PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXII, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 28. NOVEMBAR 2014. GODINE

006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600

CENTRUM

www.hostelcentrum.rscentrumcacak@gmail.com

BROJ 46 CENA 30 DIN.

Zoran Martinovi},Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe

Jelensuperliga

Slobodan Jolovi},na~elnik Moravi~kogokruga

„^orba” odu{evila ^a~ane

Direktor Doma zdravqa dr Aleksandar Pajovi}

DAPACIJENTIOSETEPROMENE

DAPACIJENTIOSETEPROMENE

strana 6.

POVOQNIJIINVESTICIONII PRIVREDNIAMBIJENT strana 3.

Karate

strana 19. strana 9.

ZAKOMBINATU GU^IPOSTOJIRE[EWE

VE^E POZITIVNE ENERGIJEI NAJLEP[IH EMOCIJA

Iz porodi~nih albuma

MILANPETROVI]

SURXO

^A^ANSKI OPAN^AR

strane 10. i 11.

BORAC POBEDNIKPREMIJER LIGE

strana 24.

strana 25.

„ZEBRE” GASEVATRU „ZMAJEVA”

2 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINEMARKETING

Zoran Martinovi}, di-rektor Nacionalne

slu`be za zapo{qavawe, uutorak je, u sali Gradskog ve-}a, odr`ao sastanak sa pred-stavnicima lokalnih samou-prava Moravi~kog okruga.Tema sastanka je bila uskla-|ivawe ciqeva politike za-po{qavawa, a me|u priori-tetima u narednom periodutrebalo bi da budu decentra-lizacija i prepoznavawe lo-kalnih potreba tr`i{ta ra-da.

- Pohvalno je {to velikibroj lokalnih samoupravave} du`i niz godina prepo-znaje politiku zapo{qava-wa i u svojim buxetima iz-dvaja zna~ajna sredstva zanovo zapo{qavawe. Samo uovoj godini je 46 lokalnihsamouprava potpisalo spo-razume sa NSZ, a wihovimposredstvom je izdvojeno vi-{e od 500 miliona dinara,{to je veoma zna~ajan pod-sticaj finansirawa politi-ke zapo{qavawa, imaju}i uvidu da je sa centralnog ni-voa u ovoj godini izostalapodr{ka - rekao je, izme|uostalog, Zoran Martinovi}.

Tokom ove godine NSZ jelokalnim samoupravama

pru`ala stru~nu i tehni~kupodr{ku, a finansirawe lo-kalnih akcionih planova za-snivalo se iskqu~ivo iz bu-xeta lokalnih samouprava,podsetio je direktor i do-dao:

- U narednoj godini o~e-kujemo zna~ajniju podr{kubuxeta za mere aktivne poli-tike zapo{qavawa, u skladusa iznosom koji je predvi|enakcionim planom za 2015.Mo`e se o~ekivati podr{kasvim lokalnim samouprava-ma koje budu zainteresovaneza zajedni~ko ulagawe sred-stava, i sa centralnog i sanivoa lokalnih samouprava,~ime }e biti obuhva}eno vi-

{e lica, nego ove godine, ko-ja se nalaze na evidencijiNSZ.

Prema wegovim re~ima,posebna pa`wa naredne go-dine bi}e posve}ena preduze-}ima u restrukturirawu, bi-}e obezbe|ena sredstva za ot-premnine firmama koje ne-maju budu}nost, a nakon togapreduzete i dodatne mere ka-ko bi se “vi{kovi” aktivi-rali.

Stopa nezaposlenosti zatre}i kvartal, prema anketikoju sprovodi Republi~kizavod za statistiku, je 17,6odsto i ona je za 3,2 odstomawa u odnosu na prvi kvar-tal ove godine.

- Nekoliko elemenata jerezultiralo ovakvu sliku,pre svega stvoren je povoq-niji privredni i investici-oni ambijent u kome se mo`ei o~ekivati pove}awe pri-vrednih aktivnosti. Zakon oradu mo`e pozitivno da uti-~e na pove}awe zapo{qava-wa. Izmene zakona o dopri-nosima za obavezno socijal-no osigurawe i o porezimana dohodak gra|ana ve} sudali svoje rezultate. Svaka-ko je veliki uticaj i inspek-cije rada na smawewe rada uneformalnom sektoru, {to jetako|e uticalo na pove}awezapo{qavawa. Naravno, isezonski poslovi imaju svojuticaj, ali imaju}i u vidu dasu oni bili prisutni i ra-nijih godina, ne mo`emo imdati ve}i zna~aj, nego mera-ma koje je Vlada RepublikeSrbije preuzela u ovoj godi-ni - kazao je Martinovi}.

Na evidenciji NSZ kra-jem oktobra je bila 741.000nezaposlenih lica. Visoka je

stopa nezaposlenosti mla-dih uzrasta od 15 do 24 godi-ne, podsetio je direktor do-daju}i da je ona sa 50 odsto,koliko je bila prethodnihgodina, smawena na blizu 42odsto.

- Ako posmatramo lica do30 godina, na na{oj eviden-ciji ih ima 196.000, a rani-jih godina ih je bilo vi{e od200.000. Karakteristika tr-`i{ta rada je niska kvali-fikaciona struktura. Oko32 odsto svih nezaposlenihima prvi ili drugi stepenstru~ne spreme, a 54 odstosredwu stru~nu spremu. Oninemaju odgovaraju}a znawa ive{tine koje tr`i{te radamo`e da prihvati - rekao jeMartinovi}, napomiwu}i

da trenutno najbr`e posaodobijaju in`eweri infor-macionih tehnologija, elek-trotehnike, elektronike,stru~waci iz oblasti fi-nansija, ra~unovdstva, kwi-govodstva, farmaceuti, le-kari sa specijalizacijama,in`eweri sa odre|enim li-cencama, a u okviru zanatakerami~ari, varioci i kuva-ri.

Direktor Filijale NSZ-a u ^a~ku Sa{a Obradovi},rekao je da je u Moravi~komokrugu nezaposleno 20.480lica, {to je za 1.500 osobamawe nego u januaru. U ^a~kuje na evidenciji Nacionalneslu`be 10.660 osoba, {to jeza 1.000 lica mawe od po~et-ka godine. N. R.

3GRADPETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE

NA SEDNICI GV RAZMATRANI AMANDMANI NA PORESKE STOPEI IZMENE PRAVILNIKA ZA POMO] POPLAVQENIMA

DIREKTOR NSZ ZORAN MARTINOVI] ODR@AO SASTANAK SA PREDSTAVNICIMALOKALNIH SAMOUPRAVA MORAVI^KOG OKRUGA

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Registarski broj: BD 82596/2007

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradNedeqnoISSN 0350-9613COBISS.SR - ID 15955970

Na 100. sedniciGradskog ve}a,od`anoj 26. no-

vembra, nisu prihva}eniamandmani na predlog odlu-ke o visini stope poreza naimovinu na teritoriji ^a~-ka koje su ulo`ili odborni-ci Dragan Vu~eti} i Alek-sandar Tanaskovi}. U jednomod amandmana predlo`eno jeda pravnim licima umesto0,4 poreska stopa bude 0,3 od-sto. Kako je i Vu~eti} naveou obrazlo`ewu dostavqenomve}nicima, u 2015. privred-ni ambijent ne}e biti boqi,nego u prethodnom poslov-nom periodu. Svako dodatnooptere}ewe onemogu}avaprivrednike da redovno iz-miruju poreske obaveze. Od-bornici su ulo`ili iamandman da fizi~kim li-cima stopa bude 0,22, a ne0,32 odsto.

- To bi se direktno odra-zilo na nivo poreskog pri-hoda. Na osnovu izvr{enihsimulacija, utvr|eno je da }eporeski prihodi od fizi~-kih lica biti vi{i za {est,sedam odsto. Kada je re~ oprivrednim subjektima, pro-se~ne prometne vrednosti suznatno ni`e ove godine, na-

ro~ito u ~etvrtoj i petoj zo-ni, tako da }e biti i umawe-we poreza na imovinu prav-nih lica i to }e stimulativ-no delovati na privrednadru{tva. Procena je da }eoko 30 miliona biti mawiporez na imovinu pravnihlica, a uve}awem za fizi~kalica, prihodi u buxetu }ebiti otprilike na pro{lo-godi{wem nivou - re~i su za-menika gradona~elnika Ra-denka Lukovi}a.

Na sednici Gradskog ve}aprihva}en je amandman zapromenu koeficijenta zautvr|ivawe poreza na imo-vinu pravnim subjektima zanepokretnosti obveznika ko-ji vode poslovne kwige. Wi-ma }e koeficijent biti ko-rigovan u zavisnosti u kojojse poreskoj zoni nalaze. Zaprvu zonu va`i}e koefici-jent jedan, a za ostale mawi.Odbornik Vu~eti} zahtevaoje da u predlogu odluke budeizbrisan znak procenat, jerje su{tina u brojevima iska-zanim kao koeficijentima, ane stopama.POMO] ZA POQOPRI-VREDNIKE

Ve}nici su u sredu razma-trali i izmenu “pravilnika

o pomo}i za uklawawe iubla`avawe posledica na-stalih prirodnom ili dru-gom nezgodom”, kao i pode-qenoj humanitarnoj pomo}i.Kako je objasnio {ef zapravne poslove Gradskeuprave za lokalni ekonom-ski razvoj Vladimir Gojgi},veliki broj poqoprivredni-ka ~ija su imawa stradala upoplavama nije podnelo pis-mene zahteve za od{tete. Po-{to u gradskom buxetu ima{est miliona dobijenih oddonacija za ugro`ene, svimogu ravnopravno da konku-ri{u za sredstva.

Kada je re~ o humanitar-noj pomo}i, Gojgi} posebnonapomiwe onu koja je stiglaod Kancelarije za obnovuVlade Srbije.

- Gradska uprava za LERbila je nadle`na za eviden-ciju o{te}enih stambenihobjekata. Doneto je 487 re{e-wa, a u me|uvremenu je bilo25 `albi za koje je postupaku toku. O{te}eni su svrsta-ni u prvu i tre}u kategoriju.Za tre}u, ugro`eniju katego-riju Kancelarija za obnovuje uplatila 176 miliona, a zaprvu 62.500.000 dinara. KakoLER nema arhitekte i gra|e-

vinske in`ewere, kategori-zaciju je obavila gra|evin-ska komisija, koju je odredio[tab za vanredne situacije- podse}a Vladimir Gojgi}.

[TA JE SULUDO?Na samom po~etku sedni-

ce ve}nik Rade Kru{~i}hteo je da uputi primedbu naprethodno zasedawe GV. Ka-da je malo kasnije do{ao dore~i, reagovao je na izjavuna~elnika Gradske uprave zalokalnu poresku admini-straciju Du{ka Savkovi}a.Savkovi} je pre sedam dana

~a~anskim medijima izjavioda je ove godine predlo`enovi{e poreskih zona i pome-nuo da je Kru{~i} predlo-`io i {estu zonu na rubnompodru~ju. - To bi automatskipovuklo cene iz najopremqe-nije zone, {to bi bilo sulu-do i nema razloga.. - nasta-vio je Savkovi}. Sporna re~za Kru{~i}a bila je suludoi upitao je da li je suludakonstatacija da Cagawe nepripadaju Ov~ar Bawi, da^a~ak ima Ibarsku magi-stralu. Na kraju Kru{~i} jepomenuo i slu~aj bahatog op-

ho|ewa na~elnika premastranci koja ga je u kancela-riji zatekla sa podignutimnogama na stolu... „To nijeistina”, demantovao jeSavkovi}. Kru{~i}evu pri-medbu podr`ao je ve}nikMilijan Mini} koji je na-pomenuo da je prethodne ve-~eri na strana~kom sastanku~uo dosta primedbi na Sav-kovi}a. Ve}nik Nemawa Tr-navac predlo`io je da jednozasedawe Gradskog ve}a budeposve}eno ~lanovima koji biotvoreno govorili o svemu{to im je na srcu. Z. J.

STVOREN POVOQNIJI PRIVREDNII INVESTICIONI AMBIJENT

VE]I POREZ FIZI^KIM LICIMA

4 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINEPOLITIKA

SAOP[TEWA ODBORNI^KE GRUPE DVERI

Povodom Svetskog dana deteta, pred-stavnice Foruma `ena Gradskog od-

bora SDP posetile su 20. novembra [O-SO “1. novembar” i predale skromnu po-mo} u sanitetskom materijalu.Ovom akcijom, re~eno je, reorganizovan iodbor SDP u ^a~ku zapo~iwe niz akcija

koje su prevashodno namewene socijalnougro`enim grupama stanovnika. Me|uprioritete ove politi~ke stranke spada ibriga o deci sa posebnim potrebama iskretawe pa`we javnosti na wihove pro-bleme.

E.V.

DONACIJA FORUMA @ENA SDP[KOLI „1. NOVEMBAR”

Pokrajinska vlast pred-vo|ena Bojanom Pajti-

}em izgubila je legitimitet,a nacionalni blok }e navanrednim pokrajinskim iz-borima zabele`iti odli~anrezultat, re~eno je na prvojzajedni~koj tribini koju suu prepunom amfiteatru haleSPENS organizovale Demo-kratska stranka Srbije iPokret Dveri.- Ho}e da promene identitetsrpskog naroda u Vojvodinii da stvore nov dunavski ilipanevrospki identitet. Za-jedno }emo zaustaviti tajproces i srpska Vojvodinaponovo }e biti centar naci-onalnog bu|ewa u Srbiji -istakao je Ivan Kosti} izPokreta Dveri.\or|e Vukadinovi}, osni-va~ i glavni urednik Novesrpske politi~ke misli re-kao je da se iz Velike narod-ne skup{tine u Novom Sadu1918. godine mo`e izvu}i vi-{e poruka.

- Kao narod smo skloni ve-likim uzletima koji se ogle-daju u paroli ”ne mo`e namniko ni{ta”, ali i vrlo br-zim padawem u apatiju. Tre-ba da se klonimo krajnosti ida marqivo radimo naostvarivawu nacionalnihciqeva - ukazao je poznatipolitiki analitiar.Bo{ko Obradovi}, ~lan sta-re{instva Pokreta Dverizapo~eo je izlagawe stihovi-ma Disa iz pesme ”Na{i da-ni”. ”Ova pesma je nastala 1911. igovori o slabostima na{egnaroda i politi~ke elite.Me|utim, nakon samo godinudana, ta generacija zapo~elaje osloba|awe Srbije i u ra-tovima do 1918. godineostvarila najve}e vojni~kepobede u istoriji srpskognaroda - rekao je Obradovi},o{tro kritikuju}i pokra-jinsku administraciju i po-stavio pitawe koji je wensmisao u situciji kada ona

pqa~ka Vojvodinu i poku{a-va od we da stvori dr`avu udr`avi.Danas smo do{li da odu`i-mo dug na{im precima, alii da govorimo o sada{wno-sti i budu}nosti koja je ne-izvesna sa aktuelnom vla}u.”Kada je Ustavni sud na ini-cijativu DSS i uz pomo}profesora ^avo{kog obo-rio Statuv Vojvodine posta-lo je jasno da je pokrajinskavlast postala neligitimna.Zbog toga zahtevamo raspi-sivawe vanrednih pokrajin-skih izbora. Me|utim, ni-{ta se ne}e posti}i ako selo{a Pajti}eva vlast zame-ni lo{om vla{}u koju }epredstavqati SNS. Zatosmo stvorili nacionalnipokret ~ije jezgro ~ine DSS,Dveri i istaknuti srpskiintelektualci. Na izbore}emo iza}i ja~i jer idemo za-jedno, jer gledamo {ta nasspaja - rekla je predsednicaDSS Sanda Rakovi} Ivi}.

NACIONALNI BLOK JE ALTERNATIVAI LO[OJ VLASTI I OPOZICIJI

OSTAVKA DU[KASAVKOVI]A

Na konferenciji Gradskog odboraDemokratske stranke u ^a~ku, or-ganizovanoj u utorak, glavna tema

bio je set poreskih odluka koje su se na{lena dnevnom redu sednice Gradske skup{tineodr`ane u ~etvrtak. Predstavnici ovestranke istakli su da je gradska vlast vaqa-nu odluku o pove}awu zona za naplatu pore-za, sa tri na pet, uni{tila odlukom o prome-ni poreskih stopa, koje }e se za privredu uve-}ati za oko 33, a za gra|ane ~ak 45,5 odsto.

Demokrate glavni razlog pove}awa pore-skih obaveza, vide u sve mawem prilivu sred-stava iz republi~kog fonda u buxet Grada,{to, oni smatraju, gradska vlast `eli da na-doknadi “direktnim udarom na buxet gra|a-na i privrede ^a~ka”.

- Za 37. sednicu Skup{tine grada predvi-|en je set poreskih odluka za privredu, ali iza gra|ane. Poresko optere}ewe za privredubi}e ve}e za 33,33 odsto nego {to je bilo uprethodnoj godini, dok }e se poreske obave-ze gra|ana pove}ati za 45,5 posto. Na pri-mer, onaj ko je pla}ao 10.000 dinara poreskuobavezu, sada }e je pla}ati 14.500. Tako da uslede}oj godini, kada se smawuju penzije iplate u javnom sektoru, dolazi do poreskihoptere}ewa, {to normalno dovodi do ru{e-wa standarda na{ih gra|ana - rekao je Dra-gan Vu~eti} odbornik u Skup{tini Grada.

Demokratska stranka podnela je amandma-ne na predlog seta poreskih odluka.

- Za amandman kojim se predvi|a smaweweporeskih stopa kod privrede nije glasala ko-alicija na gradskom nivou, ali je Savet zabuxet i finansije prihvatio amandman koji

se odnosi na smawewe poreskih optere}ewaza gra|ane koji imaju najmawu vrednost pore-ske imovine. Su{tina ovog amandmana je dase najsiroma{niji slojevi stanovni{tva,koji poseduju nekretnine za{tite od pove}a-wa poreza, tako {to }e se teret prebaciti nanajbogatiji sloj stanovni{tva, za koji je De-mokratska stranka predlo`ila da se poreskastopa pove}a na maksimalno zakonom propi-sani nivo - rekao je Vu~eti}, nagla{avaju}ida pove}awe poreskih stopa podr`avaju pri-vrednici koji “vlast tap{u po ramenu”, aporeske obaveze ne izmiruju.

Jedna od tema konferencije bila je i po-slovawe JP “Gradac”, u kome se direktor“pona{a kao da je to wegovo privatno pred-uze}e”, kako je istakao predsednik GO DSDragan Brajovi}, o ~emu su odbornici Demo-kratske stranke tako|e govorili na zasedawuSkup{tine. I. M.

GRADSKI ODBOR DS PODNEO AMANDMANENA PREDLOG SETA PORESKIH ODLUKA

POVE]AWE POREZA RU[ISTANDARD ^A^ANA

Pre godinu dana ~a~anska vlast, kojase krila pod imenom Du{ka Savko-vi}a, na~elnika Gradske uprave za

lokalnu poresku administraciju, ube|ivalanas je da grad mora da bude jedna poreska zo-na i da nije mogu}e podeliti ga na vi{e zo-na. Kao odbornici opozicije ukazivali smoda je to besmislica i da - kao i u svim dru-gim op{tinama - grad mo`emo podeliti navi{e poreskih zona, jer nije logi~no ni nor-malno da se isti porez napla}uje u prigrad-skim naseljima i ekstrazoni u strogom cen-tru grada. Na~elnik Savkovi} nas je tadaube|ivao da mora jedna zona i da ne}e do}ini do kakvog pove}awa poreza za gra|ane iprivrednike na{eg grada. Vrlo brzo smo seuverili da ne govori istinu i da je velikibroj sugra|ana dobio ve}i obra~un poreza.Ovih dana smo dobili i dokaz da je mogu}egrad podeliti u vi{e poreskih zona, kao {toje uostalom urbanisti~ki podeljen na vi{egra|evinskih zona. Dokaz je do{ao ni maweni vi{e nego od strane vlasti, koja za nastu-paju}u skup{tinsku sednicu izlazi sa pred-logom poreskog obra~una u vi{e gradskih

zona. Kao da ni{ta nije bilo pre godinu dana, ikao da smo svi mi maloumni, vlast se praviluda i izlazi sa re{ewem koje je opozicijapredlagala pre godinu dana, a za koje je samavlast tvrdila da je nemogu}e. Da bismo iza-{li iz ovog za~aranog kruga drskosti, baha-tosti i bezobrazluka, tra`imo ostavku na-~elnika gradske uprave za lokalnu poreskuadministraciju Du{ka Savkovi}a, koji mo-ra da odgovara za ovu obmanu gra|ana i pri-vrednika u na{em gradu. Tako|e, pozivamosve o{te}ene sugra|ane i privrednike danam se jave u kancelariju Pokreta Dveri u^a~ku, ako su imali problem sa pove}anomnaplatom lokalnog poreza u 2014. godini,kako bismo wihove slu~ajeve izneli na na-stupaju}oj skup{tinskoj sednici i ukazalina sve zloupotrebe koje ~ini ova vlast kojatraje ve} 18 godina. Da se razumemo, vlastNove Srbije ne bi opstala da je 2008. godinenije spasao SPS, a 2012. godine SNS. Zato udelovawu lokalnog SPS-a i SNS-a vidimoglavne krivce za{to smo jo{ uvek taoci bra-}e Ili}a i wihove vlasti u na{em gradu.

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE 5GRAD

Povodom obele`ava-wa Evropskog danacivilne pravde,

Prekr{ajni sud u ^a~ku usaradwi sa USAID Projek-tom za reformu pravosu|ai odgovornu vlast, pro-{log ~etvrtka je organizo-vao “Dan otvorenih vratasuda”. Manifestacija jeorganizovana u ciqu in-formisawa gra|ana i nepo-srednog upoznavawa sa ra-dom suda, sa jedne strane, ipravima i obavezama gra-|ana u ostvarivawu sudskeza{tite, sa druge strane.

- Ciq manifestacije jeupoznavawe gra|ana sa na-~inom funkcionisawa su-dova, organizacijom rada inadle`nostima, kako bioni mogli {to lak{e, efi-kasnije i bez lutawa daostvare neka svoja prava iobaveze koje imaju u sudo-vima. Program smo prila-godili mladim qudima,u~enicima zavr{nih raz-reda sredwih {kola, kakobismo ih zainteresovali zapravosudne profesije - re-kla je, izme|u ostalog,Branka Mitrovi}, sudijaPrekr{ajnog suda.

Pored predstavnika

USAID Projekta za refor-mu pravosu|a i odgovornuvlast, ovu manifestaciju jepodr`alo i Udru`ewe su-dija prekr{ajnih sudova.

Prisutni su mogli da~uju kra}e izlagawe VesneTomqanovi}, rukovodiocainternog tima za nasiqe uporodici Centra za soci-jalni rad u ^a~ku, o sarad-wi ove ustanove sa Prekr-{ajnim sudom u prekr{aj-nim postupcima vr{wa~-kog nasiqa i nasiqa u po-rodici. Dubravka Aksen-tijevi}, {ef Odseka zastrance, suzbijawe ilegal-nih migracija i trgovinuqudima, govorila je o pre-kr{ajnim postupcima uwenom delokrugu, a VesnaLazovi}, poverenik Mini-starstva pravde za alterna-tivne krivi~ne sankcije uOkru`nom zatvoru u ^a~-ku, o alternativnim sank-cijama i radu u javnom in-teresu. Teme Borka Lazovi-}a, komandira saobra}ajnepolicije SPI ^a~ak, bilesu postupak dobijawa vo-za~ke dozvole, probna vo-za~ka dozvola i upravqawevozilom pod dejstvom alko-hola.

Vladimir @ivanovi},profesor gra|anskog vas-pitawa, ka`e da je “Danotvorenih vrata suda” veo-ma zna~ajan za u~enikeGimnazije, pre svega matu-rante koji planiraju daupi{u prava.

- U~enici su u pratwisudija videli prostorije

suda, pisarnicu, arhivu isve ono sa ~ime }e sutra uposlu morati da se susre}u.U okviru nastave gra|an-skog vaspitawa, odnosno usklopu na{e kreativne sek-cije, dobili smo zadatak dauradimo jednu malu pred-stavu, koja je simulacijarealnog su|ewa. U~enici

su, pripremaju}i predsta-vu, mogli da saznaju kakoizgleda jedan sudski pro-ces, koji termini se kori-ste, koja je uloga sudije, za-pisni~ara, ko je okrivqe-ni, ko je o{te}eni, kakva supravila pona{awa na sudu.Pored toga {to su zadovo-qili kreativnu komponen-tu i `equ za igrawem, u~e-nici su uspeli i da pone-{to nau~e o sudskom pro-cesu - kazao je profesor@ivanovi}.

Simulaciju su|ewa uprekr{ajnom postupku iz-veli su u~enici ~etvrtog

razreda Gimnazije, a jednojod wih, Vasiliji Zo}evi},pripala je uloga sudije:

- U ovom slu~aju je u~e-stvovalo nas sedmoro. Dra-go mi je {to su moji druga-ri mogli da vide kako jebiti o{te}en, okrivqen,kako izgleda su|ewe. Pogo-tovu je bitno i zanimqivoza one koji razmi{qaju otome da upi{u prava.

U~enici su u okviruprograma manifestacije, ukvizu pod nazivom “Razumipravosu|e”, mogli da pro-vere svoje znawe.

N. R.

PREKR[AJNI SUD ORGANIZOVAO “DAN OTVORENIH VRATA SUDA”

RAZUMI PRAVOSU\E

Goste i u~esnike programa, kao i u~enike Gimna-zije, pozdravila je Danka Gruji~i} \or|evi}, pred-sednica Prekr{ajnog suda u ^a~ku. Prekr{ajni su-dovi postupaju po 271 zakonu i 800 podzakonskihakata, a kazna rada u javnom interesu bi}e uvedena zamnoge prekr{aje iz tih zakona, kao alternativnasankcija, odnosno zamena za zatvorsku ili nov~anukaznu, podsetila je predsednica Danka Gruji~i}\or|evi} i dodala:

- Prekr{ajno zakonodavstvo {titi i dru{tvo ipojedince od svake vrste samovoqe 24 ~asa. Dok spa-vate Zakon o javnom redu i miru {titi vas da vas ne-ko ne uznemirava. Kada iza|ete na ulicu opet se suo-~avate sa prekr{ajima iz oblasti saobra}aja. Na ra-du vas {titi Zakon o zabrani zlostavqawa, kao i Za-kon o radu. U trgovini se suo~avate sa prekr{ajima,na fudbalskoj utakmici isto, kao i u banci gde namtra`e podatke koje ne bi smeli. Naravno, najve}a od-govornost je na nama, ali najzna~ajnija preventivana kojoj treba raditi jo{ sa malom decom, u {kola-ma, je ukazivawe na pravila pona{awa, da bi na tajna~in za{titili imovinu i qude.

PREKR[AJNO ZAKONODAVSTVO

Zahvaquju}i zameniuli~nih svetiqki sanatrijumovim izvo-

rima, novim u LED tehno-logiji, u{tede}e se, kako upotro{wi elektri~neenergije, tako i u odr`ava-

wu celog sistema osvetqe-wa grada, istakao je ZoranPetrovi}, in`ewer elek-trotehnike iz JP “Gra-dac”, u sredu tokom zamene13 svetiqki u Ulici BateJankovi}a:

- Kona~no }e nadle`naslu`ba u JP “Gradac” mo}ida “upravqa” osvetqewem,da vr{i redukciju tokomno}i bez iskqu~ewa sve-

tiqki, tj. da smawuje ilipove}ava osvetqenost. Za-mewene svetiqke sa natri-jumovim izvorima bi}eugra|ene na drugim loka-cijama, gde su postavqene`ivine svetiqke, pa o~eku-

jemo i dodatnu u{tedu. Osim u Bate Jankovi}a,

ukupno 215 svetiqki uLED tehnologiji bi}e po-stavqene u centralnimgradskim ulicama, u Sve-tozara Markovi}a, CaraLazara, Vojvode Stepe,Kneza Milo{a, Nemawi-noj, Svetog Save, Dragi{eMi{ovi}a, Lominoj i Mi-lo{a Obili}a.

