RUDARSKE MAINE

Skripta II deo

Prof dr Dragan Ignjatovi

Beograd 2011

SADRAJ Predavanje broj 11

1. Maine za otkopavanje i utovar na povrinskim kopovima 1) Bageri

i. Bageri sa vrsto vezanim radnim elementom ii. Bageri sa gipko (elastino) vezanim radnim elementom

Predavanje broj 12 2) Bageri sa vie radnih elemenata

i. Rotorni bager ii. Bager vedriar

Predavanje broj 13 2. Maine i ureaji za transport na povrinskim kopovima

1) eleznikog transport, 2) Kamionski transport 3) Transport trakama

Predavanje broj 14 3. Maine i ureaji za odlaganje i pretovar

1) Vrste maina i ureaja za odlaganje 2) Odlagai sa trakom 3) Mostovi za transport i odlaganje 4) Maine za rad na deponijama

Predavanje broj 15 4. Maine i ureaji za pomone i pripremne radove na povrinskim kopovima

1) Dozeri 2) Riperi 3) Cevopolagai 4) Utovarivai 5) Rovokopai 6) Grejderi 7) Skreperi 8) Hidromonitori 9) Maine za buenje 10) Kombajni

3

1. MAINE ZA OTKOPAVANJE I UTOVAR NA POVRINSKIM KOPOVIMA 1.1. Bageri Bageri su samohodne maine namenjene za otkopavanje, prenos odnosno transport na relativno kratko rastojanje i utovar otkopanih masa (jalovine ili korisne supstance) u sredstva transporta ili otkopavanje, prenos odnosno transport na vea rastojanja i istovar jalovine na gomilu ili odlaganje u otkopani prostor (unutranje odlagalite) povrinskog kopa. Ima, meutim, bagera, pre svega iz velike i veoma razuene familije univerzalnih i poluuniverzalnih bagera sa jednim radnim organom, koji po potrebi mogu biti opremljeni sa nekim od zamenljivih radnih organa koji slue ne za zemljane, ve za neke druge specifine radove (nabijanje ipova, vaenje panjeva, podizanje i prenoenje tereta i dr.) slika 1.1

Slika 1.1. Radni elementi bagera Podela bagera

1. bageri sa jednim radnim organom (kaikom) odnosno bageri sa prekidnim (ciklinim, diskontinuiranim) radnim dejstvom, (slika 1.2), i

2. bageri sa vie radnih organa (vedrica) odnosno bageri sa neprekidnim (kontinuiranim) radnim dejstvom (slika 1.3).

4

Slika 1.2. Bageri sa jednim radnim elementom

Slika 1.3. Bageri sa vie radnih elemenata

5

Osnovna karakteristika bagera sa jednim radnim organom je ciklinost izvoenja operacija u okviru tehnolokog ciklusa po odreenom redosledu: otkopavanje tj. punjenje kaike materijalom, okretanje gornje gradnje bagera sa punom kaikom do mesta istovara, istovar tj. pranjenje kaike i okretanje gornje gradnje bagera sa praznom kaikom do mesta ponovnog utovara. Bager se u osnovi sastoji iz radnog, izvrnog i pogonskog ureaja koji neposredno izvravaju tehnoloke operacije; prenosnih mehanizama koji povezuju radni ureaj i izvrne mehanizme sa pogonskim; transportnog ureaja koji obezbeuje tehnoloka pomeranja bagera u toku rada i transport na dua rastojanja, nosee metalne konstrukcije; sistema upravljanja i automatizacije za regulaciju, ukljuivanje i iskljuivanje pojedinih agregata i mehanizama. Radni ureaj bagera se sastoji iz radnog organa i izvrnih mehanizama. Radni organ (kaika) neposredno deluje na radnu sredinu (otkopno elo) pri emu potrebna kretanja i sile dobija od izvrnih mehanizama Prenosni mehanizam slui za prenos kretanja od motora do izvrnih mehanizama sa transformacijom kako vrste kretanja, tako i brzina i sila (momenata). Razvoj bagera sa jednim radnim elementom

Prvi bager 1836 Elektrini pogon 1903 Potpuno okretni bager 1910 Motor sa unutranjim sagorevanjem 1914 Hidraulini bager - 1940

Klasifikacija bagera

Po nameni Po tipu radnog organa Po zapremini kaike Po stepenu okretanja Po tipu primenjenog transportnog ureaja Po kinematskom obeleju Po vrsti pogonskog ureaja Po sistemu upravljanja

Po nameni

univerzalni, poluuniverzalni i specijalni bageri

Po tipu radnog organa

bageri sa vrsto (kruto) vezanim radnim elementima bager sa eonom (visinskom) kaikom (slika 1.4 a), bager sa obrnutom (dubinskom) kaikom, bager sa kaikom za struganje (vager strug) i dr.

6

bageri sa gipko (elastino) vezanim radnim elementom bager sa povlanom (dreglajnskom) kaikom (slika 1.4b), bager sa kaikom grabilicom (grejfer), bager sa kukom za dizanje i premetanje tereta (kran) i dr.

Slika 1.4. Podela bagera sa jednim radnim elementom po tipu radnog organa Po zapremini kaike

bagere sa vrlo malom zapreminom kaike do 0,3 m3, bagere sa malom zapreminom kaike od 0,3 do 2,0m3, bagere sa srednjom zapreminom kaike od 2,0 do 6,0m3 bagere sa velikom zapreminom kaike iznad 6,0 m3 (danas ve do 168 m3)

Po stepenu okretanja

delimino okretni, kod kojih je ugao okretanja gornje gradnje sa radnim organom u horizontalnoj ravni ogranien (obino na 180o do 270o) i

potpuno okretni (za ugao 360o) Po tipu transportnog ureaja

na pneumaticima (primena ograniena na univerzalne bagere malog kapaciteta i male snage)

na gusenicama (najrasprostranjeniji tip transportnog ureaja) na koraajuem transportnom ureaju (najira primena kod bagera sa

dreglajnskom kaikom srednjeg i velikog kapaciteta) na inskom transportnom ureaju (primena ograniena na specijalne bagere

namenjene za rad du eleznikih pruga), i plovei (primena ograniena na specijalne bagere namenjene za otkopavanje

materijala ispod vode). Po kinematskom obeleju

jednomotorni sa grupnim pogonom, kod kojih se sva radna kretanja ostvaruju pomou jednog motora (dizel ili elektrinog)

viemotorni sa individualnim pogonom, kod kojih se ukljuivanje, regulisanje i koenje svakog od mehanizama vri individualnim elektromotorom jednosmerne ili naizmenine struje, i

kombinovani, kod kojih se odreeni broj mehanizama pogoni jednim zajednikim motorom (obino su to mehanizmi za podizanje kaike, za vuu kaike i transport bagera) dok se jedan mehanizam (po pravilu mehanizam za kruno kretanje gornje gradnje) pogoni sopstvenim tj. individualnim motorom.

7

Po vrsti pogonskog ureaja jednomotorni sa pogonom od motora sa unutranjim sagorevanjem ili

elektromotora viemotorni sa elektropogonom pojedinanih mehanizama ili grupe

mehanizama elektromotorima jednosmerne ili naizmenine struje, hidraulini sa pogonom radnih organa i mehanizama individualnim

hidrocilindrima ili hidromotorima. Po sistemu upravljanja

mehanikim upravljanjem elektrinim upravljanjem hidraulinim upravljanjem pneumatskim upravljanjem, i kombinovanim upravljanjem.

1.2. Bageri sa vrsto vezanim radnim elementom Ovom tipu bagera pripadaju:

Bager sa normalnom (visinskom) kaikom kako se jo popularno naziva bager kaikar,

Bager sa obrnutom (dubinskom) kaikom, Bager sa kaikom za struganje ili kako se jo naziva bager strug.

Bager sa normalnom (visinskom) kaikom Ovaj bager se koristi za otkopavanje i utovar materijala u sredstva transporta, kao i za otkopavanje i direktno prebacivanje u otkopani prostor jalovinskog materijala. Moe da otkopava materijal bez prethodnog usitnjavanja (miniranja) kao i prethodno izminirani materijal. Namena:

Bager sa normalnom (visinskom) kaikom je konstruktivno predodreen za otkopavanje radilita (bloka) iznad nivelete planuma na kojoj se nalazi bager, dakle predodreen je za visinski rad. On dodue moe da otkopava materijal i ispod nivelete planuma na kojoj se nalazi, ali je dubina otkopavanja neznatna i ta je konstruktivna mogunost vie proizala iz zahteva da se bager moe lake izvui u sluaju zaglave odupirui se o kaiku, nego to je u pitanju neki tehnoloki zahtev.

Konstrukcija:

Donji neokretni postroj na kome je smeten transportni ureaj Obrtne platforme sa mehanizmima, i Radnog organa

8

1. Strela bagera, 2. Ruka, 3. Uad za podizanje kaike, 4. Kaika, 5. Mehanizam za potiskivanje kaike, 6. Mehanizam za transport bagera, 7. arnirna veza ruke i kaike, 8. Mehanizam za podmazivanje, 9. Blok za upravljanje, 10. Grupa motor-generator, 11. Mehanizam za podizanje kaike, 12. Mehanizam za kruno kretanje bagera, 13. Aksijalni leaj, 14. Anker uad za pridravanje strele, 15. Kabina rukovaoca.

Slika 1.6. Bager sa normalnom (visinskom) kaikom

9

Radni organ:

Radni organ bagera sa normalnom (visinskom) kaikom se sastoji iz: a) strele koja je zglobno vezana za okretnu platformu, b) ruke ili ruki (budui da ih moe biti i dve) koja je preko sedlastog leita

konstruktivno vezana za strelu, c) kaike koja je vrsto (ree zglobno i to kod bagera manjeg kapaciteta)

vezana za ruku ili ruke i obeena o strelu preko ueta za dizanje kaike, d) mehanizma za potiskivanje ruke ili ruki, i e) Mehanizma za otvaranje dna kaike.

Slika 1.7. Radni organ bagera kaikara

Proces rada:

Slika 1.8. Proces rada bagera kaikara

Proces rada bagera sa normalnom (visinskom) kaikom se sastoji u sledeem: bager se postavlja u blizini donje ivice etane kosine, a kretanje kaike zajedno sa rukom od donje ka gornjoj ivici etane kosine se vri na raun skraivanja duine ueta za podizanje kaike koje se namotava na dobo glavne dizalice tj. dizalice za podizanje kaike. Pri ovome kaika i ruka vre

10

kretanje po odreenom luku. Istovremeno sa ovim kretanjem kaici i ruki se saoptava i postupno kretanje napred, pri emu se kaika urezuje u materijal.

Debljina jednog odreska se regulie mehanizmom za potiskivanje pri emu rukovalac bagera mora nastojati da proizvod tehnolokih parametara visina radilita, odnosno visina bloka, debljina odreska i irina odreska, odnosno irina reznog dela kaike uvean za koeficijent rastresitosti materijala koji se otkopava bude jednak ili neto vei od geometrijske zapremine kaike. Ako taj uslov nije ispunjen, bager nee ostvarivati zadovoljavajue kapacitetno iskorienje. Naime, treba nastojati da se zadovolji uslov:

H s b kr = q kp

Ruka, zajedno sa kaikom, moe se kretati luno i pomerati se napred-nazad

du svoje ose pod dejstvom mehanizma za potiskivanje, klizei u sedlastom leitu. Donji kraj strele je zglobno vezan za okretnu platformu, a njen gornji deo (vrh strele) se dri u nagnutom poloaju pomou uadi koja prelaze preko koturova na vrhu dvonogog podupiraa i navijaju se na dobo dizalice za podizanje odnosno sputanje strele bagera. Normalni ugao nagiba strele pri radu bagera kaikara iznosi 45o.Po potrebi ugao nagiba strele se moe menjati u dijapazonu od 35 do 60o.

Slika 1.9. Radni organ bagera kaikara

Radni parametri bagera sa normalnom (visinskom) kaikom zavise od zapremine kaike, duine strele i ruki kao i od ugla nagiba strele. Razlikujemo sledee radne parametre bagera kaikara: radijus kopanja, radijus pranjenja, visinu kopanja, visinu pranjenja i dubinu kopanja.

Slika 1.10. Radne dimenzije bagera kaikara

11

Radijus kopanja - Rk predstavlja horizontalno rastojanje od vertikalne ose okretanja platforme bagera do vrha zuba na bagerskoj kaici pri otkopavanju materijala. Razlikujemo : maksimalni radijus kopanja - Rkmax pri maksimalno isturenim rukama i radijus kopanja na planirnoj ravni - Rkh.

