24183011 ZEMLjA BEZ STAZA Jiddu Krishnamurti

5/14/2018 24183011 ZEMLjA BEZ STAZA Jiddu Krishnamurti

1/75


2/75

N as lo v o rig in ala :Excerpts from J. Krishnamurti'stalks and writings

SADRZAJ

Predgovor

Preoeo i p re dg ov or n ap isa oZoran Denic

Sloboda od ega je istinska funkcija covekaProblem individue je problem svetaNeznanje nema pocetkaUnutrasnja revolucijaDa li je moguce da ego sada bude odsutan?Samospoznaja se javlja kada smo svesniPostoji sarno misljenjeRazumevanje "onoga sto jeste"Urn moze biti slobodan ovog trenutkaNema staze do istinePosmatrati znaci gledati bez izboraTisina je pocetak mudrostiU svetlosti tisine svi problemi nestajuSarna buka ega sprecava njegovo rastapanjeUsporavanje umaUtica] tisine na drustvoDa li je moguce funkcionisati u svetu sa ovirnizuzetnim osecajem tisine?Mozete Ii gledati na sopstvenu tugu potpuno mirno?Ljubav se spoznaje kada je urn veoma miranPokret tisineNe vezbajte tisinuBiti religiozanOtkrivanje meditacijeNe stvarajte od mira novi problemMil' koji nije deo ega

Drugo izdanje 2003.

lzdauai: "OM"Stampa: "Raduni6"T ir az : 5 00

5713162130334654606 5687279879296

991051141181231 27131135138


3/75

Tisina koja se odrzava nije tisina 142Didu Krisnamurti 149

PREDGOVOR

Svaki guru iii spiritualni ucitelj je ostavio za sobom nekioriginalni metod ili sistem obecavsi svojim sledbenicima, dace ukoliko ga budu praktikovali, postici prosvetljenje, slobo-du, istinu itome slicno. Krisnamurti je, nasuprot tome, citavsvoj zivot propovedao protiv bilo kakvog sistema, ucenja,tradicije i institucije. Upravo je naglasavao da "nema staze doistine" i slobode, niti je bilo, nitice je ikada biti. To je susti-ria Krisnamurtijeve poruke. [er, c1l11~~clJemosi(l sleciimQc~ll:!-toritete, cim zelimo da budemo nesto drugo9~QgaJm~~-s,~ vec::~~~~se~da~iS@~~.1Sfinanije model po koje:ntrebaaase o'G1IKujemo,niti je ona nesto sto nam neko mozedati. Moramo je sami otkriti, svako za sebe, ali ne citajuci ra-zlicite knjige ili, pak, razmisljajuci i donoseci zakljucke naosnovu onoga sto smo procitali ili culi, vee pazljivo posma-trajuci, kako svet oko sebe, tako i sebe u odnosu sa svetom.Mi bismo zeleli da nam neko kaze ko smo ista smo, kojije smisao zivota i sta treba da radimo u zivotu kako bismopsiholoski bili sigurni. Um uvek zeli da nade sigurnost unekoj definiciji, u nekom sablonu. Ali ziveti~.JldefiniQj.Lp~.!~EIQll..1L.J}~_zl~1Cihl~ran, vee zarQ~D. Covek je istin-ski slobodan tek kada je slobodan od svih definicija, od svihogranicenja uma, a to moze biti jedino ~}i~~~bil~ro~z~i11110p2sl11~trc~ t~~l~ak!. Po Krisnamurtiju,celokupno resenje svih nasih problema je u posmatranju ilisvesnosti bez izbora, bez namere, bez zelje da se nestopromeni. Ako je nase posmatranje proces biranja, ako toradimo sa nekom namerom, ako pokusavamo nesto daprornenimo ili ocekujerno da ce se nesto desiti kroz to po-

5


4/75

smatranje, onda to uopste nije posmatranje, vee samo JOSjedan cin ega koji obavezno rezultira konfliktom i nezado-voljstvom.Ne praviti izbor pre svega znaci ne oklevati. Oklevanje sedesava kada se poistovecujemo sa pojavama, kada jednojstvari poklanjamo vecu paznju nego drugoj i na taj nacinblokiramo prirodan tok zivota, Tako se vezujemo u cvor,ziveci glavom, a ne sreem. Kada~!le delimo .stvari na v~zn~_j_nevazne, kada smo ~_QlP~ll!JOmdni Z:S!.AYakLtrenlltaL~Ls_ta-nJu~~~~~()~iLtolsgm~_z;iY2iil bez Op iLa l1 j ]; . .A_ko.E2St~\j!lliLJ2i~e 1I~_tg i~yest i?" to_zna~Lda_~mo. s~hva-tili E':!itinujgr 012et_~!,:~da m i zh::imo ~vot_~_umesto da2erustimo, umesto da dopustimo da zivot zivi nas. Onogtrernitka~kadap'ravimo iz~emo ego, pokusavajuCida ugrabimo zivot i tako nam on vecno izmice kao pesak krozprste. Prema tome, ne treba nista menjati, dovoljno je samoopustiti se sa poverenjem iii jednostavno biti svestan ovogtrenutka onakvog kakav jeste. 1Li2Lsve~nosti ~~oja ~bi@~j~~lSk?:~iJ_~


5/75

koliko izjavljivali da vole Bogal svako od njih je u vlasti svogsamo-kreiranog simbola. Vodeci ljudi u industriji inajne-vazniji sluzbenici poseduju ovu ekspandirajucu i omamlju-jucu pohlepnost ega. Monah koji se odrekao ovog sveta iko-ji je zatvoren u nekom manastiru iii je pak lutalica, takodenije slobodan od ovog beskrajno ponavljajuceg pokreta ega.Ti Ijudi mogu menjati imenar oblaciti svakovrsnu odecu iii sezaricati na celibat ili cutnju, ali u njima i dalje god neki ide-al, neki l ik, neki simbol.Isto vazi i za naucnike, filozofe, profesore na univerzite-tu. DobroCinitelji, sveci i gurui, ljudi izene koji bez pre-stanka rade za siromasne - svi oni pokusavaju da se izgube usvom radu, ali irad je deo toga. Oni su samo preneli s~voj~izam l1L~a+ancla. To pocinje u detinjstvu i nastavlja se iu starosti. Uobrazeni naucnik, uvezbani skromni lider,potcinjena zena i dominant an muz, svi oni boluju od ovebolesti ..F~~ s~isto".e~e ~}Lj~v~


6/75

niste. 1l~i!iliL1iY~211i~sesa 12osebnoill.SAGOVORNIK:Sve to povlaci obimno samoproucavanjesamo-spoznavanje, zar ne?KRISNAMURTI:Mi to upravo ovde pokusavamo: predsta-vljamo sebi razlicite puteve nasih misli-osecanja, njihovalukavstva, njihovu neuhvatljivost, njihov ponos, takozvanuinteligenciju itd. Ovde se ne radi 0 knjiskorn znanju nego 0aktuelnom iskustvu, iz trenutka u trenutak 0 putevima ega.Dakle, mi se trudimo da razotkrijemo te puteve ega. Nasa ze-lja da se potvrdimo u svetu ili da gajimo vrlinu je jos uvek ak-tivnost ega; poriv da nesto postanemo, bilo negativno ilipozitivno je faktor te specijalizacije. Ova zelja koja sprecavabezgranicnu fleksibilnost se mora razumeti kroz osvescivanjeprocesa izdvajanja "mene" kao posebnog.SAGOVORNIK:Koji je dokaz da je odrzavanje ega lose?KRISNAMURTI:Nema ga ako smo zadovoljni egom i nesve-sni ostalih vidova zivota, ali i pored toga mi ostajemo u na-poru i patnji. Neki sakrivaju svoj bol iI i beze od njega. aninisu razresili svoju konfuziju i nesrecu.Onog trenutka kada sagledamo svoje stanje samokon-tradikcije i njegove bolne konflikte mi dobijamo zelju da

pronademo ispravan put za njegovo prevazilazenje, jer unepotpunosti nema mira. Zar nije sama priroda ega da usvakom trenutku bude kontradiktoran? Ova kontradikcijaizaziva konflikt, pometnju i neprijateljstvo. Zudnja, samtemelj ega, uvek ostaje neispunjena; u pokusaju da se pre-vazide nepotpunost, covek vecno ostaje u konfliktu kakoiznutra, tako ispolia. Oni koji su iskreni moraju sami za sebeotkriti istinu u vezi sa nepotpunoscu. avo otkrice ne zavisiod bilo kojeg autoriteta ili formule, niti od stecenog znanja.D~~~1p~ otkriltilliJJllb~m()ll1Jl1Q~hitiopasill'nJh$AT~ Buducida se plasimo i da smo zatvoreni, moramo biti svesni uzrokakoji stvaraju otpor, zelje za samoodrzanjem koja stvara kon-flikt.

Vi i ja se morarno osloboditi elernenata koji prouzrokujukonflikte. Centar konflikta je ego, "ja". Ali vecina ne zeli dase oslobodi tog "ja". Tu je teskoca, Nama se dopadaju zado-voljstva i patnje koje to "ja" donosi; i sve dok smo kontrolisanizadovoljstvima i patnjom "ja", postojace konflikt izmedu"mene" i drustva, izmedu "mene" i zajednice; i zajednica cedominirati nadamnom, i unistiti "mene" ako moze. Ali "ja" jemnogo snaznije od zajednice: i zato je ono uvek nadmudri,pokusavajuci da zauzme poziciju u njoj, da ekspandira, da seupotpuni.Zaista, sloboda od ega i samim tim traganje za Stvarnoscu,njeno otkrivanje i aktuelizacija Stvarnosti je istinska funkcijacoveka.(Ohai 1949.)

SAGOVORNIK:Zar se ne moze licnim primerom, kao sto jevas, drugima nesto ukazati?KRISNAMURTI:Koji motiv lezi iza ovog pitanja? Zar onaj ko-ji postavlja ovo pitanje ne zeli da sledi neciji primer, zato stomisli da ce mu to doneti ispunjenje? Ne~~~bLbi1LlliJ2lJ-

~!~ d~k~~


7/75

1~_yi.l1 a koj i mora te )2oei sasvi1n_s.runUe.Lllt.ai:il.aw:1. ,. e z : zene iii muza iliknjiga.Mo~~t~Js _!ell~lt~mo ond~zais!a uv:i9.iteclill~~1i(:ud~ mrat~ ho~tiotRuno sami.e.a~a~~te E ' t l I 1 S J c i sal~i; 1~~


8/75

Problem individue je problem sveta. Ako je individuapronasla srecu, neki red unutar sebe, onda ce se to prenetina svet oko nje; i pornazuci drugima da rese njihove licneproblerne, ona ce tako pomoci u resavanju svetskih proble-ma. Vi mislite da su u traganju za oslobodenjem prisutneegoisticne sugestije; vi mislite da biti vecno srecan po-drazumeva sebicno ostvarenje; vi mislite da sloboda odsvake patnje i zudnje predstavlja napustanje sveta. To jepogresno. Oslobodenje je u potpunoj suprotnosti sa oseca-jem ega, "jail. To je krajnja realizacija svih ljudi,

entiteta od_vojenog. o~ dru stva, .nestan~; a t~ "mene" postojis : r e dok mlsa?~.l~op Je. ll. stvari uslovljena zelja da se budesIguran u razlicitirn oblicima, opstaje.( P ar iz 1 95 0 .)

. : X ko .bi~ mogao sutra nekim cudom da nahranim hiljadu~JU.dl,om b~ponovo gladovali vee sledeceg dana, jer bi os tali uI~hm :lslovllna koji su ih ucinili gladnima. Ono cime se mi ba-vimo Je. prome~1a l~sl?va .. K~ko i~ promeniti? Savladivanjemosnovnih stv_an kOJe izazrvaju lose uslove, a to su sebicnost,nedostatak IJubazn


9/75

NEZNANJE NEMA POCETKA

bude samo akumuliranje bola i postaje ekstaza najCistijegblazenstva iharmonije.Mnogi od nas imaju ideju da je "jail odvojeno bice, bozan-sko, trajno, koje vremenom postaje sve savrsenije. Ne slazemse sa tim. Sarna svest je "jail. N e mozete odvojiti "jail procesod svesti. I;Jema ",jail 1~ku12li'lJskllstvaL~


10/75

tradicijom, sa konfliktom, mizerijom. zbrkom, sa borborn, sa'bolorn, ogromnom kolicinorn patnje i povremenim radostimai smehorn - to je njen sadrzaj. A taj sadrzaj je u sustini "ja".Uklonite svoia obelezja, svoje ime - sta ste vi? Otk12!Jt~~~o.~~~- ~ , ~ , , ~ ~ ~ ~ . .~ ~ ~ ~ ~ ~ , ~ , ~ . - ~ - , - " - - ~ ' d - - - ' I 'ideoIogije, iskustva, znanje, strahove, nade, za ovo jstva,tezn reIa iibTclI~]1 1sta .!}~1 ~~~rp ra Vlm o tiiK ove-ITKuDuKu, UIazemo toliki napor da odrzimo ovu strukturu.

(M a dr as 1 97 8.)

odbacuje, prosuduje, mrzi, razdvaja ili spaja kako bi bilo stosigurnije. Tu se mora desiti promena; taj centar treba pot-puno iskoreniti. A kako ce se to dogoditi? Da li um koji stvaraproblem moze odvojiti sebe od problema i tada delati u imeBoga, u ime viSeg jastva, Utopije iliiz nekog drugog razloga?A kada to i ucini, da li je unistio centar? OCigledno da nije.Stoga, moj problem je: da li um moze proizvesti pravu revolu-ciju putem dijalektike iii poznavanjem istorijskih procesa?Ovo je vazno pitanje, zar ne? Zato sto ce, ako se radikalnapromena desi u centru, moj celokupan zivot dobiti drugismisao: tad a ce postojati lepota, tada ce postojati sreca ...Dakle, moze Iium stvoriti to stanje? Ako kazete: "Ne",niste svesni problema. To je vrIo brz, vrIo povrsan odgovor. Aako kazete: "Moram se posvetiti Bogu, nekom visokom spi-ritualnom stanju koje ce sve ovo transformisati", opet cete seosloniti na reci, na simbole, na projekciju uma. Stoga, stacovek treba da ucini? Zar ovo za vas nije problem? GledajuCina ovaj kompleksni problem "ja", sa celokupnim njegovimmrakom, senkama isvetloscu, njegovim tenzijama istresovi-rna, mogu li ja, posrnatrac, uticati na ono sto posmatram?Molim vas, poslusajte ovaj problem, nernojte tragati zaodgovorom iii pokusati da ga resite, samo ga slusajte, do-pustite mu da prodre u vas, kao sto blaga kisa natapa zemlju.Ako ste zaista sa problemom, ako je vase interesovanje iztrenutka u trenutak usmereno ka sagledavanju mogucepromene i ako odbacujete ono za sta ste do skora mislili da jepozitivno, tada cete odstraniti taj elemenat koji se javlja takopotmulo, bez vaseg znanja,Stoga, o~sto ~sv~a treba da_IDJldimo j~ste.~.


