SADRAJ

SADRAJ21. UVOD

32. MAKROEKONOMSKI MODELI

33.1 AS-AD model

63.2 IS-LM model

93.3 FILIPS - OKUNOV model

143. ZAKLJUAK

15LITERATURA

1. UVOD

Analiza ekonomskih pojava podrazumeva prikupljanje i sistematizaciju empirijskih i naunih podataka. Svaka pojava se sastoji iz velikog broja elemenata i njihovih meuzavisnosti pa je i broj potrebnih podataka veliki. Prikupljanje velikog broja informacija i njihovu adekvatnu obradu omoguila je informatika revolucija. Koliina informacija sve vie raste kao i mogunost njihove obrade i razumevanja. Ali, nije mogue, pa ni potrebno, obuhvatiti sve injenice vezane za neku ekonomsku pojavu. Potreban je samo odreeni broj informacija relevantnih sa stanovita cilja i svrhe analize. Takvi elementi se nazivaju bitnim ili stratekim varijblama.

Slika pojednostavljene ekonomske stvarnosti, ekonomskog sistema, naziva se ekonomskim modelom. Ako se pod privredom podrazumeva veliki i vrlo sloeni sistem, njenom modeliranju takoe treba pristupiti sa stanovita denisanja paralelnog sistema modela) koji poseduje odreene slinosti sa privredom u smislu ponaanja, s tim to e model biti bitno jednostavniji od originala, privrede. To znai da iz mnotva odrednica stanja privrede treba izdvojiti najznaajnije. Iskljuenjem manje vanih odrednica stanja privrede dobija se model privrede. Privreda je u stvarnosti izuzetno sloena; da bi se videlo ta se deava i da bi se predvidelo kakve e biti posledice neke odreene promene politike, potrebno je odvojiti bitne od nebitnih karakteristika. Karakteristike na koje e se analitiari usredsrediti prilikom izrade modela zavise od pitanja na koja elimo da odgovorimo. To to modeli polaze od pojednostavljenih pretpostavki i to izostavljaju mnoge pojedinosti, predstavljaju prednost, a ne nedostatak.Postoje razliiti prilazi formulisanju makroekonomskih modela. Na makro nivou oni obino poivaju na ekonomskim zakonima funkcionisanja privrede tj. na skupovima utvrenih ekonomskih zakona uoblienih u postojee ekonomsko-teorijske pravce. Makroekonomski modeli predstavljaju vrlo podesan instrument makroekonomske analize. Njihovom primenom omogueno je predvianje oekivanih posledica razliitih akcija koje se mogu preduzeti kao i prognoziranje pravaca buduih promena. Zbog svega toga oni bitno skrauju vreme koje je potrebno da se reguje na odrenu promenu, poremeaj ili na ekonomski sistem kako bi se on usmerio u odreeno pravcu.2. MAKROEKONOMSKI MODELI

Osnovni cilj makroekonomske analize jeste odreivanje nivoa i promena ekonomske aktivnosti privrede posmatrane kao celine. Osnovno orue te analize jesu agregatni makroekonomski modeli. Veliina autputa privrede ukazuje na nivo i tempo ekonomskih aktivnosti privrede. Odreenje nivoa autputa znai istovremeno odreenje ostalih makroekonomskih varijabli koje se izvode iz veliine autputa: zaposlenost, potronja, tednja, investicije itd.3.1 AS-AD model

U makroekonomiji mnoge ekonomske pojave su meusobno povezane, tako da poremeaji koji nastanu na jednoj strani trita mogu lako da se prenesu na drugu stranu trita i potom da povratno deluju na prvobitni uzrok nestabilnosti i da ga dodatno podstiu ili slabe. Zavisnost ukupnog proizvoda od stanja agregatne tranje ne znai da porast agregatne tranje nuno dovodi do porasta drutvene proizvodnje.

