Nedavno sam video {emu koja na vrlo slikovit na~in poja{wa-va pojmove inkluzije, integracije, iskqu~ivawa i separacije,{to se mo`e uspe{no koristiti za razumevawe pri~e o pristu-pa~nosti jer ima istovetan oblik u dizajnu na{eg svakodnevnogokru`ewa – arhitekturi, saobra}aju, ekonomiji… Evo nekolikoprimera.

Iskqu~ivawe – grubo iskqu~ivawe odre|enih dru{tvenihgrupa na osnovu neodgovaraju}eg re{ewa u okru`ewu. Mogu je pre-poznati svi u razli~itim oblicima – kao nepristupa~ne saobra-}ajnice, javne objekte i ulaze, ili nepristupa~an javni prevoz,kao i mnoge prepreke koje u potpunosti spre~avaju mobilnost.

Pojmovi integracija i inkluzija su potpuno razli~iti, iako ihmnogi izjedna~avaju.

Integracija jeste ukqu~ivawe odre|enih grupa u op{te dru-{tvene tokove, naj~e{}e iz humanih razloga. U takvom slu~aju,postoje}e okru`ewe se samo delimi~no modifikuje, kako bi ga svegrupe dru{tva mogle koristiti, ali se ono su{tinski ne mewa.

Taj model svakodnevno se mo`e uo~iti: razna specijalno adap-tirana vozila za prevoz OSI, posebno ozna~avawe dela pe{a~kogprelaza koji je spu{ten, ulazne rampe koje su naj~e{}e na spored-nim ulazima u javne objekte ili zasebni toaleti.

Iako je integracija pozitivan model, ona svojim re{ewimaipak izdvaja odre|ene grupe, ali unutar granica postoje}egdru{tva. Takva „deklarativna ukqu~enost“ je sprovedena bezsu{tinske dru{tvene promene, odnosno rekonstrukcije celokup-nog okru`ewa – javnih objekata, saobra}aja, usluga, informacija.Ona ne po~iva na promeni svesti qudi. Krajwe korisnike,prema pomenutom modelu, niko ni{ta i ne pita.

Nastavak na strani 4

Solidarnost je jedan od

osnovnih principa EU i

predstavqa op{ti ciq

svih evropskih dru{tava.

Izgradwa {to

inkluzivnije Evrope od

kqu~nog je zna~aja za

realizaciju ciqeva EU:

odr`ivi ekonomski rast,

otvarawe novih i

kvalitetnijih poslova i

ve}a socijalna kohezija.

Lideri EU uspostavili su

proces socijalnog

ukqu~ivawa kako bi {to

efikasnije doprineli

iskorewivawu siroma{tva.

Vlada Srbije aktivno

u~estvuje u procesu

socijalnog ukqu~ivawa

sa ciqem unapre|ewa

kvaliteta `ivota svih

gra|ana i gra|anki Srbije.

Vlada je uspostavila Tim

za socijalno ukqu~ivawe i

smawewe siroma{tva, koji

pru`a podr{ku Vladi i

resornim ministarstvima

da se izrada i primena

politika socijalnog

ukqu~ivawa i smawewa

siroma{tva odvija na

koordiniran i {to

kvalitetniji na~in.

PROF. DR DRAGAN VUKMIROVI}, DIREKTOR REPUBLI~KOG ZAVODA ZA STATISTIKU

Statisti~ki podaci pouzdan supokazateq stawa u dru{tvu

Vlada RepublikeSrbije

13.BILTEN O SOCIJALNOM UKQU~IVAWU

I SMAWEWU SIROMA{TVAOKT

OBA

R 2

012.

Konsultacije o uspostavqawu

Fonda za socijalnoukqu~ivawe

STRANA 2

Pristupa~nost kao preduslov socijalne

ukqu~enostiSTRANA 4

[esti konkurs za Virtus nagradu

STRANA 6

Dopuweni podaci oNVO finansiranim iz

dr`avnog buxetaSTRANA 7

Vi{e doma}instava imaprikqu~ak za Internet

STRANA 7

Izve{taj EK o napretku Srbije za 2012. godinu

Stawe u zapo{qavawu i socijalnoj politici u EU

VVeessttiiiizz EEUU strana

3

Republika Srbija se nalazi u procesu intenzivnih ak-tivnosti na planu harmonizacije sa standardima i prak-som Evropske unije. Pra}ewe i merewe rezultata ovihaktivnosti, naro~ito u ekonomskoj sferi, u velikoj meripredstavqa obavezu zvani~ne statistike. S obzirom nato da ova obaveza ima trajni karakter i da }e izuzetanzna~aj imati i u periodu koji }e uslediti nakon pristu-pawa EU, neophodno je da se ulo`e napori na ja~awu irazvoju sistema zvani~ne statistike.

