7/25/2019 22.Srana insuficijencija

1/1

Etiologija, patogeneza i podela srane insuficijencijeEtiologija, patogeneza i podela srane insuficijencije

Srana insuficijencijaje stanje u kome srce i pored odgovarajueg venskog priliva i korienja

kompenzatornih mehanizama nije sposobno da pumpa onu koliinu krvi koja bi u odreenom

momentu mogla da zadovolji metabolike potrebe tkiva.

Za bolesnike kojima primarno nedovoljno radi leva komora kae se da imaju insuficijenciju levogsrca, a kada nedovoljno radi desna komora kae se da postoji insuficijencija desnog srca. ako su

obe polovine srca funkcionalno povezane vremenom se razvijaju sekundarni poremeaji i u drugoj

polovini, tj. ispoljava se obostrana ili globalna srana insuficijencija.

!zroci srane insuficijencije se uglavnom mogu svrstati u " grupe#

$. oboljenja ili oteenja sranog miia % zbog zapaljenskih, degenerativnih, metabolikih

poremeaja

&. mehanike nenormalnosti % smetnje u proticanju krvi, optereenje zapreminom krvi, bolesti

perikarda

". poremeaji sranog ritma % u kojima dolazi do redukcije minutnog volumena i koronarnog

krvotoka

'vi uzroci srane insuficijencije mogu se kompenzovati raznim mehanizmima, kao to su#$. u akutnonastalim sranim insuficijencijama dolazi do stimulacije adrenergikog sistema srca

(beta receptora) sa poveanjem frekvence i kontraktilnosti srca.

&. u hroninim stanjima, gde je potrebno due odravanje kompenzacije, kao u sranim

manama, ulazi se u adaptacioni stadijum. *olazi do hipertrofije miokarda, a zatim i do

dilatacije srca. +o Starlingovom zakonu rastezanjem miokarda raste snaga kontrakcije i srce

izbacuje veu koliinu krvi. eutim, ako dilatacija pree optimalni stepen, mehanika snaga

sranog miia poinje da opada i nastaje tzv. patoloka dilatacija srca.

-ipertrofija i dilatacija srca u poetku predstavljaju kompenzatorne mehanizme koji samo

privremeno imaju povoljno dejstvo, oni vremenom vode do zaetka miokardne insuficijencije.

! hipertrofiji krvni sudovi ostaju isti, ne uveavaju se, a zadebljana miina vlakna srca

zahtevaju veu koliinu kiseonika koju neizmenjeni krvni sudovi ne mogu da obezbede. ad

srca postaje neekonomian, poveava se potronja kiseonika uz smanjenje kontraktilnosti

miokarda i razvija se insuficijencija.

! kompenzatornim mehanizmima ulogu ima i preraspodela krvi, koja istie iz leve komore

odravajui dobar protok kroz srce, mozak i bubrege, a smanjenjem u manje kritinim

mestima kao na pr. u koi, gde je prisutna vazokonstrikcija. /ubreg uestvuje u kompenzaciji

retencijom natrijuma i vode.