rada,3. ako su obezbeđeni stručni nastavnici za izvođenje nekog od ovih oblika rada.


Godišnjim planom rada škole utvrđuje se da li će se i koji od ovih oblika rada organizovati u školi.

Program školskog sporta i sportskih aktivnosti

Član 26.

Radi razvoja i praktikovanja zdravog načina života, razvoja svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, o potrebi negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti, kao i prevencije nasilja, narkomanije, maloletničke delinkvencije, škola u okviru školskog programa, realizuje i program školskog sporta, kojim su obuhvaćeni svi učenici.

Škola je dužna da, u okviru programa školskog sporta, zajedno sa jedinicom lokalne samouprave, organizuje nedelju školskog sporta najmanje jednom u toku polugodišta.

Nedelja školskog sporta obuhvata takmičenja svih učenika u sportskim disciplinama prilagođenim uzrastu i mogućnostima učenika.

Program slobodnih aktivnosti učenika

Član 27.

Radi jačanja obrazovno-vaspitne delatnosti škole, podsticanja individualnih sklonosti i interesovanja, sadržajnog i celishodnog korišćenja slobodnog vremena, kao i radi bogaćenja društvenog života i razonode učenika, razvijanja i negovanja drugarstva i prijateljstva, škola je dužna da realizuje slobodne aktivnosti učenika.

Slobodne aktivnosti organizuju se u oblasti nauke, tehnike, kulture, umetnosti, medija i sporta.

Škola posebnu pažnju posvećuje formiranju muzičke i dramske grupe učenika, školskog lista, folklora i sportskih sekcija.

Škola je obavezna da za učenike, u okviru svojih kapaciteta, besplatno organizuje sportske sekcije.

Izleti, ekskurzije i nastava u prirodi

Član 28.

Škola može da planira i organizuje izlete, ekskurzije i nastavu u prirodi, na način i pod uslovima utvrđenim nastavnim planom i programom.

Program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi sastavni je deo školskog programa i godišnjeg plana rada škole.

Profesionalna orijentacija učenika

Član 29.

Škola u saradnji sa ustanovama za profesionalnu orijentaciju pomaže roditeljima, odnosno starateljima i učenicima u izboru srednje škole i zanimanja, prema sklonostima i


sposobnostima učenika i u tom cilju prati njihov razvoj i informiše ih o karakteru i uslovima rada pojedinih zanimanja.

Radi praćenja individualnih sklonosti učenika i pružanja pomoći učenicima i njihovim roditeljima, odnosno starateljima u izboru srednje škole i zanimanja, škola formira tim za profesionalnu orijentaciju, u čijem sastavu su stručni saradnici i nastavnici.

Tim za profesionalnu orijentaciju realizuje program profesionalne orijentacije za učenike sedmog i osmog razreda.

Zdravstvena zaštita učenika u školi

Član 30.

Škola sarađuje sa zdravstvenim ustanovama u sprovođenju zdravstvene zaštite učenika, posebno u obavljanju lekarskih pregleda dece koja polaze u prvi razred, sprovođenju redovnih sistematskih lekarskih pregleda i vakcinacija, u skladu sa zakonom.

Socijalna zaštita učenika u školi

Član 31.

Škola u saradnji sa nadležnim ustanovama brine o socijalnoj zaštiti, posebno učenika iz osetljivih društvenih grupa, na osnovu programa socijalne zaštite.

Ukoliko je potrebno škola organizuje prikupljanje sredstava za ove svrhe kroz akcije školskog sporta, volontiranja i drugih dobrotvornih akcija.

Zaštita životne sredine

Član 32.

Zaštita životne sredine obuhvata aktivnosti usmerene na razvoj ekološke svesti, kao i očuvanje prirodnih resursa.

Očuvanje prirodnih resursa iz stava 1. ovog člana obuhvata i upoznavanje sa korišćenjem i racionalnom upotrebom tih resursa u oblasti energetike.

Škola doprinosi zaštiti životne sredine ostvarivanjem programa zaštite životne sredine - lokalnim ekološkim akcijama, zajedničkim aktivnostima škole, roditelja, odnosno staratelja i jedinice lokalne samouprave u analizi stanja životne sredine i akcija za zaštitu životne sredine u skladu sa zakonom.

Program saradnje sa porodicom

Član 33.

Škola podstiče i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno starateljima učenika, zasnovan na principima međusobnog razumevanja, poštovanja i poverenja.

Programom saradnje sa porodicom, škola definiše oblasti, sadržaj i oblike saradnje sa roditeljima, odnosno starateljima dece i učenika, koji obuhvataju detaljno informisanje, savetovanje, uključivanje u nastavne, i ostale aktivnosti škole i konsultovanje u donošenju odluka oko bezbednosnih, nastavnih, organizacionih i finansijskih pitanja, s ciljem unapređivanja


kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i obezbeđivanja sveobuhvatnosti i trajnosti vaspitno-obrazovnih uticaja.

Program saradnje sa porodicom obuhvata i organizaciju otvorenog dana škole svakog meseca, kada roditelji, odnosno staratelji mogu da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu.

Radi praćenja uspešnosti programa saradnje sa porodicom, škola, na kraju svakog polugodišta, organizuje anketiranje roditelja, odnosno staratelja, u pogledu njihovog zadovoljstva programom saradnje sa porodicom i u pogledu njihovih sugestija za naredno polugodište.

Mišljenje roditelja, odnosno staratelja, dobijeno kao rezultat anketiranja, uzima se u obzir u postupku vrednovanja kvaliteta rada škole.

Program saradnje sa lokalnom samoupravom

Član 34.

Saradnja sa lokalnom samoupravom realizuje se na osnovu programa saradnje sa lokalnom samoupravom, koji čini deo školskog programa.

Škola prati i uključuje se u dešavanja na teritoriji jedinice lokalne samouprave i zajedno sa njenim predstavnicima planira sadržaj i način saradnje, naročito o pitanjima od kojih zavisi razvitak škole.

Školska biblioteka

Član 35.

Školska biblioteka je mesto bibliotečko-informacione, vaspitno-obrazovne i kulturne aktivnosti škole.

U školskoj biblioteci prikuplja se, obrađuje i učenicima, nastavnicima i stručnim saradnicima daje na korišćenje bibliotečko-informaciona građa (knjige, serijske publikacije i dr.) i izvori.

Biblioteka je dužna da u svom fondu prikuplja udžbenike i druga nastavna sredstva namenjena učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i stručnu literaturu za nastavnike i stručne saradnike.

Zadatak školske biblioteke je da kod učenika razvija navike čitanja i korišćenja bibliotečkih usluga, kao i da učenike osposobljava da koriste informacije u svim oblicima i na svim medijima i omogući im da ovladaju veštinama potrebnim za učenje u toku celog života.

Škola je dužna da ima školsku biblioteku, u skladu sa zakonom.

Program rada školske biblioteke sastavni je deo školskog programa.

Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i program prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja

Član 36.

Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, kao što su, naročito, upotreba alkohola, duvana, psihoaktivnih Statut Osnovne škole „Karas Karolina“ 11/80

supstanci i maloletnička delinkvencija, sastavni su deo školskog programa i ostvaruju se u skladu sa Zakonom.

Programi iz stava 1. ovog člana ostvaruju se kroz različite nastavne i slobodne aktivnosti sa učenicima, zaposlenima, roditeljima, odnosno starateljima u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa utvrđenim potrebama.

U ostvarivanje programa iz stava 1. ovog člana uključuju se i fizička i pravna lica sa teritorije jedinice lokalne samouprave, ustanove u oblasti kulture i sporta, vršnjački posrednici, kao i lica obučena za prevenciju i intervenciju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugih oblika rizičnog ponašanja.

Kulturne aktivnosti škole

Član 37.

Kulturne aktivnosti škole ostvaruju se na osnovu programa kulturnih aktivnosti.

Kulturne aktivnosti obuhvataju: proslavu dana škole, početka i kraja školske godine i završetka osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja, proslave školskih i državnih praznika, priredbe, predstave, izložbe, koncerte, takmičenja i smotre, posete ustanovama kulture, zajedničke aktivnosti škole i jedinice lokalne samouprave i druge aktivnosti koje doprinose proširenju uticaja škole na vaspitanje učenika i kulturnom razvoju okruženja škole.

Proslave školskih i državnih praznika, početka i kraja školske godine i završetka osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja za učenike organizuju se u školi ili u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave u ustanovama kulture.

Učenička zadruga

Član 38.

U školi može da se osnuje učenička zadruga, radi razvoja pozitivnog odnosa učenika prema radu, profesionalne orijentacije, povezivanja nastave sa svetom rada, kao i razvoja pozitivnog odnosa prema timskom radu.

Škola može pružati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u zadruzi, kao i školski pribor i opremu.

Sva pitanja u vezi sa osnivanjem, radom i prestankom zadruge bliže se uređuje Pravilima za rad Učeničke zadruge Škole, u skladu sa zakonom.

Član 39.

Sredstva stečena radom zadruge koriste se za:

- proširenje materijalne osnove rada zadruge,- pomoć učenicima slabijeg materijalnog stanja,- ekskurzije,- ishranu učenika,- nagrade članovima zadruge,


- unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u Školi,- društvene, sportske i kulturne aktivnosti.

Član 40.

Pisane podatke o svojim aktivnostima i realizaciji obrazovno-vaspitnog rada škola unosi u letopis Škole, koji je dužna da vodi za svaku školsku godinu.

Letopis Škole vodi lice koje svake godine određuje direktor.

Škola u toj publikaciji predstavja program i organizaciju rada, u skladu sa godišnjim planom rada Škole, kao i prava i dužnosti učenika, pravila ponašanja, kućni red i druge podatke od značaja za predstavljanje Škole.

V Sredstva škole

Član 41.

Škola posluje sredstvima u javnoj svojini i svojim sredstvima, u skladu sa zakonom.

Član 42.

Zemljište, zgrade i druga sredstva koja su stečena, odnosno koja stekne Škola, javnoj svojini su i koriste se za obavljanje njene delatnosti.

Član 43.

Sredstva za rad Škole obezbeđuju se iz budžeta Republike, iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine i iz bužeta opštine Kanjiža, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 44.

Škola može da ostvari i sopstvene prihode po osnovu donacija, sponzorstva, školarine, ugovora i drugih poslova, u skladu sa zakonom.

Ostvarivanje prihoda, evidentiranje i korišćenje sredstava iz stava 1. ovog čana vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.

Član 45.

Radi ostvarivanja višeg kvaliteta obrazovanja, Škola može da stiče sredstva:1) učešćem roditelja učenika;2) učešćem opštine Kanjiža;3) učešćem sponzora ili donatora;4) od proširene delatnosti;5) od rada Učeničke zadruge.

Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za poboljšanje uslova obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu delatnost Škole, kao i za ishranu i pomoć učenicima.


Sredstva za viši kvalitet obrazovanja, koja Škola ostvaruje po osnovu učešća roditelja, odnosno staratelja, opštine Kanjiža, donatora, sponzora, proširene delatnosti i rada Učeničke zadruge, dužna je da prvenstveno koristi za ishranu učenika i za pomoć učenicima.

Član 46.

Škola je u raspolaganju sredstvima koja koristi ograničena posebnim zakonskim odredbama.

VI Organi škole

Član 47.

Škola ima organ upravljanja, organ rukovođenja, stručne i savetodavne organe, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, osnivačkim aktom i Statutom.

1. Školski odbor

Član 48.

Školski odbor je organ upravljanja u Školi. Predsednik i članovi školskog odbora obavljaju poslove iz svoje nadležnosti bez naknade.

1) Sastav i izbor Školskog odbora

Član 49.

Školski odbor ima devet članova uključujući i predsednika.Školski odbor imenuje i razrešava Skupština opštine Kanjiža, na predlog ovlašćenog

predlagača, u skladu sa zakonom, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova Školskog odbora.

Školski odbor čine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i opštine Kanjiža.Članove školskog odbora iz reda zaposlenih predlaže nastavničko veće Škole, a iz reda

roditelja - savet roditelja Škole, tajnim izjašnjavanjem. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine predlaže tri člana - predstavnika opštine

Kanjiža u školski odbor. Za člana školskog odbora iz reda zaposlenih može biti predložen i zaposleni koji nije član

Nastavničkog veća.Za člana školskog odbora iz reda roditelja može biti predložen i roditelj učenika Škole

koji nije član Saveta roditelja.O predlogu ovlašćenog predlagača odlučuje Skupština opštine Kanjiža.

Postupak za imenovanje članova pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima.


Mandat članova školskog odbora je četiri godine.

Član 50.

Za člana Školskog odbora ne može da bude predloženo ni imenovano lice:1) koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena

bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osuđeno za: krivično delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivično delo primanje mita ili davanje mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;

2) koje bi moglo da zastupa interese više struktura, osim članova sindikata;3) čiji su poslovi, dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu

upravravljanja;4) koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove;5) koje je izabrano za direktora druge ustanove;6) u drugim slučajevima, utvrđenim zakonom.

Član 51.

Ako ovlašćeni predlagač ne sprovede postupak u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ili predloži kandidata suprotno njegovim odredbama, Skupština opštine Kanjiža određuje rok za usklađivanje s tim zakonom.

Ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Skupština opštine Kanjiža imenovaće članove školskog odbora bez predloga ovlašćenog predlagača.

2) Prestanak dužnosti školskog odbora

Član 52.

Školskom odboru prestaje dužnost istekom mandata.Skupština opštine Kanjiža razrešiće pre isteka mandata pojedine članove, uključujući i

predsednika ili ceo Školski odbor, na lični zahtev člana ili ako:1) Školski odbor donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona I

statute dužan da donosi;2) član Školskog odbora neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom

onemogućava rad Školskog odbora;3) u postupku preispitivanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;4) ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana Školskog odbora zbog

prestanka osnova po kojem je imenovan u Školski odbor;5) nastupi neki od ulsova iz člana 54. stav 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i

vaspitanja, koji su smetnja za predlaganje i imenovanje za člana organa upravljanja ustanove.

Izborni period novoimenovanog pojedinog člana Školskog odbora traje do isteka mandata Školskog odbora.

Član 53.

Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja Školskog odbora, Skupština opštine Kanjiža dužna je da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja akta kojim se nalaže mera, otkloni utvrđene nepravilnosti. Ako Skupština opštine Kanjiža ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju, odnosno razrešenju Školskog odbora i ne usaglasi gas a Zakonom o osnovama


sistema obrazovanja i vaspitanja, u roku iz prethodnog stave člana, minister razrešava postojeći i imenuje privremeni Školski odbor.

Član 54.

Ministar imenuje privremeni školski odbor škole ako nove članove Školskog odbora ne imenuje Skupština opštine Kanjiža do isteka mandata prethodno imenovanim članovima školskog odbora.

Mandat privremenog Školskog odbora traje do imenovanja novog Školskog odbora.

3) Nadležnost, rad i odgovornost Školskog odbora

Član 55.

Školski odbor:

1) donosi statut, pravila ponašanja u Školi i druge opšte akte i daje saglasnost na pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova;

2) donosi Školski program, Razvojni plan, Godišnji plan rada i usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju;

3) odlučuje o statusnoj promeni i o promeni naziva i sedišta Škole;4) razmatra poštovanje opštih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i

standarda postignuća i preduzima mere za poboljšanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;

5) učestvuje u samovrednovanju kvaliteta rada Škole;

6) usvaja izveštaj o samovrednovanju kvaliteta rada Škole;

7) utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike;8) donosi finansijski plan Škole, u skladu sa zakonom;

9) odlučuje o poslovanju Škole i korišćenju njenih sredstava;

10) odlučuje o davanju na korišćenje, odnosno u zakup Školskog prostora;

11) odlučuje o proširenoj delatnosti Škole;12) odlučuje o korišćenju sredstava prikupljenih od roditelja učenika, na predlog Saveta

roditelja;13) donosi odluke po predlozima Saveta roditelja, daje odgovor na pitanja i izjašnjava se o

stavovima koje mu upućuje taj organ;

14) usvaja izveštaj o poslovanju Škole, godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi;

15) usvaja izveštaje o radu direktora i izveštaje o radu Škole;16) raspisuje konkurs za izbor direktora i bira predsednika i članove komisije za izbor

direktora, kao i njihove zamenike;

17) donosi odluku o izboru direktora;18) zaključuje s direktorom ugovor o radu i anekse tog ugovora;19) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora;20) odlučuje o prestanku dužnosti direktora;21) odlučuje po žalbi, odnosno prigovoru na rešenje direktora;

22) postavlja vršioca dužnosti direktora;23) daje ovlašćenje radi zamenjivanja odsutnog ili sprečenog direktora;24) u zakonom utvrđenim slučajevima udaljava zaposlenog sa rada ukoliko to propusti da

učini direktor;


25) imenuje članove stručnog aktiva za razvojno planiranje;26) donosi plan stručnog usavršavanja zaposlenih i usvaja izveštaj o njegovom ostvarivanju;27) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i Statutom.

Član 56.

Školski odbor donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.

Član 57.

Sednici Školskog odbora imaju pravo da prisustvuju i da učestvuju u njegovom radu predstavnik sindikata u Školi i dva predstavnika učeničkog parlamenta Škole, bez prava odlučivanja.

Lica iz stave 1. ovog člana imaju pravo da im se blagovremeno uruče poziv i materijal za sednicu.

Član 58.

Školski odbor donosi poslovnik o svom radu, kojim se bliže uređuju njegov rad i odlučivanje.

Član 59.

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Školski odbor odgovara Skupštini opštine Kanjiža i osnivaču Škole.