Najva`niji zadatak zvani~ne statistike jeste da pru-`i realnu sliku dru{tvenih i ekonomskih kretawa uzemqi, kao i da obezbedi pouzdan osnov za dono{ewe od-luka na raznim nivoima, od dr`avne uprave i drugih in-stitucija, preko privrednih subjekata, sve do zaintere-sovanih gra|ana.

Velika pa`wa u prethodne tri i vi{e godina bila jeusmerena na pripremu i sprovo|ewe najve}ih statisti-~kih akcija: Popisa stanovni{tva, doma}instava i sta-nova 2011. i Popisa poqoprivrede 2012. godine, koje sesprovode uz zna~ajnu finansijsku podr{ku EU. Nakonvi{e od 50 godina na{a zemqa }e imati sveobuhvatanuvid u poqoprivrednu proizvodwu. Kao osnova za spro-

vo|ewe Popisa poqoprivrede slu`ili su podaci priku-pqeni Popisom stanovni{tva. Popis poqoprivrede po-~eo je 1. oktobra i traja}e do 15. decembra ove godine. Utom periodu popisiva~i, ukupno wih 6.200, imaju za za-datak da nijedan pedaq kori{}ene obradive zemqe, ni-jedno grlo stoke niti pravno lice koje se bavi poqopri-vredom ne ostane nepopisano. Popisom poqoprivrededobi}e se podaci o lokaciji gazdinstava, zemqi{nomfondu, navodwavawu, upotrebi |ubriva i sredstava zaza{titu biqa, broju grla stoke i ko{nicama p~ela, or-ganskoj proizvodwi, poqoprivrednoj mehanizaciji,ribwacima, povr{inama pod {umama, itd.

I pored sprovo|ewa ovih velikih akcija, Zavod zastatistiku sprovodi svoje redovne aktivnosti i radi nadaqem uskla|ivawu sa propisima EU.

Sada je ve} izvesno da }emo od naredne godine po~etisa sprovo|ewem istra`ivawa koje se u Evropi smatranajrelevantnijim za potrebe pra}ewa siroma{tva, soci-jalne ukqu~enosti, nejednakosti i `ivotnog standardauop{te. Re~ je o Istra`ivawu o prihodima i `ivotnomstandardu (Survey on income and living conditions – SILC).

Nastavak na strani 2

MIODRAG PO~U~: Nazovimo stvari pravim imenom

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

Mere za stabilizacijujavnih finansija

Vlada je usvojila prvi paket mera za stabi-lizaciju javnih finansija, kojim je predvi|e-no obarawe konsolidovanog buxetskog defi-cita sa sada{wih 7,1 odsto na 6,7 odsto dokraja godine, a do kraja 2013. na 4 odsto.

Primena programa treba da donese u{tedeod 26 milijardi dinara u posledwem kvarta-lu ove godine i 120 milijardi dinara (okomilijardu evra) u narednoj godini.

Maksimalna zarada u javnom sektoru nemo`e biti ve}a od 162.000 dinara bez minu-log rada. Plate i penzije }e mo}i da se pove-}aju 2% u oktobru i 2% u aprilu slede}egodine. Penzioneri ~ija su mese~na primawaispod 15.000 dinara, dobi}e godi{we pomo}u iznosu od 16.000 dinara.

Ukinuta su 130 parafiskalna nameta ~ime}e se rasteretiti preduzetnici, a od 1. okto-bra jeftinija je registracija automobila.

Op{ta stopa PDV bi}e pove}ana od okto-bra sa 18% na 20%, ali se za mala i sredwapreduze}a od 1. januara uvodi mogu}nost daPDV plate tek kada robu naplate. Pove}avase i iznos PDV koji se vra}a poqoprivredni-cima, sa sada{wih 5% na 8%.

