2.1. Neurofiziologija - opsti principi (.pdf)

  • View
    223

  • Download
    4

Embed Size (px)

Transcript

  • NEUROFIZIOLOGIJA: OPTI PRINCIPI 1. deo

    Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Medicinska fiziologija - predavanja

    Prof. Dr Zvezdana Koji

    10/18/2016

    http://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwic36Lkn8PPAhWB2RoKHTvoDG0QjRwIBw&url=http%3A%2F%2Fwww.fasper.bg.ac.rs%2Fdo2016%2Fst_master.html&psig=AFQjCNGFxCpJzH9G3FObsPZdxzPfGAbxGA&ust=1475742605808547

  • Ishodi uenja

    1. Meuelijska komunikacija: Integracija.

    NS + ES: slinosti i razlike

    2. Funkcionalna organizacija nervnog sistema (NS)

    3. Pojam informacije, impulsa, signala

    4. Kodiranje informacija u nervnom sistemu

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Medicinska fiziologija opisuje:

    - mehanizme putem kojih se odrava zdravlje

    - kako funkcioniu organi u telu.

    Postoji 10 organskih sistema; svaki od njih daje jedinstvene doprinose ukupnoj funkciji tela.

    Meutim, odravanje stabilne unutranje sredine organizma, omogueno je samo zahvaljujui integraciji organskih sistema.

    INTEGRACIJA (!) - povezivanje razliitih sistema u hijerarhijski organizovanu jedinstvenu celinu.

    NERVNI SISTEM, zajedno sa endokrinim sistemom, integrie (povezuje i uskladjuje) sve organske sisteme organizma.

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Povezivanje i usklaivanje elija je neophodno!

    Komunikacija i koordinacija!

    Vrste meuelijskih komunikacija:

    - Na dugim rastojanjima izmeu udaljenih organa i tkiva:

    Nervna, Endokrina i Neuro-endokrina.

    - Na kratkim rastojanjima unutar jednog

    organa - tkiva:

    Parakrina i autokrina.

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Razlike: u nainu pobuivanja, u brzini odgovora i u trajanju odgovora

    Endokrini sistem Nervni sistem

    Poruka putuje u obliku hormona AP

    Reakcija poinje sporo

    (latentni period)

    brzo

    Trajanje reakcije dugo kratko

    Regulie metabolike reakcije

    skeletne miie

    unutra. organe

    Vaan za: dugotrajne, fino gradirane, poste-pene procese

    (rast, reprodukcija)

    brzo snalaenje tj. reavanje kriza

    (napr. uklanjane tela od bolne drai)

    Nervni sistem i Endokrini sistem Slinost: oba su integrativna i regulatorna.

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • NERVNI SISTEM

    NS - jedan od najsloenijih organskih sistema!

    uestvuje u ostvarivanju velikog broja funkcija tela:

    - od nesvesne regulacije funkcije visceralnih organa

    - preko svesnih senzornih opaanja i voljnih pokreta,

    - do organizacije razliitih oblika ponaanja, emocija, snova i apstraktnog miljenja (koje se nalazi u osnovi intelektualnih i stvaralakih sposobnosti oveka).

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Funkcionalna organizacija NS-a:

    Podela 1: Prema osnovnoj funkciji

    1. SOMATSKI NS - Regulie funkciju ppm - obezbeuje povezanost

    oveka sa spoljanjom sredinom.

    - Time omoguava opstanak organizma u ivotnoj sredini.

    2. VEGETATIVNI (ANS) - Regulie funkciju sranog

    miia, gm i lezda. - povezuje i usklauje funkcije

    unutranjih organa. - Time - omoguava da

    organizam funkcionie kao jedna jedinstvena celina!

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Funkcionalna organizacija NS-a

    Podela 2: Prema anatomskom poloaju

    Kimena modina

    1. CNS

    Mozak

    2. PNS

    Periferni nervi poveruju CNS sa razliitim delovima tela

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Opti

    senzorni

    receptori

    Senzorni

    putevi

    Centri obrade

    senzornih inf.

    u mozgu

    2. Centralni: Integrativni deo

    Vie nervne funkcije: Uenje, pamenje i inteligencija

    Svesni i podsvesni

    motorni centri u mozgu

    Motorni

    putevi

    Somatski

    nervni sistem

    Skeletni

    miii

    ANS

    Visceralni

    organi

    Podela 3: Morfo-funkcionalna podela - Ushodni: Senzorni deo - Centralni: integrativni d. - Nishodni: Motorni deo

    Senzorno-motorna integracija!

    1. Senzorni deo 3. Motorni deo 10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Senzorni putevi

    Motorni putevi

    Integracija

    CNS PNS

    Receptori

    Efektori

    1. Senzorni neuron

    3. Motorni neuron

    2.

