23931945 Pjer Giro Semiologija 01(1)

7/29/2019 23931945 Pjer Giro Semiologija 01(1)

1/24

PJER GIRO

SEMIOLOGIJAPrevela s francuskog

Mira Vukovic


2/24

UVOD

Semiologija je nauka ko'a roucava ~akove'.lezI e, o ove, sIgna lZaCIJeit. rema ovoJ e InI-ciji, jezik je deo semiologiJe. Medutim, svi se uglav-nom s'Iau aa]e-z1ku treba priznati povlacen i samo-stalan poloaj i zato semiologiju definiu kao prou-cavanje~istickih sistema znakova. Tu smodefiniciju iimI ovde .usvojil11'\ ~J

J -PJ~ crt /2.0 - 1:4 ~..~: v't ef. de Sosir zamislio je semiologiju kao naukukoja proucava ivot znakova u.Jlru~IlO!!l iyotu.Evo jednog cesto navodenog teksta:Jre~ je sistem =~kova koji izraavaju ideje, i u tome

se on c1a porediti sa pismom, sa azbukom gluvonemih, sasimbolickim ritualom, sa formama uctivosti, sa vojnickimznacima, itd. On je samo najvaniji od tih sistema.Moe se, dakle, zamisliti jedna nauka koja bi ispitivalaIivot znakova u drutvenom ivotu:. ona bi bila deo dru-tvene, pa, prema tome, i opte psihologije; mi cemo tunauku nazvati semiologijom (od grckog semeion, znak).Ona bi nas ucila "ta su znaci, kOJI zakom njIma upravljaju.

Kako ta nauka jo ne postoji, ne moe se reci ta ce biti,ali ona ima pravo na postojanje, njeno je mesto unapredodredeno. Lingv!stika je samo deo te opte nauke; zakoni,) Tako definisanusemiologijutreba razlikovatiod semiologijelekarakoja proucava simptome i prirodne pokazatelje bolesti.


3/24

6 Pjer Giroto ce ih semiologija otkriti moci ce se primenjivati i nalingvistiku, koja ce tako biti ukljucena u jednu sasvimodredenu oblast u skupu ljudskih cinjenica.*

Gotovo istovremeno, Amerikanac C.S. Pirs zami-lja jednu optu teoriju' znakova koju naZiVa ~miQ.-tika :"u svomoptem znacenju,logika je, verujem da sam topokazao, samo druga rec sa semiotiku, jednu gotovo nunuili formalnu nauku o znakovima. Opisujuci ovu doktrinukao gotovo nunu ili formalnu, imam u vidu da svojstvatakvih znakova mi posmatramo onako kako to moemo i,polazeci od takvih posmatranja, u procesu koji cu bezustrucavanja da nazovem apstrakcijom, dolazimo do .nu-nih sudova o tome kakva treba da budu svojstva znakovakoje koristi naucna inteligencija (Philosophical writtingsof Pierce, s. 98).

S$ naglaava drutvenu funkci lU zna~anjegovu log1'ckutunkciju:.,Ali oba ta vida znaka uskosu povezana 1 reci semiologija i semiotika pokrivajudanas jednu istu disciplinu, samo to Evropljaniupotrebljavaju prvi a Anglosaksonci drugi od ovihizraza.1) Tako se od samog pocetka veka zacelajedna opta teorija znakova, koja je odmah privuklapanju logicara pod nazivom opta semantika.Tek mnogo kasnije, Sosirov program poceo je dase ostvaruje, tako da 1964.u Elementima semiologije,R. Bart jo uvek moe da konstatuje:--

* Ferdinand de Sosir, Opta lingvistika, preveo Sreten Maric, Nolit,Beograd, 1969.1) Treba razlikovati semiologiiu ili semiotiku (opte proucavanjeznakova, narocito nelingvistickih) od semantike (proucavanje smisla lin-gvistickih oznacilaca). Sto se tice semasiologiie (reci koja takode pripadalingvistickoj terminologiji), to je proucavanje smisla reci, suprotno odonomasiologiie, ili proucavanja imena koja mogu da dobiju oznacene stvari.Na alost ta terminologija je daleko od toga da bude ujednacena.