Zadr`ana je stopa PDV od 8 % na sve`ivotne namirnice (hranu).Izvor: www.mfp.gov.rs

BILTEN O SOCIJALNOM UKQU^IVAWU I SMAWEWU SIROMAŠTVA2

Kako unaprediti proces javnih raspravaOrganizacije civilnog dru{tva okupqene u inicijativi „Zakon je na{“,

zajedno sa Kancelarijom za saradwu sa civilnim dru{tvom organizovalisu okrugli sto pod nazivom „Kako unaprediti javne rasprave u procesu iz-rade propisa“. Na skupu je predstavqena uporedno-pravna „Analiza javnihrasprava u SAD, Sloveniji i Makedoniji“ u sklopu koje se nalaze i „Prepo-ruke za unapre|ewe javnih rasprava u Srbiji“. U radu skupa u~estvovali supredstavnici dr`avnih institucija, civilnog sektora, donatorske zajed-nice i medija.Kontakt: Kancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvom, tel: 011 311 38 59www.civilnodrstvo.gov.rs, Inicijativa „Zakon je na{“, http://zakonjenas.rs

Svetski dan borbe protiv siroma{tvaUjediwene nacije proglasile su 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv

siroma{tva. Svetski dan borbe protiv siroma{tva obele`ava se od 1987.godine, kada se kroz brojne inicijative zemqe simboli~no pozivaju da ulo-`e napore za unapre|ivawe polo`aja i standarda `ivota stanovni{tva.

Popis poqoprivrede posle 42 godineOd 1. oktobra do 15. decembra Republi~ki zavod za statistiku organizu-

je i sprovodi Popis poqoprivrede 2012. godine. Popis poqoprivrede nateritoriji Srbije posledwi put je realizovan je 1960. godine.

Popis }e omogu}iti pregled stawa poqoprivrede u zemqi, potencijale,s jedne strane, i nedostatke i probleme koje treba re{iti, s druge strane.

Dobijene informacije koristi}e kreatorima poqoprivredne politikeza dono{ewe odluka i postavqawe strategija razvoja poqoprivrede.Kontakt: Republi~ki zavod za statistiku Srbije, tel: 2412 922 www.popispoljoprivrede.stat.rs

Usvojene dopune Zakona o vanparni~nom postupkuSkup{tina Srbije usvojila je dopune Zakona o vanparni~nom postupku,

koje }e omogu}iti da se oko 6.500 „pravno nevidqivih osoba“ upi{u u mati~-nu kwigu ro|enih, u roku od tri meseca od dana pokretawa postupka.

Skup{tina je 31. avgusta usvojila Zakon o dopunama zakona o vanparni~-nom postupku, ~iji je predlog Zakona stavqen na raspravu 21. avgusta. Izvor: Skup{tina Srbije, www.parlament.gov.rs

Konsultacije o uspostavqawu Fonda za socijalno ukqu~ivawe

Tim za socijalno ukqu~ivawe ismawewe siroma{tva pri Kabinetupotpredsednice Vlade za evropskeintegracije okon~ao je 25. septem-bra konsultacije ~iji je ciq defi-nisawe najadekvatnijeg modela zasprovo|ewe programa socijalnogukqu~ivawa osetqivih grupa.

U ciqu operacionalizacije pre-poruke Prvog nacionalnog izve-{taja o socijalnom ukqu~ivawu i

smawewu siroma{tva u RepubliciSrbiji, Tim za socijalno ukqu~iva-we i smawewe siroma{tva je po-krenuo izradu Studije opcija zauspostavqawe Fonda za socijalnoukqu~ivawe, koja treba da pru`idoprinos efikasnijem i uspe{ni-jem kori{}ewu raspolo`ivih na-cionalnih fondova, kao i budu}ihEU fondova namewenih socijalnomukqu~ivawu.

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siromaštva objavio je drugodopuweno izdawe izveštaja „Pra}ewe socijalne ukqu~enosti u Srbiji –pregled i trenutno stawe socijalne ukqu~enosti u Srbiji na osnovu pra-}ewa evropskih i nacionalnih pokazateqa u periodu 2006–2012.“

Publikaciju je mogu}e preuzeti na sajtu Tima: http://www.inkluzija.gov.rs/Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvatel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs

Oformqen Odbor za prava deteta U Srbiji }e od ove godine, po prvi put, raditi Odbor za prava deteta kao

posebno stalno radno telo u okviru Narodne skup{tine Republike Srbije.Ciq formirawa Odbora je unapre|ewe ostvarivawa prava deteta. Pred-sednik Odbora je predsednik Narodne skup{tine, a ~ine ga potpredsedniciNarodne skup{tine, predstavnici poslani~kih grupa i predsednik Odboraza rad, socijalna pitawa, dru{tvenu ukqu~enost i smawewe siroma{tva.