Sasvim je mogue da se taj proces pre realizuje u porastu opteg nivoa cena, nego u poveanju drutvenog proizvoda. Otuda se javlja makroekonomska dilema: Kada je stvarni drutveni proizvod ispod potencijalnog drutvenog proizvoda agregatna tranja odreuje razmere privredne aktivnosti. Porast agregatne tranje moe da dovede do inacije ili do porasta stvarnog drutvenog proizvoda. Moe se desiti da je agregatna tranja vea od agregatne ponude, da kupci trae vie robe i usluga nego to nacionalna privreda moe da proizvede. Ukoliko su prodajne cene administrativno regulisane na tritu dolazi do nestaica roba, a ako se cene slobodno formiraju nastupa njihov rast koji dovodi do inacije, koja u uslovima dueg trajanja moe da dovede do hiperinacije. Iz izloenog proistie da je makroekonomija nauka koja se bavi ekonomskim pojavama odreenih ekonomskih veliina kao to su drutveni proizvod, platni bilans, inacija, (ne)zaposlenost, a koje se prelamaju preko dva krupna ekonomska agregata, agregatnu ponudu i agregatnu tranju. Veliina autputa odreena je odnosom agregatne ponude i agregatne tranje. Oba agregata zavise od velikog broja faktora koje treba pomno izuiti. Koliina i cena autputa generalno gledano odreena je odnosom agregatne ponude i agregatne tranje i zato im se u modelima mora posvetiti jednaka panja. Kriva agregatne ponude odraava ukupnu ekonomsku aktivnost privrede. Ona se kvantitativno iskazuje veliinom bruto nacionalne proizvodnje. Kriva agregatne ponude graki reprezentuje kretanje ukupnog proizvoda kao funkciju cena. Druga komponenta modela se odnosi na krivu agregatne trnje. Kriva agregatne tranje predstavlja odraz odnosa, na kratak rok, izmeu nivoa cena i nivoa proizvodnje u celoj privredi. Odnos dveju krivih odreuje nivo BDP-a i opti nivo cena u privredi.

Slika 1. Odreivanje nivoa cena i nivoa dohotka

Na mikro nivou kriva tranje nekog proizvoda opadajua je funkcija cene tog proizvoda. Rast cene obara tranju jer se potroai orijentiu na jeftinije supstitute a rast cene izaziva i smanjenje realnog dohotka potroaa. Njime, u novoj situaciji, potroa moe da kupi manju koliinu proizvoda. Agregatna kriva tranje takoe je opadajua funkcija opteg nivoa cena ali ne zbog efekta supstitucije i opadanja realnog nivoa dohotka. Promena opteg nivoa cena (dakle svih roba pa i faktora proizvodnje) ne menja realni nivo dohotka. Ali, rast cena izaziva smanjenje ponude novca. To e se odraziti na rast cene novca, tj. kamatne stope. Poveanje kamatne stope izaziva smanjenje investicione potronje to znai da e se i struktura agregatne tranje promeniti, a njen opti nivo smanjiti. Ako se agregatna tranja obelei sa AD onda se njena struktura moe opisati jednainom: AD = C + I + G. U modelu otvorene privrede ovome se dodaje i izvoz: AD = C + I + G + Xn.

Poveanjem cene novca (usled rasta nivoa cena) osim smanjenja domae tranje smanjuje se i inostrana tranja. Na svaku komponentu agregatne tranje utie veliki broj egzogenih varijabli (veliina proizvoda, nivo cena, kamatna stopa, devizni kurs, odnos domaih i stranih cena, budetski rashodi, budetski prihodi, njihov odnos itd.) pa se moe rei da je kriva agregatne tranje funkcija velikog broja varijabli. Obino se sve varijable osim nivoa cena apstrahuju pa se agregatna kriva tranje de nie kao funkcija nivoa cena tj. AD = f(p) tj. AD je opadajua kriva nivoa cena ako su ostale egzogene varijable date. Nagib krive ukazuje na njenu elastinost s obzirom na promene nivoa cena. Promena bilo koje date varijable izaziva pomeranje krive tranje. Agregatna ponuda se denie kao rastua funkcija nivoa cena uz pretpostavku o konstantnoj tehnologiji, cenama proizvodnih faktora i novca, deviznog kursa i trine strukture. Promena bilo koje pretpostavke utie na pomeranje krive agregatne ponude. Agregatna ponuda se moe de nisati i kao funkcija zaposlenosti proizvodnih faktora jer je ukupna proizvodnja (ako je produktivnost proizvodnih faktora poznata i data) funkcija zaposlenosti proizvodnih faktora.