2. Savet roditelja

Član 60.

Radi ostvarivanja što bolje saradnje i učešća roditelja u ostvarivanju obrazovno-vaspitnih zadataka škole, u školi se kao savetodavno telo formira savet roditelja.

Savet roditelja čine po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja.

Članovi saveta roditelja biraju se na početku svake školske godine, na prvom roditeljskom sastanku, najkasnije do 15. septembra.

Svako odeljenje bira po jednog predstavnika u savet roditelja škole.

Izbor se vrši javnim glasanjem, na osnovu predloga koji može da podnese svaki roditelj učenika određenog odeljenja, većinom glasova od ukupnog broja roditelja u odeljenju.

Savet roditelja iz svog sastava bira predsednika i zamenika predsednika na prvoj sednici, javnim glasanjem, prilikom verifikacije mandata izabranih članova. Izabrani su kandidati za koje se izjasnila većina od ukupnog broja članova saveta roditelja.

Mandat članova saveta roditelja iznosi dve godine. Predsednik i zamenik predsednika biraju se za svaku školsku godinu.


Član 61.

Predsednik saveta roditelja za svoj rad odgovara savetu roditelja.

Predsednik saveta roditelja može da podnese ostavku ukoliko ne može da odgovori svojim obavezama.

Savet roditelja može da opozove predsednika ukoliko on svoje obaveze ne obavlja sa uspehom.

Odluka o prihvatanju ostavke, odnosno o opozivanju predsednika donosi se javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova saveta.

Odredbe iz st. 1. do 4. ovog člana shodno se primenjuju i na zamenika predsednika saveta.

Član 62.

Roditelju prestaje članstvo u savetu roditelja ako prestane osnov za članstvo, na lični zahtev i ako iz određenih razloga nije u mogućnosti da prisustvuje sednicama saveta roditelja.

Prestanak osnova za članstvo u savetu roditelja utvrđuje se na sednici saveta roditelja, o čemu se donosi odluka i sačinjava zapisnik, a savet će zatražiti da odeljenje čiji je roditelj bio predstavnik izabere novog predstavnika za člana saveta.

Na lični zahtev roditelj će prestati da bude član saveta roditelja podnošenjem pismene izjave, kao i u slučaju njegove nemogućnosti da prisustvuje sednicama saveta, što će se na sednici saveta konstatovati i pokrenuti postupak za izbor novog predstavnika roditelja za člana saveta.

Član 63.

Savet roditelja obavlja poslove iz svoje nadležnosti na sednicama koje su javne i kojima mogu prisustvovati ostali roditelji učenika i nastavnici.

Sednice saziva i njima rukovodi predsednik saveta roditelja.

Član 64.

Savet roditelja:

1) predlaže predstavnike roditelja učenika u Školski odbor;

2) predlaže svog predstavnika u stručni aktiv za razvojno planiranje i u druge timove Škole;

3) učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta i izbora udžbenika;

4) predlaže mere za osiguranje kvaliteta i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada;

5) razmatra predlog školskog programa, Razvojnog plana i Godišnjeg plana rada škole, izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju;

6) razmatra namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke zadruge, od proširene delatnosti škole, od donacija i sredstava roditelja;


7) razmatra i prati uslov za rad Škole, uslove za odrastanje i učenje, bezbednost i zaštitu dece i učenika:

8) učestvuje u postupku propisivanja mera bezbednosti dece i učenika i pravila ponašanja u školi;

9) daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije i nastave u prirodi i razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju;

10) razmatra uspeh učenika, organizuje društveni i zabavni život učenika, sportske i druge manifestacije u školi;

11) zajedno sa direktorom i stručnim organima organizuje i sprovodi saradnju sa nadležnim organima u opštini;

12) brine o zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti dece i učenika;

13) obavlja i druge poslove od interesa za školu, odnosno odlučuje o pitanjima o kojima organi škole ne mogu donositi odluke bez prethodno dobijenog mišljenja roditelja;

14) razmatra i druga pitanja utvrđena ovim statutom;

15) upućuje svoje predloge, pitanja i stavove direktoru, Školskom odboru i stručnim organima Škole;

16) donosi poslovnik o svom radu.

Član 65.

Organi Škole obavezni su da se izjasne o predlozima, pitanjima ili stavovima Saveta roditelja i da o tome u pismenom obliku obaveste Savet roditelja.

O aktima iz stave 1. ovog člana organi Škole obavezni su da se izjasne što je moguće pre, a u svakom slučaju u roku koji po prirodi stvari proizlazi iz tih akata.

Član 66.

Rad i oldučivanje Saveta roditelja uređuju se poslovnikom.

3. Direktor škole

Član 67.

Direktor rukovodi radom škole.

1) Uslovi za izbor direktora

Član 68.

Dužnost direktora škole može da obavlja lice koje ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 8. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za nastavnika škole, za pedagoga, psihologa, dozvolu za rad, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.


Dužnost direktora škole može da obavlja i lice koje ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 8. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za nastavnika škole, dozvolu za rad, obuku i položen ispit za direktora ustanove i najmanje deset godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 8. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Na ponovljenom konkursu kandidati koji imaju odgovarajuće obrazovanje iz člana 8. st. 2. i 3. Zakona, su ravnopravni.

2) Mandat direktora

Član 69.

Direktor škole bira se na period od četiri godine. Mandat direktora teče od dana stupanja na dužnost. Direktoru škole miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je izabran za vreme prvog

izbornog mandata. O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odlučuje Školski odbor.

3) Postupak za izbor direktora

Član 70.

Direktora škole bira Školski odbor na osnovu konkursa, po pribavljenom mišljenju Nastavničkog veća i uz prethodnu saglasnost Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

Ukoliko Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine ne dostavi prethodnu saglasnost u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je saglasnost data.

Mišljenje Nastavničkog veća iz stava 1. ovog člana daje se na posebnoj sednici kojoj prisustvuju svi zaposleni i koji se izjašnjavaju o svim kandidatima tajnim izjašnjavanjem.

Član 71.

Odluku o raspisivanju konkursa donosi Školski odbor, najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora škole.

Konkurs za izbor direktora škole objavljuje se u sredstvima javnog informisanja, a rok za podnošenje prijava je 15 dana od dana objavljivanja konkursa.

Pripremne radnje u postupku izbora direktora obavlja komisija za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija).

Član 72.

Predsednika i članove Komisije, kao i njihove zamenike, bira Školski odbor.

Komisiju čine sekretar škole i dva zaposlena iz redova nastavnika i stručnih saradnika.

Zamenici predsednika i članova Komisije biraju se iz reda nastavnika i stručnih saradnika.


Zamenik predsednika i zamenici članova Komisije učestvuju u radu Komisije u slučaju sprečenosti predsednika, odnosno članova.

Komisija radi u punom sastavu.

Član 73.

Komisija:

1) sastavlja tekst konkursa za izbor direktora i priprema ga za objavljivanje;

2) utvrđuje blagovremenost i potpunost prijave na konkurs;

3) odvaja neblagovremene i / ili nepotpune prijave;

4) utvrđuje koji učesnici konkursa (u daljem tekstu: kandidati) ispunjavaju uslove za izbor;

5) sastavlja informaciju o kandidatima i dostavlja je direktoru i predsedniku školskog odbora;

6) predsedniku školskog odbora dostavlja mišljenje Nastavničkog veća.

Član 74.

Konkurs za izbor direktora sadrži informaciju o:- nazivu i adresi Škole;- o načinu podnošenja prijava na konkurs;- o uslovima za izbor;- o dokazima za ispunjenost uslova za izbor koje treba podneti;- o ruku za podnošenje prijave na konkurs;- o licu kod kojeg kandidat može dobiti dodatne informacije o kunkursu;- o tome da neblagovremene ili nepotpune prijave neće biti uzete u razmatranje.

Rok za podnošenje prijava ne konkurs je 15 dana od dana objavljivanja konkursa.

Član 75.

Konkurs mora da sadrži uslove koje kandidati treba da ispunjavaju i dokaze koje moraju da podnesu:

- uverenje o državljanstvu Republike Srbije;

- overenu fotokopiju diplome o stečenom odgovarajućem obrazovanju;

- overenu fotokopiju uverenja o položenom stručnom ispitu, odnosno ispitu za licencu;

- dokaz o radnom stažu u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja;

- dokaz o psihičkoj, fizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti za rad sa decom i učenicima;

- uverenje da kandidat nije osuđivan, u skladu sa odredbom člana 120. stav 1. tačka 3) Zakona;

- dokaz o znanju mađarskog jezika u skladu sa Zakonom;Statut Osnovne škole „Karas Karolina“ 21/80

- biografiju sa kratkim pregledom kretanja u službi i predlogom programa rada direktora škole.

Član 76.

Blagovremenom prijavom na konkurs smatra se prijava koja je neposredno predata Školi pre isteka roka utvrđenog u konkursu ili je pre isteka tog roka predata pošti u obliku preporučene pošiljke.

Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kada Škola ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

Član 77.

Potpunom prijavom smatra se prijava koja sadrži sve priloge koji se zahtevaju u konkursu.

Dokaz o posedovanju psihičke, fizičke i zdravstvene sposobnosti kandidat je dužan da dostavi pre zaključenja ugovora o radu.

Dokaz o neosuđivanosti i dokaz o nepostojanju diskriminatornog ponašanja na strani kandidata pribavlja Škola, pre donošenja odluke o izboru.

Kandidat može dokaze o ispunjenosti uslova za izbor dostaviti posle isteka roka za dostavljanje prijava na konkurs, ali samo ako učini verovatnim da te dokaze nije mogao da blagovremeno pribavi iz opravdanih razloga. Dokaze o opravdanosti razloga za propuštanje roka kandidat konkursa je obavezan da dostavi zajedno sa naknadno podnetim dokazima za izbor.

Naknadno dostavljanje dokaza za izbor može se prihvatiti samo ako ih je škola primila pre nego što je Komisija počela da razmatra konkursni materijal.

Član 78.

Komisija počinje razmatranje konkursnog materijala po isteku 3 dana od dana isteka roka za prijem prijava na konkurs.

Komisija je obavezna da u roku od 3 dana od dana početka rada pripremi informacija o učesnicima konkursa i da ih bez odlaganja dostavi direktoru.

Član 79.

Po prijemu akta Komisije, direktor je obavezan da bez odlaganja zakaže sednicu Nastavničkog veća, koja će se održati u roku od 3 dana od dana kada je direktor primio akt Komisije.

Član 80.

Nastavničko veće daje mišljenje o kandidatima za direktora na taj način što se o njima izjašnjava tajnim glasanjem, u skladu sa odredbama Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća i Poslovnika o radu nastavničkog veća.

Pre glasanja kandidatima će se pružiti prilika da pred Nastavničkim većem izlože svoj okvirni plan rada za vreme mandata.

Mišljenje iz stave 1. ovog člana se u roku od 3 dana od dana održavanja sednice na kojoj je dato, dostavlja Komisiji.

Član 81.

Komisija bez odlaganje prosleđuje predsedniku školskog odbora informaciju o kandidatima i mišljenje Nastavničkog veća.

Član 82.


Predsednik Školskog odbora, po prijemu informacije o kandidatima i mišljenja Nastavničkog veća, radi utvrđivanja predloga odluke o izboru određenog kandidata za direktora, bez odlaganja zakazuje sednicu Školskog odbora, koja treba da se održi u roku od 7 dana od dana kada je predsednik školskog odbora primio gore navedenu informaciju o kandidatima i mišljenje Nastavničkog veća.

Predlog odluke o izboru direktora dostavlja se Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine na prethodnu saglasnost.

Član 83.

Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se ministru, odnosno nadležnom organu APV na saglasnost.

Smatra se da je odluka školskog odbora o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar odnosno nadležni organ APV dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost.

Školski odbor posle proteka roka iz stava 2. ovog člana donosi rešenje o izboru direktora i dostavlja ga učesnicima konkursa. Rešenjem se utvrđuje i vreme stupanja na dužnost, kao i obaveza polaganja ispita za direktora.

Rešenje o izboru direktora je konačno.

Kandidat koji je nezadovoljan rešenjem o izboru direktora ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Odmah po donošenju rešenja o izboru direktora, školski odbor sa izabranim kandidatom zaključuje ugovor o radu.

Ako ministar, odnonso nadležni organ APV donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora ustanove, raspisuje se novi konkurs.

4) Vršilac dužnosti direktora

Član 84.

Vršioca dužnosti direktora postavlja Školski odbor do izbora direktora ako direktoru prestane dužnost, a nije raspisan konkurs ili Školski odbor nije doneo odluku o izboru ili je ministar, odnosno nadležni organ APV doneo akt kojim je odbijeno davanje saglasnosti na odluku Školskog odbora.

Ako Školski odbor ne postavi vršioca dužnosti direktora u slučajevima iz stava 1. ovog člana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno ministar, odnosno nadležni organ APV ne da saglasnost na odluku po ponovljenom konkursu, vršioca dužnosti direktora postavlja ministar, odnosno nadležni organ APV u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje.

Za vršioca dužnosti direktora ne može biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost.

Za vršioca dužnosti direktora može da bude postavljen nastavnik i stručni saradnik, najduže šest meseci.


Vršiocu dužnosti direktora miruje radni odnos na poslovima sa kojih je postavljen, za vreme dok obavlja tu dužnost.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora odnose se i na vršioca dužnosti direktora.

5) Nadležnost i odgovornost direktora

Član 85.

Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti škole i za svoj rad odgovara Školskom odboru i ministru, odnosno nadležnom organu APV.

Direktor rukovodi radom Škole.

Direktor:

1) zastupa i predstavlja Školu;2) daje ovlašćenje licu koje će ga zamenjivati u slučaju njegove privremene odsutnosti ili

sprečenosti da obavlja dužnost;3) daje punomoćje za zastupanje Škole;4) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti

Škole; 5) stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignuća i

unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada; 6) stara se o ostvarivanju Razvojnog plana; 7) odlučuje o korišćenju sredstava utvrđenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje

i namensko korišćenje tih sredstava, u skladu sa zakonom; 8) sarađuje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruženjima; 9) organizuje i vrši pedagoško-instruktivni uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i

pedagoške prakse i preduzima mere za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika i stručnih saradnika;

10) planira i prati stručno usavršavanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika i stručnog saradnika;

11) preduzima mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 44. do 46. Zakona i nedoličnog ponašanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na učenike;

12) preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa;

13) stavlja primedbe na zapisnike prosvetnog inspektora;14) stara se o blagovremenom i tačnom unosu i održavanju ažurnosti baze podataka o školi u

okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete; 15) stara se o blagovremenom objavljivanju pravnih akata Škole i obaveštavanju zaposlenih,

učenika i njihovih roditelja, odnosno staratelja, stručnih organa i Školskog odbora o svim pitanjima od interesa za rad Škole i tih organa;

16) saziva i rukovodi sednicama Nastavničkog veća, bez prava odlučivanja; 17) saziva i rukovodi sednicom odeljenjskog veća, u slučaju sprečenosti odeljenjskog

starešine, bez prava odlučivanja;18) predsedava i rukovodi radom pedagoškog kolegijuma;19) obrazuje stručna tela i timove, usmerava i usklađuje rad stručnih organa u školi; 20) sarađuje sa roditeljima, odnosno starateljima učenika; 21) sarađuje sa Savetom roditelja;22) podnosi izveštaje o svom radu i radu škole Školskom odboru, najmanje dva puta

godišnje; 23) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika;24) obrazuje komisije za polaganje ispita učenika;


25) obezbeđuje regularnost završnog ispita;26) stara se i odgovoran je za blagovremen i tačan unos podataka i održavanje ažurnosti

evidencija i za bezbednost podataka, bez obzira na način njihovog vođenja;27) donosi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, uz salglasnost Školskog odbora; 28) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i obavlja druge poslove u

oblasti radnih odnosa;29) sarađuje sa sindikatom u Školi i stara se o ispunjavanju obaveza Škole prema sindikatu u

Školi;30) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i Statutom.

6) Prestanak dužnosti direktora

Član 86.

Dužnost direktora škole prestaje:

1) istekom mandata,2) na lični zahtev,3) sticanjem uslova za mirovanje radnog odnosa,4) prestankom radnog odnosa,5) razrešenjem.

Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi Školski odbor.

Školski odbor razrešava direktora dužnosti pre isteka mandata:

1) ako Škola nije donela blagovremeno program obrazovanja, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuća;

2) ako Škola ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu dece i učenika;

3) ako direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajuće mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 44. do 46. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i težih povreda radnih obaveza zaposlenih;

4) ako u Školi nije obezbeđeno čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;

5) ako se u Školi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno zakonu;

6) ako direktor ne ispunjava uslove iz člana 59. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;

7) ako direktor ne postupa po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti;

8) ako direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netačnim obaveštavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad školskog odbora i zaposlenih;

9) ako direktor nije obezbedio da se u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete vrši blagovremen i tačan unos i održavanje ažurne baze podataka Škole;


10) ako je u radni odnos primio ili angažuje lice van radnog odnosa suprotno zakonu i opštem aktu;

11) ako je namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je Škola obavezana na naknadu štete u iznosu koji može ugroziti redovno poslovanje Škole;

12) ako se direktoru u disciplinksom postupku izrekne mera prestanka radnog odnosa zbog utvrđene odgovornosti za težu povredu radne obaveze propisane za zaposlene iz člana 141. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili se stekne uslov za otkaz ugovora o radu u skladu sa opštim propisima o radu;

13) ako je pravnosnažnim aktom nadležnog organa utvrđeno da je Škola, odnosno direktor odgovoran za prekršaj iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ili posebnog zakona, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti;

14) ako je razrešenje direktora naloženo merom prosvetnog inspektora, u roku od osam dana od dana prijema naloga;

15) u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.