Zadaci Odbora }e biti da razmatra predloge zakona sa aspekta za{titeprava deteta i uskla|uje ih sa me|unarodnim standardima, prati wihovosprovo|ewe i primenu, sara|uje sa nacionalnim i me|unarodnim institu-cijama i telima, kao i lokalnim organima vlasti, inicira dono{ewe, izme-ne i dopune propisa i akata koji se ti~u za{tite prava deteta, promovi{eprava deteta i razmatra sva druga pitawa zna~ajna za prava deteta. Kontakt: Centar za prava deteta, tel: 011 33 44 170, www.cpd.org.rs

Otvarawe Kancelarije za qudska i mawinska pravaNakon formirawa Vlade Republike Srbije u julu 2012. godine, donet je

novi Zakon o ministarstvima koji predvi|a veliki broj promena po pitawunadle`nosti u odnosu na prethodni period. Jedna od promena ogleda se u uki-dawu Ministarstva za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnusamoupravu ~ije su nadle`nosti podeqene izme|u Ministarstva pravde inovoformirane Kancelarije za qudska i mawinska prava kao slu`be Vlade.

Kancelarija }e raditi na zaštiti i unapre|ewu qudskih i mawinskihprava, kao i na op{tim pitawima polo`aja pripadnika nacionalnih mawina. Kontakt: Vlada Republike Srbije, www.srbija.gov.rs

Pra}ewe pokazateqa socijalne ukqu~enosti

PROF. DR DRAGAN VUKMIROVI}, DIREKTOR RZSStatisti~ki podaci pouzdan su

pokazateq stawa u dru{tvuNastavak sa strane 1

U zemqama EU sprovo|ewe ovog istra`ivawa po~elo je jo{ 2003. godine,a za nas predstavqa obavezu na putu evropskih integracija. Iako Evropskaunija jo{ uvek nije zvani~no zahtevala od Srbije da uvede ovo istra`ivawe,Zavod, u ̀ eqi da spremno sa~eka ovaj zvani~an zahtev, ide korak ispred i in-tenzivno radi na obuci kadrova, izradi metodolo{kih uputstava, kao i in-strumenata za sprovo|ewe ovog istra`ivawa.

Pra}ewe siroma{tva je do sada bilo zasnovano na podacima dobijenimAnketom o potro{wi doma}instva (APD). Me|utim, prikupqawe podataka zaovo istra`ivawa traje godinu dana i obrada je mogu}a tek nakon isteka tihgodinu dana, a fokus istra`ivawa je na potro{wi doma}instava. Kako bismoimali podatke o siroma{tvu koji su uporedivi sa EU neophodno je u potpunos-ti usaglasiti na{u sa evropskom metodologijom, po kojoj se siroma{tvo izra-`ava relativno, u odnosu na ~itavo stanovni{tvo i to na osnovu ukupnihprimawa doma}instava. To, na ̀ alost, zna~i da ne}emo imati podatke koji suuporedivi sa podacima u periodu pre uvo|ewa SILC-a, ali }emo zato imatipodatke koji }e biti uporedivi sa drugim zemqama. Dodatna prednost novogistra`ivawa, i novitet u statistici siroma{tva, je da }emo mo}i dugoro~noda pratimo siroma{tvo, jer }e svako doma}instvo izabrano jedne godine uuzorak biti pra}eno i u naredne tri godine, tako da }emo imati uvid u tokako odre|ene politike (koje se donose u ciqu smawewa siroma{tva i pove-}awa socijalne ukqu~enosti) uti~u na ugro`ena doma}instva.

Anketa o radnoj snazi jedno je od redovnih istra`ivawa RZS-a koje je upotpunosti uskla|eno sa evropskom statistikom. Anketa se sprovodi dvaputa godi{we (u aprilu i oktobru) i to na uzorku od oko 8.000 doma}instava,a wom se dobija veliki broj ekonomskih indikatora i indikatora socijalneukqu~enosti. Plan je da se od 2013. godine sprovo|ewe ove ankete vr{ikvartalno, odnosno ~etiri puta godi{we.