4/24

Semiolor;ija 7Poto.semio!?giju tek treba izgraditi, razumljivo je dane moe postojatl nijedan prirucnik te analiticke metode;tavie, zbog svog ekstenzivnog karaktera (jer ce biti nauka

o svim sistemima znakova), semiologija ce didakticki bitiobradena tek kada ti sistemi budu empirijski usposta-vljeni.2)U tim uslovima, sasvim je jasno koliko je napoduhvat neizvesan. U stvari, niko se ne slae u po-gledu same oblasti nae nauke. Oni najoprezniji ima-ju u vidu samo proucavanje sistema optenja neling-

vistickim znakovima. Dru~i, sa Sosirom, proirujupojam znaka i koda na ob ike drutvenog o?tenja,Kao to su obrear, cereI1?-gnije,formule uctivosti, itd.Treci, najzad, smatraju da su ~:m~tIl.9stLLknjiev-nost.L9.l>.licLoptenja, zasnovani na upotrebi sistemaznakova, i, kao takvi, mogu biti obuhvaceni jednomoptom teorijom znaka. Ta tri vida semiologije za-drali su ovde nau panju.Ali jasno je da se s razlogom moe tvrditi da pos-toje i drugi tipovi optenja koji takode pripadajujednoj semiologiji (ili semiotici): optenje ivotinja(zoosemiotika); optenje maina (kibernetika); op-tenje ivih celija (bionika) .Granice ove knjige ne dozvoljavaju nam, medutim,da se bavimo svim tim problemima. Zato smo seogranicili na tri prva. Posle jednog opteg uvida uprirodu, oblike i funkciju znakova, citalac ce ovde __naci tri poglavlja posvecena: naucnim i tehnickim fznakovima,


5/24

8 Pjer Girose da izloimo - ne mogu imati pretenziju da oba-veste o stanju jedne jo toliko neizgradene discipline.

Dodajmo, najzad, da je pre izvesnog vremena stvo-reno Medunarodno udruenje za semioticka istrai-vanja koje izdaje casopis pod nazivom Semioticakao i niz drugih dela o tom predmetu.


6/24

FUNKCIJE I MEDIJUMI

~ funkcija 7.n::lka je da saoptava, ideje 'putem po-ru a. To podrazumeva predmet, stvar o kojoj segovori ili referent, znakove, tj. kod, sredstvo preno-enja i, naravno, poiljaoca i primaoca.Polazeci od jedne sheme preuzete iz vec klasicneteorije komunikacije, R. Jakobson definie est !ing-vistickih funkcija i njegova analiza - mutatis mu-tandis - vai za sve oblike optenja. Uostalom, zaproblem funkcija vezan je problem sredstava op-tenja, prenosioca poruke, ili - da unotrebimo ter-minologiju koja je danas u modi - medijuma.Kod

Poiljalac: Medijum Medijum Primalac

Refere.ntI FUNKCIJE

1. Referencijalna funkcija je osnova svakog op-tenja; ona odreduje odnose izmedu poruke i pr~d-


7/24

10 Pjer Girometa na koji se ova odnosi; osnovni T)roblem sastojise u tome da se o referentu da tacna, ti. objektivna,uocljiva i proverljiva informacija.To je predmet logike i raznih nauka - kodovacija se bitna funkcija sastoji u tome da se izbegnemoguce brkanje znaka i stvari, poruke ikodiranestvarnosti.