11/75

forme samo povlace za sobom nove reforme. Ako o~~J2rolJl~rnm~~~cbill_jlJ20~_


12/75

Vrlo~'1zno da ne tragate s~mo za resenj~~,bilo daje on ekoriornski iIi neki-(Ii:ugl, ma:iV:iaualan iii kole-ktivan, vee da razumete. onog

(Atina 1956.)

(Pariz 1950.)SAGOVORNIK:Mozerno Ii nastaviti da idemo na posao, adaga obavljamo bez takmicenja?KRISNAMURTI:Zar ne mozete, gospodine? Mozete li otici ukancelariju i nastaviti sa poslom bez takmicenja? Nije na me-

22 2 3


13/75

ni da kazern da mozete iii ne mozete ili da morate i sl. Ali po-gledajte sta yam je takmicenje donelo, kako ono stvara anta-gonizam, strah, kako nemilosrdno jaca vase zahteve, ne sarnounutar vas, nego i u spoljasnjem svetu. Vi vidite sve to i pita-te se da li je moguce ziveti u ovom svetu bez takmicenja, Toznaci ziv~!ill~_1Lp~div'lli


14/75

samo koristan instrument. [a nisarn u odnosu sa vam!",Yi st~r'~~~~~~~~~~~" -~~~~~~~. ~-~. ~~~~--~.~~--~-~. --lS~orrl~_~~aI~est~ kgjLlre b_~L1IpDlrehLtLTSLJ2Qk i1Zt l j ed\lJ>al].1i~3~!E.a, .E ll ihQlos!


