85

O. Aleksandar [meman: ^E@WA JE PO^ETAK SVEGA

Mesec dana pre po~etka Velikog posta, Pravoslavna crkva po~iwe da naja-vquje ovaj post i da nas priprema za wega. ... Prvu vest o postu, prvo pomiwawe posta nalazimo u nevelikoj jevan|eqskoj pri~i. To je pri~a o jednom ~oveku koji ni po ~emu nije bio zna~ajan, koji je, pri tom, bio i malenog rasta i ne ba{ po{tovanog zanimawa. Ime tog ~oveka je Zakhej. On je po zanimawu bio sakupqa~ poreza, {to je, u to vreme i toj sredini - o kojima govori Jevan|eqe - bilo usko vezano sa podmitqivo{}u, okrutno{}u i ne~asno{}u. ... Zakhej je za`eleo da vidi Hrista, i to je za`eleo tako silno da je tom svojom ~e`wom privukao Hristovu pa`wu. Za`eleti i jeste onaj po~etak svega. Jevan|eqe govori: Gde je blago va{e, tamo }e biti i srce va{e. Sve u na{em `ivotu po~iwe upravo od `eqe i htewa. Jer, ono {to `elimo i ho}emo jeste ono {to volimo i {to nas iznutra osvaja i privla~i k sebi. Zakhej je bio ~ovek koji je voleo novac i koji, da bi do{ao do novca - po sopstvenom priznawu - nije prezao ~ak ni od toga da o{teti druge qude. Zakhej je bio bogat i voleo je bogatstvo. Ali, Zakhej je unutra u sebi prona{ao i drugu `equ, on je za`eleo ne{to drugo, i to htewe je postalo sudbonosni momenat wegovoga `ivota. Ova jevan|eqska pri~a svakome od nas postavqa slede}e pitawe: {ta je to {to ti voli{, {ta je to {to ti ho}e{? Ne na povr{ini, ve} u dubini svoga bi}a. Ka`e{ da kroz tvoj grad i tvojom ulicom nikada nije pro{ao, okru`en mno{tvom naroda, taj tajanstveni U~iteq? No, da li je ba{ tako? Ne prolazi li sve vreme kroz tvoj `ivot neki tajanstveni zov, ~iji {apat ponekad ~uje{ u sebi? Zar ne oseti{ ponekad negde u samim temeqima svoje du{e tugu za ne~im {to je potpuno druga~ije od onoga ~ime je tvoj svakodnev-ni `ivot ispuwen od jutra do mraka? Preni se, oslu{ni to {to je u tvojoj du{i, u|i u svoje srce, poslu{aj glas unutarweg ~oveka u sebi. I, na}i }e{, unutar sebe, tu ~udnu i ~udesnu ~e`wu, bez koje ne mo`e `iveti nijedan ~ovek, no, koju gotovo svaki ~ovek - kao da je se boji - zatomquje u sebi bukom i trkom “spoqa{weg” `ivota. Stojim na vratima i kucam, govori Bog ~oveku - kako kazuje Sveto pismo. ^uje{ li to tiho kucawe? To je prvi poziv koji Crkva, Jevan|eqe, Hristos upu}uje ~oveku: za`eli ono {to je druga~ije od sujetne sva-kodnevice, udahni druga~iji vazduh, seti se onog unutarweg. I, ako samo za ~asak saslu{amo i poslu{amo taj poziv, oseti}emo kako radosni i ~isti vetar iznu-

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,14. FEBRUAR 2016, GODINA 17, BR.22

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

86

tra prodire u ustajali vazduh na{ih bezradosnih `ivo-ta, kako u nama po~iwe da se zbiva ta neprimetna pro-mena `ivota. U nama se javqa ~e`wa za novim `ivotom. Du{a po~iwe da di{e. I, sve postaje, i ve} je postalo, druga~ije, novo, beskrajno zna~ajno. I, gle, taj mali ~ovek, koji `ivi neprestano pognut ka zemqi i zaoku-pqen iskqu~ivo zemnim `eqama, odjednom prestaje da bude malen jer po~iwe wegova pobeda nad samim sobom. Eto, to je po~etak, to je prvi korak od spoqa{weg ka unutarwem, ka tom tajanstvenom zavi~aju, za kojim ~ovek

- ~esto ni sam to ne znaju}i - tuguje i ~ezne, ka Bogu.