Sredstva za LED sve-tiqke su obezbe|ena izgradskog buxeta, iz pozi-cije “Nabavka opreme -u{teda elektri~ne energi-je”. Milan Bojovi}, pomo}-nik gradona~elnika zaoblast mesne samouprave iinfrastrukture, podsetioje da je ^a~ak za ove nameneizdvojio 10 miliona dina-ra, dodaju}i da }e Grad i unarednom periodu, u skla-du sa raspolo`ivim sred-stvima, podr`avati aktiv-nosti u ciqu u{tede elek-tri~ne energije.

- Na teritoriji Grada^a~ka ima oko 20.000 sija-li~nih mesta na kojima sekoriste klasi~ne sijaliceza uli~no, dvori{no iparkovsko osvetqewe.Proceweno je da se oko 55miliona dinara godi{wepotro{i za utro{ak elek-tri~ne energije od osammiliona kilovat ~asova.Zahvaquju}i ovogodi{wojzameni svetiqki, slede}egodine bi}e u{te|eno oko1.400.000 dinara za struju -rekao je Dragan Nikoli}iz Gradske uprave za lokal-ni i ekonomski razvoj.

N. R.

U ULICI BATE JANKOVI]A POSTAVQENE LED SVETIQKE

U[TEDA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Danka Gruji~i} \or|evi}, predsednica Prekr{ajnog suda u ^a~ku

6 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINEZDRAVSTVO

Razdvajawem Zdrav-stvenog centra ^a~akna posebne organiza-

cione jedinice (Bolnica^a~ak, Dom zdravqa ^a-~ak, Dom zdravqa Lu~ani iDom zdravqa Ivawica), i~a~anski Dom zdravqafunkcioni{e kao posebnopravno lice. Krajem pro-{le i u toku ove godinesprovedene su pravne pro-cedure, usagla{en je Sta-tut sa Ministarstvomzdravqa, u skladu sa pra-vilnikom i zakonom. Poukwi`ewu Doma zdravqakao posebnog pravnog su-bjekta, zvani~no je prestaoda postoji Zdravstvenicentar, a grad je dobio dveustanove, Bolnicu koja je unadle`nosti Ministar-stva zdravqa i Dom zdra-vqa koji je pod ingerenci-jom Grada ^a~ka. Dom zdra-vqa se najve}im delom fi-nansira iz dr`avnog buxe-ta, odakle se obezbe|uje no-vac namewen za lekove,plate zaposlenih i energe-te, dok lokalna samoupravafinansira materijalnetro{kove, odnosno poma`eu investicionom odr`ava-wu objekata i nabavci me-dicinske i druge opremepotrebne za rad, ka`e drAleksandar Pajovi}, di-rektor ove gradske ustano-ve.

- Iako je Dom zdravqazvani~no izdvojen od Nove

godine, od 1. jula funkcio-ni{e sa posebnim ra~unom.Statutom je sve podeqeno,a pravna, finansijska itehni~ka slu`ba su ostalezajedni~ki servis, {to sepokazalo kao nedostatak uradu. U dogovoru sa ruko-vodstvom grada i direkto-rom Bolnice, zaposleni uovim slu`bama bi}e “pode-qeni” - napomiwe dr Alek-sandar Pajovi}.

Dom zdravqa i 31 ambu-lanta, koliko ih je na teri-toriji ^a~ka, ispunili susve planirane obaveze, ka-`e direktor i najavqujenovine koje }e poboq{atikvalitet usluga u primar-noj zdravstvenoj za{titi.

- Obaveze iz prethodnogplana smo ispunili, a naj-bitnije je da na{i gra|aniosete da se ne{to promeni-lo. Uspeli smo da raspi{e-mo sve javne pozive, dostaopreme smo ve} nabavili imnoge investicije realizo-vali. Ovih dana zapo~e}e-mo rekonstrukciju ambu-lanti u Slatini i Zabla}u,kao jednu veliku investi-ciju, za koju je planirano{est - sedam miliona dina-ra, a za narednu godinu jeplanirana i adaptacijaambulante u Preqini.Idu}e godine }e biti otvo-rene i zdravstvene staniceu Lugovima i Atenici. Za-mewen je toplovod u Domuzdravqa, saniran krov koji

je proki{wavao, asfalti-ran prilaz na{oj ustanovi.Nabavili smo vozilo zapotrebe Patrona`e i Slu-`be ku}ne nege i jedan slu-`beni auto za Dom zdra-vqa. Ove godine smo dobi-li [kodu Fabiu od firmeAuto^a~ak, a od Rotarikluba aparat za analizukrvne slike. Tako|e smo na-bavili deo opreme za Sto-matolo{ku slu`bu, savre-meni ultrazvuk za potrebeginekologije, EKG aparate,defibrilatore, “sitnu”opremu. Zamenili smo deora~unarske opreme, serverkoji je bio nedovoqne snageda bi sve ambulante bile

umre`ene, zatim HTZ opre-mu koja nije nabavqana 20godina - navodi direktorPajovi} i dodaje da }e zaove namene iz gradskog bu-xeta i za narednu godinubiti opredeqeno oko 25miliona dinara.

Osim {to }e biti ura|e-na projektna dokumentaci-ja, u 2015. godini }e mo`dazapo~eti izgradwa ambu-lante u Qubi}u. Na javnojraspravi }e biti odlu~enoda li }e se graditi na novojlokaciji, ili }e postoje}iobjekat biti rekonstrui-san. Ambulanta u Qubi}u,kao kapitalna investicijaGrada ^a~ka, trebalo bi da

dobije De~je odeqewe, la-boratoriju i ekipu Hitnepomo}i koja bi interveni-sala na tom podru~ju.

Nova organizacija }e,prema re~ima direktora,doprineti poboq{awu ko-je }e osetiti svi pacijenti,ne samo u gradu, ve} i u se-lima. Najverovatnije }ebiti formirane mobilneekipe, koje }e tokom danaodlaziti u dve seoske ambu-lante.

U razgovoru za “^a~an-ski glas”, direktor Pajo-vi} je najavio prijem novogkadra za pojedine slu`be:

- Ove godine je u zdrav-stvu Srbije dva puta biloprijema zdravstvenih rad-nika, jednom 1.100 i drugiput 303, ali mi nismo do-bili nijednog. O~ekujemonove prijeme, mnogo je rad-nika oti{lo u penziju. No-ve kadrove }emo rasporedi-ti na najboqi na~in, da pa-cijenti budu zadovoqni, aradnici podjednako opte-re}eni.

U ovoj zdravstvenojustanovi nije zanemaren niproblem stomatologa, ve}se plate “neugovorenim”

radnicima ispla}uju izprihoda Doma zdravqa.Prema re~ima na{eg sago-vornika, trenutno je 19 ne-ugovorenih radnika u Slu-`bi stomatologije.

- Odlukom Vlade, pre ne-koliko godina, odre|enagrupa radnika je bila pro-gla{ena na izvestan na~inza “vi{ak”, odnosno mora-li su sami da zara|uju svojnovac. Zbog neuskla|enogZakona o radu, do{lo je dobrojnih tu`bi stomatolo-ga u ~itavoj Srbiji. Mno-gim domovima zdravqa sublokirani ra~uni. Sre-}om, mi smo reagovali navreme i od septembra re-dovno, iz sopstvenih sred-stava, ispla}ujemo plate -podsetio je dr AleksandarPajovi}.

Poboq{awe usluga idaqe }e biti prioritetDoma zdravqa, ka`e direk-tor i nagla{ava da }e iubudu}e imati izuzetnu sa-radwu sa rukovodstvomGrada ^a~ka, gradona~el-nikom, predsednikomSkup{tine i stru~nimslu`bama grada.

N. R.

Crveni krst ^a~akje u saradwi saInstitutom za

transfuziju krvi Srbijeove nedeqe organizovao je-sewu akciju dobrovoqnogdavawa krvi od punolet-nih u~enika svih sredwih{kola u ^a~ku. Jedinicekrvi, prikupqene ovimputem namewene su za le~e-we na{ih sugra|ana u Beo-gradu, kako isti~e BiqanaDavidovi}, sekretar Cr-venog krsta ^a~ak.

- Sva prikupqena krvbi}e prosle|ena Instituza transfuziju u Beogradu,odakle }e mo}i da budeupotrebqena za ^a~ane ko-

ji se nalaze u beogradskimklinikama. Ve} godinamaimamo odli~nu saradwu saInstitutom, tako da svina{i sugra|ani koji imajunekoga u Beogradu kome je

neophodna krv, mogu po-zvati Crveni krst ^a~ak,a mi }emo daqe koordini-rati sa Institutom, kakobi dragocena te~nost sti-gla do onih kojima je naj-

potrebnija - rekla je Bi-qana Davidovi}. Ona jenaro~ito pohvalila ~a-~anske Gimnazijalce, kojise posebno isti~u u ovimakcijama, a dobitnici suplakete, koju im je 17. de-cembra pro{le godineuru~io gradona~elnik Be-ograda.

Pored ove dobrovoqneakcije prikupqawa krvi,Crveni krst je organizo-vao jo{ jednu ju~e u Elek-trodistribuciji ^a~ak, aprikupqene jedinice pro-sle|ene su Bolnici u na-{em gradu.

I. M.

Povodom 1. decembra, Me|unarodnog dana borbe pro-tiv side, Zavod za javno zdravqe ^a~ak je u utorak

uve~e, u Galeriji “Risim” otvorio izlo`bu umetni~kihradova u~enika umetni~kog odeqewa Ma{insko-saobra-}ajne {kole i Umetni~ke {kole na aktuelnu temu, kao re-zultat zajedni~ke akcije ovih ustanova. Izlo`ba }e bitiotvorena do srede 31. decembra, kada }e u 12 ~asova bitiprogla{ewe najboqeg rada. I. M.

DOBROVOQNA AKCIJA DAVAWA KRVI

ZA POTREBE ^A^ANA U BEOGRADU

U GALERIJI „RISIM”

IZLO@BA“PROTIV SIDE”

ALEKSANDAR PAJOVI], DIREKTOR DOMA ZDRAVQA, O OBNOVI I OTVARAWU AMBULANTI,PRIJEMU NOVIH RADNIKA, FUNKCIONISAWU STOMATOLO[KE SLU@BE

NAJVA@NIJE DA PACIJENTI OSETE PROMENE

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE 7SELO

Na 32. sednici Save-ta za poqoprivreduSkup{tine grada,

odr`anoj u ponedeqak, raz-matrana je samo jedna ta~kadnevnog reda - analiza sta-wa i predlog mera za funk-cionisawe Prognozno-iz-ve{tajne slu`be biqnihbolesti i {teto~ina na te-ritoriji grada ^a~ka, kojaje u vezi sa me|unarodnimprojektom Exchange 3 - raz-voj sistema integralne za-{tite poqoprivredne pro-izvodwe od bolesti, {teto-~ina i elementarnih nepo-goda.

Ovaj projekat, koji je ra-|en sa ~e{kim partnerom,zavr{en je 2011. godine.Finansirala ga je Evrop-ska unija, a participiraoje i grad ^a~ak. Profesordr Drago Milo{evi},predsednik Saveta za poqo-privredu Skup{tine grada,istakao je da je odmah po za-vr{etku projekta ovaj si-stem trebalo da funkcio-ni{e, ali su prvi rezultatiusledili 2012. godine.

- Videli smo kakva je si-tuacija kada je re~ posebnoo biqnim bolestima. Ima-

li smo epidemiju biqnihbolesti, mnogih zna~ajnihgajenih biqaka. Dovoqno jepomenuti ~a|avu krasta-vost jabuke i plamewa~ukrompira. Epidemija samoove dve biqne bolesti je od-nela ovogodi{wi rod, pasmo sa proizvodwom krom-pira gore pro{li negoonih su{nih godina. Tako-|e, i kada je re~ o proizvod-wi jabuka. To pokazuje da nateritoriji grada ^a~ka mo-

ramo da uspostavimo si-stem prognoze biqnih bole-sti i {teto~ina - istakao jedr Drago Milo{evi}.

Prognozu biqnih bole-sti i {teto~ina na terito-riji Republike Srbije, od-nosno grada ^a~ka, sprovo-di Poqoprivredna saveto-davna i stru~na slu`ba, analogodavac je Ministar-stvo poqoprivrede i za-{tite `ivotne sredine.Grad ^a~ak ima i obavezu

proisteklu iz ovog projektada sprovodi sistem progno-ze, posebno biqnih bole-sti.

- Tim povodom je kupqe-no osam automatskih meteo-rolo{kih stanica koje suraspore|ene na teritorijigrada. Predvi|eno je da seza sada prognoziraju upra-vo ove dve bolesti, ~a|avapegavost jabuke i plamewa-~a krompira. Va`no je dapostoji dobra voqa i Po-

qoprivredne savetodavne istru~ne slu`be i Gradskeuprave - kazao je dr DragoMilo{evi}, podsetiv{i daje u sistemu integralne za-{tite prognoza, posebnobolesti, veoma zna~ajna,zbog racionalne upotrebepesticida, {to doprinosiefikasnijoj za{titi gajewabiqaka, proizvodwi zdrav-stveno bezbedne hrane i za-{titi `ivotne sredine.

N. R.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]Ekrompir 50pasuq 320 - 340paprika 100 - 140paradajz 100krastavac 100praziluk 70 - 80tikvice 180brokoli 250rotkvice 40kupus 40karfiol 180per{un 30{argarepa 70 - 80 cvekla 50rotkva 50zelena salata 30 - 40 crni luk 30 - 60beli luk 400korni{oni 120spana} 100VO]E suve {qive 350 - 450gro`|e 180 - 220jabuke 50 - 60 kru{ke 100 - 150mu{mule 150{ipurak 120malina 150ju`no vo}e 100 - 300orasi 1.500MLE^NA PIJACAprojino bra{no 80pili}i 350 jaja 12 - 16kajmak 600 - 700sir 300 - 400pr{uta 1.300 - 1.700slanina 350 - 800suxuk 850STO^NA PIJACAteli}i - nematovqenici 180 - 200prasi}i 230ovce 140jagwad 280 - 330p{enica 23kukuruz 24je~am 25

ODR@ANA 32. SEDNICA SAVETA ZA POQOPRIVREDU SKUP[TINE GRADA ^A^KA

NEOPHODNA EFIKASNIJA ZA[TITA OD BIQNIH BOLESTI I [TETO^INA

PETAK 28. NOVEMBAR 2014.MARKETING8

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE 9

Koliko je ^a~animabio potreban kon-cert kakav je u pe-

tak, 21. novembra, odr`an uVelikoj sali Doma kulture,dokazuje i ~iwenica, da je“Ribqa ^orba” ponovo tre-balo da nastupi na istommestu, 1. decembra ove godi-ne, ali je koncert otkazan.Vidno raspolo`eni, ~lano-vi jednog od najve}ih roksastava, kako Srbije, tako iprostora biv{e SFRJ, uzdva bisa, svirali su vi{eod dva i po sata, pred pre-punom salom. Koncert jeodr`an u okviru turneje„^orba se ~uje i bez struje“.Tokom najve}eg dela kon-certa, skoro niko nije se-deo. Publika je „na noga-ma“ i uz neprestane ovacijeu`ivala u pa`qivo oda-branim pesmama, koje su unajlep{em smislu i u no-vim, akusti~nim verzijama,opisale ~itav umetni~kiopus “Ribqe ^orbe”.

- Atmosfera je bilastvarno fantasti~na. Na-pravili smo odli~an izborpesama, i qudi su bili odu-{evqeni. Ovo je potpunonovi pristup ~itavoj stva-ri. Uradili smo nove aran-`mane i ubacili dve novepesme „ Od gre{ke do gre-{ke“ i „Voleo sam te“. Ko-liko vidim, qudi su pre-sre}ni. Dobro je {to smoprivukli i publiku, kojamo`da nije dolazila na ne-

ke ^orbine koncerte, kadasmo svirali na festivali-ma... Tu je bila i ne{to sta-rija publika, koja se u`ele-la “^orbe”, tako da sveproti~e super - rekao jeMi{a Aleksi}, basista.

^lanovi sastava “Ribqa^orba” su nakon trideset{est godina karijere , poprvi put re{ili da odr`eakusti~ne koncerte. Nakoncertu je nastupio i vo-kalni trio, kao i kamerniguda~ki orkestar, uz ~iju supratwu sve pesme dobilenovu „dimenziju“.

- Obi~no, kada se svira-ju “unplugged” koncerti, taakustika se nekako vi{e ba-zira na „sporim“ pesmama.Balade su te, koje najboqe„le`e“ uz akustiku. Kadasvirate brze pesme, malo jete`e izvesti solo na aku-sti~noj gitari. Me|utim,mi smo napravili takavodabir pesama, koje su do-bre i kada se „br`e“ odsvi-raju. Neke pesme su nevero-vatno zanimqive u ovimaran`manima. Po mom mi-{qewu, pesma „Osta}u slo-

bodan“, mnogo boqe zvu~i uovoj verziji. Tako da, nekaiznena|ewa se jednostavnodese - ka`e Mi{a.

Prvi akusti~ni koncertna turneji „^orba se ~uje ibez struje“ odr`an je 31. ok-tobra u prepunom SavaCentru u Beogradu, predoko 4.000 qudi. Pored qu-biteqa „^orbine“ muzike,javnih li~nosti, prijate-qa, kako iz ~itave Srbije,tako i iz inostranstva, ikolega muzi~ara, na{ao sei ~uveni \or|e Marjano-vi}, sa kojim je grupa sara-|ivala tokom turneje po Ru-siji.

- \or|e je legenda i miga obo`avamo. On je sigur-no na{a najve}a zvezda, ka-da je pop muzika u pitawu.U Sava Centru je bilo zai-sta puno gostiju, i bilo jefenomenalno. Iskreno go-vore}i, imali smo velikutremu. To su nam bila prvadva “unplugged” koncerta.Sada je sve mnogo lak{e.Kada smo „pregurali“ SavaCentar, i kada smo uspelida napravimo dobru atmos-

feru, ~ini mi se da je svakinaredni koncert sve boqii boqi. Dokaz za to je ikoncert u ^a~ku. Planira-mo da odr`imo i dva „elek-tri~arska“ koncerta u Ru-muniji, i u Poqskoj. Sledido~ek Nove godine, a posletoga, u januaru, obi~no pra-vimo malu pauzu. Nasta-vqamo od februara, od Da-na zaqubqenih. Imamo uplanu i Bawa Luku, a zatimi Skopqe. U Srbiji }emonapraviti jo{ desetak kon-cerata, a u planu su i nastu-pi u inostranstvu - ka`e

Mi{a Aleksi}. Tokom koncerta u ~a~an-

skom Domu kulture, nikonije skrivao emocije. Na-ro~ito Bora, koji je svojebavqewe muzikom zapo~eo utrinaestoj godini u ^a~ku,u grupi “Hermelini”. Po-red Bore (bas gitara i vo-kal), u grupi su svirali iPrvoslav Savi} (ritam gi-tara), Borko Ili} (solo gi-tara), Aca Dimitrijevi}(bubwevi). Bora je zatimsvirao i u grupama: “De~a-ci sa Morave”, “VesniciQubavi”, “Safiri”, “^a-

~anski plemi}i”...Nastup “Ribqe ^orbe”

u ^a~ku bio je jedan od onihkoji se zauvek pamte. Tome uprilog, govori i emocijakoju je nakon koncerta opi-sao jedan ^a~anin: “Ovo ve-~e je bilo nezaboravno!“Ribqa ^orba” je nepono-vqiva, a ja sam ponosan nasvoj grad, i na to {to je Bo-ra ovde ro|en!”

Bora \or|evi} je, obra-}aju}i se publici u ^a~ku,pred kraj nastupa rekao:“Qubav ovde zaista stanu-je!”

„RIBQA ^ORBA” U ^A^KU

VE^E POZITIVNE ENERGIJE I NAJLEP[IH EMOCIJA

Ustaroj ~a~anskojmahali Palilu-le, predratnojSarajevskoj uli-

ci, a danas Ulici VojvodeStepe, na pola puta od re-storana „Belvi“ do „Slobo-dine“ raskrsnice, uvu~ena uprostrano senovito dvori-{te puno zelenila i ru`a,vi{e od osam decenija vre-menu odoleva porodi~na ku-}a Milana Petrovi}a Sur-xa, u kojoj danas `ive wego-vi potomci. Na fasadi, de-sno od ulaznih vrata, stojispomen - plo~a na kojoj pi-{e: „Decembra 1939. godineu ovoj ku}i odr`ana je kon-ferencija Komunisti~kepartije na kojoj je izabranMesni komitet u ^a~ku idr`ano vi{e sastanaka ~la-nova KPJ na kojim su orga-nizovali svoj ilegalni rad./ 4. jula 1957. / Op{tinskiodbor Saveza boraca NOR-a^a~ak“. Za ovu ku}u vezan jejo{ jedan va`an doga|aj: pr-vog oktobra 1941. godine,kada je oslobo|en ^a~ak, uwoj je, pre polaska na Kra-qevo, logorovao Draga~ev-ski partizanski bataqon.

STARA I IMU]NAFAMILIJAPetrovi}i su stara porodi-ca iz Dqina, a me|u wenimpripadnicima se ~uva pre-dawe da su potomci Strahi-wi}a Bana i da su jo{ u vre-me turske vladavine `iveliu ovom kraju. U draga~evskoselo Rtare doseqava se Teo-filo oko 1835. godine i na-seqava u ku}u svog zeta \o-ka Stankovi}a - Vrani}a.\oko nije imao dece, te do-vodi u ku}u {uraka Teofi-la i po smrti mu ostavqaimovinu. Teofilo u nekimdokumentima nosi prezimeAni~i}. Sa suprugom Vasi-lijom izrodio je sinove Sa-

vu, Pavla i Iliju. TeofiloPetrovi} bio je uzoran do-ma}in - prema popisu stokeu Rtarima iz 1860. godine,posedovao je dva kowa, 12goveda, 14 sviwa i ~etiriovce. Ilija (umro 1887),tre}i sin Teofila i Vasi-lije, ven~ava se 21. aprila1863. sa \ulkom, k}erkomAntonija Mirkovi}a izRtara. Kum je Savo Marko-vi} iz Dqina. Izrodili suQubomira, Kovinu, Vasi-liju, Jovana, Jevta, @ivoji-na, Katarinu, Miqka, Ob-rada, Dragomira i Vasili-ja. Qubomir i Vasilije ta-ko|e su imali po jedanae-storo dece. Vasilije, sin Ilije i \ul-ke, i Jelenka, k}i Lazara iStanije Jevremovi} iz Zeo-ka, ven~avaju se 3. novembra1891, a kum je @ivojin Kru-ni} iz Rtara. Imali su Raj-ku, Aleksu, Vu~ka, Milojka,Milana, Petra, Milunku,Radoja, Andriju, Desanku iTrifuna. Svi stari Petro-vi}i u`ivali su velikiugled, a ekonomski pred-stavqali jaka doma}instva.Petrovi}a danas ima okopetnaest porodica, najvi{eu ^a~ku, zatim u Beogradu, au Rtarima svega nekoliko,uglavnom stara~kih. Krsnaslave ove familije je SvetiJovan Zlatousti, koja “pa-da” u novembru.

OPAN^AR PO ZANATU,KOMUNISTA PO IDE-OLOGIJIVasilijev sin Milan (1902- 1941) kao de~ak dolazi izrodnih Rtara u ^a~ak da iz-u~i te`ak i zbog male zara-de ne ba{ unosan opan~ar-ski zanat, koji u~e uglav-nom seoska deca. Suo~en sate{ko}ama i nepravdamakroz koje prolaze {egrti imla|i radnici, on kao mlad

opan~arski radnik 1927.godine prilazi komuni-sti~kom pokretu. Ubrzo po-staje uticajan ~lan KPJ, teu~estvuje u brojnim akcija-ma koje organizuju sindikati Partija. Svoju aktivnostintenzivira od 1930. godi-ne, kada u ^a~ak sti`eopan~arski radnik RankoVreqanski i postaje mu naj-boqi drug.U Milanovoj ku}i okupqajuse partijski i sindikalniprvaci radi dogovora o ak-cijama, a tu je skrivan i ra-zni propagandni materijal.Policija dr`i Milana naoku i ~esto mu pretresa ku-}u, ali on je nepokolebqivi sve aktivniji. U~esnik jemnogih demonstracija i{trajkova uo~i Drugogsvetskog rata. U jesen 1931.me|u 76 radnika u~estvuje uvrlo jakom, dobro organi-zovanom i do tada najve}em{trajku opan~ara. Dok je{trajk jo{ trajao, wih dva-naest, me|u kojima i Milan,osnivaju Prvu opan~arskuzadrugu, ulo`iv{i i li~nanov~ana sredstva. Zadrugase nalazila u centru ^a~ka,na mestu gde je danas najsta-rija robna ku}a „Parti-zan“. Kvalitetnom proiz-vodwom i ni`im cenama Za-druga se brzo afirmi{e, tejedva sti`u da zadovoqe po-tra`wu obu}e i zato pri-maju jo{ 15 radnika. Opan-~arski esnaf slavio je Sve-tog Savu. Svake godine se zatu priliku birao doma}in,koji priprema sve}u, nosikola~ i barjak (sa izveze-nim simbolima svog zanata)u crkvu na osve}ewe, do~e-kuje goste i svoju du`nostpredaje drugom doma}inu zaslede}u godinu, vode}i ra-~una da to bude imu}nijimajstor.Godine 1936, kada je izbio

poznati {trajk radnika uFabrici hartije, Milan sesolidari{e sa {trajka~i-ma, pru`aju}i im ne samomoralnu podr{ku, ve} i ak-tivno u~estvuju}i u saku-pqawu pomo}i. On je, kaoblagajnik, aktivan i u sin-dikatu Fudbalskog kluba„Borac“, te se wegovo imedanas nalazi na spomenikupored „Bor~evog“ stadionakraj Morave. Radnici dru-gih struka i intelektualci,poput dr Dragi{e Mi{o-vi}a, Milo{a Mini}a,Milke Jankovi} i MilicePavlovi}, sve ~e{}e dolazeu Zadrugu i diskutuju o po-lo`aju radnika i omaso-vqewu KPJ. Zadruga postajesteci{te borbe za poboq-{awe polo`aja radnika, akada izbija Drugi svetskirat, veliki broj zadrugaraodlazi u NOB. I za vreme

rata u slobodnom ^a~ku1941. godine, Zadruga po-vremeno radi kao obu}ar-sko - opan~arska radioni-ca, snabdevaju}i borce obu-}om. Po oslobo|ewu, bivaobnovqena i postoji do1952. godine.