2. Emotivna funkcija odreduje odnose izmeduporuke i njenog poiljaoca.Kada optimo - recju ili nekim drugim znacenj-skim sredstvom - mi emitujemo ideje koje se od-nose na prirodu referenta (to je referencijalna fun~-ciia), ali mi isto tako moemo da izrazimo na stavprema tom predmetu: dobar ili rdav, lep ili ruan,poeljan ili odvratan, za potovanle ili smean.Ali treba razlikovati spontano ispoliavanje emo-cija, karaktera, drutvenog porekla, koji su samoprirodni znaci, od njihovog koricenja u cilju op-tenja.Referencijalna i emotivna funkcija su komple-mentarne i konkurentne osnove optenja, tako dase cesto govori o dvostrukoj funkciji .iezika: prva

je saznajna i objektivna druga afektivna i subjek-tivna. One podrazumevaju veoma razlicite tipove ko-diranja; ova druga ima svoj izvor u stilistickim vari-jacijama i u konotacijama. (Cilj n~~ koda .e da neutralizuje te vari.antei konotativne vre osti, o 1 este s--L-9 vi aktu-_

alizuj~azv~aru.3. Konativna ili injunktivna funkcija odreduje od-nose izmedu poruke i njenog primaoca, buduci dasvako optenje ima za cilj da izazove reagovanje


8/24

Semiologija 11ovog poslednjeg. Injunkcija moe da se obraca pri-maocevoj inteligenciji ili afektivnosti i, na tom ni-wu, ponovo nalazImo


9/24

12 Pjer GiroTo naglaavanje kontakta - faticka funkcija, poMalinovskom - moe da bude prilika za obimnurazIQenu r:itualizovaI!.ih formi, citavih dijaloga cijaje jedina svrha da produe razgovorl).Faticka funkcija igra veoma vanu ulogu u svimoblicima zajednitva:' obredi, svecanosti, ceremonije;govori, harange, porodicni ili ljubavnicki razgovori,r u kojima je sadraj optenja manje vaan od cinje-nice samog prisustva i potvrwvanja pripadnitva

grupi.II Ponavljaju se iste reci, isti gestovi; preuzimaju seiste price - otuda jedno, za stranca nepodnoljivo,a za onoga ko u njemu ucestvuje, koga se onotice, euforicno optenje, koje mu postaje tekoonda kada prestaje da ga se tice.Referent faticke poruke je samo optenje; istokao to je referent poetske poruke sama poruka, areferent emotivne poruke njen poiljalac.6. Metalingvisticka funkcija ima za cilj da odredismisao znakova za koje postoji opasnost da ne bu-du shvaceni od primaoca. Na primer, rec se stavipod znake navoda ili se precizira: semiologija, umedicinskom znacenju reci. Metalin...gvisticka funk-ci~ upucuj~nak na kod koii.!.!!!! daje smisag. -Ona igra izuzetnu ulogu u svim umetnostima: pis-mo je signal koda. Rec demokratija upucuje na raz-licita znacenja, zavisno od koda; isto tako, jedanportret moe da bude razlicito tumacen zavisno odsvog stila: romanticars.ki, reali~ticki, nadrealisticki,kubisticki.Me~jstic.b fnnkcij


10/24

o.LJ ,. t.. qv Semiologija 13prirodi koda;

iSIOVumetnickog dela upucuje cestomnogo vie n prihvaceni kod nego na sadraj

WruRe. '~~at z~ na istaknutom mestu nazlObi ili muze' o ija estetsko znacenje a re-erent poruke je ovde sam kod.7. Razumeti i osetitio - Ove razlicite funkcije -kako smo ih ovde definisali - konkurentne su;ona-lazimo ih pomeane u razlicitim razmerama u jednojistoj poruci, s tim to jedna od njih preovladuje,

zavisno od tipa optenja.U tom pogledu karakteristicne su referencijalrta(objektivna, saznajna) i emotivna (subjektivna, iz-raajna) funkcija. One predstavljaju dva velika se- "mioloka oblika izraavanja koji se antiteticki sup- rrotstavljaju, tako da pojam dvostruke funkcije je-zika moe da se proiri na sve oblike znacenja.Doista, .razumeti i osetiti, duh i dua, cine dva pola"'--, -'--naeg iskustva i odgovaraju ne samo suprotnim veci obrnuto proporcionInim nacinima apercepcije, ta-ko da ~ ~Lmocijumogli da definjemo kao ne-IIl