Odluka o razrešenju direktora podleže saglasnosti ministra.

Smatra se da je odluka Školskog odbora o razrešenju direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost, ako u roku od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost.

7) Prava direktora škole po prestanku dužnosti

Član 87.

Direktor škole kome prestane dužnost zbog isteka drugog i svakog narednog mandata ili na lični zahtev, raspoređuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.

Ako nema odgovarajućih poslova u istoj ili drugoj školi, lice iz stava 1. ovog člana ostvaruje prava kao zaposleni za čijim radom prestane potreba, u skladu sa zakonom.

Direktoru škole koji je razrešen u skladu sa članom 63. st. 3. i 4. zakona, prestaje radni odnos bez prava na otpremninu.

Direktoru škole kome u drugom i svakom narednom mandatu prestane dužnost razrešenjem, bez prestanka radnog odnosa, a koji ne može da se rasporedi na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.

4. Pomoćnik direktora

Član 88.

Škola ima pomoćnika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje Škole. Statut Osnovne škole „Karas Karolina“ 26/80

Rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se nastavnik i stručni saradnik, odnosno koji ima profesionalni ugled i iskustvo u obrazovno-vaspitnom radu, za svaku školsku godinu.

Član 89.

Pomoćnik direktora:

1) organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoški rad Škole;

2) koordinira rad stručnih aktiva i drugih stručnih organa Škole;

3) zamenjuje direktora u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti, na osnovu ovlašćenja direktora ili Školskog odbora;

4) predsedava i rukovodi radom pedagoškog kolegijuma, u slučaju sprečenosti direktora;

5) saziva i rukovodi sednicom odeljenjskog veća, u slučaju sprečenosti odeljenjskog starešine, odnosno direktora škole, bez prava odlučivanja;

6) obavlja i poslove nastavnika i stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem direktora,

7) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i Statutom.

5. Sekretar škole

Član 90.

Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u Školi obavlja sekretar, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove.

Poslove sekretara može da obavlja diplomirani pravnik - master ili diplomirani pravnik koji je stekao visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, sa položenim stručnim ispitom za sekretara.

Sekretar iz stava 2. ovog člana uvodi se u posao i osposobljava se za samostalan rad savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za sekretara. Sekretaru - pripravniku direktor određuje mentora sa liste sekretara ustanova koju utvrdi školska uprava.

Sekretar je dužan da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara.

Sekretaru koji ne položi stručni ispit u roku iz stava 4. ovog člana prestaje radni odnos.

Sekretar koji ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ili državni stručni ispit ne polaže stručni ispit za sekretara.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, za sekretara osnovne škole može da bude izabrano i drugo lice, ukoliko se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajućim obrazovanjem, najduže dve godine.

6. Stručni organi škole


Član 91.

Stručni organi škole su:

1) Nastavničko veće, 2) odeljenjsko veće, 3) stručno veće za razrednu nastavu, 4) stručno veće za oblasti predmeta, 5) stručni aktiv za razvojno planiranje, 6) stručni aktiv za razvoj Školskog programa, 7) stručni tim za inkluzivno obrazovanje, 8) stručni tim za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugi

stručni aktivi i timovi.

Član 92.

Stručni organi:

1) staraju se o osiguranju i unapređenju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada Škole; 2) prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja; 3) staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignuća; 4) vrednuju rezultate rada nastavnika i stručnih saradnika; 5) prate i utvrđuju rezultate rada učenika;6) preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa učenicima u procesu obrazovanja i

vaspitanja;7) rešavaju sva druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada.

Član 93.

U radu stručnih organa imaju pravo da učestvuju, bez prava odlučivanja:

1) pripravnik-stažista;2) lice angažovano na osnovu ugovora o izvođenju nastave (osim u radu odeljenjskog veća).

Sednicama stručnih organa imaju pravo da prisustvuju i da učestvuju u diskusiji, bezprava odlučivanja, i dva predstavnika Učeničkog parlamenta.

U radu Nastavničkog veća, odeljenjskog veća i stručnog veća za razrednu nastavu imaju pravo da učestvuju i pedagoški asistenti, bez prava odlučivanja.

Radi ostvarivanja prava iz st. 1-3. ovog člana, predstavnici Učeničkog parlamenta, pripravnici-stažisti, lica angažovana na osnovu ugovora o izvođenju nastave i pedagoški asistenti uredno se obaveštavaju o sednici stručnog organa i dostavlja im se material za sednicu.

Nastavničko veće čine svi nastavnici i stručni saradnici.

Odeljenjsko veće čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju.

Stručno veće za razrednu nastavu čine nastavnici koji izvode nastavu u prvom ciklusu obrazovanja.


Stručno veće za oblasti predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.

Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog parlamenta i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje školski odbor.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine predstavnici nastavnika i stručnih saradnika. Članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa imenuje nastavničko veće.

Stručna veća i stručni aktivi imaju predsednike koji čine pedagoški kolegijum.

Pedagoški kolegijum čine predstavnici stručnih veća i stručnih aktiva i predstavnik stručnih saradnika. Pedagoški kolegijum razmatra pitanja i daje mišljenja u vezi sa poslovima direktora iz člana 62. stav 3. tač. 1) do 3) i tač. 5) do 7) Zakona. Pedagoškim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor, odnosno pomoćnik direktora, a odeljenskim većem odeljenski starešina.

Pedagoški asistent učestvuje u radu nastavničkog veća, odeljenskog veća i stručnog veća za razrednu nastavu, bez prava odlučivanja.

Direktor može da obrazuje tim za ostvarivanje određenog zadatka, programa ili projekta koji se sprovodi u školi. Tim mogu da čine predstavnici zaposlenih, roditelja, jedinice lokalne samouprave i stručnjaka za pojedina pitanja.

Ukoliko u školi obrazovanje stiču učenici sa smetnjama u razvoju, direktor obrazuje stručni tim za inkluzivno obrazovanje. Zadaci i nadležnost stručnog tima za inkluzivno obrazovanje uređeni su članom 77. Zakona.

Stručni tim za inkluzivno obrazovanje čine: odeljenjski starešina i predmetni nastavnici, stručni saradnik škole, roditelj, odnosno staratelj deteta kojem je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, a po potrebi pedagoški asistent i stručnjak van ustanove, na predlog roditelja. Stručni tim za inkluzivno obrazovanje imenuje direktor.

Stručni tim za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja čine: direktor škole, pomoćnik direktora, sekretar škole, psiholog škole, pedagog škole, pedagoški asistent, predstavnici nastavnika, predsednik učeničkog parlamenta, predsednik Školskog odbora, predsednik Saveta roditelja, školski policajac i predstavnik Romske organizacije Pharo Drom. Stručni tim za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja imenuje direktor.

Sednicama stručnih organa mogu da prisustvuju predstavnici učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja.

1) Nastavničko veće

Član 94.

Nastavničko veće čine nastavnici i stručni saradnici.

Član 95.

Nastavničko veće, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa ( član 92. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:


1) utvrđuje predlog godišnjeg plana obrazovno-vaspitnog rada i školskog programa i stara se o njihovom uspešnom ostvarivanju;

2) analizuje izvršavanje zadataka obrazovanja i vaspitanja u Školi;3) daje mišljenje o organizovanju predmetne nastave za učenike prvog ciklusa;4) planira i organizuje oblike vannastavnik aktivnosti učenika;5) predlaže podelu razreda na odeljenja i broj učenika u odeljenjima;6) priprema kalendar takmičenja učenika i obezbeđuje uslove za njihovo pripremanje;7) vrši nadzor nad radom drugih stručnih organa;8) razmatra izveštaje direktora, odeljenjskih starešina i drugih stručnih organa;9) daje mišljenja i predloge o pitanjima iz nadležnosti stručnih organa;10) donosi odluku o pohvaljivanju i nagrađivanju učenika;11) izriče učenicima vaspitno-disciplinsku meru “ukor nastavničkog veća”;12) donosi odluku o premeštanju učenika koji je učinio povredu zabrane u drugu Školu;13) donosi odluku o oslobađanju učenika od nastave fizičkog vaspitanja, na osnovu predloga

izabranog lekara;14) utvrđuje ispunjenost uslova za brže napredovanje učenika;15) imenuje članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa;16) predlaže članove školskog odbora iz reda zaposlenih;17) predlaže članove stručnog aktiva za razvojno planiranje iz redova nastavnika i stručnih

saradnika;18) daje mišljenje školskom odboru za izbor direktora; 19) razrađuje i realizuje nastavni plan; 20) razmatra raspored časova nastave; 21) razmatra ukupne rezultate obrazovno-vaspitne delatnosti i odlučuje o merama za

unapređivanje tog rada, a posebno uspeha učenika; 22) predlaže raspored zaduženja nastavnika i stručnih saradnika u izvršavanju pojedinih

zadataka i odeljenska starešinstva; 23) sarađuje sa roditeljima učenika i pruža im pomoć u cilju jedinstvenog vaspitnog

delovanja porodice i škole; 24) utvrđuje predlog programa izvođenja ekskurzija i predlaže ga za godišnji plan rada škole; 25) odobrava upotrebu udžbenika i druge literature u školi; 26) razmatra predlog za utvrđivanje mentora za praćenje rada pripravnika; 27) razmatra i vrednuje rad odeljenskih veća, odeljenskih starešina i stručnih aktiva, kao i

nastavnika i stručnih saradnika;28) donosi poslovnik o svom radu

Član 96.

Za svoj rad Nastavničko veće odgovara direktoru.

Način rada Nastavničkog veća

Član 97.

Nastavničko veće radi na sednicama koje saziva direktor.

Sednice se održavaju u prostoriji škole koju odredi direktor.

Sednicama Nastavničkog veća rukovodi direktor, bez prava odlučivanja.

Pored lica koja imaju pravo da prisustvuju sednicama, sednici Nastavničkog veća mogu da prisustvuju i druga lica, po odobrenju dirktora.

Član 98.

U obavljanju poslova rukovođenja sednicama Nastavničkog veća direktor:


1) obavlja poslove pripremanja sednice;2) saziva sednice Nastavničkog veća;3) utvrđuje ispunjenost uslova za održavanje sednice i otvara sednicu Nastavničkog veća;4) donosi odluku o odlaganju ili prekidu sednice;5) predlaže usvajanje dnevnog reda;6) predlaže donošenje odluka, zaključaka, zauzimanje stavova, davanje mišljenja i slično;7) utvrđuje da je odluka, zaključak i sl. doneta;8) daje i oduzima reč i stara se o nesmetanom odvijanju toka sednice;9) preduzima mere u slučaju narušavanja reda na sednici;10) preduzima mere za izvršavanje odluka Nastavničkog veća;11) prati izvršavanje odluka Nastavničkog veća;12) zaključuje sednicu;13) obavlja i druge poslove u vezi sa rukovođenjem sednicom.

Član 99.

Sednica Nastavničkog veća može da se održi ako je prisutno više od polovine od ukupnog broja nastavnika i stručnih saradnika koji su u radnom odnosu u Školi na neodređeno ili na određeno vreme.

Član 100.

Sednica Nastavničkog veća saziva se isticanjem obaveštenja na oglasnu tablu Škole, najmanje 3 dana pre dana održavanja sednice.

Rok iz stave 1. ovog člana ne mora se poštovati ako za to postoje važni razlozi, koji treba da budu navedeni u obaveštenju o sazivanju sednice.

Obaveštenje o sazivanju sednice treba da sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice, kao i predlog dnevnog reda.

Sednice Nastavničkog veća sazivaju se po potrebi, a obavezno na kraju tromesečja, na kraju prvog i drugog polugodišta, kao i na početku i pred kraj školske godine.

Direktor je obavezan da zakaže sednicu na zahtev najmanje trećine članova Nastavničkog veća, kao i na zahtev Školskog odbora, Saveta roditelja ili Učeničkog parlamenta.

Član 101.

Direktor otvara sednicu pošto utvrdi da je prisutno više od polovine članova Nastavničkog veća.

Član 102.

Posle otvaranja sednice, direktor poziva članove Nastavničkog veća da predlože izmene i/ili dopune predloga dnevnog reda i o njihovim predlozima će se posebno glasati.

Posle utvrđivanja konačnog predloga dnevnog reda, donosi se odluka o usvajanju dnevnog reda.

Član 103.

Posle usvajanja dnevnog reda, direktor otvara diskusiju po svakoj tački dnevnog reda pojedinačno.

Član 104.


Pravo da učestvuju u diskusiji imaju direktor i svi članovi Nastavničkog veća, kao i pripravnici-stažisti, lica angažovana po osnovu ugovora o izvođenju nastave i predstavnici Učeničkog parlamenta.

Pravo da učestvuju u diskusiji, po odobrenju direktora, imaju i druga lica koja su pozvana na sednicu.

Diskutanti su obavezni da prilikom diskusija raspravljaju, po pravilu, samo o pitanjima koja su od neposrednog značaja za donošenje odluke po tački dnevnog reda o kojoj se raspravlja.

Član 105.

Pored pitanja u vezi s tačkama dnevnog reda, diskutant može da govori i o povredi odredaba Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća (čl. 91. do 131. ).

Član 106.

Diskusije treba da budu što kraće i jasnije.

Diskutant ima pravo da u diskusiji izrazi svoje mišljenje, stav i/ili uverenje, ali je obavezan da to učini u pristojnom obliku.

Član 107.

Nastavničko veće može odlučiti da se ograniči broj diskusija jednog diskutanta po jednoj tački dnevnog reda i/ili da se ograniči trajanje diskusija.

Član 108.

Svaki diskutant ima pravo ne repliku, ako je u nečijoj diskusiji pomenut a smatra da tvrdnje u toj diskusiji treba ispraviti ili dopuniti.

Replika može trajati najduže 5 minuta.

Član 109.

Direktor daje i oduzima reč diskutantima, vodeći računa o redosledu prijavljivanja, a posle diskusija predlaže donošenje odluke po toj tački.

Član 110.

O održavanju reda na sednici stara se direktor.

Član 111.

Direktor će opomenuti člana Nastavničkog veća ili drugog diskutanta koji i posle oduzimanja reči nastavlja da govori, kao i lice koje se nepristojno ponaša i/ili na drugi način ometa rad na sednici.

Član 112.

Ako opomenuto lice i dalje nastavlja da ometa rad na sednici, ne predlog direktora ili člana Nastavničkog veća Nastavničko veće će doneti odluku o njegovom udaljenju sa sednice.


Lice na koje se odluka o udaljenju odnosi obavezno je da odmah po izricanju mere udaljenja napusti prostoriju u kojoj se sednica održava.

Mera udaljenja odnosi se samo na sednicu na kojoj je izrečena.

Član 113.

Ako se merama iz čl. 111. i 112. Statuta ne može održati red na sednici, direktor će doneti oduku da se sednica prekine i utvrdiće vreme njenog nastavka.

Istu odluku direktor će doneti i ako u toku sednice prestane da postoji neki drugi uslov za njeno održavanje.

Član 114.

Ako na sednicu Nastavničkog veća ne dođe dovoljan broj nastavnika i stručnih saradnika, direktor će doneti odluku o odlaganju sednice i istovremeno u okviru roka od 15 dana utvrđuje dan kada će se sednica održati, s istim ili dopunjenim dnevnim redom.

Istu odluku direktor će doneti i ako nije ispunjen neki drugi uslov za održavanje sednice.

Odlučivanje nastavničkog veća

Član 115.

Nastavničko veće donosi dve vrste oduka:

1) odluke po tačkama dnevnog reda;2) zaključke.

Član 116.

Odluka po tački dnevnog reda treba da sadrži:1) jasan i potpun odgovor na pitanje koje sadrži tačka dnevnog reda po kojoj je doneta;2) ime i prezime, odnosno funkciju lica odgovornog za izvršenje odluke;3) način izvršenja odluke;4) rok za izvršenje odluke;5) način praćenja izvršenja odluke.

Član 117.Ako iz bilo kog razloga nisu ispunjene sve pretpostavke za donošenje odluke po nekoj

tački dnevnog reda, direktor će predložiti da se donošenje odluke po toj tački dnevnog reda odloži za neku od sledećih sednica.

Član 118.

Kada odlučuje o proceduralnim pitanjima, a ne donosi odluku po tački dnevnog reda, Nastavničko veće donosi zaključke.


Zaključak ima iste sastavne delove kao i odluka po tački dnevnog rada.

Član 119.

Član Nastavničkog veća može glasati za ili protiv donošenja odluke, a može ostati i uzdržan.

Posle glasanja, direktor prebrojavanjem glasova utvrđuje da li je odluka doneta.

Član 120.

Odluke se, po pravilu, donose glasanjem o jednom predlogu direktora.

Ako se tokom diskusije po nekoj tački dnevnog rada uobliči više predloga, direktor će sve predloge staviti na glasanje, redom kojim su izloženi.

Član 121.

Odluke se, po pravilu, donose javnim glasanjem, podizanjem ruke, na poziv direktora.

Odluke se donose tajnim glasanjem u sledećim slučajevima:

1) davanje mišljenja o kandidatima za direktora;2) predlaganje članova školskog odbora iz reda zaposlenih.

Za tajno glasanje koriste se glasački listići koje potpisuje direktor i koji su overeni malimpečatom Škole.

Član 122.

Posebnoj sednici Nastavničkog veća na kojoj se daje mišljenje o kandidatima za direktora imaju pravo da prisustvuju i da učestvuju u njenom radu i u glasanju za davanje mišljenja svi zaposleni.