BRAK SA RO\AKOMVLADISLAVAPETKOVI]A DISAMilanovo srce osvojila jemlada i lepa Jelka (1912 -1945), k}i ovda{weg opan-~ara Rada Vukoti}a i Lepo-save, ro|ene Petkovi}, ~ijije otac Krsta bio ro|ak pe-snika Vladislava Petkovi-}a Disa. Tokom Prvog svet-skog rata Rade se, kao ka-plar u XVII puku I poziva,hrabro borio u bitkama vo-|enim 1914. i dva puta biorawen - na Kostajniku iBu~evu. Poginuo je na polo-

`aju Kriva Feja kod Vraw-ske Bawe, a podaci se nala-ze u Spomenici junacimaizginulim i pomrlim u ra-tovima za oslobo|ewe i uje-diwewe 1912-1918. iz ^a~kai ~a~anske crkvene op{ti-ne (^a~ak, [tamparijaStevana Mati}a, 1922), kojase ~uva u fondu legata Mi-livoja i Bo`idarke Fili-povi} u Nau~nom odeqewuGradske biblioteke. Lepo-sava se nakon mu`evqevepogibije preudaje za Qubo-mira Quba Radovi}a, a fo-tografija sa ven~awa u^a~ku, iz 1923. godine, sa-~uvana je u albumu porodi-ce Petrovi}. Decembra 1931. Milan iJelka dobijaju k}er Emiliju- Milu, a ven~avaju se 6/19.juna 1932. u hramu SvetogVavedewa u Pakovra}u.Ven~ava ih sve{tenik Mi-lorad J. Krsti}, kum na ven-~awu je Bogdan Nikitovi},{ofer, a stari svat Rado-van Vasi}, opan~ar, oboji-ca iz ^a~ka. Sada porodi-~an ~ovek, Milan 1933. go-dine zida za ono vreme so-lidnu ku}u od ru~no pe~enecigle. Cigla je pravqena uwivi iza dvori{ta, na ve-likom par~etu zemqe, neka-da tako|e Milanovom vla-sni{tvu, koje se pru`alosve do Morave. Ku}a je to-kom decenija vi{e puta re-novirana, uglavnom zadr-`avaju}i prvobitni izgled.U dnu dvori{ta nalazila se{tala, u kojoj se {tavilako`a i ~uvao materijal zaizradu opanaka. Kao karak-teristika ve}ine tada{wihku}a, u dowem, ekonomskomdelu dvori{ta postojali supoqski WC i pumpa za vo-du. Ode}a i ve{ peru se ru~-no, iskuvavawem u alumini-jumskim loncima, a kori-{}en je pera}i sapun doma-

10 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINEDRU[TVO

IZ PORODI^NIH ALBUMA

SE]AWE NA ^A^ANSKOG OPAN^

Sa ven~awa Leposave (Petkovi}) Vukoti} i Quba Radovi}a, ^a~ak 1923.Ispred sede Leposavina deca iz prvog braka, Nikola i Jelka Vukoti}.

Milan Petrovi} (1902-1941), oko 1925.

Porodi~na ku}a Petrovi}a, Ulica vojvode Stepe

11DRU[TVOPETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE

}e izrade. Milan i Jelkagaje sviwe i koko{ke, jerprikupqawe tek snesenihkoko{jih jaja Milanu pri-~iwava veliko zadovoq-stvo.Mada zanatlija, Milan jeupam}en kao izuzetno ure-dan i doteran - sa obave-znim odelom, belom ko{u-qom, kravatom i besprekor-no ispeglanim {avovimapantalona, ~ak i na radnommestu. U to vreme, u wihovojulici nema trotoara, pa jeposle ki{e gotovo nemogu}eizbe}i blato i mno{tvo ba-ra. Ostala je zagonetka kakoje Milan i po takvom vre-menu ku}i uvek dolazio ~i-stih cipela i pantalona. Prvog dana 1934. godine uovoj ku}i ro|en je sin Vasi-lije - Vaso, a kr{ten istegodine, 9. decembra (26. no-vembra po starom kalenda-ru, na dan Svetog JovanaZlatoustog, krsne slave Pe-trovi}a) u hramu SvetogVaznesewa u ^a~ku. Krstioga je Gojko V. \uki}, sve-{tenik, a kuma na kr{tewuje Darinka Nikitovi}, su-pruga Bogdana Nikitovi}a.U ku}i Petrovi}a, jednoj odboqe stoje}ih u ^a~ku, nemaoskudice - za ru~ak su nastolu, me|u ostalim jelima,~esto supa i torta, a deci sekupuje ~okolada. Kao mu-{ko dete, a uz to mla|e i bo-le{qivo, Vaso je o~ev mezi-mac. Za razliku od nesta-{nog Vasa, Mila je ozbiq-na, mirne naravi, te }utke

trpi Vasove }u{ke. Prili-kom odlazaka u posete, maj-ka bi deci obla~ila garde-robu lep{u od one za svakidan, naj~e{}e „matroska“odela. Me|utim, dok bi semajka spremila, Vaso bi popravilu, tr~e}i za loptom,isprqao prazni~no odelo.Za ovakve i sli~ne „podvi-ge“ od majke ~esto dobija ba-tine, ali od oca nikada. Petrovi}i me|u retkima utada{wem ^a~ku imaju ra-dio-aparat nema~ke proiz-vodwe, ~uveni „Blau Punkt“.Malobrojni `ivi savreme-nici i danas se se}aju Mi-lana kao ~estitog i ozbiq-nog ~oveka i Jele kao veomadru{tvene, vesele i tempe-ramentne `ene. Povremenoodlaze na zabave sa muzikomi plesom, a jedno od omiqe-nih mesta im je restoran„Belvi“, nedaleko od wiho-ve ku}e. Ostalo je zapam}e-no da je Jela, veoma otvore-na i nesebi~na `ena, jednomprilikom prepravila svojubluzu za jednu od zaova sasela, koja se spremala za od-lazak na svoj prvi va{ar.Svom mu`u je pru`ala veli-ku pomo} u partijskom radu,te je zbog toga ~esto zatva-rana. Za ono vreme obrazo-vana `ena, sa polo`enomvelikom maturom u ~a~an-skoj Gimnaziji, Jela pre ra-ta radi u Po{ti, koja se na-lazila u palati Dragomi-rovi}, ali gubi posao zbogkomunisti~kog delovawa,da bi nakon oslobo|ewa, ne-

posredno pred smrt, posta-la upravnik Po{te.

PRVA @RTVA FA[I-STA U DRAGA^EVUKada je 1939. ubijen doktorDragi{a Mi{ovi}, Milanje bio ~lan Odbora za sa-hranu, te ga hapsi policija.Povezan je i sa pristalica-ma Partije u selu. Kao ~lanOdbora za podizawe spome-nika dr Mi{ovi}u, u~e-stvuje u prikupqawu prilo-ga za wegov spomenik, orga-nizovanom u ~itavoj Srbi-ji. Kamen za spomenik dote-rali su otac Radisava Ne-dovi}a iz Rtara, Svetislav,i ujak Radovan Milo{evi}iz rudnika u Negri{orima,iznad Dramli}a kafane.Me|utim, nisu smeli daprevoze dawu kroz grad zbogpolicije, ve} no}u, seoskimputem ka grobqu. Nema~ke trupe prelaze gra-nicu Sovjetskog Saveza 22.juna 1941, pa CK KPJ izdajeproglas komunistima i pr-oletarijatu Jugoslavije, po-zivaju}i ih da se stave u mo-bilno stawe i hitno pri-preme za te{ke borbe.Istog dana Okru`ni komi-tet KPJ za ^a~ak dr`i sa-stanak na kome razmatra si-tuaciju posle napada Ne-ma~ke na SSSR, te je donetaodluka o hitnom prikupqa-wu oru`ja i druge vojneopreme, kao i formirawuudarnih desetina radi pri-preme za oru`ane akcije.Zahvaquju}i svojim qudimau policiji, Okru`ni komi-tet KPJ saznaje za spisakkomunista koje policijanamerava da uhapsi, te naj-ve}i deo komunista hitnoprelazi u ilegalu. Izbega-vaju}i hap{ewe, 24. juna uRtare je stigla grupa ~lano-va KPJ, koja se smestila uku}u Vu~ka Petrovi}a, Mi-lanovog brata. U prvoj gru-pi bili su Milan i Jela,Radmila Lala Ivkovi},Ranko Vreqanski i \or|e\oko Milovanovi}. Wimasu se kasnije pridru`iliRatko Mitrovi}, MilanBata Jankovi} i DraganVrani}. Uz pomo} agenata,27. avgusta 1941. oko 50 ne-ma~kih vojnika dolaze ka-mionima u Rtare, opkoliv-{i ku}u gde su bili MilanPetrovi} i Ranko Vreqan-ski, koji uspeva da se spase,ali Nemci rawavaju i ubi-jaju Milana nadomak rodneku}e, uzev{i mu revolver,sat i nov~anik. Potom palePetrovi}a ku}u i pomo}nezgrade koje su najpre opqa~-kali, uzev{i sve vrednijestvari i ve}u koli~inu hra-ne, ne dozvoqavaju}i uku}a-

nima da bilo {ta iznesu.Potom hapse Milanovogbrata, suprugu i jo{ dvoji-cu seqaka kom{ija. Stra-dav{i kao prva `rtva fa-{ista u draga~evskom kraju,Milan je sutradan sahra-wen na grobqu Rajkova~a uRtarima. Posle rata podig-nut mu je spomenik u blizi-ni rodne ku}e, a 1984. bistaispred Zadru`nog doma uRtarima, koju je isklesaoRade Jovan~evi}.

VASA I MILUZADESILA SUDBINASIRO^ADIKada je ostala udovica sadvoje male dece, Jelka je bi-la prinu|ena da u Rtarimaide u nadnicu. Trezvena,mudra i realna, }utke pod-nosi svoje stradawe. Mnogise i danas se}aju da je ova, zaono vreme avangardna `ena,ro|ena i stasala na ~a~an-skoj kaldrmi, radila u vr-sti barabar sa mu{karci-ma, od pojedinih ~ak i br-`e. Sa retko otmenim do-stojanstvom ~uvala je svojuduhovnu lepotu i ponos, doksu wene seoske jetrve sedeleu hladovini i ~e{qale ras-pletenu kosu. Dok Vaso, kao dete palogborca, sa ostalom ratnomsiro~adi neko vreme bora-vi u Bugarskoj, wegova maj-ka Jela je pod nerazja{we-nim okolnostima ubijena udvori{tu porodi~ne ku}e22. avgusta 1945. godine. Da-nas Jelka Petrovi} po~ivana novom ~a~anskom grobqusa majkom Leposavom, o~u-hom Qubomirom, polubra-tom Milo{em i sinom Va-som. Rano ostav{i bez oba rodi-teqa, Mila i Vaso odrasta-ju sami, bez i~ije pomo}i,trpe}i glad i nema{tinu.Ipak, do~ekali su kraj ra-ta, postav{i ~estiti i ce-weni gra|ani. Vaso zavr{a-va prvi i drugi razredosnovne {kole u Markovi-ci, a onda prelazi u ^a~ak,gde mu je u~iteq Borko To-dorovi}. Po zavr{etkuosnovne {kole, dve godinepoha|a Dr`avnu mu{kugimnaziju, a {kolske1947/1948. upisuje se u tre}irazred Stru~ne {kole zau~enike u industriji i za-natstvu u ^a~ku. Ispit zazanatskog pomo}nika izelektromehani~arskog za-nata pola`e 1952, izu~iv{izanat kod @ivorada Mi-lenkovi}a, poznatijeg kaomajstor @ika, jednog od pr-vih elektri~ara u ^a~ku.Vaso najpre radi u Fabricihartije, potom u „Ceru“,„Slobodi“, „Litopapiru“,

a najdu`e u Fabrici pivagde je i penzionisan.Mila, koja je radni vek pro-vela u ~a~anskoj Po{ti,udala se za Milovana Go-vor~ina i rodila k}erkuJelku (1956), od koje }e do-biti dvoje unu~adi. Vasili-je iz braka sa Miroslavom -Mirom (k}erkom Ma{ana

Rako~evi}a, u~iteqa iz Ko-la{ina, koji se pre Drugogsvetskog rata sa porodicomdoselio u ^a~ak), medicin-skom sestrom, ima dve }erke- Slobodanku (1963) i Ma-rijanu (1965). Slobodankaje diplomirala na Agro-nomskom fakultetu u ^a~-ku, udata je i `ivi u Zemunu,ima dva sina i }erku. Ma-rijana je stekla zvawe pro-

fesora orijentalne filo-logije na Filolo{kom fa-kultetu u Beogradu, gde je imagistrirala arapski je-zik. Sada sa majkom `ivi uku}i Petrovi}a, u kojoj jeVaso sa svojom porodicomproveo ceo `ivot, a u woj ipreminuo 2011. godine.Danas jedna ulica u ^a~ku

nosi ime Milana Petrovi-}a Surxa, a u porodi~nojarhivi wegovih potomaka~uva se nekoliko predrat-nih fotografija i li~nihdokumenata, me|u kojima iLegitimacija KraqevineJugoslavije, izdata 26. mar-ta 1938.

Marijana Matovi}

i Emilija Vi{wi}

IZ PORODI^NIH ALBUMA

ARA MILANA PETROVI]A SURXA

Petrovi}i - Milan i Jelka. Wihova deca, Vasilije iEmilija, stoje ispred Jelke. Na Gradskom bedemu1941.

Vasilije Petrovi} sa ocem Milanom pored Morave,^a~ak 1941.

Vasilije Petrovi} (1934 - 2011) ispred spomenikaocu Milanu, Rtari 1992.

12 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGEKao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italacakoji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uzkupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-ri Vulkan u Roda centru.

Ve} decenijama, isto-ri~ari umetnosti i ko-lekcionari iz ~itavogsveta poku{avaju da pro-na|u ]ilibarsku sobu,jedno od najve}ih blaga~ove~anstva i „osmo svet-sko ~udo“. Sada dva mo}na~oveka sa istim ambicija-ma i istim ciqem ponovopokre}u potragu. Rej~elKatler `ivi u Atlanti,ima uspe{nu karijeru i predivnu decu. Me|utim, sve semewa iz korena posle iznenadne smrti wenog oca, koji zasobom ostavqa tragove neverovatne tajne o ]ilibarskojsobi i wenoj neprocewivoj vrednosti. O~ajni~ka `eqada otkrije istinu, zbog koje su neki spremni da po~ine su-rova ubistva, otisnu}e Rej~el i wenog biv{eg suprugaPola duboko u mra~nu pro{lost.

Dok se klupko jedne od najve}ih svetskih misterija od-motava u podmukloj igri bezobzirnih ubica, Rej~el i Polupleteni su u lov na blago epskih razmera.

Da li smo na pragu istine o ~uvenoj pri~i za koju svetveruje da je samo mit?

Stiv Beri PAKLENA ODAJA

Hrabra junakiwa pove{}evas u neverovatnu avanturu iotkriti vam zastra{uju}uistinu. Negde daleko, me|u ne-ukrotivim talasima severnogAtlantika, Pirio Kasparov iwen blizak prijateq Ned do-`ive}e brodolom. Nakon {toNed nestane bez traga u lede-nom prostranstvu, Pirio nekim ~udom uspeva da pre`i-vi. Me|utim, nikako se ne miri sa ~iwenicom da je Nedo-va smrt slu~ajna i duboko u sebi veruje da ni{ta nije ona-ko kako izgleda. Uz pomo} radoznalog novinara RaselaParnela, Pirio kre}e u neo~ekivanu avanturu. Klupkosmrtonosne zavere se odmotava, a put ih vodi do pustihobala nepristupa~nog vodenog prostranstva u kojem sekriju neverovatna saznawa. Progowena senkama pro{lo-sti, Pirio }e morati da veruje svojim instinktima. Da li}e je oni prevariti?

Elizabet Elo SEVERNO OD RAJA

Izlo`ba „Fotografije pre fotografija: dagerotipije”iz zbirke Fotomuzeja iz Beograda, ~iji je autor istori~ar-ka umetnosti Milena Gwatovi}, postavqena je od 12. novem-bra u centralnom prostoru Galerije „Risim“, a posle pro-{logodi{we premijerne izlo`be u Muzeju istorije Jugosla-vije, ^a~ak je jedan od devet gradova u Srbiji u kojima ovispecifi~ni i retki eksponati gostuju. Izlo`ba je deo pro-jekta “Prezentacija kolekcije dagerotipijau muzejima u Srbiji”, koji je podr`aloMinistarstvo kulture RS. Vlasnik ko-lekcije dageroptipija je Fotomuzej –Udru`ewe za prikupqawe i prezenta-ciju istorijske gra|e, osnovano 2012.godine sa ciqem da fotografiju kaoistorijski i kulturolo{ki artefaktprikupi, sistematizuje, defini{e i pre-zentuje javnosti. Izlo`ba dagerotipijakao minijaturnih prete~a fotografije, izu-zetno osetqivih na svetlost, je izlo`ba crnim platnom po-krivenih eksponata, po{to do danas nije prona|en na~in dase spre~i wihovo propadawe prilikom izlagawa svetlosti,koja kod qubiteqa umetnosti izaziva radoznalost i svojevr-sno uzbu|ewe otkrivawa jednog skrivenog i unikatnog sveta.

Prvu poznatu fotografiju napravio je Nicefor Nieps1826. godine u Francuskoj na plo~i od legura kalaja i olo-va, na kojoj je uspeo da fiksira, odnosno dugotrajno sa~uva

sliku premazuju}i plo~u rastvorom od asfalta i slikarskesmole omek{ane u lavandinom uqu – takozvanom rastvorubitumena. Po{to Nieps nije uspeo da svoj pronalazak ko-mercijalizuje potpisao je ugovor sa Lujom Dagerom koji usa-vr{ava proces proizvodwe fotografije na posrebrenom me-talu i ovom patentu1837. godine daje ime “dagerotipija” od-nosno “Dagerov otisak”. Pojava fotografije kao statusnog

simbola u 19. veku ugro`ava portretiste, pa~ak i velike umetnike, a “dageromanija”

uzima maha zajedno sa rastu}om `eqompripadnika gra|anskog dru{tva i eli-te da do|u do svoje individualne i re-prezentativne predstave i slike o sebinamewene drugima. Prve dagerotipije u

Srbiji na~inio je 1840. trgovac Dimi-trije Novakovi}, mada nijedna nije sa~u-

vana, pa ~ak ni pejza` Beograda koji je po-klonio knezu Mihailu Obrenovi}u. Ana-

stas Jovanovi} 1841. poku{ava da na~ini knezov portret ko-ji nije bio “osobito uspe{an”, a zna~ajne radove na na{improstorima ostvarili su i putuju}i dagerotipisti. Ipak,danas nema saznawa da je sa~uvana neka dagerotipija za kojuse sa sigurno{}u mo`e tvrditi da je snimqena na prostoruKne`evine Srbije, re~eno je prilikom otvarawa ove rari-tetne izlo`be.

Z. L. S.

Kwiga “Svi srpski manastiri”, koju potpisuju Slobo-dan Radovanovi}, Stefan Roksandi} i Dragoslav Bo-kan, zajedni~ki projekat Izdava~ke ku}e “Magic map”

i “Blica”, predstavqena je pro{log ponedeqka ~a~anskoj pu-blici u organizaciji Kulturno-obrazovnog programa Doma

kulture. Re~ je o multimedijalnoj publikaciji, jedinstvenomvodi~u koji poklonike verskog turizma i kulturno-istorij-skih znamenitosti upu}uje na svet srpskih 460 manastira i260 manastiri{ta lociranih u zemqi i {irom sveta. Poseb-nu vrednost daje joj ~iwenica da su prvi put na jednom mestu,

na savremen, jezgrovit, sa`et i pouzdano informativan na-~in popisana sva na{a svetili{ta od Arizone i Ilinoisado Republike Srpske, Crne Gore, Srbije, Nema~ke, Francu-ske, [vedske, drugih delova Amerike, Kanade, Australije…

-Kwigu je oblikovalo deset stru~waka razli~itog profi-la, zahvaquju}i kojima, pored teksta koji se odnosi na svakupojedina~nu svetiwu, publikacija sadr`i i wihove fotogra-fije, kartu prilaza i deteqne {eme lokacije kao i QR kod ko-ji sve zainteresovane putem smart telefona, tableta ili GPSnavigatora vodi pravo pred vrata ovih drevnih ogwi{ta isvetili{ta hri{}anske vere i na{e duhovne kulture, svakogod svetili{ta na{e hri{}anske vere – rekao je Slobodan Ra-dovanovi}, direktor IK “Magic map”, isti~u}i da su mana-stiri idealna mesta za molitvu i meditaciju, da su gra|enipo pravilu u najlep{im prirodnim pejza`ima i da je ova pu-blikacija poziv u samo sredi{te srpske kulture i hri{}an-ske civilizacije.

Tek sabirawem “Svih srpskih manastira” na jednom mestu,sti~emo predstavu o veli~ini i vrednosti na{eg sakralnog ikulturnog nasle|a. Kwiga je objavqena sa blagoslovom Wego-vog preosve{tenstva srpskog patrijarha Irineja, a omogu}i-}e svima koji to `ele da brzo stignu do odredi{ta i u wemuse du`e zadr`e, jer ne}e morati da gube vreme u tragawu za wi-hovim lokacijama. Z. L. S.

FOTOGRAFIJE PRE FOTOGRAFIJA U GALERIJI „RISIM”

DAGEROTIPIJE IZ ZBIRKE FOTOMUZEJA

PREDSTAVQEN JEDINSTVENI VODI^ „SVI SRPSKI MANASTIRI”

DUHOVNO NASLE\E SABRANOSA SVIH MERIDIJANA

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE 13KULTURA

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}iod naredne srede u kwi`ari Laguna, Gradsko{etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

POKLON KWIGE

Uzbudqiva pri~a koja nam namaestralan na~in pribli`avajednu kqu~nu istorijsku epizodu,ubistvo ruske carske porodice ipobedu Boq{evi~ke revolucije.

Izuzetno uverqiva i skladnakombinacija stvarnosti i fikci-je u romanu o kraju jednog doba islomu jedne porodice.

Jedan starac le`i u bolnici, udalekom Urugvaju, svestan da je na izmaku `ivota. Da bi ispuniodavno obe}awe dato Raspu}inu, toj fantasti~noj i kontroverz-noj li~nosti ~ija su sudbina i smrt umnogome povezani sa sudbi-nom Romanovih, on `eli da ostavi svedo~anstvo o doga|ajima~iji je neposredni svedok bio: o posledwim godinama NikolajaII i wegove porodice. Jer samo je jedan ~ovek izvukao `ivu glavuiz Ku}e posebne namene u kojoj su ubijeni Romanovi: Leonid Sed-wev, petnaestogodi{wi kuhiwski pomo}nik, carevi}ev drug uigri i prijateq velikih knegiwa. Na sam dan ubistva otpu{tenje sa posla i tako mu je poklowen `ivot.

Veran do samog kraja, platonski zaqubqen u jednu veliku kne-giwu, Leonid }e nam iz prve ruke ispri~ati kako se odvijao `i-vot u dvorcu, kako je izbila revolucija i {ta se potom doga|alocarskoj porodici. Neka saznawa stekao je oslu{kuju}i razgovo-re kroz ventilacione otvora pe}i i cevi a neka u direktnim raz-govorima sa ~lanovima carske porodice za koju je bio toliko ve-zan.

Dok su ga godinama kasnije progawali duhovi pro{losti,Leonid je nastavio da prou~ava Romanove ~itaju}i wihove me-moare, dnevnike, pisma i druge istorijske dokumente. Sada, nasamrti, ovaj nevidqivi svedok kazuje nam wihovu pri~u.

Veli~anstveniroman Ruska obu-hvata vi{e od 1800godina ruske isto-rije, politike ikulture, od drevnihnomadskih plemenaiz Evroazijske nizijedo dana{wih dana.Ova pri~a prati pre-pletene sudbine pet porodica: plemi}a Bobrovih, kmetova Ro-manovih, Kozaka Karpenkovih, staroveraca Suvorinih, indu-strijalaca i za{titnika umetnosti; i napokon, Popovih, pa-rohijskih sve{tenika i revolucionara. Ovo je pri~a o Rusijipreto~ena u o~aravaju}i roman... `ivopisna istorijska pred-stava prikazana sa zadivquju}im pojedinostima i stra{}u.

Autor bestselera London i Wujork, pi{e veli~anstvenusagu, raznovrsnu poput same Rusije.

^itaoci }e u`ivati u ovoj dugoj i zanimqivoj pri~i. Ru-ska je napisana tako da se brzo i lako ~ita i neprestano dr`ipa`wu ~itaoca.

Karmen PosadasNEVIDQIVI SVEDOK

Edvard RaderfurdRUSKA,I i II tom

Izlo`bu dogovorenu pro{le godine sa umetnicom Ka-tarinom Radojlovi} (1966 - 2014), vanrednim profe-sorom Fakulteta umetnosti u Ni{u na likovnom od-

seku, pretekla je letos kobna sudbina. Katarina Radojlovi}je ro|ena u Ni{u, zavr{ila je Fakultet primewenih umetno-sti u Beogradu, a magistrirala na Fakultetu likovnih umet-nosti 1996. Za `ivota je imala petnaestak samostalnih izlo-`bi i u~estvovala na vi{e kolektivnih u zemqi i inostran-

stvu. Radovala se umetnica ovom susretu sa ~a~anskom publi-kom u Likovnom salonu Doma kulture, i da bi wena `eqa bi-la ispo{tovana, odlu~eno je da gost ove postavke bude i wensuprug Stani{a Radojlovi} (1967), tako|e akademski slikar,koji je magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beo-gradu, zastupqen sa mawim brojem radova, rekla je otvaraju-}i postavku Vesna Petrovi}, glavni programski urednik Do-

ma kulture i urednik Likovnog programa.Rad Katarine Radojlovi} sastoji se od nekoliko delova, a

inspirisan je Pozori{tem senki, Papirnim pozori{tem iritualnim figurama starih civilizacija. Ona u svom umet-ni~kom postupku istra`uje zna~ewe pokreta tela, neverbal-ne komunikacije i odre|ene konvencionalnosti pokreta u te-atru i plesu, a lutke na crte`ima stavom i pokretom sugeri-{u svoju emocionalnu poziciju. Radovi ve}ih dimenzija te-matski naslovqeni “Mese~eve pri~e”ura|eni su razlivawempapirne pulpe,a bave se mitovima postawa i pri~ama o hero-jima. U drugom segmentu su radovi na platnu istih dimanzi-ja koji se bave odnosom vidqivog i nevidqivog, svesnog i ne-svesnog, znanog i zaboravqenog, dok je ornament tertirankao pismo nevidqivog, onostranog i prepoznatog u snovi|e-wima. Ovaj segment izlo`be obuhva}en je naslovom “Otisaksenke”. Tre}i deo postavke nazvan “ Senke snova i ti{ine”,~ine najnoviji, ali na`alost, posledwi radovi Katarine Ra-dojlovi}. Re~ je o akvarelima ra|enim na perforiranom pa-piru koji simboli{u wena razmi{qawa i borbu sa bole{}u,rekla je Vesna Petrovi}, dodav{i da umetnici i wihovastvarala~ka misao zaista `ive u wihovim delima.

Stani{a Radojlovi} je u~esnik brojnih doma}ih i me|u-narodnih likovnih kolonija, a za svoj rad je ~esto nagra|i-van. ^lan je grupe mozai~ara “ Ametist”, autor mozai~kogplatoa de~jeg parka ^air u Ni{u, jedan od osniva~a umet-ni~ke radionice “Lazarus” koja je `ivopisala veliki sabor-ni hram u Ni{u i autor projekta kamenog dela ikonostasa zahram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u ovom gradu.

Z. L. S.

Multimedijalnu izlo`bu “No-vi radovi” Margarete Jeli},umetnice iz Beograda, posta-

vqenu u Umetni~koj galeriji “Nade`daPetrovi}”, ~ine tri celine ”Pijeta”,“Kola~i}i” i “Photo booth”.

Mikelan|elova “Pijeta” sme{tena uBazilici Svetog Petra u Vatikanu, jed-na je od kqu~nih i uticajnih slika ukulturama onih savremenih dru{tava“~iji identiteti jo{ nose tragove hri-{}anskog humanizma integrisanog uumetnost, kwi`evnost i filozofskumisao. Mo`da je i to razlog zbog kogatoliko savremenih umetnika ose}a iza-zov da sa tom slikom u~ini ne{to {tose svodi na weno ponavqawe, ponovnopostavqawe te scene, ili samo nekihelemenata wenog shematskog predsta-vqawa, u vr{ewu neke vrste “subver-zivnog prezna~avawa.” To ~ini i Mar-gareta Jeli} u svojoj “Pijeti”. sa sobomi Mihailom Jovanovi}em. Oboje u dvevideo projekcije sa zvukom, dve foto-grafije velikog formata u pozi biblij-skih figura, sa notom melanholije,prikazuju le`e}u polugolu mu{ku i se-de}u `ensku figuru u ambijentu gro-bqa.