Zavod za statistiku, u saradwi sa partnerima, bio je anga`ovan i u Istra-`ivawu o kori{}ewu vremena ~iji je zna~aj u tome {to se podacima ukazujena razlike u kori{}ewu vremena razli~itih kategorija stanovni{tva. Naj-va`nije su razlike u aktivnostima i optere}enosti `ena i mu{karaca u Re-publici Srbiji, posebno u vezi s pla}enim i nepla}enim aktivnostima u do-ma}instvu. Prikupqeni podaci predstavqaju vredan izvor podataka koji mo-gu da pomognu u razvoju i primeni relevantnih socijalnih politika u vezi saradom i podelom posla, kulturom, sportom, uslovima `ivota omladine, uslo-vima `ivota starijih lica itd. Ovo istra`ivawe je va`no i iz perspektiverodne ravnopravnosti, jer sadr`i podatke o u~e{}u `ena i mu{karaca uosnovnim dnevnim aktivnostima.

Republi~ki zavod za statistiku je 2004. godine, uz pomo} UNICEF-a, po-krenuo bazu podataka ChildInfo, kasnije DevInfo. Republi~ka DevInfo baza poda-taka koristi se za pra}ewe realizacije Milenijumskih ciqeva razvoja, soci-jalnog ukqu~ivawa i smawewa siroma{tva, nacionalnog plana akcije za de-cu, kao i politika rodne ravnopravnosti. Nedavno je formirana i op{tinskaDevInfo baza podataka koja sadr`i zvani~ne statisti~ke podatke i kqu~ne in-dikatore do nivoa op{tine sa ciqem pra}ewa stawa i razvoja op{tina. Kra-jem 2006. godine, DevInfo sistem je progla{en sredstvom od posebnog interesaza Republiku Srbiju i postao je deo redovnog programa RZS.

U posledwem Izve{taju Evropske komisije za Srbiju (2012), Zavod za sta-tistiku je jedna od najboqe ocewenih institucija, tj. oceweno je da je uoblasti statistike u~iwen dobar napredak u primeni i usagla{avawu meto-dologija sa standardima Evropske unije, kao i odli~no sprovo|ewe Popisastanovni{tva 2011. godine i po~etak Popisa poqoprivrede 2012. Ovo nampredstavqa izuzetno zadovoqstvo i dodatnu motivaciju da unapre|ujemo radzvani~ne statistike.

BROJ 13OKTOBAR 2012 3

O zapo{qavawu i socijalnoj politici u EUPrema najnovijem Kvartalnom pregledu stawa u zapo{qavawu i soci-

jalnoj politici u EU, stawe na tr`i{tu rada i socijalna situacija u EUi daqe su u celini nepovoqni i vide se jasniji znaci polarizacije –Austrija ima najni`u stopu nezaposlenosti od 4,5% dok je na drugoj stra-ni u [paniji bez posla 25,1% radno aktivnih. Stopa nezaposlenosti uEU u aprilu 2012. iznosila je 10,3%. Pove}an je broj qudi koji su dugo bezposla na 10,7 miliona, a o~ekuje se daqi rast. Stru~waci upozoravaju danezaposlenost na dugi rok vodi obeshrabrivawu i povla~ewu sa tr`i-{ta rada.

Posebno ozbiqan problem je sa mladima, gde je stopa nezaposlenosti nanivou EU u julu bila 22,5%. Stopu nezaposlenih mladih iznad 25% ima 12zemaqa ~lanica EU, a samo Austrija, Nema~ka i Holandija imaju ispod 10%.

Podaci pokazuju da su deca sve izlo`enija siroma{tvu – nakon soci-jalnih izdvajawa, procenat dece kojoj preti rizik od siroma{tva kre}ese od 10% u Danskoj i Finskoj, do preko 20% u [paniji, Gr~koj, Bugar-skoj, Portugaliji, Italiji, Rumuniji, Letoniji, Poqskoj, Litvaniji iLuksemburgu.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji u aprilu 2012. iznosila je 25,5 %, {toje za 3,3 procentna poena vi{e nego u aprilu pro{le godine i najvi{a od1998. godine, otkada se statistika vodi, prema re~ima Republi~kog zavo-da za statistiku.