Član 123.

Sednici Nastavničkog veća na kojoj se predlažu članovi školskog odbora iz reda zaposlenih svi zaposleni imaju pravo da prisustvuju i da učestvuju u njenom radu po toj tački dnevnog reda.

Predlog članova školskog odbora ima pravo da podnese svaki zaposleni, a o predlozima glasaju samo članovi Nastavničkog veća.

Član 124.

Glasački listić za davanje mišljenja o kandidatu za direktora ima sledeći tekst:

Nastavničko veće Osnovne škole “Karas Karolina” u HorgošuBroj:Datum: Mesto: Horgoš

Glasački listić za davanje mišljenja Nastavničkog veća o kandidatima za izbor direktora Škole, po konkursu raspisanom u _______________, od ___________ 20___. godine

Pozitivno mišljenje za izbor dajem za kandidata čiji je redni broj zaokružen:


1. ______________________ ,2. ______________________ ,3. ______________________ .

Treba zaokružiti samo jedan redni broj. Direktor škole

________________

Član 125.

Kandidati se u glasački listić upisuju onim redosledom kojim su dati u informaciji komisije za izbor direktora.

Član 126.

Glasanje sprovodi komisija koja se sastoji od predsednika i dva člana (u daljem tekstu: Komisija).

Predsednika i članove Komisije iz svog sastava imenuje Nastavničko veće na sednici na kojoj se daje mišljenje o kandidatima za direktora.

Pravo da predloži člana Komisije ima svaki član Nastavničkog veća.

Direktor, pomoćnik direktora niti lice koje je kandidat za izbor dirketora ne mogu biti u sastavu Komisije.

Komisija pre glasanja prebrojava glasačke listiće i deli ih članovima Nastavničkog veća.

Članovi Nastavničkog veća glasaju zaokruživanjem hemijskom olovkom rednog broja ispred imena i prezimena kandidata za kojeg se daje pozitivno mišljenje, i listiće ubacuju u glasačku kutiju koja se nalazi ispred Komisije.

Odmah posle glasanja, Komisija javno prebrojava glasove i objavljuje rezultat glasanja.

Član 127.

Pozitivno mišljenje je dato za kandidata koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja članova Nastavničkog veća.

U slučaju da dva ili više kandidata imaju jednak najveći broj glasova, školskom odboru se dostavlja odluka o davanju pozitivnog mišljenja za sve te kandidate.

U slučaju da nijedan kandidat ne dobije većinu glasova od ukupnog broja članova Nastavničkog veća, pozitivno mišljenje se daje za kandidata koji je dobio najveći broj glasova, ali se u odluci o davanju mišljenja Nastavničkog veća konstatuje da nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova.

Ukoliko, u slučaju iz stave 3. ovog člana, dva ili više kandidata imaju jednak najveći broj glasova, školskog odboru se dostavlja odluka o davanju pozitivnog mišljenja za sve te kandidate. U odluku se unosi konstatacija da nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova.


Član 128.

Glasački listić za utvrđivanje predloga članova Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi ima sledeći tekst:

Nastavničko veće Osnovne škole “Karas Karolina” u Horgošu

Broj: ________________

Datum: ______________

Mesto: Horgoš

Glasački listić za utvrđivanje predloga članova Školskog odbora iz reda zaposlenih u školi

Za članove Školskog odbora član Nastavničkog veća predlaže zaposlene čiji je redni broj zaokružen:

1. _______________________2. _______________________3. _______________________

Treba zaokružiti samo jedan redni broj.

Direktor škole

________________

Član 129.

Kandidati se u glasački listić upisuju onim redosledom kojim su predlagani na sedniciNastavničkog veća.

Član 130.

Nastavničko veće predložiće za članove Školskog odbora tri kandidata s glasačkog listića koja su dobila najveći broj glasova.

Na ostala pitanja postupka tajnog glasanja o predlogu za članove Školskog odbora iz reda zaposlenih u školi shodno se primenjuju pravila o tajnom glasanju za davanje mišljenja Nastavničkog veća o kandidatima za direktora škole, osim pravila o postupanju u slučaju jednakog broja glasova dva ili više kandidata.

U slučaju jednakog broja glasova koji onemogućava utvrđivanje predloga, glasanje će se ponavljati sve dok na osnovu rezultata glasanja ne bude bilo moguće utvrditi predlog članova Školskog odbora.


Član 131.

Odluka Nastavničkog veća kojom je utvrđen predlog članova Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi bez odlaganja se dostavlja Skupštini opštine Kanjiža, radi blagovremenog imenovanja Školskog odbora.

Zapisnik

Član 132.

O toku sednice Nastavničkog veća vodi se zapisnik.Zapisničara određuje direktor iz reda članova Nastavničkog veća, za svaku školsku

godinu.Zapisnik potpisuje direktor i zapisničar.Zapisnik se čuva u arhivi Škole, sa zapisnicima ostalih organa Škole, kao dokument od

trajne vrednosti.

Član 133.

Prva tačka dnevnog reda svake sednice Nastavničkog veća je usvajanje zapisnika sa prethodne sednice.

Olduka kojom se usvaja zapisnik sa prethodne sednice sadrži i ispravke i dopune koje treba uneti u taj zapisnik.

Član 134.

Zapisnik sadrži:

1) mesto, datum i vreme održavanja sednice;2) broj prisutnih članova;3) imena prisutnih lica koja nisu članovi Nastavničkog veća;4) konstataciju da postoji kvorum za rad i odlučivanje;5) dnevni red;6) podatak o odlaganju ili prekidu sednice;7) diskutante i diskusije (u sažetom obliku);8) izjave koje su unete na insistiranje pojedinih diskutanata;9) formulaciju odluka o kojima se glasalo, onim redom kojim su donete;10) sve podatke od značaja za zakonito donošenje odluke (načinglasanja, broj glasova “za”,

“protiv”, broj uzdržanih i izdvojenih mišljenja);11) izvorna i izdvojena mišljenja, za koja pojedini članovi izriito traže da uđu u zapisnik;12) vreme kada je sednica završena ili preknuta;13) potpis predsedavajućeg i zapisničara.

Član 135.

Direktor odlučuje o tome šta će se uneti u zapisnik i zapisničaru diktira tekst koji treba uneti.

Na zahtev člana Nastavničkog veća, u zapisnik se unosi i sadržaj koji se inače ne bi uneo u zapisnik, pod uslovom da je to u vezi sa nekom od tačaka dnevnog reda.Statut Osnovne škole „Karas Karolina“ 37/80

Član 136.

Izvod iz zapisnika, sa odlukama i zaključcima donetim na sednici Nastavničkog veća, objavljuje se na oglasnoj tabli škole, u roku od deset dana od dana održavanja sednice na kojoj je usvojen.

2) Odeljenjsko veće

Član 137.

Odeljenjsko veće čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju.

Član 138.

Odeljenjsko veće, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 92. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:

1) analizuje rezultate rada nastavnika;2) analizuje uspeh i vladanje učenika na kraju tromesečja, polugodišta i na kraju školske

godine;3) predlaže raspodelu odeljenja na nastavnike;4) utvrđuje raspored časova;5) utvrđuje raspored pismenih zadataka;6) usklađuje rad nastavnika u odeljenju;7) usklađuje rad učenika u odeljenju;8) na predlog predmetnih nastavnika, utvrđuje zaključnu ocenu iz nastavnih predmeta

učenika od V do VIII razreda, na osnovu ukupnih rezultata rada;9) na predlog odeljenjskog starešine, utvrđuje ocene iz vladanja učenika;10) donosi odluku o prevođenju u naredni razred učenika drugog i trećeg razreda koji na

kraju drugog polugodišta ima nedovoljne ocene, osim ako roditelj, odnosno staratelj izričito zahteva da učenik ponavlja razred;

11) pohvaljuje učenike;12) predlaže dodeljeivanje pohvale “ Učenik generacije” i nagrađivanje učenika;13) izriče učenicima vaspitnu meru “ukor odeljenjskog veća”;14) na predlog predmetnog nastavnika, bira učenike koji će učestvovati na takmičenjima;15) na predlog predmetnog nastavnika, utvrđuje učenike za koje treba organizovati dodatnu i

dopunusku nastavu;16) predlaže plan stručnog usavršavanja nastavnika, program ekskurzija, nastave u prirodi i

kalendar takmičenja;17) obavlja i druge poslove po nalogu nastavničkog veća i direktora škole.

Član 139.

Sednicu odeljenjskog veća saziva i njome rukovodi odeljenjski starešina odeljenja u kojem članovi tog organa izvode nastavu.

U slučaju sprečenosti odeljenjskog starešine, sednicu saziva i njome rukovodi direktor ili pomoćnik dirktora, bez prava odlučivanja.


Član 140.

Za svoj rad odeljenjsko veće odgovara Nastavničkom veću.

3) Stručno veće za razrednu nastavu

Član 141.

Stručno veće za razrednu nastavu čine svi nastavnici koji izvode nastavu u prvomciklusu obrazovanja, uključujući i nastavnike razredne nastave u produženom boravku.

Član 142.

Stručno veće za razrednu nastavu, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 92. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:

1) utvrđuje program rada i podnosi izveštaje o njegovom ostvarivanju;2) priprema predlog direktoru za podelu predmeta na nastavnike za narednu školsku godinu;3) priprema osnove Godišnjeg plana rada;4) utvrđuje raspored ostvarivanja nastavnih tema i nastavnih jedinica i vrši usaglašavanje

ostvarivanja nastavnih sadržaja predmeta;5) utvrđuje oblike, metode i sredstva korišćenja odgovarajuće školske opreme i nastavnih

sredstava;6) predlaže pripremu novih metoda i načina izvođenja nastave;7) prati ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja;8) analizuje udžbeničku i priručnu literature;9) predlaže članove ispitnih komisija.

Član 143.

Sednice stručnog veća za razrednu nastavu saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Član 144.

O radu stručnog veća za razrednu nastavu predsednik vodi zapisnik, dostavlja ga direktoru i nastavničkom veću na uvid prilikom izrade godišnjeg plana rada i prilikom razmatranja rezultata rada.

Član 145.

Za svoj rad stručno veće za razrednu nastavu odgovara Nastavničkom veću.

4) Stručna veća za oblast predmeta

Član 146.

Stručno veće za oblasti predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.


Sastav stručnog veća za oblast predmeta utvrđuje nastavničko veće, a njegovim radom rukovodi jedan od nastavnika koga svake školske godine odredi Nastavničko veće na osnovu plana zaduženja.

Stručno veće za oblast predmeta utvrđuje program rada za svaku školsku godinu, na osnovu obaveza koje proističu iz godišnjeg plana rada škole, u ostvarivanju nastavnog plana i programa obrazovanja.

Član 147.

U školi postoje stručna veća za:

1) društvene nauke;

2) prirodne nauke;

3) umetnosti i veština;

4) jezike;

Član 148.

Stručno veće za oblast predmeta, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 92. Statuta) obavlja sledeće poslove:

1) priprema delove godišnjeg plana rada, utvrđuje raspored ostvarivanja nastavnih celina i jedinica i vrši usaglašavanje ostvarivanja nastavnih sadržaja i predmeta;

2) utvrđuje oblike, metode i sredstva, kao i korišćenje adekvatne školske opreme i nastavnih sredstava;

3) usklađuje individualne planove rada nastavnika;

4) predlaže primenu novih metoda i načina interpretacije nastavnih sadržaja;

5) prati ostvarivanje školskog programa i daje predloge za njegovo inoviranje, izmenu i dopunu;

6) prati udžbeničku i drugu literaturu i daje predlog nastavničkom veću za njihovo korišćenje;

7) obavlja i druge poslove koji mu zakonom, podzakonskim aktima i odlukom direktora škole budu stavljeni u nadležnost.

Član 149.

Sednice stručnog veća za oblasti predmeta saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.


Član 150.


O radu stručnog veća predsednik vodi zapisnik, dostavlja ga direktoru i Nastavničkom veću na uvid prilikom izrade godišnjeg plana rada i prilikom razmatranja rezultata rada.

Član 151.

Za svoj rad stručno veće za oblasti predmeta odgovara Nastavničkom veću.

5) Stručni aktiv za razvojno planiranje

Član 152.

Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika i stručnih saradnika, opštine Kanjiža, Učeničkog parlamenta i Saveta roditelja.

Stručni aktiv za razvojno planiranje ima devet članova, od kojih je šest iz redova nastavnika i stručnih saradnika, i po jedan predstavnik opštine Kanjiža, Učeničkog parlamenta i Saveta roditelja.

Predstavnike nastavnika i stručnih saradnika predlaže Nastavničko veće a predstavnike opštine Kanjiža predlaže Skupština opštine Kanjiža. Predstavnik Učeničkog parlamenta i predstavnik Saveta roditelja predlažu se iz njihovih redova.

Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje Školski odbor.

Stručni aktiv za razvojno planiranje utvrđuje predlog Razvojnog plana Škole za period od tri do pet godina i dostavlja ga Školskom odboru na usvajanje, i prati njegovo ostvarivanje.

Član 153.

Sednice stručnog aktiva za razvojno planiranje saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.


Za svoj rad stručni aktiv za razvojno planiranje odgovara Školskom odboru i Nastavničkom veću.

6) Stručni aktiv za razvoj školskog programa

Član 154.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa čini devet predstavnika nastavnika i stručnih saradnika koje imenuje Nastavničko veće.

Član 155.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa (član 92. Statuta), obavlja posebno sledeće poslove:

1) izrađuje predlog Školskog programa;2) izrađuje projekte koji su u vezi sa Školskim programom;3) prati realizaciju Školskog programa.

Član 156.


Sednice stručnog aktiva za razvoj Školskog programa saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.


Za svoj rad stručni aktiv za razvoj Školskog programa odgovara Školskom odboru i Nastavničkom veću.

7) Stručni tim za inkluzivno obrazovanje

Član 157.

Stručni tim za inkluzivno obrazovanje, odnosno tim za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku, čine: nastavnik razredne nastave, odnosno nastavnik predmetne nastave, odeljenjski starešina, stručni saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama učenika i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć učeniku, na predlog roditelja, odnosno staratelja.

Stručni tim za inkluzivno obrazovanje imenuje direktor.

Član 158.

Stručni tim za inkluzivno obrazovanje, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa, obavlja posebno sledeće poslove:

1) donosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji;2) učestvuje u izradi programa obrazovanja i vaspitanja;3) utvrđuje predlog individualnog obrazovnog plana za učenike kojima je potrebna

dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju;4) izrađuje projekte koji su u vezi sa programom obrazovanja i vaspitanja;5) prati realizaciju Školskog programa i individualnog obrazovnog plana.

Član 159.

Sednice stručnog tima za inkluzivno obrazovanje saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.


Član 160.

Za svoj rad stručni tim za inkluzivno obrazovanje odgovara direktoru i Nastavničkom veću.

8) Stručni tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

Član 161.


Stručni tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja čine: predstavnici zaposlenih, roditelja i učenika, opštine Kanjiža i stručnjaci za pojedina pitanja van Škole.

Stručni tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja imenuje direktor.

Član 162.

Stručni tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, u okviru i pored poslova iz opšte nadležnosti stručnih organa obavlja posebno sledeće poslove:

1) donosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji;2) učestvuje u izradi akata koji se odnose na zaštitu od nasilja, zlostavljanja i

zanemarivanja;3) izrađuje projekte koji su u vezi sa zaštitom od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;4) prati realizaciju odredaba Statuta i drugih opštih akata čija je primena važna za

zaštitu;5) sastaje se po potrebi, radi razmatranja stanja zaštite u prethodnom periodu;6) preduzima mere koje su u vezi sa zaštitom, po prijavi zaposlenih u Školi, učenika,

roditelja učenika ili trećih lica ili po sopstvenoj inicijativi;7) sarađuje s organima Škole i drugim subjektima u Školi i van Škole na ispunjavanju

zadataka iz svoje nadležnosti.

Član 163.

Sednice stručnog tima za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa.

Na isti način bira se i zemenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika.

Za svoj rad stručni tim za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja odgovara direktoru i Nastavničkom veću.

7. Pedagoški kolegijum

Član 164.

Predsednik stručnog aktiva za razvojno planiranje, predsednik stručnog aktiva za razvoj školskog programa, predsednik stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, predsednik za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, predstavnik stručnih saradnika i predsednici stručnih veća za oblast predmeta čine pedagoški kolegijum.

Pedagoškim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor škole.

Član 165.

Pedagoški kolegijum razmatra pitanja i zauzima stavove u vezi sa poslovima direktora škole iz oblasti:

1) planiranja i organizovanja ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti škole;


2) staranja o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignuća i unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada;

3) staranja o ostvarivanju razvojnog plana škole;

4) organizovanja i vršenja pedagoško-instruktivnog uvida i praćenja kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada u školi i pedagoške prakse i preduzimanja mera za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika i stručnih saradnika;

5) planiranja i praćenja stručnog usavršavanja zaposlenih i sprovođenja postupka za sticanje zvanja nastavnika i stručnih saradnika;

6) saradnje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruženjima.

Član 166.

Pedagoški kolegijum radi na sednicama o čemu se vodi zapisnik.

Sednice pedagoškog kolegijuma saziva i njima rukovodi direktor ili pomoćnik direktora.

Za svoj rad pedagoški kolegijum odgovara Nastavničkom veću i direktoru.

Član 167.

Stručni organi donose odluke javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova.

8. Odeljenjski starešina

Član 168.

Svako odeljenje u školi ima odeljenjskog starešinu, koji je neposredni pedagoški, organizacioni i administrativni organizator rada u odeljenju.

