28. maj 2014.

PAGE 2

Gde je danas energetski sektor Srbije?

Kapaciteti: ≈ 80% termoelektrane (30+ godina starosti), ≈ 20% velike hidroelektrane.

Termoelektrane u Srbiji su jedan od najvećih izvora štetnih gasova i zagađenja česticama u Evropi.

Termoelektrane u Srbiji su najveći pojedinačni izvor sumpor dioksida (SO2) u Evropi.

Termoelektrane prave ozbiljne eksterne troškove za građane Srbije i samu državu koji nisu uračunati u cenu električne energije:

Zdravstveni sistem – UN WHO: Srbija ima najveći porast smrtnosti od raka pluća u Evropi. Poljoprivreda – nemogućnost organske poljoprivrede, poplave, odroni i sl. Ekonomija – izostanci na poslu zbog bolesti i alergija, prerana smrtnost, smanjenje radnog veka i sl .

Procenjuje se da eksterni troškovi zastarelih termoelektrana u Srbiji dostižu oko €13 centi po kWh.

Sektor grejanja u ogromnoj meri zavisan od uvoza gasa što dodatno ugrožava energetsku sigurnost zemlje.

Posledica nedostatka diversifikacije u izvorima energije (ugalj za proizvodnju električne energije; gas za proizvodnju toplotne energije) dovodi zemlju u ekstremno ranjiv položaj:

Uvoz u vanrednim situacijama (poplave 2014. godine / gasna kriza 2009. godine) Zimski uvoz struje (čiju cenu ne znamo i ne postoji kao javni podatak)

STUDIJA SLUČAJA: GASNA KRIZA U SRBIJI, 2009

Sektor veoma zavisan od gasa = ekstremno ranjiv usled uvoza (84% uvoza iz Rusije).

6. januara 2009. godine, Rusko-Ukrajinski konflikt rezultirao je privremenom obustavom isporuke gasa Srbiji. Srbija je imala jednu od najhladnijih zima te godine. Kombinacija ovoga, dovela je do vanredne situacije u celoj zemlji. Reagovanje u vanrednoj situaciji: prebacivanje na mazut gde god je moguće. NIS je pokušao da obezbedi dovoljne količine dok se isporuka gasa ne stabilizuje. Srbijagas je apelovao na korisnike da prestanu da koriste gas kako bi umanjili uticaj uzrokovan prekidom isporuke ruskog gasa.

Desetine hiljada domaćinstava su ostavljene bez grejanja tokom nekoliko dana, a stotine hiljada evra su izgubljene zbog zaustavljene ili otežane proizvodnje usled gasne krize.

PAGE 3

Kuda ide energetski sektor Srbije?

Nacrt Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine:

„Lignitski traktat“, kako nas vidi Sekretarijat energetske zajednice jugoistočne Evrope 1,050 MW novih termoelektrana do 2030. godine Ukupno 4,000 MW iz uglja (lignita) do 2020. godine, (pri tome se 76% ukupnih rezervi uglja na Kosovu!) 1,300 MW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije do 2025. godine (14% od ukupnih kapaciteta) – EU je

2012. godine već imala 14,1% ukupnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije!

Zavisnost od uvoza će se povećavati:

Uvozićemo ugalj da bi ga sagorevali u našim termoelektranama Nastavićemo da uvozimo struju zimi (sa očekivanim povećavanjem potrošnje energije od 5,7% do 2020. godine) Nastavićemo da uvozimo gas

Dodatni troškovi: Troškovi emisije štetnih gasova (npr. Grčka mora da plati €150 miliona za emisiju CO 2 tokom 2011. godine; 50%

proizvodnje struje u EU je trenutno „CO2 free“) Primena Uredbe o velikim ložištima (ugradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova termoelektrana,

smanjenje emisije azotnih oksida u vazduh uvođenjem primarnih mera, rekonstrukcija postojećih ili zamena elektrofiltera i sl)

Obavezne mere zaštite životne sredine (čišćenje rečnih korita i rešavanje pitanja plivajućeg otpada, prečišćavanje zauljenih otpadnih voda objekata JP EPS, rekultivaciju zemljišta: sadnice, pošumljavanje i sl).