11/24

14 Pjer Giroi izraajnog znaka medusobno suprotstavljena nasvim planovima.

Logicki znakkonvencionalanproizvoljanhomologijskiobjektivanracionalanapstraktanoptiprenosanselektivan

Izraajni znakprirodanmotivisananalogijskisubjektivanafektivankonkretanposebanimanentantotal an

Naravno, rec je samo o tendencijama, i ova Sl!svojstva relativna; znak je - kao to cemo videti- uvek vie ili manje konvencionalan, vie llimanje proizvoljan, ali tu postoje dva velika zna-cenjska oblika, koja suprotstavljaju nauke i umet-nosti.Zbog toga izmedu logickih znakova i emocije, sjedne strane, i izmedu izraajnih znakova i razumc-vanja, s druge, postoji prava netrpeljivost: semio-loki oblici intelektualnog saznanja nemaju nikak-vog uticaja na afektivno iskustvo, i obratno. To jeono to naucno proucavanje afektivnih fenomenacini toliko tekim i nesigurnim; duh, naime, nijesposoban da definie i strukturira, to jest razume,izraze kao to su strast, elja, emocija.U rubrici svest, Lalandov Filozofski recnik kon-statuje: Svest se ne da definisati; svako od nasmoe da sazna ta je svest, ali nismo u stanju da dru-gima jasno saoptimo definiciju ono!!a to mi saraijasno poimamo i, nastavlja filozof: Ono to smo


12/24

Semiologija 15sve manje i manje kada postepeno tonemo u sanbez snova. .. ono to smo sve vie i vie kada nasbuka postepeno budi, to nazivamo svecu.

Ta definicija, koju je Valeri morao imati u vidukada je pisao Mladu Parku, objanjava zato 10-gicki znakovi ne mogu da prenesu psihicko iskustvo;to~nova sv~nosti, koje lliLSYPjoi prirodimno o du .u ikonickim i analokim oblicima zn~c~ Njihova kcija nije u tome a nam ucine 1


13/24

16 Pjer Giroodnosu iskljucivanja, ukliucivap.ja ili presecanja,koji odgovaraju dijakrnickoj (ili distmktIVnoD,taksinomickoj (ili k~i~atorskoj), semantickoj (ili~acenj~koj) funkcIJI.lA} ri?A\ B~ ~ ~

Funkcija fonolokog sistema (kao i vecine sis.tema znakova) cisto je distinktivna u onoj meri ukojoj ne postoji veza izmedu 'pertinentnih obeleja.To to znamo da je jedna fonema labij alna nita namne kazuje o glasu (promukao 'ili zvonak), zato tosu glas i artikulacija nezavisni jedan od drugog:) sistem sadri maksimum informacije ali su njegovi~ ~akovi lieni smisla; smisao, naime, zavIsi od od-I nosa. -, =- .Nasuprot tome, taksinomicki sistem ukljucuje zna-kove u sistemu nunih, jednosmernih i inkluzivnihodnosa: sisar nuno podrazumeva kicmenjaka, aovaj drugi termin ne dodaje prvom nikakvu infor-maciju. U ovom slucaju, termini sadre samo de-finicije.Leksicki sistem, u kome izm.edu znakova po..s.tojiodnos presecanja, sadri i sm~o i informaciju:lice je obicno zeleno (to predstavlja njegov smi-~o), ali svako lice nije nuno zeleno, kao to nisvi zeleni predmeti nisu nuno lice (to definieinfprm~ciju). Tako slikar, klasicar, moe slobodnoda prikae lice zelenim, utim, purpurnim. Ali po-stoje drugi sistemi: sistem u kome ce lice jedino inuno biti zeleno ili sistem u kome ce ono biti bilokoje druge boje.