Radijus pranjenja - Rp, predstavlja horizontalno rastojanje od vertikalne ose okretanja platforme bagera do ose bagerske kaike u procesu pranjenja. Razlikujemo: radijus pranjenja pri maksimalnoj visini pranjenja - Rpvmax i maksimalni radijus pranjenja pri maksimalno isturenim i horizontalno poloenim rukama Rpmax.

Visina kopanja - Hk predstavlja vertikalno rastojanje od planuma na kojem se bager nalazi do vrha zuba na kaici pri kopanju. Maksimalna visina kopanja - Hkmax odgovara maksimalno izdignutim rukama.

Visina pranjenja - Hp predstavlja vertikalno rastojanje od nivelete planuma na kojem se bager nalazi do donje ivice zatvaraa dna kaike u procesu pranjenja iste. Maksimalna visina pranjenja - Hpmax odgovara maksimalno izdignutim rukama i kaici.

Dubina kopanja - Hd predstavlja vertikalno rastojanje od nivelete planuma na kojoj se bager nalazi do vrha zuba na kaici kad bager kopa materijal ispod planuma na kojem stoji.

Veina bagera kaikara je tako konstruktivno izvedena da je mogue u odreenim granicama menjati ugao nagiba strele (35o-60o). Shodno promeni ugla nagiba strele prema horizontu menjaju se i radni parametri bagera. Tako na primer: vei ugao nagiba strele omoguava da se povea visina kopanja i visina pranjenja, ali se pri tome smanjuje radijus kopanja i radijus pranjenja. i obrnuto: manji ugao nagiba strele dovodi do poveanja radijusa kopanja i radijusa pranjenja, ali u isto vreme povlai za sobom smanjenje visine kopanja i visine pranjenja. Hidraulini bageri kaikari Bageri sa hidraulinim pogonom se nazivaju jo i bagerima sa vrstim ovesom radnog organa, za razliku od uadnih bagera koji imaju gipki oves radnog organa. Oves, odnosno veanje, se naziva vrstim radi toga to omoguava fiksiranje svih elemenata radnog organa u prostoru. Instalisanje obrnute kaike kod ove vrste bagera omoguilo je da se na zubima kaike dobiju sile za 3 do 4 puta vee od onih kod uadnih bagera iste snage i mase. To je uinilo da se uveliko proiri oblast njihove primene. Konstruktivno-kinematika ema radnog organa hidraulinog bagera sa obrnutom kaikom obezbeuje vrst prenos sila pri bilo kakvom kretanju kaike, to je stvorilo posebne uslove za rad kaike tanost i mogunost promene brzine i smera kretanja, koji su nedostini kod uadnih sistema. Glavna posebnost je mogunost neposrednog dejstva pogona na izvrne organe bagera bez primene sloenih mehanikih i drugih transmisija. Elemente transmisije u ovom sluaju zamenjuju cevovodi, koji prenose tenost od pumpi u izvrne radne cilindre, ije klipnjae dejstvuju, preko prostih polunih sistema, na radne organe. Radi toga to se radni cilindri kreu zajedno sa radnim organom, dovod cevovoda do cilindara u osnovi se vri gipkim metalnim crevima. Sloeno upravljanje mehanikim prenosima na ovaj nain je zamenjeno lakim upravljanjem ventilima, kojima se menja smer kretanja tenosti, kojom pumpe visokog pritiska napajaju radne cilindre. Ipak, u tim mehanizmima, koji treba da izvravaju rad stavljanja u kretanje

12

izvrnih i radnih organa (pogonskih tokova transportnog ureaja, gusenica, obrtne platforme i si.) delimino su zadrani zupasti prenosi, ali je do maksimuma redukovan njihov broj usled primene motornog toka, visokomomentnih hidraulinih motora i si. Na taj nain, glavna osobina hidraulinog bagera je mali broj elemenata transmisije. Osnovni pravac tehnikog razvoja hidraulinih bagera je poveanje radnog pritiska pumpi i motora (do 40 MPa), to smanjuje gabarite i masu hidraulinih ureaja. Ipak, poveanje pritiska izaziva poveane zahteve u odnosu na konstrukciju, pouzdanost, zaptivanje i tanost izrade delova hidraulinih ureaja. Hidraulini bager sa svojim osnovnim celinama, dat je na slici 1.11.

Siika 1.11. Hidraulini bager

Obrtna platforma predstavlja osnovnu metalnu konstrukciju bagera, na koju su postavljeni radni ureaj, hidraulini pogon, kabina sa sistemom za upravljanje i mehanizam obrtanja. Osnovni cilj razmetaja ureaja na obrtnoj platformi je ostvarivanje najboljeg statikog momenta, kojim se spreava prevrtanje bagera. Radi toga, na obrtnoj platformi se postavlja protivteg. Obrtna platforma oslono-obrtnim krugom se spaja sa ureajem za transport, preko kojeg optereenja, koja dejstvuju na radni organ pri radu, a takoe i sila teine obrtnog dela maine, se prenose na transportni ureaj. Oslono-obrtni krug se sastoji iz spoljanjeg steznog prstena, koji je privren za obrtnu platformu, i ozubljenog venca, vrsto sjedinjenog sa ramom ureaja za transport. Na profilnoj stazi steznog prstena smeten je niz valjaka. Sa ozubljenim vencem u stalnom zahvatu se nalazi optravajuci zupanik. Mehanizam obrtanja pomou hidraulinog pogona obezbeuje obrtanje radnog ureaja na mesto istovara i obratno na elo radilita. Zadravanje obrtne platforme pri kopanju i pri stajanju maine na usponima obezbeuje se automatskom konicom sa segmentima. Za obrtnu platformu se privruje pokretni deo centralnog uljnog kolektora, kroz koji se radna tenost otprema, odnosno pumpa, u hidrauline motore ureaja za kretanje.

Ureaj za transport se sastoji iz rama, guseninog ill ureaja za kretanje sa pneumaticima i mehanizma za njihov pogon i koenje (slike 1.12.a I 1.12.b). Gusenina kolica imaju nezavisan pogon pomou individualnih hidraulinih motora putem sistema mehanikih prenosa, ime se obezbeuje sinhrono i separatno kretanje gusenica.

13

Slika 1.12.a. Gusenini ureaj za kretanje: a) donji ram sa nosaima spojen sa ramom gusenice; b)

donji vareni ram, spojen sa guseninim ramovima; c) zavaren donji i gusenini ramovi; d) donji ram sa nosaima za gusenine ramove.

Slika 1.12.b. Ureaj za kretanje na pneumaticima: a) asija; b) mehanizam za kretanje -transport; c)

motorni toak.

Radni ureaji hidraulinih bagera mogu biti sa normalnom kaikom, obmutom (dubin-skom) kaikom i grabilicom (grajferom).

14

Slika 1.13. ema hidraulinog bagera sa obmutom kaikom: a) razmetaj ose pete strele Ox i zgloba hidraulinog cilindra za podizanje strele 02; b) zona dejstva radnog organa.

Radni ureaj sa obmutom (dubinskom) kaikom (slika 1.13) predstavlja jednu od osnovnih vrsta radnog ureaja kod hidraulinih bagera, s obzirom da je primena obmute kaike dosta esta. Duina poluga i njihova pozicija se biraju tako da bi se obezbedio maksimalni ugao obrtanja kaike od 175-180. Hod poluga, dimenzije i kapacitet hidraulinih elemenata usklauje se sa duinom elemenata ciklusa.

15

Slika 1.14. Kaike hidraulinih bagera: a) obrnuta kaika; b) obrnute kaike za kopanje kanala; c) kaike

za utovar materijala; d) kaike za planiranje tla; e) trapezoidne kaike za kopanje kanala.

Kaike (slika 1.14.a, 1.14.b) ove vrste bagera mogu biti normalne ili vee zapremine, razliite irine. Kaike koje imaju veu irinu, ojaavaju se pojasevima iz profilisanog elika po gornjoj ivici. Sa prednje donje strane je otrica (rezna ivica), koja se kod kaika, namenjenih za rad u vrstim stenama, esto izrauje livena sa urezima, odnosno ljebovima za postavljanje zuba u obliku naglavaka. Ojaavaju se i mesta spajanja kaike za ruku i njene poluge ka kaici. Kaike za vrste stene imaju visok titnik, iji je srednji deo izboen ka vrhu, da bi se umanjila verovatnoa ekscentrinog optereenja na krajnje zube. Kaike predviene za izradu kanala opremaju se bonim rezaima. Obrnuta (dubinska) kaika se obino izrauje sa neto uim zadnjim i donjim zidom pod uglom od 4-5. ire kaike se ojaavaju sa jednim ili dva poduna unutranja rebra. Broj zuba zavisi od irine kaike (kod malih obino 3-4, kod veih 5-6, a kod vrlo velikih 9 do 10). irina kaika se kree od 4,0 m za rad na planiranju, do vrlo uskih od 0,8 m za izradu kanala. Masa dubinske kaike se kree: kod univerzalnih kaika 0,95-1,2 t/m3, geometrijske zapremine kaike do 1,4-1,7 t/m3 za kaike namenjene za otkopavanje vrstih stena. Ruke bagera sa obrnutom kaikom izrauju se najee kutijastog preseka sa veom irinom od visine, zbog velikih ubrzanja pri okretanju. U pravcu zgloba strele ruka i visina njenog nosaa se poveavaju. Zavisno od uslova konstrukcije i poloaja cilindra za okretanje kaike, sreu se grede ruki koje su delimino otkrivene sa donje strane, a ree iz dve vertikalne grede. Poloaj zgloba za strelu se bira uzimajui u obzir moguu unifikaciju cilindara, koji se ponekad uzimaju isti za sva tri mehanizma iste maine. Obino se koristi 3-5 razliitih cilindara. Za vee bagere primenjuju se udvojeni cilindri. Kod modela male snage, visina poprenog

16

preseka grede-nosaa ruki kaike se kree od (0,09-0,1)/r, kod modela srednje i vee snage (0,1-0,12)lv , irina nosaa-ruki maina vee snage obino je vea od visine za 1,2 do 1,5 puta. Kod duih ruki visina grede-nosaa se poveava za 20-30%. U veini sluajeva, ruka se privruje izmeu bonih zidova kutijaste grede-nosaa strele, kod ega se na njenom kraju najee uvruje klipnjaa cilindra za okretanje ruki, a pri vrhu - cilindar za okretanje kaike. Poslednjih godina se primenjuju i teleskopske ruke, koje poveavaju manevarske sposobnosti i obezbeuju udobnost pri transportu. Masa standardnih ruki hidraulinog bagera sa obrnutom kaikom sa cilindrom kaike zavisno od mase radnog ureaja bagera, ini 26-34% mase radnog ureaja bagera. Masa cilindra priblino iznosi oko 10% od mase kratke ruke. Strela hidraulinog bagera sa obrnutom kaikom svih konstrukcija izrauje se kao monoblona i zglobna. Privrena je za platformu zglobno, tako da ima mogunost sputanja ispod horizonta za ugao do 30. Pri tome, strela ne treba da dotie gusenice pri radu pod pomenutim uglom. Kako osa gornjeg dela strele obrazuje sa osom donjeg dela ugao reda 120-130, to e njen gornji deo biti pri sputanju nagnut u odnosu na horizont pod uglom 70-75, a ruke pod uglom 90-100, ime se obezbeuje maksimalna dubina kopanja. Masa strele sa cilindrom ruki ini oko 50% mase radnog ureaja ili oko 11% mase celog bagera. Masa jednog, odnosno dva cilindra strele ini oko 8-10% od mase strele. Osnovni zadatak pri projektovanju radnog ureaja obrnute kaike i drugih vrsta ureaja sastoji se u tome da se izaberu take uvrivanja i duine svih poluga, take uvrivanja svih cilindara i njihovih klipnjaa i takoe veliine njihovih sila i duine hoda, tako da se obezbedi najbolje korienje sila, koje realizuju hidraulini cilindri. Sledei zahtev je da se izaberu minimalne vrednosti hoda klipova i minimalni uglovi okretanja hidraulinih cilindara pri radu, radi postizanja najveih sila na zubima kaike i najboljeg ouvanja ovih sila u svim poloajima kaike. Radni ureaj sa kaikom grabilicom (grajferom) primenjen je dosta iroko kod hidraulinih bagera ija masa ne prelazi 65 t, a zapremina kaike oko 5 m3 i to za utovar krupnih stenskih komada, razne pomone radove, radove pod vodom itd. Za kaike grabilice koriste se normalne strele radnog ureaja hidraulinog bagera sa obrnutom kaikom i umesto ruki, radi obezbeenja pokretljivosti - kratki naglavci kojima se upravlja hidraulinim cilindrima. Masa grabilice na 1 m3 zapremine, a kod viekrilnih, odnosno vieperajnih na 1 t mase iznosi oko 0,9-1,1 t. Radni ureaj sa normalnom kasikom (slika 1.15) predstavlja ureaj primenjen kod hidraulinih bagera namenjenih za masovne zemljane radove na povrinskim otkopima i u graevinarstvu. Ovim radnim ureajem se opremaju maine mase od 5 do 500 t, sa kaikama zapremine od 0,2 do 50 m3 (slika 1.15.a). Na reznoj ivici kaike stvara se sila za 15-30% vea nego kod radnih ureaja sa obrnutom kaikom istog tipa bagera. Nemogunost da se ova sila koristi usled male mase maine, uslovila je primenu specijalne tehnologije rada sa malim radijusima, koji ne premauju 0,4-0,5 radijusa dejstva ove maine. Na ovim radijusima oni mogu da realizuju ukupnu raspoloivu silu (slika 1.15.b). Radi toga se ove maine opremaju kratkim strelama i rukama esto iste duine, reda 4-5,5 m kod velikih maina. Ovo im obezbeuje visoku ciklinost i otkopavanje na radijusima, koji zadovoljavaju rad bagera ije su mase i do 200 t.