U prvom obrazovnom ciklusu direktor pre početka svake školske godine određuje koji će od nastavnika razredne nastave obavljati poslove odeljenjskog starešine a koji će nastavnici razredne nastave raditi u produženom boravku, po pribavljenom mišljenju Nastavničkog veća.

U drugom obrazovnom ciklusu odeljenjskog starešinu pre početka svake školske godine određuje direktor iz reda nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju kojem će biti odeljenjski starešina, po pribavljenom mišljenju Nastavničkog veća.

Član 169.

Odeljenjski starešina obavlja sledeće poslove:

1) izrađuje godišnji i mesečni plan rada; 2) odobrava odsustvovanje učenicima i odlučuje o opravdanosti njihovog odsustvovanja sa

nastave;3) upoznaje učenike sa odredbama opštih akata škole koje se odnose na učenike i daje

učenicima druge informacije koje su u vezi s njihovim pravima, obavezama i odgovornostima;


4) stara se o zaštiti prava učenika i učestvuje u postupku odlučivanja o njihovim obavezama i odgovornostima;

5) ostvaruje uvid u porodične, socijalne, materijalne i druge uslove života učenika;6) redovno drži roditeljske sastanke i na druge načine sarađuje sa roditeljima učenika;7) redovno prati rad nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju, a posebno prati ocenjivanje

učenika i ukazuje predmetnim nastavnicima na broj propisanih ocena koje učenik treba da ima u polugodištu radi utvrđivanja zaključne ocene;

8) predlaže odeljenjskom veću ocenu iz vladanja učenika;9) saziva sednice odeljenjskog veća i rukovodi njegovim radom;10) učestvuje u radu stručnog tima za inkluzivno obrazovanje;11) ostvaruje stalni uvid u rad i vladanje učenika odeljenja u školi i van nje; 12) razmatra probleme učenika kod savlađivanja nastavnih sadržaja iz pojedinih predmeta i

iznalazi mogućnosti za poboljšanje uspeha učenika; 13) izriče pohvale i nagrade učenicima iz svoje nadležnosti; 14) vodi školsku evidenciju; 15) potpisuje đačke knjižice, diplome i svedočanstva; 16) iznosi predloge i žalbe učenika pred organe škole; 17) stara se o ostvarivanju vannastavnih aktivnosti; 18) obezbeđuje uslove za pripremu učenika za takmičenje; 19) učestvuje u pripremi i izvođenju ekskurzija i stara se o bezbednosti i disciplini učenika na

ekskurzijama; 20) obaveštava roditelje o disciplinskim prekršajima i postupku koji se vodi prema učeniku i

dostavlja im odluke o disciplinskim merama koje su učeniku izrečene; 21) u obavezi je da odredi vreme za prijem roditelja i da jednom nedeljno vrši prijem

roditelja, 22) sarađuje sa direktorom, pomoćnikom direktora i ostalim zaposlenim u Školi, kao i sa

subjektima van Škole, radi obavljanja svojih poslova;23) obavlja i druge poslove koji su mu zakonom, podzakonskim aktima ili odlukom direktora

škole dati u nadležnost.

VII Učenici

1. Upis u školu

Član 170.

Upis učenika, uslovi za upis, vreme upisa, obaveza roditelja u vezi sa upisom i pohađanje nastave, prelazak učenika iz jedne u drugu školu, prestanak obaveze pohađanja nastave, oslobađanje učenika od obaveze savlađivanja programa fizičkog vaspitanja, vrši se u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.

Član 171.

U I razred škole upisuju se deca koja do početka školske godine imaju najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina.

Upis dece u I razred vrši se u periodu od 1. aprila do 31. maja tekuće za narednu školsku godinu.

Uz dokumentaciju potrebnu za upis (izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o pohađanju pripremnog predškolskog programa), roditelj dostavlja dokaz o zdravstvenom pregledu deteta, izdat od strane nadležnog školskog lekara doma zdravlja.


Izuzetno, deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije.

Ispitivanje deteta upisanog u školu vrše psiholog i pedagog škole na maternjem jeziku deteta, primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. Ako ne postoji mogućnost da se ispitivanje deteta vrši na maternjem jeziku, škola angažuje prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ispitivanje dece sa motoričkim i čulnim smetnjama vrši se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete može optimalno da odgovori.

Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane pedagoga i psihologa, a na osnovu mišljenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u period do polaska u školu.

U postupku ispitivanja deteta upisanog u školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrškom za obrazovanje. Ako dodatna podrška zahteva finansijska sredstva, škola upućuje pismeni zahtev osnivaču po pribavljenom mišljenju interresorne komisije.

U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upišu deca na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku, uz saglasnost roditelja.

Dete starosti od šest do šest i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu.

Proveru spremnosti deteta vrši psiholog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije.

U postupku provere spremnosti na osnovu mišljenja psihologa škola može da preporuči:

1) upis deteta u prvi razred;

2) upis deteta u školu nakon godinu dana, uz pohađanja pripremnog predškolskog programa.

Roditelj, odnosno staratelj deteta, kome je preporučeno odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana, može da podnese zahtev komisiji škole za ponovno utvrđivanje spremnosti za upis u školu. Komisiju čine: psiholog, pedagog, učitelj i pedijatar deteta.

Komisija škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, može da odobri upis deteta ili da potvrdi odlaganje upisa deteta za godinu dana.

Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.

Škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole.

Škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa mogućnostima škole.


Roditelj, odnosno staratelj može da izabere osnovnu školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis.

Individualni obrazovni plan

Član 172.

Za učenika kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih tekškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom.

Cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje.

2. Prava, obaveze i odgovornost učenika

1) Prava učenika

Član 173.

Prava učenika ostvaruju se u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonom, a Škola, odnosno svi zaposleni u Školi dužni su da obezbede njihovo ostvarivanje, a naročito pravo na:

1) kvalitetan obrazovno-vaspitni rad;

2) uvažavanje ličnosti;

3) podršku za svestrani razvoj ličnosti, za posebno iskazane talente i njihovu afirmaciju;

4) zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja;

5) blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za njegovo školovanje;

6) informacije o njegovim pravima i obavezama;

7) učestvovanje u radu organa škole, u skladu sa zakonom;

8) slobodu udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta;

9) podnošenje prigovora i žalbe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja;

10) pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko prava iz tač. 1) do 9) ovog člana nisu ostvarena;

11) ostvarivanje svih prava učenika, pravo na zaštitu i pravo na pravično postupanje škole prema učeniku i kada povredi obavezu utvrđenu zakonom.;

12) izostajanje sa nastave u opravdanim slučajevima.

Član 174.


O zahtevu učenika da izostane s nastave do 2 nastavnih dana odlučuje odeljenjski starešina odmah po postavljanju tog zahteva.

Ako je pre donošenja odluke potrebno da se provere neke činjenice, odluka će se doneti što je moguće pre, ali tek nakon provere.

Ako učenik nije zadovoljan odlukom odeljenjskog starešine, s istim zahtevom može se obratiti direktoru, koji o njemu rešava u istom roku kao i odeljenjski starešina i ta odluka je konačna.

O zahtevu učenika da izostane s nastave preko 2 nastavnih dana odlučuje direktor i ta odluka je konačna.

Odeljenjska zajednica

Član 175.

Učenici jednog odeljenja škole obrazuju odeljenjsku zajednicu.

Odeljenjska zajednica ima rukovodstvo koje se sastoji od predsednika, sekretara i blagajnika.

Rukovodstvo odeljenjse zajednice bira se za svaku školsku godinu, na prvom sastanku odeljenjske zajednice. Na istom sastanku biraju se i zamenici članova rukovodstva.

Izbor se vrši javnim glasanjem o predlozima za članove rukovodstva koje može da podnese svaki učenik.

Član 176.

Predsednik odeljenjske zajednice rukovodi radom na sastanku odeljenjske zajednice.

Sekretar odeljenjske zajednice vodi zapisnik sa sastanka odeljenjske zajednice.

Blagajnik odeljenjske zajednice od članova odeljenjske zajednice prikuplja novac, u skladu sa odlukom organa Škole ili odeljenjske zajednice, kao i u skladu s odlukom ili dogovorom s odeljenjskim starešinom ili s drugim nastavnikom.

Članovima rukovodstva odeljenjske zajednice u radu pomaže odeljenjski starešina.

Članovi rukovodstva odeljenjske zajednice za svoj rad su odgovorni odeljenjskoj zajednici u odeljenjskom starešini.

Član 177.

Odeljenjska zajednica ima sledeće zadatke:

1) razmatranje i rešavanje problema u odnosima između učenika ili između učenika i nastavnika;

2) razmatranje i rešavanje problema u učenju i vladanju učenika;3) navikavanje učenika na poštovanje pravila bezbednog ponašanja;4) navikavanje učenika na poštovanje pravila lepog ponašanja;5) stvaranje i razvijanje pozitivne atmosfere u odeljenju, u kojoj vladaju drugarstvo i

međusobno razumevanje i uvažavanje učenika;6) izbor članova učeničkog parlamenta;7) izbor rukovodstva odeljenjske zajednice.


Član 178.

Na rad odeljenjske zajednice shodno se, u pojednostavljenom obliku, primenjuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja Nastavničkog veća, osim odredbe o objavljivanju izvoda iz zapisnika.

Učenički parlament

Član 179.

U poslednja dva razreda, odnosno u sedmom i osmom razredu, u Školi se organizuje učenički parlament (u daljem tekstu: parlament) radi:

1) davanja mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o: pravilima ponašanja u školi, merama bezbednosti učenika, godišnjem planu rada, školskom razvojnom planu, školskom programu, načinu uređivanja školskog prostora, izboru udžbenika, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje i drugim pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje;

2) razmatranja odnosa i saradnje učenika i nastavnika, stručnog saradnika i atmosfere u školi;

3) obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje i o aktivnostima učeničkog parlamenta;

4) aktivnog učešća u procesu planiranja razvoja škole i u samovrednovanju škole;

5) predlaganja članova stručnog aktiva za razvojno planiranje iz reda učenika.

Parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja u školi.

Članove parlamenta biraju učenici odeljenjske zajednice svake školske godine. Članovi parlamenta biraju predsednika.

Parlament bira dva predstavnika učenika koji učestvuju u radu školskog odbora.

Program rada parlamenta sastavni je deo godišnjeg plana rada škole.

Učenički parlamenti škola mogu da se udruže u zajednicu učeničkih parlamenata.

Član 180.

Sednice parlamenta saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi Učeničkog parlamenta, na prvoj sednici.

Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovidi u slučaju sprečenosti predsednika.

Pre izbora predsednika, prvu sednicu parlamenta saziva i njome rukovodi nastavnik ili stručni saradnik kojeg za to zaduži direktor.


Način rada, donošenja odluka, vođenje zapisnika na sednicama i sva druga pitanja od značaja za rad učeničkog parlamenta, uređuju se poslovnikom o radu.

2) Ocenjivanje i napredovanje učenika

Ocenjivanje

Član 181.

Ocenjivanjem učenika procenjuje se ostvarenost propisanih ciljeva i standarda postignuća u toku savladavanja školskog programa, a za učenike sa smetnjama u razvoju - prilagođenih standarda postignuća u savladavanju individualnog obrazovnog plana.

Ocenjivanje je javno i svaka ocena učeniku mora da bude odmah obrazložena.

Uspeh učenika ocenjuje se iz svih nastavnih predmeta i iz vladanja.

U toku školske godine ocenjivanje je opisno i brojčano i vrši se na osnovu praćenja napredovanja učenika u savlađivanju školskog programa, a na osnovu posebnih standarda postignuća.

Učenik se ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

Izuzetno od stave 5. ovog člana, ako je nedeljni fond časova nastavnog predmeta jedan čas, učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu.

Zaključna ocena iz predmeta jeste brojčana i izvodi se na kraju prvog i drugog polugodišta, prema utvrđenim standardima postignuća i propisanim kriterijumima za ocenjivanje, u skladu sa Zakonom.

Učenik sa smetnjama u razvoju kome su tokom obrazovanja prilagođavani posebni standardi postignuća ocenjuje se u skladu sa prilagođenim standardima.

Ispiti učenika

Član 182.

Učenik se ocenjuje i na ispitima, u skladu sa zakonom, podzakonskim aktom i Statutom.

Član 183.

Pre početka ispitnog roka, za učenike koji polažu razredni ili popravni ispit organizuje se pripremna nastava, koja traje najmanje pet dana, sa po dva časa nastave u toku dana po predmetu.

Škola je dužna da oranizuje i pripremnu nastavu u vidu pripreme učenika za polaganje završnog ispita tokom drugog polugodišta osmog razreda, a deset dana pre polaganja istpita najmanje dva časa dnevno.

Pripremna nastava organizuje se za grupu od najviše 10 učenika koji su upućeni na polaganja ispita iz istog predmeta, odnosno koji polažu završni ispit.

Učenik nije obavezan da pohađa pripremnu nastavu.


Član 184.

Raspored pohađanja pripremne nastave utvrđuje direktor, raspored se objavljuje na oglasnoj table škole i na školskoj internet strani najkasnije 7 dana pre početka pripremne nastave.

Član 185.

Popravni, razredni i drugi ispiti u Školi, osim završnog ispita, za koji važe posebna pravila polaganja, polažu se pred komisijom koju iz reda članova Nastavničkog veća imenuje direktor ( u daljem tekstu: Komisija), na predlog odeljenjskog veća.

Komisija zajedno s predsednikom ima tri člana, kao i zamenika predsednika i zamenike članova.

Komisija radi u punom sastavu i prisustvuje čitavom toku ispita.

Komisiju za učenike u prvom obrazovnom ciklusu čine odeljenjski starešina učenika koji polaže ispit ( predsednik Komisije) i dva nastavnika razredne nastave, od kojih je jedan ispitivač. Ako učenik polaže ispit iz nastavnog predmeta iz kojeg nastavu ne izvodi nastavnik razredne nastave, pored odeljenjskog starešine učenika u sastav Komisije ulaze dva nastavnika koja su stručna za taj predmet, a jedan od njih je ispitivač.

Komisiju za učenike u drugom obrazovnom ciklusu čine odeljenjski starešina učenika koji polaže ispit (predsednik Komisije) i dva nastavnika predmetne nastave, od kojih je jedan ispitivač. Najmanje dva člana Komisije moraju biti stručni za predmet iz kojeg se ispit polaže.

Ukoliko u školi ne postoje dva nastavnika za isti nastavni predmet, član Komisije može da bude nastavnik iz druge škole, angažovanom na osnovu ugovora o dopunskom radu.

Ako je reč o popravnom ispitu ili o ispitu po prigovoru ili žalbi na ocenu, član Komisije ne može biti nastavnik koji je dao osporenu ocenu, odnosno nastavnik na čiji je predlog učeniku ocena zaključena. Ako je taj nastavnik istovremeno odeljenjski starešina učenika koji polaže ispit, direktor umesto njega za predsednika Komisije imenuje drugog nastavnika.

Ako ispit polaže učenik iz druge Škole, umesto njegovog odeljenjskog starešine direktor za predsednika Komisije imenuje nastavnika Škole.

Član 186.

Komisija je obavezna da utvrdi ostvarenost propisanih ciljeva i standarda postignuća za predmet iz kojeg se polaže ispit, a za učenike sa smetnjama u razvoju – prilagođenih standard postignuća u savladavanju individualnog obrazovnog plana za taj predmet.

Član 187.

O toku i rezultatu polaganja ispita Komisija vodi zapisnik na propisanom obrascu za svakog učenika posebno.

Jedan obrazac može se upotrebiti za polaganje ispita iz više predmeta.

Zapisnik potpisuju svi članovi Komisije.

Član 188.


Učenik od četvrtog do sedmog razreda polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a učenik osmog razreda u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Učenik završnog razreda koji nije položio popravni ispit završava započeto obrazovanje u Školi polaganjem ispita u svojstvu vanrednog učenika, uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova koje utvrdi direktor.

Troškovi iz stave 2. ovog člana sastoje se od naknade za rad članova Komisije i od materijalnih troškova.

Članovi Komisije imaju pravo na naknadu ne samo rada na neposrednom ispitivanju učenika, nego i za pripremanje za ispit.

Naknada se obračunava po času, na način na koji se utvrđuje uvećana plata nastavnika po osnovu rada preko pune norme časova, odnosno povećanja pedagoške norme.

Odredbe ovog člana Statuta shodno se primenjuju i na polaganje ispita učenika kojima je prestala obaveza pohađanja škole pa završavaju osnovno obrazovanje i vaspitanje polaganjem ispita.

Član 189.

Razredni ispit učenik polaže u junskom i / ili avgustovskom ispitnom roku.

Član 190.

Ispit iz stranog jezika koji učenik nije izučavao u Školi polaže se u junskom i/ili avgustvskom ispitnom roku.

Na molbu učenika, direktor će dozvoliti polaganje ovog ispita i van navedenih rokova.

Završni ispit

Član 191.

Nakon završenog osmog razreda učenik polaže završni ispit.

Završnim ispitom procenjuje se stepen ostvarenosti opštih i posebnih standarda postignuća u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polaže završni ispit, u skladu sa njegovim motoričkim i čulnim mogućnostima, odnosno uslovima koje zahteva određena vrsta invaliditeta.

Nakon obavljenog završnog ispita učeniku se izdaje javna isprava.

Nakon obavljenog završnog ispita učenik stiče pravo na upis u srednju školu bez polaganja kvalifikacionog ispita, osim prijemnog ispita za proveru izuzetnih sposobnosti, na način i po postupku propisanim posebnim zakonom.