Oblik krive agregatne ponude dugo je sporan u ekonomskoj nauci. Klasiari su na osnovu Sejovog zakona pretpostavljali njen horizontalni oblik a Kejns vertikalni. U

prvom sluaju ponuda je potpuno neelastina na cene a u drugom potpuno elastina Kejns je smatrao da je nivo proizvodnje i zaposlenosti odreen iskljuivo agregatnom tranjom a cene se ne smanjuju ni kad tranja opada. Ovo se gledanje zbog toga moe okarakterisati kao kratkorono. Neoklasiari pretpostavljaju da je kriva ponude rastua funkcija opteg nivoa cena ali dozvoljavaju mogunost da je ona u poetku u uslovima visoke stope nezaposlenosti, jako elastina, a u uslovima visoke zaposlenosti jako neelastina. to je privreda blia punoj zaposlenosti to je kriva ponude ravnija. Promene agregatne tranje vie utiu na promene cena nego na promenu nivoa proizvodnje. U uslovima visoke nezaposlenosti promena agregatne tranje vie utie na promenu nivoa proizvodnje nego na promenu opteg nivoa cena.

esto se u literaturi pretpostavlja vertikalni deo u kratkom a horizontalni oblik krive ponude na dugi rok. Sa produenjem ronosti kriva ponude postaje sve horizontalnija i sve manje zavisna od opteg nivoa cena. Moe se zakljuiti da su za kratak rok i voenje tekue ekonomske politike cene i te kako relevantne. Ali, na dugi rok, za potrebe voenja razvojne politike, cene i novani agregati su mnogo manje znaajni. Sa razvojnog aspekta znaajnije su realne kategorije.

Slika 2. Tri dela agregatne krive ponude

Sa poveanjem autputa kriva ponude se pomera navie. Realni proizvod se ne moe poveati iznad nivoa Y2 jer su u toj taci svi faktori proizvodnje zaposleni. Kriva se moe pomerati i u smerovima levo desno. Ona odraava drutvene trokove proizvodnje i sa njihovom promenom po jedinici proizvoda kriva se pomera po horizontali. Najinteresantniji je sredinji deo krive koji se nalazi izmeu dva ekstrema. On je pozitivno nagnut sa prvim izvodom veim od nule. To znai da rast proizvodnje izaziva i rast cena. To se deava zbog toga to je rast proizvodnje povezan sa rastom tranje za faktorima proizvodnje to izaziva porast njihovih cena. Tako rastu trokovi proizvodnje i gotovih proizvoda. Osim toga, to je vii stepen zaposlenosti trokovi proizvodnje na osnovu zakona opadajuih prinosa sve bre rastu a strukturni neskladi i uska grla sve se vie produbljuju, to takoe utie na rast cena. Na taj nain kriva postaje sve horizontalnija.3.2 IS-LM model

Autor ovog modela je engleski ekonomista, nobelovac Don Hiks. Model poiva na istovremenoj ravnotei na tritu dobara i tritu novca. Prvo trite je opisano IS krivom a drugo LM krivom. IS kriva se dobija spajanjem taaka u kojima su investicije (I) jednake tednji (S), tj. I=S. Kriva LM se dobija povezivanjem taaka u kojima je tranja za novcem (L) na tritu novca jednaka ponudi novca (M).

Neoklasina teorija poiva na tvrdnji da su investicije i tednja odreeni samo kamatnom stopom a kejnzijanci tvrde da su obe veliine odreene i veliinom dohotka. Rast kamatnih stopa obara investicije a njihovo opadanje ih stimulie. Investiciona tranja je opadajua funkcija kamatne stope:

S obzirom da su investicije komponenta agregatne tranje njihov rast takoe oznaava i rast ukupne tranje to e uticati i na rast dohotka. Ne treba zaboraviti ni drugu osobinu investicija, osim to uveavaju tranju one utiu i na rast ponude. Ali, kamatna stopa utie i na odnos potronje i tednje. Njen pad stimulie rast potronje domainstava tako da e ukupan rast tranje biti vei od onog koji pad kamatnih stopa izaziva uticajem na rast investicija. Poveanjem kamatnih stopa kretanja se odvijaju u suprotnom pravcu.