Povećanje cene energije: Liberalizacija tržišta Novi proizvodni kapaciteti (cena kWh proizvedena iz novih termoelektrana biće između €7-9 centi) Novi proizvodni kapaciteti (obnovljivi izvori energije – sve konkurentniji u poređenju sa novim postrojenjima na

fosilna goriva)

Kuda ide energetski sektor EU?

Prioriteti (Brisel, 21. maj 2014. godine)

Povećati energetsku nezavisnost EU kroz:

1) Zajedničko energetsko tržište

2) Podizanje energetske efikasnosti

3) Povećanje proizvodnje iz sopstvenih izvora

4) Diversifikovanje izvora energije.

PAGE 4

Vetar – teret ili razvojna šansa energetskog sektora?

Uticaj na ENERGETSKI sektor: Doprinosi energetskoj sigurnosti zemlje (kao sopstveni i obnovljivi izvor) Smanjiće uvoz struje (70% proizvodnje iz vetroparkova je zimi kada Srbija uvozi najviše i kada je uvoz najskuplji,

500 MW iz vetroparkova bi dovelo so smanjenja uvozne zavisnosti za najmanje 1,000 GWh godišnje (90% uvoza), koliko je očekivana isporuka energije tokom sezonskih pikova u tražnji)

EKONOMSKI uticaj: Dovešće do značajnog povećanja investicija u Srbiji Pokretanje domaće građevinske industrije (ugovore za građevinske, elektro i transportne firme u Srbiji) Veliki broj ljudi će biti zaposlen tokom perioda izgradnje Značajni prihodi od poreza za državni budžet Smanjenje negativnih eksternalija u ekonomiji (smanjenje troškova zdravstvene zaštite usled nižeg zagađenja

vazduha)

Uticaj na ŽIVOTNU SREDINU: Ekološki prihvatljiva tehnologija koja rezultira u smanjenju emisije CO2 po jedinici proizvedene električne

energije Čistija i zdravija Srbija Veliki doprinos u borbi protiv klimatskih promena

POLITIČKI: Približavanje zemlje EU kroz ostvarivanje naših ciljeva o potrošnji energije iz obnovljivih izvora Jasan signal javnosti o modernizaciji Srbije

Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA):

• Investicioni potencijal od €700 miliona do €1 milijardu evra

• Do sada uloženo oko €30 miliona u razvoj projekata

• 90% do sada uloženih sredstava uloženo direktno u ekonomiju Srbije (angažman lokalnih firmi, kupovina zemlje, porezi, dozvole i sl).

PAGE 5

Troškovi proizvodnje električne energije – termoelektrane Vs. vetar?

Tabela 1: Kalkulacija potrebnog rasta cene električne energije (%) kako bi se ostvarila zahtevana standardna stopa prinosa na investicije u iznosu od 10%

Privredno društvo

Instalisana snaga

elektrana u okviru

privrednog društva (MW)

Poslovni prihodi Stalna imovina

Zahtevani dobitak

(10% na vrednost stalne imovine)

Poslovni dobitak

Razlika između zahtevanog i

trenutnog dobitka (zahtevano povećanje

prihoda)

Potrebno povećanje prihoda (%) kako bi se ostvarila

zahtevana stopa prinosa na investicije

Opis kalkulacije 1 2 3 4 = 10% * 3 5 6 = 4 - 5 7 = 6 / 2

TE Nikola Tesla 3,015 78,736,142 193,789,617 19,378,962 3,412,764 15,966,198 20%

TE Kostolac 921 25,842,767 113,882,442 11,388,244 3,649,024 7,739,220 30%

Total 3,936 104,578,909 307,672,059 30,767,206 7,061,788 23,705,418 22.7%* Analizirana preduzeća obuhvataju 65% instalisane snage EPS-a

* Iznosi su preuzeti iz finansijskih izveštaja za 2013 godinu, objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR)

* Svi iznosi RSD '000

Tabela 2: Kalkulacija ekonomske i finalne realne cene struje u Srbiji (€/MWh)

Komponente pune cene

Bazna cena struje 37.1

Ekonomski zahtevano povećanje cene po MWh 8.4

Realna ekonomska cena struje 45.6

Troškovi eksternalija* 70.0

Puna cena električne energije iz termoelektrana 115.6* Povećanje troškova zdravstvene zaštite, dodatni troškovi revitalizacije zemljišta, troškovi globalnog zagrevanja, i sl.