15/75

~~~iia !l~1]JlL~jUl1()istie~llljp~!?il~~~o2"el~ustv~~Vol}~~-1illla se~ks_JlrJiLY~ll~lli~lliilj. Zato sto seplasite da 0 budete politicki, drustveno,. rellgiQzn~jlavtjJ,SeKsle~poStaoproo1ein;aIla]~2jIOsvi~m~l[arirrlluiDfl11s.ti-t!~~~C~:TI~!a}'leE:~as hnda.manie.ozidecete.da-seksuQl2~ll~J2roedst~lLlli~Ll2~w

(Nju Delhi 1948.)

Porodiea, kao zajednica, je suprotstavljena svakoj drugojporodicnoj zajednici. "Moja porodiea" se takmici isa svimdrugim porodicama sveta. Ai u samoj porodici se odvija ne-prekidna borba: zelja da se poseduje, da se dorninira, kojuprate strah, ljubomora, zabrinutost da Iiste voljeni ili ne, i to-me slicno. To je ono sto zovemo ljubavlju. I mad a svaki covekmora da ima porodieu, mi pokusavamo na razlicite nacine dapobegnemo od tog mucenja: kroz drustvene aktivnosti ih ta-ko sto postajemo zaludeni religijom, sto znaci da se pri-druzujerno nekoj odvratnoj maloj organizaeiji i verujemo uodredenu fonnulu u vezi sa Bogom ili Isusom ili Budom ilivee cime, IIi se ophodimo prema porodicnim odnosima kaoprema necernu nebitnom, sto je tek prolazni teret sa kojimtreba da se izborimo itako skrgucemo zubima inastavljamodalje.

Sve ovo nazivamo ljubavlju. PostELl!Ci ngLifl~lovQli!lLtukJ4-~\Tanol1lJ2orodi~11Qlll Iib~~lLl!Lomis~. ()JsreC~!IJLijJciliari~emaB~Iili Ijubavi prema covecanstvu iii Iiubavi~znji-_~ ~ ~ ~~~~_~~~o_~~:::_.~~~~~oo __~o~mao Mi uistinu ne znamo stale lli~'ULJaV,li...vol.imo Boga, volimo~~ r~~~~_oo~~._~~~~_ ~ _~~_ ~. ~ _ ~bUZlli~~-:Lkazemo da ih vo imo. Alr~osfvari, sve vremeugrozavarno druge11asoll1--nezasl tom ambici jom, poslovnimmalverzacijama, eelokupnom takmicarskom atmosferom da-nasnjeg drustva, Zatim postoji takozvana ljubav roditelja pre-ma deei - a vi znate njenu pravu strukturu, mucenje koje sasobom nosi ta posesivna igra.Sada, ako je covek iole senzitivan, ako posmatra, oseca,28

gleda, on tada uvida sve ovo. Covek je bolno, aIi intimno sve-stan svega toga, i tad a pita: !fDa lije moguce ziveti u porodi-ei, ziveti sa zenorn iii muzem, sa svojom deeom, bez togmucenja?" Ako je to moguce, tada mozda covek pocinje daotkriva sta je Ijubav. ~ay zahtevada i~sa~damona~ ~vakodnevni zivotzar ne? - . o~~_~-=_-====_" -"K.


16/75

DA LI JE MOGUCE DA EGOSADA BUDE ODSUTAN?

Mozerno li pronaci elemenat koji je u stanju da ukineego? IIi da Ii je to pogresno postavljeno pitanje? To je nasaosnovna zelja. Mi zelimo da J:ro~acl1n~t


17/75

Ako dozvolite da budete saterani U ugao, videcete sta ce sedogoditi. Mi ~~~ p~~Je~enat koji je ~vre~!2LfoJi:!l~2i_ada-egl~J5iLce se, mise na(tamo',ol2Qi~.-\Till.I2o.~~~~yati.J2!ili1


18/75

~ac!~0~~,3~Cl_zna ti. se ~~.,~2_~~g .pos1a tt:;~!L~~Y9j~-122-nasanfe, sv.2iel~eCi,KaKO'Se ponasate u svakodn~ll9.n::filK~e.sve~FQlIL~sa tIm LYillili~jJ;0.~.yan[~d-no tesko bitisvestan, same posmatrati svoje pO~~!}l~, reCil(oJeLlpucujete~ sv()n1~s~g10~stauoji zauzi)J1qiepreiTia TjuQlll1a, IdefiilUli, stYl!ril,_!1:1h~o j_2o;>mj1tLftjJg., , ' L V . Q } e~~J~ll]J.LYi~JedaJu odnosa LvLde~.le_da_s.e~l tl'g.:.nl~t~~l(t~~~l~t;ECt!

pros u divan] e. .illn~.~A...Dii~,J2ro...c.e .s._akum.ulaci~.JQ_.j.~~12E2f~sQtkriYDj..a.kroz..QctJ10sej.z .trenuJk.iLlLlr.en:u1ak.( Bo m b aj 1 95 5. )

P~ razlika iz.rn.e.il l .u:.azll .Il l .17iill j .a_s..e. .~'i iJ:[email protected] ia . Q . . , _ s . e h i . ~~_lI!Q ; ; .p.DZD aj a pre.ds.taYJifLllag~;Ll:nilg~fur:.!!l319ie1


19/75

!L~~~~Jill~~i!:~t~~~~~~!~~~piil~L~j


20/75

Mozete ici kod psihologa iii psihoanaliticara, ali to nijesamospozna ja. ~alnO~I}1l~~~~~EYllitE1L~LJI1~Y~~li _"eb~eu odnosu, koj i na_~~Eo1s~~_1:!E~J!~U_~~l!!_i3dr~l1Jills_51-1l..L!illll':'g~"-D~qogrec!i:llo _~!~iem 11'0~~~o_::idetisee o~~~kakvi zaista jesmo. AIr mnogi od nas su nesposobni da sagle-craju~seDe-u:--odi10SU, zato sto odmah pocinju da osuduju iiiopravdavaju ono sto vide. Mi sudimo, mi vrednujemo, mi po-redimo, mi poricerno iii prihvatamo, ali nikada ne uvidamozaista "sta jeste" i za vecinu je ovo izgleda najteze: pa ipak,jedino to je pocetak samospoznaje. Akojgcoy~~Js. ..J.l_sJ.anjlL_dJ1Y L < ; l J se!2e!~lsil$~.Yi~l~.l\L oy_9m izurul1D~Qgl_t;~.alLW.l.d-n()1L.-1sQj_~llist~l'l~sl(f!YllgjL ako 1J1Q.ze~p~Lu~QlLO~gle: ; .

tiJ.?!,os_~~Ilj~J~122_sJgii~iml~YLcina."'[Jllli~, Qsydivallie44W isio-~e


21/75

licitim oblicima transformisanja "onoga sto jeste" u "ono stonije". Pretpostavimo da ste umesto ulaganja napora da tran-sformisete ljutnju, ne-Ijutnju prihvatili, iii priznali sebi da steljuti, sta bi se onda dogodilo? Bil i biste svesni da ste Ijuti. Stace se tada desiti? Da li cete se upustiti u ljutnju? Ako ste sve-s l 2 L s ! C I _ s~Ji~.!i~st~_sto i~~~te/l,j.3ko ?nate~ gTli12Q~t;:~~t~a~l1ja,~~oEa .~t()j~s~~. u." ?_no_s!2nih~::Cd_QJ~{\;J~idill~l2!!Lh1l7~est~~~122F~ 12revazldete 4utnj14~~J,fmo.difik':1ete iIi promenite, vi ste je prihvatili i sagledali, i ta-~d.. .._...~--_-~~-~~--.-.. ..__.. . .~. ~.~ ..~~--.-~~_'Lte~e~l1Q.~$v~~~~udiv(lnjajli 0I?r~ya-~~ d~}C1\Ta~~~gn.1!ll}(lJ2ril~lllk!2ill~kll~J2QLj~~'::~$ILo~t. Q12~~_!renu~~~~Jil~l',.Y,e-s~_!to z~a~i_da~~.!i os.udujete ::iti 71~E.C1\T.cia~c:~e,~kC:.


22/75

ke motora, boja koje se nalaze ispred vas - ~ar!1o~bitisv_~stan; biti toliko svestan bez izbora, da znate vrlo dobro da nel~~~- ni}tcra~~ile:-1"J~ in6Zetecp!'6nlerllti p r a : 1 ~ n l i ,osrm ako ne upotrebite bUldozer; ne mozete prorneniti le-potu ne ba. ~~a9a Sl:, ~~11L!Li21l~


23/75

no ce doci kraj svim nasim problemima.~kJzIQ2J e1J1Jss2 i i J l1J5J1J)~LIJ~~jJ~:d i Mora J 2 i l J 2 J : J 2 j i l l isvesl19l'llilljanij~p~~q9l!ll~L!: Biti svestan, bez osudivanjaili odobravanja svih aktivnosti ega - biti samo svestan, je do-voljno. [er, ako ste svesni zato da biste pronasli kako da resiteproblem, kako da ga transformisete sa ciljem da stvorite ne-ki rezultat, tada je to jos uvek u okvirima ega, "mene". Svedok ocekujerno rezultat, bilo kroz analizu, kroz svesnost,kroz neprekidno ispitivanje svake misli, jos uvek smo u okvi-rima misli, koje su unutar granica "ja".

(London 1952.)

Sada, da li mogu posmatrati sebe bez bilo kakvog usme-renja, bez uporedivanja; bez izjave: "Ovo mi je poznato od ra-nije?" Da Iije moguce da vidim, da osmotrim bez usmerava-nja isamim tim bez motiva? To znaci uciti 0 sebi, svaki putnovom, ali bez akumuliranja znanja 0 sebi i ideje da znam sveo sebi. Ako vrlo ozbiljno razmotrite ovo pitanje, otkricete dase ono ne resava malo po malo - prvi korak, drugi korak, pr-vi pocetak, drugi pocetak - v.Sd~~agleda~~.!Do. To sagledavanje se odvija bez procesa prepoznavanja.Ono zahteva vrlo veliku paznju, Mnogi od nas su tako pOpll-stljivi, tako lenji. Mi imamo svakakve ideje 0 tome da mora-mo biti ovo, da moramo biti ono, da ne smemo biti to. Zatotesko dolazimo do istine. Mi u stvari ne poznajemo sebe.Drngim recima, mi se ne razlikujemo od ostalih ljudi. Ljudi -bilo da zive u Aziji, ovde ili u Africi - pate, dozivljavaju veli-ku anksioznost, nesigurnost, bedu. Svako od nas prolazi krozto. Mi u sustini pripadamo ljudskoj vrsti, psiholoski. Fizicki,vi mozete biti visoki iii niski, ne govorim 0 tome. Psiholoski,mi smo isti kao i ostatak covecanstva. Prema tome, mi smocovecanstvo.l1!~Jlll!lilJta s~~zI11)~l;jlDa li razumete moje pitanje?[a sam sve to. To je cinjenica. Tada se rada problem: da li setaj sadrzaj moje svesti moze jednostavno izbrisati? Sve sto ste44

(Zanen 1980.)

45


24/75

POSTOJI SAMO MISLJENJE

~sl}latl1!l~J1ebe~QllliLlllLduurhda_sta~bizhD.rasvesni svake misli,. svak.2~Q.ecCl!.llilLprinletigt~_le


25/75

misao je prosta, vee samo posmatrati misao.Tada cete reci: .Ko je onaj koji posmatra misao?" Posma-tract mislilac, postoji samo kada se javlja ideja 0 trans for-misanju misli, potiskivanju misli, promeni misli, ovladavanjumislima, kontrolisanju misli. Mi!lo kada postnji.zelja.da.aene~to~ur~tfu~~~~~d2ost~L_E1isligc: MLkada ta cel(tb.J:U?-~~agtty2;10st prestane~2st()n miSljenie~ n~~.i 12Q5Jl1~qj;rllcmi~li~nja~~a taKa posmatrate, videcete da prilikom po-smatrarifa, misao prolazi kroz fundamentalnu revoluciju; i dasu tada zivot, postojanje, takvi da nema kontradikcije u akci-ji. Ovo nije ideal; ovo nije nesto sto vi treba da postignete.Nemojte vise razmisljati na taj nacin. ~e J2rirQJ.ia.JL~.ii!t2~r.aZlJlllj:~0~~jjz;l!~etan fel1Q.llJgILPQsmatr."LI)j.s~{lSlll_alr.a:;ti s.e2~~ikst12~ ~~ruklk~~pmr~bg~dL.pJitlnenite.,_ob-Qkl~t~!~Q_.!!~1~=..~'L1lliL1LQ1?!11iltrati... . . -

(Bomba) 1965.)

Vrlo je vazno otkriti kako posmatrati sebe iko je entitetkoji posmatra. Da li je posmatrac koji posmatra sebe razlicitod onoga sto posmatra? Naravno da nije. ~is~~_k,0iL9~E:!l-tra ilicentar,kon t~


26/75

( Bo m b aj 1 94 8. )

Vi, posmatrac, primecujete cinjenicu koju nazivate sa-mocorn. Da Ii je posmatrac razlicit od onoga sto posmatra?RazliCit je jedino akomu daje ime; ali ako ne imenui~te_~~-~~E2sn:~o. Ime, naziv, samo stvara podeIu; i on-da morate da se borite sa tom stvari . .Ali akQ~Fel1lil-~~~~!ak~~iii~~J2Sl1:LqltgcC\~j~J1QSlllatL':lD~k0ie .s~E-;3I~j~dll '. lz~~~ 2!na iI~l.eI1Q~i1JJL(L- .1ll0zete~Q~lti?J:Ll~Ld~~~..::-~t~sef~E!j~~tU:'1h


27/75

bi: "Voleo bih da sam tamo goreii, ili: "Kako je to opasno" i to-me slicno - mi nikac1LDiS~~b@#1'eeit~~akci-t1(Z an e n 1 98 4.)

OlJie~~s!~Jc~~~l@~_kQji_~Lmu!fShlilvu ..o~ebi_~zo.\luidiotom, on se odmah veze ~aJu izj_avn< je r kada.cazek.imaEecrfE.@I[Sfse12If~~~re(la~14_QILl:eagllje trenutno. S ob-zirom da je reakcija trenutna, obratite paznju na tu trenu-tnost. To jest, slusaj te vrlo pazljivo sugestiju da ste idiot,s1usa jte je budno; ~~ (oy~ls l 'hl..a s~_J2Q!:JllillonL.J211.~lli2E~,n~nl,!J~als~-,; I'i~dostilla1su Eti!nQg_~ll.!bl!li(l stY'll1LJ;2reJ:l~ta-YllL~1!1tU!l.LLe_Lk_djJJ.Pretpostavimo da imam neku predstavu 0 sebi zato stosam putovao po svetu i video mnoge stvari itd. Vi dolazite ikazete: "Gledaj, stari druze, tinisi tako debar kao neki dru-gi guru, ili voda, iii neki drugi ucitelj, neki drugi idiot; ti samsi obican idiot!" [a slusam to potpuno, dajem potpunu paznjuonome sto je receno. ~~~!91i_.J2~~!E~}~~Clz12i..a:'_11~1.Il(l , 1 ' -~ E ! 1 < l


28/75

RAZUMEVANJE "ONOGA STO JESTE"

Da li covek moze razumeti celokupnu strukturu ega bezkonflikta koji se javlja usled pokusaja da promeni "ono stojeste"? Drugim recima, moze Ii covek sagledati, razmotriti staje on, u sustini, cinjenicno, a da ne pokusava ista da pro me-nil Zaista, samo kada smo u stanju da sagledamo cinjenicutakvu kakva jeste mozemo se baviti njome; ali sve dok se bo-rima sa cinjenicom. pokusavajuci da je promenimo, pretvori-mo u nesto drugo, nismo u stanju da razumemo "sta jeste/'.Jedino kada razumemo "sta jeste", mozemo otici izvan toga.

Dakle, da bismo razumeli sopstvenu strukturu sto je cen-tralni problem postojanja, zar nije od sustinske vaznosti dabudemo svesni celokupnog procesa "ja"/ "ja" koje traga zauspehorn, "ja" koje je okrutno, "ja" koje je posesivno, "ja" ko-je izdvaja svako delo, svaku misao, kao /lmoje"? Da bismorazumeli to "ja"/ zar ne bismo trebali da ga sagledamo takvogkakvo jeste, cinjenicno, bez borbe sa njim, bez pokusaja daga promenimo? Zaista, jedino tada je moguce otici izvan.

( P a ri z 1 950 .)

Kili:!L zelite_~da~_~~~t~~1~~SJd_.!J11.Q~_j_llLi~J't~l~>f'()~il2i~~~~_si~L1~9j~i~ il~~t~J:l e1


29/75

naprezanje radi postignuca nekog rezultata, zar ne? Mi zeli-mo bolje zdravlje, bolje razumevanje, bolji drustveni, eko-nomski ili politicki polozaj itd., sto znaci da uvek ulazemonapo1' kako bismo dospeli negde. IIi cinimo napo1' da otkloni-mo odredene psiholoske blokade. Ako smo zavidni, govori-mo kako ne bismo smeli da budemo zavidni i tako stvaramootpor pre rna zavisti. IIi zelimo da budemo vrlo uceni, zelimoda znamo sto vise kako bismo ostavili utisak iii dobili boljiposao i zato citamo, zato ucimo. Poznat nam je jedino takavnapo1'. Za vecinu, napo1' je ili pozitivan iIi negativan, to jep1'oces postajanja iIi nepostajanja; i taj sam prosec je centarega, zar ne? Ako sam zavidan i ulozim napor da n e budem za-vidan, entitet koji ulaze taj napor je sigurno jos uvek ego,"ja". Bilo koji napor da se ovlada egom, pozitivno iii negativ-no, je jos uvek deo ega i prema tome sarno dalje ojacava ego;itako je covek uhvacen u zacarani krug. Dakle, problem je.kako izaci iz tog zacaranog kruga, tog beskrajnog lanca napo-ra koji sarno jos vise ojacava "ja".