Završni ispit polažu učenici po propisanom programu, u skladu sa Zakonom.

Član 192.


Učenici se na propisanom obrascu prijavljuju za polaganje ispita.

Član 193.

Dan i čas polaganja ispita u okviru ispitnog roka određuje direktor na predlog Komisije.

Dan i čas polaganja ispita određuje se tako da učenik istog dana ne polaže ispit iz više od jednog predmeta, ako je to izvodljivo.

Učeniku se polaganje usmenog i pismenog dela ispita organizuje u dva različita dana.

Obaveštenje o danu i času polaganja ispita ističe se na oglasnu tablu Škole i na školsku internet stranu najkasnije 7 dana pre dana određenog za polaganje ispita.

Član 194.

Učenik može iz opravdanih razloga zahtevati odlaganje polaganja ispita, a može i opravdati izostanak sa ispita ili dela ispita i zahteati da ispit polaže naknadno.

U slučajevima iz stave 1. ovog člana ispit može da se polaže najkasnije do kraja ispitnog roka.

Član 195.

Učenik koji polaže ispit (u daljem tekstu: kandidat) obavezan je da na ispit dođe sa đačkom knjižicom u kojoj je nalepljena i overena fotografija.

Pre početka polaganja ispita, predsednik Komisije upoznaje kandidata s njegovim pravima i obavezama za vreme polaganja.

Član 196.

Kandidat ima pravo:

1) Da po izvlačenju pitanja, odnosno tema, postavlja pitanja radi tačnog i potpunog razumevanja onoga što se od njega traži;

2) da napravi koncept za davanje odgovora;3) da odgovori na sva izvučena pitanja.

Član 197.

Kandidat ima obavezu:

1) da na vreme pristupi polaganju ispita;2) da postupa po nalozima Komisije;3) da za vreme ispita ne napušta prostoriju u kojoj se ispit održava, osim po odobrenju

Komisije;4) da se za vreme ispita ne služi prepisivanjem, niti drugim nedozvoljenim sredstvima.

Član 198.

Kandidat ispit polaže usmeno, osim iz predmeta za koje nastavni program utvrđuje obavezu izrade pismenih zadataka, u kom slučaju ispit polaže prvo pismeno, pa zatim usmeno.


Član 199.

Iz predmeta za koje nastavni program utvrđuje obavezu izrade praktičnih radova ili izvođenje nekih drugih praktičnih aktivnost, kandidat najpre izvodi praktične aktivnosti, a zatim polaže usmeni deo ispita.

Član 200.

Izrada pismenog zadatka traje jedan školski čas.

Izrada praktičnog rada može trajati jedan ili dva školska časa, u zavisnosti od njegove složenosti.

Teme pismenih zadataka, odnosno praktičnih aktivnosti, utvrđuje ispitivač i ispisuje ih na ispitne listiće, kojih treba da bude najmanje za pet više od broja učenika koji polažu ispit iz određenog predmeta.

Teme iz stava 3. ovog člana ispitivač utvrđuje tako da njima u najvećoj mogućoj meri budu pokriveni programski sadržaji premeta iz kojeg se plaže ispit.

Član 201.

Po izvlačenju ispitnog listića, a pre nego što počne izradu pismenog zadatka ili izvođenje praktičnih aktivnosti, kandidat može da zameni izvučeni ispitni listić, ali samo jednom u toku polaganja ovog dela ispita iz jednog predmeta.

Ocena na ovom delu ispita koji je položen posle zamene ispitnog listića ne može biti veća od ocene “dovoljan (2)”.

Član 202.

Usmeni deo ispita traje jedan školski čas.

Kombinacije sa pet ispitnih pitanja utvrđuje ispitivač i ispisuje ih na ispitne listiće, kojih treba da bude najmanje za pet više od broja učenika koji polažu ispit iz određenog predmeta.

Kombinacije iz stava 2. ovog člana ispitivač utvrđuje tako da njima u najvećoj mogućoj meri budu pokriveni programski sadržaji predmeta iz kojeg se polaže ispit.

Član 203.

Po izvlačenju ispitnog listića, kandidat ima pravo da na čistom listu papira sačini koncept odgovora na postavljena pitanja, koji će mu poslužiti prilikom davanja odgovora.

Vreme za pravljenje koncepta može da traje najviše 15 minuta, osim ako više kandidata izvlači ispitne listiće, u kom slučaju kandidat može da se za odgovaranje priprema i duže od 15 minuta – sve dok na njega ne dođe red.

Član 204.


Pre nego što započne odgovaranje, kandidat može da zameni izvučeni ispitni listić, ali samo jednomu toku polaganja usmenog dela ispita iz jednog predmeta.

Ocena na usmenom delu ispita koji je položen posle zamene ispitnog listića ne može biti veća od ocene “dovoljan (2)”.

Član 205.

Ako kandidat ima veće smetnje u govoru ili druge smetnje koje ga ometaju u davanju usmenih odgovora na postavljena pitanja, Komisija može da mu dozvoli da ispit u celini polaže pismeno.

Komisija će način polaganja bilo kog dela ispita prilagoditi i kandidatu koji ima smetnje koje ga ometaju da ispit polaže na jedan ili drugi način.

Član 206.

Ocenu na delu ispita, kao i na ispitu u celini, utvrđuje Komisija većinom glasova, na predlog ispitivača.

Ocena na ispitu u celini treba da se izvede uzimaju u obzir ocene dobijene na oba dela ispita.

Ocenu sa kraćim obrazloženjem kandidatu saopštava predsednik Komisije.

Član 207.

Ispit je položio kandidat koji je dobio ocenu od “dovoljan (2)” do “odličan (5)”, a učenik koji je diobio ocenu “nedovoljan (1)”, nije položio ispit.

Ocena “nedovoljan (1)” upisaće se u zapisnik o polaganju ispita u slučaju da kandidat ne poseduje potrebna znanja, odnosno veštine na zadovoljavajućem nivou.

Kandidat nije položio ispit i ako:

1) nije pristupio polaganju ispita ili dela ispita;2) odustane od polganja ispita ili dela ispita posle izvlačenja ispitnih listića i napusti

prostoriju u kojoj se ispit održava;3) bude udaljen sa ispita ili dela ispita zbog nepoštovanja obaveza u vezi sa postupkom

polaganja ispita.

Brže napredovanje učenika

Član 208.

Učenici mogu da brže napreduju u skladu sa zakonom, podzakonskim aktom i Statutom.

Učenik koji se ističe znanjem i sposobnostima može da završi Školu u roku kraćem od osam godina, pod uslovom i po postupku utvrđenim podzakonskim aktom.

Član 209.

U toku jedne školske godine učenik može da završi dva razreda.


Ispite iz nastavnih predmeta narednog razreda učenik iz stava 1. ovog člana može da polaže u skladu s odgovarajućim podzakonskim aktom.

Dan i čas polaganja ispita utvrđuje direktor.

Na sva pitanja u vezi sa ispitima učenika koji brže napreduje, a koja nisu uređena zakonom i podzakonskim aktom, primenjuju se pravila za polaganje ostalih ispita učenika, utvrđena Statutom.

3) Obaveze učenika

Član 210.

U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju prava.

Član 211.

Učenik ima obavezu da:

1) redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;

2) poštuje školska pravila, odluke direktora i organa škole – u prostorijama škole i školskom dvorištu, na drugom mestu na kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad, kao i na putu od kuće do Škole;

3) poštuje zabrane diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i stranačkog organizovanja i delovanja;

4) radi na usvajanju znanja, veština i vrednosnih stavova propisanih školskim programom, prati sopstveni napredak i izveštava o tome nastavnike i roditelje, odnosno staratelje;

5) u postupku ocenjivanja pokaže svoje stvarno znanje bez korišćenja raznih oblika prepisivanja i drugih nedozvoljenih oblika pomoći;

6) ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;

7) poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi;

7) čuva imovinu škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija;

8) stara se o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike.

Učenik, roditelj, odnosno staratelj učenika dužan je da u roku od osam dana pravda izostanak učenika i dostavlja potpune i tačne kontakt informacije.

Član 212.

Izostajanje učenika do 1 dan zbog bolesti ili povrede može se pravdati izjavom roditelja.

Izostajanje učenika više od 1 dana zbog bolesti ili povrede može se pravdati samo lekarskim uverenjem.


O opravdanosti izostajanja učenika iz drugih razloga odlučuju odeljenjski starešina (ako je učenik izostao do 2 dana) ili direktor (ako je učenik izostao više od 2 dana).

Učenik, njegov roditelj, odnosno staratelj obavezan je da o razlozima izostajanja s nastave obavesti odeljenjskog starešinu u roku od 24 časa od početka izostajanja, a da izostajanje opravdava u roku od 8 dana od dana prestanka razloga za izostajanje.

Po isteku roka iz prethodog stava ovog člana, smatraće se da je izostajanje učenika bilo neopravdano i to će se evidentirati.

Izostanci koji su evidentirani kao neopravdani mogu se naknadno opravdati ako učenik ili njegov roditelj, odnosno staratelj, učini verovatnim da je rok za pravdanje izostanaka propušten iz opravdanog razloga.

Odredbe ovog člana Statuta shodno se primenjuju i ako se radi o izostajanju učenika s drugih obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada, kao i ako se radi o zakašnjavanju učenika na nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada.

Posledice neopravdanog zakašnjavanja na čas ili odlaska sa časa bez odobrenja u trajanju najmanje polovine trajanja časa istovetne su posledicama neprisustovanja celom času.

Član 213.

Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno staratelja i optšinu Kanjiža o detetu kojenije upisano u prvi razred, najkasnije 15 dana pre početka školske godine.

Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno staratelja o učeniku koji neredovno pohađa ili je prestao da pohađa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka pohađanja nastave.

Ako roditelj, odnosno staratelj po prijemu obaveštenja iz stava 2. ovog člana ne obezbedi da u roku od tri dana učenik nastavi redovno da pohađa nastavu, Škola odmah obaveštava nadležni organ opštine Kanjiža.

4) Odgovornost učenika

Član 214.

Učenik podleže disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti.

Član 215.

Sa učenikom koji vrši povredu ponašanja ili se ne pridržava odluka direktora i organa škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, Škola je dužna da, uz učešće roditelja, odnosno staratelja, pojača vaspitni rad aktivnostima u okviru odeljenske zajednice, stručnim radom odeljenskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno, da sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite na promeni ponašanja učenika.

Član 216.


Učenik može da odgovara za lakšu povredu obaveze utvrđenu ovim Statutom, težu povredu obaveze propisanu Zakonom i posebnim zakonom i za povredu zabrane propisane čl. 44. i 45. Zakona.

Za povredu obaveza učenik može da odgovara disciplinski, a materijalnu štetu, učinjenu namerno ili krajnjom nepažnjom, nadoknađuje njegov roditelj, odnosno staratelj.

Lakše povrede obaveza učenika

Član 217.

Lakše povrede obaveza učenika su:

1) neopravdano zakašnjavanje na redovnu nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada;

2) napuštanje časa ili drugog oblika obrazovno-vaspitnog rada, bez odobrenja nastavnika ili stručnog saradnika;

3) neopravdano izostajanje iz škole koje ne predstavlja težu povredu obaveza učenika;

4) nedolično ponašanje prema drugim učenicima, nastavnicima, stručnim saradnicima i drugim zaposlenim u školi ili trećim licima u protorijama Škole ili školskom dvorištu, ili za vreme izvođenja obrazovno-vaspitnog rada koji se izvodi van njih;

5) ometanje izvođenja nastave ili drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada;

6) neblagovemeno pravdanje izostanaka;

7) narušavanje estetskog izgleda škole i školskog dvorišta; narušavanje estetskog izgleda škole i školskog dvorišta;

8) izazivanje nereda u prostorijama škole i školskom dvorištu;

9) nepoštovanje odluka nadležnih organa škole;

10) neobaveštavanje roditelja o rezultatima učenja i vladanja i neprenošenje poruka odeljenskog starešine, drugih nastavnika i stručnih saradnika;

11) oštećenje školske zgrade, prostorija, inventara, instalacija i pribora zaposlenih u školi;

12) dolazak u školu i na druga mesta na kojima škola sprovodi i organizuje obrazovno-vaspitni proces, neprikladno odeven za namenske aktivnosti;

13) ne brine se o ličnoj higijeni i urednosti ili higijeni školskih i drugih prostorija u kojima se vrši obrazovno-vaspitni rad;

14) ako se posle početka časa ili drugog neposrednog rada sa učenikom, neopravdano, ne nalazi na svom mestu u učionici ili u prostoriji gde se rad obavlja ili napusti učionicu, odnosno prostoriju pre okončanja časa, odnosno rada;

15) zloupotreba lekarskog uverenja, odnosno opravdanja:


16) korišćenje sredstava komunikacije ( mobilni telefoni i sl.) i drugih tehničkih sredstava kojima se ometa čas i drugi vidovi rada u obrazovno-vaspitnom procesu ili prilikom polaganja ispita;

17) ulazak u zbornicu i druge službene prostorije bez poziva i odobrenja;

18) u svojstvu dežurnog učenika u odeljenju ne pripremi učionicu za sledeći čas ili ne obavesti nastavnika o odsutnim učenicima;

19) u svojstvu dežurnog učenika u odeljenju ne čuva predmete, knjige i pribor ostalih učenika ili imovinu škole ili ne obavesti nastavnika na početku časa o oštećenju ili nestanku imovine učenika ili škole;

20) u svojstvu dežurnog učenika u odeljenju dopusti neovlašćeni ulazak trećih lica u učionicu, ili ne obavesti dežurnog nastavnik o tome;

21) dežurni učenik samovoljno napusti dežurstvo;

22) nepridržavanje kućnog reda škole;

23) povreda drugih obaveza koje se ne smatraju težom povredom obaveza učenika.

Teže povrede obaveza učenika

Član 218.

Teže povrede obaveza učenika jesu:

1) uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola ili druga organizacija, odnosno organ;

2) prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija;

3) uništenje ili krađa imovine škole, privrednog društva, preduzetnika, učenika ili zaposlenog;

4) podstrekavanje, pomaganje, davanje učeniku i upotreba alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance;

5) unošenje u školu ili drugu organizaciju oružja ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice;

6) ponašanje učenika kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi i koje dovodi do njihovog fizičkog i psihičkog povređivanja;

7) upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

8) neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada više od 25 časova u toku školske godine, od čega više od 15 časova nakon pismenog obaveštavanja roditelja, odnosno staratelja od strane škole;

9) učestalo činjenje lakših poveda obaveza u toku školske godine, pod uslovom da su preduzete neophodne mere iz člana 215. Statuta radi korekcije ponašanja učenika.


Za povrede iz tačke 8) i 9) ovog člana obavezna je postupnost u izricanju mera.

Član 219.

Zabrane za čiju povredu odgovara učenik su:

1) zabrana diskriminacije;2) zabrana nasilja i zlostavljanja.

Vaspitno-disciplinski postupak

Član 220.

Za lakše povrede obaveza učenika ne vodi se vaspitno-disciplinski postupak.

Za teže povrede obaveza učenika i za povrede zabrane propisane čl. 44. i 45. Zakona mora se voditi vaspitno-disciplinski postupak o kom mora biti obavešten roditelj, odnosno staratelj učenika.

U vaspitno-disciplinskom postupku učenik, uz prisustvo roditelja, odnosno staratelja, kao i svi ostali učesnici i svedoci moraju biti saslušani i mogu dati pismenu izjavu.

Član 221.

Vaspitno disciplinski postupak se pokreće zaključkom direktora najkasnije u roku od 30 dana za učinjene teže povrede obaveza učenika ili učinjene povrede zabrane iz čl. 44. i 45. Zakona i okončava se rešenjem. Pre donošenja rešenja moraju se utvrditi sve činjenice koje su od značaja za donošenje rešenja.

Vaspitne i vaspitno-disciplinske mere

Član 222.

Za povredu obaveze učeniku se može izreći vaspitna i vaspitno-disciplinska mera u skladu sa zakonom.

Vaspitna i vaspitno-disciplinska mera se izriču u školskoj godini u kojoj je učinjena povreda obaveze učenika.

Član 223.

Za lakšu povredu obaveza učenika izriču se sledeće vaspitne mere:

1) opomena,

2) ukor odeljenjskog starešine,

3) ukor odeljenjskog veća.

Član 224.

Za težu povredu obaveza učenika izriču se sledeće vaspitno-disciplinske mere:


1) ukor direktora,

2) ukor nastavničkog veća.

Član 225.

Za učinjenu povredu zabrane iz čl. 44. i 45. Zakona izriču se sledeće vaspitno-disciplinske mere:

1) ukor direktora ili ukor nastavničkog veća,

2) premeštaj učenika od 5. do 8. razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja i škole u koju prelazi.

Član 226.

Škola je u obavezi da pre izricanja vaspitnih i vaspitno-disciplinskih mera prethodno preduzme neophodne aktivnosti iz člana 215. Statuta i ne može ih izreći ukoliko ove aktivnosti nisu prethodno preduzete.

Ukoliko preduzete mere dovedu do pozitivne promene u ponašanju učenika, škola će obustaviti vaspitno-disciplinski postupak, osim ako je učinjenom povredom zabrane iz čl. 44. i 45. Zakona ozbiljno ugrožen integritet drugog lica.

Član 227.

Pokretanje i vođenje vaspitno-disciplinskog postupka, izricanje mera, zastarelost vođenja postupka i sva druga pitanja kojima se uređuje vaspitno-disciplinska odgovornost učenika, uređuju se Pravilnikom o vaspitno-disciplinskoj odgovornosti učenika, u skladu sa Zakonom.