IS kriva pokazuje odnos izmeu kamatne stope i nivoa dohotka koji je odreen ravnoteom investicija i tednje. Iz osnovne, ve poznate relacije:

Y = C + I .............................................(1)I = Y - C .............................................(2)

U sluaju ravnotee investicija i tednje:I = Y - C = S ........................................(3)

Uvoenjem poznate Kejnsove funkcije potronje C=a+cY u prethodnu jednainu dobija se:I(i) = Y - a - c Y ...................................(4)

Reavanjem jednaine po Y dobija se:

Jednaina kazuje da je nivo dohotka funkcija visine kamatne stope. Zavisnost je indirektna jer se uspostavlja preko veliine investicija. Promena investicija se multiplikovano odraava na promenu dohotka to se vidi u relaciji:

Do saznanja o tome da li je vrednost dohotka u pozitivnoj ili negativnoj korelaciji sa visinom kamatne stope dolazi se totalnim diferenciranjem relacije (5):

Prethodni iskaz (7) je negativan zato to je relacija sadri ve poznati izraz za multiplikator to potvruje tezu da nivo kamatne stope utie na nivo dohotka multiplikativnim dejstvom u ve opisanom smeru. Relacija takoe kae da visok nivo kamatnih stopa u jednoj privredi istovremeno oznaava nizak nivo investicija i dohotka. Naravno tamo gde je dohodak nizak niska je i tednja.

Druga, LM kriva konstruisana je na osnovu kejnsijanskog modela trita novca. Kao posledica tvrdnje da rast ponude novca u kratkom roku ima pozitivan uticaj na rast dohotka, ona ima pozitivan nagib.

Slika 3. Presek IS i LM krivih

Pretpostavlja se da na ponudu novca bitno ne utie nivo kamatne stope, tj. ponuda novca je konstantna - M/P, gde je M koliina novca u opticaju a P nivo cena. to se tranje za novcem tie ne moe se pretpostaviti da na nivo tranje ne utie kamatna stopa. Obrnuto, na tranju za realnim novcem itekako deluje kamatna stopa. Kad kamatna stopa raste opada tranja za novcem, i obrnuto. Tranja novca L se sastoji iz dve komponente: (1) tranja za novcem kao prometnim sredstvom -L1 i (2) tranja za novcem kao spekulativnim sredstvom L2. Tranja za novcem kao prometnim sredstvom funkcija je dohotka:

dok je tranja za novcem kao spekulativnim sredstvom funkcija visine kamatne stope:

Sada se uslov ravnotee na novanom tritu moe pretstaviti relacijom:

Totalni diferencijal relacije (1):

Relacija na svojoj levoj strani u prvom sabirku sadri iskaz da rast dohotka za jedinicu izaziva rast transakcione tranje za novcem u iznosu od jedinica. Ako se ovaj iznos pomnoi uveanjem dohotka u iznosu od dY dobie se poveanje transakcione tranje za novcem. Drugi sabirak kazuje da se rast spekulativne tranje za novcem moe sagledati na slian nain.Rast kamatne stope za jedinicu izaziva rast spekulativne tranje za . Ako se ovaj iznos pomnoi sa proizvoljnim poveanjem kamatne stope di dobie se ukupno poveanje spekulativne tranje za novcem. Zbir dva sabirka dajen ukupan rast tranje za novcem izazvan rastom dohotka za dY i rastom kamatne stope za di. S obzirom da je ponuda novca konstantna to znai i da je i poveanje ponude novca jednako nuli, tj. nema ga pa je i totalni diferencijal jednak nuli. Reavanjem relacije (2) po dY/di dobija se:

S obzirom da je:

proizilazi da je

Budui da ispred ovog kolinika stoji negativni predznak dY/di je sigurno vee od nule. Model, dakle, predstavlja reenje za visinu kamatne stope i veliinu dohotka jer su njihovi ravnoteni nivoi odreeni takom preseka krivih IS i LM. S obzirom na funkcije koje odreuju krive, ravnotenu kamatu i dohodak u stvari odreuju funkcija potronje, funkcija investicija, tranja za novcem i ponuda novca. Zbog toga model predstavlja izvanredno analitiko sredstvo. On prua mogunosti za ispitivanje posledica preduzetih mera monetarne i skalne politike.3.3 FILIPS - OKUNOV model

Inacija i pojava nezaposlenosti su dva najtea problema savremenih privreda.