17

Hidraulini bageri sa normalnom kaikom veih snaga sa malim - kratkim strelama i rukama imaju jedan cilindar za istovar kaike okretanjem ili za okretanje zadnjeg zida kaike. Ukoliko se radi o rasklopnoj kaici, tada imaju jo jedan cilindar za istovar ka-ike. Jedan cilindar slui za okretanje ruki i dva za podizanje i sputanje strele. Ugao okretanja ruki ka streli menja se od 45 do 120 odnosno 130, a ugao okretanja kaike ka osi gornjeg dela ruki - od 60 do 130. Ovi uglovi omoguavaju da velike maine (mase do 200 t) mogu da imaju maksimalni radijus kopanja do 12 m, maksimalnu visinu kopanja do 14,5 m, visinu istovara do 10 m i dubinu kopanja do 5 m.

Mnogi u svetu poznati veliki proizvoai hidraulinih bagera sa normalnom kaikom naroito u poslednjoj deceniji su uinili znaajne izmene u konstrukciji radnog organa ovog bagera, u cilju da se pobolja horizontalni zahvat kaike, povea ugao obrtanja kaike pri istresanju, povea sila kopanja i podizanja kaike, smanji specifini utroak energije itd. Tako, naprimer, firma ,,Orenstein und Koppel" je na hidraulinom bageru tipa RH-300 uvela poseban cilindar izmeu katarke i kaike, kojim se moe menjati nagib kaike i time kaika vodi po zelji (slika 1.15.c). Firma ,,Caterpillar" je za ovu svrhu ugradila dodatni upravljaki cilindar, privren izmeu obrtne nadgradnje bagera i ka-tarke (slika 1.15.e), a firma ,,Hitachi" neto slino (slika 1.15.d).

Slika 1.15. Radni organ hidraulinog bagera sa normalnom kaikom: a) radna trajektorija za mainu mase 65 t (1,2);

b) kopanje visokog radilita okretanjem ruki (1) i niskog radilita obrtanjem kaike(2); cj opta ema bagera.

18

Slika 1.15.a. Obrtna i rasklopno-obrtna kaika hidraulinog bagera sa normalnom kaikom.

Slika 1.15.b. ema radnog ureaja hidraulinog bagera: levo sa rasklopnom kaikom; desno - sa obrtnom odnosno okretnom kaikom.

(1 - radna trajektorija kopanja; 2 - trajektorija maksimalnog radijusa kopanja; 3 - trajektorija minimalnog radijusa kopanja).

Posebno je zanimljivo konstruktivno reenje radnog organa hidraulinog bagera sa tzv. pantografom, firme ,,Orenstein und Koppel" (Nemaka) (slika 1.15.f). Cilj ove konstrukcije je da se zadri uvek konstantnim ugao nagiba kaike u odnosu na horizont u svim poloajima pri podizanju strele i ruke bagera, zatim da se povea sila kopanja na reznom delu kaike i da se dobije vea stabilnost bagera u radu. Posebnost projektovanja i prorauna. Jedan od osnovnih zadataka pri projektovanju hidraulinih bagera sastoji se u odreivanju razvijanja maksimalno moguih sila na zubima kaike i odreivanju moguih efektivnih predela dejstva ovih sila. Pri projektovanju bagera sa uadima, vrednost maksimalnih sila na zubima kaike odreuje se masom bagera i poloajem teita, dimenzijama strele i uglom njenog nagiba, kada je u pitanju bager sa normalnom kaikom (45-47, ree 50), i rastojanjem od ose strele do ose obrtanja bagera. Ovaj princip vai i za uslove rada hidraulinih bagera. Vodei proraun do odreivanja teita bagera, odreivanja njegovog poloaja i vrednosti momenta odranja, odreivanja neophodnog

19

minimalnog radijusa, orijentaciono se moe uzeti da maksimalna sila na zubima prazne kaike, uzimajui u obzir teinu strele, ruke i kaike, treba da bude jednaka priblino polovini teine bagera, a radijus njenog dejstva od ose obrtanja treba da bude, pri poloaju ose donjeg dela strele pod uglom u odnosu na vertikalnu osu kroz petu strele, nagnut unazad za 10-20.

Slika 1.15.c,d,e,f. Radni organi hidraulinih bagera razliitih konstrukcija: c) konstrukcija firme ,,Orenstein und

Koppel" - RH-300; d) konstrukcija firme ,,Hitachi"; e) konstrukcija firme Caterpillar"; f) hidraulini bager sa pantografom: 1 - strela; 2 - ruka; 3 - rasklopna kaika; 4 - okretna kaika; 5 - spoj kaike; 6 - pantograf; 7 -

poluga; 8 - cilindar; 9 - cilindar ruke; 10 - cilindar za okretanje kaike.

Istraivanje zavisnosti mase osnovnih ureaja i hidraulinih bagera u celini, gabarita i radnih dimenzija bagera, kao i sila i brzina osnovnih radnih kretanja, omoguila su da se dobije solidna osnova za razradu empirijskih zavisnosti osnovnih parametara bagera, kao i za stvaranje teoretskih osnova i prorauna.

20

Ovim istraivanjima je ustanovljeno da geometrijska zapremina kaike, koja se ranije uzimala kao bazni parametar za utvrivanje svih osnovnih zavisnosti, danas nema takav sutinski znaaj. Kod veine tehnikih karakteristika bagera nedostaje pojam standardne kaike, te radi toga, sve nove osnovne zavisnosti i empirijski obrasci se baziraju na radnoj masi bagera (M). Praktinim ispitivanjima, kao to smo ranije pomenuli, utvreno je da rad hidraulinog bagera sa normalnom kaikom na malim radijusima omoguuje da se postignu sile na reznoj ivici kaike za 3 do 4 puta vee nego kod bagera sa uadima iste mase, to omoguuje da se bez prethodnog rastresanja mogu da otkopavaju materijali sa vrstoom do 0,6-0,8 MPa. Ograniavajui faktor za realizaciju veih sila na reznoj ivici kaike predstavlja mogunost prevrtanja bagera. Maksimalna sila (kN) moe da dostigne veliinu:

Plmax = K x M , kN

gde je: M - masa bagera, t; K - empirijski koeficijent proporcionalnosti. Uzima se:

K = 14 pri M = 24-50 t ; K = 20 pri M = 60-100 t ; K = 30 pri M = 120 Da bi mogla da se koristi Plmax na najveoj visini kopanja, strela bagera treba da ima mogunost otklona od vertikalnog poloaja unazad pod uglom 15-20 od vertikale, to odgovara realnosti. Vrednosti, odnosno veliine, za ostale elemente bagera, kada je poznata njegova radna masa, kao na primer, za duinu strele, duinu ruke, duinu naglavka, visinu preseka strele, visinu preseka ruki, visinu kopanja, radijus kopanja, visinu istovara itd., mogue je odrediti pomou obrasca:

Sj = Kj x M

gde je: Kj - koeficijent proporcionalnosti, ije vrednosti za pojedine elemente

hidraulinog bagera se obino daju u tabelama prema masi bagera, zapremini kaike i instalisanoj snazi pogona na bageru.

Maksimalna brzina obrtanja i snaga motora za obrtanje odreuju se po obrascima, koji se upotrebljavaju i za bagere sa uadima. Maksimalna brzina kretanja - transporta po tvrdoj podlozi i na usponu ne veem od 2 iznosi oko 2,5-4 km/h za maine srednje snage i 1,5-2 km/h za maine vee snage. Za hidrauline bagere na pneumaticima, ova brzina dostie 25-30 km/h.

Na slici 1.16 prikazane su zone korienja maksimalnih sila, koje mogu da razviju hidraulini cilindri, i karakter promene ovih sila pri poveanju radijusa dejstva.

21

Slika 1.16. Zavisnost maksimalnih sila kopanja od radijusa dejstva hidraulinog bagera sa normalnom kaikom.

22

1.3. Bageri sa gipko (elastino) vezanim radnim elementom

U bagere sa glpko (elastino) vezanim radnim elementom spadaju: Bager sa povlanom (dreglajnskom) kaikom ili kako se popularno naziva -

bager dreglajn Bager sa kaikom grabilicom tj. bager grabilica Bager sa kukom za dizanje tereta tj. bager dizalica.

Slika 1.13. Bageri sa gipko (elastino) vezanim radnim elementom

Bager sa povlanom kaikom bager dreglajn Bager dreglajn je konstruktivno predodreen za otkopavanje materijala ispod nivelete planuma na kojoj se nalazi tj. za dubinskl rad. On, dakle, otkopava materijal "ka sebi". Dodue, bager dreglajn moe da kopa i visinski, a visina bloka po pravilu ne sme da bude vea od 0,5-0,7 Hp. Konstrukcija:

Donji neokretni postroj na kome je smeten transportni ureaj Obrtne platforme sa mehanizmima, i Radnog organa

23

1

2

3

45

6

78910

11

1213

14

15

16

17

1. Strela, 2. Uad za dizanje kaike, 3. Kaika, 4. Uad za vuu kaike (kopanje), 5. Kabina rukovaoca, 6. Pogon obrtanja bagera, 7. Papua koraajueg transporta, 8. Zamajni mehanizam i pogon transporta, 9. Pogon dizanja i sputanja kaike, 10. Pogon za vuu kaike (kopanje), 11. Generatorska grupa (protivteg), 12. Reparaturni kran, 13. Nosei stub sa paketima koturaa, 14. Uad za odravanje stabilnosti, 15. Centralni stub sa paketima koturaa, 16. Uad za podizanje i sputanje strele, 17. Paket koturaa na vrhu strele

Slika 1.14. Bager dreglajn

24

Radni organ:

Radni organ bagera dreglajna se sastoji od: Kaike (1) podiznog ueta (6), ueta za vuu (5) vuu, istovarnog bloka

(kotura) i istovarnog ueta, strele koja je zglobno vezana za okretnu platformu (2), usmerivaa tj. usmeravajuih koturova za vuno ue (3).

Slika 1.14. Bager dreglajn

Radni proces: Bager se postavlja u blizini gornje ivice etane kosine. Pri oputenom vunom uetu a pomou ueta za podizanje kaike, kaika se sputa na dno, zatim se vunim uetom kaika povlai ka streli bagera. Kaika se pod dejstvom sopstvene teine urezuje u materijal i puni se otkopanim materijalom. Dubina odreska se regulie zatezanjem ueta za dizanje kaike. Kada je kaika puna materijala, nakratko se prikoi vuni dobo i stavlja se u pogon dobo za dizanje kaike. Kao rezultat toga, ue za dizanje kaike, vuno ue i istovarno ue se zateu, a kaika se die u horizontalnom poloaju. Istovremeno sa podizanjem kaike ukljuuje se mehanizam za kruno kretanje platforme pa se ista zajedno sa strelom i kaikom okree do mesta pranjenja kaike. Oputanjem vunog ueta kaika se prevre i prazni.

25

Platforma se zatim, zajedno sa strelom i kaikom okree ka mestu ponovnog utovara materijala i to pri istovremenom oputanju ueta za podizanje kaike tj. pri istovremenom sputanju kaike.

Slika 1.15. ema bagera dreglajna

Radni parametri:

sl20

Slika 1.16. Radne dimenzije bagera dreglajna Radni parametri:

Radijus kopanja - Rk, predstavlja horizontalno rastojanje od okretne ose platforme bagera do vrha zuba na kaici pri kopanju. Ovde razlikujemo: radijus kopanja bez zabacivanja kaike Rk i radijus (maksimalni) kopanja sa zabacivanjem kaike Rkmax.

Radijus pranjenja - Rp predstavlja horizontalno rastojanje od vertikalne ose okretanja platforme do ose kaike pri pranjenju iste.

26

Dubina kopanja - Hk predstavlja vertikalno rastojanje od nivelete planuma na kojem se bager nalazi do vrha zuba na kaici u njenom krajnjem donjem poloaju.