Pokajawe je napu{tawe svih raspusnih puteva, kojima su hodile ~ovekove noge, i ~ovekove misli i `eqe, i vra}awe na nov put, na put Hristov. No, kako }e se pokajati gre{an ~ovek dok se u srcu svome ne sretne sa Bogom i ne zastidi sebe? Pre nego je mali Zakhej video Hrista o~ima (Lk.19,1-10),

on se sreo s Wim u srcu svom i zastideo se od svih puteva svojih.Sv. vladika Nikolaj

BIBLIJSKO VO]E: SMOKVA

U ovonedeqnoj jevan|eqskoj pri~i o Zakheju, pomiwe se da se ovaj, nekada nemilosrdni, carinik, budu}i malen rastom, popeo na smokvu, u silnoj ~e`wi da vidi Hrista. Po nekim izvorima, smokva je naj~e{}e pomiwano vo}e u Sve-tom pismu, pomiwe se preko 50 puta, po~ev od Kwige postawa i pri~e o Rajs-kom vrtu. Naime, kada su Adam i Eva okusili plod sa Drveta poznawa dobra i zla, poznali su svoju golotiwu i prekrili je smokvinim li{}em. Neki od Svetih Otaca ~ak smatraju da zabraweno rajsko vo}e nije bila jabuka, ve} smokva. Tako je ovo slatko vo}e, koje je bilo simvol obiqa u vrtu, od po~etka povezivano sa polno{}u, pa se, u kasnijim vekovima, u tom kontekstu smokvin list koristio u skulpturi. Postoji izvesna paralela ovih dveju biblijskih pri~a: nakon oku{awa ploda sa Drveta poznawa dobra i zla, javqa se tele-sna `eqa i ~e`wa izme|u praroditeqa, ali ona dovodi i do razdora me|u wima, pri susretu sa Bo`ijim licem, gde se Adam krije od Boga. S druge strane, Zakhej tako|e ose}a ~e`wu, ali sasvim druge prirode: on ose}a ~e`wu za Hristom, ne kriju}i se, ve} ~eznu}i za susretom sa Bogom, i zato se pewe na drvo smokve. ^e`wa za Hristom, a ne vi{e za materijalnim i telesnim, u~inila je Zakheja pobednikom nad sobom i svojim strastima, i on se popeo na drvo smokve, pot~iniv{i tako svoju zemaqsku prirodu duhu, a sve pre|a{we razdore sa qudima - zajednici sa wima, kroz Hrista. Zanimqiva je vi{estruka simvolika smokve, po navodima Milene Stefanovi}, u tekstu objavqenom u Pravoslavqu br. 1163. Na fresci u Pom-peji prikazana je korpa sa smokvama, koja simvoli{e skupqawe qudi za Sud - spasene i otpale. Smokva je nisko drvo (opet paralela sa Zakhejem), ima gusto li{}e, koje pru`a hlad i sve`inu tokom letwih vru}ina. Prodoran

87

sistem korewa, kojim dolazi do podzemnih voda, omogu}ava joj da raste na svim podlogama, zemqa-nim i stenovitim, ~ak i u centralnim gradskim sredinama. Razlikuje se od ostalih plodova jer je celokupna jestiva. Koristi se i u terapeutske svrhe, vrlo je hrawiva i zdrava. Bila je veoma rasprostrawena u anti~ko doba; kod Rimqana je bila simvol prosperiteta. Za Egip}ane je bila Drvo `ivota; oslikana je i na zidovima grob-nica. Kod Jevreja je prepoznata kao simvol roda po kome Bog sudi (Jer.5,17), ali i mira, blagostawa, napretka. Kada Mojsije {aqe qude da uhode zemqu u kojoj te~e “med i mleko”, smokva se donosi kao dokaz plodnosti zemqe, a deo je i blagoslova Bo`ijeg, po kome }e On uvesti Izraiqce “u zemqu izobilnu p{enicom i je~mom, vinovom lozom i smokvama” (Pnz. 8,8). U drevnoj Palestini, koja je bila blagoslovena smokvama i vino-gradima, smokva je bila jedno od najva`nijih stabala, predstavqala je sliku Izraiqa. U toploj klimi, davala je plod tokom ve}eg dela godine. Stoga je Hristos i o~ekivao ploda na woj, u jevan|eqskoj pri~i u kojoj On prokliwe neplodnu smokvu. Smokva olistava posledwa od sveg drve}a, neposredno pred leto. U biblijsko doba, smokva je spadala u osnovnu hranu i prodavala se na tr`nici u Jerusalimu. Gruda suvih smokava i gro`|e su recept za biblijski kola~ (1.Sam.25,18; 30,12). U Pesmi nad pesmama i Psalmima, ona se pomiwe u kontekstu vrednosti, kao vrt mirisni i plodni. Uz maslinu i lozu, stablo smokve ima veliku vrednost, nad wima se bdi i oni se ~uvaju. Bogat rod smokve odra`ava Bo`iju promisao i brigu za qudski rod. Ona daje plodove u slavu Bo`iju. U Pri~ama Solomonovim (27,18) ka`e se: Ko ~uva smokvu, je{}e roda wena. Ko neguje smokvu (ovde je smokva duhovna metafora za duh i du{u, plodove Bo`ije qubavi), primi}e nagradu i obiqe plodova za svoj rad, trud i vernu slu`bu. Smokva u dodiru sa lozom upu}uje na mesto mira i ti{ine. Za vreme Solomona, vizija mira i harmonije me|u qudima na zemqi prikazana je re~ima: i svaki ~ovek (Juda i Izraiq) }e sedeti pod svojom vinovom lozom i smokvinim drvetom, i nikoga se ne}e pla{iti. Uvojci loze u medaqonima na ranohri{}anskim mozaicima i smokvino drvo predstavqaju Raj. U paraboli o Hristovom prokliwawu neplodne smokve (Mt.21,19; Mk.11,13), ukazuje se na duhovnu simvoliku: Hristos nailazi na duhovno mrtvo drvo, bez duhovnog ploda. To je i simvol sinagoge koja nije priznala Mesiju Novoga zaveta i ne donosi ploda, ve} ima samo “li{}e”, primenu Zakona, ali ne i plod Svetog Duha. To se odnosi i na vernike koji se dr`e pravila i zakona, a bez Duha, bez duhovnog ploda i qubavi. Oni gube blagoslov Bo`iji, kao i neplodna smokva. To predstavqa i Crkvu u kojoj je jeres sasu{ila grane, {to Hristos prokliwe. Smokva se vezuje i za poznawe Boga i ponovo uspostavqawe rajske zajednice sa Wim: pod smokvom, kao rajskim drvetom, Hrista poznaje Na-tanailo, a na woj Zakhej. Na pitawe u~enika o dolasku kraja sveta, Hristos im odgovara da }e ga prepoznati po znacima, a jedan od wih je smokva. Za pravedne, to }e biti kao leto posle zime. Gledajte na smokvu..., ukazuje Gospod.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tir a`: 1000 primeraka.