14/24

Semiologija 17

~-e s.t,,-,!!:izn.ac~va, .~~ je.!ie stn.:~turir~n,ocljahzovan. Me utIm, 1roltctna tn1ormactj"e-u-jed-nOj poruci" 1 redundanca (ili gubitak informacije)koja ide uz nju, objektivna su i merljiva svojstva.to je ,redundaIl~jaca, komunik~~ija je vie ozna-"'"cavajuca, zatvorena, socijalizovana i kodir~na; uko-.Jliko je ~dupd~nca r:nania__komunikacija sadri Y..e-

?cu kolicinu informacije, otvorellija je, vie indiri-diuiliiovana i vie del&illlirana. Gledajuci iz tog ugla,moemo reci da su moderne nauke i tehnike sistemisve vie kodirani, dok su sistemi naih umetnostisve vie dekodirani.Ta strukturiranost ili kodiranost sistema pos-tavlja problem odnosa izmedu primaoca i optenjas dvostrukog gledita poruke i njenog primaoca.Patnja i ucece. - Pl1imalac koji primi jednu po-ruku mora da je d~a, da rekonstrnie njen smi-.~ polazeci od znakova koji sadre elemente togsmisla, to jest podatke o odnosima svakog znaka saostalim znakovima.Tako je, na primer, puzzle* poruka ciji smisao(sliku) rekonstruiemo tako to razlicite komadestavljamo na njihova mesta, pomocu obeleja kojasvaki od njih sadri: linija, boja, konfiguracija. Ato 17u obeleja brojnija i preciznija, tgj~sk~anje!M:.1ik. hto je teko rekonstruisati puzzle ciji sudelovi slabo izdiferencirani. Ali t~ak puzzle je;lnimljiviji jer je panja igra


15/24

18 Pjer Giroma - postaje nezanimljiva. Ista je stvar sa..s.YiInum~tnostima cija suvie kruta retorika cini tuma-cenje i suvie ociglednim, kao i sa svakom preteranokodiranom porukom u kojoj ~bog velike reduQclance.primaoceva panja i interesovanj~enjavaju.'t Ali pojam primaocevog interesovanja mora biti.preciziran. Panju~m_() d_efi!llsalikaQ m~r!lop-I"imap-cevog i~esovan.i~ ~a Ief~!.~nt, to jest za predIl!etp'Ori:ilre: intelektualno interesovanje koje proisticetZaaovoljstva koje primalac oseca pri tumacenjui rekonstruisanju poruke.Sasvim je drugacije cisto afektivno interesovanjekoje primalac oseca upravo zato to opti sa poi-ljaocem, pri cemu je intelektualna panja veomaslaba. To se deava sa optenjem zaljubljenih, kojeje cisto faticko i u kojem reci, gestovi, ponaanjanemaju drugi cilj sem da potvrde i odre optenjekoje partnerima prua osecaj da su jedno bice.To osecanje jedinstva medu ucesnicima igra ve-liku ulogu u kolektivniJIl oblicima komuniciranja:predstave, govori, verske i politicke ceremonije. Pes-me, igre, parade imaju za cilj da ucesnike doveduu stanje jednodunosti, jednoobraznosti i jednovre-menosti, dok je njihov semicki sadraj sporedan.rJavni govori vojnih i politickih poglavara sadre ma-

( lo informacija i treba, besumnje, da ih sadre toI manje, jer je njihov cilj da ucesnike okupe oko jed-

~ nog vode, oko jednog ideala.Mektivnom jedinstvu ucesnika treba dodati prak-ticnu saradnju, tj. usaglaavanje i sinhronizovanjezajednickog rada, koja, takode, pretpostavlja kodi-

ranje i socijalizovanje poruke na~ njenog in-formativnog sadraja.