Visina pranjenja - Hp predstavlja vertikalno rastojanje od nivelete planuma na kojem bager stoji do vrha zuba na kaici u procesu pranjenja iste.

Bager sa kaikom grabilicom - bager grabilica Bager grabilica se izuzetno retko koristi na povrinskim kopovima. Najee se koristi za utovar rastresitog materijala sa gomile, odnosno sa deponije, u transportna sredstva. Koristi se takoe u graevinarstvu za iskop mekog tla na suvom i ispod vode. Sposobnost otkopavanja materijala je vrlo ograniena i zavisi od sopstvene teine kaike - grabilice. Konstrukcija: Osnovna razlika je u konstrukciji radnog organa odnosno kaike, koja kod ovih bagera ima oblik dvoeljusne kaike koja se potpuno zatvara (slika 1.17)

Slika 1.17. Radni organ i radne dimenzije bagera grabilice Proces rada: Proces rada bagera grabilice se sastoji u sledeem: otvorena kaika tj. grabilica sa otvorenim eljustima otputenim uetom za zatvaranje grabilice se sputa na uetu za dizanje. Na odreenoj visini iznad zemlje potpuno se otpusti ue za dizanje kaike i kaika se sa otvorenim eljustima urezuje u materijal. Zatim se povlai ue za zatvaranje kaike pri emu se vri kopanje i punjenje kaike materijalom, dok ue za dizanje kaike ostaje i dalje olabavljeno, odnosno malo pritegnuto. Posle zatvaranja kaike, nastavlja se sa zategnutim uetom za zatvaranje kaike uz istovremeno zatezanje ueta za dizanje kaike. U poetku se dizanje kaike vri samo na uetu za zatvaranje kaike, a odmah posle toga kad prlstigne sa zatezanjem ueta za dizanje, nastavlja se proces

27

dizanja sa oba ueta. u poloaju za istovar, otpusti se ue za zatvaranje kaike koja sad visi samo na uetu za dizanje, kaika se pod dejstvom sopstvene teine otvara i prazni. Kad je kaika ispranjena platforma se zajedno sa strelom i kaikom okree u poloaj za ponovni utovar kaike i ciklus se ponavlja. Radni organi bagera sa jednim radnim elementom

Radni organi odreuju tip bagera i njihovu konstruktivnu emu Radni organ bagera kaikara

Radni organ bagera kaikara ine: kaika, ruka ili ruke, strela, mehanizam za potiskivanje i mehanizam za otvaranje dna kaike.

Kaika

Kaika predstavlja osnovni element radnog organa, slui za kopanje, transport otkopanog materijala na relativno kratkom rastojanju i istovar otkopanog materijala na deponiju ili utovar u sredstva transporta. Shodno ovome kaika je izloena velikim optereenjima i habanju, posebno njen rezni deo.

Kaika predstavlja manje vie pravougani paralelopiped blizak obliku kocke, ali kod pojedinih tipova kaika ima odstupanja od ovakvog oblika.

Kaika:

Slika 1.18. Kaika bagera kaikara Kaike, po nainu veze sa rukom ili rukama moemo podeliti na dve grupe:

sa zglobnom vezom, i sa vrstom vezom.

Shodno nameni odnosno uslovima rada za koje su namenjene kaike moemo podeliti na:

lake, tj. za lake uslove rada, srednje, tj. za srednje uslove rada, teke, tj. za teke uslove rada.

Po nainu pranjenja kaike mogu biti:

sa slobodno padajuim dnom, sa prevrtanjem kaike.

28

U specijalnim gnezdima na reznom delu kaike, ugrauju se 4-6 zuba. Najracionalniji uglovi otrice zuba su:

za meke materijale 25 - 27o za tvrde materijale 32 - 35o

Konstrukcija zuba:

Slika 1.19. Zub bagerske kaike sa zamenljivom krunom

Mehanizam za otvaranje dna kaike Ovaj mehanizam slui za izvlaenje reze iz otvora na prednjem zidu kaike u momentu pranjenja iste. Zatvaranje dna kaike se vri automatski u momentu sputanja kaike iz poloaja istovara u poloaj ponovnog utovara. Izvlaenje reze se ostvaruje pomou ueta od elektromotora jednosmerne struje male snage preko sistema uadi i poluga. Elektromotor, na vratilu kojeg je konzolno postavljen dobo, stalno se nalazi pod slabom strujom, stvarajui moment dovoljan da ue dri slabo zategnuto. Za otvaranje dna kaike rukovalac bagera pritiska dugme ukljuujui nominalnu struju pri emu se stvara potrebni moment za izvlaenje reze iz otvora. Kod velikih bagera kaikara za direktno prebacivanje otkopanih masa za razliku od bagera malog i srednjeg kapaciteta, mehanizam za otvaranje dna kaike se postavlja u blizini kaike na donjoj strani ruke. Strela konstrukcije Strela kod bagera sa normalnom visinskom kaikom moe biti jednogredna ili dvogredna, sa pravougaonim ili krunim poprenim presekom. Radi prostije izrade i odravanja, strela se po pravilu izrauje sa punim sanduastim presekom, a nikad reetkasta. Donji kraj strele je zglobno vezan za okretnu platformu, a gornji se kraj pomou koturae dri u nagnutom poloaju, pri emu se slobodan krak ueta navija na dobo dizalice za podizanje strele.

29

Slika 1.20. Konstruktivne izvedbe strele bagera kaikara

Dra kaike (ruka)

Kod bagera sa normalnom visinskom kaikom ruka slui da na kaiku prenese silu pritiska, a kod hidraulinih bagera i silu podizanja.

U zavisnosti od uzajamnog poloaja izmeu katarke tj. strele bagera i ruke razlikujemo:

jednogredna unutranja ruka, dvogredna unutranja ruka, dvogredna spoljanja ruka.

Ruke se izrauju od zavarenog lima ili od lima i valjanih profila, i istog su

poprenog preseka po celoj duini. Popreni presek ruki moe da bude pravougaoni (sanduasti) ili kruni (cevni).

Jednogredna ruka kod bagera kod kojih je mehanizam za potiskivanje kaike zupast ruka mora biti tako oblikovana da se na njoj moe montirati zupasta lamela. Zupasta lamela je obino u vidu kratkih sekcija od manganskog elika koje se spajaju sa rukom pomou zavrtnjeva ili zavarivanjem. Zupaste lamele mogu biti i kovane iz legiranog ili visokougljeninog elika i onda se po celoj duini zavaruju za ruku tako da sa rukom ine jednu konstruktivnu celinu. Kod bagera sa zupastim potisnim mehanizmom prednji i zadnji graninik za kretanje ruke napred-nazad nalazi se na samoj zupastoj lamel.

30

Slika 1.21. Ruke bagera kaikara: a) sa jednom gredom cevasta; b) sa dve grede -

cevasta Radni organ bagera dreglajna:

Radni organ bagera dreglajna ine: kaika, strela, vuno, ue, podizno ue, istovarno odnosno balan ue i uvodnik ueta.

Kaika: Dreglajnska kaika se sastoji iz zavarenog tela 16, reznog dela 5 sa uicama 6 I jarma 9. Jaram slui za ojaanje veze ueta za istovar 13 za kaiku. U zadnjem bonom zidu se nalaze uice 2 za vezu lanca za podizanje kaike 15 koji preko praverze 11 i balansira 12 spaja ue za podizanje kaike 10. U osnovi reznog dela tj. Otrice 5 smeteni su koreni zuba 3 na koje se navlae krune zuba 4. Da bi se zatitilo dno od prevelikog habanja za nju se privaruju eline podloge 1. Za zatitu lanca za podizanje kaike 15 od trenja o kaiku i habanja slui raspinjaa 14. teite kaike sa materijalom se nalazi izmeu lanca za podizanje kaike i jarma. Zbog toga pri oputanju vunog ueta 8 i istovarnog 13 kaika se okree u krug oko ose privrenja lanca za podizanje i materijal se slobodno prazni kroz otvor ispod jarma izmeu vunih lanaca 7. Pri okretanju bagera za istovar kaika sa materijalom se odrava u horizontalnom poloaju posredstvom zategnutog ueta za istovar. Dreglajnske kaike se izrauju po pravilu u zavarenoj ili kombinovanoj izradi, sa reznim delom odlivenim iz visokomanganskog elika. Zubi su takoe odliveni od visokomanganskog elika, a konstrukcija zuba je analogna konstrukciji zuba kod bagera kaikara. Lanci za podizanje i vuu kaike su liveni od manganskog elika.

31

Strela: Strela bagera dreglajna predstavlja jedan od vrlo vitalnih elemenata bagera sa jednim elementom. Mada masa strele iznosi 4,4 - 7% od mase celog bagera, njen moment inercije masa iznosi 30 - 40% od momenta inercije celog bagera sa punom kaikom. Pri ovome, moment preturanja od teine strele priblino je jednak momentu preturanja bagera od pune kaike. Ovo ukazuje da na konstrukciju i teinu strele, odnosno na materijale od kojih se strela izrauje, treba obratiti posebnu panju. Postoje razliite konstrukcije strela bagera dreglajna. Po konstruktivnom obeleju strele bagera dreglajna moemo podeliti u etiri grupe: uetne, trograne krute, reetkaste i kombinovane.

Slika 1.22. Radni organ bagera dreglajna

32

Kinematika ema bagera: Postoje sledee kinematike eme bagera sa jednim radnim elementom:

Jednomotorni bageri s grupnim pogonom, Viemotorni bageri sa individualnm pogonom i Bageri sa kombinovanim pogonom.

Na slici 1.23 je dat primer em2 bagera kaikara SE-3 sa mehanizmima i njihovim dispozicijama.

Slika 1.23. Kinematika shema bagera kaikara SE-3 ();1. mehanizam potiskivanja ruke; 2. reduktor mehanizma potiskivanja ruke; 3. reduktor mehanizma dizanja strele; 4. glavni pogon dizanja kaike (kopanja); 5. pogon mehanizma okreta bagera; 6. mehanizam okreta (pogonski zupanici); 7. pogon mehanizma guseninog transporta bagera; 8. mehanizam transporta (prenosnici); 9. kaika; 10. ruka; 11.reduktor mehanizma guseninog transporta bagera; 12. gusenini lanac; 13. gusenini tokovi; 14. kabina rukovaoca; 15. platforma; 16. dvostrani podupira blok koturaa; 17. strela Osnovne kinematike eme bagera kaikara i dreglajna su date na primerima u okviru slike 1.23, a na slikama 1.24 i 1.25 .date su pojedini kinematski preseci pojedinih pogona (reduktora).

Slika 1.24. Kinematika shema mehanizma transporta bagera kaikara EKG-3.2; 1. elektromotor; 2.

reduktor; 3. prenosnik; 4. vodei toak; 5. gusenina ploa

33

Slika 1.25. Kinematika shema mehanizma dizanja kaike bagera E-5/45M; 1. elektromotor; 2.

reduktor; 3. vitlo (dobo) Obrtna platforma: Okretna platforma slui u osnovi da se na njoj smeste pogonski ureaji i osnovni mehanizmi, dalje da se za nju zglobno vee strela bagera, itd.

Slika 1.26 Razliite izvedbe obrtnih platformi

Platforma prima na sebe optereenja od teina svih na njoj postavljenih mehanizama, kao i optereenja koja se javljaju u toku rada. Ta optereenja mogu biti ravnomerna i promenljiva, kao i iznenadna. Zbog ovoga platforma mora biti dovoljno vrsta i jaka. Okretna platforma se po pravilu sastoji od nekoliko delova: centralnog, bonih i zadnjeg. Zadnji deo slui za smetaj protivtega i pogonskog agregata. Po bonim stranicama platforme ugraene su konzole za postavljanje staza za prolaz radnika pri odravanju bagera. Na platformi je smetena kabina za rukovaoca sa upravljakim pultom, a platforma je pokrivena karoserijom. Pri izboru mesta poloaja mehanizama na okretnoj platformi neophodno je voditi rauna o tome da se ostvari najprostija kinematska veza sa izvrnim tj. radnim organom bagera, da se obezbedi najkrae mogue rastojanje za hidro, pneumo, i elektro vodove, da su svi mehanizmi

34

lako dostupni prilikom odravanja i remonta, da se najtei agregati smeste na zadnjem delu platforme ime se postie smanjenje teine protivtega a time i mase bagera u celini. Raspored glavnih mehanizama na okretnoj platformi bagera kaikara se karakterie time to se motor-generator kao najtei smeta na zadnjem delu platforme, a dizalice za dizanje kaike u srednjem delu platforme. Mehanizam za okretanje platforme, budui da je uvek kinematski vezan sa okretnim vencem postavlja se kako u prednjem, tako i u srednjem i zadnjem delu platforme. Dizalica za potiskivanje ruke kod savremenih bagera kaikara, sa uetnim sistemom potiskivanja, smeta se na prednjem delu platforme. Okretne platforme koraajuih bagera dreglajna slue i kao oslonac za mehanizam za koraanje. Kod velikih bagera unutar karoserije postavljena je jedna ili dva mostovska krana koji slui pri montanim ili radovima odravanja. U zadnjem delu su vrata kroz koja se kranom izvlae mehanizmi.