Njihovo eliminisanje predstavlja (pored aktivnog bilansa plaanja i stope rasta) osnovne ciljeve makroekonomske (stabilizacione) politike. To je i razlog to postoje brojna istraivanja (teorijska i empirijska) koja nastoje da otkriju skrivenu korelaciju izmeu delovanja inacije i pojave nezaposlenosti, da deniu njihove meusobne odnose, kako bi se ekonomskoj politici mogle preporuiti mere za istovremeno reavanje ova dva, inae meusobno koniktna cilja. Zapravo, inacija i nezaposlenost, njihovi meusobni odnosi, doli su u centar interesovanja savremene ekonomske teorije. Ovo tim pre, to je razvoj svih privreda ozbiljno doveo u sumnju stavove Kejnsa i njegovih sledbenika da se inacija razvija samo u uslovima pune zaposlenosti faktora proizvodnje. Savremene privrede pokazuju da je: prvo, nedovoljan stepen zaposlenosti redovna pojava u tim privredama, i drugo, da su promenjeni uslovi i struktura nezaposlenosti, pa raniju ciklinu nezaposlenost zamenjuje strukturna i tehnoloka nezaposlenost, tree da se danas merama kojim se regulie nezaposlenost, uopte ne regulie i inacija, etvrto, da u savremenim privredama inacija izbija mnogo pre nego to se postigne puna zaposlenost, i peto, da je sasvim mogue postojanje inacije i sve vee stope nezaposlenosti rada i kapaciteta.

Slika 4. Filipsova kriva

Odnos izmeu stope nezaposlenosti i inacije, i nadnica i inacije, odnosno izmeu nezaposlenosti i nadnica, graki se prikazuje preko Filipsove krive. Ordinata oznaava inaciju a apcisa nezaposlenost. Na osnovu svog istraivanja, koje je obavio u Engleskoj u duem periodu A.V. Filips (1861-1957) je utvrdio da sa porastom nezaposlenosti dolazi do usporavanja rasta cena. Filipsova kriva pokazuje da izmeu stope nezaposlenosti i stope inacije postoji obrnuta proporcionalnost. Nia stopa nezaposlenosti postie se po cenu vie stope inflacije, odnosno stopa in acije moe biti smanjena samo uz veu stopu nezaposlenosti. Saznanja do kojih se dolazi primenom Filipsove krive, stavljaju subjekte ekonomske politike pred alternativu: ili in acija sa visokom stopom zaposlenosti, ili stabilnost privrede (stabilne cene) uz visoku nezaposlenost. Stabilnost privrede se moe postii po cenu vee zaposlenosti i uz ograniavanje porasta najamnina.

Krajem ezdesetih godina prolog veka poinje da se sumnja u validnost zakljuaka koji se nameu na osnovu Filipsove krive. Period sedamdesetih godina je obeleen istovremenim pojavama uveanja nezaposlenosti i rasta inacije. Uoeno je da na kratak rok svakako postoji familija a ne samo jedna Filipsova kriva. Pokuano je da se ovaj fenomen objasni kontradiktornim konceptom prirodne nezaposlenosti iji je autor Milton Fridman.