Član 228.

Učenik ne može biti isključen iz škole.

Za učinjenu povredu obaveza učeniku se može izreći samo jedna vaspitno-disciplinska mera.

Član 229.

Zaključnu ocenu iz vladanja utvrđuje odeljenjsko veće na predlog odeljenjskog starešine na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu sagledavanja ličnosti i ponašanja učenika u celini, procenjivanjem njegovog ukupnog ponašanja i izvršavanja obaveza propisanih zakonom i izrečenih vaspitnih ili vaspitno-disciplinskih mera i njihovih efekata. Ocena iz vladanja popravlja se kada dođe do pozitivne promene u ponašanju učenika.

Pravna zaštita učenika

Član 230.

Na izrečenu vaspitno-disciplinsku meru za izvršenu težu povredu obaveze učenika ili za povredu zabrane iz čl. 44. i 45. Zakona, učenik ili njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo da podnese žalbu školskom odboru u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđenoj odgovornosti i izrečenoj meri.


Školski odbor rešava po žalbi iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Žalba na izrečenu vaspitno-disciplinsku meru odlaže izvršenje rešenja.

Član 231.

Materijalna odgovornost učenika

Učenik, roditelj odnosno staratelj odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese Školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Postupak sporazumnog rešavanja spora koji nastane zbog materijalne štete koju školi pričini učenik uređuje se Pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti učenika.

U slučaju da se sporazum ne postigne, Škola pokreće sudski postupak za naknadu štete.

3. Pohvaljivanje i nagrađivanje učenika

Član 232.

Učenik koji se ističe u učenju i vladanju pohvaljuje se ili nagrađuje.

Član 233.

U toku školovanja učenik može da dobije:

1) diplomu ili nagradu za izuzetan opšti uspeh;2) diplomu za izuzetan uspeh iz pojedinih nastavnih predmeta i izuzetnog postignuća u bilo

kojoj oblasti rada Škole.

Učeniku se diploma ili nagrada iz stave 1. ovog člana dodeljuje u skladu sa aktomministra o vrsti diploma, odnosno nagrada, i bližim uslovima za njihovo dodeljivanje.

Spisak dobitnika diploma i nagrada objavljuje se na oglasnoj tabli Škole i na školskoj internet strani i na njima ostaje najmanje 7 dana.

Član 234.Pohvale mogu biti usmene i pismene.

Usmenu pohvalu učenik dobija na kraju prvog i/ili trećeg tromesečja za postignute rezultate u učenju i vladanju u toku tromesečja.

Tekst pohvale odeljenjski starešina saopštava pred odeljenjem i na roditeljskom sastanku.

Pismenu pohvalu učenik dobija:

1) za postignut odličan opšti uspeh na kraju prvog polugodišta, 2) za osvojeno jedno od tri prva mesta na školskom takmičenju iz nastavnog

predmeta.

Spisak pismeno pohvaljenih učenika objavljuje se na oglasnoj tabli Škole i na školskoj internet strani i na njima ostaje najmanje 7 dana.

Pohvalu ne može dobiti učenik koji nema primerno vladanje.

Član 235.Statut Osnovne škole „Karas Karolina“ 62/80

Učenik može dobiti sledeće nagrade:

1) knjigu za završen prvi razred (dobijaju svi učenici prvog razreda);2) knjigu na kraju nastavne godine za postignut odličan opšti uspeh (za učenike od II do

VIII razreda);3) knjigu za osvojeno jedno od tri mesta na takmičenju višeg ranga od školskog takmičenja

iz nastavnog predmeta.

Učenik koji osvoji jedno od tri prva mesta na takmičenju višeg ranga od školskogtakmičenja iz nastavnog predmeta, pored nagrađivanja knjigom može biti nagrađen i:

1) besplatnim udžbenicima;2) besplatnom ekskurzijom, letovanjem, zimovanjem i slično;3) drugim primerenim poklonom.

Nagrade iz ovog člana dodeljuju se u skladu sa mogućnostima Škole, a na osnovu odluke Nastavničkog veća.

Spisak nagrađenih učenika objavljuje se na oglasnoj tabli škole i na školskoj internet strani i na njoj ostaje najmanje 7 dana.

Nagradu ne može dobiti učenik koji nema primerno vladanje.

Član 236.

Usmenu pohvalu učeniku dodeljuje odeljenjski starešina, po sopstvenoj inicijativi ili na obrazloženi usmeni predlog predmetnog nastavnika.

Pismenu pohvalu učeniku dodejuje odeljenjsko veće, na obrazloženi usmeni predlogodeljenjskog starešine ili predmetnog nastavnika.

Nagrade učenicima dodeljuje Nastavničko veće, na obrazloženi pismeni predlog odeljenjskog starešine, odeljenjskog veća ili predmetnog nastavnika.

Član 237.

U školi se na kraju svake nastavne godine dodeljuje posebna pohvala “Učenik generacije”.

Pohvala se dodeljuje učniku završnog razreda koji se u svojoj generaciji najviše istakao u učenju i vladanju.

Član 238.

Pohvala “Učenik generacije” dodeljuje se učeniku dobitniku diplome “Vuk Karadžić” s najviše bodova u odnosu na ostale dobitnike te diplome, dodeljenih prema kriterijumima utvrđenim Statutom.

Član 239.

Primerno vladanje kandidat za dodelu pohvale “Učenik generacije” mora imati i posle zaključivanja ocene iz vladanja, najmanje do donošenja odluke o dodelil te pohvale.

Član 240.

Kandidatu za učenika generacije pripadaju bodovi po osnovu uspeha na takmičenjima iz nastavnih predmeta u organizaciji Ministarstva ili priznatih od strane Ministarstva:


1) uspeh na školskom takmičenju:

- osvojeno 1. mesto ………………………………………………………………………... 3 boda;

- osvojeno 2. mesto ………………………………………………………………………... 2 boda;

- osvojeno 3. mesto ………………………………………………………………………… 1 bod;

2) uspeh na opštinskom takmičenju:

- osvojeno 1. mesto ……………………………………………………………………... 5 bodova;

- osvojeno 2. mesto ………….……………………………………………………………. 4 boda;

- osvojeno 3. mesto ……………………………………………………………………….. 3 boda;

3) uspeh na okružnom takmičenju:

- osvojeno 1. mesto …………………………………………………………………… 10 bodova;

- osvojeno 2. mesto …………………………………………………………………….. 8 bodova;

- osvojeno 3. mesto …………………………………………………………………….. 6 bodova;

4) uspeh na republičkom takmičenju:


- osvojeno 2. mesto ……………………………………………………………………. 18 bodova;


5) uspeh na takmičenju višeg ranga (međunarodno takmičenje):



- osvojeno 3. mesto ……………………………………………………………………. 25 bodova.

Član 241.

U slučaju da je rezultat učenika postignut u paru ili timskim radom, odnosno ekipno, učenicima koji su učestvovali u postizanju rezultata priznaju se u potpunosti bodovi utvrđeni u članu 240. Statuta.

Član 242.


Predlog za izbor “Učenika generacije” utvrđuje odeljenjski starešina učenika ili nadležno odeljenjsko veće.

Predlog se podnosi direktoru, odmah posle sednice odeljenjskog veća na kojoj su utvrđeni uspeh i vladanje učenika na kraju nastavne godine.

Predlog se podnosi u pismenom obliku i treba da bude obrazložen, uz navođenje podataka o uspehu i vladanju.

Član 243.

Po isticanju roka za dostavljanje inicijative direktor imenuje tročlanu komisiju, u čijem sastavu su, pored njega, i dva nastavnika ( jedan iz starijih, a drugi iz mlađih razreda).

U sastav komisije ne može ući nastavnik kod kojeg postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnosti prilikom bodovanja.

Zadatak komisije je da proveri podatke o uspehu i vladanju učenika, da na osnovu tako proverenih podataka svakom kandidatu utvrdi bodove po osnovu uspeha na takmičenjima i da na osnovu tako utvrđenih bodova sačini rang listu i kandidata sa najvišim brojem bodova predloži Nastavničkom veću za dodelu pohvale “Učenik generacije”.

U slučaju da najviši broj bodova imaju dva ili više učenika, komisija će Nastavničkom veću predložiti da se pohvala “Učenik generacije” dodeli svim takvim učenicima.

Član 244.

Nastavničko veće donosi odluku o dodeli pohvale “ Učenik generacije” kao i o nagradi za izabranog učenika.

Nastavničko veće odluku donosi većinom glasova od ukupnog broja članova i ta odluka je konačna.

Član 245.

Učenik generacije nagrađuje se knjigom.

Učenik generacije, pored nagrade u obliku knjige, može dobiti i nagradu u obliku drugog primerenog poklona, u skladu sa mogućnostima Škole, donatora ili sponzora.

Odluka o dodeli pohvale “Učenik generacije” objavljuje se na oglasnoj tabli Škole i na školskoj internet strani, zajedno s fotografijom učenika generacije.

Odluka ostaje na oglasnoj tabli i na internet strani najmanje 30 dana.

Član 246.

Kandidat za “ Učenika generacije” koji je na drugom mestu na rang listi sastavljenog po osnovu kriterijuma za bodovanje, dobiće utešnu nagradu prema mogućnostima Škole, donatora i sponzora.


VIII Zaposleni u školi

Član 247.

Broj i struktura zaposlenih u školi uređuje se Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, u skladu sa Zakonom.

Uslovi za prijem u radni odnos, poslovi i radni zadaci, stručno usavršavanje i odgovornost zaposlenih uređuje se posebnim aktima škole, u skladu sa Zakonom, Pravilnikom o radu, Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i Pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih.

Zaposleni u školi ostvaruju svoja prava i zaštitu prava u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktima škole.

Nastavnici i stručni saradnici

Član 248.

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u školi ostvaruje nastavnik.

Stručne poslove u školi obavljaju stručni saradnici: psiholog, pedagog, bibliotekar i medijatekar.

Zavisno od potreba škole i programa koji se ostvaruje, dodatnu podršku i stručne poslove može da obavlja i socijalni radnik, defektolog, logoped i andragog.

Pedagoški asistent

Član 249.

Škola može da u obrazovno-vaspitnom radu angažuje pedagoškog asistenta.

Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa dirktorom sarađuje i sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave.

Za pomoć nastavniku za pružanje dodatne podrške u nastavi, odnosno ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada mogu da se obrazuju stručni timovi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Izuzetno, radi pružanja pomoći učeniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje pratilac učenika.

Zadaci nastavnika i stručnog saradnika

Član 250.


Zadatak nastavnika je da svojim kompetencijama osigura postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća, uvažavajući principe obrazovanja, predznanje, potrebe, interesovanja i posebne mogućnosti učenika.

Zadatak stručnog saradnika je da svojim kompetencijama, savetodavnim i drugim oblicima rada unapređuje obrazovno-vaspitni rad i saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, da prati ostvarivanje utvrđenih standarda postignuća, pruža podršku nastavnicima za unapređivanje njihovog obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa principima, ciljevima i standardima postignuća, pomoć nastavnicima u razvijanju individualnih obrazovnih planova i pomoć učenicima, roditeljima i nastavnicima, po pitanjima od značaja za obrazovanje i vaspitanje i razvoj profesionalne karijere učenika.

Uslovi za prijem u radni odnos

Član 251.

Lice može biti primljeno u radni odnos u školi pod uslovima propisanim zakonom i ako:

1) ima odgovarajuće obrazovanje;2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa učenicima;3) nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna

kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje, za krivično delo primanje mita ili davanje mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;

4) ima državljanstvo Republike Srbije; 5) zna jezik na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, tj. mađarski jezik ako se

obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na mađarskom jeziku.

Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnos utvrdi da ne ispunjava propisane uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi na zahtev direktora.

Uslovi za rad nastavnika i stručnog saradnika

Član 252.

Poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca).

Nastavnik i stručni saradnik koji ima licencu može da ostvaruje individualni obrazovni plan za rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju ako je za to osposobljen, po programu i na način koji propisuje ministar.

Bez licence poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja:

1) pripravnik;

2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika i stručnog saradnika, sa radnim stažom stečenim van škole, pod uslovima i na način utvrđenim za pripravnike; Statut Osnovne škole „Karas Karolina“ 67/80

3) lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog;

4) pedagoški asistent i pomoćni nastavnik.

Lice iz stava 3. tač. 1) do 3) ovog člana može da obavlja poslove nastavnika i stručnog saradnika bez licence, najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u školi.

Nastavnik i stručni saradnik - pripravnik

Član 253.

Poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja i pripravnik, u skladu sa čl. 123. Zakona.

Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u školi, na određeno ili neodređeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni rad nastavnika i stručnog saradnika, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu.

Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Pripravnik – stažista

Član 254.

Poslove nastavnika i stručnog saradnika može da obavlja i pripravnik - stažista, u skladu sa čl. 124. Zakona.

Škola i pripravnik - stažista zaključuju ugovor o stažiranju u trajanju od najmanje godinu, a najduže dve godine.

Ugovorom iz stava 2. ovog člana ne zasniva se radni odnos.

Stručno usavršavanje

Član 255.

Nastavnik i stručni saradnik, sa licencom ili bez licence dužan je da se stalno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada i sticanja kompetencija potrebnih za rad, u skladu sa opštim principima i za postizanje ciljeva obrazovanja i standard postignuća.

Prijem u radni odnos

Član 256.

Prijem u radni odnos u školi vrši se na osnovu preuzimanja zaposlenog u ustanovi čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i konkursa.

Prijem u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu konkursa može se izvršiti ako se nije moglo izvršiti preuzimanje zaposlenog.

Direktor škole raspisije konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos.


U postupku odlučivanja o izboru nastavnika i stručnog saradnika direktor vrši uži izbor kandidata koje upućuje na prethodnu psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava. Psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka.

Direktor donosi odluku o izboru nastavnika i stručnog saradnika u roku od osam dana od dana dobijanja rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima. Odluku o izboru drugih zaposlenih u školi direktor donosi u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na konkurs.

Kandidat nezadovoljan odlukom o izabranom kandidatu može da podnese prigovor školskom odboru, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs.

Ako školski odbor u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Preuzimanje zaposlenih

Član 257.

Zaposleni koji je u školi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostao je neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom na osnovu člana 137. st. 2. i 3. Zakona, ostvaruje pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vrši preuzimanje.

Lista iz stava 1. ovog člana utvrđuje se do 15. avgusta za svaku narednu školsku godinu, u okviru školske uprave po jedinicama lokalne samouprave, a na osnovu prijava škola o zaposlenima koji imaju pravo na preuzimanje. Pravo na preuzimanje ostvaruje se sporazumom, uz saglasnost zaposlenog.

Škole mogu izvršiti i međusobno preuzimanje zaposlenih na neodređeno vreme, na odgovarajuće poslove, uz prethodno potpisan sporazum o preuzimanju uz saglasnost zaposlenih, ako je razlika u procentu njihovog radnog angažovanja manja od 20%.

Zaposleni koji se preuzima mora da ispunjava uslove za poslove za koje se preuzima.

Radni odnos na određeno vreme

Član 258.

Škola može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice:

1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;

2) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu;


3) do izbora kandidata - kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove - do završetka školske godine;

4) radi izvođenja verske nastave.

Škola prima u radni odnos na određeno vreme po raspisanom konkursu lice:

1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;

2) u svojstvu pripravnika;

3) radi obavljanja poslova pedagoškog asistenta.

Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Probni rad

Član 259.

Probni rad može da ugovori škola sa nastavnikom i stručnim saradnikom koji ima licencu i koji se prima u radni odnos na neodređeno vreme.

Izuzetno od stava 1. ovog člana probni rad može da se ugovori i u slučaju prijema u radni odnos na određeno vreme duže od godinu dana.

Probni rad određuje se ugovorom o radu i može da traje najduže šest meseci.

Norma neposrednog rada nastavnika i stručnog saradnika sa učenicima

Član 260.

Nastavnici i stručni saradnici imaju normu svih oblika neposrednog rada sa učenicima i drugih oblika rada u skladu sa Zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktom, koji propisuje ministar.

Nepuno i puno radno vreme

Član 261.

Nastavniku i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom, na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i podele časova za izvođenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, individualizovani, pripremni rad i druge oblike rada, u skladu sa posebnim zakonom).

Nastavnik i stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane norme svih oblika neposrednog rada sa učenicima, ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom.

Nastavnik i stručni saradnik koji je ostao neraspoređen, ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.


Odmori i odsustva

Član 262.

Zaposleni u školi ima pravo na odmore i odsustva prema opštim propisima o radu, opštem aktu, odnosno ugovoru o radu.

Zaposleni u školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta.

Odgovornost zaposlenog i disciplinski postupak

Član 263.

Zaposleni može da odgovara za:

1) lakšu povredu radne obaveze utvrđenu ovim Statutom;

2) težu povredu radne obaveze propisanu Zakonom;

3) povredu zabrane propisanu Zakonom i

4) materijalnu štetu koju nanese školi namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom.

Lakše povrede radne obaveze

Član 264.