1.27. Raspored mehanizama na obrtnoj platformi bagra dreglajna E 10/70

Mehanizmi i ureaji bagera sa jednim radnim elementom Izvrni mehanizmi bagera sa jednim radnim elementom poseduju dva stepena slobode. Radi toga, rezanje i zahvatanje materijala obino predstavlja rezultat slaganja dva radna kretanja - podizanja i potiskivanja kod bagera kaikar, vunog i podizanja kod bagera sa obrnutom kaikom i bagera dreglajn (kod hidraulinih bagera treba ovima dodati jo i mogunost obrtanja kaike). Pored toga, za otkopavanje materijala neophodno je okretati gornji deo bagera, premetati ga sa stajalita na stajalite, podizati ili sputati strelu, otvarati dno kaike (kod bagera sa normalnom kaikom). Glavni zahtev za prenosne mehanizme bagera sa jednim radnim elementom je da se obezbedi izvravanje svih pomenutih kretanja. Zavisno od stepena korienja, mehanizmi bagera sa jednim radnim elementom se dele na glavne, koji neposredno uestvuju u bagerovanju materijala, i pomone. Na primer, kod bagera kaikara u glavne mehanizme spadaju: mehanizam za podizanje kaike, potiskivanje i vraanje ruke (odnosno ruki), obrtanje platforme i otvaranje dna kaike, a u pomone: mehanizam za podizanje strele bagera. Kod bagera dreglajna i bagera sa obrnutom kaikom u glavne mehanizme spada mehanizam za vuu, podizanje kaike, transport i obrtanje platforme.

35

1.28. Raspored osnovnih i pomonih mehanizama na bageru kaikaru EKG 12.5 , dispozicija; 1. i 2. pogon dizanja strele; 3. pogon okreta; 4. pogon kopanja; 5. oslonac; 6. kabina rukovaoca;

7. platforma; 8. kompresor

1.29. Raspored osnovnih i pomonih mehanizama na bageru dreglajnu E 5/45 dispozicija; 1.

pogon kopanja (vua kaike); 2. pogon dizanja kaike; 3. pogon koraanja; 4. pogon okreta; 5. pneumatski sistem upravljanja; 6. sistem podmazivanja; 7. elektropogon (generatorska grupa)

Mehanizmi za podizanje, potiskivanje odnosno vuu Mehanizam za potiskivanje slui za stvaranje pritiska na kaiku bagera koji je neophodan za utiskivanje kaike u materijal. Mehanizam za podizanje slui za podizanje kaike zajedno sa rukom u procesu kopanja. Za podizanje kaike kod bagera kaikara ukljuuje se motor MP (motor za podizanje kaike). Njegovo obrtanje prema zupaniku 18-17 i 16-15 se prenosi bubnju 14 dizalice za podizanje, na koju se namotava ue 13, koje obavija glavni blok 11 strele i blok kaike 12. Podignuta kaika se podrava konicom 19. Sputanje kaike se vri slabljenjem koenja (oputanjem konice) 19 ili raversiranjem motora. Kretanje potiska se vri pri obrtanju potisnih zupanika 4 i 9, koji su vezani, odnosno koji su u zahvatu sa

36

ozubljenom letvom, ili letvama 5 i 10 na ruki 6. Ovi zupanici dobijaju obrtanje od motora MPot (motor za potiskivanje) preko zupastog prenosa 8-7 i 2-3. Vraanje ruke se vri reversiranjem motora; poloaj ruki se flksira konicom 1.

Slika 1.26. Mehanizam za podizanje, potiskivanje

Kod bagera dreglajna mehanizam za podizanje I vuu slui za saoptavanje kretanja na podizanje radnom organu bagera. Kretanje na podizanje I vuu predaje se preko frikcionih dizalica. Bubnjevi bagerskih vitlova (dizalica) izrauju se od livenog gvoa ili elika sa fino obraenom povrinom ili sa urezanim lebovima za namotavanje uadi. Kod bagera dreglajna mehanizam za vuu ostavruhe osnovni rad na kopanju, dok mehanizam za dizanje zajedno sa mehanizmom za obrtanje ispunjava samo transportne funkcije.

Slika 1.27. ematski prikaz mehanizma za dizanje bagera dreglajna i presek vitla dizalice

Mehanizmi za oslanjanje i obrtanje bagera Mehanizam za obrtanje slui za promenu pravca obrtanja platforme bagera. Vertikalno optereenje od teine platforme sa mehanizmima i radnim ureajima i od teine kaike sa materijalom, kao i horizontalna optereenja od sila inercije prima ureaj za oslonac i obrtanje koji je postavljen na donjem ramu bagera. Obrtna platforma 3, preko valjka 2 oslanja se na prednju stranu (elo) zupastog venca 1. U zahvatu sa zupastim vencem nalazi se zupanik za obrtanje 5, koji se

37

obre sa vratilom 4, koje je uvreno u leita na obrtnoj platformi.

Slika 1.29. ema mehanizma obrtanja: a) principijelna: 1 - zupasti venac; 2 - valjci; 3 - obrtna platforma; 4 - vratilo; 5 - zupanik za obrtanje; 6 gusenice; b) viemotornog bagera E-2503:1 - konica; 2 - motori; 3, 4, 5-6, 7-8-9 zupasti parovi reduktora; 10 - zupanik; 11 - ozubljeni venac.

Slika 1.30. eme ureaja za oslanjanje i obrtanje bagera: a) principijelna; b) sa centralnim rukavcem; c) sa zahvatnim valjcima; d) sa univerzalnim valjcima; e) sa kuglinim jednorednim krugom;f) sa valjanim krugom kotrljanja; g) sa krugom valjanja tokia (valjka). 1) donji ram; 2) donji prsten; 3) kotrljajue telo; 4) gornji prsten; 5) obrtna platforma; 6) centralni rukavac; 7) ep; 8) navrtka; 9) ozubljeni lanac; 10) nosa; 11) zahvatni valjak; 12) univerzalni valjak; 13) jednorodni krug kuglica; 14) dvoredni; 15) krug valjaka - tokia; 16) ozubljeni venac.

38

Slika 1.31. Izgled mehanizama za kruno kretanje i ematski prikaz istog mehanizma Ureaj za transport bagera Ureaj za transport bagera su specijalni ureaji koji obezbeuju kretanje bagera i njegvo stabilno oslanjanje na podlogu za vreme rada. Ureaj za kretanje slui za ptrenoenje pritiska na tlo, za kretanje bagera po radilitu i za transport na nova radilita (ali uobiajno ne na velika rastojanja). Konstrukcija, masa, snaga pogona i vrstoa transportnog ureaja prilagoeni su njegovoj tehnolokoj nameni, odnosno tehnolokim zahtevima radnog procesa koji bager treba da obavlja. Zavisno od uslova rada i namene maine kod bagera sa jenim radnim elementom se primenjuju gusenini, koraajui i transportni ureaj na pneumaticima. Najrasprostranjeniji je kod svih tipova bagera gusenini transportni ureaj, izuzev kod bagera dreglajna srednjih i veih kapaciteta gde se po pravilu primenjuje koraajui transportni ureaj. Opti zahtevi za transportne ureaje kod bagera sa jednim radnim elementom su:

Da je brzina transporta zadovoljavajua Da ureaj bez problema moe sa savlauje zadate uspone i nagibe Da poseduje najmanje moguu masu pri obezbeivanju zadatog specifinog

protoska na tlo Da poseduje visoku manevasku sposobnost, kako pri obavljanju tehnolokih

operacija, tako i pri transport, Da obezbeuje stabilnost maine pri svim moguim promenama poloaja

teita id a amortizuje vea dinamika optereenja u konstrukciji cele maine pri kretanju.

, Da ima mali otpor pri kretanju

39

Da poseduje to je mogue manji broj habajuih elemenata, da je pogodan za eksploataciju, odravanje id a je dugovean.

Kapacitet bagera Kapacitet bagera sa jednim radnim elementom moe biti odreen:

- raunskim putem pomou obrazaca koji su dopunjeni koeficijentima bagera i radilita, - hronometrijskim opaanjima rada bagera, - putem opaanja i ustanovljenih normi za otkopavanje, a na bazi prethodnih merenja.

Kapacitet bagera je odreen kompleksom mainsko-tehnikih, geomehanikih, tehnolokih i organizacionih faktora. Od mnotva tih uticajnih inioca pomenuemo one najglavnije:

Konstruktivne i kinematike parametre kao to su: zapremina kaike, brzina kopanja, brzina krunog kretanja, tip i brzina transportnog ureaja, zatim dinamike karakteristike - vrstoa, trajnost i pouzdanost glavnih sklopova, itd.

Fiziko-mehanike karakteristike materijala koji se otkopava u prvom redu specifini otpor na kopanje, rastresitost, postojanje i karakter pukotina u masivu koji se otkopava, itd.

Stepen usaglaenosti tehnolokih parametara radilita i radnih parametara bagera,

Organizacija radnih procesa na otkopu u celini: trajanje radnih smena i njihov broj u toku godine, tehnologija rada, duina fronta rada, tip i organizacija transporta otkopanih masa, tehnologija odlaganja, itd.

Konstruktivni i kinematiki parametri bagera su u potpunosti odreeni konstrukcijom bagera i nepromenljivi su za odreeni model bagera. Ostali faktori su promenljivi i zavise od eksploatacionih uslova. U skladu sa stepenom uea napred pomenutih faktora razlikujemo:

teoretski kapacitet, tehniki kapacitet, eksploatacioni kapacitet.

Teoretski kapacitet bagera sa jednim radnim elementom je odreen

proizvodom raunske zapremine q i raunskog (konstruktivnog) broja ciklusa u minuti, pri raunskim brzinama i optereenjima. Teoretski kapacitet u stvari predstavlja uinak bagera za jedan as neprekidnog rada.

Tehniki kapacit predstavlja maksimalno mogui uinak bagera izraen u m3 vrste mase za jedan as rada pri odreenim karakteristikama materijala koji se otkopava i za odreene parametre bloka tj. radilita.

Eksploatacioni kapacitet bagera odreuje kapacitet bagera uzimajui u obzir karakteristike materijala koji se otkopava, parametre radilita kao i stepen iskorienja kalendarskog fonda vremena na bagerovanju. Dakle, na veliinu ovog kapaciteta utiu i svi organizacioni i tehnoloki zastoji na radilitu i otkopu u celini.

40

Pogon Na bagerima sa jednim radnim elementom, primenjuju se sledee vrste pogona:

dizel motorima, snage do 440 kW; elektromotorima jednosmeme ili naizmenine struje razliite snage;

napona do 500 V kod snage 100500 kW i do 6.000 V pri veim snagama;

hidraulinim motorima od hidraulinih maina koje pokreu radne tonosti, a koje stavljaju u kretanje pumpe, odnosno sistem pumpi;

kombinovanim sistemima: dizel-elektrini, dizel ili elektro-hidraulini, dizel-pineumatski i slino.