ak i kad je privreda u stanju dugorone ravnotee znaajan broj potencijalnih radnika moe ostati bez posla kao posledica delovanja itavog niza faktora kao to su karakter tehnolokih promena, demografski faktori, odnos sindikata i poslodavaca, mobilnost radne snage i njen odnos prema slobodnom vremenu itd. Pod prirodnom stopom nezaposlenosti podrazumeva se, inae, stopa nezaposlenosti koja je neizbena i pri uslovima pune zaposlenosti. Smatra se da jedan broj ljudi, 4-7% uvek ostaje van kontigenta zaposlenih. Tada je inacija stabilna, tj. cene roba i nadnice su u ravnotei. Prirodna stopa nezaposlenosti je sinonim za stanje privrede koje se karakterie najviim nivoom zaposlenosti i najniom inacijom. To je takoe stanje u kojem se ostvaruje potencijalni, tj. maksimalno mogui dohodak pa ga ekonomska politika mora podravati. Svako nastojanje da se nezaposlenost spusti ispod prirodne stope nezaposlenosti neminovno izaziva rast cena. Dakle, dilema inacija ili rast zaposlenosti ne postoji na dugi ve samo na kratki rok. Pomenuta familija Filipsovih krivi postoji samo na kratki rok, na dugi rok Filipsova kriva poprima oblik vertikalne prave jer svaki svaki nivo inacije odgovara prirodnoj stopi nezaposlenosti. Drugim reima kazano, mogua su samo privremena odstupanja od prirodne stope nezaposlenosti. Privreda povremeno, na kratak rok, naputa ali se i brzo vraa na svoju stabilnu dugoronu putanju rasta. Ako doe do smanjenja prirodne stope nezaposlenosti povea se stopa inacije, i obrnuto. Radi se, meutim, samo o privremenim odstupanjima od dugorone stabilne putanje. Rast realnih najamnina moe, uz ekspanzivnu monetarnu politiku, zapravo biti negativan. Ekspanzivna monetarna politika izaziva rast cena roba i nadnica. Poto je rast cena bri od rasta najamnina one e realno biti sve manje. Takav scenario je podsticajan i za poslodavce koji zaposlene realno plaaju manje i za radnike koje iluzija rasta nadnica podstie da uveavaju ponudu radne snage. Na taj nain se smanjuje nezaposlenost po scenariju: uveanje novane mase - rast cena - rast nominalnih nadnica pad realnih najamnina - rast realnog dohodka - rast zaposlenosti.

Dakle, bez inacije nema smanjenja nivoa nezaposlenosti. Inacije nee biti samo u sluaju poveanja nominalnih plata i zarada koje prati odgovarajua visina produktivnosti rada. Poveanje realnih zarada nikada ne dovodi do in acije, jer je ono po pravilu praeno viom stopom produktivnosti rada. In aciju, prema tome, izaziva svako poveanje nominalnih nadnica, poto realne nadnice ne mogu rasti preko odreene stope produktivnosti rada. Razumljivo, jedino reenje koje se preporuuje jeste viak stopa nezaposlenosti, koja e imati za posledicu usporavanje rasta plata i nadnica, a preko toga i inacije.

Meutim, posmatranje i analiza razvoja savremenih privreda danas pokazuju da su inacija i nezaposlensot paralelni procesi u gotovo svim privredama sveta iz ega sledi saznanje da inacija ne samo da ne smanjuje nezaposlenost, ve se ona pojavljuje kao jedan od njenih znaajnih uzroka. Takoe, uoilo se i gotovo nezavisno kretanje plata i nadnica u odnosu na stopu nezaposlenosti, ali i kretanje nezaposlenosti i inacije. Inacija, zbog delovanja brojnih novih faktora, sve manje deluje na kretanje plata i nadnica i to tim vie, to nezaposlenost danas mnogo manje deluje na kretanje plata i nadnica nego u prethodnim fazama razvoja kapitalizma, jer sindikati radnika po pravilu ne dozvoljavaju sniavanje realnih najamnina, bez obzira na kretanje stope nezaposlenosti. Ponaanje osnovnih makroekonomskih agregata pokazuje u svim godinama da ne postoji nekakva zakonitost u odnosima inacije i nezaposlenosti. Dolazi se do zakljuka da na kratak rok Filipsova kriva nije stabilna i menja se u skladu sa promenama kretanja inacije. Na dugi rok, trade o nezaposlenosti i inacije ne postoji, jer je kretanje nezaposlenosti nezavisno od kretanja stope inacije.