Lakše povrede radne obaveze zaposlenog u školi su:

1. neblagovremeni dolazak na posao i odlazak s posla pre isteka radnog vremena ili neopravdano ili nedozvoljeno napuštanje radnog mesta u toku radnog vremena,

2. neopravdan izostanak s posla do dva radna dana,

3. neopravdano propuštanje zaposlenog da u roku od 24 časa obavesti o sprečenosti dolaska na posao,

4. neopravdano neodržavanje pojedinih časova nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada,

5. neuredno vođenje pedagoške dokumentacije i evidencije,

6. neprijavljivanje ili neblagovremeno prijavljivanje kvarova na nastavnim sredstvima, aparatima, instalacijama i drugim sredstvima,

7. odbijanje saradnje sa drugim radnicima škole i neprenošenje radnih iskustva na druge mlađe radnike i pripravnike,

8. neuljudno ili nedolično ponašanje prema drugim zaposlenim, roditeljima, ometanje drugih zaposlenih u radu,


9. obavljanje privatnog posla za vreme rada,

10. neobaveštavanje o propustima u vezi sa zaštitom na radu,

11. prikrivanje materijalne štete,

12. nepridržavanje odredaba zakona i opštih akata škole.

Teže povrede radne obaveze

Član 265.

Teže povrede radne obaveze zaposlenog u školi su:

1) izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom;

2) nesprovođenje mera bezbednosti učenika i zaposlenih;

3) podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića kod učenika, ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;

4) podstrekavanje na upotrebu narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance kod učenika ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;

5) nošenje oružja u školi ili krugu škole;

6) neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno javnoj ispravi, brisanjem, dodavanjem, precrtavanjem ili izostavljanjem podataka;

7) uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno obrasca javne isprave ili javne isprave;

8) nepotpuno, neblagovremeno i nesavesno vođenje evidencije;

9) naplaćivanje pripreme učenika škole u kojoj je nastavnik u radnom odnosu, a radi ocenjivanja, odnosno polaganja ispita;

10) dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava koji smanjuju radnu sposobnost;

11) odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja učenicima, roditeljima, odnosno starateljima;

12) odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vrši nadzor nad radom škole, roditelju, odnosno staratelju;

13) nezakonit rad ili propuštanje radnji čime se sprečava ili onemogućava ostvarivanje prava učenika ili drugog zaposlenog;

14) neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada, odnosno za vreme nezakonite obustave rada ili štrajka;


15) zloupotreba prava iz radnog odnosa;

16) nezakonito raspolaganje sredstvima, školskim prostorom, opremom i imovinom škole;

17) neopravdano odsustvo sa rada najmanje dva uzastopna radna dana;

18) druge povrede radne obaveze u skladu sa posebnim zakonom.

Disciplinski postupak

Član 266.

Direktor škole pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog.

Disciplinski postupak pokreće se pismenim zaključkom na koji prigovor nije dopušten, a koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze, vreme, mesto i način izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.

Zaposleni mora biti saslušan, sa pravom da izloži svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a može za raspravu da dostavi i pismenu odbranu.

Izuzetno, rasprava može da se održi i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na raspravu uredno pozvan.

Na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka.

Disciplinski postupak je javan, osim u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Po sprovedenom postupku donosi se rešenje kojim se zaposleni može oglasiti krivim, u kom slučaju mu se izriče i disciplinska mera, osloboditi od odgovornosti ili se postupak može obustaviti.

Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno u roku od šest meseci od dana kada je povreda učinjena, osim ako je učinjena povreda zabrane iz čl. 44. do 46. zakona, kada pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od dve godine od dana kada je učinjena povreda zabrane.

Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka.

Ako povreda radne obaveze sadrži obeležja krivičnog dela, pokretanje disciplinskog postupka zastareva protekom šest meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno protekom roka u kome zastareva krivično gonjenje za to krivično delo, ukoliko je taj rok duži od šest meseci.

Zastarelost ne teče ako disciplinski postupak ne može da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih opravdanih razloga.

Disciplinske mere


Član 267.

Mere za povredu radne obaveze jesu prestanak radnog odnosa i novčana kazna.

Za lakše povrede iz 264. ovog Statute može se izreći novčana kazna u visini do 20% od jednomesečnog iznosa plate za mesec u kome je odluka doneta.

Mere za težu povredu radne obaveze jesu novčana kazna u visini od 20 do 35 odsto od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od tri do šest meseci i prestanak radnog odnosa, u skladu sa članom 143. Zakona.

Za težu povredu radne obaveze iz 265. stav 1. tač. 1) do 7) ovog statuta zaposlenom se izriče mera prestanka radnog odnosa i licenca se suspenduje na šest meseci.

Mera prestanka radnog odnosa izriče se zaposlenom i za povredu radne obaveze iz člana 265. tač. 8) do 17) ovog zakona, ako je učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposlenog.

Zaposlenom koji izvrši povredu zabrane, propisane čl. 44. do 46. zakona, prestaje radni odnos kada odluka direktora o utvrđenoj povredi zabrane postane konačna i oduzima se licenca.

Član 268.

Pokretanje i vođenje disciplinskog postupka, izricanje mera, zastarelost vođenja postupka i sva druga pitanja kojima se uređuje disciplinska odgovornost zaposlenih, uređuju se Pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih, u skladu sa Zakonom.

Udaljavanje sa rada

Član 269.

Zaposleni se privremeno udaljava sa rada zbog učinjene povrede zabrane iz čl. 44. do 46. Zakona i teže povrede radne obaveze iz člana 141. tač. 1) do 5) i tač. 10) i 16) Zakona, do okončanja disciplinskog postupka.

Sa rada se privremeno udaljava i nastavnik i stručni saradnik kome je suspendovana licenca na osnovu člana 127. st. 5. i 6. Zakona, do ukidanja suspenzije licence.

Odluku o udaljavanju sa rada donosi direktor ili školski odbor, ako to ne učini direktor.

Prestanak radnog odnosa

Član 270.

Radni odnos zaposlenog u školi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu rešenja direktora.

Nastavniku i stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Pravna zaštita zaposlenih

Član 271.


Na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor školskom odboru, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja direktora.

Školski odbor dužan je da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora.

Ako školski odbor ne odluči po prigovoru ili zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno dana dostavljanja odluke.

Prosvetni radnik godine

Član 272.

Istaknutom nastavniku dodeljuje se tradicionalna pohvala „Prosvetni radnik godine“ i prikladna nagrada za doprinos koju daje obrazovanju i vaspitanju učenika.

Član 273.

Predloženi nastavnici se boduju po sledećim kriterijumima:

1. Radni staž zaposlenog- od 0 do 10 godina ................................................................................................... 2 boda- od 10 do 20 godina ................................................................................................. 4 boda- od 20 do 30 godina ............................................................................................. 6 bodova- od 30 do 40 godina ............................................................................................. 8 bodova

2. Vođenje školske dokumentacije- uredno vođenje dnevnika vaspitnog – obrazovnog rada ........................................ 2 boda- uredno vođenje matične knjige učenika ................................................................. 2 boda- uredni globalni i operativni planovi rada i priprema za časove ............................. 2 boda

3. Izvršavanje svih obaveza koje su predviđene 40 časovnom radnom nedeljom- redovno i savesno izvođenje časova obavezne nastave ........................................ 2 boda- redovno i savesno izvođenje časova vannastavnih aktivnosti .............................. 2 boda- redovno i savesno izvođenje svih aktivnosti predviđenih planom rada za slobodneaktivnosti ................................................................................................................... 2 boda- priprema učenika za takmičenje i učešće na takmičenjima ................................. 2 boda- uspešnost na takmičenjima:

školsko takmičenje ( 1., 2., 3. mesto ) .................................................... 2 boda opštinsko takmičenje ( 1., 2., 3. mesto ) ................................................ 3 boda okružno takmičenje:1. mesto ....................................................................................................... 6 bodova2. mesto ....................................................................................................... 5 bodova3. mesto ....................................................................................................... 4 boda republičko takmičenje:1. mesto ....................................................................................................... 9 bodova2. mesto ....................................................................................................... 8 bodova3. mesto ....................................................................................................... 7 bodova

- potpuna i produktivna saradnja sa stručnim službama škole ............................. 2 boda - potpuna i produktivna saradnja sa roditeljima ................................................... 2 boda - izvođenje oglednih časova ................................................................................. 4 boda

4. Stručno usavršavanjeStatut Osnovne škole „Karas Karolina“ 75/80

- prisustvovanje i aktivno učestvovanje na akreditovanim seminarima koje organizuje Ministarstvo prosvete i nauke ........................................................................................ 2 boda- prisustvovanje i aktivno učestvovanje na seminarima u zemlji i inostranstvu ............. 2 boda

5. Aktivno učešće u manifestacijama i projektima škole i lokalne zajednice ............. 2 boda6. Aktivno učešće u manifestacijama, smotrama i takmičenjima u zemlji i inostranstvu ........................................................................................................ 2 boda

Član 274.

Predlog za izbor „Prosvetnog radnika godine“ daju stručni aktivi. Predlog se podnosi direktoru, odmah posle sednice stručnog aktiva na kojoj se daju

predlozi za izbor „Prosvetnog radnika godine“.Predlog se podnosi u pismenom obliku i treba da bude obrazložen, uz navođenje

podataka o uspehu u obrazovno-vaspitnom radu.

Član 275.

Po isticanju roka za dostavljanje inicijative, komisija za nagrade, pohvale i odlikovanja, imenovana od strane direktora se sastaje sa zadatkom da proveri podatke o uspehu u obrazovno-vaspitnom radu. Komisija na osnovu tako proverenih podataka svakom kandidatu utvrđuje bodove po osnovu kriterijuma za bodovanje. Na osnovu tako utvrđenih bodova komisija će sastaviti rang listu, a kandidata sa najvišim brojem bodova će proglasiti za „ Prosvetnog radnika godine“.

Član 276.Odluku o vrsti nagrade „Prosvetnog radnika godine“ donosi Udruženje prosvetnih

radnika opštine Kanjiža za svaku školsku godinu.

IX Obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju

Član 277.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom je dete sa intelektualnim, čulnim i motoričkim smetnjama u razvoju.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u najboljem interesu učenika u školi za učenike sa smetnjama u razvoju, u skladu sa Zakonom.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na individulani obrazovni plan, u skladu sa Zakonom.

U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upišu deca na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku, uz saglasnost roditelja.

X Osnovno obrazovanje i vaspitanje odraslih

Član 278.


Odrasli koji stiču osnovno obrazovanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnovno obrazovanje, a prema programu za obrazovanje odraslih jesu lica starija od 15 godina.

Odrasli mogu steći osnovno obrazovanje i vaspitanje pohađanjem nastave ili polaganjem ispita.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje odraslih organizuje se po razredima od prvog do osmog razreda i traje od tri do pet godine, u skladu sa školskim programom.

XI Poslovna i druga tajna

Član 279.

Poslovnu tajnu predstavljaju isprave i podaci utvrđeni zakonom, ovim statutom i drugim opštim aktima škole, čije bi saopštenje neovlašćenom licu moglo štetiti poslovanju škole i/ili njenim zakonom zaštićenim interesima.

Isprave i podatke koji su utvrđeni kao poslovna tajna mogu pravno zainteresovanim licima saopštiti direktor škole ili lice koga on ovlasti.

Član 280.

Organi Škole, zaposleni i ostala radno angažovana lica, kao i učenici obavezni su da čuvaju poslovnu tajnu.

Obaveza čuvanja poslovne tajne ne prestaje prestankom članstva u organu Škole, prestankom radnog odnosa u Školi niti gubitkom svojstva učenika Škole.

Član 281.

Organi Škole i zaposleni obavezni su da preduzimaju mere koje proizlaze iz njihove nadležnosti, odnosno opisa poslova, sa ciljem zaštite podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu.

Član 282.

Pored podataka koji su zakonom proglašeni za poslovnu tajnu, poslovnom tajnom smatraju se:

1) podaci o merama i načinu postupanja za slučaj vanrednih okolnosti; 2) podaci o platama, naknadama plata i drugim primanjima zaposlenih;3) plan fizičkog i tehničkog obezbeđenja imovine i objekata škole; 4) podaci o ponudama za zaključenje ugovora i o zaključenju ugovora u poslovanju Škole, 5) drugi podaci i isprave koje poslovnom tajnom proglasi školski odbor.

Član 283.

Profesionalnom tajnom smatraju se lični podaci iz života zaposlenih i učenika, podaci iz molbi građana i roditelja učenika, čije bi saopštavanje i objavljivanje moglo naneti moralnu i materijalnu štetu zaposlenom, učeniku, roditeljima učenika i trećim licima.

Član 284.


Zaposleni koji koristi isprave i dokumenta koja predstavljaju poslovnu ili profesionalnu tajnu dužan je da ih koristi samo u prostorijama škole i da ih čuva na način koji onemogućava njihovo korišćenje od strane neovlašćenih lica.

Poslovnu i profesionalnu tajnu dužni su da čuvaju svi zaposleni koji na bilo koji način saznaju za ispravu ili podatak koji se smatra tajnim. Dužnost čuvanja poslovne i profesionalne tajne traje i po prestanku radnog odnosa.

Opštim aktom škole može se detaljnije utvrditi čuvanje, obezbeđivanje i promet dokumenata i podataka koji predstavljaju poslovnu ili profesionalnu tajnu.

XII Akti koje donosi škola

Član 285.

Opšte akte Škole (u daljem tekstu: opšti akti) donosi Školski odbor, osim opštih akata čije je donošenje zakonom ili Statutom stavljeno u nadležnost drugih organa.

Član 286.

O blagovremenom donošenju opšteg akta vodi računa sekretar i stim ciljem se obrazloženom pismenom inicijativom obraća organu nadležnom za donošenje opšteg akta.

Organ nadležan za donošenje opšteg akta može pokrenuti postupak donošenja takvog akta i po sopstvenoj inicijativi.

Inicijativu iz stava 1. ovog člana mogu da pokrenu i:

1) direktor,2) sindikat,3) predsednik ili član školskog odbora,4) Nastavničko veće,5) Savet roditelja,6) Učenički parlament.

Član 287.

Organ nadležan za donošenje opšteg akta obavezan je da u najkraćem mogućem roku razmotri inicijativu i o svom stavu, bez odlaganja, u pismenom obliku obavesti pokretača.

Član 288.

Ako inicijativa za donošenje opšteg akta bude prihvaćena, sekretar izrađuje nacrt opšteg akta u roku koji mu odredi organ nadležan za donošenje tog akta.

Nacrt i predlog Razvojnog plana izrađuje stručni aktiv za razvojno planiranje, nacrt i predlog školskog programa izrađuje stručni aktiv za razvoj školskog programa.

Na osnovu dostavljenog nacrta, organ nadležan za donošenje opšteg akta utvrđuje predlog tog akta i o tom predlogu donosi odluku.

Član 289.


Utvrđivanje predloga i donošenje odluke o predlogu opšteg akta čije je donošenje u nadležnosti Školskog odbora sprovodi se po postuku za donošenje odluka tog organa, utvrđenom u Poslovniku o radu Školskog odbora.

Utvrđivanje predloga i donošenje odluke o predlogu opšteg akta čije je donošenje u nadležnosti drugog organa Škole sprovodi se po odredbama koje uređuju odlučivanje tog organa.

Član 290.

Postupak donošenja opšteg akta primenjuje se i na donošenje izmena i/ili dopuna opšteg akta.

Član 291.

Opšti akti ne smeju biti u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom, zakonom, podzakonskim aktom, niti s kolektivnim ugovorom.

Član 292.

Autentično tumačenje opštih akata daje organ koji ih je doneo i takvo tumačenje je sastavni deo opšteg akta na oji se odnosi.

Član 293.

Opšti akti, uključujući i Godišnji plan rada, Razvojni plan i Školski program objavjuju se na oglasnoj table Škole i na školskoj internet strani najkasnije 8 dana od dana donošenja.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova objavljuje se u roku od 8 dana od dana dobijanja saglasnosti na taj akt od strane Školskog odbora.

Akti iz stava prvog ovog člana na oglasnoj tabli Škole ostaju najmanje 30 dana od dana objavljivanja, a na školksoj internet strani ostaju trajno dostupni zainteresovanim licima.

Član 294.

O objavljivanju opštih akata staraju se direktor i sekretar, uz pomoć nastavnika informatike i mediatekara.

Član 295.

Sekretar na donetom opštem aktu, pre objavljivanja, upisuje delovodni broj i datum pod kojim je opšti akt zaveden, kao i datum objavljivanja.

X II Prelazne i završne odredbe

Član 296.

Škola je obavezna da svoje opšte akte donete pre stupanja na snagu Statuta usaglasi sa Statutom u roku od tri meseci od njegovog stupanja na snagu.


Do stupanja na snagu opštih akata usaglašenih sa Statutom, a najkasnije do isteka roka iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se opšti akti doneti pre stupanja na snagu Statuta, ako nisu u suprotnosti s njegovim odredbama.

Po isteku roka iz prethodnog člana, opšti akti doneti pre stupanja na snagu Statuta prestaju da važe.

Član 297.

Na sva pitanja koja nisu uređena ovim statutom, primenjivaće se neposredno odredbe Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakona o radu, kolektivnih ugovora i drugih propisa koji uređuju ovu oblast.

Član 298.

Danom početka primene ovog statuta prestaje da važi Statut škole zaveden pod brojem 01-219 od 30.04.2014. godine.

Član 299.

Ovaj statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Škole, a primenjuje se od 1. septembra 2015. godine.

Predsednik školskog odbora

_____________________ Kabok Žužana

Statut je zaveden pod delovodnim brojem , od . godine, objavljen je na oglasnoj tabli Škole dana . godine, a stupio je na snagu dana__________ 2015. godine.

Sekretar škole

__________________ Olah Roža


Documents

2015.docx · Web viewOSNOVNA ŠKOLA “KARAS KAROLINA” Karasova 14. Del. br.: 01-387. Datum:25.06.2015. H o r g o š . Na osnovu člana 47. i člana 57. stav 1. tačka 1) Zakona