Reim rada bagera sa jednim radnim elementom se karakterie stalnom pramenom optereenja, estim zaustavljanjem i ukljuivanjem, iji broj u toku jednog asa rada dostie cifru 600. Zbog toga je najceliishodnije ove bagere opremati nezavisnim, brzo reverzibilnim motorima. Dizel motori se primenju za pogon manjih bagera namenjenih za rad u mekim materijalima. Za rad u vrim materijalima bager sa dizel pogonom nije pogodan, jer je u ovakvim sluajevima nemogue izbei usporavanje kretanja kaike i velika preoptereenja pogona. Dizel pogon ima visok k. k. d., relativno je lako odravanje, ima relativno malu teinu i gabarit i ekonomian je pri eksploataciji. Bager sa dizel pogonom nije zavisan od spoljinih energetskih izvora i brzo je spreman za rad. Istovremeno, dizel pogon ima i sutinske nedostatke, koji ga ine nepogodnim za upotrebu na bagerima srednjeg i velikog kapaciteta, a to su u prvom redu nemogunost veeg preoptereenja, autore-gulisanja i reversiranja. Pogon bagera elektrinim motorima je najekonominiji, odlino prima preoptereenja, lako je upravljanje i omogueno je reversiranje. Za pogon bagera se primenjuju asinhroni motori jednosmerne struje. Asinhroni motori naizmenine struje ne poseduju u dovoljnom stepenu autoregulirajuu sposobnost. Pri smanjenju brzine obrtanja, posle nekog predela, momenat opada i analogno ovome preoptereeni motor se ne moe ponovo ubrzati posle smanjenja optereenja. Postoji mogunost da se karakteristika asimiliranog motora smeka uvoenjem otpora u kolo rotora, ali to dovodi do gubitka energije. Znatno bolju karakteristiku poseduje elektromotor na jednosmernu struju, koji se napaja strujom iz generatora jednosmerne struje, koji se pogoni asinhronim motorom (generator-motor). U ovoim sluaju, sa poveanjem optereenja motor smanjuje brzinu, ali ne tako otro, i tek se pri preoptereenju, koje je tri puta vee od nominalnog, zaustavlja. Smanjenjem preoptereenja brzina obrtanja motora se naglo poveava. Ovakvim sistemom pogona mogue je lako ostvariti gener atomsko koenje motora sa vraanjem energije u mreu. Brzinu obrtaja motora je mogue regulisati u irokom predelu sa vrlo malim gubicima energije. Sistem generator-motor je vrlo rasprostranjen na bagerima srednjeg

41

kapaciteta. Nedostatak ovakve vrste pogona je doista veliko investiciono ulaganje, zbog toga to svaki motor zahteva poseban generator i mreni motor za pogon generatora. Karakteristika pogona po sistemu generator-motor sa elektromainskim pojaivaem najvie odgovara u.slovima rada elektro-pogona bagera. Do izvesne granice poveanje otpornog momenta gotoivo ne utie na smanjenje brzine obrtaja motora. Iza ove granice motor otro smanjuje brzinu obrtaja i zaustavlja se. Sa smanjenjem optereenja motor brzo poveava brzinu obrtaja. Takva mehanika karakteristika se naziva bagerskom. Primena elektromagnetnog pojaivaa dozvoljava da se skrati vreme potrebno za ubrzavanje i koenje, a analogno ovome i vreme trajanja radnog ciklusa. Kod ovog sistema pogona mogue je ostvariti, ne stepenasto, ve ravnomerno regulisanje brzine obrtanja. Sistem generator motor elektromainski pojaiva se primenjuje kod bagera velikog kapaciteta. Dizel-elektrini pogon bagera se sastoji iiz dizel-motora, koji pogoni generator jednosmerne ili naizmenine struje, koji proizvedenom strujom napaja elektromotore kojima se pogone osnovni mehanizmi bagera. Ovakvim pogonom, pored toga to se dobija bolja pogonska karakteristika bagera, ostvaruje se individualni pogan mehanizama to, u osnovi, pojednostavljuje konstrukciju bagera. (Dizel-elektrini pogon je naroito pogodan za bagere, koji rade u prede-lima, do kojih je neekoinomino graditi elektrinu mreu. Kod savremenih konstrukcija bagera u sve veoj meri se primenjuje hidraulini pogon. Isto tako, ova vrsta pogana se koristi i kod bagera srednjeg i velikog kapaciteta, za upravljanje pojedinim mehanizmima. Za hidraulini pogon se primenjuju aksijalme klipne pumpe razliitog kapaciteta i pritiska. Primena hidraulinog pogona osobito je efikasna za bnzu promenu radnih dimenzija bagera u procesu rada. Upravljanje bagerima sa jednim radnim elementom Jedna od karakteristinih osobina radnog procesa bagera je potreba da se praktino neprekidno ukljuuju i iskljuuju transmisije, promene vrednosti i smerovi brzina kretanja i sile, reguliu trajektorije rezanja i dr. Bagerista bagera sa jednim radnim elementom uini u jednoj minuti 40 - 50 ukljuivanja ili iskljuivanja ruicama i pedalama upravljanja. Pri ovom u maini ne smeju da nastaju dinamika preoptereenja, a sigurnost rada i potrebni uslovi za rad personala treba da budu bezbedni pri ispunjavanju svih tehnolokih funkcija maine. Upravo reeno, treba da obezbede sistemi upravljanja mainom, pod kojima se podrazumeva sveukupnost ureaja za upravljanje mainom. Usavravanje bagera u sve veoj meri zavisi od savrenosti sistema upravljanja sa kojim je vezana i mogunost, odnosno automatizacija rada maine. Sistemi

42

upravljanja predstavljaju po sebi uzajamno zavisne karike: pogon - radni organ - motor -radna sredina. U elementima sistema upravljanja koriste se prirodna svojstva i zakonitosti tvrdih tela, tenosti, gasa, elementarne energije. Saglasno sa vrstom koriene energije razlikuju se sistemi i njihovi elementi: hidraulini, mehaniki, pneumatski, elektrini i kombinovani. iroku primenu imaju hidraulini sistemi upravljanja. Kod maina male snage racionalno se koriste mehaniki sistemi upravljanja. Svoje dobre strane poseduju i elektrini sistemi upravljanja. Sistem za upravljanje kod bagera sa jednim radnim elementom treba da zadovolji sledee uslove:

da oebezbedi pomicanje, odnosno hod upravljaikih poluga (ruica, pedala) sa naprezanjem, ne veim od 30 N, a hod upravljakih poluga da ne bude dui od 300 mm,

organi za upravljanje treba da budu jednostavni za regulisanje i da ouvaju regulisanost za dui period vremena.

Sl. 3.46 Sema ureaja za mehaniko upravljanje bagera

1 poluga za upravljanje glavnom spojnicom; 2 poluga za upravljanje mehanizmom reversa; 3 poluga za ukljuivanje bubnja glavne dizalice; 4 pedala za stavljanje u dejstvo konice pri podizanju; 5 poluga za ukljuivanje vue na glavnoj dizalici; 6 pedala za stavljanje konice u

dejstvo pri vui Pedale i ruice, koje se retko ukljuuju ili iskljuuju (3-4 puta na as), mogu imati potrebnu silu za ukljuivanje i do 150 200 N. Najee su u primeni sledee vrste upravljanja:

mehaniki sistem, hidraulini sistem, pneumatski sistem, kombinovani sistem.

Mehaniki sistem za upravljanje (sl. 3.46) je najprostiji za izradu, siguran u eksploataciji i poseduje visoku osetljivost. U dananje vreme ovaj sistem se prrmenjuje kod bagera sa jednoimotornim pogonom sa kaikom zapremane do 0,5 m3. Radi smanjenja potrebne sile (napora) za pokretanje upravljakih poluga (obino za 2 puta) pr'imenjuju se servomotori, koji se postavljaju na osnovnim firikcioinim spojnicama za ukljuivanje (podizanje, vua, potiskivanje).

43

Upravljanje se ostvaruje pomou poluga i pedala koje se postavljaju uz sedite bageriste. Ovaj sistem zahteva uredno i dobro podmazivanje, jer nepanja u tome dovodi do brzog ha'banja pojedinih delova (naroito zglobova) i este potrebe za regulisanjem. Pedale i ruice, koje se retko ukljuuju ili iskljuuju (34 puta na as), mogu imati potrebnu silu za ukljuivanje i do 150 200 N. Primanjuju se sledei sistemi za upravljanje bagerima: mehaniki, hidraulini, pineumatlski i elektrini. Mehaniki sistem za upravljanje je najprostiji za izradu, siguran u eksploataciji i poseduje visoku osetljivost. U dananje vreme ovaj sistem se prrmenjuje kod bagera sa jednoimotornim pogonom sa kaikom zapremane do 0,5 m3. Radi smanjenja potrebne sile (napora) za pokretanje upravljakih poluga (obino za 2 puta) primenjuju se servomotori, koji se postavljaju na osnovnim firikcioinim spojnicama za ukljuivanje (podizanje, vua, potiskivanje). Upravljanje se ostvaruje pomou poluga i pedala koje se postavljaju uz sedite bageriste. Ovaj sistem zahteva uredno i dobro podmazivanje, jer nepanja u tomedovodi do brzog habanja pojedinih delova (naroito zglobova) i este potrebeza regulisanjem. H i d r a u l i n i s i s t e m za u p r a v l j a n j e (slika 3.47) primenjuje se na univerzalnim i poluuniverzalnim bagerima sa kaikom zapremine 0,5-3,0 m3. Ovaj sistem je dosta kompaktan i dozvoljava upravljanje mehanizmima udaljenim od upravljakog pulta, beiz priniene poluga, tegova, zglobova i si., tj. elemenata mehanike veze. Upravljanje se vri sa naprezanjem, ne veim od 10 N. Sistem zahteva briljivu negu i primenu odreenih vrsta ulja, koja odgovaraju pojedinim godinjim dobima. Ovaj sistem posediuje veliku otrinu kod uklju ivanja, to izaziva velika dinamika naprezanja u mehanizmima i metalnoj konstrukciji. Kod hidraulinog sistema za uspravljanje jednomotornim bagerom, ukljuivanje mehanizama se vri pomou izvrnih cilindara, u koje se pumpama ubacuje (upumpava) ulje. Raspodela ulja se vri pomou sistema ventila za upravljanje. Radi odravanja neophodnog pritiska u sistemu slui hidraulini akumulator, a kao zatita od brzog poveanja pritiska postavlja se specijalni sigurnosni ventil. Radni pritisak ulja u hidrosistemu iznosi od 250 - 400 N/cm2. Leti se primenjuje cilindarisko, a zimi transformatorsiko ulje. Ulje treba menjati posle svaka 3 meseca neprekidnog rada.

44

Slika 3.47 Hidrauliki sistem upravljanja

Slika 3.48 Hidrauliki sistem upravljanja- blok za upravljanje

P n e u m a t s k i s i s t e m za u p r a v l j a n j e (slika 3.49) primenjuje se na bagerima malog i srednjeg kapaciteta. Odlikuje se dabrom radnom sposobnou i neophodnim blagim ukljuivanjem radnih mehanizama, to se oibezoeuje diferencijalnim ventilima za upravljanje. Mehanizmi, koji se retko ukljuuju (hodni mehanizam, i si.) ne zahtevaju veu postupnost te su, kod ukljuivanja, ti ureaji za upravljanje snabdeveni slavinama prostog dejstva. Radni pritisak vazduha u pneumo-sistemu iznosi 40 - 60 N/cm2. Ruice - poluge za upravljanje imaju hod 120150 mm; sila potrebna za njihovo pokretanje iznosi 1520 N.

45

Da bi se omoguio rad sistema i u zimskom periodu, predvieni su, u sistemu, ureaji za izdvajanje vlage i ureaji za suenje vazduha.

Slika 3.49 Pneumatski sistem upravljanja

46

1.4. Bageri sa vie radnih elemenata Bageri sa vie radnih elemenata ostvariju neprekidno otkopavanje stenske mase pomou veeg broja vedrica koje su ravnomerno rasporeene na beskonanom lancu (vedriar) ili na rotornom toku (rotorni bager)

Slika 1.34. Naini rada rotornog bagera i bagera vedriara Za razliku od bagera sa jednim radnim elementom kod kojih ukupno vreme potrebno za otkopavanje stenske mase iznosi svega 20-40% od ukupnog trajanja ciklusa, kod ovih bagera otkopavanje (bagerovanje) se obavlja neprekidno tokom celog radnog ciklusa.

Prednosti (manja inerciona optereenja vee iskorienje transportnih sredstava, vei kapacitet, manja specifina potronja energije, visoka produktivnost, i dr.)

Nedostaci (manja specifina sila kopanja)

47

1.4.1. ROTORNI BAGER Rotorni bager predstavlja samohodnu mainu kontinuiranog dejstva namenjenu za otkopavanje jalovine i korisne supstance na povrinskim kopovima.

Slika 3.1 Rotorni bager 1. Strela radnog toka, 2. Ue za pomeranje kolica, 3. Vitlo za strelu radnog toka, 4. Pogon dizanja strele radnog toka, 5. Radni toak, 6. Pogon radnog toka, 7. Kabina rukovaoca, 8. Nosea konstrukcija kabine rukovaoca, 9. Pogon dizanja kabine rukovaoca, 10. Stub, 11. Zatege, 12. Strela protivtega, 13. Protivteg, 14. Elektro - kabina, 15. Kran, 16. Pretovarni ureaj, 17. Kabina rukovaoca pretovarnog ureaja, 18. Pogon zadizanja pretovarnog ureaja, 19. Istovarni levak, 20. Gusenice 21. Donji stroj sa kuglibanom 22. Obrtna platforma gornjeg stroja (sa pogonom za kruno kretanje), 23. Prijemni transporter-traka 1, 24. Transporter-traka 2, 25.Ttransporter-traka 3, 26. Transporter za prikupljanje materijala- prljava traka.