Odnos realnog dohotka i nivoa nezaposlenosti ilustruje Oukonov zakon. Prema tom zakonu, formulisanom na sluaju privrede SAD, svako uveanje nezaposlenosti za 1% iznad prirodne stope nezaposlenosti izaziva pojavu jaza izmeu potencijalnog i ostvarenog nivoa dohotka za 2,5%. Drugim reima kazano, Oukonova kriva opisuje negativnu korelaciju izmeu nezaposlenosti i privrednog rasta. Nagib krive upuuje na zakljuak da visoke stope nezaposlenosti podrazumevaju smanjenje stope privrednog rasta. Nezaposlenost je manja ako je ostvareni dohodak blii potencijalnom. Ako se nivo nezaposlenosti smanji smanjie se i nivo jaza izmeu ostvarenog i potencijalnog proizvoda.

Slika 5. Oukunova kriva

Povezivanjem Filipsove i Oukonove krive dobija se Filips-Oukonova kriva. Ona sugerie da inacija raste kada ostvareni nadmai veliinu proizvoda koji determinie prirodna stopa nezaposlenosti. I obrnuto, kada ostvareni proizvod padne ispod proizvoda determinisanog prirodnom stopom nezaposlenosti in acija poinje da se smanjuje.

Slika 6. Filips-Okunova kriva

Sutina Filips-Oukonovog modela je stav da privreda treba da se posmatra kao samoreguliui mehanizam i da makroekonomska politika predstavlja proces, a ne jednokratan in. Meutim, analiza pokazuje da ne postoji izraena zavisnost inacije i ekonomskog rasta. Takva veza ne postoji ne samo u godinama izrazite recesije, ve i u godinama privrednog oivljavanja. To znai da i Okunov zakon jednostavno ne deluje.3. ZAKLJUAK

I papagaj moe postati ekonomista: samo ako ga nauimo dve rei: ponuda i tranja.

Iako jesu ovo izmislili oni koji ne doivljavaju ekonomiju kao ozbiljnu nauku, sva ekonomija je u tim dvema reima i njihovoj vezi i odnosu. To ne smemo zaboraviti dok analiziramo grafikone, izvodimo matematike jednaine, koristimo gotove statistike programe. Model ili grafik ne smeju biti sami sebi cilj! To je sredstvo za analizu i nita vie. To to znamo da izvedemo model i da nacrtamo grafik, ne znai nita ukoliko ne znamo koji praktian problem moete njime reiti i u kojim situacijama moemo primeniti logiku tog modela nain razmiljanja koji model razvija.

Makroekonomski model je prikaz dominantnog, preovlaujueg ponaanja na nivou privrede. Odnosno, makroekonomski modeli prikazuju, istina uproeno i na visokom stepenu apstrakcije, to se deava na nivou privrede, zemlje, u njenoj strukturi i performansama njenog rasta. Oni nam omoguavaju da shvatimo procese u privredi, da zamislimo u svojoj glavi tokove koji se deavaju u stvarnom ivotu. Tako i treba da im priete: da ne uite napamet formule i modele, ve da vidite iza njih, da kroz njih proniknete u stvarnost. Ova znanja su izuzetno znaajna za razumevanje teorije i prakse ekonomije.

Makroekonomski modeli su osnov za voenje makroekonomske politike, kao i politike rasta i razvoja i strukturne politike u jednoj zemlji.LITERATURA

1. Ili, B.(2005): Makroekonomija, VP aak, aak2. Babi, M., (1991): Makroekonomski modeli, Narodne novine, Zagreb,3. Petrovi, D. i Petrovi, N.(2013): Makroekonomija, VPSS aak, aak4. Stigliz, J., (2004.): Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd,

5. Velikovi, D.(2009.): Makroekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd,

6. Vukadin, E., (1999.): Ekonomska politika, Teorija i primena, Dosije, Beograd.

Stigliz, J., (2004.): Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 18

Velikovi, D.(2009.): Makroekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, str.245.

Vukadin, E., (1999.): Ekonomska politika, Teorija i primena, Dosije, Beograd, str. 175

1415