U drugoj celini “Kola~i}i”, juna-kiwa Margaretinih crtanih filmovaMarta, postala je vlasnica poslasti-~arnice, pokazuju}i svoju kreativnostu slatki{ima za svaku priliku, ma{to-vito ukra{enim uz mogu}nost da kupcii sami izaberu dekoraciju. “Ovaj posla-ti~arski univerzum je zasnovan na lakopoverqivom principu ponude i potra-`we, u kojem je precizno definisan od-nos izme|u naru~ioca i izvr{ioca ra-dova i u kojem zahtev prvog ne ograni-

~ava imaginaciju drugog.” “Photo booth” je serija autoportre-

ta koje je umetnica snimila kompjuter-skom kamerom. Postupak popularno na-zvan “selfie” ne zahteva nikakav umet-ni~ki talenat, a prose~an snimak obi~-no predstavqa autora u najboqem izda-wu. Ali, Margaretina serija autopor-treta ne slu`i tom ciqu, jer ona na wi-ma ne “izbegava” lo{e dane, ni lo{esvetlo, ne trudi se da sakrije tragovegodina ni svega onog {to nas mewa to-kom `ivota, a umetni~ku dimenzijuovom opusu daje potraga za odgovorimana univerzalna egzistencijalna pita-wa.

Margareta Jeli} (1967) je ro|ena uBeogradu, diplomirala je slikarstvona Fakultetu primewenih umetnosti,magistrirala je na interdisciplinar-nim magistarskim studijama na Uni-verzitetu umetnosti u Beogradu , nagrupi za Vi{emedijsku umetnost, a dok-torirala je na grupi za Teoriju umetno-sti i medija 2008. na istom univerzite-tu brani i drugi doktorat 2009. na gru-pi za Vi{emedijsku umetnost. Od 1991.izla`e redovno na samostalnim i grup-nim izlo`bama. Z. L. S.

Od 7. do 28. novembra u Gradskoj Galeriji uU`icu postavqena je izlo`ba “ Slike izSpomen zbirke Bogi}a Risimovi}a Risi-

ma”, kojom je Umetni~ka galerija “ Nade`da Petro-vi}”iz ^a~ka kulturnoj javnosti grada na \etiwiomogu}ila celovit uvid u bogat opus ovog zna~ajnogsrpskog slikara druge polovine pro{log veka. Iz-lo`bu ~ine 24 slike podeqene u ~etiri tematsko po-etske celine kojima se prati razvoj i sagledavajudometi Risimovog slikarstva. U elektronskoj for-mi predstavqeni su i wegovi crte`i i prikazanapoetizovana dokumentarna filmska pri~a o ovomumetniku “ Risimova plava linija” ~iji je autorQubi{a ]irkovi}. Postavku je otovrila autor izlo`be i ku-stos zbirke Julka Marinkovi}, muzejski savetnik, nakon ~egaje odr`ala i predavawe o Risimovom stvarala{tvu u formivo|ewa kroz izlo`bu navode}i pored ostalog da Risimovi}

“pripada prvim generacijama mla-dih {kolovanih slikara, koji supo~etkom pedesetih godina pro-{log veka u uzavreloj atmosferiop{teg dru{tvenog, ekonomskog ikulturnog poleta u~estvovali ustvarawu nove umetni~ke scene,razvijaju}i se i sazrevaju}i upore-do sa pojedina~nim oblicima po-sleratnog modernizma srpskog i ju-goslovenskog slikarstva”.

Tokom tri i po decenije umet-ni~kog rada Risimovi} je pro{ao

osoben, slo`en i celovit razvojni put u kojem mu je zavi~ajbio ishodi{te i nepresu{na ikonografska potka u stvarawu~istog jezi~kog prostora i put ka integralnom i univerzal-nom umetni~kom delu, istakla je Julka Marinkovi}. Z. L. S.

PETAK, 28. DECEMBAR 2014. - IZLO@BALIKOVNE KOLONIJE ''^A^AK 2014'' Milunovi}(Pariz/Beograd).

Likovni salon u 19:00PETAK, 28. NOVEMBAR 2014. - ''SAVR[EN KROJ'' -

komedija u produkciji Zvezdara teatra iz Beograda(Igraju Slobodan Boda Ninkovi} i Dragan Petrovi}Pele)

Velika sala u 20:00UTORAK, 2. DECEMBAR 2014. - ISHRANA

BUDU]NOSTI - MEWAJU]I SEBE, MEWAMO SVET- predavawe (predava~ dr Boro M. Vuja{in, prim. med.II.)

Velika sala u 19:30^ETVRTAK, 4. DECEMBAR 2014. - ME\UNAROD-

NI SALON FOTOGRAFIJE ''^A^AK 2014''Sredwi i gorwi hol u 19:00

SLIKE I OBJEKTI KATARINE I STANI[E RADOJLOVI] U LIKOVNOM SALONU

SENKE SNOVA I TI[INE

“NOVI RADOVI” MARGARETE JELI] U UMETNI^KOJ GALERIJI “NADE@DA PETROVI]”

“PIJETA, KOLA^I]I I PHOTO BOOTH”

DELA IZ SPOMEN ZBIRKE BOGI]A RISIMOVI]A U GRADSKOJ GALERIJI U U@ICUVODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA“RISIMOVA PLAVA LINIJA” NA \ETIWI

14 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINEDRU[TVO

Za 8. Me|unarodni festivalanimacije ANIMANIMA,koji je nedavno zavr{en, or-

ganizatori ka`u da je uspeo da za-dr`i postignuti standard kvali-teta programa, uprkos neugodnojsituaciji u kojoj su se na{li zbogumawenih sredstava, koja su uslo-vila izostanak takmi~arskogprograma. I pored toga, svi osta-li programi su i kao celina, ipojedina~no doprineli da kvali-tet ovog Festivala ostane na po-`eqnom nivou, izjavio je za na{list umetni~ki direktor MilenAlempijevi}.

- Programi koje je na{a pu-blika mogla da vidi bili su u od-re|enom smislu i ekskluzivni,zbog toga {to su predstavqalisrpske premijere, ili sadr`ajekoji se na na{im prostorima vr-lo retko mogu videti, za razlikuod nekih drugih zemaqa u Evro-pi. Prevashodno dugometra`nifilm “Prevara” Bila Plimtona,nagra|eni filmovi sa festivalaanimacije u Ansiju, retrospek-tivni program Normana Mekla-rena, kao i izuzetnu predstavuZoomwooz, koju su predstavili

[panci Karla Kraht i AndresBeladijes. Re~ je o izuzetnomumetni~kom performansu koji suoni nazvali “Bioskop u`ivo”,koji je za na{e kulturne prilikepo svemu neobi~an i potpuno iz-nena|uju}i - ka`e Alempijevi}.

Multimedijalni performansje bio kombinacija bioskopskogizvo|ewa u`ivo koje odra`ava usu{tini funkcionisawe qud-

skog dru{tva i sistema u wego-vom okru`ewu. Video, predstava,muzika, kompjuteri, svetla, sen-ke, crte`i, likovi, siluete... sveovo slu`i svrsi stvarawa viru-telnog sveta, koji iznena|uju}epodse}a na na{, qudski.

Publika je tokom Festivalamogla da u`iva i u izlo`bi Iva-na Stojkovi}a, koja predstavqaradove iz oblasti animacije,

ilustracije i stripa, rezultatwegovog autorskog i komercijal-nog rada u proteklih nekolikogodina. Radovi su predstavqeniu vidu {tampanih predlo`aka,originalnih radova i projekci-je, i uz gotovo svaki je bio izlo-`en i propratni materijal, kojije obuhvatao skice, studije, prob-ne radove, uzorke paleta, tekstu-ra i sav ostali materijal nastaou procesu rada. Na taj na~in iz-lo`ba ne samo da predstavqa pu-blici celokupan stvarala~kiproces i boqe upoznaje gledaocasa prirodom profesije, ve} iprikazuje dva na~ina stvarawa -usredsre|eni, kontrolisani,ciqni i prohtevima klijentaograni~eni, ali i spontani, ne-sputani, istra`iva~ki usmerenrad, navodi se u katalogu festi-vala.

Kao prate}i program, pred-stavqena je i kwiga “Umetnostpreterivawa”, za koju autor Mi-len Alempijevi}, ka`e da je “na-stala kao posledica `eqe da seestetici i poetici savremenogautorskog animiranog filma, ne-iscrpnom panoptikumu ideja i

vizura, pristupi s namerom dakrajwi rezultat bude kwiga koja}e pozvati na nova ili ponovnagledawa”.

- Tematski raspon kwige obu-hvata tuma~ewa fenomena grado-va kao najprotivre~nijih simbo-la savremenog dru{tva; koegzi-stencije animalnog i humanogsveta; odnosa i veza izme|u ani-miranog filma i xeza kao muzi~-kog idioma koji je revolucioni-sao poimawe popularne muzike;poetika pojedinih autora iz ze-mqe i sveta, diskurs o ulozi ifunkciji lutke - subjekta, u nara-tivu animiranog filma - ka`eAlempijevi}.

Vin}enco \anola, rediteq iteoreti~ar animacije iz Torinaje na{im najmla|im sugra|animaodr`ao radionicu na kojoj jeura|en animiran film, koji }ebiti jo{ jedan zna~ajan materi-jal u video arhivu Studija zaanimaciju “Animatik” Domakulture, koji je u saradwi sa Fe-stivalom ANIMANIMA orga-nizovao ovogodi{wu radionicu.

N. R.

Ove godine, u do sadanajve}em obimu u^a~ku, bilo je orga-

nizovano testirawe zaglavne me|unarodne ispiteUniverziteta u Kembrixu.Od septembra, {kola stra-nih jezika Blackbird postalaje zvani~ni Centar za pri-premu Kembrixovih ispita,kao jedan od nekoliko u na-{oj zemqi. Ovo presti`nozvawe koje je {kola dobilaod jednog od najpriznatijihsvetskih centara za testi-rawe i sertifikaciju zna-wa engleskog jezika, usledi-lo je upravo kao rezultatvi{egodi{weg rada i ula-gawa u kvalitet nastave u{koli Blackbird. Centar zapripremu ispita }e tokomove {kolske godine sprovo-diti niz aktivnosti na po-pularizaciji me|unarodnihstandarda, kao i pripremii prijavi kandidata. Ina-~e, ova jezi~ka {kola aktiv-no promovi{e va`ne me|u-narodne standarde, koji suprogramski ugra|eni u na-stavu {kole.

- U teku}oj {kolskoj go-dini, na{a {kola }e u ulo-zi Centra za pripremu Kem-brix ispita sprovoditiniz aktivnosti usmerenihka informisawu potenci-jalnih i pripremi regi-strovanih kandidata, koji}e u ovoj godini polagatineki od Kembrixovih ispi-ta. Imamo dobre rezultatepo broju prijavqenih kan-didata, uspe{nost od 100odsto na polagawu i name-

ravamo da u toku ove godinejo{ vi{e popularizujemo,promovi{emo i pove}amokvalitet rada i broj kandi-data. U junu 2015. ponovo}emo imati ispitni rok zasredwo{kolce, odnosno od-rasle, za neke od vode}ihispita Univerziteta u Kem-brixu (FCE, CAE, CPE), aprijave kandidata bi}e umartu. Krajem godine orga-nizova}emo i redovno godi-{we testirawe za decu, tzv.Cambridge Young Learners.Prijave za de~ji junski is-pitni rok bi}e u aprilu.Bitno za ovu {kolsku godi-nu je i probno testirawekoje organizuje ispitnicentar Exalibur. Testovi uovom besplatnom testirawuse pregledaju u Kembrixu,pri ~emu kandidati dobija-ju povratnu informaciju osvom u~inku. Ovo va`no te-stirawe }e biti organizo-vano u aprilu, za sve zain-teresovane kandidate sa po-trebnim nivoom znawa - ka-`e Qubomir Vasojevi},vlasnik jezi~ke {kole Blac-

kbird.Centar za pripremu me-

|unarodnih ispita Univer-ziteta u Kembrixu, pri je-zi~koj {koli Blackbird, to-kom ove {kolske godine po-pularizova}e va`ne me|u-narodne standarde, sa ci-qem da se individualnimkandidatima olak{a ori-jentacija i priprema za iza-brani ispit i ostvarewe{to boqih rezultata. Naj-ve}i broj ovih aktivnosti

je besplatan i namewen po-tencijalnim kandidatimarazli~itog uzrasta i po~et-nog nivoa znawa, napomiweVasojevi}.

- Blackbird kao Centar zapripremu Kembrixovih is-pita ima moduse za saradwu

sa svima koji su zaintereso-vani, sa pojedincima, u~e-nicima u dr`avnim osnov-nim i sredwim {kolama,kao i sa jezi~kim {kolamai profesorima i nastavni-cima koji spremaju |ake zaove ispite. Ve} imamo uspe-{nu saradwu sa velikimbrojem {kola i nastavnika,a pozivamo sve zaintereso-vane da nas kontaktiraju,otvoreni smo za saradwu sasvima koji `ele da zajednopostignemo jo{ boqi kva-litet i ve}i broj kandidataza Kembrixove ispite - ka-`e Qubomir Vasojevi}.

Aktivnosti {kole iCentra preklapaju se uglav-

nom u fazi pripreme kandi-data. Jezi~ka {kola Blac-

kbird je ponosna na dosada-{we rezultate, posebno naznawe kandidata koji su po-lagali ispite.

- Mi }emo u ovoj godiniimati u ponudi redovne te-

~ajeve za pripremu ovih is-pita, jer smatramo da su do-bri i efikasni. U fazi odprijava (marta, aprila) dopolagawa ispita (juna),ima}emo posebnu ponudu -mini te~ajeve za one kojimaje potrebna mala priprema,na osnovu prethodno prove-renog znawa. Pored toga,nastavi}emo tradiciju za-po~etu pre ~etiri godine udr`avnim {kolama. Ove go-dine }emo {kolska takmi-~ewa “Cambridge selection”organizovati uporedo zau~enike osnovnih i sred-wih {kola u ^a~ku, Kraqe-vu, Gorwem Milanovcu,Ivawici, Ariqu, U`icu i

Po`egi. Za one koji postig-nu najboqe rezultate pred-vi|ene su vredne nagradekoje ukqu~uju stipendije zaizabrani Kembrix ispit,kao i besplatne kurseve zapripremu ispita - podse}aVasojevi}.

Priprema za Kembrixo-ve ispite ~ini samo jedandeo nastave. [kola ima iniz drugih aktivnosti zapopularizaciju u~ewa jezi-ka uop{te, na na~in koji je

svrsishodan, ali i dinami-~an, zabavan i kreativan.[kola za strane jezikeBlackbird organizuje izleteu vezi sa jezi~kim projekti-ma, kao i zanimqive letwe{kole, kako bi deca bilamotivisana za dugoro~nou~ewe jezika. Kreativne ak-tivnosti daju kvalitet naduge staze i poma`u da zna-we stranog jezika bude navisokom nivou, isti~e na{sagovornik. N. R.

Poodom 20. novembra, Svetskog dana deteta, istogodi{wice Prvog svetskog rata, Regional-ni centar za profesionalni razvoj zaposle-

nih u obrazovawu raspisao je literarni konkurs zau~enike osnovnih i sredwih {kola sa teritorije Re-publike Srbije.

U~enicicima od prvog do ~etvrtog razreda data jemogu}nost da biraju izme|u tema “Istinita pri~a mo-je mame/ bake”, “Za{to volim svoga dedu” i “Dogodilose na dana{wi dan”. Za u~esnike koji poha|aju vi{erazrede osnovne {kole predvi|ene teme su: “Fotogra-fija koju sam posmatrao sa suzama u o~ima” i “Mojaporodica i ja smo ponosni na svoje pretke”, a za sred-wo{kolce - “Plava grobnica - ~uvar dostojanstva iistine” i “Veliki rat u mom se}awu”.

Konkurs je otvoren do 15. decembra, a radove, otku-cane i pod {ifrom (na posebnom papiru napisati imeu~enika, odeqewe, naziv {kole, mesto i broj telefonaustanove) slati na adresu: Regionalni centar za pro-fesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, 32.000^a~ak, Cara Du{ana bb.

E. V.

RASPISAN LITERARNI KONKURS ZA U^ENIKE

TEME VEZANE ZAPRVI SVETSKI RAT

ZAVR[EN 8. ME\UNARODNI FESTIVAL ANIMACIJE ANIMANIMA

ZADR@AN DOBAR KVALITET PROGRAMA

JEZI^KA [KOLA BLACKBIRD ZVANI^NI CENTAR ZA PRIPREMU ME\UNARODNIH ISPITA UNIVERZITETA U KEMBRIXU

PROMOVISAWE ME\UNARODNIH STANDARDA

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE 15PRAVOSLAVQE

Usaradwi sa Auto-moto savezom Sr-bije i Asocija-

cijom tehni~kih pregledavozila, Minisatrstvo unu-tra{wih poslova pokrenu-lo je preventivno-propa-gandnu akciju “Ispravnovozilo - bezbedno vozilo”.Akcija je po~ela u ponede-qak i traja}e do subote, 29.novembra.

“Osnovni ciq je bes-platno proveriti tehni~-ku ispravnost vozila da biuo~ene neispravnosti bla-govremeno bile otklowenei tako se stvorili povoq-ni uslovi za bezbedno od-vijawe saobra}aja. Na ovajna~in znatno bi se pove}ao

stepen ispravnosti vozilana na{im putevima”, nave-deno je izme|u ostalog u sa-op{tewu Policijske upra-ve ^a~ak.

Tokom akcije saobra}aj-na policija }e poja~anokontrolisati vozila i vo-za~e, posebno na putevimai ulicama u naseqenim me-stima i voza~ima ukaziva-ti na zna~aj ispravnostivozila u saobra}aju. Naro-

~ita pa`wa bi}e posve}enaispravnosti ure|aja zaupravqawe i zaustavqawe,za spajawe vu~nog i pri-kqu~nog vozila, pneumati-ka, svetlosno-signalnih iure|aja za pogon na sabije-ni ili te~ni gas, kao i po-{tovawe saobra}ajnihpravila.

Ukoliko policajci po-sumwaju na tehni~ku is-pravnost ure|aja za upra-

vqawe i zaustavqawe vozi-la, voza~i }e se upu}ivatina kontrolni tehni~kipregled na kome }e prisu-stvovati i policijski slu-`benici. U slu~aju da kva-rovi budu potvr|eni, bi}epreduzete mere prekr{aj-nog progona uz primenu po-sebnih mera bezbednosti -iskqu~ewe vozila iz sao-bra}aja.

Zbog u~iwenih prekr-{aja, kada je re~ o nepo-{tovawu saobra}ajnihpravila, prema voza~ima}e se preduzeti zakonompredvi|ene mere.

Prva dva dana trajawaakcije “Ispravno vozilo-bezbedno vozilo” u ~a~an-skoj poslovnici Automo-tosaveza Srbije tehni~kuispravnost svojih vozilaproverilo je svega desetakvoza~a. Direktor AMSS u^a~ku Vladan Sekuli}podse}a sve zainteresovaneda su poslovnice u ^a~ku(Moravska ulica) i u Pre-qini otvorene od 7 do 19~asova.

- Verovatno jo{ uvekmnogi voza~i nisu saznali

za ovu akciju. Pozivamo ihda besplatno provre teh-ni~ku ispravnost svojihvozila i da im uka`emo naeventualne propuste. Na{atehni~ka slu`ba im je naraspolagawu od jutra dove~eri - nagla{ava Seku-li}.

Voza~ima koji su do sa-da prekontrolisali svojavozila, uglavnom su uo~enenepravilnosti na sistemi-ma za osvetqewe i pneuma-ticima.

Organizatori nastoje ida realizacijom ove akcijestvore navike kod voza~ada redovno kontroli{u is-pravnost automobila i dabudu sigurni da u saobra-}aju u~estviju sa potpunoispravnim vozilima. Ak-cija je aktuelna dva putagodi{we, uo~i letwe izimske sezone i jedna je odnajzna~ajnijih za pove}awebezbednosti u saobra}aju.U prethodnim akciji, pre-ma podacima AMSS, neku

neispravnost je imalo 27odsto pregledanih vozila.U najve}em broju slu~ajevauo~eni su problemi ufunkcionisawu ure|aja zazaustavqawe, svetlosnesignalizacije i ure|aja zaupravqawe. Z. J.

16 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINESAOBRA]AJ

DU@A PUTOVAWA ZIMIUSKORO IZMENE ZAKONAO BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA

OSTALA JO[ DVA DANA ZA BESPLATNU PROVERU ISPRAVNOSTI VOZILA

Pripadnici Policijskeuprave ^a~ak, Policij-

ske stanice u Ivawici, pre-sekli su pro{le sedmice jo{jedan lanac krijum~arewaakciznom robom i zapleni-li cigarete u vrednosti ve-}oj od 500 hiqada dinara.

Prilikom kontrole put-ni~kog motornog vozila tu-tinskih registarskih ozna-ka, policija je u Ivawiciprona{la i oduzela 4.080paklica cigareta „a{ima“,

„fast“ i „merlin“, bez akci-znih markica i neophodnedokumentacije.

Policijski slu`benicisu, uz saglasnost nadle`nogtu`ioca, saslu{ali dve oso-be, jednu iz Tutina i druguiz Novog Pazara, zbog po-stojawa osnova sumwe da suizvr{ili krivi~no delo ne-dozvoqena trgovina i pro-tiv wih }e biti podnetekrivi~ne prijave.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

ZAPLENILI CIGARETE

USrbiji je ove godinesmawen broj saobra}aj-

nih nesre}a, ali i daqe naj-vi{e mladih qudi strada usaobra}aju. Samo ove godineu saobra}ajnim nezgo-dama poginulo je76 osoba mla|ihod 25 godina.Zato je ovih da-na po hitnompostupku for-mirana radnagrupa koja bi unajkra}em mogu}emroku trebalo da pred-lo`i izmene Zakona o bez-bednosti saobra}aja da bion mogao da stupi na snaguod 1. januara. Radna grupaodr`ala je prvi sastanak 26.novembra, a ~ine je pred-stavnici Ministarstva sao-bra}aja, unutra{wih poslo-va, roditeqi sredwo{kola-ca. Kako je najavila mini-starka gra|evine, saobra}ajai infrastrukture ZoranaMihajlovi}, bi}e ograni~e-wa, ve}ih kazni, “nulte tole-rancije” za alkohol, a ulo-`i}e se i veliki napori uedukaciju, prevenciju i za-{titu mladih voza~a. Idejaje da se osobama mla|im od21 godine zabrani upravqa-we motornim vozilom snage

ve}e od 1.400 kubika, da nesmeju da voze od 23 do 6 ~aso-va, kao i da kazne budu udvo-stru~ene ako se u vozilimanalaze i maloletna lica.

Hitne izmene Zakonainicirala je sao-

bra}ajna nezgo-da na Adi Hu-ji, pro{logvikenda, u ko-joj je `ivot iz-gubilo trojemladih qudi.

Na`alost, ovo ni-je bila jedina nezgo-

da u posledwe vreme sa tra-gi~nim posledicama po mla-de.- Mladi bi trebalo da vozeda bi u~ili i sticali isku-stvo, ali ne mogu da voze au-tomobile koji }e ih dovestiu situaciju da na~ine te{kusaobra}ajnu nesre}u. Pred-vi|ena je i boqa edukacija,jer se dobar voza~ ne ra|a, onse stvara - izjavila je za me-dije Zorana Mihajlovi} inapomenula da o~ekuje podr-{ku nadle`nih institucija,roditeqa, sredwo{kolaca isredstava javnog informisa-wa. Od kada su predlo`eneizmene Zakona, me}u prvimastigla je podr{ka Strukov-nog udru`ewa policije.

Zbog iznenadne magle, me-}ave, sne`nih nanosa ili

poledice zimska putovawase mogu pretvoriti u pravuno}nu moru. Sve te vremen-ske pojave usporavaju vo`wu,naro~ito u planinskim pre-delima i ponekad stvarajukilometarske kolone.Osim strugalice za led, upa-qa~a ili {ibice, kablovaza startovawe motora, sajleza vu~u i rezervnih ~izmi igarderobe, malo koji voza~ uprtqa`niku ponese lopatuili mawi a{o{. Mnogo pro-stora ne zauzimaju ni vre}i-ce za pesak, a dosta mogu dakoriste. Pesak slu`i za po-sipawe ispod pogonskihto~kova, ukoliko se vozilozaglavi u snegu i u slu~aju daje kolovoz zale|en. Iako ta-kve situacije nisu ~este, ni-su ni nemogu}e, a vre}ice sapeskom mogu biti spa-sonosni teret.Trebalo bi ih dr`ati {tobli`e pogonskim to~kovi-ma, jer je tako vozilo boqeoptere}eno i gaze}a povr{i-na guma boqe prijawa na ko-lovoz. Na taj na~in pove}a-na je i stabilnost vozila. Pesak za posipawe klizavihkolovoza mo`e zameniti i{qaka, ali zbog wene speci-fi~ne te`ine ne mo`e da bu-

de upotrebqena kao kori-stan teret. Kako su mrazoviti dani svebli`i, nije na odmet pome-nuti i da je na zale|enim ko-lovozima neophodno izbega-vati brzu i o{tru vo`wu.Nije preporu~qivo ni naglopokretati volan, niti otpu-stiti kva~ilo, {to tako|eva`i i za pritiskawe peda-la, ko~nice ili gasa. Svi tipokreti trebalo bi da budune`niji i bla`i. ^ak ni gasne sme da se naglo prekida,da ne bi do{lo do izrazitogusporavawa vo`we i opa-snog zano{ewa na klizavomi zale|enom kolovozu. Zale-|enim gradskim ulicama naj-boqe je voziti u drugom ste-penu prenosa da bi se zausporavawe prvenstveno ko-ristio motor.

PRIMENAOD NOVE GODINE

PONETI VRE]ICESA PESKOM ILI NE?

POLICIJA POJA^ALAKONTROLU SAOBRA]AJA

17MARKETINGPETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE

18 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINELU^ANI

Na sedmoj sednici Privremenogorgana op{tine Lu~ani, kojomje predsedavao mr Milo{ Vela-

nac, doneta je, izme|u ostalih, i odlukakojom se predvi|a obaveza lokale samou-prave da utvrdi eroziona podru~ja nasvojoj teritoriji i za wih propi{e pro-tiverozivne mere. Kako je re~eno na sed-nici, tom odlukom }e biti ubrzani teh-ni~ki i biotehni~ki radovi u za{titipovr{inskog sloja zemqi{ta, posebnona privatnim posedima, {to }e unapre-diti kvalitet zemqi{ta, poqoprivred-ne proizvodwe i {umarstva.

^lanovi Privremenog organa su do-punili odluku o stipendirawu defici-tarnog kadra za potrebe op{tinskeuprave, javnih preduze}a i ustanova.Predvi|eno je finansirawe {kolovawa|aka generacije, apsolvenata sa prose-

kom ocena iznad devet, kao i studenta namaster, specijalisti~kim i doktorskimstudijama. Prema ovoj odluci, pravo nastipendiju imaju studenti sa fakulteta~iji je osniva~ Republika Srbija, kojiimaju prebivali{te na teritoriji op-{tine Lu~ani.

Predsednik Milo{ Velanac i ~lano-vi Privremenog organa su istakli da }eJavno preduze}e “Direkcija” do kraja go-dine intenzivno raditi na otvarawu se-oskih vodovoda, koji pripadaju sistemuvodasnabdevawa “Rzav”, i wihovoj oba-veznoj dezinfekciji, kako bi se obezbe-dila zdravstveno ispravna pija}a voda uselima na teritiji op{tine Lu~ani.