Otkopavanje materijala vri se vedricama koje su ravnomerno rasporeene i privrene na obodu rotornog toka. Istovremeno sa obrtanjem rotornog toka u vertikalnoj ravni i okretanjem rotorne strele zajedno sa platformom u horizontalnoj ravni svaka vedrica otkopava iz masiva odrezak koji je odreen oblikom i geometrijskim parametrima. Obrtanjem rotornog toka i nailaskom punih vedrica u zonu istovarnog sektora, materijal se prazni iz vedrica, predaje prijemmnom transporteru na rotornoj streli i dalje redom, zavisno od broja trensportera na bageru, zadnjem istovarnom transporteru. Kod rotornih bagera se, dakle, istovremeno sa otkopavanjem vri transport i utovar otkopanog materijala u transportna sredstva, ree direktno prebacivanje u odlagalini prostor ili skladitenje na deponiji.

48

Razvoj i oblast primene Zamisao da se konstruie bager koji bi objedinio pokretljivost i relativno malo habanje kaika bagera sa kontinuiranim radom i velikim kapacitetom bagera vedriara dovela je do konstrukcije rotornog bagera. vander (Francuska) je 1913. godine patentirao radni toak sa kaikama, koji iskopani materijal za vreme okretanja istovaruje direktno na transporter. Vlasnik patenta nemaka firma Humbolt je na osnovu toga 1916. godine konstruisala prvi rotorni bager na inama, koji je sledee godine puten u rad na kopu Bergwitz. Ovaj bager je neuspeno radio pa je 1923 godine baen u staro gvoe, ali je na bazi steenog iskustva konstruisan novi rotorni bager (zapremina kaine 75 litara) koji je 1925 godine puten u rad na povrinskom kopu Luize. Ve 1933. izgraen je bager sa kapacitetom od 760 m3/h, visinom kopanja od 13 m, snagom motora rotornog toka od 74 kW, ukunom instalisanom snagom od 300 kW i ija masa je iznosila 352 tone. Prvi put je primenjen trogusenini transport 1934. godine, a 1937. devetogusenini. Do 1938. godine izgraeno je preko 50 rotortnih bagera, a pedeset godina kasnije preko 800. Proizvodnja u SAD poinje 1943. godine. Do 1951. godine bageri su bili sa rotornim tokom elijskog tipa, kada je privi put primenjen poluelijski tip, to im je znatno povealo kapacitet. Od 1955. godine poinje sve masovnija proizvodnja bagera i za dubinski i za visinski rad. Kasnije su proizvedeni i prvi bageri sa promenljivom duinom strele. Od 1960. proizvedeni su bageri sa poveanom reznom silom i veim kapacitetom (1987. KRUPP u Hambahu je isporuio bager teoretskog kapaciteta 19200 m3/h).

c d Godina proizvodnje: 1933. 1979.

Prenik rotornog toka, m: 5.0 21.6 Snaga pogonskih motora na rotoru, kW: 74 3360

Ukupna instalisana snaga motora, kW: 300 16900 Radna masa, t: 352 13265

Sekundni teoretski kapacitet, m3/s: 0.21 5.28 Teoretski kapacitet, m3/h: 756 19000

Slika 3.69. Poreenje veliina rotornih bagera u vremenskom intervalu od 50 godina

49

Klasifikacija Klasifikacija rotornih bagera moe se vriti po brojnim i veoma raznovrsnim konstrukcionim i tehnolokim obelejima. Shodno zahtevima korisnika, a u cilju zadovoljavanja specifinih uslova radne sredine, kod ovih bagera je prosutna veoma iroka varijacija tehnolokih i kinemtskih parametara koji su po pravilu zahtevali i specifina konstrukciona reenja cele maine ili pojedinih vitalnih delova ili sklopova. Rotorni bager moemo klasifikovati :

Po nameni: bageri za povrinske kopove, bageri za graevinske radove, specijalni bageri.

Po teoretskom kapacitetu: malog kapaciteta (do 630 m3/h), srednjeg kapaciteta (od 630 do 2500 m3/h), velikog kapaciteta (od 2500 do 5000 m3/h), vrlo velokog kapaciteta (od 5000 do 10000 m3/h), izuzetno velikog kapaciteta (preko 10000 m3/h).

Po specifinoj sili kopanja: sa normalnom specifinom silom kopanja (do 70 N/cm2), sa poveanom specifinom silom kopanja (od 70 do 140 N/cm2), sa velikom specifinom silom kopanja (od 140 do 210 N/cm2), sa vrlo velikom specifinom silom kopanja (preko 210 N/cm2).

Po nainu otkopavanja bloka: za visinski rad (sa dubinom kopanja ispod nivelete radnog planuma

bagera ne veom od poluprenika radnog toka), za visinski i dubinski rad.

Po nainu usecanja u blok: sa usecanjem u blok pri pomeranju celog bagera (bageri sa rotornim

strelama konstrantne duine i fiksnim osloncima strele), sa usecanjem u blok pri isturanje rotorne strele (bageri sa teleskopskim

strelama i bageri sa strelama konstantne duine ali sa pomerljivim osloncima).

Po tipu transportnog ureaja: sa guseninim transportnim ureajem, sa koraajue-inskim transportnim ureajem, sa insko-guseninim transportnim ureajem, sa inskim transportnim ureajem, sa koraajuim transportnim ureajem.

Po uzajamnom poloaju gornjeg okretnog i donjeg neokretnog dela bagera: sa ureajem za horizontiranje gornjeg okretnog dela bagera, bez ureaja za horizontiranje.

Po tipu i poloaju ose okretanja pretovarnog ureaja: sa istovarnom konzolom ija se osa okretanja poklapa sa osom

centralne okretne platforme, sa istovarnom konzolom ija se osa okretanja ne poklapa sa osom

centralne okretne platforme, sa pretovarnim mostom na sopstvenom pretovarnom ureaju ija se

osa oslonca na bageru poklapa sa osom centralne okretne platforme,

50

sa pretovarnim mostom na sopstvenom pretovarnom ureaju ija se osa oslonca na bageru ne poklapa sa osom centralne okretne platforme.

Po emi rasporeda osnovnih ureaja: sa jednom centralnom okretnom platformom na kojoj su oslonci za

radni organ i istovarni ureaj, sa jednom centralnom okretnom platformom na kojoj je oslonac za

radni organ, dok je oslonac za istovarni ureaj na donjem neokretnom delu bagera,

sa dve okretne platforme pri emu je na gornjoj oslonac za radni organ, a na donjoj za istovarni ureaj.

Po stepenu okretljivosti gornjeg okretnog dela bagera: delimino okretni, potpuno okretni.

Po tipu rotorne strele: sa rotornom strelom konstantne duine i fiksnim osloncem na gornjem

okretnom delu bagera, sa strelom konstantne duine i pomerljivim osloncem na gornjem

okretnom delu bagera, sa teleskopskom (produnom) strelom.

Po stepenu uravnoteenosti bagera: potpuno uravnoteeni, delimino uravnoteeni.

Konstrukcija Veliina, oblik i konstrukcija rotornog bagera zavise posebno od zahtevanog kapaciteta, naina utovara materijala, i specifinih uslova rada na kopu. Na oblik i konstrukciju bitno utie dozvoljeni nagib kosina, zatim vrstoa materijala koji se otkopava, i dozvoljeni specifini pritisak na tlo. Oblik i konstrukcija moraju biti prilagoeni uslovima dobrog i lakog odravanja.

Osnovni i pomoni ureaji U osnovne ureaje moemo svrstati radni eskavacioni ureaj, transportni ureaj, ureaj za transport materijala (transoprteri na bageru), pogonski ureaj i ureaj za upravljanje. U pomone ureaje spadaju: ureaji za podmazivanje, ureaji za zagrevanje, rasvetu, ureaji za potrebe tehnikog odravanja i remonta itd.

A) ema ramovske konstrukcije u obliku slova C gornjeg obrtnog dela rotornog bagera

51

B) ema konstrukcije gornjeg obrtnog dela rotornog bagera sa jednom vertikalnom reetkom

C) ema konstrukcije gornjeg obrtnog dela rotornog bagera sa dve vertikalne reetke

D) ema rotornog bagera sa teleskopskom konzolom radnog toka: 1 teleskopska konzola radnog toka; 2 kolica sa ureajem za pomeranje konzole radnog toka; 3 povratni transporter; 4 duina izvlaenja teleskopske konzole radnog toka

Slika 3.70. Osnovne konstruktivne izvedbe rotornih bagera Konstrkcija rotornog bagera je predstavljena na slici 3.71.

1 2

3

4

5

6

7 8 9

Slika 3.71. Rotorni bager: 1. rotorni toak s vedricama, koji se nalazi na rotornoj streli zajedno sa pogonom; 2. strela rotornog toka (katarka), koja se svojim krajem oslanja na okretnu platformu (gornju gradnju); 3. istovarna strela ili istovarni most; 4. konzola protivtega i protivteg za uravnoteenje konstrukcije rotornog bagera u odnosu na okretnu platformu i transportni mehanizam; 5. nadgradnja rotornog bagera, koja slui kao oslonac za veanje rotorne strele, konzole protivtega, istovarne strele; 6. okretna platforma, na kojoj se nalazi oprema rotornog bagera (ureaji, oprema, postrojenja, instalacija); 7. oslono-okretni mehanizam na kome se nalazi okretna platforma; 8. donje postolje (donja gradnja); 9. transportni mehanizam.

Uobiajena klasifikacija bagera je na osnovu osnovnih konstrukcionih karakteristika I kapaciteta na rotorne bageri tipa A, B I C.

52

Tipovi rotornih bagera A, B i C Tip bagera A B C Kapacitet (m3/h) 420-6000 3600-7500 7300-22700 Pogonska masa (t) 55-1200 1200-3500 6000-14000 Prenik rotornog toka (m) 4,2-12 8,4-12,5 17,3-21,6 Snaga na rotornom toku (kW) 75-1000 750-1500 1500-5040 Moment na rotornom toku (kNm) 75-2200 2000-7000 4500-12000 Tipovi rotornih bagera su dati na slici 3.72.

Tip malog rotornog bagera Tip A (SRs 220.9,5/0.5)

Tip srednjeg rotornog bagera Tip B (SRs 1000.26/1.5)

Tip velikog rotornog bagera Tip C (SchRs 2300.32/5)

Slika 3.72. Tipovi rotornih bagera

53

Slika 3.73. Glavne komponente rotornog bagera: 1. gusenini transportni mehanizam, 2. donja

gradnja, 3. oslono-obrtni deo, 4. gornja gradnja sa protivtegom, 5. strela radnog toka, 6. radni toak, 7. pogonski sistem za dizanje i sputanje strele radnog toka, 8. istovarna strela

Radni organ rotornog bagera Radni organ rotornog bagera ine:

Strela rotornog toka i Rotorni toak sa elementima i pogonom (telo rotornog toka, vedrice,

skliznice, pogonski motor, reduktor, spojnica).

Strela radnog tocka

Rotorni tocak

Slika 3.74. Radni organ rotornog bagera

54

Veliki uticaj na oblik konstrukcije strele ima dispozicija rotornog toka sa pogonskim agregatima i presipnim mestom. Na oblik strele utie optereenje, zahtevana tehnologija otkopavanja, pozicioniranje pomonih konstrukcija, ugradnja instalacija, poloaj rotornog toka, presipnih mesta, transportera i naravno zahtevi odravanja. Strela radnog toka Strela radnog toka pripada glavnoj noseoj elinoj konstrukciji bagera. Slobodno se moe istai da je strela najoptereeniji i najodgovorniji deo konstrukcije bagera. Rad bagera se sastoji od glavnih kretanja (obrtanje rotornog toka i kruno kretanje gornje gradnje) i pomonih kretanja (kretanje u pravcu nastupa i promena visinskog poloaja rotornog toka u vertikalnoj ravni). Zauzimanje eljenog poloaja toka u vertialnoj ravni vri se dizanjem i sputanjem strele. Pored funkcije dizanja rotornog toka strela ima i niz drugih funkcija. Na osnovnoj konstrukciji strele su ugraeni elementi za kopanje i transport materijala kao i vie pomonih konstrukcija. Od pomonih konstrukcija treba istai konstrukciju za veanje kabine sa mehanizmom za podeavanje poloaja, konstrukciju gazita, presipnih mesta i niz mehanizama, ureaja i instalacija neophodnih za rad bagera. Velika optereenja strele dinamikim i statikim silama, a takoe i sopstvenom masom mehanizama i ureaja, ine je izuzetno optereenom konstrukcijom sa sloenim naponskim stanjima visoke vrednosti. Strela kao najoptereeniji deo konstrucije bagera mase ini svega 6 do 13 % od mase celog bagera. Smanjene naprezanja poveanjem poprenih preseka delova konstrukcije, dovodi do znatnog poveanja mase celog bagera. Nosea konstrukcija strele treba da prenese sve sile koje se javljaju (u radu, transportu i mirovanju) na centralnu konstrukciju bagera. Oblik nosee konstrukcije proizlazi iz pravaca delovanja optereenja i takoe od zahtevanih tehnolokih parametara bagera. Veliki uticaj na oblik konstrukcije strele ima dispozicija rotornog toka sa pogonskim agregatima i presipnim mestom. Glavna konstrukcija strele mora se oblikovati tako da omogui ugradnju pomonih konstrukcija pri emu se mora voditi rauna o slobodnom prostoru delova koji su u meusobnom kretanju. Pored navedenih zahteva, konstrukcija mora biti pogodna za izvoenje radova odravanja koji se redovno i esto obavljaju na pogonskim mehanizmima, sklopovima i instalacijama. U konstrukciji strele se mora obezbediti dovoljan prostor za rad ljudi i pristup dizalinim sredstvima pri zameni pojedinih sklopova. Rotorni vek bagera je izuzetno dug, nekoliko decenija, pa se bez obzira na visoku pouzdanost ugraenih agregata i sklopova oni moraju zamenjivati vie puta u toku eksploatacije bagera. Dakle, na oblik strele utie optereenje, zahtevana tehnologija otkopavanja, pozicioniranje pomonih konstrukcija, ugradnja instalacija, poloaj rotornog toka, presipnih mesta, transportera i naravno zahtevi odravanja. Tip izvedene konstrukcije strele zavisi u prvom redu od gabarita bagera, a samim tim i strele. Primenjuju se dva osnovna tipa konstrukcije i to su:

konstrukcija strele punih zidova i konstrukcija strele u obliku reetke.