16/24

$emiotogija 19Treba, dakle, razlikovati (intelektualnu) panju od(afcktivnog) jedinstva ili (prakticne) saradnje. Ust vari, ova ponaanja su obrnuto proporcionaina.

Jeg.irWvo i saradnja pretpostavljaju ~opu~~e pa-izje i pripadaju antinomickim sistemima o iranja.. "(

II - MEDIJUMIRecju medijum anglosaksonska semiologija oz-nacava razlicita sredstva optenja: knjiga, radio,bioskop, moda. Medijum podrazumeva, dakle, sup-stancu znakal ) i podlogu, prenosioca supstance. Jas-no je da su priroda, struktura i funkcija koda tesnovezani za medijum i da je isti slucaj sa razlicitim

funkcijama koje smo opisali. U ovoj knjizi citalacce naci kratak pregled osnovnih medijuma i njihovihsistema kodiranja. U meduvremenu, smatramo zapotrebno da ovde izloimo nekoliko optih problemakoje postavlja pojava novih medijuma u naoj kul-turi. Zato cemo reci nekoliko reci o idejama Mar-ala Makluana2).Po Maklaunu, medijumi su produeci naih culai naih funkcija: tocak je produetak noge, pismoproduetak vida, odeca produetak koe, elektron-ski vod produetak nervnog sistema. Oni menj8.jui cesto potpuno naruavaju nae odnose sa okoli-nom. Medutim, taj odnos izmedu coveka i njegovesredine (podrazumevajuci tu i druge ljude) sampo sebi mnogo je vaniji od njegovih neposrednih') Tacnije bi bilo reci materiju, podlogu, jer, recju supstanca mo-derna lingvistika oznacava unutranja svojstva oznacioca ili oznacenog.S te tacke gledita glasovi o, m cine supstancu oznacioca homme (covek),a muevnost, supstancu odgovarajuceg oznacenog.


17/24

IIZNACENJE:

OBLIK I SUPSTANCA ZNAKA

I - ZNAK I ZNACENJEZnak je stimulus - to jest culna supstanca -ciju mentalnu sliku na duh vezuje za sliku drugogstimulusa koju treba da oivi u cilju optenja.1. Optenje. - O'!a definicija i!';kljl\~ieRrirodne _pokazatelje~ Tacno je da se obicno kae da su Oblaci-znaCi-Jae, dim znak vatre; ali semiologija im 'nepnznaje" status znaka jer oblacno nebo nema na-

meru da nam saopti jednu informaciju kao to tunameru nemaju ni divljac, niti kakav zlocinac, kada Iostavljaju tragove na terenu.Ti pokazatelji mogu, medutim, da se koriste kaoznakovi: to su oblaci na meteorolokim kartama nateleviziji ili opis (lingvisticki ili drukcije kodiran)I

I' ot!isaka prstiju dobivenih od policije. Znak uvek iz-ZI raava nameru d~!e _saopti jedan ~inlsao..) )Ostaje, medutim, da postoje duboki afinitet i za-jednicki problemi tako definisanog optenja i per-cepcije. Ova poslednja moe s pravom da se smatrakao optenje culne stvarnosti koja emituje ener-giju i organa naih cula koji je primaju. Korisnoje razmisliti o onoj neobicnoj terminologiji koja


18/24

Semiologija 27istim izrazom oznacava smisao znakova (ili stvari) itula.*) To je zato to s gledita arhaicne etimologije,osetiti, upraviti, znaci uspostaviti vezu (daklekomunikaciju) izmedu percipiranog predmet~ li,organa cula: culo akustickog oseta je sluh, a smisaosluha je akusticki oset.