~zete iacLiz.._zaca.rauo~uga-samCL~L ste~~a~~~~~2_!~~~S~~~~l2.Ql.nQ.lL.Kada urn uvida da je zavidan, onodmali zen da ne bude zavidan, zato sto misli da ce se odsu-stvo zavisti na neki nacin isplatiti; on izvlaci odredenu sati-sfakciju iz tog napora da ne bude zavidan, belezi spiritualnezasluge. Ta!s.QJLl9Jll~Z;~vistL umll


30/75

tra, kako da savlada nasilje, tada mi se cini da mora otkriti dali su ideali neophodni i da Iice disciplina, vezba. neprekidnopodsecanje da ne treba biti nasilan, ikada resiti problem na-silj a ili_ce SllIllO _J?~QllL~s:g~rie_n9s t pJlClpamlDJllJlenasi-lli1.. Bez sumnje, disciplinovati um ka idealu nenasilja je josuvek egocentricna aktivnost i prema tome samo jos jedan ob-l ik nasilj a . ..Da bi istrazivao direktno, covek se mOI


31/75

UM MOZE BIT! SLOBODANOVOG TRENUTKA

Mi umiremo od bolesti, nesrece i starosti, u bedi, u kon-fliktu, u bolu, u patnji. Zatim, postoji patnja koja se javljaus led vezanosti za stvari koje ostavljate za sobom - svoje pri-jatel je, svoju zenu, svoje knjige, svoje iskustvo, svoju slavu,karakter koji ste izgradili. Sve to ostavljate za sobom u uza-snom strahu. Uvidite ovo sada, dok zivite, pre nego sto ovajorganizam nestane, propadne i umre. Ali misao kaze sebi:"U redu, znaci, tela odlazi, ali ja prezivljavarn, nastavljam seu svojim knjigama, u svojoj deci, u svom radu kojeg prenosimna nekog drugog." To se takode naziva besmrtnoscu - jednimoblikom besmrtnosti. Ali knjiga, posao, ime, forma, oni ta-kode propadaju - neko drugi ih preuzima. A misao opetkaze: "Dobro, znam io, ali ja cu se roditi ponovo u sledecemzivotu" - ceo Istok veruje u to. Tako rnisao, buduci da ne vi-di sopstvenu prolaznost, da ne vidi strukturu koju je sagradi-la oko sebe kao "ja" i njenu prolaznost, kaze: "Ja sam uzrok,a uzrok mora da traje." A taj uzrok je vrerne ion kaze: ,,Ja cuse nastaviti, poboljsacu se - Bog je tu, ne mogu ga sada do-sed, ali cu nastaviti, polako, dok na kraju ne postanem sa-vrsen", dostizuci ono sto je isprojektovano kao Bog.Postoji ideja da ljudska bica Cine nepregledan tok - sva-ko zeli da se nastavi - i u tom toku misao 0 sebi opstaje. Akada vas medijum prizove, vi se manifestujete iz tog toka, za-to sto ste jos uvek tu, u vasem svakodnevnom zivotu, zato stoidalje sledite istu stvar koju sledi svako ljudsko bice - sigur-nost, trajnost, "ja" i"ne-ja", "mi" i "oni" tu konstantnu oku-

6 0

piranost sobom u tom toku u koji su sva ljudska bica uhva-cena. Kada umrete, vasa misao 0 sebi se nastavlja u tom to-ku, kao sto to cini i sada - kao hriscanin, budista, sta god daste - pohlepan, zavidan, ambiciozan, uplasen, u potrazi zazadovoljstvom - to je taj Ijudski tok u koji ste uhvaceni. Uko-liko ne izadete iz njega sada, nastavicete da se krecete u nje-mu - oCigledno. Da Iil1llLmQje~i~l11pitijzJD~ai~lQ~iti,,,e~lJ;>J:Qlg),zDolgj,p~~~adil?Ako ste razumeli ovo, to je smrt, zarne?(ZaneJI 1974.)

Ego nije nesto stvarno sarno po sebi, sto kao crv koji ideod lista do lista, Iuta od jednog zivota do drugog, sakupljajuciiskustva i akumulirajuci mudrost, dok ne postigne ono naj-vise, sto mi zamisljamo da je savrsenstvo. Ta koncepcija jepogresna, to je samo misljenje, a ne stvarnost. ~~~'~~~K2I~~em~Jazo!trt~z~njem ka!5sL~e QlLJ2~9JllQQI~J:UJ.11ilh~~1~d~11iiE~Z11cll1ji_p1'eQblikllji:~~L~?l1Q~1l~sJ:~-Ylj,fl__vQils)ll!il}l-lit~iJl_sya~Qm tLe_mltlilld Impuls zudnje se ob-navlja kroz vlastite voljne aktivnosti ...Da li se ovo ogranicenje, frikcija, ovaj otpor pokretu zivo-ta poznat kao ego, moze ikada uciniti savrsenim? Da Ii zu-dnja moze postati savrsena? Naravno da sebicnost ne mozepostati uzvisenija, cistija sebicnost: ona uvek ostaje ono stojeste. Ideja da ce ego vremenorn postati savrsen je krajnje po-gresna i netacna.

(Njujork 1936.)

6 1


32/75

budem dobar su slicni, jer poticu iz istog izvora, koji je "ja".Ida li se moze ovo "ja" koje kaze: "Ja sam los i moram posta-ti debar", ukinuti odmah, bez uvodenja vremena? To znaci nebiti nesto, ne pokusavati da postanete nesto ili nista. ~i~~111o~~~~~~1~!L2~0,~~tQ~~Q~inifJ)kJ1~dirkl110!o~31El~jCltLQ!}~ s~Q!]lgQ_~QJ;mlall.a.l~cla~Ji~te QtkxitLdJlt~l&J1lv~ClEOdtlz~~:i!:~~~~u!_~niCl, takode !lhqdi~ilj:~Qjloj~~~tu~~~Jill~ !:!hlll!!1LILC!12s)r.Ako covek duboko razume celo-kupnu zelju za trajnoscu, poriv za kontinuitetom, vidi iluzo-most svega toga, tada se javlja potpuno drugacije stanje kojenije suprotno.Dakle, da li mozerno imati direktnu percepciju, bezuvodenja vremena? Naravno, to je jedina revolucija. Nemarevolucije u vremenu, u ovoj bedi stalne teznje da se budenesto. To je uno sto svaki tragalac cini. On je u zatvoru pa-tnje, ali nastavlja da se krece, da prosiruje i ulepsava taj za-tvor: medutim, on je i dalje u zatvoru zato sto psiholoski sle-di zelju da bude, da postane nesto. I zar nije mogucesagledati ovu istinu i tako ne biti nista? Nije stvar u tome dakazemo: "Moram biti nista" i da se zatim upitamo kako dabudemo nista, sto je sve tako groteskno, detinjasto i nezrelo,vee da sagledamo cinjenicu direktno, bez uvodenja vrernena.

( Si dn e j 1 9 55 .)

SAGOVORNIK:Vi govorite 0apsolutnom razumevanju, alimi ne mozemo razumeti ovog trenutka, potrebno nam je vre-me. KRISNAMURTI:Hajde da otkrijerno da li je to zaista tako. Vimislite da tamo negde postoji Bog, Istina, ta izuzetna stvar zakojom covek oduvek traga i da izmedu te stvari i "mene" po-stoji jaz, debeo zid tastine, pohlepe, ambicije, straha i tomeslicno. Zato vi kazete: "Meni je potrebno vreme da taj zidsrusim, da ga istanjim, da ga ucinim providnim kako bih vi-deo tu Iepotu, tu dobrotu." Ali ja kazern da yam vreme u to-me nece pomoci. ~ZJ}bz.ll:a_~daJLimate,_-fedan-n~~-4Wg,..6 2

taL sv~ cl_~~~21lLsL t ~ _u tcrlninima YLell1_(~naf~leCe_1l~l?e-iIe vase svete knjige, svi vasi gurui su yam rekli da yamje vreme neophodno; ali ko je taj entitet kojem je potrebnovrerne da svakodnevno glaca zid iii da ga srusi, ko je taj ko-ji kaze: .Postoji distanca izmedu mene i te Stvamosti?" l1p~v~!~L~:Lill~jj~.2na jJ


33/75

sC!l!l~~a s~_be_~ sY2t~~~QIDgnuia.Stoga, bitno je uvideti sve ovo, kako urn obmanjuje samsebe, kako stvara distancu izmedu sebe iStvarnosti za kojumisli da postoji. Sve dok postoji bilo koja kretnja uma ka ci-Iju, mora postojati postepenost, mora postojati vreme.Medutim, sarno slusanje ovoga, njegovo poimanje i razume-vanje, oslobada urn od vrernena. Ali vi mozete slusati ovo,razumeti, sarno kada nema teznje za postajanjem, kada nezelite da budete nesto, kada je vas urn ogoljen od svih isku-stava - a to je up'avo sada, dok me slusate. Ja vas nisamhipnotisao, vi ste tihi zato sto slusate nesto sto je istinito.Ako mozete mirno da slusate makar jedan minut, jednu se-kundu, tada cete otkriti da taj sam mir, sama tisina te sekun-de u sebi nosi celokupno izobilje, bogatstvo i lepotu i blago-stanje istine. U tom trenutku se javlja potpuna paznja bezikakvog motiva i ta savrsena paznja ne zeli da ima jos nestovise, niti da bude bolja. Ta savrsena paznja je jedino dobro istoga od nje nerna niceg boljeg.Tvrdim da se urn moze osloboditi ovog trenutka ida ne-rna postepenog procesa kroz koji ce se urn vremenom oslobo-diti. ~. U1E;~2iLkyrl~~!_~Qiti slo~~L~~L!~ ti~.s~ lLe mQ2:e~~si a!5umuliranj em ,Znallis'l.iliYrlill


34/75

mozete podici ego na veoma visok nivo, to je jos uvek zado-voljavanje ega.Dakle, da bi covek primio Stvarnost, ne t ragao za njom, dabi cuo gIas vecnog, bez obzira sta ana bilo, mora da razumeodnos.(Radahmandri 1949.)

Mada um maze zeleti da zadrzi trajni mir, trajni spokoj,blazenstvo, iIi sta god hocete, da Ii postoji takvo trajno sta-nje? Aka postoji, tada do njega mora postojati staza, i u tomslucaju su vezba, disciplina, sistem meditacije neophodni zapostizanje tog stanja. Medutim, aka ~~tri~229 Qlit~,idublj.e,~riy~~dCll}enllUJiiJ;~p~m~b:aJ,l1o. Ali um odbacuje ovucinjenicu zato sto traga za nekim oblikom sigurnosti; Liz sVQ:L~sE~stvene zelj e~EE~i~ tl!k~Lcj~jlLl~Qll~~Q,_l1e~1~LtrajJ~ap-solutnol cH1cranastavIJa da izmislja staze k~e vo~h'FC=~""" '~~-~~, .... ~ ~-~~~~-~ .... ~,~~. -.~ ~.,ill!:. Ovaj svrsishoam1 izum nema nikakav znacaj za covekakoji zaista zeli da otkrije sta je istinito.

~to~~12ema staze. do Istine zato }to. se Istin'lJIl.oraQl:JSIi-~lLjz. ,Jr~11ll1:1i~~lLJgI1utiiK~Tonije stvar koja je posledicaakumuliranog iskustva. Covek mora umreti za sva iskustva,zato sto je to sto akurnulira, sakuplja, ego, "ja" koje vecno tra-ga za sopstvenom sigurnoscu, sopstvenom trajnoscu ikonti-nuitetom. Svaki um cije misli izviru iz ave zelje za samo-odrzanjem, za postignucem, uspehorn, u ovom svetu ilisledecern, osuden je da bude obmanut isamim tim da patioMedutim, aka um pocne da razumeva sebe taka sto ce bitisvestan svojih aktivnosti, posmatrati svoje pokrete i reakcije;aka je sposoban da psiholoski umre za zelju da bude sigurani taka se oslobodi ad proslosti. proslosti koja je akumuliranjesopstvenih zelja iiskustava, proslosti koja je odrzavanje "ja"/eg~/. t~l ~ \Tideti da.uop.st~ nema staza ~til~/.v~SE~-s.12i~JSQ!1~~12nr~(:ffKXly_e:.IJJrL~t11!r~tL~ytak.Konacno, ana sto sakuplja, gomila, sto ima kontinuitet, jeego koji poznaje patnju i koji je proizvod vremena. Ova ego-6 6

centricno secanje na "mene" i "moje" - mo j e posede, mo j e vr-line, moje osobine, mo ja verovanja - je ana koje traga za sigur-noscu i zeli da traje. Takav um izmislja sve ave staze, kojeuopste nisu stvarne. Na nesrecu, ljudi koji imaju moe i po-lozaj, iskoriscavaju druge govoreCi da postoje razlicite staze -okultne, misticne itd., ali lEenutk~da cov~~i9-i ~eovo, on otkriva za sel:Jecja n~;if~~~J,lQJstine. KiliJjL~\!'!llUst~l d~~J2siliQ!gjki_U!l1r~~~a ~Y_Sl~Lari~~-c[i9J2jJ:y~1.'L~~.rn9s1L ..~.-p!1~~e Sblaruast.

(S idnej 1955.)

6 7


35/75

POSMATRATI ZNACIGLEDATI BEZ IZBORA

SAGOVORNIK:a vas slusam godinama i postao sam vrlo do-bar u posmatranju sopstvenih misli i svestan svega sto radirn,ali nisam nikada dotakao prave dubine ili doziveo trans for-maciju 0 kojoj govorite. Zasto? .KRISNAMURTI:islim da je prilicno jasno zasto niko odnas ne dozivljava nesto izvan obicnog 'posma~ranja: ~ogu sejaviti retki trenuci emocionalnog stanja :l.koJem _Vl,;hmo,ta-koreci, plavetnilo neba izmedu oblaka, all Ja r~eImslI:l1 na ta-ko nesto. Sva takva iskustva su pnvremena 1nemaJu skoronikakav znacaj. Onaj ko je postavio pitanje zeli da sazna za-sto, nakon svih ovih godina posmatranja, nije otkrio pravedubine. Zasto bi uopste trebalo da ih otkrije? Vi misli!~ ?acete posmatranjern misli zaraditi neku nagradu - ako uCll1!teovo, dobicete ono. Vi__s~ari l~~e.129_gn~tmte~i:11s;Uj:Oje]~at~!1l1z~2_~l!Eli~IL!ll!gL~1. ~~ mlsl~~9_a_


36/75