    Inte

    rneu

    ron

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • 4) Mozak odluuje da odmakne ruku

    5) Mozak alje impulse u motorne neurone kimene modine za miie ruke (efektori)

    6) Efektori odmiu ruku

    Nadraaj receptor senzorni neuron integrativni centar

    motorni neuron efektor odgovor

    1) Receptori u koi otkrivaju nadraaj

    2) Impulsi (signali) se preko senzornih neurona prenose u kimenu modinu

    3) Iz kimene modine drugi neuron prenosi signal u v.mozak

    4) Svesna radnja je kada mozak napravi dobro promiljen odgovor

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Tri osnovne funkcije:

    1. Senzorna (osetna) opaa promene u SSO i USO.

    2. Integrativna vri analizu i sintezu (sa predhodnim iskustvom)

    3. Motorna odgovora na promene u SSO i USO.

    Nervni sistem

    Inteligentnija bia imaju vee asocijativne zone (interneuroni integrativna funkcija!)

    Motorne zone Senzorne zone Asocijativne zone

    Video: 3D 10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • CNS: predavanja

    CNS - 1.deo - osnovni principi neurofiziologije

    - senzorna neurofiziologija:

    - opti somato senzorni sistem: ulo dodira (poloaja, toplotne i bolne osetljivosti)

    - specijalni senzorni sistemi: vid, sluh, miris, ukus

    CNS - 2. deo - motorika

    CNS - 3. deo

    - integrativne funkcije

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Osnovni principi neurofiziologije

    Ispitna pitanja:

    Danas: 1. Pojam informacije, impulsa, signala

    2. Kodiranje informacija

    3. Zakoni nervnog provoenja

    4. Neuron: morfo funkcionalne karakteristike

    Sutra 1. Sinapse.

    2. Nervna vlakna klasifikacija

    3. Transmisija kroz grupe neurona.

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • POJAM INFORMACIJE, IMPULSA I SIGNALA

    Doivljaj sveta oko nas, na kontakt sa realnou i nae celokupno ponaanje, zavise od protoka informacija kroz nervni sistem!

    Percepcija (opaanje) vs. Realnost

    GREKA STUDENATA: NS prenosi promene sa periferije ??,

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

    http://www.singleblackmale.org/wp-content/uploads/2011/03/Perception-3.jpg

  • Informacija: sve ono to mi u vidu drai primamo, a ima za nas neko znaenje. Prijem drai: putem receptora. Meutim, da bi se prenosile du ushodnih (aferentnih) n.vl. do SKVM , drai moraju da se transformiu. 1. Prvi nivo transformacije: na nivou receptora: nastaje receptorski potencijal, AP. (Kodiranje informacije). 2. Drugi, i ostali naredni nivoi transformacije: sinapsi. Dekodiranje (prepoznavanje, shvatanje) informacija: u SKVM.

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Informacija = dra

    Na organizam prima ogroman broj informacija

    (o promenama u USO i u SSO), ali sve informacije ne stiu do kore velikog mozga (SKVM).

    Samo 1% stie do kore, a 99% se odbacuje, kao nebitne!

    (napr. nesvesni smo delova tela u kontaktu sa odeom).

    To je dobro, jer veliki broj informacija doveo bi do generalizovanih refleksa i do nesvrsishodnih odgovora.

    Sve drai bi mogle izvesti organizam iz stanja ravnotee, ali NS ga vraa i prilagoava funkciju organizma samo vanim draima (informacijama).

    Selekcija drai vri se na nivou receptora i na nivou sinapsi!

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Na nivou Re: kodiranje informacije:

    razliiti oblici energije pretvaraju se u elektrini potencijal (Receptorski Potencijal - RP).

    Od RP moe nastati Akcioni Potencijal (AP): on je nain na koji informacija putuje kroz CNS.

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Akcioni potencijal (AP) = impuls

    pojedinana bioelektrina pojava.

    na membrani 1 NV svi AP su isti (ZSIN)

    nisu nosioci informacija!

    Meutim, AP nikada ne idu pojedinano, ve se kombinuju, a to su signali.

    Signal = vie akcionih potencijala.

    Oni se uzajamno razlikuju, oni su nosioci informacija!

    vremensko-prostorni obrazac kojim receptor obavetava centar o zbivanjima na periferiji.

    Informacija u obliku SIGNALA (vie AP) putuje du specifinih senzornih nervnih puteva prolazi kroz sinapse!

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Signal dnevne svetlosti Signal none svetlosti

    Impuls = akcioni potencijal

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Na nivou sinapsi: signali (AP) se menjaju. Tako se vri selekcija drai (informacija)!

    Tu moe doi do:

    potenciranja, pojaavanja signala (1 dendrit kontaktira sa 1000 neurona) ili do

    slabljenja signala i prekida prenosa informacije.

    U jednom trenutku jedna sinapsa moe da potencira, a u drugom da inhibira prenos informacija.

    Dalja sudbina informacija:

    putem specifinih nervnih puteva stiu do: k.m., subkortikalnih centara ili u korteks, gde se prepoznaju i uvaju.

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Prepoznavanje (dekodiranje) senzorne informacije je funkcija KORE VELIKOG MOZGA.

    Specifini senzorni putevi prenose informacije (u obliku signala) do razliitih delova CNS: (kontralateralnog) CEREBRALNOG KORTEKSA. projekcione zone: prepoznaju, dekodiraju i uvaju informaciju!

    10/18/2016 Prof. dr Z.Koji

  • Korteks pre