U ovome je1l10, ipak, videtd samo prirodne po- I'kazatelje, a(.znak! cemo definisati kao izraz, obeleje \name~e da se'-saopti~) - t. Ali ta namera mo~abude i nesvesna, to umnogome proiruje polje semiologije. Stare ili pre-logicke kulture u vidljivom. svetu vide poruke ono-$tranosti, bogova:-preQili, i veCi deo njihovog zna:nja i ponasanja. zasniva se na tumacenju tih zna-kova. Moderna psihoanaliza preuzima tu irokuoblast. Ako je medicinska semiologija cisto pro-ucavanje patolokih priro.9-nih pokazatelja, psiho-somatika, naprotiv, u sImptomIma Vidi reakcije or-ganizma koje treba da saopte informacije, elje,koje subjekt ne uspeva da saopti na drugi nacin.Psihoanaliza - anarocito Lakanova kola - naispoljavanje nesvesnog gleda kao na oblik optenjai, uopte, jezika. Isto tako, parapsihologija utvrdujepojam subliminainih nesvesnih poruka. Sve su topojmovi koje su kritika, proucavanje mitova, psiho-sociologija, propaganda, reklama, preuzele u oblikujedne dubinske psihologije, koju semiologija nemoe da prenebregne.Jasno je, medutim, da saobracajna signalizacijai psihosomatika pripadaju potpuno razlicitim siste-mima znakova i oblicima opten..ill;0

'

staje, medutim,~a u oba slucaja imamo lznakovei koji, kao i svaki'--- N!ifranC\lskom;sens.Prim.prev. .


19/24

...

28 Pjer GiroI~~nak,1 sadre dva termina: o..l,nac.iocai oznacenog.*cemu treba dodati i jedan oblikznace1'!.ia-ili oCliiOsaizmedu njih.- - -

2. Kodiranje. - Po samoj prirodi stvari, odnosizmedu oznacioca i oznacenog je konvencionafcin; on ~je rezultat dogovora izmedu njegovih korIsnika,ukljucujuci i 1;J1otivfsaneznakove ili "prirodne poka-'1~atelt~ koji se koriste kao znakovi.I Konvencija moe da bude implicitna .Hi ekspli-\ citna i to je jedna od (nejasnih) granica koje raz-Jdvajaju tehnicke i poetske kodove.Ova analiza, koia ie lingvisticka, vai, mutatis mu-tandis, za sve sisteme znakova. Sam pojam konven-cije - anarocito implicitne - ostaie relativan ;\.konvencija ima ~e: moe da bude jaca ili Sla-

jli ~~Ja,vI~e ili manj~ jednoduno prihvacena, da vieIh manje obavezuJe.Ona je gotovo ~a - u kodu saob.sacajnihznakova, u hemijSIroii11Iialgebarskom oznacavanju;.~ ostaje snana u protokolu uctivosti, u igri glu-maca, u vie ili manje krutoj i ekspliciranoj reto-rici; ali odnos izmedu Q7n


20/24

Semiotogija 29/f' -;/ ( 'JJ VI r> '-trL~0eJ{fcenog i potuju g~rLup.o1rehi zn::ika. Ta konven-cija moe, medutim, da bude vie ili ynanje irokai vie ili manje precizna. Tako je monosemicki znak

1precizniji od polisemickog. Objektivna denotacijajepreaZnff'" od sub!;fktivne k2notaciie; eksplicitannak je preciznijfQ implfCitnog, kao i svesni odnesvesnog.. Sto je konvencija nejasnija, vrednost znaka je 1promenljivija, zavisna od korisnika. JS druge strane, konvencija ima statisticki karak-ter, o~ zavisi od broja {>ojedinaca 11 Jf>d.twj._odt.e-deno] g~~~i~",:oj.ij~).~riz~aju i prihvat~. _St? je },pnvencIJa SITa I preC1ZIiI)'~r;..-zmrtt-JeIse kodlrarr. \Ako je implicitnog porekla, kOdiranje je proces:upotreba odreduje i rastee konvenciju, dok se znakkodira; znak se moe idekodirati.