Privremeno ve}e je razmatralo ipredlog odluke o obrazovawu Saveta zazdravqe. Na sednici je data saglasnostna odluku Nadzornog odbora JP “Direk-cija” i razmatotren izve{taj o op{tin-skoj upravi, sa presekom stawa i obavezado kraja 2014. godine. Privremeni organje uskladio postoje}u odluku o auto-tak-si prevozu sa odredbama Zakona o prevo-zu u drumskom saobra}aju.

V. S.

Najve}a manifesta-cija trube, 54. Sa-bor truba~a u Gu-

~i, okon~ana je sa jedva dvamiliona dinara dobiti.Od 37 miliona dinara, ko-liko je op{tini Lu~anidoneo 50. Sabor, ponovo seprihodi Draga~evskog sa-

bora svode na “pozitivnunulu”, ocenio je Privreme-ni organ op{tine Lu~ani.^lanovi Privremenog or-gana su istakli da je prak-sa “pozitivne nule” u po-slovawu Sabora bila pri-sutna sve do kraja 90-tihgodina, kada je op{tinskavlast bila u sli~nom sa-stavu kao doskora{wa.

Kako se isti~e u saop-{tewu koje je stiglo u re-dakciju “^a~anskog glasa”,Skup{tina op{tine Lu~a-ni je svojevremeno usvojilainformaciju slu`be fi-

nansija o poslovawu Sabo-ra truba~a u tri razli~itaperioda, koji se vezuju zatri predsednika op{tine.U periodu od 1992. do 1996.godine, u vreme Tadi}a,Sabor je imao dobit od 72hiqade evra. U periodu od1997. do 2004. godine, kada

je predsednik op{tine bioIli}, dobit manifestaci-je je uve}ana na 328 hiqadaevra, a kada je op{tinskavlast na ~elu sa Sloboda-nom Jolovi}em donela od-luku kojom se Sabor truba-~a stavqa pod konrolu Op-{tine, dobit je dostigladva miliona evra (od 2004.do 2011. godine). Od 2012.godine Sabor je ponovovra}en pod okriqe Centraza kulturu i wegovi priho-di su kontinuirano opada-li. Na teritoriji op{ti-ne Lu~ani u tom periodu

gotovo da nije bilo infra-strukturnih ulagawa, za-kqu~ili su ~lanovi Pri-vremenog organa. Zbog opa-dawa saborskih prihoda,Privremeni organ je doneonovu odluku o Saboru i ovunajve}u manifestaciju tru-ba{tva vratio u nadle-

`nost i pod kontrolu op-{tine Lu~ani.

Ina~e, Draga~evski sa-bor truba~a je kao jedin-stvena manifestacija u ze-mqi, koja okupqa do polamiliona posetilaca, naj-zna~ajniji finansijski iz-vor op{tine Lu~ani. ^i-tava saborska infrastruk-tura je izgra|ena zahvaqu-ju}i saborskom novcu. Ta-ko|e, kapitalne investici-je na teritoriji op{tineimale su upori{te u sabor-skoj dobiti, navodi se u sa-op{tewu. V. S.

Na redovnoj izbor-noj skup{tini Op-{tinskog odbora

SPS, odr`anoj u sredu, 19.novembra, u velikoj saliCentra za kulturu i sportop{tine Lu~ani u Gu~i, zanovog predsednika Op-{tinskog odbora izabranje diplomirani ekonomi-sta Slavko Radosav~evi}iz Gora~i}a. On }e zameni-ti Adama Tadi}a koji jeovu partiju u Draga~evu

predvodio u vi{e mandata. Pored predsednika, iza-

brani su i novi Op{tin-ski odbor i Izvr{ni od-bor OO SPS Lu~ani. Po-red ovih odluka, predlo`e-ni su i kandidati za najod-govornije funkcije u So-cijalisti~koj partiji Sr-bije. Za predsednika par-tije predlo`en je jednogla-sno Ivica Da~i}, a za pot-predsednike dr Dijana Vu-komanovi}, dr Sne`ana

Bogosavqevi} - Bo{kovi},Branko Ru`i}, dr @arkoObradovi}, Milutin Mr-kowi} i dr Ivica Ton~ev.

U saop{tewu se navodida je za predsednika Izvr-{nog odbora GO SPSpredlo`en \or|e ^abarka-pa, za ~lana Izvr{nog od-bora GO Jovica Carevi}, aza ~lana Predsedni{tva testranke Veqko Negovano-vi}.

V. S.

SLAVKO RADOSAV^EVI] NA ^ELULU^ANSKIH SOCIJALISTA

PRIVREMENI ORGAN OP[TINE LU^ANI O FINANSIJSKIMEFEKTIMA DRAGA^EVSKE TRUBA^KE SMOTRE

DOBIT 54. SABORA DVA MILIONA DINARA

SA SEDNICE PRIVREMENOG ORGANA U LU^ANIMA

Nenad Matija{evi}, direktor“Direkcije za igradwu”, u izjavi za“^a~anski glas” navodi da su, nakonpu{tawa u probni rad vodovoda uVelesu i Draga~ici, na kojima se jo{uvek razre{avaju mawi tehni~kiproblemi, vodu dobila i doma}in-stva u Negri{orima. Ekipe javnihpreduze}a “Direkcija” i “Komuna-lac” rade na ispitivawu vodovodnihsistema u Markovici, Rtarima, deluDu~alovi}a i Tijawa i wihovom pu-{tawu u probni rad. Radnici su ne-prekidno na terenu, kako bi u {tokra}em vremenskom periodu otklo-nili sve uo~ene probleme na pojedi-nim delovima sistema vodosnabdeva-wa.

Paralelno sa radovima na terenu,stru~ne slu`be “Direkcije” jo{ odpo~etka septembra pripremaju pro-jektno-tehni~ku dokumentaciju zatehni~ki prijem ~itavog vodovodnogsistema. Matija{evi} isti~e da se“rzavka” u doma}instvima do kojih jestigla jo{ uvek ne koristi za pi}e,ve} iskqu~ivo kao tehni~ka voda,{to ostaje na snazi sve dok se ne oba-ve dezinfekcija vodovodnog sistemai sve neophodne analize wene isprav-nosti.

DOPUWENA ODLUKA O STIPENDIRAWU DEFICITARNOG KADRA

ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA OP[TINSKOG ODBORA SPS - A

Milo{ Velanac, predsednik Privremenog organa

19LU^ANIPETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE

SLOBODAN JOLOVI], NA^ELNIK MORAVI^KOG UPRAVNOG OKRUGA:ZA INDUSTRIJSKI KOMBINAT U GU^I POSTOJI RE[EWE

FABRIKA “MILAN BLAGOJEVI] - NAMENSKA”OBEZBEDILA STIPENDIJE ZA U^ENIKE S[ “DRAGA^EVO” U LU^ANIMA

Slobodan Jolovi},na~elnik Moravi~-kog upravnog okru-

ga, na sastanku sa predstav-nicima Nacionalne slu-`be za zapo{qavawe je is-takao da }e op{tina Lu~a-ni na}i re{ewe za Indu-strijski kombinat u Gu~i iizrazio uverewe da }e rad-nici Livnice, koji su po-kretawem ste~aja dobiliotkaze, ponovo biti vra}e-ni na posao. - Uporedo sa ste~ajnim po-stupkom, koji je Privrednisud pokrenuo, nameravamoda pokrenemo i proizvod-wu u Industrijskom kombi-natu. U tom smeru, prona-{li smo odgovaraju}a stra-te{ka re{ewa i ve} smo po-stigli odre|ene dogovoresa Aleksi}em, vlasnikompreduze}a “Alfa” Vrawe, igeneralnim direktoromRTB Bor i odmah nakonformirawa Odbora pove-rilaca bi}e odr`an, ve}sredinom decembra, zajed-ni~ki sastanak, kome }eprisustvovati predstavni-ci Ministarstva privrede,op{tine Lu~ani i biv{ihradnika Livnice. Sud je za8. decembar zakazao Skup-

{tinu poverilaca, koja bitrebalo da izabere svoj od-bor. Vlasnik “Farmakoma”Miroslav Bogi}evi} jepodneo `albu na prvoste-penu presudu i ja se nadamda }e Apelacioni sud u Be-ogradu do 8. decembra done-ti odluku o tome, kako bi

Odbor poverilaca {to premogao da razmotri predlogi donese odluku da se gu~kalivnica izda u zakup pred-uze}u “Alfa” iz Vrawa - re-kao je Jolovi} u svojoj izja-vi za “^a~anaski glas”. Onje dodao da vrawska “Alfa”proizvodi {porete na ~vr-

sto gorivo, a poznato je daje Industrijski kombinatimao odli~an izvozni pro-gram pe}i i kamina. RTBBor bi trebalo da uposlikapacitete Livnice stopo-stotno, a proizvodwa bi unajboqem slu~aju mogla bi-ti pokrenuta i pre Nove go-

dine.Da podsetimo, Privrednisud u ^a~ku je 30. oktobraotvorio postupak ste~ajanad Industrijskim kombi-natom u Gu~i, koji je odaprila 2006. godine poslo-vao u sastavu koncerna“Farmakom MB” [abac.Postupak ste~aja je pokre-nut na predlog Me|unarod-ne finansijske korporaci-je (IBC) iz Va{ingtona, arazlog wegovog otvarawa jetrajna nesposobnost pla}a-wa. Na osnovu re{ewa ootvarawu ste~aja, pozvanisu svi poverioci da prija-ve svoja potra`ivawa u ro-ku od 120 dana. Istim re-{ewem je odre|eno i prvopoverila~ko ro~i{te za 8.decembar, kao i ro~i{te zaispitivawe prijavqenihpotra`ivawa za 18. maj2015. godine. Me|unarodnafinansijska korporacijaiz Va{ingtona, kao razlu~-ni poverilac koncerna“Farmakom MB”, podnelaje predlog za uvo|ewe ste-~aja 16. juna. Grupa banaka,u kojoj su, pored Svetske,Komercijalna, Intesa i^a~anska banka, odobrilaje 2011. godine kredit kon-

cernu “Farmakom MB” uiznosu od 120 milionaevra. “Farmakom” je staviohipoteku na nepokretnuimovinu svojih preduze}a,koja je procewena na 240miliona evra, ~ime je ga-rantovao vra}awe kredita. Ina~e, pe}i Industrijskogkombinata “Gu~a” su poga-{ene 3. juna ove godine, ka-da je utro{en i posledwikilogram sirovina. Gu~kalivnica je osnovana 1958.godine. Bila je jedini pro-izvo|a~ flotacionih ku-gli u Srbiji. Za sedam go-dina, koliko je radio u sa-stavu velikog koncerna“Farmakom MB” iz [apca,Kombinat je zna~ajno pove-}ao plasman proizvoda nadoma}em i stranom tr`i-{tu. Stari proizvodniprogram pokrivao je potre-be doma}e rudarske indu-strije i ElektroprivredeSrbije, a nova livnica, sadve savremene univerzalneproizvodne linije, mogla jeda zadovoqi potrebe auto-mobilske, traktorske i in-dustrije motora, pa sve dotermo programa. Proizvod-wa pe}i i kamina pokrenu-ta je 2011. godine. V. S.

Lu~ansko preduze}e“Milan Blagojevi} -

Namenska” je i ove {kolskegodine obezbedilo stipen-dije za u~enike nove gene-racije prvog razreda hemij-ske struke, obrazovnog pro-fila hemijsko-tehnolo{kitehni~ar. U izdvojenomodeqewu Sredwe {kole“Draga~evo” u Lu~anima,od 19 u~enika odeqewa 1/4,stipendije je dobilo wihdeset. Angelina Jova{evi}, zame-nik direktora {kole, is-ti~e da su pro{le godine

potpisani prvi ugovori ostipendirawu u~enika pr-ve generacije obrazovnogprofila hemijsko-tehnolo-{ki tehni~ar i da se ovalepa praksa i daqe nasta-vqa.- Potpisnici pro{logodi-{wih i ovogodi{wih ugo-vora o stipendirawu imajuobavezu da opravdaju ukaza-

no poverewe i mi }emo im utome pomo}i, jer je na{ciq da od tih mladih li~-nosti stvorimo qudespremne da odgovore na sve`ivotne izazove, da uspe-{no zavr{e sredwu {kolu,vi{e {kole i fakultete ida se nakon toga kao mladii perspektivni stru~wacivrate u Draga~evo i pru`esvoj puni doprinos kakoFabrici, koja ih je stipen-dirala, tako i na{em mestukao nosioci privrednog,kulturnog i javnog `ivota- rekla je Angelina Jova{e-vi}, posebno nagla{avaju-}i da je preduze}e “MilanBlagojevi} - Namenska” uovim ekonomski te{kimvremenima prepoznalo po-trebu da pru`i potporuobrazovawu. - Ovaj smer pru`a {irokspektar op{teg i stru~nogobrazovawa i omogu}ujenam daqe {kolovawe na ve-likom broju fakulteta. Do-bar je i zbog toga {to namnakon zavr{etka {kole

pru`a mogu}nost da se za-poslimo, {to je veoma zna-~ajno za sve mlade qude udana{wim uslovima `ivo-ta. Stipendije predstavqa-ju veliki podsticaj da na-predujemo u sticawu novihsaznawa, kako bismo po za-vr{etku {kolovawa bilispremni da se ukqu~imo uproces proizvodwe - ka`eu~enik Igor Matija{evi},novi korisnik stipendije.U~enici Sredwe {kole“Draga~evo” na kraju{kolske godine imaju iobaveznu praksu u Fabri-ci, kako bi se upoznali satehnolo{kim procesima uhemijskoj industriji, {totako|e, predstavqa velikuprednost u wihovom {ko-lovawu. U S[ “Draga~evo” izra-`avaju veliku zahvalnostpreduze}u “Milan Blagoje-vi} - Namenska” i veruju da}e wihova saradwa bitidaqe veoma uspe{na, a da}e stipendirawe u~enikapostati lepa i vi{estruko

korisna tradicija, koja }epru`iti veliki doprinos

razvoju draga~evskog kraja.V. S.

SPREMNI DA OPRAVDAJUUKAZANO POVEREWE!

Angelina Jova{evi}, zamenik direktora {kole

KONA^NA ODLUKA U DECEMBRU

20 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

Ve}nici gorwomila-nova~ke op{tine nasvom pro{lonedeq-

nom zasedawu razmatralisu 18 ta~aka dnevnog reda.Me|u prvim ta~kama dnev-nog reda, razmatran je na-crt strate{kog Masterplana odr`ivog razvojaplanine Rudnik od 2014. do2024. godine, koji je pred-stavio Slobodan Vu~i}e-vi}, doktor {umarstva i~lan ekspertskog projekt-nog tima za izradu plana,ina~e ro|eni Milanov~a-nin. Vu~i}evi} je istakaoda je Master plan Rudnikatek drugi po redu takavplanski dokument u Srbi-ji, posle Master planaFru{ke Gore, koji na sveo-buhvatan i precizan na~inprikazuje sve kapaciteteplanine Rudnik i {iregpodru~ja zahvata plana ko-je obuhvata delove op{ti-na Gorwi Milanovac, To-pola, Kni} i Qig i grado-va Kragujevac i ^a~ak. Ma-ster plan pru`a stru~ne iargumentovane predlogerazvoja u svim oblastima,koji su polazna osnova zarazradu konkretnih pro-jektata i aplicirawe zakori{}ewe sredstva izfondova EU. ^lanovi Op-{tinskog ve}a su podr`aliMaster plan i u formipredloga uputili ga Skup-{tini na razmatrawe.

IZMENE LOKALNOGPLANA ZA ZAPO[QAVAWE

Op{tinsko ve}e je raz-matralo i usvojilo izmeneLokalnog plana za zapo-{qavawe, koje se sastoje upreraspodeli planiranihsredstava za pojedine pod-sticajne mere. Tako je iz-nos za samozapo{qavawepove}en sa pre|a{wih mi-lion na 1.760.000 dinara.Sredstva koja su namewenaza podsticaje poslodavci-ma smawena su sa ~etirimiliona na 900 hiqada di-

nara, a za mere stru~neprakse iznos je uve}an na4.340.000 dinara. Prera-spodela je izvr{ena nakonsagledavawa konkretnoginteresovawa za pojedinemere, kako bi Lokalniplan za zapo{qavawe biomaksimalno operativan.

Zna~ajna novina za pod-nosioce zahteva za legali-zaciju, ~iji su objekti de-lom zauzeli javnu povr{i-nu, jeste utvr|ivawe pred-loga odluke kojom se Op-{tinsko ve}e odre|uje kaonadle`ni organ za odlu~i-vawe o izdavawu saglasno-sti za upis prava svojine zaobjekte koji su izgra|enina povr{inama javne name-ne. Shodno tome, ovla{}ujese Op{tinsko ve}e da odlu-~uje o konkretnim slu~aje-vima u kojima postoji zau-ze}e javnih povr{ina pri-vatnom izgradwom i pred-vi|a mehanizme da se, podta~no odre|enim uslovima,ovo zemqi{te mo`e otu|i-ti privatnim vlasnicima.Ciq odluke je pravno de-finisawe relacija koje udu`em vremenskom periodupostoje na terenu i pred-stavqaju smetwu za defi-nisawe vlasni~kih odnosaizme|u privatnih lica i

organa javne vlasti. Po-stoje uslovi koji u ovakvimslu~ajevima svakako morajubiti ispuweni, a nakon to-ga vlasnik zemqi{te pri-bavqa po tr`i{nim uslo-vima i sam finansira ce-lokupnu neophodnu doku-mentaciju i pojedina~neplanske akte.

POMO] ZA POQOPRIVREDNI-KE!

Op{tinsko ve}e je,shodno Programu pomo}iop{tine Gorwi Milano-vac, jednoglasno donelo re-{ewe na osnovu kojeg }e~ak 533 poqoprivredna pr-oizvo|a~a, koji su pretrpe-li {tetu od ovogodi{wihpoplava i klizi{ta, dobi-ti pomo} u vrednosti od200 dinara po aru, za povr-{ine na kojima su bile za-sejane `itarice i lucerkaili zasa|eno vo}e, osnosno4.000 po ba{ti i 5.000 di-nara po plasteniku. Sred-stva su raspodeqena naosnovu zapisnika inspek-cijskih slu`bi o registro-vanoj {teti. S obzirom nato da jo{ uvek ima rapolo-`ivih sredstava za ovu vr-stu pomo}i, o~ekuje se da }e

na narednoj sednici Op-{tinskog ve}a biti usvoje-no dopunsko re{ewe o wi-hovoj raspodeli. Pomo} bitrebalo da dobiju poqo-privredni proizvo|a~ikoji su pretrpeli {tete,ali nisu stigli da u prvomkrugu raspodele dostavetra`enu dokumentaciju.

Kako je re~eno na sedni-ci Op{tinskog ve}a, pot-pisan je ugovor sa novoiza-branim autoprevoznikomza lokalni saobra}aj, pred-uze}em “Konvoj travel”,prema kome gorwomilano-va~ki penzioneri stariji

od 65 godina dobijaju po-vlasticu da se besplatnovoze u lokalnom saobra}ajudo kraja ove godine.

U okviru informacije opreduzetim merama i ak-tivnostima na uklawawu i~i{}ewu divqih deponijana teritoriji op{tineGorwi Milanovac, kao imerama prevencije nastan-ka novih, predsednik op-{tine Milisav Mirkovi}je naglasio da je neophodnoda se u narednom perioduintenzivira rad Ekolo{kekancelarije na planu edu-kacije stanovni{tva i po-

dizawa ekolo{ke svesti.Na sednici Op{tinskog

ve}a su, izme|u ostalog,imenovani i ~lanovi rad-nog tela za regulatornu re-formu, na ~elu sa GoricomPetrovi}, na~elnicom Op-{tinske uprave. Zadatakovog tela je da stalno pra-ti a`urirawe zakona ishodno tome po utvr|enompostupku obavqa a`urira-we op{tinskih procedurakroz Elektronski regi-star.

Me|u ta~kama dnevnogreda na{la su se i uobi~a-jena buxetska re{ewa, izve-{taj Komisije za naknadu{tete od ujeda pasa lutali-ca i mawa usagla{avawafinansijskih planova po-jedinih mesnih zajednica ijavnih preduze}a kako bi sena najboqi na~in iskori-stila opredeqena buxetskasredstva do kraja godine.

U ciqu informisawave}nika i zainteresovanejavnosti, a na osnovu zahte-va predsednika op{tine,stru~ne slu`be Op{tinskeuprave pripremile su in-formaciju o zaradama iza-branih, imenovanih i po-stavqenih lica u op{tiniGorwi Milanovac, kao inaknadama za rad ~lanovapojedinih komisija.

Vladimir Mitro-vi}, umetnik iz Tr-nave na Zlatiboru,

predstavi}e u nedequ, 30.novembra, u Modernoj ga-leriji Kulturnog centrasvoje slike i skulpture.Re~ je o umetniku koji sestvarala{tvom bavi od

1969, a aktivno izla`e od1972. godine. Do sada jeostvario preko pedesetsamostalnih i u~estvovaona nekolko desetina ko-lektivnih izlo`bi u Sr-biji, biv{oj Jugoslavijii inostranstvu. Dobitnikje velikog broja nagrada i

priznawa za ostvarenuumetni~ku delatnost. Urodnom selu, ve} 22 godi-ne organizuje Likovnu ko-loniju „TRNAVA“.

Organizator izlo`beje Kulturni centar, aotvarawe je u 16 sati.

NEDEQA, 30. NOVEMBAR, U 16 SATI, MODERNA GALERIJA

SLIKE I SKULPTURE VLADIMIRA MITROVI]A

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U GORWEM MILANOVCU

PRIHVA]EN MASTER PLAN ODR@IVOG RAZVOJA PLANINE RUDNIK

Utorak, 2. decembar, u 19 sati, Galerija Muzeja

Uokviru manifestacije “Oni su nam da-rivali slobodu”, koju u spomen na ju-

nake rudni~ko-takovskog kraja tokom Ve-likog rata Srbije i u ~ast stogodi{wiceRudni~ke ofanzive organizuju Kulturnicentar i Muzej rudni~ko-takovskog kraja,u utorak, 2. decembra, u Galeriji Muzeja,kustos-istori~ar Aleksandar Maru{i}odr`a}e predavawe pod nazivom “Rudni~-ko-takovski kraj u oslobodila~kim rato-vima Srbije 1912-1918”.

Predavawe govori o sudbonosnim doga-|ajima srpske istorije i prati put vojnih

obveznika Rudni~kog okruga kroz balkan-ske i Prvi svetski rat. Bi}e govora i o to-kovima najva`nijih bitaka Prvog svet-skog rata, kao i o biografijama oficirakoji su imali presudnu ulogu u gra|ewuslobode, a poti~u sa ovih prostora (QubaMili}, Spasoje Te{i}, Bo`idar Ter-zi}...). Predavawe }e obuhvatiti i `ivotobi~nih qudi tokom rata: reakcije na mo-bilizaciju, dolazak vojske i doga|eje kojisu usledili, sve do oslobo|ewa GorwegMilanovca 22. oktobra 1918. godine. Pre-davawe }e upotpuniti projekcija dokumen-tarne televizijske emisije “Milanov~aniu ratu 1912 - 1918”, autora Predraga Lo-{i}a.

PROGRAM MANIFESTACIJE “ONI SU NAM DARIVALI SLOBODU”

RUDNI^KO-TAKOVSKI KRAJ U OSLOBODILA^KIM RATOVIMA SRBIJE

Sreda, 3. decembar, u 12 sati,Dom kulture Boqkovci

Na stogodi{wicu Rudni~ke ofanzive,Dru{tvo za negovawe tradicija oslo-

bodila~kih ratova Srbije do 1918. godine- podru`nica Gorwi Milanovac, u sredu,3. decembra, u 12 sati u Domu kulture uBoqkovcima organizuje sve~anost u okvi-

ru koje }e biti prikazan dokumentarnifilm “Kolubarska bitka”. Tom prilikom,Slobodan \uki}, profesor strategije voj-ne istorije na Vojnoj akademiji, odr`a}epredavawe na temu Rudni~ke ofanzive.

Sve~anosti }e prethoditi slu`ba u Cr-kvi u Boqkovcima i polagawe venaca nasvim va`nim spomen obele`jima u op{ti-ni Gorwi Milanovac.

SVE^ANOST U ^AST STOGODI[WICERUDNI^KE OFANZIVE

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE 21GORWI MILANOVAC

Sreda, 3. decembar, u 19 sati,Galerija Muzeja

Uspomen na junake rudni~ko-takov-skog kraja tokom Velikog rata, u

sredu, 3. decembra, u galeriji Muzeja bi-}e predstavqena izlo`ba izuzetne tema-

tike pod nazivom “Iz-me|u trube i ti{ine -ratni slikari od 1912.do 1918. godine”. Autorpostavke je Zdravko Vu-~ini}, istori~ar umet-nosti iz Beograda. Iz-lo`ba obra|uje potre-sne ratne slike srpskevojske tokom Prvogsvetskog rata i prela-

ska Albanije. Postavka ima 29 umetni~kih dela, ko-

ja potpisuju: @ivorad Nastasijevi}, Va-sa Pomori{ac, Dragomir i Mali{aGli{i}, Vasa E{ki}evi}, Emanuel Ma-{a Muanovi}, Danica Jovanovi}, Mi-lo{ Golubovi}, Kosta Josipovi}, VeqkoStanojevi}... Umetni~ka dela poti~u iz10 privatnih kolekcija. Postavku upot-puwuju originalni predmeti iz heroj-skog perioda srpske istorije.

Otvarawe izlo`be upotpuni}e nastuphora O[ “Desanka Maksimovi}”, podrukovodstvom profesora razredne nasta-ve Mirjane Vu~eti}. Organizatori izlo-`be su Muzej rudni~ko-takovskog kraja iKulturni centar.

PROGRAM MANIFESTACIJE „ONI SU NAM DARIVALI SLOBODU”

Na 5. koordinacionom sastankutimova iz partnerskih op{ti-na Lu~ani, Ariqe i Gorwi Mi-

lanovac, koje zajedni~ki realizuju pro-jekat “Na{a imovina podr`ava na{razvoj, u sredu, 26. novembra, razgovara-lo se o dosada{wim rezultatima rada ipredstoje}im zadacima. Op{tina Gor-wi Milanovac je bila doma}in susreta,a prisutne goste, u ime predsednika op-{tine, pozdravila je na~elnica Op-{tinske uprave Gorica Petrovi}, po-`elev{i im uspe{an i rad. O projektusu govorili koordinatori ispred svo-jih op{tina.

- U toku je deseti mesec trajawa pro-jekta i rezultati u kreirawu elektron-ske baze podataka su vidqivi. Popisimovine zapo~et je jo{ 2008. godine, iop{tina Gorwi Milanovac je do sadauspe{no obavila veliki deo posla. Ovaj

projekat nam je dao “vetar u le|a” uovom procesu, tako da smo skoro do{lido samog kraja procesa unosa podataka u

bazu, sa svim prate}im karakteristika-ma predmeta imovine - rekla je koordi-nator projekta ispred op{tine Gorwi

Milanovac Du{ica Ne{ovi}. Op{irnije o projektu govorili su i

Aleksandar Lukovi}, kordinator izop{tine Lu~ani, kao i Srboqub Mato-vi}, predstavnik op{tine Ariqe.

Kako je najavqeno na sastanku, u da-qoj realizaciji projekta predstoji geo-detsko snimawe vodovodne mre`e u svetri op{tine. U projektnim aktivnosti-ma je planirano je da se u op{tini Gor-wi Milanovac snimi 21 kilometar vo-dovodne mre`e. Tokom sprovo|ewa po-stupaka javnih nabavki i sprovedenihtendera, do{lo je do pojave odre|enihvi{kova sredstava, tako da se i wihovutro{ak na{ao na dnevnom redu odr`a-nog koordinacionog sastanka. Delega-ciji Evropske unije poslati su zahtevii zatra`ena je saglasnost za wihovutro{ak i ujedno produ`etak trajawaprojekta.