88

U NEDEQI 37. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 14.(01) Sveti mu~enik Trifun (Pretprazni{tvo Sretewa)15.(02) Sretewe Gospodwe16.(03) Sveti Simeon i Ana; Sveti Jakov, Arhiepiskop srpski17.(04) Prepodobni Isidor Pelusiot; Prepodobni Nikolaj18.(05) Sveta mu~enica Agatija; Sveti Polievkt19.(06) Sveti Fotije Carigradski; Sveti Vukol Smirnski20.(07) Sveti Partenije Lampsakijski

U ponedeqak, na Sretewe Gospodwe, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.

BRAK I PORODICA: ^OVEK SPASAVA ZAJEDNICUKada, zahvaquju}i zaslugama jedne osobe, Hristos ka`e: Danas do|e spasewe domu ovome (Lk.19,9), ovo zna~i da se ve~ni karakter na{ih ovozemaqskih veza, krvnih veza, priznaje na onom svetu. Zasluge i patwe jedne osobe spa-savaju wegove ro|ake. Kako su ute{ne i zna~ajne ove re~i, kakvu ve~nu vred-nost one daju na{em ovozemaqskom `ivotu! O. Aleksandar Jeq~aninov

QUDI GOVORE O... STRAHU OD PROMENE I AUTENTI^NOSTIQudi ne vole jednostavnost `ivota, vole da komplikuju jer svaka kom-plikacija je be`awe od sebe. Qudi be`e od sebe, u tome je problem. ... (Za{to qudi ne smeju da budu ono {to je wihovo pravo nazna~ewe?) Strah! Strah da

ne budu druga~iji od ostalih qudi; origi-nalnost, autenti~nost, svaka neponovqi-vost, to da mi nismo svi isti... Jedino smo isti sa Bo`ijih visina, ali na zemqi nismo. (Za{to je stra{no razlikovati se?) Zato {to {tr~i{, ispada{ iz {eme koja je ustaqena, koja ti nudi neki kratki uspeh. Mnogi qudi se o`ene, imaju decu, u svom nekom komforu `ive, ali oni umiru,

odumiru. Onda dolazi do kratkog spoja, da li u odnosu sa `enom, u ovo vreme poreme}enih mu{ko-`enskih odnosa, da li u odnosu sa decom... Kako on mo`e da im pri~a o po{tovawu ako ne po{tuje samog sebe na pravi na~in? Ni sebe, ni druge... A, onda ide neka strogost, koja izaziva otpor. Jer, sva kruta pravi-la dovode do pucawa, ona nisu istina. Svaki ~ovek mora da se bori za svoju slobodu. Nije sloboda da on `ivi u nekom divqa{tvu, pa radi {ta god ho}e, nego to zna~i da je odgovoran i prema sebi i prema drugome.

Zoran Kosti} Cane, muzi~ar

Postoji qubav zemaqska, kad neko zna matematiku i srpski,

i mudrost nebeska, kad neko opra{ta i ne sva|a se.

Pavle, u~enik veronauke