Tabela 3: Poređenje ukupnog društvenog troška proizvodnje električne energije iz Termo-elektrana i iz Vetro-elektranaPuna cena struje proizvededne u TE (EUR/MWh) 115.6Puna cena struje proizvededne u VE (EUR/MWh) 92.5Razlika u EUR po MWh 23.1

PAGE 6

Uticaj vetroparkova na cenu električne energije u Srbiji

Prvi kilovati iz vetroparkova ne mogu biti na mreži pre 2016. godine.

Ukoliko se do 2020. godine izgrade vetroparkovi kapaciteta 500 MW, to će podići finalnu cenu električne energije te godine za 2,4% (što je €0,2 centa po kWh).

Povećanje finalne cene električne energije u Srbiji zbog instalisanja vetroparkova kapaciteta 500 MW na mrežu je u domenu statističke greške!

PAGE 7

Cost/Benefit analiza vetroparka „Čibuk 1“ za ekonomiju Republike SrbijeANALIZA BENEFITA

Ukupni dirketni ekonomski

benefiti u iznosu od cca €259 miliona

tokom životnog

ciklusa vetroparka

„Čibuk 1“ (144 MW)

Prikaz suma nominalnih vrednosti priliva za ekonomiju tokom 25 godina životnog veka vetroparka, njegovog razvoja i perioda izgradnje.

Iznos poreza na dobit (€90 miliona) računat po stopi od 15% uz pretpostavku nepromenjivosti tokom posmatranog perioda. Prihod za budžet Opštine Kovin: 2% neto profita godišnje (€7 miliona ukupno). Pokretanje građevinskog sektora: direktno ulaganje u izgradnju oko €55 miliona. Radna mesta tokom naredne dve godine: oko 400 ljudi će raditi na izgradnji vetroparka. Povratak investicione banke Vlade SAD-a (OPIC) u Srbiju: OPIC u julu 2009. godine suspendovao sve programe za Srbiju (zbog

problema sa privatizacijom „Putnika“). Povratak OPIC-a će doprineti ekspanziji američkih investicija u Srbiji. GE zainteresovan za veće prisustvo u Srbiju. Ovaj projekat korak u tom smeru. Centrala CWP-a u Srbiji: CWP preselio centralu iz Londona u Beograd u septembru 2012. godine i sada zapošljava 25 ljudi sa

tendencijom rasta.

Porez na dobit Lokalna kom-ponenta CAPEXa

Lokalna kom-ponenta OPEXa

Porez na imov-inu

Troškovi razvoja projekta

Porezi i donacije lokalnoj

samoupravi

Porez na div-idende

Usluge upravl-janja imovinom

AM

Potrošnja elek-trične energije

Održavanje građevinskih ob-jekata i infras-

trukture

Ukupni benefiti

0

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

300,000

90,045

41,301

26,752

5,567 8,000 10,920

29,749 26,616

6,395640

12,975

258,958

€ mill

PAGE 8

Ukupni procenjeni

troškovi vetroparka

za ekonomiju Republike

Srbije bi trebalo da

iznose €165

miliona

ANALIZA TROŠKOVA

Cost/Benefit analiza vetroparka „Čibuk 1“ za ekonomiju Republike Srbije

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027 20280

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

3,436

20,809 19,883 19,549 18,83016,557

14,64311,817

8,986 9,9557,356 7,413

5,363

Ukupni očekivani troškovi

€ mill.

2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028 2029 2030 2031 2032 2033 2034 2035 2036 2037 2038 2039 2040 2041-30,000

-20,000

-10,000

0

10,000

20,000

30,000

Očekivani Neto Benefiti (Troškovi)

€ mill.

PAGE 9

KUMULATIVNI BENEFITI I TROŠKOVI

Ukupni socio ekonomski benefiti od vetroparka

„Čibuk 1“ bi trebalo

da prevaziću troškove

(naknadu za

povlašćenu otkupnu

cenu električne energije)

za cca 65%

Cost/Benefit analiza vetroparka „Čibuk 1“ za ekonomiju Republike Srbije

0

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

300,000

258,958

164,597

Ukupni očekivani benefiti Ukupni očekivani troškovi

€ mill.

Za više informacija molim kontaktirajte:

Ana BrnabićDirektor projekta

Resavska 23, Belgrade, Serbia+381 (11) 785 0100

ana.brnabic@continentalwind.com