pokusavate da zamislite sta je Istina. Vi govorite da Zivot ili je-ste iIi nije; da je on jedinstvo, da je on "Jedno". Uveravam vasda ne mozete sebi ni predstaviti tu ekstazu iii njene kvaIitete;vi ne mozete misliti 0njoj, zato sto je to 0 cernu misli te izvanvaseg uma, a vas um je tek posmatrac. Urn postaje ne-um, ta-ko da ne moze da pojmi. Kada un~ill~ju spnSDhnusLcl"9.~~~QavV()_1.JC!djl~i~cZlli '1.-Vi intelektualno zamisljatest.a j~'.Is...i.n.a: 1~~,0.~.l~()v.::_.l.~.Wr~~LsIlJ~j~LYiLQL~a ...t.e._ . J w l : . -ceJ2.Ul!(IJ2gk~~Ji~aa ~ . tet~sJ.LOt~ZlVGt..p.Q_toJ.J~llllcepSl-j1J2Q~12L12red~tC!viAko mi dozvolite da budem lican, nisam nikada zamisljaosta je Istina. Nisam nikada zeleo da je posedujem. K ' l l s . . Qmozete zeleti nesto, a 9lu:te.z}1ate~.1.Ql Ali sam znao stva-rfK()je'~)tl m e ogranicavale, koje su paralisale moje misli, mo-je emocije, rasipale moju energiju. Znao sam ono sto je pri-licno lako znati. Dakle, kroz procesoslobadanja sebe odzudnje, uzroka mnogih prepreka, spoznao sam sta je Istina:ali da mi je neko rekao unapred sta je ona i da sam je za-misljao, oblikujuci svoj zivot po toj ideji, to ne bi bila Istina,to bi bila mrtva stvar, postignuce koje bi se ubrzo pretvorilou pepeo. A to je ono sto vi pokusavate da uradite. Vasa celo-kupna struktura misli se zasniva na sticanju i imitaciji, i pre-rna tome sva vasa postignuca nisu nista drugo do pepeo, ni-stavilo, a samo mali broj Ijudi vidi bedu toga.Nemojte pokusavati da pronadete Istinu, da je otkrijete,slusajuci mene, niti da osetite sta je ona. Takav napol' je uza-ludan. I';i~~ motete cat. i osei~!LEov~~~~()I.nel~2ite9-kusavati da ie zadrzite, vee otklonite uzroK ya~~~ol;.12QIil.j~.~.~-~.~~-.~~~-~-- . -~. ~.-~7f". ~~~.~--~-~-El.'!,~l~.Na ovaj nita!1, vi se oSlODauate ine postajete masi-nat standardizovani objekat. To je jedini prirodan Ijudskinacin. Po~svesni .sebe, svesni. ste ~.Y.2ii!LS()J2.iY~lih0.K~nicenJ~L~" tOI~:J2(:)J


37/75

TISINA JE POCETAK MUDROSTI

Zivot nije same "jail u akciji: to je i zivot zivotinje, zivotprirode, deteta koje prosi na ulici. Koliko cesto pogledamoneko drvo? Da li ikada pogledate drvo iii cvet? A kada to iucinite, da li u tome ima dubokog postovanja - ne prema eve-tu koji ce da nestane, nego prema lepoti cveta, prema toj neo-bicnoj stvari koja je zivot? Ovo podrazumeva savrsen osecajponiznosti bez ikakvog osecaja prosjacenja. Tada je vas umsam po sebi miran ... LlLj;9m~lli:t:1LnemaJ_ehe._L.rn.elUlbc12JL~igji~~rrLQ~l)}jr,-

(Bomba j 1953.)

Misao je same nagomilano secanje, iskustvo, znanje i za-to misao nikada ne moze pronaci mudrost. Sarno onda kadamisljenje prestane, postoji mudrost; a misljenje moze presta-ti jedino kada dode kraj procesu akumulacije - koji se zasni-va na "meni" i "mojem". Dokle god um funkcionise unutarokvira "mene" i "mojeg" koji su obicna reakcija, ne moze bi-timudrosti. Mui~~q~LiJl~s~a~sEo1J1E-~1]2~tL1Qje IJel~tar,.~.2j~~~Df_ma~k~.eg~tetgDa biste otkrili istinu u vezi sa nekim pitanjem, proble-mom, proces misljenja, koji je mehanicki i koji nam je po-znat, mora prestati. Prema tome, to znaci da mora postojatipotpuna unutrasnja tis ina, da bi se spoznala kreativnost ko-ja nije mehanicka, koja nije same reakcija. Dakle, tis ina jepocetak mudrosti.Kada imate neki problem, vasa prva reakcija je misljenje72

o tome, opiranje, poricanje, prihvatanje iii objasnjavanje, zarne? Uzmite bilo koji problem koji yam se javlja i videcete daje vasa trenutna reakcija iii opiranje iii prihvatanje iii ako neradite nijednu od tih stvari, onda opravdavate iii objasnjava-teo Tako se sa postavljanjern pitanja vas um trenutno stavljau pokret; kao masina, on odmah daje odgovor. Ali ako. st~re~~lem, trenuta~c!Kovor.~~.11Uniiij.euif.. ..Ta tiSlnaru)estvarloja se moze gajiti; do nje nerna sred-stva, nema staza, nema "kako". Pitati~jlko"~ik,.lllfu~-.!h.~g~YaE~.YEi~i .l}~~~Ulll1U.}~. ali~9aQudej:~.raZlllllclLc.en..pr_Q_~D1lLliranj_~1


38/75

Sta je onda covek? Da Ii je on nista? Obratite paznju: da liste vi nesto u postajanju? Psiholoski postajati nesto znaci bi-ti nista na kraju. Pitam se, da Iishvatate ovo? Ali mi se plasi-mo toga.Dakle, ako je to uzrok, da li je ovo postajanje pokret mi-sli? Zelim samospoznaju, zelim da spoznam sebe. Uviditeobmanu, Zelim da znarn sebe i zato pocinjern da analiziram,da posmatram, da ispitujern ..Sa~~~~~matranj~SClJl:LQjliflLti-~~e'~ClI!l_ Ul1u~r~1~~~0~~~t~L~j~~L~-PMretP~~iillltt. Pitam se da liuvidate ovo, s obzirom da dolazi-mo do nekih sustinskih stvari. ~~lsL~I2Qlsr5~L_u11liL~g31_.ep~~!~Ee ili~}1e._E~ost.~l.1~~ti. PO;'i.!&~l~~~ i viKazete: "VTc r rm to i~ln()ram prekinuti sa tim i postati nestodrugo." To je jos uvek pokret misli, samo u drugom pravcu.Da li se moze ukinuti taj pokret misli? Da li misao moze dase ne krece ni u jednom pravcu?

(Zanen 1980.)

"Ja" se ne moze odreci sebe. Sve sto moze da uradi je dabude mirno: a ne moze biti mirno bez razumevanja celoku-pne strukture i znacenja .ja", IIi se ta struktura i znacenjemogu razumeti potpuno, odmah, ili se ne mogu uopste razu-meti; i to je jedini put, nema drugog. Ako kazete: .Vezbacu.postepeno cu raditi na tome sve dok "ja" ne umre, tada steupali u jos jednu zamku, ja."

(Ohai 1966.)

K~~ ie..~~n,~~stilc1LuSj!}j en J!1in1im,~la.dl_ot-~~

(Njujork 1966.)75

Meditacija je praznjenje uma od aktivnosti ega, a to se ne d~ b.iste odavde otisli tarno, potrebno vam je vreme. Psiho-


39/75

moze postici nijednom vezborn, nijednim metodom ili reci-ma: ,,!5E~LI~1ist~. Li1cij!n"/ '?t2Z~'. ako vas ovo zaista. intere-s~~z_~it3 ta zan i !~~L_~~~( )~~~i i il l i"=QIk l I ti~_sYn~_Q~S-Ele~1k -! !Y ! 2 2 2 l L . ~ ~ ~ji:l'~~~~r~:


40/75

mem 0 cernu on govori, kako da slusam taj avion, zelim daslusam ono sto on govori." Dakle, ako samo slusate taj avionbez ikakvog opiranja, sta se desava? Vi samo slusate. Nemanikakvih teskoca. Ali ako sledite izjavu da je meditacija to ito, onda ce vas to razgneviti; videcete mnoge teskoce i reci:.Kako je moguce to uciniti, ziveci u ovom zverskom svetu?",itd. Medu tim, akq_~tebe~~rY_t;~otp.1!J1QL~Q11~'LtBi~~nCll S1U~~~J2rorzYQ_gL!lJ!mU1291


41/75

razumevanja problema. Svi nasi problemi poticu iz istog izvo-ra, a bez razumevanja tog izvora bilo koji pokusaj da resimoprobleme vodice nas sarno u jos vecu bedu i konfuziju. Presvega nam mora biti jasno da li je nasa namera da razumemoproblem ozbiljna, kako bismo uvideli neophodnost osloba-danja od svih problema. Bez slobode od problema nemaspokojstva; a spokojstvo je od sustinske vaznosti za srecu ko-ja ne treba da bude sama po sebi cilj. Kao sto se jezero umirikada stane vetar, tako se ium smiruje sa nestankom proble-ma. Ali um se ne moze nasilno uciniti mirnim; ako se to i de-si, on postaje mrtav, ustajala bara. Kada je ovo jasno, onaj ko-ji stvara probleme se moze posmatrati. Posmatranje mora bitimirno, a nikako prilagodeno unapred odredenom planu kojise zasniva na zadovolj stvu i bolu.SAGOVORNIK:Ali vi trazite nernoguce! Nase obrazovanjetrenira um da razlikuje, poredi, sudi, bira i veoma je tesko neosudivati ili odobravati ono sto se posmatra. Kako se oslo-boditi ove uslovljenosti i mirno posmatrati?"KRISNAMURTI:ko posmatrate, ovo mirno posmatranje, pa-sivna svesnost ce biti od sustinske vaznosti za razumevanje itada ce vas istinitost vaseg opazanja osloboditi nasleda,Jedino ukoliko ne uvidate trenutnu neophodnost pasivne paipak budne svesnosti, pojavljuje se IIkako", potraga za sred-stvima koja ce yam pomoci da se resite nasleda. Istin~j~tabola __slobada, a nesr~d_~~~lL2i~I1lL Istina da jedinomirno pos~rnatl~C17.5l1Osirazumevanje, mora se uvideti; tektada cete biti slobodni od osudivanja iodobravanja. Kadaugledate opasnost ne pitate kako da je izbegnete. Samo zatosto ne uvidate neophodnost pasivne svesnosti vi pitateIIkako".Zasto ne uvidate ovu neophodnost?SAGOVORNIK:,Ja to zelim, ali nikada ranije nisam razmi-sljao na taj nacin. Sve sto mogu reci je da zelim da se oslo-bodim problema zato sto su oni pravo mucenje. Zelim da bu-dem srecan kao i drugi ljudi."KRISNAMURTI:vesno ili nesvesno, mi odbijamo da sagle-damo sustinsku vaznost pasivne svesnosti zato sto, u stvari,80

bez njih? Mi ~l110 s~J:a~jjriillin~stQ21aI!ljRQzna-t2t-llliL~olikq_~to J2clJ}o~J2il~_negDJizikmT_illL.iliL~iimo1'1:~1tol;2~~~~~


42/75

(L on do n 1 95 5. )

Dakle, ako osecam nekakav psiholoski pritisak, mogu liga gledati tako da me on ne okupira? Molim vas, posmatrajtesvoj sopstveni pritisak iritabilnosti iIi bilo cega drugog.Mozete li ga gledatir ada yam um ne bude zaokupljen njime?Zaokupljenost ukljucuje napm da se rasteretite tog pritiska,zar ne? Viga osudujete, poredite sa necim drugim, pokusa-vate da ga promenite, da ga prevazidete. Drugim recima,pokusavanje da se nesto ucini po pitanju tog pritiska jezaokupljenost, zar ne? Ali, da li mozete sagledati cinjenicu daste zrtva odredenog pritiska, prisile, zelje, sagledati to bezporedenja, bez prosudivanja, a da pritom ne pokrecetecelokupan proces zaokupljenosti?Psiholoski je veoma interesantno posmatrati kako je umnesposoban da vidi cinjenicu poput zavisti, a da istovremenone uvodi sirok spektar misljenja, sudova, procena kojima jezaokupljen, tako da mi nikada ne resavamo cinjenicu veesamo umnozavamo probleme. Nadam se da sam jasan. I mi-slim da je za nas vazno da razumemo ovaj proces zaoku-pljenosti, jer se iza njega nalazi dublji prostor, a to je strah odnezaokupljenosti. ~(l je l::~l


43/75

m,~st~JLJ~9ino~l

(Oltai 1946.)

(Bombaj 1953.)85


44/75

(M a dr as 1 96 5.)

Mogu li do. gledam cvet, oblak ili pticu u letu, bez centra,bez reci, reci koja stvara misao. Mogu li gledati bez reci no.svaki problem - problem straha, problem zadovoljstva? Jerrec stvara, rada misao; L-l}}i$ao" j~e~1:neJJ1Qrija~~~k11stXQ,~~~;:()~~a~"~2ni~Jigt~iEe{S2l1llil!Lfuklm:.Ovo je zaista zapanjujuce jednostavno. Upravo zato sto jejednostavno mi mu ne verujemo. Mi zelimo da sve bude veo-ma komplikovano, veoma umno; a sve sto je znalacki, prekri-veno je mirisom reci. Ako mogu do. gledam cvet ne-verbalno- a mogu jer :svako to moze ako tome pokioni dovoljnopaznje - zar ne bih mogao so. istom objektivnom ne-verbal-nom paznjom do. gledam no. probleme koje imam? Zar nemogu do. posmatram iz tisine koja je ne-verbalna, bez ukljuci-vanja mislece masinerije zadovoljstva i vremena? Zar nemogu samo do. gledam? Mislim do. je u tome sustina celestvari, ne pristu~ s~Iif~ti~"jlQ~~allliLsllilYiC~-F21iklJjg~_~Pe~~2~;2:!;~:!EatLz_iY()1~~llitILlljegQYim~Qlll-~~lTlJJ~9b1&!niilliLziyl~s.e~"3mrC_uL.J~ill:lli2Il1~J1l-g~~Q11ijQU1.tliaBll.e.~~...e~~gledatiJ:liL",Jiye._ t~Jl.~Z~li ta!~j~.li~i.!),e.

(L on do n/ R azg ov ori 1 963.)

86

SAMA BUKA EGA SPRECAVA NJEGOVO RASTAPANJE

Vi ste samSLmi~floL~~n~?_YL~t!;_m)sa()~QMi!llglI1!.l. g1isao~0g~=l l1G.a


45/75

razumevanja celokupne strukture i znacenja .ja", IIi se tastruktura i znacenje u potpunosti razumeju, trenutno, iiinikako; to je jedini nacin: nema drugog puta. Ako kazetevezbacu iii postepeno cu raditi na tome dok "ja" ne umre,upadate sarno u drugu zamku koja je isto "ja".(Ohai 1966.)

Sarna buka ega sprecava njegovo rastapanje, Mi se savetu-jemo, analiziramo, molimo, razmenjujemo objasnjenja: 2Vq~1hYk*-~~iv~JJlaZens1Y.Q~~"ll~i.~~m~_1~y~gi sam~~jQs vecu buku u kQjQL!legt_ani!s~al~~52lL~eyalljgl.

(Ohai 1945.)

SAGOVORNIK:Vi kazete da urn mora biti miran: medutim,on je uvek zaposlen, idanju i nocu, Kako to promeniti?KRISNAMURTI:itam se da Iismo mi zaista svesni da su nasiumovi danonocno zaposleni? IIi je to samo verbaina izjava?Da li ste u potpunosti svesni da je vas um neprekidno akti-van ili samo ponavijate izjavu koju st e culi? Pa cak i da to sa-mi znate direktno, zasto zelite da to promenite? Da li je to za-to sto je neko rekao da morate imati miran um? Ako zelitemiran um da biste nesto vise postigli iii da biste stigIi negdedrugde, onda je postignuce mirnog uma samo jos jedna for-ma egocentricne aktivnosti. Stoga, da li neko moze uvidetibez ikakve motivacije da je od sustinske vaznosti imati miranum? Ako je tako, onda je problem zapravo u tome - da Iimisao moze prestati?Znamo da je um tokom dana, dok smo budni, aktivan uokvirima povrsnih stvari - na poslu, u porodici, dok ceka au-tobus itome slicno. A nocu dok spava takode je aktivan usnovima. Na taj nacin se proces misljenja neprekidno odvija.88

n~~'2 prin~l~ll~a ~lte~kg~dis~lj_~L~B1!Udmmg~etJlfr~lnQ~~A UE:L~2jikJZdll1orql1 ll~_miJ~~12Il~i-IL~lL~cipli_nQYilll_lli!J21_1ge .mir...alJL_BjkITlir~1..E~l!liJ9~ mr-!..v tVll. Stoga, moze li misao koja je neprekidno aktivnaprestati? A ako i prestane, da li ce to bi ti potpuna smrt uma?Zar se mi u stvari ne plasimo tog prestanka misIi? Kada bimisao prestala sta bi se dogodilo? Celokupna struktura, ko-ju smo izgradili na osnovu "ja" koje je vrlo vazno, mojeporodice, moje zemlje, mog polozaja, moci, prestiza - sve bito oCigledno nestalo. Stoga, da Ii mi zaista zelimo miran um.