PROJEKAT “NA[A IMOVINA PODR@AVA NA[ RAZVOJ”

POPIS IMOVINE PRIVEDEN KRAJU

IZME\U TRUBE I TI[INE^etvrtak, 4. decembar, u 19 sati, sve~ana sala Gimnazije

Foto monografija “Ravna Gora”, au-torsko delo istori~ara dr Milo{a

Timotijevi}a i fotografa Sa{e Savovi-}a bi}e predstavqena u ~etvrtak, 4. decem-bra, u sve~anoj sali Gimnazije.

Milo{ Timotijevi} prikazuje RavnuGoru kao (ne) poznatu planinu, od prai-storije do dana{weg doba. Pri~aju}i owoj, govori i o 10 sela, od kojih su {est uop{tini Gorwi Milanovac. Fotomono-grafija “Ravna Gora” predstavqa poku{ajda se ~itaocu - posmatra~u do~ara svaprirodna lepota i osobenost ove nepozna-

te planine, koja je do sada “~itana i gleda-na kroz prizmu ideologije”. Namera izda-va~a i autora bila je da se Ravna Gora do-~ara onakvom kakva je bila, ostala i jeste,ali i kakva bi mogla biti u budu}nosti.

Kwiga je {tampana na oko 290 strana iilustovana je sa190 fotografija. Recezentizdawa je dr Kosta Ni-koli}, a monografiju jeobjavilo JP “Slu`beniglasnik” iz Beograda.Muzej rudni~ko-takov-skog kraja i Kulturnicentar promociju orga-nizuju u okviru obele-`avawa stogodi{wiceKolubarske bitke.

FOTO MONOGRAFIJA „RAVNA GORA”

Ambasada Poqskedonirala je {koliu Gorwim Bawani-

ma 10.560 evra za zamenuprozora, oluka i obnovufasade. Osnovnu {kolu uGorwim Bawanima trenut-no poha|a 48 |aka, me|u ko-jima su i dva prvaka, a na-redne godine bi}e ih sed-moro. Zahvaquju}i pro-{logodi{woj i ovogodi-{woj donaciji AmbasadePoqske, {kola je dobilapotpuno nov izgled.

- Ambasada Poqske jenajpre pomogla u rekon-strukciji {kole u Prawa-nima, a pro{le i ove godi-ne u Gorwim Bawanima.O~ekujemo da }e u 2015. po-dr`ati i rekonstrukciju{kole u Boqkovcima. To-kom naredne godine iz op-{tinskog bud`eta obezbe-di}emo sredstva za sanira-we mokrih ~vorova u {ko-li u Gorwim Bawanima,~ime }emo zaokru`itikompletno ure|ewe {kol-skog objekta - rekao je ovomprilikom predsednik op-{tine Milisav Mirkovi}.

Goste iz ambasade, lo-kalne samouprave i rodi-teqe u~enika, u ime doma-}ina, pozdravila je direk-torka O[ “Takovski usta-nak” Branka @i`ovi}.

- Posle godinu danaimamo ~ast da ponovo ugo-stimo ambasadora Poqskeu Beogradu AleksandraHe~ka i wegove saradnike.Pro{le godine smo u istovreme predstavili proje-kat zamene vrata na {kol-skoj zgradi, koji je u potpu-nosti finansiralo Mini-starstvo inostranih po-slova Republike Poqske.Vrednost investicije je7.680 evra.

[kolski tim za razvoj-no planirawe uradio jeprojekat sa kojim smo kon-kurisali kod AmbasadePoqske i na na{e velikozadovoqstvo i on je pri-hva}en. Vrednost novogprojekta iznosila je 10.560evra i zahvaquju}i odobre-nim sredstvima u {koli jezameweno 35 prozora, po-

stavqeni su novi oluci,snegobrani, a obnovqena jei fasada - istakla je di-rektor {kole Branka @i-`ovi}.

- Zahvalni smo vam napomo}i koju Vlada Poqskepru`a na{oj op{tini, averujem da }emo sara|iva-ti i u budu}e kroz neke

druge projekte. Kao lokal-na samouprava spremnismo da u wima u~estvujemofinansijski, te da zajed-ni~ki gradimo neke noveobjekte. Jo{ jednom zahva-qujem na onome {to steuradili za me{tane ovogkraja, prvenstveno za decu,ali i za lokalnu samoupra-

vu - rekao je predsednikop{tine Mirkovi}.

Kako je istakao ambasa-dor He~ko, mo`da ova po-mo} i nije velika, ali jedobar korak za budu}u sa-radwu.

- Ube|en sam da u nared-nom periodu mo`emo una-prediti na{u saradwu i

na drugim poqima. Velikibroj poqskih turista sva-ke sezone prolazi Ibar-skom magistralom na leto-vawe na Jadran i u Gr~ku,tako da bi trebalo da pri-~amo o turisti~koj ponudiza wih, kako bi novacostao u va{oj op{tini.Kolega iz Italije mi je re-kao da ima 600 italijan-skih preduze}a u Srbiji, aPoqska jedno, ali ima 400hiqada qudi koji idu krozSrbiju i ne znaju ni{ta owoj, osim puteva. O turi-sti~kim potencijalima va-{e zemqe pri~ao sam sa na-{im predstavnicima nad-le`nog ministarstva, takoda bi bilo dobro da Poqa-ci naredne sezone poseteneka va{a etno-sela - na-glasio je ambasador.

Sve~anost povodom za-vr{nih radova u {koliupotpuwena je prigodnimprogramom u kome su u~e-stvovali u~enici {kole.

AMBASADOR POQSKE POSETIO RENOVIRANU [KOLU U GORWIM BAWANIMA

NAJAVQENE NOVE DONACIJE!

22 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINEIVAWICA

Povodom uspe{netrogodi{we sa-radwe izme|u O[

„Mi}o Matovi}“ u Kati-}ima i ambasade Poqske uSrbiji, izdvojeno osmogo-di{we odeqewe ove {koleu Mo~iocima, u ponedeqakje posetio ambasador Alek-sandar He}ko. On se tadaupoznao sa tim na koji su sena~in iskoristile dosada-{we donacije u iznosu odoko 24.000 evra, a od amba-sadora je i zatra`ena po-mo} za adaptaciju ruini-rane {kole u zaseoku BelaCrkva, za {ta bi bilo po-trebno oko 12.000 evra.

- Oni `ele da finansi-raju {kolicu u Beloj Cr-kvi koja je u jako lo{emstawu i koju smo iselili uparohijski dom. Mi smotri godine dobijali malegrantove od wih, 2.200 evraza Mo~ioce, 8.200 evra zazamenu podova u Kati}ima

i ove godine 10.200 za zame-nu prozora. Nova donacijaje tako|e u okviru malihgrantova, 12.000 evra.[kola u Beloj Crkvi ima{est u~enika i perspekti-vu za naredne godine. Tru-di}emo se da te mlade qudezadr`imo i da im stvori-mo uslove za `ivot i rad -rekao je direktor MiletaKaraklaji}.

Za uglednog gosta izPoqske {kola je priredi-la prigodan program, a po-tom i sve~ani ru~ak. Po-red donacije iz Poqske,{kola ovih dana o~ekuje ipomo} od resornog mini-starstva u iznosu od400.000 dinara za zamenudotrajalog krova na cen-tralnoj {koli u Kati}i-ma.

UParku prirode „Go-lija“, kojim gazdujeJP „Srbija{ume“,

zavr{eno je redovno godi-{we poribqavawe. U bi-stre reke ove planinske le-potice pu{teno je 230 ki-lograma ili 18.000 jedinkimla|i autohtone poto~nepastrmke, prose~ne te`ine12 grama. Investicija jevredna 570 hiqada dinara,a posao je bio poveren mre-stili{tu „Braduqica“d.o.o. koje posluje u okviruorganizacije sportskihribolovaca „Moravica“ izIvwice. “Bilo je anga`o-vano dvadesetak radnika, auslovi su bili idealni”,rekao je direktor Parkaprirode „Golija“ RadeVrani}.

Polovina ili 9.000 je-

dinki pu{teno je u Mora-vicu (Gle|i~ka i Vu~a~kareka), Studenica je pori-bqena u Devi}ima na mestuLedni vir, Sastavci –Ostatija i Sastavci-Bru-snik i Brusniku. Druga po-lovina pu{tena je u rekuStudenicu na mestu Slati-na kod Savo{nice, mana-stira „Studenice“ u op-{tini Kraqevo, u op{ti-ni Ra{ka poribqena je Br-venica kod manastira Gra-dac i u Novom Pazaru - De-`evska reka na mestu Vra-novina.

- Golijski Park priro-de je jako bogat vodama. Re-dovno vr{imo ispitivawei poribqavamo i to iz je-dinog registrovanog rib-waka sa poto~nom pastrm-kom. Reke su ~iste, bistre.

Kompletna riba je ~ipova-na i poti~e iz prirode.Pro{le godine Bilo{kifakultet iz Kragujevca iz-vr{io je ispitivawe iustanovio da ima ~etiri,pet generacija pastrmki.Na{i ~uvari za{ti}enogprirodnog dobra zadu`enisu da pored redovnih, oba-vqaju i poslove ribo~uva-ra. Ima problema sa lov-cima koji nisu upoznati daje zabrawen ribolov, aliza{titili smo dosta -ka`e Vrani} i o~ekuje da}e slede}e godine u ovomnacionalnom parku bitiodobren sportski ribolov.

Park prirode „Golija“zauzima povr{inu od75.183 hektara na podru~jupet op{tina (Ivawica,Kraqevo, Ra{ka, Novi Pa-zar i Sjenica). Najve}imdelom, 41.306 hektara, je uivwi~koj op{tini. U wemuse nalazi ~etvrtina biq-nog sveta Srbije, koji negu-ju i ~uvaju uglavnom sta-ra~ka gor{ta~ka doma}in-stva iz 32 sela i 150 zasela-ka. Zbog izuzetne o~uvano-sti izvornih prirodnihvrednosti, u okviru Parkaprirode „Golija” Uneskovkomitet je 2001. godineproglasio Rezervat bios-fere Golija – Studenica,na povr{ini od 53.804 hek-tara.

Na mestu nekada{we stare sale po-red crkve u Gorwem Radaqevu iz-gra|ena je kapela. Me{tani, koji

su i pokrenuli inicijativu, prikupili su15.000 evra, a potom uz pomo} donatora -firmi i pojedinaca, jo{ toliko. Nova ka-pela, povr{ine 24 sa 6,5 metara ima kan-celariju za sve{tenika, magacin, velikucrkvenu salu, mokri ~vor i nadstre{nicuod tri metra.

- Me{tani su se odmah odazvali ula`u-}i minimalno 100 evra. Sada je ostalo daje opremimo. Pored toga po~eli su i obno-vu crkve na seoskom grobqu, koja je posve-}ena „Svetom \or|u“ i jedna je od najsta-rijih u ivawi~kom kraju - obja{wavapredsednik Crkvenog odbora Zoran Rado-vanovi}. Za vreme vladavine Turaka po-~etkom seobe Srba crkvu su me{tani zatr-pali da ne bi bila uni{tena. Po~etkom21. veka je otkopana i oformqeno je gro-bqe oko we, otprilike 1820. godine. Prvacrkvena sala je napravqena 1964. godine,koja nije odolela zubu vremena, jer su zi-dovi po~eli da se uru{avaju. Ikonostas

od tre{wevog drveta, vredan oko 3.700evra je ve} naru~en, za ikonopis }e bitipotrebno oko 6.500 evra, a planirana je irestauracija zvonika. Ukupna vrednostinvesticije je oko 40.000 evra.

Komunalno javno preduze}e „Komu-nalno“ planira da u doglednoj bu-du}nosti smawi broj lokacija za

kontejnere i da formira takozvana ostrvasa ve}im brojem posuda za odlagawe sme}a.Pomenutu ideju obrazla`u sve u~estali-jim primedbama gra|ana.

- Gra|ani zovu, nezadovoqni su. Svako

pita za{to je kontejner ba{ ispred wego-vog ulaza. Tra`i}emo najboqe lokacije,dovoqno udaqene od stambenih objekata ina taj na~in prevazi}i postoje}u situaci-ju. Ali, koje }e to lokacije biti rano je go-voriti, po{to je jo{ uvek samo re~ o pla-nu - obja{wava direktor ovog preduze}aMilan Maslarevi}.

Uskoro }e biti zavr{en jedan od naj-ve}ih rezervoara za vodu u Ivawi-ci i okru`ewu kapaciteta 2.000

kubnih metara. Ovaj rezervoar se nalazina Streli{tu, brdu iznad naseqa Bukovi-ca, i wegovim pu{tawem u rad bi}e re{e-no pitawe snabdevawa ivawi~ke op{tinevodom, prevashodno u visinskim zonama,ali i Radaqevu, Bukovici, Prilikama,Sewaku... Uz ve} postoje}e skladi{te zavodu na Mrko~evcu, Ivawi~ani }e imatikvalitetno i dobro snabdevawe na ~itavojteritoriji - rekao je direktor Komunal-nog preduze}a Milan Maslarevi}.

- Su{tina ovog rezervoara je da se zao-kru`i sistem vodosnabdevawa na terito-riji op{tine. Vi{e zone grada, koje su le-

ti imale slab pritisak vi{e ne}e imatitih problema. Ovaj rezervoar je na kotipreliva od 515 metara. Ne samo da namomogu}ava stabilnost u samom gradu, ve}omogu}ava da pro{irimo snabdevawe i napodru~ju Prilika, Radaqeva, Bukovice.Ovo je velika investicija od op{teg zna-~aja - rekao je direktor Komunalnog pred-uze}a Milan Maslarevi}.

Predra~unska vrednost ove investici-je bila je 43 miliona dinara, ali nakonsprovedene javne nabavke za ~itav projekatbi}e izdvojeno 28 miliona. Polovinusredstava obezbedila je republi~ka Di-rekcija za vode, a ostatak op{tina Iva-njica. Izvo|a~ radova je beogradska fir-ma “Standard invest group“.

ZATRA@ENA NOVA POMO] ZA [KOLU U BELOJ CRKVI

AMBASADOR POQSKE U MO^IOCIMA

USKORO ZAVR[ETAK REZERVOARA NA BUKOVICI

BOQE VODOSNABDEVAWE

U PLANU „OSTRVA KONTEJNERA”

RADAQEVCI OBNAVQAJU CRKVU

ZAVR[ENO REDOVNO GODI[WE PORIBQAVAWE

Prema Vrani}evim re~ima Golija se mo`e pohva-liti vodama kakvih retko gde ima, te stoga treba sveu~initi da se sa~uvaju. Me|utim, ve}i problem odribokradica predstavqaju im bespravno podignutiobjekti. Wih je na podru~ju ovog nacionalnog parkaoko 500 (za 300 podnet zahtev za legalizaciju). Naivawi~koj strani Odvra}enice ima 130 opremqenihi ~etrdesetak kod kojih su postavqeni temeqi. Nanovopazarskoj vi{e od 200. Neki od wih su i u nepo-srednoj blizini izvori{ta. Ukoliko se ima u viduda je teren podvodan, posebnu opasnost predstavqa-ju septi~ke jame pored „divqih“ vikendica, iz kojihse sadr`aji me{aju sa podzemnim vodama.

PROBLEM BESPRAVNO PODIGNUTI OBJEKTI

ME[TANI DONATORI

PU[TENO 18.000 JEDINKI PASTRMKE

Izvor: Ivawi~ki radio

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE 23IVAWICA

Nakon mesec i po da-na {trajka oko 350proizvodnih rad-

nica konfekcije „Javor“ponovo su se pro{log pet-ka okupile ispred zgradeop{tinske uprave. Poredneispla}enih li~nih doho-daka i doprinosa za avgusti septembar, tra`e da sepreispita poslovawe ovefirme i odgovornost onihkoji su doprineli wenomsunovratu. Pogotovo su,kako ka`u, kivne zbog }uta-wa nadle`nih o wihovimdosada{wim prijavamaprotiv biv{e direktorkeSkarlet \oki}. Woj sta-vqaju na teret da je za ~eti-ri godine napravila ra~unza mobilni telefon od 2,5miliona dinara, da je zaoktobar, i to dan uo~iostavke, unapred sebi is-platila platu, kao i do-datnih 300 hiqada dinara.Kako je predsednik op{ti-ne Milomir Zori} bioslu`beno odsutan, obratioim se wegov zamenik Mi-

linko Mijailovi}. On jerekao da lokalna samou-prava ~ini sve {to je u we-noj mo}i, kao i da su odMinistarstva privrededobili uveravawe da }e po-zitivno odgovoriti na “Ja-vorov” zahtev za subvenci-je. Kada je o preispitivawuposlovawa i prijavi pro-tiv \oki}eve re~, Mijai-lovi} je poru~io da je to unadle`nosti dr`avnih or-gana.

“Mora se znati ko je od-neo pare, da se ispita sta-we u zadwe tri godine po-slovawa. Direktorka je danuo~i ostavke isplatila se-bi platu za oktobar, a rad-nici gladuju. Sramota. Ne-~ija deca studiraju na Oks-fordu, a na{a ne mogu ni uSrbiji, vra}amo ih sa fa-kulteta. Dva meseca se ni-{ta ne reguli{e, niko namse ne obra}a, a para nema”neki su od komentara kojisu se moglu ~uti na prote-stu radnica ispred “Javo-ra”.

- Ono {to je mogla lo-kalna samouprava da uradito je uradila. Stali smoiza svih zahteva za kojeimamo ingerenciju. Obe}a-no je da }e vam biti pla}e-na subvencija koju dr`avanije dodeqivala ove godi-ne. Va{i zahtevi vezani zasmenu pojedinih qudi suurodili plodom. Za{tit-nik dr`avnog kapitala jepodneo ostavku, predsed-nik Nadzornog odbora je

podneo ostavku. Vi ste pod-neli zahtev za pokretanjepostupka MUP-u, on ga jeprosledio tu`ila{tvu.Mi ne mo`emo dati nalogni MUP-u, ni tu`ila{tvu,ali verovatno }e slu`beuraditi svoj deo posla. Vitra`ite va{ novac, da li}e rukovodstvo uspeti davam ga obezbedi, ja to neznam. Op{tina tih paranema i ne}emo da vas la`e-mo, ali je ~iwenica da ste

u me|uvremenu izgubiliugovorene poslove. [to seti~e realnih zahteva stoji-mo iza vas - poru~io je Mi-jailovi} radnicima.

Radnice su ka`u, po-sledwu platu dobile po-~etkom oktobra i to line-rano po 10.000 dinara zaavgust. Dok se ne{to ne re-{i, najavile su svakodnev-na okupqanja pred op{ti-nom, pa i radikalizacijuprotesta.

Tokom ove sedmice odr-`an je zajedni~ki sastanakop{tinskog i rukovodstvafirme, uz prisustvo pred-stavnika radnika, {to jedogovoreno nakon razgovo-ra prvog ~oveka op{tineMilomira Zori}a sa ~la-novima [trajka~kog odbo-ra.

- O statusu Javora ni-smo mogli da se izjasni-mo zato {to su nam u Agen-ciji za privatizaciju re-kli da nije zavr{en javnipoziv. On }e biti raspi-san 1. decembra za sve fir-me u restruktuiranju, akrajwi rok za zavr{etak jemaj. “Javor” je predlo-`en za strate{ko partner-stvo. Mo`da }e se neko po-javiti zainteresovan za ne-ki drugi na~in - prodajakapitala, kupovina firme,partnerstvo dr`ave, mi-slim da je to ne{to {to jenajprihvatqivije, jer bi seonda “Javor” oslobodioobaveza - rekao je Zori}.

Sednica Skup{tine op{tine Ivanjica, 17. po redu, zakazana je za petak, 28. novem-bar. Pred odbornicima }e se, izme|u ostalog, na}i predlog odluke o organiza-ciji i funkcionisawu civilne za{tite na teritoriji op{tine, informacije o

preduze}u u restrukturiranju „Javor“ i ovogodi{wem stawu u malinarstvu u Ivawici,zatim Lokalni akcioni plan za unapre|ewe polo`aja Roma, kao i izve{taj i programrada Pred{kolske ustanove „Bajka“.

Op{tinska komisijaza dodelu student-skih i u~eni~kih

stipendija raspisala jekonkurs za narednu {kol-sku godinu. Bi}e stipen-diran odre|en broj najbo-qih u~enika osnovnih isredwih {kola i studena-ta iz Ivawice, koji se fi-

nansiraju iz buxeta. Pra-vo na stipendiju imajuu~enici osnovne {kole saprose~nom ocenom 5,00 izprethodne godine, zatimsredwo{kolci sa prose-kom 4,80 odnosno 4,50 zaproizvodna zanimawa, onikoji su osvojili i jedno odprva tri mesta na Repu-

bli~kom takmi~ewu, kao istudenti sa prosekom iz-nad 8,50. Prijave za kon-kurs mogu se podneti do 15.decembra. Za razliku odprethodnog konkursa, sti-pendije su izjedna~ene iiznose 8.500 dinara.

Me|unarodni dan borbe protiv nasiqanad `enama u Ivawici su obele`ili Kan-celarija za mlade, Centar E8 i „Budi mu-{ko klub“.

U ciqu prevencije nasiqa nad `enamana {tandu u centru grada deqen je promo-tivni materijal. Pored toga, kredama suna asfaltu ispisivani slogani i porukekojima su promovisani prave osobine mu-{karaca i po{tovawe `ena.

Na sedmoj izlo`bi suvenirai turisti~kih publikaci-ja „Leskovac 2014” Turi-

sti~ka organizacija Ivawiceosvojila je drugu nagradu u katego-riji „Vi{elisna turisti~ka pu-blikacija sa vi{e od 50 strani-ca“. Ovo je jo{ jedna u nizu nagra-da koje je Turisti~ka organizaci-ja dobila za propagandni materi-jal kojim se promovi{e turisti~-ka ponuda Ivawice. Turisti~kaorganizacija u~estvuje na 41. Me-|unarodnom sajmu hrane, pi}a iopreme u Beogradu, koji traje do29. novembra. Raznovrsnu ponuduiz ivawi~kog kraja predstavi}ena zajedni~kom {tandu Regional-ne privredne komore U`ice. Po-red toga u~estvova}e i na {estomMe|unarodnom sajmu turizma i se-oskog turizma od 27. do 29. novem-bra u Kragujevca.

Na osmoj izbornojkonferenciji, zapredsednika Op-

{tinskog odbora SPS-ajednoglasno i kao jedinikandidat, izabran je Dra-govan Milinkovi}. Wemuje ovo {esti mandat na ~elustranke u Ivawici, a bi}ei ~lan glavnog odbora. Onje podneo izve{taj o dosa-da{wem radu Odbora, na-gla{avaju}i izgradwuobjekata i putne infra-strukture, ali i zna~aj in-vestirawa u poqoprivre-du. Ovom prilikom pred-stavio je i plan za naredni

period, prema kojem }e sezalagati za racionalnotro{ewe novca iz buxeta ire{avati problemi granaop{tine Ivawica.

- Niko ne mo`e bitisre}an ako nisu svi zado-voqni, ako ne radimo uokru`ewu gde qudi redov-no primaju platu, gde moguda {koluju decu, gde moguda imaju dobru zdravstvenuza{titu, gde se vodi brigao socijalnim slu~ejevima...Kao odborni~ka grupa u~i-ni}emo sve da se buxet {toboqe puni, ali i da se {toracionalnije tro{i, da se

za svaki dinar zna gde seula`e - rekao je Milinko-vi}.

Novoizabrani potpred-sednik Aleksandar Trip-kovi} naglasio je zna~ajpovezivawa poqoprivred-nih proizvo|a~a sa resor-nim ministarstvom. Za se-kretara Izvr{nog odboraizabran je Aleksandar To-{i}, koji }e u kancelarijistranke primati zahteve ipredloge gra|ana. Poredwih izabrani su Izvr{niodbor, statutarna i nad-zorna komisija i delegatiza kongres.

TRA@E PLATE I ODGOVORNOST DIREKTORKE

RADNICI JAVORA PONOVO [TRAJKUJU

DAN BORBE NASIQA NAD @ENAMA KONKURS ZA STIPENDIJE

IZBORNA KONFERENCIJA SPS

MILINKOVI] [ESTI PUT PREDSEDNIK

DANAS SEDNICA SKUP[TINE

NAGRADA ZA TURISTI^KU ORGANIZACIJU

Izvor: Ivawi~ki radio

24 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINESPORT

KO[ARKA

ZAVR[ENA PREMIJER KARATE LIGA SRBIJE

AMERI^KI FUDBAL

Seniorska ekipa An|eo-skih ratnika uspela je

da zavr{i prvenstvo bez po-raza i plasira se u Superligu Srbiju. Maksimalanrezultat ostvarili su i ju-niori. Oni su pro{log vi-kenda u finalu savladaliDivqe veprove iz Kragujev-ca, 38:8 i postali {ampio-ni Srbije. Hvata~ junior-ske ekipe Ratnika StefanMitrovi} postao je najko-risniji igra~ finala i se-zone i igra}e utakmicuprotiv Amerokanaca u Da-lasu. Najmla|i sastav Rat-nika sa devet pobeda i dvaporaza osvojio je bronzanumedaqu. U jednoj od najte-`ih godina i kada je re~ onovcu, An|eoski ratniciostvaruju najve}i uspeh.

NEPOBEDIVIRATNICI

ODBOJKA

U{estom kolu Druge ligeZapad za `ene Libero je

pobedio Zlatar, 3:1, a Bo-rac Tajm, 3:0. Sloboda S jepora`ena u Ivawici, 3:1.Posle dobrih serija na po-~etku prvenstva, Libero jeizbio na vode}u poziciju sa15 bodova. U vrhu je i Bo-rac koji je trenutno tre}isa 13 bodova, dok je Slobo-da S deveta.U sedmom kolu Borac igrana gostovawu protiv Zlata-ra, a u ^a~ku sledi gradskiderbi Sloboda S - Libero^A. Mu{ka ekipa Libero ^Aizgubila je u {estom koluDruge lige Zapad od Na-pretka 037, 0:3. Momci su zasada sedmi sa tri osvojenaboda. U narednom koluigraju sa Brezovicom.

LIBERO IBORAC U VRHU

TENIS

Teniserka iz ^a~ka Iva-na Jorovi} osvojila je

ovih dana turnir u Wu Del-hiju. Ona je za sat i 14 mi-nuta savladala AustrijankuHas sa 2:0 (6:2, 6:2). Turnirje odigran na tvrdoj podlo-zi za nagradni fond od 50hiqada dolara.

IVANATRIJUMFOVALAU INDIJI Uhali Ko{arka{kog

kluba Borac, 22. no-vembra, odr`an je za-

vr{ni turnir Premijer ligeSrbije za seniore. Karateklub Borac u sastavu: Ste-fan Joksi}, Bogdan Mi{o-vi}, Mihailo Vu~i}, Mi-lo{ Vukoli}, Dejan Umi~e-vi}, Emir Kova~evi}, Ner-min Ze}irovi}, \or|e Ran-gelov, Mihailo Josipovi} iUro{ Mijalkovi}, ostvarioje u veoma jakoj konkurencijiizvanredan rezultat osvo-jiv{i Premijer Ligu Srbi-je. Prvotimci Borca su u me-~u sa ekipom Studentskoggrada, koju trenira selektorsrpske reprezentacije Goran[}epanovi}, vodili velikuborbu i na kraju ostvarili

nere{en rezultat 2:2. Hajdukiz Kule ^a~ani su savladalirezultatom 3:1. U odli~nomme~u sa Dinamom iz Pan~e-va, u ~ijem sastavu nastupajutri reprezentativca, Bor~e-vi prvotimci su pokazali dasu spremni za velike podvi-ge. Dinamo su savladali sa4:1.Posle sedam godina, Borac jeponovo {ampion Premijerlige. ^a~ansku ekipu u liga-{kom takmi~ewu predvodioje stru~ni tim u sastavu: Mi-lan Lakovi}, Simo Rai~i} iSlavoqub Piper.Da Borac ne bi trebalo da

brine za svoju budu}nost po-kazali su i rezultati prven-stva centralne Srbije za ka-dete, juniore i mla|e senio-re, koje je odr`ano u ^a~ku23. novembra. Ovo takmi~e-we bilo je ujedno i kvalifi-kacija za dr`avno prven-stvo. Takmi~ari Borca suosvojili {est zlatnih, ~eti-ri srebrne i tri bronzanemedaqe u svojim te`inskimkategorijama i dva zlata uekipnom sastavu u konkuren-

ciji mla|ih seniora i kade-ta.Zlatne medaqe su osvojiliBojan Jovanovi}, Vuk Radoje-vi}, Emir Kova~evi}, Bog-dan Obradovi}, Despot Mi-{ovi} i Bogdan Mi{ovi}, asrebro David Piper, Du{anPopovi}, Stefan Milova-novi} i Milica Straino-vi}, dok su bronze pripaleJovanu Smiqani}u, AniciNikoli} i Filipu Joji}u.