U toku tog procesa, teko je odrediti granicu po-sle koje jedan stimulus dobija (ili gubi) status eks-plicitnog znaka. Ta relativnost karaktera znaka za-jednicka je vecini operativnih pojmova u semio-logiji: znakovi su, zavisno od slucaja, vie ili manjestrukturirani.3. Motivacija. - \Zn~ se dakle zasniva na jed- \nom vie ili manje konvencionainom odnosu izmeduoznaci05a i oznacenog. .-Razlikujemo dva velika tipa odnosa, zavisno od Iltoga da li su niotivisani ili nemotlvlsani (ili, kako IIse jo kae, proizvoljnJi.).

\ Motivacija) je ~rirodan odnos izmedu oznacioca1\i oznacenog; taj odnos lei u njihovoj priroa:t:: n.Jl- .1ho-voj supstanci ili formi; u prvom slucaju motiva-\cija je analoka, u drugom homoloka. Kae se, ta-kode, ponekad,_~poljna i u1J:utranja.


21/24

30 Pjer GiroIl

eAnalogij


22/24

Semiologija 31to unosi zbrku u upotrebu reci simbol. U svomtradicionalnom znacenju, ~mbol predstavlja jednustvar po analokoLYezi (Laland); on je, dakle,ikonografske prirode. U tom smislu cemo tu rec iovde upotrebiti.Tamo gde je znacenje eksplicitno - kao u mo-dernim naukama - znak je obicno proizvoljan, jerbi svaka analoka veza mogla da promeni znacenje,pripisujuci oznacenom svojstva oznacioca. Ali zna-kovi su najcece motivisani; medutim, po~to isto:rijski razvoj tei da ukine motivaciju koja se gubi,)znak funk~ionie po CIstO]k:onyeQ&lji.To se deavasa vecinom reci artikulisanog jezika, ali isto takoi velikim brojem znakova u simbolikama, mantika-ma, protokolima i drugim drutvenim kodovima.Po uzoru na jezike, ovi semioloki sistemi sadre

}

Idvostruku problematiku, zavisno od toga da li ih Iposmatramo dijahronijski, s gledita njihove isto-rije i porekla, ili sinhronijski, s gledita njihovogfunkcionisanja u jednoj odredenoj kulturi.4. Monosemija i polisemija. Teorijski, efikasnostoptenja podrazumeva da svakom oznacenom odgo-vara po jedan, i samo jedan;-oznacilac i, obratno,da se svaki oznacem Izrazava samo jednim ozna-.ciocem. To je slucaj sa. aucnim jezicima, sistemimajsignalizacije i, uopte,:.!.o Im kodovima. ,U praksi, medutim, postoje mnogI sistemi u ko-jima jedan oznacilac moe da upucuje na vie ozna-cenih a svaki oznaceni moe da bude izraen pomo.cu vie oznacilaca. To je slucaj sa poetskim kodo. )ima u~ojima je ~O!1.v~E-cjja~a, ikonicka funk- jcija razvijena, a znaK otvoren. I Ito se tice artikulisanog jezika, li kome j~semija opte pravilo, cini nam se da je to zalo to


23/24

32 Pjer Giroje tu manje rec o jednom kodu a vie o skupu ko-dova slojevito poredanih i uklopljenih. Polisemickihkodova verovatno i nema, vec ima samo sistema iz-raavanja koji istovremeno koriste vie kodova. Bilo, kako bilo, iz/toga proistice mogucnost izbora, to jest

Jstila. Pot~l?O11Jalac ~ma v~ mogucn~)S[

.

1 -v.

da_for-.!!lu 1 e svoJu poruku, nj~ postaJe z~acaJan..1 S. Denotacija i konotacije. - Za taj problem iz:p


24/24

(/Ji I. "" i . ,. . .. . ~ .33Polisemiju znakova ne treba brkati sa polisemi-jom poruke. Viesmislenost polisemickog znaka Uki-~uta je kontekstom; li jednoj odredenOl"Poruci.znak ugl

Documents

23931945 Pjer Giro Semiologija 01(1)