(Hamburg 1956.)

Kako moze um sa svim svojim skrivenim fiokama, tajnimodajama prepunim kostura koje cuva volja, odricanje i po-tiskivanje, biti miran? On moze biti prisiljen na mir; ali da Iije to mir? Kako covek koji zavisi od strasti, koji je pozudan,a koji je to potisnuo, prigusio, moze imati miran, spokojan,bogat um? Kako covek kojeg muci ambicija, koji je zbog to-ga isfrustriran i koji pokusava da pobegne od te frustracijena bilo koji nacin, moze imati miran um? [edino kada se am-bicija razume, kada se problemi ambicije sa njenim fru-stracijama, sa njenim konfliktima, sa njenom bezobzirnosourazumeju, um postaje miran. ~2!!lJl!_ri!.hlL2kJ:!: llbokQ"9~~()ri~~i ...sy~~_.~~sv~fulker~~.tkopav~~~~~_jrazumevsi ih, um postaje rniran. Ne mozete imati miran um,~~-~~.=~ .....~~-~~-~.~-~~-~~-~~~~~~~~~~-~~--axo su vam vrata zatvorena,~~~=-=&Y~~~7=-~=~~d-=,"",07"" -~f

(Bomba j 1948.)

Dakle, ono sto je vazno je razumeti zasto je um uzne-miren. Sta je ta uznemirenost? U osnovi, sustinski, zar seona ne javlja kada postoji neprekidan poriv da se bude ne-sto, kada je prisutna zelja za rezultatom, zelja za samo-89

potvrdivanjem, zelja da se Cine posebna plemenita dela? ~!!.1l t!:~l:_a.JI1lga1LJ)~~.aylja.MU1LD.d.se b~.ll~~Q.le-


46/75

Dokle god je prisutno takmicenje, ambicija, mora postojatiuznemirenost, mora postojati konflikt. Bez prvog koraka, mihocerno da odemo daleko, ali mozemo otici daleko jedinoako ucinimo prvi korak. A prvi korak je sloboda od arnbici-jet od zelje da se bude nesto, od zelje da se bude uspesan,priznat, poznat - gomile stvari koje su sve pokazatelji jastva,.mene", ega.Dokle god ego postoji, mora postojati uznemirenost; a akoego traga za mirom, njegov mil' je proizvod, suprotnost uzne-mirenosti, pa zato to nije nikakav mir. Ako covek ovo shvati,ako to zaista dozivi, a ne sarno cuje, javice se mir. Ali t ;Q~-hteva ~k ni~:'9~sveslJDJ3~tLves~l1QStiu kojl~n~emjl_iz;12QJ1!jJfr~ko~l'ir~te_ EO~o s~S:;t_e Jl~LJ2IQees J2Qsti2:~n}a~_dusliza-~~ Ono sto je zaista vazno, nije traganje za mirorn, sledenjesvamija, jogija, orijentalnih ucitelja, vee pronalazenje zasebe kako nasi umovi funkcionisu, koliko smo ambiciozni.Vi ne morate lie no biti ambieiozni, vee mozete biti ambi-eiozni za grupu, naciju, za partiju kojoj pripadate iii nekuideju; ili mozete verovati u Boga kako to vee nazivate. Postoniste uspeli u ovom svetu, vi zelite da uspete u nekom dru-gom svetu. Stoga, d~gQ_si2Q.l2iLn~ki~iLlsI~t~~Jl1ilJ:Cl~o~J2EiLJL~ll~1J1iL~llOS~ll~ ...nQzeJ2_itiJJlir~.

( N ju jo r k 1 9 54 .)

Vi_.~e~ d~fi~0iil!E_QLlBls_j:L!ili.alo__dahudeil;~~~~u k~~~y_()~jJSiLllLill!1 Svakako da je taj mil' projekcijavase sojistvene zelje, zar ne? ~l~~vL~e.l~ili:~E:ljt T.2_J_e.~n~It?it~._~i _zeli!e~~!\Tar 1?0!l!!lQ~ill2rQtna_94on~~go yi~a.rav.J~?Era San1u stanju konflikta, patnje, kontradikci-jet ja sam nesrecan, nasilan; a zelim utociste, stanje u kojemnecu biti uznerniren. Iz tog razloga odlazim kod ucitelja,vodica, citam knjige, upraznjavam discipline koje obecavajuono sto zelim: potiskujem, kontrolisern, prilagodavam se nebih Iipostigao mir. A da Iije to mir? Svakako, J21irnUf_1l.~J.D90

die ~


47/75

USPORAVANJE UMA

. U tr~nut~~a z5'lite~st~L~~o~gd~ga,~~gtCLklia1e!~~~~? ~iltCll


48/75

dOnoSeClSI05oduocrropsfva.~toga~Kactaleumrilran~1 ) O O 2 1 n ~'oa'svoje~sops'fvene~a1


49/75

UTICAJ TISINE NA DRUSTVO

Dakle, razumevanje misli ikako ukinuti misao, veoma jevazno. Ovo ukinuce misli nije zivljenje u oblacima: naprotiv,ukinuce misli je najvisi oblik razumevanja,( P a ri z 1 95 0. )

. Svet je podeljen na mnoge fragmente koji su medusobnosuprotstavljeni; razapet je strast ima, antagonizmom ipohle-pom; razbijen razlicitim ideologijama, verovanjima i stra-hovima: coveku nevmogu obezbediti mir ni organizovana l'e..,ligija ni politika. Covek je suprotstavljen coveku, a mnogaobjasnjenja njegove patnje ne mogu otkloniti njegov bol. Milukavo pokusavamo da pobegnemo od sebe na razne nacine,ali bekstvo samo otupljuje iokamenjuje um i srce. ~~fisvetj~~sall1~i~l'azaL~~a~~~9~~+l~~~~onakvIl.(aJ


50/75

psiholosku strukturu drustva.( Za ne n 1 96 2.)

Svakako da je jedina istinska revolucija oslobodenje umaad njegove sopstvene uslovljenosti i samim tim ad drustva -a ne puka refonna drustva, S:~\Tel


51/75

mozete ici na posao i obavljati sve sto ide uz to.Mnogi od nas neprekidno razmisljaju 0 sebi od jutra domraka imi funkcioniserno unutar sablona te egocentricneaktivnosti. Sva ta aktivnost, koja je reakcija, neminovno vodido razlicitih konflikata i deforrnacija. Ali da li je mogucefunkcionisati i zoan tog sablona, a ipak ziveti u ovom svetu?Ne mislim da to znaci ziveti sam u nekoj planinskoj pecini itome slicno: vee da li je moguce ziveti u ovom svetu ifunkcionisati kao kompletno ljudsko bice iz stanja praznine- ukoIiko pogresno ne shvatite kako koristim ovu rec? Bilo daslikate ili pisete pesme ili idete na posao ili pricate. mozete Iiuvek unutar sebe imati prazan prostor i kroz taj prazan pro-stor delati? .(ZanC11 1964.)

Iu svetlosti te tisine sve aktivnosti iz svakodncvnog zivotasc mogu odvijati ...

(A m ste rd am 1 96 8.)

Medutim u tisini nema nikakvog dozivljavanja i mi se pita-mo - kako je moguce delati u ovorn svetu ako je urn zaista mi-ran, tih? Razumete li? Da li je moguce funkcionisati u ovornsvetu, sa ovim izuzetnim osecajem tisine? Vi imate cdredeneduznosti, morate obavljati odredene poslove, kao bibliotekar,kao kuvar, kao tehnicar, kao neko ko sedi u kancelariji iomeslicno, a sve to zahteva upotrebu sakupljenih inforrnacija ko-je su posledica znanja, iskustva; i covek se pita, moze li mojum koji je razumeo i koji zivi u tom stanju tisine,funkcionisati u svim ovim okolnostima? Kada covek postavisebi ovakvo pitanje, on odvaja tisinu od akcije; zato je to1 0 0

bro zategnut i kada ga udarite on odjekne pravim tonom, alije u sustini uvek p1'azan, tih. On ne kaze: "Ja sam tih", iii:,,I


52/75

tolicizam iii protestantizam, ili komunizam ili hinduizam?Samo da bismo se prilagodili odredenoj tradiciji, da bismo seuklopili u odredeni posao? IIi je obrazovanje nesto sasvimdrugo? - ne samo obicno kultivisanje memorije vee procesrazumevanja. Razumevanje se ne javlja putem analize:razumevanje se javlja jedino kada je um veoma miran,neopterecen, kada vise ne traga za uspehom usled cega jeosujecen u strahu od neuspeha. Jedino kada je um miran po-stoji mogucnost da se razume i samim tim poseduje in-teligencija. Takvo obrazovanje je ispravna vrsta obrazovanjaiz kojeg sledi sve ostalo.(Amsterdam 1955.)

DaIi ste bilo sta gledali iz tisine? Vi gledate ovog govomi-ka: mozete li ga gledati bez bilo kakve predstave, samo gle-dati, ne apstraktno, sanjalacki, sentimentalno, nego samogledati; sl~i~~drazurl];~~~!}illl J2Ii~14JJ~~::- stogag!~dati znacipiti tih. OCigledno da mnogi od nas nisu nikadau svom zivotu to ucinili. Ako niste tihi kako mozete prihvati-ti ovu kontradikciju - sloziti se sa njom? [a mogu sagledatiovu kontradikciju usvom zivotu ired: "Kako je to strasno,moram ovo da prebrodim, moram pronaci neki nacin da ob-jedinim ovaj haos, svu ovu podeIjenost." Drugim recima, jagledam na ovu podeljenost sa mnogo buke, sa mnogo price:"Ovo mora da bude: ovo ne sme da bude; ovo cu zadrzati", islicno. Ali da Ii gledam bez reci? Reci koja je misao, misli ko-ja je forma, sadrzaj. Mogu li gledati bez sadrzaja, reci, ega?Molim vas, veoma je vazno razumeti ovo pre nego sto na-stavimo dalje, zato sto mi mozemo verbaino komunicirati, dodetalja objasnjavati stalno iznova, inteIektualno ukazivati, alito ne resava problem, to ne resava niti moju niti vasu kon-tradikciju. Dakle, mozemo li izaci iz te navike, te tradicije ired: "Mogu li gledati na celokupno postojanje kao ljudsko1 0 2

KRIStJAMURTI:Kako da gledam na ovaj problem tiho -kako? Sto znaci: recite mi metod, pokazite mi nacin, obja-snite mi proces - je I' tako? Korak po korak. Zar ne mislite nato kada kazete "kako"? Pre svega, da Ii postoji "kako"? Mismo prihvatili da postoji "kako", da postoji nacin, da postojimetod i zato vi kazete: "Molim vas recite mi." To je uobicaje-na reakcija: "Recite mi sta da uradim korak po korak ija cuvas slediti i uciniti sve to." Ali ja kazern da ne postoji "kako",da ne postoji metod, da nerna sistema, zato sto yam prakti-kovanje metoda, sistema nece pruziti mil' - zar ne? Usled to-ga vas um samo postaje kruci, tezi, uslovljeniji na drugacijinacin, tako da nikada ne moze biti tih. Dakle, sta cete ucini-ti sa ovim problemom? Ne postoji "kako". Morate uvideti to.SAGOVORNIK:o se povremeno desava.KRISNAMURTI:a Ii se ikada zaista desava - da gledate ne-

sto tiho bez reci, da ste u zajednistvu sa onim sto gledate?Mogu li gledati svoju zenu ili muza tiho, ne ukljucujuci pred-stavu koju sam izgradio 0 njoj ili njemu?Shvatam da je moj nacin zivota kontradiktoran, podvojen,podeljen i znam da sam do sada ziveo tako uz say bol i patnju

koju to sa sob om nosi, i zato kazem sebi: sta treba da ucinimiKako da izadern iz svega toga? A vi mi kazete da ne gledamna sve to kao posmatrac koji posmatra kontradikciju zato stoje sam posmatrac deo te kontradikcije. Pa ipak, postoji dru-gaCiji pristup problemu. A to je: gledajud na njega - akomozete - tiho, kao sto se gledaju dva intimna prijatelja, bezreci, svaki sa svojim sopstvenim problemima, i u njihovojtisini, miru, odvij a se neka druga aktivnost koj a ce mozdaresiti ovaj problem.SAGOVORNIK:ta podrazumevate pod tisinorn?KRISNAMURTI:ar vi ne znate sta to znaci bez mog obja-

snjenja sta podrazumevam pod tisinorn?SAGOVORNIK:otpunu paznju.KRISNAMURTI:Nemojte odmah to stavljati u reci, U ovoj

dolini kada se probudite usred n06, zar ne znate sta je tisi-1 0 3

na? Osim zvuka potoka postoji tisin~llkJe.-ID1l.Ltl .rtisineove cere cloIme ~- z ar wl\lste osetili?~~S~-~~~~~~~


53/75

AGOVORNIK:Postoji f izicka tisina.v KRISNAMURTI:Vi znate sta je fizicka tisina. Vi ne kazete:"Sta je ta vasa tisina, sta podrazumevate pod fizickom tisi-nom, recite mi nesto 0 njoj?" Vi je zna te - zar ne? Setate su-mom i nocu je sve mirno; varna je poznata fizicka tisina sasvom njenom lepotom, bogatstvom, mirom, neizmernornvelicanstvenoscu, dostojanstvom - vi je znate. A naizgled neznate sta je psiholoska, unutrasnja tisina. Pa zato kazete:"Molim vas pricajte mi 0 tome, stavite to u reci." Ali zasto bihja to cinio? Zasto vi sami ne otkrijete da li postoji takva tisi-na? ~ilj ( l~vqlli!t:~!1e}stin.!:!LlnQM~ ne.1Q.JlJl.J2i~.J,1er~~.J1Yl.J:oJ'l~l2Q~rihyat{lt


54/75

neophodna je misao kako biste javno delali. Medutim, mitakode znamo da misao rada strah i da nas taj strah sprecavada efikasno funkcioniserno. Stoga, da Ii covek moze delatibez straha kada mu je potrebna misao i biti miran kada muona nije potrebna? Da li razumete? Da li covek moze imatium i srce koji u potpunosti razumeju proces straha, zado-voIjstva, misljenja i smirenosti uma?(Orlov let)

Od detinjstva smo nauceni da mislimo u terminima stra-ha; .~~s_e ~cllil~al}e,J~:')il10IQfu~lsillL LfiziC_k~.~~


55/75

umom zato sto to nije od posebne vaznosti za svakog od nas,ali kada je u pitanju strah, ocaj, kada je neko direktno u kon-taktu sa usamljenoscu, Ijubomororn, sa nekim slicnimruznim stanjem, moze litada covek sarno posmatrati sve to ucelini, sopstveni urn tako mirno, ne bi li to zaista i sagledao?

(Razgovor i idijalozi)Misao mora stvarati strah zato sto ona nikada ne mozepronaci sigurnost u buducnosti. Misao nalazi sigurnost u vre-menu, a sutra ne zna za vreme. Sutra postoji jedino u umukao vreme, ali ono uopste ne mora postojati psiholoski. Ausled te nesigurnosti misao projektuje ono sto bi hteia da imasutra: bezbednost, ono sto sam ja postigao, ono do cega samja dosao. sto [a posedujem i slicno. A sve je to takode krajnjenesigurno. Dakle, moze Ii misao biti mirna u pogledubuducnosti. To je ono na sta ciljarn. Moze li misao biti mirna