BORAC POBEDNIK

Rai~i} (trener), Umi~evi}, Rangelov, Vukoli}, Mi-{ovi}, Mijalkovi}, Lakovi} (trener), Vu~i}, Piper(predsednik KFS). Dowi red: Kova~evi}, Ze}irovi},Joksi}, Josipovi}.

Piper, Strainovi}, Kova~evi}, Jovanovi}, Obrado-vi}, Mi{ovi}, Lakovi} (trener). Dowi red: Milo-vanovi}, Suboti}, Joji}, Nikoli}, ]endi}.

Pobedom protivSmedereva, ko-{arka{i Borcaprekinuli su gu-

bitni~ku seriju koja ih jepratila od starta prvenstva.Novi poeni popravili su^a~anima i poziciju na ta-beli Ko{arka{ke lige Sr-bije. Trenutno su deveti saistim brojem poena.- Nadam se da }e nam nova po-beda dati nadu i {ansu dastignemo do vrha tabele i za-

uzmemo neku od prve ~etiripozicije koje direktno vodeu Super ligu. Zabele`ilismo va`nu pobedu, posle vi-{e poraza. Ispo{tovalismo dogovor iz svla~ionicei u igru u{li motivisano -prokomentarisao je igra~Borca Filip Dumi}. Rezultatski prelom usledioje tek u tre}oj ~etvrtini, po-sle brojnih izjedna~ewa. Pr-vih 20 minuta kod doma}inaje samo Mi}i} ostvario dvo-cifreni u~inak, a u gostuju-}oj ekipi Radenkovi}. U na-stavku se probudio Tresa~ ipomogao ekipi da se, koliko-toliko, rezultatski odlepi,dok Dumi} hvata kqu~nelopte. Rezultatsku razlikuod devet poena, koju su ^a~a-ni uspeli da ostvare pred

kraj, presekla je trojka Ra-denkovi}a. Ipak, {ut za tripoena, kada je bilo potreb-no, nije izneverio Bor~eveigra~e.- Borac je bio u te{koj situ-aciji, pet poraza i jedna po-beda i sigurno da su osetilijak pritisak. Pokazali su davi{e `ele pobedu, a namaostaje da se vratimo trenin-zima i ispravimo gre{ke ko-jih je bilo dosta - re~i suigra~a Smedereva Petra[parovi}a.Igra~e i stru~ni {tab Sme-dereva prvi veliki peh pogo-dio je pred polazak za ^a~ak,kada im se pokvario autobusi bili su prinu|eni da nautakmicu doputuju privat-nim automobilima. Novaneo~ekivana okolnost koja

ih je sna{la, bila je lo{aigra.- Lambi} je bio povre|an,ali je dobro odigrao, [pa-rovi} se vratio pre nekoli-ko dana, Stevovi} je izgoreo,Dabovi} pru`io lo{u par-tiju... Sramno smo se pred-stavili ~a~anskoj publici.Proba}emo da do kraja sezo-ne zabele`mo jo{ neku pobe-du, mada ovakva igra ne li~ina nas. Dolazi nam Konstan-tin, ekipa koja jo{ uvek nijedo`ivela poraz - napomenuoje trener Smedereva ZoranTodorovi}.Iako su uzeli bodove, igromBorca nije bio zadovoqanni trener Ra{ko Boji}.- Bila je ovo utakmica ispodnivoa Ko{arka{ke lige. Una{em timu je primetno od-sustvo Nikole Maravi}a iprotiv Smedereva smo poka-zali inferirnost u skoku.

Bojim se da }e nam {to prebiti neophodno poja~awe ko-je }e doprineti boqoj rota-ciji u igri i poboq{atiu~inak u skoku. Va`no je dasmo zabele`ili nove bodove,naro~ito zbog osetnog psi-holo{kog pritiska - konsta-

tovao je Boji}.U osmom kolu KLS Borac uKraqevu igra protiv Sloge.- Razmi{qamo o Slogi i ovesedmice se intenzivno pri-premamo za taj duel - povr|u-je trener Borca. Z. J.

Borac - Smederevo 195373:66 (15/13, 18/20,

17/14, 23/19)Sudije: Ne{kovi}, Peceq,Sedlar

Borac: Dumi} 7, Prolovi}7, Mati} 9, Kne`evi} 2, Mi-trovi}, Tresa~ 15, Popovi}2, Cvetkovi} 16, Mi}i} 15.Smederevo: [parovi} 9,Lambi} 4, Anti}, Stevovi}6, Stojadinovi} 10, Maksi-movi}, Ili} 6, Radenkovi}24, Dabovi} 2, Vujovi} 5.

Juniori Borca pobedilisu u petom kolu Mega Vi-

zuru, 86:69. Sa devet bodova,koliko su do sada prikupi-li, dele drugo mesto sa Zemu-nom. U narednom kolu junio-ri }e kod ku}e igrati pro-tiv kru{eva~kog Napretka.Na gostovawu u Leskovcu ka-deti Borca su ispali iz po-bedni~ke serije, izgubiv{iod Zdravqa rezultatom86:72. Bez obzira na ovaj neu-speh, ^a~ani su se zadr`ali

na vrhu i imaju isti broj bo-dova (devet), kao i Crvenazvezda, Zemun i Sport’s world.Prilika da ponovo uhvatepobedni~ki ritam ~eka ihovog vikenda, kada do~ekujuZemunce, direktne konkuren-te za vrh table. Boqe sre}e nisu bili ni ka-deti Mladosti u grupi B. Upetom kolu pora`eni su odkraqeva~ke Sloge, 66:45.Mladost trenutno zauzimasedmu poziciju sa {est bodo-va, u {estom kolu do~ekujeVizuru [ark.

KADETSKA I JUNIORSKA LIGA

POVRATAKJUNIORA

STIGLIBODOVIIZ UBA

PRVA LIGA ZAPAD

@elezni~ar je u osmomkolu na gostovawu po-

bedio Ub i u~vrstio se na~etvrtom mestu. Slede}uutakmicu igra kod ku}e pro-tiv [apca. Me~ @elezni-~ar - [abac bi}e odigran unedequ, 30. novembra, u Pre-hrambeno-ugostiteqskoj{koli. Po~etak je u 18 ~aso-va.

^a~ak 94 savladao jeVladimirce, 81:68, uosmom kolu Druge regi-onalne lige Zapad istigao do devetog mestana tabeli sa desetbodova. U narednom ko-lu ^a~ak 94 bi}e slo-bodan.

PREKINULI GUBITNI^KU SERIJU

MALI FUDBAL

Fudbaleri Fontane po-bedili su u devetom

kolu Prve futsal lige noviPazar, 4:3. Zbog obaveza re-prezentacije sledi pauza, a^a~ani za dve nedeqe go-stuju Mungosima u Beogra-du. Posledwi me~ u 2014.pred svojim navija~imaFontana }e odigrati 16. de-cembra sa ni{kim Vinter-sportom.

FONTANASLAVILA UNOVOM PAZARU

DRUGA LIGA ZAPAD

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. SPORT 25Страну припремио М. Ристић

1 Партизан 13 11 1 1 32 8 +24 342 Црвена звезда 13 8 4 1 15 4 +11 283 Војводина 13 8 2 3 24 11 +13 264 Чукарички 13 6 4 3 21 13 +8 225 ОФК Београд 13 5 6 2 17 15 +2 216 Нови Пазар 12 6 2 4 17 12 +5 207 Младост 13 5 2 6 14 16 -2 178 Јагодина 13 5 2 6 16 19 -3 179 Спартак 13 4 5 4 11 14 -3 1710 Рад 13 4 3 6 18 19 -1 1511 Доњи Срем 13 4 3 6 12 20 -8 1512 Борац 13 2 6 5 11 14 -3 1213 Вождовац 12 3 2 7 10 20 -10 1114 Раднички (Н) 13 3 2 8 10 21 -11 1115 Напредак 13 2 4 7 9 17 -8 1016 Раднички 1923 13 1 4 8 2 16 -14 7

Борац 0:0 Раднички (Н) Вождовац : Нови Пазар Партизан 3:1 Напредак

Доњи Срем 1:1 Спартак Рад 0:0 Војводина

Чукарички 0:3 Јагодина Раднички 1923 0:0 Црвена звезда ОФК Београд 2:1 Младост

1 Јавор Матис 15 8 7 0 21 9 +12 312 Радник 15 9 3 3 21 9 +12 303 Металац (ГМ) 15 8 5 2 23 9 +14 294 Пролетер 15 8 3 4 20 13 +7 275 Слога (ПМ) 15 7 5 3 18 13 +5 266 Инђија 15 6 4 5 21 15 +6 227 БСК Борча 15 6 4 5 18 14 +4 228 Бачка (БП) 15 7 1 7 18 17 +1 229 Колубара 15 5 5 5 18 24 -6 2010 Јединство Путеви 15 5 4 6 14 17 -3 1911 Бежанија 15 5 2 8 8 16 -8 1712 Слобода 15 4 4 7 13 17 -4 1613 Мачва 15 3 6 6 12 15 -3 1514 Моравац Орион 15 4 2 9 12 18 -6 1415 Синдјелић 15 3 3 9 18 27 -9 1216 Слога (К) 15 3 0 12 7 29 -22 9

Металац (ГМ) 1:0 Радник Колубара 2:1 Инђија Слобода 1:0 Бачка (БП)

Моравац Орион 0:0 Јавор Матис Слога (К) 2:1 Мачва БСК Борча 2:0 Синдјелић Бежанија 1:0 Јединство Путеви

Слога (ПМ) 1:1 Пролетер

1 Лозница 15 12 2 1 25 2 +23 382 Железничар 15 9 2 4 20 13 +7 293 Јединство 15 8 4 3 18 8 +10 284 Будућност К. 2014 15 7 4 4 26 17 +9 255 Семендриа 1924 15 7 4 4 21 14 +7 256 Рудар 15 7 3 5 27 21 +6 247 Слога (П) 15 6 5 4 17 11 +6 238 Шумадија 1903 15 6 4 5 19 16 +3 229 Звижд 15 6 3 6 12 15 -3 2110 Полет 15 5 4 6 19 16 +3 1911 Шумадија 15 5 4 6 16 18 -2 1912 Победа 15 4 3 8 16 23 -7 1513 Карађорђе 15 3 5 7 13 22 -9 1414 Бане 15 4 2 9 10 19 -9 1415 ГФК Јасеница 1911 15 3 2 10 14 27 -13 1116 Јошаница 15 1 3 11 9 40 -31 6

Полет 0:1 Лозница ГФК Ј.1911 1:1 Слога (П) Карађорђе 2:1 Шумадија 1903

Звижд 1:0 Бане Рудар 5:0 Јошаница

Будућност К. 1:2 Железничар Победа 1:0 Шумадија

Јединство 2:0 Семендриа 1924

Им пе ра тив по бе де, или не што дру го, тек Ча ча ни ни су ус пе ли да пре ки ну , де вет ко ла дуг низ без пр вен-стве не по бе де. У ду е лу са Ни шли ја ма, пру жи ли су

јед но од сла би јих из да ња од стар та бор би за бо до ве, до зво-ли ли про тив ни ку да бу де опа сни ји пред го лом Ни ко ле Пе три-ћа и за ни јан су бли жи осва ја њу три бо да.

За од ла зак на ко ли ко-то ли ко, мир ни ји зим ски од мор, иза-бра ни ци ма Бо ги ћа Бо ги ће ви ћа пре ко су по треб на три бо да, у пре о ста ла два ко ла.Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу, да у по-след њем је се њем ко лу го сту ју не при ко сно ве ним цр но-бе-ли ма, шан су за по бе ду су пер ли гаш са Мо ра ве, ви ди у ду е лу са Во ждов цем.Струч ни штаб ће по пу лар ним „Зма је ви ма“, мо ћи да су прот ста ви тим, ја чи за Ма риа Бо жи ћа, ко ји је због кар то на про пу стио утак ми цу са Рад нич ким.

Ни су се фуд-ба ле ри По-

ле та про сла ви ли ове је се ни.Шт а ви ше, де се то ме сто и де вет-на ест бо до ва, за про шло го ди шњег ви це пр ва ка срп-ско ли га шког „За-па да“, скро ман су учи нак еки пе од ко је се оче ки-ва ло ме сто у во-де ћем квар те ту.

Полет 0:1 ЛозницаНИ ЗАК ЈЕ СЕ ЊИ „ЛЕТ“ ПО ЛЕ ТА

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД 15. коло

ПРВА ЛИ ГА СРБИЈЕ 15. коло

АУ ТО ГО ЛОМ ДО „БА РАЖ“ ПО ЗИ ЦИ ЈЕ

Ка ко је пр вен ство од ми ца ло, та ко су и

Ми ла нов ча ни пру жа ли све бо ље пар ти је, ре ђа ли по-бе де и пр ви део пр вен ства за вр ши ли на тре ћем ме сту, са са мо два бо да „ми ну са“ за ли де ром и „ми ни мал-цем“ у од но су на Рад ник из Сур ду ли це.

БОД ЗА ЈЕ СЕ ЊУ ТИ ТУ ЛУ

Фуд ба ле ри Ја вор Ма ти са, оправ да ли су уло гу фа во ри-та и по лу се зо ну без по ра за, окон ча ли на ли дер ској

по зи ци ји пр во ли га шког ка ра ва на.Бо д у Мр шта ни ма и по раз Рад ни ка у Гор њем Ми ла нов цу би ли су до вољ ни Ива њи ча ни-ма да се до мог ну ти ту ле је се њег пр ва ка.

ПРИ ЧА „СТА ЛА“У СА МО ТРИ МИ НУ ТАНи је прак са ка да су у пи та њу Лу чан ци, али се до го ди-

ло! У ду е лу са „Ро ман ти ча ри ма“, Мла дост је по кле-кла по сле са мо де се так ми ну та игре, до зво ли ла ри ва лу да „екс пре сно“ по стиг не два по гот ка и прак тич но ре ши пи та ње по бед ни ка.По го дак Жи ва ди но ви ћа у фи ни шу су сре та, до нео је тра чак на де у пре о крет.Уче ни ци Не на да Ми ло ва но ви ћа , ипак су Ка ра бур му на пу сти ли по ра же ни, а шан су за „по-прав ни“, има ће у на ред ном ко лу про тив Рад нич ког у Ни шу.

ОФК Београд 2:1 Младост

Борац 0:0 Раднички Ниш

Субота, 17 часовастадион крај МоравеБО РАЦ ГА СИ

ВА ТРУ „ЗМА ЈЕ ВА“

ЈЕ ЛЕН СУ ПЕР ЛИ ГА 13. коло

PETAK 28. NOVEMBAR 2014.SPORT

Страну припремио М. Ристић

МОРАВИЧКА ОКРУЖНА ЛИГА ГРАДСКА ЛИГАЗОНА МОРАВА 15. коло 15. коло15. коло

По­ја­ви­ли­ су­ се­ 2012,­ а­ове­го­ди­не­у­Дру­гој­му­

шкој­ ли­ги­ За­пад­ ко­шар­ка­ши­Мо­ра­ве­ из­ За­бла­ћа­ по­ка­зу­ју­пра­ву­сна­гу.­Као­мла­да­еки­па,­већ­се­по­ла­ко­ус­пи­њу­ка­вр­ху­ та­бе­ле.­ Сти­гли­ су­ до­пе­те­по­зи­ци­је­и­осво­ји­ли­11­бо­до­ва.­ Ни­је­ их­ сре­ћа­ пра­ти­ла­ у­ осмом­ ко­лу­ у­ При­је­по­љу,­ про­тив­ Ми­ле­шев­ца­(90:74),­иа­ко­су­чак­и­во­ди­ли­убе­дљи­во,­ али­ су­ прет­ход­ног­ви­кен­да­на­свом­те­ре­ну­са­вла­да­ли­ ли­де­ра­ Клик­ из­Ари­ља.­Све­ утак­ми­це­ на­ ко­ји­ма­

је­ до­ма­ћин­ клуб­из­ За­бла­ћа­игра­у­Основ­ној­шко­ли­“Бра­

ни­слав­ Пе­тро­вић”­ у­ Сла­ти­ни.­ Упра­ва­ клу­ба­ и­ игра­чи­за­хва­љу­ју­ и­ пу­тем­ ме­ди­ја­ди­рек­то­ру­шко­ле­Ла­за­ру­Чи­ки­ри­зу­ ко­ји­ им­ је­ омо­гу­ћио­да­ви­кен­дом­ко­ри­сте­но­во­и­згра­ђе­ну­спорт­ску­са­лу.­Још­ јед­на­ чи­ње­ни­ца­ нео­

спор­но­ иде­ у­ при­лог­ За­бла­ћан­ци­ма.­Фи­нан­си­ра­ју­ се­ уз­по­моћ­ ен­ту­зи­ја­ста,­ не­ма­ју­спон­зо­ре,­ а­ још­увек­не­ко­ри­сте­ ни­ сред­ства­ из­ град­ског­ бу­џе­та.­ Ипак,­ не­до­ста­так­нов­ца­и­основ­них­усло­ва­за­ фун­скци­о­ни­са­ње­ клу­ба­ни­су­спре­чи­ли­игра­че­Мо­ра­ве­да­се­по­ла­ко­пе­њу­ка­вр­ху­и­скре­ну­па­жњу­на­се­бе.­Уз­

ка­пи­те­на­ Де­ја­на­ Са­ви­ће­ви­ћа,­ за­ са­да­ не­за­у­ста­вљи­ву­еки­пу­ пред­во­де:­ Иван­ Ге­ма­ље­вић,­ Бо­јан­ Са­ви­ће­вић,­Ми­лош­ Вук­са­но­вић,­ Ко­ста­Ни­ки­то­вић,­ Да­вид­ Ри­ста­но­вић,­Сте­фан­Ми­ло­вић,­Урош­Шар­ко­вић,­ Ни­ко­ла­ Илић,­Жељ­ко­Сти­шо­вић,­Мар­ко­Бо­ри­са­вље­вић,­Де­јан­Бо­шњак,­Вељ­ко­ Ива­но­вић­ и­ на­рав­но­тре­нер­ Ми­лан­ Ву­чи­ће­вић.­Не­го,­пу,­пу!­Да­их­не­урек­не­мо­сил­ним­по­хва­ла­ма­баш­на­ по­чет­ку!­ У­ на­ди­ да­ су­је­вер­је­ не­ће­ по­бе­ди­ти,­ ви­ди­мо­се­сле­де­ће­го­ди­не­у­ја­чој­ли­ги.­

З.­Ј.

ЗА­БЛА­ЋЕ­ОСВА­ЈА­КО­ШАР­КА­ШКУ­СЦЕ­НУ

НО ВИ МОМ ЦИ СА МО РА ВЕ

26

Браћа­Вуковић­ 4:2­ Таково­Драгачево­ 5:2­ Рудар­(Баљевац)­Трепча­ 2:0­ Слобода­

Рудар­(Бресница)­ 0:0­ Водојажа­Славија­ 3:0­ Полет­

Мокра­Гора­ 1:0­ Орловац­Партизан­ 2:0­ Металац­Омладинац­ 1:0­ Тутин­

1 Тутин­ 15 10 1 4 27 13 +14­ 312 Слобода­ 15 8 4 3 21 12 +9­ 283 Славија­ 15 7 5 3 17 10 +7­ 264 Драгачево­ 15 8 1 6 25 27 ­2­ 255 Мокра­Гора­ 15 7 3 5 25 15 +10­ 246 Орловац­ 15 7 3 5 19 12 +7­ 247 Браћа­Вуковић­ 15 6 5 4 23 18 +5­ 238 Таково­ 15 7 1 7 28 21 +7­ 229 Трепча­ 15 7 1 7 21 15 +6­ 2210 Полет­ 15 6 4 5 19 19 0­ 2211 Партизан­ 15 6 3 6 22 22 0­ 2112 Металац­ 15 6 2 7 19 21 ­2­ 2013 Омладинац­ 15 5 3 7 19 27 ­8­ 1814 Водојажа­ 15 4 5 6 18 21 ­3­ 1715 Рудар­(Бресница)­ 15 2 6 7 18 28 ­10­ 1216 Рудар­(Баљевац)­ 15 0 1 14 10 50 ­40­ 1

СЛО­БО­ДА­НАЈ­БЛИ­ЖА­ЛИ­ДЕ­РУДо­ју­че­ра­шњи­срп­ско­ли­гаш­из­Ве­ли­ке­Ко­ло­ни­је,­до­жи­

вео­је­по­раз­у­Ко­сов­ској­Ми­тро­ви­ци­од­Треп­че­0:2,­али­је­је­сен­за­вр­шио­на­дру­гом­ме­сту,­са­три­бо­да­ма­ње­од­пр­во­пла­си­ра­ног­Ту­ти­на.Дра­га­че­во­из­Гу­че,­пре­ма­оче­ки­ва­њу,­за­бе­ле­жи­ло­је­убе­дљив­три­јумф­про­тив­„фе­њер­џи­је“,­Ру­да­ра­из­Ба­љев­ца­5:2.Ру­дар­је­у­Бре­сни­ци,­играо­без­го­ло­ва­са­Во­до­ја­жом­из­Гро­шни­це.­По­ра­зе­су­до­жи­ве­ли,­По­лет­из­Тр­бу­ша­на­у­Кра­гу­јев­цу,­од­Сла­ви­је­0:3,­Ор­ло­вац,­од­Мо­кре­Го­ре­у­Зу­би­ном­По­то­ку­0:1­и­Та­ко­во­у­Ла­ђев­ци­ма,­од­еки­пе­Бра­ћа­Ву­ко­вић­2:4.

1 Парменац­ 15 10 2 3 42 23 +19­ 322 Овчар­ 15 9 1 5 42 20 +22­ 283 Миоковци­ 15 9 1 5 32 25 +7­ 284 Јединство­(ГГ)­ 15 8 3 4 27 12 +15­ 275 Омладинац­(З)­ 15 7 3 5 32 26 +6­ 246 Слатина­ 15 7 3 5 19 16 +3­ 247 Пријевор­ 15 7 2 6 36 26 +10­ 238 Доња­Врбава­ 15 6 5 4 22 22 0­ 239 Луњевица­ 15 7 2 6 20 21 ­1­ 2310 Јединство­(К)­ 14 6 2 6 26 25 +1­ 2011 Напредак­ 15 5 2 8 13 22 ­9­ 1712 Спартак­ 15 5 2 8 22 35 ­13­ 1713 Бацковац­Јунајтед­ 15 5 1 9 25 32 ­7­ 1614 Котража­ 15 4 2 9 21 29 ­8­ 1415 Младост­(П)­ 15 3 4 8 21 39 ­18­ 1316 Младост­(А)­ 14 2 3 9 11 38 ­27­ 9

Доња­Врбава­ 1:0­ Бацковац­Јунајтед­Јединство­(К)­ 3:0­ Котража­Омладинац­(З)­ 3:4­ Младост­(А)­

Пријевор­ 0:4­ Јединство­(ГГ)­Напредак­ 1:0­ Миоковци­Спартак­ 1:3­ Луњевица­Слатина­ 3:2­ Парменац­

Младост­(П)­ 0:7­ Овчар­

Пар­ме­нац­је­по­ра­жен­у­Сла­ти­ни,­ни­шта­бо­ље­ни­су­про­шли­Ми­о­ков­ци­на­го­сто­ва­њу­у­Сврач­ков­ци­ма.Во­де­ћи­ма­

се,­као­озби­љан­кон­ку­рент­у­бор­би­за­пр­во­ме­сто­у­на­став­ку­пр­вен­ства,­при­бли­жио­Ов­чар­из­Мар­ко­ви­це.

ПО­РАЗ­НИ­ЈЕ­„ПО­КВА­РИО“­СЛА­ВЉЕ­ПАР­МЕ­ЊА­НА

Будућност­ 3:0­ Морава­(М)­Морава­(К)­ 2:1­ Задругар­Премећа­ 2:1­ Ракова­Стрелац­ 3:1­ Планинац­

Пријатељи­ 0:2­ БИП­Лугови­ 3:0­ Вујан­Кеј­ 8:0­ Полет­

1 БИП­ 14 11 2 1 29 11 +18­ 352 Морава­(К)­ 14 10 2 2 41 16 +25­ 323 Кеј­ 14 10 2 2 34 10 +24­ 324 Будућност­ 14 9 4 1 42 11 +31­ 315 Премећа­ 14 5 5 4 28 23 +5­ 206 Вујан­ 14 6 2 6 25 24 +1­ 207 Стрелац­ 14 6 2 6 23 23 0­ 208 Морава­(М)­ 14 6 1 7 19 23 ­4­ 199 Лугови­ 14 5 3 6 26 24 +2­ 1810 Задругар­(­1) 14 5 4 5 25 24 +1­ 1811 Чачак­94­ 14 3 4 7 15 27 ­12­ 1312 Ракова­(­1) 14 3 4 7 17 27 ­10­ 1213 Полет­(­1) 14 3 0 11 20 54 ­34­ 814 Пријатељи­ 14 1 4 9 8 34 ­26­ 715 Планинац­ 14 1 3 10 17 38 ­21­ 6

Уз­бу­дљив­фи­ниш­у­Град­ској­ли­ги­Ча­чак,­окон­чан­је­без­из­не­на­ђе­ња.Је­се­њи­ло­вор,­пре­зи­ми­ће­крај­Сла­да­ре,­уз­

на­го­ве­штај­не­из­ве­сног­про­лећ­ног­де­ла­пр­вен­ства.