55

Slika 3.75. Konstrukcija strele rotornog bagera: konstrukcija strele punih zidova i u obliku reetke Strelu ine dva osnovna nosaa od take veanja do uleitenja rotornog toka. Popreni presek nosaa je u obliku I profila ili u obliku pravougaone kutije. Poprenim nosaima glavni nosai su meusobno povezani u jedinstvenu noseu strukturu. Nosai kutijastog preseka imaju relativno veu krutost na uvijanje od I preseka. Nedostatak uoen na bagerima sa strelama kutijastog preseka je mogunost prodora vode u unutranjost nosaa, to je nepovoljno zbog poveane korozije. Ako se blagovremeno ne uoi prodor vode u zimskim uslovima moe doi do zamrzavanja i plastinih deformacija zidova nosaa. Glavni nosai strele u obliku I preseka se daleko lake montiraju i jednostavno kontroliu u toku eksploatacije bagera. Kako nema zatvorenih kutija antikoroziona zatita se izvodi daleko kvalitetnije. Krutost pri uvijanju se postie ugradnjom dodatnih poprenih ukruenja. Kod bagera veih dimenzija strela rotornog toka se izrauje u obliku prostorne reetkaste konstrukcije. Na slici 3.76 je prikazana strela velikog rotornog bagera (a) i bagera srednje veliine (b). Na streli se uoava levi i desni nosei zid koji su meusobno povezani gornjom i donjom poprenom vezom. Glavni nosai reetkastih zidova se izrauju u obliku I profila. Ispuna reetke se izvodi od standardnih profila odgovarajueg kvaliteta i dimenzija.

1. desni nosei zid 2. levi nosei zid 3. donja poprena veza 4. gornja poprena veza 5. poprena pregrada iza radnog toka 6. fiksni leaj vratila radnog toka 7. slobodni leaj vratila radnog toka 8. konstrukcija za uleitenje pogonskih motora radnog toka

1. desni nosei zid 2. levi nosei zid 3. donja poprena veza 4. gornja poprena veza 5. potporna greda iza radnog toka 6. slobodni leaj vratila radnog toka7. fiksni leaj vratila tadnog toka

a) b) Slika 3.76. elina konstrukcija nosaa radnog toka

56

Materijal od koga se izrauje strela treba da ima sledee osnovne odlike: visoku zateznu vrstou; visoku granicu teenja; visoku otpornost prema krtom lomu; dobru zavarljivost; pristupanu cenu.

Glavni uzroci pojave krtog loma u noseoj elinoj konstrukciji su posledica sledeih uticaja:

stanje napona u konstruktivnom elementu, brzina nanoenja optereenja na konstrukciju, posebno optereenja u

vidu udara, metalurke osobine ugraenog elika, od kojih mogu biti znaajne

pojave segregacije ugljenika u poprenom preseku i pojave nemetalnih ukljuaka u vidu lunkera,

temperaturni uslovi eksploatacije, posebno pojava niskih temperatura. Dobra zavarljivost, je neophodan zahtev koji mora ispuniti materijal od koga se izrauje elina konstrukcija. Primenom elika sa loim tehnolokim svojstvima zavarivanja stvara mogunost za pojavu mikro naprslina. Naprsline koje se mogu javiti u toplom i hladnom stanju prilikom zavarivanja prestavljaju izvor koncentracije napona i otvaraju put ka eim lomovima i havariji bagera. Hemijski sastav elika je merodavan za sagledavanje njegove zavarljivosti i postoji niz formula koje na osnovu hemijskog sastava daju kvalitetnu ocenu pogodnosti elika za zavarivanje. Hemijski elementi koji bitno utiu na zavarivanje su C, Mn, Cr, Ni, Mo, Cu, P, Si, i V. Povean sadraj navedenih elemenata pozitvno utie na mehanike osobine elika, ali negativno na njegovu sposobnost zavarivanja. Materijal koji se po pravilu primenjuje za izradu strele mora da zadovoljiti niz zahteva i svega jedan mali broj materijala ih u potpunosti zadovoljava. To su prema nemakim DIN normama sledei materijali: St-37-3, St-44-3,i St 52-3. Ekvivalentni materijali prema JUS standardima su .0363, .0483 i .0563. elici St-37-3 i St-44-3 se primenjuju za pomone konstrukcije i za manje odgovorne detalje, a za glavnu noseu konstrukciju strele se koristi iskljuivo St-52-3, odnosno prema JUS-u .0563. Izrada i montaa eline konstrukcije strele Izrada i montaa strele se odvija u vie faza:

izrada elemenata od lima i profilisanih nosaa u fabrici, sklapanje pojedinih celina vodei rauna o mogunostima transporta tih

elemenata, montaa sklopova na montanom placu u blizini mesta eksploatacije, montaa strele na gornju gradnju bagera.

Osnovno obeleje izrade strele predstavlja nain ostvarivanja veze izmeu konstruktivnih elemenata, pri emu se razlikuju sledee vrste:

veze ostvarene zakivcima, veze ostvarene zavrtnjevima i veze ostvarene zavarivanjem.

57

Za eline konstrukcije bagera upotrebljavaju se tri tipa zavrtanjskih veza:

nepodeeni zavrtnji sa visokom silom pritezanja (HV), podeeni zavrtnji, sa niskom silom pritezanja i podeeni zavrtnji sa visokom silom pritezanja (HPV).

Savremeno konstruisani bageri imaju sledee konstruktivne karakteristike:

materijal glavne konstrukcije je elik St-52-3 (.0563); konstrukcija je izraena tehnologijom zavarivanja; samo glavna vorna mesta su izvedena zavrtnjima, nepodeenim, sa

visokom silom zatezanja (HV); primena ostalih naina spajanja je zastupljena u znatno manjoj meri.

Duina strele Duina strele je u odreenoj srazmeri sa sledeim parametrima:

prenikom rotornog toka; dispozicijom ureaja i agregata ugraenih na streli; visinom take veanja strele od planuma; poprenom preseku strele; gabaritima hodnog ureaja.

Odnos duine strele i prenika radnog toka za kompaktne bagere: Dispozicija pogona rotornog toka, presipnog mesta i poloaja transportera u konstrukciji strele su elementi od kojih zavise uglovi slobodnog rezanja bagera. Navedeni uglovi zavise i od duine strele, pri emu se poveanjem njene duine postiu povoljnije vrednosti ovih uglova. Popreni presek strele je u zavisnosti od njene duine i instalisane snage pogona za kopanje, kruno kretanje gornje gradnje i mase ugraenih elemenata. Oekivana optereenja u horizontalnoj i vertikalnoj ravni su polazne osnove za dimenzionisanje poprenog preseka strele i u direktnoj su vezi sa njenom duinom. Strele na bagerima koji otkopavaju materijale male vrstoe i gustine su manjeg poprenog preseka odnosno imaju veu vitkost od bagera predvienih za vrste materijale, to se posebno uoava na deponijskim rotornim bagerima. Naime, ove kombinovane maine otkopavaju, preciznije reeno utovaraju ve rastresiti materijal sa deponije koji prua izuzetno niske otpore kopanju, pa samim tim i trele su izuzetno vitke.

lc= ( 1.95 -2.4)*DrtKompaktni bageriTAKRAFlc= ( 1.5 - 1.9)*DrtKompaktni bageriO&Klc=( 1.7 - 2.1)*DrtKompaktni bageriKRUPP

Odnos duine strele i prenika radnog tokaTip bageraProizvoa

lc= ( 1.95 -2.4)*DrtKompaktni bageriTAKRAFlc= ( 1.5 - 1.9)*DrtKompaktni bageriO&Klc=( 1.7 - 2.1)*DrtKompaktni bageriKRUPP

Odnos duine strele i prenika radnog tokaTip bageraProizvoa

lc= ( 2.40 - 4.55 )*DrtBageri klasine konstrukcijeTAKRAFlc=( 3.22 - 4.02 )*DrtBageri klasine konstrukcijeKRUPP i O&KOdnos duine strele i prenika radnog tokaTip bageraProizvoa

lc= ( 2.40 - 4.55 )*DrtBageri klasine konstrukcijeTAKRAFlc=( 3.22 - 4.02 )*DrtBageri klasine konstrukcijeKRUPP i O&KOdnos duine strele i prenika radnog tokaTip bageraProizvoa

58

Optereenje strele

optereenja od sopstvene teine ugraenih elemenata; optereenja strele spoljnim silama; dinamika optereenja strele.

Sopstvena optereenja strele nastaju usled teine elemenata eline konstrukcije strele. Velika duina strele sama po sebi ima znatnu teinu koja izaziva odreena naponska stanja u konstrukciji. Takoe, pomone konstrukcije pogonski agregati, transporteri, mehanizmi i instalacije itd., svojom teinom optereuju noseu konstrukciju strele i izazivaju u njoj odreena naprezanja. Navedena optereenja se na osnovu mase pojedinih elemenata mogu tano definisati i na osnovu toga ustanoviti naponska stanja u konstrukciji. Pri projektovanju bagera moraju se tano predvideti stanja u kojima e se maina nalaziti u pocesu eksploatacije, kao to su: rad bagera, transport bagera, posebni poloaji pri remontu i stajanje bagera. U navedenim sluajevima bager je optereen odreenim spoljnim silama. Te sile se mogu podeliti u dve grupe :

normalna pogonska optereenja i dodatna pogonska optereenja (ekstremna optereenja)

Oslonci strele i mehanizam za dizanje strele Oslonci su izvedeni u vidu dva leaja na odreenom rastojanju sa zajednikom osom obrtanja. Primenju se leajevi kliznog ili kotrljajueg tipa. Kod izvoenja sa kliznim leajevima mogue su dve varijante, klizni leaj bez mogunosti podeavanja ose i leajevi sa samopodeavanjem ose obrtanja. Nepodesivi tip leajeva zahteva besprekorno podeavanje ose obrtanja strele, to je veoma teko izvodljivo. Kod pogrene montae javljaju se dopunska optereenja na konstruciji strele i centralnom stubu. Leita, nepodesivog tipa, izrauju se od bronze, a osovina je elini otkivak sa poboljanom strukturom. Primena samopodesivih kliznih leajeva omoguava i odreenu meusobnu nesaosnost leajeva. I pored nesuosnosti, usled samopodeavanja kouljica leajeva, osa obrtanja strele je jedinstvena i nema pojave dodatnih optereenja pri kretanju strele u vertikalnoj ravni. Primenjuju se leajevi sa i bez podmazivanja. Prodor maziva u optereenu zonu leaja je veoma otean, pa esto u pogonskim uslovima tarne povrine ostaju potpuno nepodmazane. Primena samopodesivih leajeva ije su klizne povrine obloene teflonom omoguavaju trajan rad bez podmazivanja. Mehanizam za dizanje stele ne pripada konstrukciji strele ,ali je neophodan za dovoenje strele u eljene radne poloaje. Zadatak mehanizma je:

da dovede strelu u eljeni visinski poloaj, da zadri taj poloaj i po potrebi vri promenu visinskog poloaja. Navedene promene visinskog poloaja strele moraju biti precizne radi selektivnog rada.

da pri pojavi neeljenih sluajeva optereenja zatiti konstrukciju strele i sauva bager od mogue havarije. U prvom redu se misl