sto znaci: da funkcionise jedino tamo gde je to neophodno zafizicko odrzanje: i samim tim da ne stvara nacionaine po dele,razlicite bogove, ratne huskace. Neka misao bude mirna takoda vreme kao sutra ne postoji.Pre rna tome ja moram razurneti kako da zivim sada . .1Lue,razumem kako da zivim sada, niti~azun:lem~~ka1g~ga~zi's;:iuLuproslo~stI,~~pa~z~ato.zeTI~da~~zIv~~~ClilZILQS1L Js.ojlLl11LieIlepoznata;TS101


56/75

celokupnu buku zivota? ..Ziveti znaci umreti,. svakog. dana umirati :za svaku. stvar~~l~pl:rgramllT sa~KoromJTe sebOiTu,sa samm;aino~~u,sal-x:~~zar~':1?o~~~~"Zacr~~o!1~~~g~1I19~~=~2yegy~~~a_zIVa~"~t2!![T0 Je sve sto mozemo znati idabismo to u potpunosti sagledali, um mora biti izuzetno mi-ran.(Razgovori i dijalozi/Zanen 1968.)

KRISNAMURTI:Dakle, pre svega kada ste zbunjeni, zau-stavite se. Stanite! Ne cinite nista, ne govorite "ovo je is-pravno", "ovo je pogresno", "ovo moram da ucinim", "ovo nesmem da cinim". Stanite! Zar ne, gospodine?SAGOVORNIK:Ne treba da se zaustavim vee da posmatram.Zaustavljanje je takode aktivnost.KRISNAMURTI:Posmatranje je isto tako aktivnost.SAGOVORNIK:Da. Da li je moguce zaustaviti se?KRISNAMURTI:Zaustavicete se jedino ako je zbunjenost ve-lika. Kada se izgubite u sumi, sta cinite, gospodine? Vi sezaustavljate, ne nastavljate da lutate unaokolo. Zaustavljatese i posmatrate. Kada je neko zbunjen, za njega nije dobro daiz svoje zbunjenosti trazi od drugih razjasnjenje.SAGOVORNIK:Mozerno li preci na patnju?KRISNAMURTI:Upravo to i cinim. [a sam zbunjen i ne po-stoji niko ko ce mi reci kojim praveem treba da krenern -nikakav svestenik, nikakav otae, nikakvo drustvo. Niko! [erupravo su me oni i doveli do te zbunjenosti. Drustvo,

roditelji, erkva, literatura - sve to me je dovelo dotle. Dakle,nema vise nikoga kome bih mogao verovati. [a sam zbunjen.Pa stoga kazem: .Dovraga, sve sto mogu da ucinim je da presvega stanem." Zar ne? Prestanite da se krecete u bilo kompravcu. Zar nije tako, gospodine? Mozete li to uciniti?110

i sta god da cinim potice iz zbunjenosti. [e l' tako? Dakle, presvega moram nauciti da se zaustavim.SAGOVORNIK:Kada ste u sumi vi ne uciie da se zaustavljate.Vi jednostavno stanete.KIUSNAMURTI:Stanite. U redu. Zaustavite se. Ucinite to!SAGOVORNIK:Zbunjenost je u mom umu. [a zelim da sezaustavim, ali bojim se da cu otici u izolaciju kada se budemzaustavio.KRISNAMURTI:Gospodine, zar vi ne znate sta znaci zau-staviti sve aktivnosti kako biste otkrili sta je ispravno a stapogresno. [a sam zbunjen. I zbog toga necu nikoga slusati jerusled svoje zbunjenosti nisam u stanju da bilo sta razumem.Usled svoje zbunjenosti nikada ne mogu otkriti sta je ispra-vna a sta pogresna aktivnost. To mogu znati jedino kada upotpunosti prestanem da delam, pa cak i da mislim. Dakle,mo~et~ Ii vi za t~'enutak prestati da gledate, trazite, ispitujeteznaJuCl da u kojern god praveu, na kojern god nivou ili kojugod osobu potrazite vi trazite ocima, umom, srcem koji su ukonfuziji?SAGOVORNIK:Drustvo nas tera da delamo.KRISNAMURTI:a odbijam da delam.SAGOVORNIK:bog toga mogu da vas stave u zatvor.bis~RI~~~~~~T~~r~;i~:. me stave. yLg~U~QJ?la~i~~"~~ h!~}i~ SA


57/75

KRISNAMURTI:Otkud znate?SAGOVORNIK:Znam to u trenutku; .niko mi to nije rekao.KRISNAMURTI:Gospodine, vas um nije pre svega tih.SAGOVORNIK:Urn je neka vrsta aktivnosti ...KRISNAMURTI:Vidite, vi ste izneli tvrdnju da urn mora bitiaktivan, da nikada ne moze biti miran.SAGOVORNIK:Urn jeste aktivnost.KRISNAMURTI:Urn je aktivnost i zbog toga nikada ne mozebiti miran. To je zakljucak, zar ne?SAGOVORNIK:Da.KRISNAMURTI:Tako, na osnovu zakljucivanja i drzanja zasopstvene zakljucke nikada necete otkriti.SAGOVORNIK:Ali i vi takode zakljucujete, gospodine. Visterekli da urn mora biti miran.KRISNAMURTI:a nisam zakljucio. [a sam rekao: "Kada seizgubite u sumi, vi stanete, zar ne?"SAGOVORNIK:Verovatno, ali niko se nikada nije zaustavio ...KRISNAMURTI:a pricam 0 gubljenju u sumi. Izgubio sam sevise puta u sumi, Zaustavio sam se iposmatrao. Nisam seuplasio vee sam gledao. Gledao u razlicitim pravcima mirno,a onda krenuo u odredenom smeru. Taj smer moze bitipogresan: ako je tako, onda cu se vratiti. Sada, na isti nacinja sam zbunjen. Dakle, prva stvar je - posto nikoga neslusam itd., itd. - moram da stanem. Zaustavljanje pred-stavlja miran um, a ne urn koji traga. Biti fizicki miran, sestimirno. Iz tog mira, ja posmatram. I tada vidim da nemanikakve zbunjenosti dokle god je moj urn miran.SAGOVORNIK:Ali, gospodine, vi ste izgubljeni; i bilo da sezaustavite ili ne, vi ste izgubljeni. Ako niste izgubljeni, ondaznate gde ste i tada niste izgubljeni.KRISNAMURTI:Dakle, ja sam izgubljen u sumi sto znaci jasam zbunjen. [a sam zbunjen i nema nikoga ko bi mipokazao pravac. Tako da pre svega moram prestati da pitam,ispi tujem, trazim. I bivajuci miran otJs.Livam L,!j~~~~~qJ)l~ll lir112

Nemojte od svega praviti uzasan problem. Zivot je stravicanproblem i moj zivot je stravican problem. I ja ga moramrazumeti, A mogu ga razumeti jedino ako ne tumaramunaokolo. Moram biti miran, moram posmatrati.

(R azg ov or i s a u ii te ijim a /Z an en 1 967 .)

113

Da li misli~~~daeej;J~sa~~@JllU2I~~uja - to jest"ja"kO]epost'aje bolje, stice vise znanja i vise inforrnacija:ego koji se poboljsava istice vise vrlina - ~lL~UJi~l~AQ".f~~


58/75

LJUBAV SE SPOZNAJE KADA JE UM VEOMA MIRAN

Vidite, um je tako nemiran, on se plasi da bude miran, plasise da ne propusti novosti, plasi se sopstvenog nestanka,dabude jednostavno nista: ali jedino se iz te nistenosti po-javljuje mudrost, a ne iz nagomilanog znanja, Mudrost sejavlja jedino u tihom umu. Urn koji je prepun sopstvenihkonflikata i sopstvenog prakticnog znanja moze samoproizvest i sopstvenu patnju.( Bomb a j 1 954 -5 5 .)

~j:i~.sRQ!l!1lDQSj:, a spontanosti ili slobode ne mozebiti sve dok postoji nagomilavanje znanja i secanja. Zatocovek od iskustva nikada ne moze biti mudar i jednostavan;mudar covek je samo onaj koji se oslobodio procesanagomilavanja, samo takav covek zna sta je tisina: a sta godda se javi iz te tisine je istinito.Tisina postoji jedino kada pazljivo posmatrate svaku reak-ciju, svaku misao, svako osecanje, kada ste svesni cinjenicabez ikakvog objasnjenja, bez otpora, bez prihvatanja iIi pro-sudivanja; i kada vidite Cinjenice veoma jasno bez nametanjabilo kakvih paravana, onda samo opazanje cinjenice rastapacinjenicu, i um postaje tih. Jedino kada je urn veoma tih, ka-da ne ulaze napor da bude miran, on je slobodan. Gospo-dine, jedino je slobodan um mudar, ada bi bio slobodan onmora biti tih.

( Bomb a j 1 9 50 .)114

tlLPJ:"_j)s~QQve~!L1Plld~~2bpll!Y.~.} U takvom procesu ne-ma poricanja ega vee naprotiv, ego, "ja" uvek postaje nestobolje a samim tim je uvek u konfliktu, borbi koja se odvijakako spolja tako i iznutra. I vi zaista mislite da ce tako nestodoneti spokojstvo umu?( N ju jo r lc 1 954 .)

Konflikt postoji dokle god je prisutan spoljasnji pokretzelje, koji se susrece sa frustracijom. a zatim se povlaci. Ovajpokret sasvojom frustracijom i povlacenjern predstavlja kon-flikt izmedu dobra izla, i dokle god je on prisutan ne mozebiti dobrote. Dobrota se moze pojaviti jedino kada je um za-ista veoma miran.( Bomb a j 1 954 -5 5 .)

Veoma je vazno posmatrati, videti bez predstave, a moratebiti sasvim tihi da biste videli svoga muza ilisvoju zenu bezpredstave; vi medutim niste tihi ako nosite sa soborn pred-stavu 0 svorn muzu ilisvojoj zeni.ledino~l,lJisinL!1L_QzeJe uci-ti a liubav ie notJ2uno tiha.,~~:J_~~~~~~=~~~~~ _(R az go v or i s a a m e ri ck im s tu de n ii m a)

1iE_~'!V:~~~R2zt:1:&~J~~_da~~~1:!1ll~v~Q!!la~_f!l1'!!:~_ L l < . ~ c t c l l LErestane da t~~~~poris~elllL~l


59/75

(Madras 1949-1950.)

Estetika je sposobnost opazanja, sposobnost da se opazi,sto znaci da covek mora biti krajnje senzitivan. Senzitivnostne znaci vikati, drati se zbog svake sitnice. ~;;Dzi~\iY!l~~!'~~~L~'! i~U~ili!}~ Nema svrhe pohadati koledze i uni-verzitete da biste nauclli kako da budete senzitivni iliodlazi-ti kod nekoga da bi vas on naucio kako da budete senzitivni.Kao sto smo rekli, estetika je sposobnost da se opaza: a vi nemozete opazati ako vasa tisina nije dovoljno duboka. Akoposmatrate ovo drvece u tisini, postoji kornunikacija koja ni-je verbalna, vee je to pre stapanje sa prirodorn. Mnogi od nassu izgubili takav odnos sa prirodorn: sa drvecern, sa planina-mal sa svim zivim bicima na zernlji.Biti senzitivan u odnosu, bib svestan svakoga pojedi-

nacno, da li je to uopste moguce? T~~1-!1p~nost~ivJ~!J:j!:otJsEi!L99!l9J'~l


60/75

POKRET TISINE

Pokret postajanja, coveka koji zeli da postane Buda ilimenadzer, je povrsna aktivnost. P~vl'}niJjufu~D~J2Eki


61/75

svesnost doneti mir uma.~.~.~===o~ =-=====---.==-~--==._,.,_-=>(London 1949.)

Tisina, pokret tisine je jedini cin koji donosi promenu, to jejedino trajno stanje iz kojeg promena moze da se desi.Um sam po sebi je proizvod sredine. Dokle god se um boriprotiv sredine pokusavajuci da je uzdrma, da je se oslobodi, tosame oslobadanje jekontradikcija i otuda borba. Medutimf~ul1}_22~treLa1s2j~vesll!L9jt jeon gln12mizyodJ~Jegifl~&-~~I~O~l_cUemir'll1~t'lQjl se "yis~ ne_bo_ri~Cl()QOlJ1.,h.~b~!ElE!&SlLokQ~~~iy~Ul'lo1J_QQmLQ_~~D_


62/75

v~~L9LE~~\T()r~il


63/75

va konflikt, ali napora zapravo nema a~~~po!~n~:!:rate .stvaE!ona~~e_ Jl,~ag_?~VH~~~!~~~g:geJi1~~10s~~nJ~~E;~ M e-dutim, mi nikada ne posmatramo seDe onaKvnll. l~aKvI Jesmo,svesno ili nesvesno. Mi uvek menjamo, zamenJuJemo, trans-formisemo, potiskujemo ono sto vidimo u seb~. Sve t~.ukIj.ucu-je konflikt; a um, mozak koji je u konfliktu, nikada mJe rruran.A da bismo mislili temeIjno, otis li veoma dub?ko, po.trebannam je mozak koji je intenzi~~o aktivan.Fa ~pak rmran, anikako tup, uspavan mozak, oplJen verovanJem 1otporom.(Zanen 1961. )

Poput mirnog jezera, um je miran kada je celokupan proeesnapora shvacen, .( Lo n d on 1 9 49 .)

Upravo kao sto cinimo napOl~,da prezivin-:o f.iziCki, tako cini-mo napor da trajemo kao "ja . Sve dok ~ehn:: da duh.?vr:oprezivim, ja moram da ulozim napor na postizanju onog't sto Pnazivam stvarnoscu. Sada, sta je to "ja" koje cirri napor? Sta stevi? Ocigledno, vil'te iille 1ils$19~~~~iIt~~~~J!1ih~~LUi~a-VJ!Avi~~t~'}gomil(t1JiL.~bTIIl~~m~~lvl.1.212oIp~J~~f~~J~;zlicite 0so bine stras ti~~1r.al1.03,l.lr.:w:l~-~.sle._t~.H.l11~~t"l1!:.'Top;-ono t~ellie ~daroduzite u praveu ~oji vodi ~a s~arn~-sti; tako da ulazete napor, meditirate, vezbate

vneb Ob~lk di-

scipline. Svakako, te~~.!


64/75

nicu, a~~~j~l~2g E~Ul1_~1!~~11 ummozu~o-smatra, ako to razumete, ako trenuhlQ vidite~tu istinu.nndanema nesvesnos1:l. ~~~~~~~~- ..~-=~~ .. ~_ ...""~=-="-?4>

(Oh ai 1 9 66 .)

Ali, umreti za proslost nije aktivnost uma. Um ne mozeumreti odlukom, evolucijom, voljno. Ako um sagledava is-tinitost izjave - da pomocu dna volje ili odredenog zakljuckaiii primoravanja, um ne moze da izazove promenu - ondatajnacin sagledavanja donosi samo kontinuitet, modifikovanirezu!tat, a ne radikalnu revoluciju; a ~~1!Jl1 Jih Si'LQlQnekolikQ~llDgL ~ko iJi cl:toistilJil\l~tt~i~v~J.~QJkIleetei~etl1_~~~tya~l


65/75

rati, imitirati - u tom slucaju ona bi prestala da bude tisina.(London 1949.)

~i~iliLj~~~~~l.ll1lar~~~4*~g~oi-mll}()~~il~

(Vi s tc s vc t)

SAGOVORNIK:uvena izreka glasi: "Budi miran i spoznajBoga."KRISNAMURTI:idite, to je neverovatna stvar u zivotu, to-liko ste toga procitali da ste prepuni tudeg znanja. Neko jerekao: "Budi miran ispoznaj Boga", i tu se vee javlja problem,kako da budem miran? Iako se ponovo nalazite u staroj igri.Budi miran j tacka. A mozete bib mimi istinski, ne verbalnovee potpuno, sasvim, ~i!20 .~~daEaz~~~l1~e~~


66/75

poznaje sebe u novoj odeci: ne-pohlepnosti, ali to nije mir.(Ohai 1949.)