„СТВАР­НО,­НАЈ­БО­ЉИ“ЈЕ­БИП

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE 27OGLASI

STANOVI

P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 EP-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000EP-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 EP-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 EP-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 EP-43 m2, VP, TA, Alvaxinica, 21.000 EP-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 EP-49 m2, 4. sprat, CG, kod O[ “Dr. D.Mi{ovi}”, 25.000 EP-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000EP-63 m2, TA, Ov~ar Bawa, 18.500 EP-58 m2, CG, kej, 27.500 EP-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 EP-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 EP-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000EP-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 EP-67 m2, 12. sprat, CG, Kej, dupleks, 43.000 EP-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 45.000 EP-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 EP-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 EP-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka,62.000 EP-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks,36.000 EP-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 EP-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 EP-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks,46.000 EP-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E

KU]E

P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 EP-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E

P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 EP-80 m2, 1.5 a, kod Vojnog odseka, prizemni deoku}e, 25.000 EP-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 EP-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 EP-90 m2, 11 a. Preqina, 36.000 EP-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 EP-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 EP-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 EP-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 EP-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 EP-90 m2, Balkanska, 60.000 EP-80 m2, 2 a, centar, 60.000 EP-190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E

IMAWA

50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata,28.000 E50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E

VIKENDICE

48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E60 a, Kuki}i, 13.000 E8 a, Jelica, 5.500 E

IZDAVAWE

34 m2, name{tena garsowera, 100 E50 m2 {iri centar, dvosoban name{ten, TA,150 E

GARSOWERE16m2, vp, 12000 eura , CentarU ponudi jo{ 10 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32m2 , 5, 22000 eura, [iri centar41m2, 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej50m2, 5, lift, 27000 eura, Vinara30m2, 3, lift, 23000 eura, VinaraU ponudi jo{ 19 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI47m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej38m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej50m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej43m2 , 4, lift, 32000 eura,Avlad`inicaU ponudi jo{ 18 jednoiposobna

stanaDVOSOBNI STANOVI54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava57m2 , 1, 31000 eura, Nemawina 53m2, vp, 30000 eura, Centar61m2, 3, 36600 eura, Centar64m2, 1, 38000 eura, Vinara57m2, 1, 35000 eura, Avenija44m2, vp, 25000 eura, CentarU ponudi jo{ 58 dvosobnih stanovaDVOIPOSOBNI STANOVI 67m2, 4, 39000 eura, [iri centar68m2, 1, 40000 eura, Centar

79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej67m2 , 2, 27000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 27 dvoiposobnih stano-vaTROSOBNI STANOVI78m2 , 3, 35000 eura, Hotel Morava75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava69m2, 5 , lift, 37000 eura , Qubi} kej66m2 , 5, sa stvarima, 45000 eura,[iri centar75m2, 2, nov, 52000 eura, [iri cen-tar84m2, 2, 42000 eura, Avenija75m2, 4, 48750 eura, CentarU ponudi jo{ 47 trosobna stana^ETVOROSOBNI STANOVI73m2 , 1, lift, 55000 eura, [iri cen-tar120m2, 6, 36000 eura, Qubi} kej71m2, 8, lift, 37000 eura, AvenijaU ponudi jo{ 6 ~etvorosobnih stano-vaKU]E45m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci69m2+16,00 ari, 19000 eura , Jezdina100m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age60m2+6 ari, 15000 eura, Trbu{ani88m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica

U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikend ku}ai seoskih doma}instava.PONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU www.gasonekretnine.com

KOMPLETNU AGENCIJSKUPONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU WEB NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109,065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

DE@URNI STOMATOLOGde`urni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetike^a~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

NAJJEFTINIJE[OFER [AJBNE ZASVE VRSTE AUTA, KOM-BIJA, KAMIONA IAUTOBUSA. NABAVKA,PREVOZ, UGRADWA.POSEBAN JESEWIPOPUST. TELEFONI032/ 800-200 I 063/ 606 979

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH IHAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

PRODAJEM LIVADUOD 1.5 HA NA PUTUZA PRIJEVOR, 6 KMOD ^A^KA ( STRUJA,VODA, ASFALT ).HITNO! TEL. 063/ 898-4-913

PRODAJEM PLACOD 4.5 ARI NADOBROJ LOKACIJIU QUBI]U, UL. 1300KAPLARA. ULAZ SAPUTA. MOGU]I SVIPRIKQU^CI. CENA12.000 E. TEL. 032/5813-869, 064/ 124-8-370

PRODAJEM dvosobanstan 58 m2, 10. spratCG, Qubi}ski kej,ju`na strana, pogled naMoravu. Cena 26.000eura.Tel. 064/834-51-49

PRODAJEM placeve od17 i 7 ari u centruKotra`e. Tel. 064/ 11-88-485

PRODAJEM pekaruGOREWE, polovna uodli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45

Sportska relaksmasa`a

064/27-23-470032/357-887

TRA@IM cimerku zastan u Beogradu, kod "Vukovog spomenika".Tel. 064/ 040-8-938

IZDAJEM konforanname{ten stan od 35 m2 ,sa TA pe} u u`em centruBeograda. Tel. 064/ 936-8-174

Prodajem lova~kupu{ku, proizvo|a~Zastava Kragujevac,kalibar 12, povoqno.Tel. 064/ 82-92-720

IZDAJEM STAN -NOVOGRADWA OD 31M2, 1. SPRAT, KOD"MERKATORA",PARNO GREJAWE SAUGRA\ENOMKLIMOM, LIFT,VELIKI PARKING.VRLO POVOQNO. TEL. 063/ 106-4280

NA PRODAJU KU]A USELU DQIN KODLU^ANA SA 5 ARIPLACA. KU]A JEODMAH USEQIVA.CENA PO DOGOVORU.TEL. 066/ 039-025

OGLA[AVAM neva`e}im ~ekove serijski broj0000053201349 i 00000532101356 izdate od BankaIntesa, na ime Milijane Marinkovi}, 31215 Jelen Do

IZDAJEM JED-NOIPOSOBAN STANPREKO PUTARESTORANA "BRVNARA". TEL. 063/105-0-928

28 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINEOGLASI

AGENCIJA STANSTANOVI

P-32 (20) m2, CENTAR, 2.SPRAT, CG, CENA 18.000 EP-27 M2, HOTEL MORAVA, 5.SPRAT, CENA 19.000 EP-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT,TA, CENA 25.000 EP-34 M2, AVENIJA 2, 3.SPRAT, CG, LIFT, TERASA,ZGRADA OD FASADNECIGLE., CENA 21.000 EP-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT,CG, TERASA, CENA 32.000 EP-38 M2, QUBI] KEJ,PRIZEMQE, CG, CENA21.000 EP-39 M2, QUBI] KEJ, 5.SPRAT, CG, SA NOVIMNAME[TAJEM, CENA 26.000EP-40 M2, CENTAR,PRIZEMQE, POGODAN ZAPOSLOVNI PROSTOR,CENA 26.000 EP-42 M2, QUBI] KEJ, 6.SPRAT, LIFT, TA, TERASA,CENA 25.000 EP-49 M2, NOVIJI, QUBI]KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA32.000 EP-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, LIFT, CG, CENA29.000 EP-53 M2, HOTEL MORAVA, 1.SPRAT, LIFT, CG, TERASA,CENA 33.000 EP-53 M2, AVENIJA 1, 2.SPRAT, LIFT, CG, CENA

35.000 EP-58 M2, QUBI] KEJ, 6.SPRAT, LIFT, CG, TERASA,CENA 27.000 EP-60 M2, NOV, BALKANSKA,4. SPRAT, CG, CENA 35.000 EP-60 M2, ALVAXINICA, 4.SPRAT, ZGRADA FASADNECIGLE, CG, TERASA, CENA38.000 EP-63 M2, HOTEL MORAVA,NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA,CENA 33.000 EP-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT,POGODAN ZA POSLOVNIPROSTOR, TERASA, CENA47.000 EP-71 M2, ALVAXINICA, 1.SPRAT, CG, LIFT, TERASA,ZGRADA OD FASADNECIGLE, CENA 45.000 EP-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1.SPRAT, CG, LIFT, DVETERASE, KOD O[ “FILIPFILIPOVI]”, CENA 56.000EP-76 M2, NOV, HOTELMORAVA, 2. SPRAT, CG,TERASA, CENA 50.000 EP-78 M2, K.V. POPOVI]A,6.SPRAT, CG, LIFT,TERASA, CENA 46.000 EP-82 M2, HOTEL MORAVA, 9.SPRAT, CG, TERASA, LIFT,CENA 45.000 EP-107 M2, CENTAR, 2.SPRAT, CG, DVE TERASE,KOMPLET RENOVIRAN,CENA 95.000 EP-115 M2, CENTAR, 2.

SPRAT, CG, DVE TERASE,JUGOISTO^NO ORIJENTI-SAN. CENA DOGOVOR

BEOGRAD-VRA^AR, NOVAGARSOWERA, 1. SPRAT, UL.GOSPODAR VU^I]A,ODMAH USEQIVA, CENA35.000 E

CRVENI KRST- NOV,TROSOBAN STAN, 1. SPRAT,CG, TERASA, ODMAH USE-QIV, CENA 90.000 E

KU]EP-80 M2, PLAC 1 A, CEN-TAR, CENA 40.000 EP-45 M2, PLAC 12 ARI,TRBU[ANI, CENA 12.000 EP-60 M2, PLAC 4 ARA,ALVAXINICA, CENA 50.000EP-102 M2, PLAC 5.90 ARI,KOD HOTEL MORAVE. CENA70.000 E ILI ZAMENA ZADVA STANA

LOKALIP-18 M2, QUBI] KEJ, CENA16.000 EP-135 M2, RAKOVA, CENA10.000 EP-169 M2, VIQU[A, PLAC10 A, CENA 7000 EP-75 M2 + 120 M2, PLAC 3ARA, OBILI]EVA, CENA30.000 E

www.stannekretnine.rs

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

^A^AKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 euraP-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 euraP-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 euraP-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 euraP-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 euraP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 euraP-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 euraP-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 euraJEDNOSOBNI STANOVIP-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 euraP-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 euraP-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 euraP-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 euraP-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 euraP-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 euraP-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 euraP-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 euraP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 euraDVOSOBNI STANOVIP-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 euraP-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 euraP-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 euraP-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 euraP-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 euraP-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 euraP-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 euraP-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 euraP-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 euraP-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 euraP-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 euraP-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 euraP-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 euraP-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 euraP-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 euraP-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 euraTROSOBNI STANOVIP-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDVP-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 euraP-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 euraP-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 euraP-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 euraP-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 euraP-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 euraP-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 euraP-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura

P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 euraP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000euraP-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 euraKU]EP-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 euraP-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 euraP-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 euraP-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 euraP-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 euraP-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 euraP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000euraP-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 euraP-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 euraP-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 euraP-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 euraP-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 euraP-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 euraP-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 euraP-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 euraP-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 euraP-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 euraOGLA[AVA SE:- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inskaradionica sa gara`om, sve to na KP 1825 KOMr~ajevci

KO BALUGA OP[TINA ^A^AK , PARCELAUKUPNO 69.385 m2 i to:- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

Parcela u Preqini u povr{ini od 1.10 ha pogodnaza izgradwu poslovnog prostora sa izlaskom namagistralu u frontu od 100 m. Cena 1300 E/ar, uzmogu}nost blage korekcije

Plac u Ro{cima na jezeru, povr{ine 22 ara sa teme-qom. Cena 10.000 E

Ku}a u ul. 9. Jugovi}a, povr{ine 100 m2 na 3.14 ari.Cena 65.000 E

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat,cena: 15 000 euraP=30 m2, Avenija, nova, CG,cena: 21 000 euraP=34 m2, Avenija, fasadnacigla, CG, cena: 21 000 euraP=46 m2, Nemawina, CG, cena:23 000 euraP=38 m2-nov, kod O[ MilicePavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000euraP=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat,cena: 25 000 euraP=49 m2, [iri centar, noviji,CG, cena: 30 000 euraP=48 m2, strogi centar, 1.sprat,cena: 29 000 euraP=66 m2, Gradsko {etali{te,2.sprat, cena: 40 000 euraP=57 m2, Qubi} kej, CG, cena:27 000 euraP=54 m2, Avenija 1, 5.sprat,cena: 34 000 euraP=66 m2, Kalu|erice, prizemqe,cena: 39 000 euraP=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 euraP=69 m2, Qubi} kej, prizemqe,cena: 40 000 euraP=74 m2, Avenija, fasadnacigla, cena: 35 000 euraP=69 m2, Nemawina, odli~an,CGP=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG,70 000 euraP=60 m2, Alvad`inica, fasadnacigla, renoviran, cena: 34 000eura

KU]E:

P=150 m2 + 12 ari placa,Zabla}e, cena: 15 000 euraP=70 m2 + 3,5 ara placa,Omladinska, cena: 28 000 euraP=70 m2 + 4 ara placa, Qubi},cena: 31 000 euraP=150 m2 + 10 ari placa,Trnava, cena: 40 000 eura2 ku}e u [irem centru na 5 ariplaca, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, HotelMorava, cena: 75 000 eura

032/344-630064/158-93-63064/673-2-969Kosovski venac 21(parking iza robneku}e Partizanka)senzalcacak@beotel.net

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E

060/349-8490^a~ak, Skadarska 20(bojad`ijsko soka~e)

STANOVI

GARSOWERA , KOD BOR^EVE HALE, 3.SPRAT, TA, CENA 15.500 E

JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT,CG, LIFT, VINARA, 23.000 E

JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VP,CG, KEJ, 29.000 E

JEDNOIPOSOBAN STAN, NOV, 44 M2,1. SPRAT, LIFT, ODLI^AN,SIN\ELI]EVA, 42.000 E

DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT,CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E

DVOSOBAN STAN 59 M2, 2. SPRAT,CG, PODRUM, KOMPLETNO RENOVI-RAN, KOD GRADSKOG PARKA, 45.000 E

DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT,TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3.SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGICENTAR, NOVIJI, 45.000 E

TROSOBAN STAN, 83 M2, 2. SPRAT,AVENIJA 2, 39.000 E

TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT,NOV, H. MORAVA, 33.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H.MORAVA, 47.000 E

TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CEN-TAR, 43.000 E

TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG,KEJ, 42.000 E

STAN 92 M2, 3 SPAVA]E SOBE, 2.SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR,65.000 E

STAN 84 M2, CENTAR, KU@E`EVA, 3.SPRAT, 46.000 E

KU]E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E

GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARIPLACA, 36.000 E

KMN 211 M2, 5. ARI PLACA, 80.000 E

CENTAR 2 ARA PLACA, 86 M2, 46.000E, POGODNO ZA LOKAL ISTANOVAWE

LOKAL

NOV, QUBI]SKA 31 M2, 32.000 E

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

SUPER MODERANDELUKS STAN, 77 M2, 3SPAVA]E SOBE, 2KUPATILA, NOV,AVLAXINICA

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE 29OGLASI

Ste~ajni upravnik ogla{ava izmenu u oglasu za prodaju imovine ste~ajnogdu`nika neposrednom pogodbom koja je zakazana za 4. 12. 2014 godine za

ZZ "ZADRUGAR" u ste~aju iz ^a~ka, @elezni~ke kolonije 4

Tako {to u delu koji se odnosi na uplatu depozita mewa i treba da glasi:

2. u postupku prodaje na teku}i ra~un ste~ajnog du`nika br: 355-3200147022-08 kodVojvo|anske banke ad Novi Sad, uplate nov~ani iznos od 5.000.000,00 dinara ilipolo`e neopozivu prvoklasnu bankarsku garanciju naplativu na prvi poziv, najkas-nije do 1. 12. 2014 godine. U obzir }e se uzeti samo bankarske garancije koje bududostavqene ste~ajnom upravniku do 1. 12. 2014. godine do 15.00 ~asova

U ostalom delu oglas ostaje kako je ve} ogla{eno.

Ovla{}eno lice: Ste~ajni upravnik Ne{kovi} Mili}, kontakt telefon 063/285-617.

O B A V E [ T E W EO PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE OPOTREBI PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA

@IVOTNU SREDINU

Obave{tava se javnost da je podnet zahtev za odlu~ivawe opotrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projektaPROIZVODWA ARHITEKTONSKIH BOJA, KOLORANATA,TONERA I PREMAZA ZA DRVO investitora "MAXIMA"

Lu~ani ~ija se realizacija planira na KP br. 1795/3 i 1798 KO Lu~ani nateritoriji op{tine Lu~ani.

Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e seizvr{iti u prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, u ulici JA br. 5u vremenu od 09 do 12 ~asova.

U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa zainteresovanajavnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi proceneuticaja na `ivotnu sredinu predmetnog projekta.

Op{tinska uprava }e u roku od 10. dana od dana isteka roka iz stava 3. ovogobave{tewa doneti odluku o tome da li je za prilo`eni projekat potrebna pro-cena uticaja na `ivotnu sredinu.

OP[TINSKA UPRAVA

Zanatska zadruga "Univerzal" ^a~ak raspisuje

JAVNI KONKURS

ZA IMENOVAWE DIREKTORAZANATSKE ZADRUGE "UNIVERZAL" ^A^AK

(reizbornost)

1. Uslovi za imenovawe direktora:- da je dr`avqanin RS- da ima vi{u ili visoku stru~nu spremu iz ekonomske, tehni~ke ili pravne

oblasti- da ima najmawe 3 godine radnog iskustva na rukovode}im poslovima, odnosno

zadacima iz oblasti privrede- da nije pravosna`no osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak- da raspola`e ve{tinom rukovo|ewa i organizatorskim sposobnostima - da podnese program razvoja Zadruge i plan svog rada za period od 4 godine2. Mesto rada: ^a~ak3. Prijava na konkurs sadr`i: ime i prezime kandidata, datum i mesto ro|ewa,

adresu stanovawa, podatke o obrazovawu, li~nu biografiju, podatke o du`ini ivrsti radnog iskustva, sa kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio dopodno{ewa prijave na konkurs.

4. Dokazi koji se prila`u: uverewe o dr`avqanstvu RS, diploma o stru~noj spre-mi, isprave kojima se dokazuje radno iskustvo (potvrde, re{ewa i drugi akti iz kojihse vidi na kojim poslovima i u kom periodu je ste~eno radno iskustvo), uverewe dakandidat nije osu|ivan - izdatu posle datuma objavqivawa ovog konkursa, uvereweda se protiv kandidata ne vodi istraga i da protiv wega nije podignuta optu`nica- izdato posle datuma objavqivawa ovog konkursa. Svi dokazi se prila`u u origi-nalu ili u overenoj fotokopiji.

5. Prijave sa dokazima o ispuwenosti uslova slati na adresu: Bra}e Gli{i}a broj7, 32 000 ^a~ak, sa naznakom "za konkurs za izbor direktora".

6. Kontakt telefon za sve informacije: 032/224-011.7. Rok za podno{ewe prijava je 15 dana od dana objavqivawa javnog konkursa u

listu "^a~anski glas".8. Nepotpune i neblagovremene prijave se ne}e razmatrati.

POTREBAN posao`enskoj osobi od 36 godi-na. Tel. 061/ 321-2-416

IZDAJEM ku}u u ^a~ku,u ulici Nade`dePetrovi} 17, nedaleko od"Kule". Ku}a je pogodna zarazne ordinacije i agen-cijske poslove. Tel. 066/366-854

IZDAJEM u strogom cen-tru lokal - 32 m2, pogodanza ugostiteqsku delatnosti sl. Tel. 064/ 10-22-759

PRODAJEM hektarzemqe na Grobnicama, trikilometra od centraGorweg milanovca060/330-904-0

IZDAJEM stan uBeogradu064/56-96-242

KUPUJEM TA pe} do 4,5kw

064/133-72-86

MALI OGLASI

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, pri-jateqe i poznanike da je na{a draga

posle kra}e bolesti preminuladana 25. novembra 2014. godine u

20.20 ~asova u 90-oj godini `ivota.Sahrana drage nam pokojnice obavqena je u ~etvrtak 27.novembra 2014. godine u 13.00 ~asova na ^a~anskom grobqu.

O@ALO[]ENI: suprug MILOMIR, }erka VESNA,unuci VLADIMIR, MARIJA i ANA, sestri~ina MIMA,

zet NE[O i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi

RADMILAKARAPAVLOVI]

iz ^a~ka

SE]AWE2. 12. 1994 - 2. 12. 2014.

IVAN VUKOMANOVI]

Bio si i ostao deo nas, zauvek voqeni nikad zaboravqen.

TVOJI NAJMILIJI18108

CENE OGLASA ZA FIZI^KA LICAMALI OGLASI 200 DIN.UOKVIRENI OGLASI 400 DIN.

^ITUQE

SE]AWE

QUBINKAro|ena Raki}iz Samaila

MILORADMINEiz Samaila

POMEN

DRAGAN RAOVI]2. 12. 1980 - 2. 12. 2014.

Dana, 25. novembra 2014. godine navr{ilo seTRI GODINE od smrti na{eg sina

Tuga i bol ne prolaze, ti si u na{im srcima.Tvoja majka DOBRILA i otac MIODRAG

18121

DRAGANAKATANI]A

SE]AWE5. 12. 2000 - 5. 12. 2014.

VUKOMANRAJI^I]

KOMO

Pro{lo je^ETRDESET DANA od kako nije sa nama

ZORANBOJOVI]

ZOKI

1. decembra navr{ava se 20 godinaod kako nije sa nama na{ dragi

SLAVORADOWI]

Dana, 2. 12. 2014. godine navr{ava seGODINA DANA od smrti na{eg dragog

Ve~no }emo pamtiti wegovuplemenitost, dobrotu, pa`wu,

qubav, vedar duh i borbu za`ivotom.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ise}awe ja~e od vremena i zaborava.

WEGOVI: sestra MIQA, bra}a MILOSAVi RADOSLAV sa porodicama

18118

MILOVANALUKOVI]A U utorak, 2. 12. 2014. godine, navr{ava se GODINA

DANA, kada je zauvek oti{la od nas na{a voqenamajka, baka i prabaka

Liko na{a, osta}e{ zauvek u na{im srcima. TVOJE ]ERKE SA PORODICAMA

18113

JULIJANAJULA

TODOROVI]iz Prijevora

SE]AWE1. 12. 1995 - 1. 12. 2014.

SLOBODAN ]OSI]COLE

OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276

30 PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE

U subotu, 29. novembra 2014. godine navr{ava se^ETRDESET DANA od iznenadne smrti na{eg dragog

SE]AWE2. 12. 2009 - 2. 12. 2014.

BORO JOSIPOVI]

TU@NO SE]AWE28. 11. 1993 - 28. 11. 2014.

VLADIMIR ME^ANIN- VLADE ME^AK -

POSLEDWI POZDRAVNA[EM DRAGOM

MILUTINUGABOROVI]U

1934 - 2014.iz ^a~ka

SE]AWE1. 12. 1996 - 1. 12. 2014.

Postoji ne{to te`e od smrti, a to je `ivot bez tebe.Supruga JELA i sin MIROQUB

18107

VEROQUB VITEZOVI]VITEZ

Bio si i ostao deo nas, zauvekvoqen i nikad zaboravqen.

TVOJI NAJMILIJI18104

Ve~no }emo ga se se}ati i voleti.WEGOVI: ACO i BOKI

18103

U utorak se navr{ava PET GODINAod kada nisi sa nama.S' ponosom uspomenu na tebe ~uvaju

Supruga NADA, }erke MAJAi LELA, unuke LENA i DUWA

i zet @EQKO

Neka dani zajedni~kog dru`ewa i `ivota, otrgnu odzaborava na{eg dragog kolegu Zorana, a mi }emo se uveksetiti wegovog dela, lika i traga koji je ostavio una{im `ivotima.

KOLEGE i KOLEGINICE IZ R.J. 1170 SA"ZA[TITE" - KOMPANIJA " SLOBODA" ^A^AK

18116

Prolaze godine, dani i no}i, al’ qubav zatobom nikad ne}e pro}i.

Supruga GORICA, }erke MARINAi TAMARA sa porodicama

18111

Prerano si oti{ao.Godine ni dani koji prolaze, ne moguizbrisati tugu koju nosimo.Porodice: ]OSI] i VASIQEVI]

18110

Vreme ne le~i tugu, ni bol,godine prolaze, a qubav i se}awena tebe zauvek ostaje.

Tvoji VLADE i CANA18109

TANASIJEVI]^uvamo uspomenu na Vas, ~uvamo ku}u u kojoj i danas, posle

deset, odnosno osamnaest godina `ivi sva qubav koju ste nampru`ali istrajno, po`rtvovano, bezgrani~no.

K}erka ZAGORKA, unuka VLADANKA, unukaBRATISLAVA sa porodicom i zet RANKO KOLOVI]

2004 - 2014. 1996 - 2014.

U utorak, 2. decembra }emo se okupiti po 34. put nagrobu moga brata i podeliti vi{edecenijsku tugu.

Majka OLIVERA, brat ZORAN, snaha SLA\ANAi bratanac NIKOLA

18112

Bio si Zoko uvek uz nas, na{ oslonac i veliki borac, pundobrote i iskrenosti koju si nam darivao.Pored bolesti uvek si imao smisla i snage za {alu.Sve nam to sada mnogo nedostaje i uve}ava bol i tugu zatobom.Pamti}emo te dok postojimo i biti ponosni na tvoj lik.Tog dana u 12 ~asova dava}emo pomen.Ovom prilikom se zahvaqujemo kumovima, rodbini, pri-jateqima, kom{ijama, kolektivima, a posebno kolektivuKompanije " Sloboda" ^a~ak, koji su podelili s namabol.

TVOJI: supruga DRAGICA, k}erka BIQANA, sinSLOBODAN, unuk LAZAR i zet MILO[

18115

ZORANA BOJOVI]Aiz ^a~ka

^ITUQE

Dana, 25. novembra 2014.godine navr{ava se

SEDAM GODINA odsmrti na{eg dragog

Dana, 26. novembra navr{ilesu se DVE GODINE od smrti

na{eg dragog

MIROSLAVAPLAVI[E[IBALI]

iz Prijevora

SE]AWE1928 - 2004.

DESIMIRSTAMBOLI]

Dana, 30. 11. 2014.godine navr{ava seGODINA DANA odsmrti na{eg dragog

TOMISLAVAPLANIN^I]A

Uspomenu na Tebe ~uvasupruga STANA,

sin RADE,}erka AN\ELKA,

snaha, zet i unu~ad18120

Dana, 30. 11. navr{ava se ^ETRDESET DANA odkako sam ostala bez mog voqenog i dobrog supruga

ALEKSANDRA MI]OVI]A

Dana, 2. 12. 2014. godine navr{ava seDESET GODINA od smrti na{eg

JOVANANOVAKOVI]A

1954 - 2004.

Dana, 30. novembra 2014. godine navr{ava se^ETRDESET DANA od smrti mog dragog i voqenog

brata

ALEKSANDRAMI]OVI]A

NOVEMBAR 2013 - NOVEMBAR 2014.

Se}awe na wih ~uva PORODICA18106

@IVKADRAGI]EVI]

1920 - 2013.

ZORICAPETKOVI]

ro|. DRAGI]EVI]1949 - 2013.

Dana, 1. decembra 2014. godine navr{avaju se^ETIRI GODINEod smrti moga sina

MILOVANAKLASANOVI]A

1. 12. 2010 - 1. 12. 2014.

U nedequ, 30. novembra 2014. godine u 12 ~asova na grobqu u Miokovcimaobavqam parastos.

Pozivam rodbinu, kom{ije, prijateqe i kolege da prisustvuju tu`nom pomenu.Jedini moj, ne brojim godine jer ne mogu da prihvatim surovu istinu da te nema.Nadam se da si negde zalutao i da }e{ se nekada vratiti na tren da majku svoju

obraduje{.Sine, ~uvam te u srcu i du{i, branim te od zaborava sve dok u meni postoji

zadwi dan ovoga `ivota.

Neute{na majka DU[ANKA

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE 31

Supruga PERSIDA

18105

I posle deset dugih i hladnihzima, svaku pesmu, svaku pri~u, sustigne na{a suza...

S' tugom, qubavqu i ve~itom prazninomPORODICA

18100

Toga dana iza}i }emo na wegov grob, okititi cve}em ievocirati uspomenu na wegovu dobrotu i plemeni-tost.

ZAUVEK ZAHVALAN: brat ZORAN sa porodicom 18101

10 godina je pro{lo, auspomene na tebe sa pono-som i tugom nosimo una{im srcima.

]erka MIRAsa porodicom

18114

S' ponosom te pomiwemo,zahvalni smo ti za sve {tosi nam pru`io u `ivotu.

Supruga ZORA,sinovi BOBAN i GORAN,

snaha JELENA i unukeBOJANA i MINA

Sedam godina je pro{lo,a uspomenu na dragi lik s'qubavqu i ponosom ~uvajuwegovi najmiliji.

Supruga IKONIJA,sin RATKO, }erka RADA,

unuci FILIP, BOJANi SRE]KO i ostalamnogobrojna rodbina

\OR\ABOGDANOVI]A

iz ^a~ka1939 - 2007

PETAK 28. NOVEMBAR 2014. GODINE