Religija tada ima potpuno novo znacenje, dok je pre togabila predmet misli. Misao je stvorila razlicite religije tako daje svaka religija fragmentarna, i svaki fragment ima mnostvodaljih podela. Sve sto se zove religi ja, ukljucujuci verovanja,nade, strahove i zelju da budemo sigurni u buducem svetu islicno, rezultat je misli. To nije religija, to je samo pokret mi-sli, u strahu, u nadi, u pokusaju da se nade sigutnost - sto jematerij alisticki proces.~l~~Jf~~akle r~ligij~!LT~k~j__~lli:tiivani,_~a pOt~~12~012-lp~~2:l21(n~aselokupnom svojom energijom, da bi se nas10~~o..~ s~~t0!9sro=~g~.~ o Je s,~e,}~~Tosen o z e d e -siti jedino kada postoji sloboda od buke misli, okoncanjemisli i vremena, psiholoski, iznutra, sto ne podrazumeva ikraj znanja koje vam je neophodno za funkcionisanje u sve-tu. Ono sto je sveto, sto je istinito, moze postojati jedino ka-da postoj i potpuna tisina, kada je sam mozak stavio misao napravo mesto. IZ~~~)1~~_~~~~1e ~j~~~ ono sto .i e szeto.(Celokupnost iivota)

130

OTKRIVANJE MEDITACIJE

U takvoj tisini enti tet koji dozivljava potpuno nestaje. Alivecina zeli da dozivljava, da stekne sto vise iskustava. Samazelja da se dozivi nesto vise je razlog zbog kojeg pocinjemoda meditiramo, da upraznjavamo spiritualne prakse i slicno.Ali kada se to razume, kadaje il l~o'.East_':P~_tiSirill'il1Ir~_yIilLg~K2i~E1_1~~urn~JliQD~ kojL doZivJjcU@ild~tgD."Iek tad a postoji mogucnost da se pojavi on,9 sto se ne mozeimenovati. To nije nagrada za dobra dela. ~.illitestahocEj:~,b~ neJ'SQiC~i kcl.ihLlli:lt_d~++rilllQDlyl!jJ:e ~ da J~jJ:~~t~.o-b!~;?l~1Yl'lliE; s:l~~~L~K.


67/75

sval_govorite, .us:~~~~~;u:aL.moJ:iy,e~..l~ r av I S ~ L .Ol}


68/75

~robIeml.se nastavIJaju - t~ je z~carani krug. ~ kojll


69/75

(Zanen 1964.)

Mi uvek postajemo nesto, nikada "nismo"; trenutak nika-da nije potpun, uvek je neko sutra potpuno; te tako propu-stamo ceo pokret zivota. Ako posmatrate svoj sopstveni urn,videcete da mi nikada nismo mirni ni za trenutak, nego uvekpokusavamo da budemo mimi. Pokusaj je one sto nam jepoznato, postajanje je one sto znamo.Mi znamo ideal tisine, nas um neprekidno sledi taj ideal,boreci se, disciplinujuci, kontrolisuci, oblikujuci se kako bistekao tu tisinu u kojoj se stvarnost moze otkriti; a stvarnostse nikada ne moze otkriti u takvoj tisini jer je ta tisina posta-janje.(Bomba) 1954.)

Vi mozete pozeleti da odagnate strah, medutim, javlja se"kako", metod postaje bitan i ponovo imate novi problemkao sto ste imali i onaj stari. I tako idemo od problema doproblema nikada ne bivajuci slobodni od njih. Ali mi sadapricamo 0necernu sasvim drugaCijem, zar ne? Nas ne zanimada zamenjujemo jedan problem drugim.SAGOVORNIK:U tom slucaju pretpostavljam da je praviproblem imati miran um.KRISNAMURTI:Svakako, jedino sto je vazno je miran um.SAGOVORNIK:Kako mogu imati miran um?KRISNAMURTI:Pogledajte sta govorite. Vi zelite da posedu-jete miran um kao da je to odele iIi kuca. Imajuci novi cilj,mil' uma, vi poCinjete da istrazujete nove nacine i sredstva dato steknete i tako imate novi problem. Jednostavno budite

1 3 6

necega. Sve sto je izgradeno moze biti i razgradeno. Netrazite kontinuitet mira. Mil' se dozivljava iz trenutka u trenu-tak: on se ne moze produzavati.(Ko me nia ri iz iioota, d rug i d eo )

Da hi se shvatilo neizmerljivo, um mora biti krajnje miran,tih; ali ako mislim da cu steci mir negde u buducnosti, veesam unistio mogucnost mira. ~ sada ilLuikada. Veomaje tesko ovo razumeti, jer mi svi zamisljamo raj u terminimavremeria.(Hamburg 1956.)

Nista nije vaznije za mir od samog mira; 9n je~lillILs~!?U~~L!$rru. Nikakvi bitni cinioci ga n:ee iz~zvati, jer. onJeste. Nikakva sredstva vas ne mogu dovesti do rrura. Ako bi s~mil' mogao dostici iii postici, hila hi potrebna sredstva. Ako bise mil' mogao kupiti, novae bi postao va zan; medutim, novae ito sto se njime kupuje nisu mil'. Sredstva su buena, nasilna ilisuptilno prisvajacka, a cilj je iste prirode, on je u samim sred-stvima. ~~ L~v~~t~~~~~ti~i!:l~_L~L!(Jl!Li~~{~ljS!ua. ~~sred lll~tlSlll~~~kadaJJJ;:~ma ..u ~.~ ~lU._n~=_o a~raLIsr2zd~~.~uk!!. n~9r~Ldis~.iEILTI~LEzdrzaya!1il4.v~l~l{~ilii~!E..~iEitostQ\To&lLilli!1.~.l~ tu~

(Komen iar i iz zivota)

1 37

IEislilac~~~iLEg:i .i~isLs~be ..jl v912m .mislju, SvedC1Ksej\e razume i ne resi ovaj problem, nije moguce imati mi-ran urn, ili pronaci da li je za urn moguce da ikada bude miran.Zato vas molim da samo slusate ana sto govorim, i pokusate


70/75

MIR KO]I NIJE DEO EGA

Da Ii u miru postoji posmatrac koji kaze: ,,Ja sam miran?"Razumete Ii moje pitanje? Kada ste srecni, dok setate ulieomili sumom, iIi dok sedite na suneu, mirno, srecno, kada se pi-tate: "Da Iisam secan?" - sreca je vee nestala. [e I' taka? Zarniste primetili, to.je veoma prosta cinjenica. U trenutku kadazadrzavate znanje a necernu sto vam pruza srecu, sreca ne-staje. Stoga, kada se pitate: "Da Ii sam tih, da Ii je moj urntih?" - to vise nije taka, zar ne?Postoje razlicite vrste tisine: tis ina izmedu dve reci: tisina

izmedu dva tona na klaviru, tisina izmedu dve buke, tisinaizmedu dve misli, interval izmedu dve misli, tisina nakonduge borbe sa samim sobom - zamor - tisina izmedu dva ra-ta koju nazivate mil'. Sve su to tisine koje su proizvod buke -izmedu dve buke, izmedu dve misIi, izmedu dva tona,izmedu dve rasprave. To nije tisina. E2~tojitisin,:!J(2i&1nl(:i!11~ iZ,:!zv11llikk


71/75

sakupilo tako mnogo inforrnacija, znanja. Ne nasavsi spo-ljasnju sigurnost, "ja" nastavlja da trazi to stanje na drugimnivoima, izvan povrSnog. Tako mi meditiramo ne bismo lipost igli mil', stekli miran um. Mi misl imo da ce nam miranum dati stanje trajnosti koje nismo pronasli u drugimpravcima pa se zbog toga javlja pitanje: "Kako da budernmiran?" Na taj nacin se otvara potpuno novi problem, u ko-ji smo uhvaceni.Svakako da misao koja zeli da bude mirna nikada neceosioboditi sebe od konflikata, jer je ona sama centar "ja".

(Oh. a i 1 9 53 .)

Ova psiholoska aktivnost "ja", "mene" i"moje" moraprestati, jer upravo ona stvara probleme i donosi razliciteoblike uznemirenja i nereda. Ali bilo kakav napor da sezaustavi ova aktivnost samo stvara vecu aktivnost i uzne-mirenost.SAGOVORNIK:o je istina, primetio sam. Sto vise pokusavamoda smirimo urn, javlja se veci otpor i say nas napor se ulaze uprevazilazenje tog otpora: tako nastaje zacarani neraskidivikrug.KRISNAMURTI:Ako ste svesni zacaranosti ovog kruga ishvatate da vi ne mozete da ga prekinete, onda sa tom reali-zacijom posmatrac, cenzor nestaje.SAGOVORNIK:Cini se da je to najteze uciniti: ukinuti po-smatraca. Pokusavao sam, ali sve do sada nisam uspeo.Kako to uciniti?KRISNAMURTI:Zar ne razmisljate i dalje u terrninima "ja" i"ne-ja"? Zar ne zadrzavate ovaj dualizam unutar uma sa-mim recima, neprekidnim ponavljanjern iskustva i navike?Nakon svega, mislilac i njegova misao nisu dva razlicita140

~~Ii .sejJe~~~J:liskll_,ll:a+LUJ.~i~ro-I~~l}u4-j1~!i~~J2LQizvQiJ;2l1JsIi2gLtr.adi.cife~rem..~~1L~Y9jpo~


72/75

TISINA KOJA SE ODRZAVA NIJE TISINA

Da Ii ste posrnatrali svoje misljenje? Posmatrao sam kolakoja prolaze, bio je to ovaj plavi auto. Da li mogu tako da po-smatram svoju misao, kako se krece od jedne stvari dodruge? A ako se krece, pronadite da li moze da se prekine;umesto da bude dugacka nit, prekinite je ividite sta ce se do-goditi. Mozete Ii da prekinete misao ikazete: "Dosta je bilo,sto je dosta, dosta je " , i ~_tavno da ~g,VljjieJ:lLDlil;1~aQ~L~~i~~_!~~_e~ s~~~og()cli!L~L~~1~y_~lcle.te~11lislLE~jtos.,_Ba~p2i avL12..Q~lnatraj~LlD.l~p.ro~);kinieJ:.~lr.Lilase desava?~"""=~

(R azg ov or s a s tu de ntim a /B ro kuu d 1 97 5.)

M isa o m ora p oreci sa mu s eb e . Misao samo uvida sta cini itako shvata da mora da se zavrsi sama od sebe. Nema drugogfaktora osim nje same. Stoga, onog trenutka kada misao uvi-di da svaki njen pokret izaziva nered (uzimamo ovo kaoprimer), nastupa tisina.(Ti si s ve t )

Kako covek negira? Da li poricemo poznato, ne velike dra-maticne dogadaje, vee male dogadaje? Da Ii dok se brijern ne-giram to secajuci se divno provedenog vremena u Svaj-carskoj? Da li covek isto tako porice secanje na boljavremena? Da li ih negira bivajuci ih prethodno svestan? To142

see anLeLp~i j atll2._LD~.illLtnQ;_~.s~'Lili~!!liDJ.lli.lDko11l"dalla*,liwse~yj. I to ne treba ciniti iz nekog motiva, ne da bi se uslou izuzetno stanje nepoznatog. Vi zivite u Risi VeIiju, a mis-lite 0 Bornbaju iRimu. To stvara konflikt, otupljuje urn, po-dvaja gao Mozete Ii to videti kao takvo i odstraniti ga? Vini~d!l ne ~oz~te_~~tU~neJ2Q~rat~b:.E~ll tI'~ tl~JLlgL4i~~J2E!1:z:~~;~1~~"~ES'z~~atQLY~~te u12Q~!E!tQJllProces prepoznavanja je proces trajno poznatog. li!!gl!l:iT.E~.~mjl~j~~J2.QZlliJlU_.JllD..gll.~daJ:adiJ.:n~~duo ''::'_'1 0l!(lallll1!ll1l1.LsjlJ_tiJl1~~J2Ujlud..Vi vidite cvet, osecate ga, vidite njegovu Iepotu, intenzitet,njegovu posebnost. Zatim odete u sobu u kojoj zivite, koja ni-je velika, koja je ruzna. Vi zivite u toj sobi ali zadrzavate ose-ca] lepote izato pocinjete da mislite 0 cvetu; izdvojite tumisao ~ odstranite je. Sada, 19I1ko2~~glSQ.2tti~~_ukJQ.nHLllll~!l}11~~~~DegLr_Cl_li


73/75

(L on d on 1 95 2.)

Covek jasno uvida da je tis ina krajnje neophodna, nesamo na povrsnom nivou, vee na najdubljem nivou; u samomkorenu naseg bica mora biti potpuna tis ina. Kako da se ovadogodi? To se nikako ne maze dogoditi aka je prisutna bilokoja forma kontrole, jer to podrazumeva konflikt, jer tadapostoji onaj koji kaze: "Ja moram kontrolisati", i postoji onosto se kontrolise. U tome lezi podela, a u podeli je konflikt.Stoga, da li je moguce da um bude potpuno prazan imiran,ne trajno vee iz trenutka u trenutak? To je prvo zapazanje, daum mora biti potpuno miran: ova zapazanje, njegova istini-tost.i uvidanje istinitosti tog zapazanja je prvii poslednji ko-rak: a potom, to zapazanje mora da nestane; u protivnom viga produzavate. Dakle, um mora da posmatra, mora biti sve-stan bez izbora svakog opazanja i mora postojati trenutnookoncanje tog opazanja - uvidanje i njegov kraj.(Kriinamurii u Indiji, 1970-71. )

Dakle, nema koraka do mirnog uma. Stavise, vi zapravo nine znate sta je mil' uma. ana sto vas zanima je da dozivite tostanje i da ga zadrzite: zato vi i kazete da ana ne traje vise odtrideset sekundi. Zasto bi ana uopste trajalo? ViditeLvamauiie~vClzn~ma st~ar/_"V~e to jto YLITl~O~LiLp,I~9-" toi?a, vizelite da znateK'al(o da do toga dodete 1 da 11 ana traje, tetaka uvodite elemenat vremena; ana mora da potraje i to visead trideset sekundi. Tisina k~Qj.,!~~()dr~ava L~lla.

(L on d on 1 96 2.)144

znate sta se desava nakon toga. Ali imati miran um je jednaad najtezih stvari. Teoretski, to je najlakse: ali vzapravo, to jenajizuzetnije stanje, koje se ne maze opisati. Sta se dogadaotkricete kada dodete do njega. Ali to dolazenje do njega jeproblem, a ne ana sto sledi posle njega.Vi ne mozete doci do tog stanja. To nije proces. To nije nes-to sto cete postici kroz vezbu. ana se ne maze kupiti vre-menom, znanjem, disciplinom, vee samo razumevanjem zna-nja, razumevanjem celokupnog procesa discipline, razumevanjemcelokupnog procesa sopstvenog misljenja, a ne pokusajem dase postigne rezultat. Tada ce se mazda pojaviti takav mir. Onosto sledi nakon toga je neopisivo, za to nema reci i ana nemav 1/"znacenJe .Vidite, svako iskustvo, sve dok~12Q2iQjion'lLk91LQQiivlm,-

~~~li9-~~~~l~~IBR:~t. seeCl!l~~~~~~Ui_~!i~KaJ22!2Sl~ko~g.~L\Trelll~~ ~_1~Dj~mira$J2ez~~~,talS9 da ne.!._n~lLoga. k2ji_~iylj aya~tQ)s15}!!:YSL!!lh~a.. Mo1Iffi~Vas, aka zelite da razumete, ova je zaista veomavazno. Sve dok postoji onaj koji dozivljava ikaze: "Moramdoziveti mir", iprepoznaje to iskustvo, to and a nije mil'; to jetrik uma. Kada neko kaze: .Doziveo sam mir", to je samoizbegavanje konfuzije, konflikta - nista drugo. Mil' a kojemmi govorimo, nesto je potpuno drugacije. Iz tog razloga je vr-10 vazno razumeti mislioca, onaga koji dozivljava, bice kojezahteva stanje koje ana naziva mil'. Mozete imati trenutakmira, ali kada se to desi um se vezuje za njega i zivi

Documents

24183011 ZEMLjA BEZ STAZA Jiddu Krishnamurti