Od izbijawa krize 2008. do danas nezaposlenost se pove}ala za vi{eod 11 procentnih poena, a bez posla je ostalo oko 600.000 qudi. Izvor: www.ec.europa.eu, www.euractiv.rs

Radnici u EU rade du`e nego {to ugovor predvi|aRadnici u EU pro{le godine su radili 39,7

sati nedeqno, {to je 1,6 sati du`e nego {to jekolektivnim ugovorima utvr|eno radno vreme,pokazuju posledwi podaci Evropske fondacijeza unapre|ewe uslova ̀ ivota i rada (Eurofound).

EK je predstavnicima radnika i kompanijaprodu`ila rok do kraja godine da se dogovore uvezi sa izmenama Direktive o radnom vremenu.

U Srbiji je, pokazuje Anketa o radnoj snazi iz2011, pro{le godine 72% radnika radilo izme-|u 40 i 49 sati nedeqno. Izvor: www.euractiv.rs

U EU }e biti priznate ve{tine i znawa ste~ena van {kola

Gra|ani i daqe podr`avaju reforme na putu ka EU

Izve{taj EK o napretku Srbije za 2012. godinu

Na referendumu sa pitawem „Da li podr`avateu~lawewe Srbije u EU?” 49 odsto gra|ana glasalobi za, 25 odsto protiv, 19 odsto ne bi glasalo, dokosam odsto ne zna {ta bi odgovorilo, rezultati suankete koje je u avgustu predstavila Kancelarija zaevropske integracije Vlade Srbije.

^ak 68 odsto gra|ana i daqe smatra da bi re-forme neophodne za ulazak na{e zemqe u EU treba-lo sprovoditi ~ak i da nisu uslov za ~lanstvo, alije uo~qiv pad bezuslovne podr{ke reformama uodnosu na prethodno istra`ivawe, kada je ~ak 85

odsto gra|ana izrazilo pozitivan stav premareformskim promenama.

Najvi{e gra|ana, ~ak 41 odsto, borbu protiv ko-rupcije svrstava me|u najzna~ajnije i sa najvi{euticaja na wihov svakodnevni `ivot.

Najve}i broj gra|ana, 41 odsto, problem statusaKosova i daqe vidi kao glavnu prepreku kandida-turi, a 61 odsto wih smatra da bi probleme Beogra-da i Pri{tine trebalo svakako re{avati.Izvor: Kancelarije za evropske integracije VladeRepublike Srbije, www.seio.gov.rs

Nedovoqna pismenost problem i u EU i SrbijiU EU svaki peti 15-ogodi{wak i gotovo 75 miliona odraslih nije dovoqno

savladalo pisawe i ~itawe. Ministri obrazovawa EU postavili su zajedni~kiciq da se stopa 15-ogodi{waka koji nisu savladali osnove ~itawa smawi sasada{wih 20% na 15% do 2020.

Prema Popisu stanovni{tva iz 2002, u Srbiji je udeo nepismenih me|u sta-novni{tvom starijem od 10 godina bio 3,45% ili 232.000, a prema Anketi oradnoj snazi za 2011, me|u stanovni{tvom starijem od 15 godina 3% nema {ko-lu, dok 11,3% nije zavr{ilo osnovnu {kolu. Ministarstvo prosvete, nauke itehnološkog razvoja planira da ove godine vi{e od 5.000 nepismenih odra-slih gra|ana Srbije upi{e osnovnu {kolu.

Za opismewavawe odraslih u okviru programa „Druga {ansa”, obu~eno jevi{e od 900 nastavnika u oko 70 osnovnih {kola. Po isteku oglednog projekta,„Druga {ansa“ bi trebalo da se uvede u redovan sistem obrazovawa Srbije.Izvor: www.euractiv.rs

U okviru strategije otvarawa radnih mesta i rasta, Evropska komisijapokrenula je inicijativu da se podstakne priznavawe ve{tina i sposob-nosti ste~enih izvan {kole ili univerziteta (kurseve, radionice, kon-ferencije ili seminare) ~ime te`i da postigne pove}awe prilika zazapo{qavawe, posebno za nezaposlene mlade i za one koji imaju nedovoq-no formalnog obrazovawa.

Ovom preporukom EK tra`i od zemaqa ~lanica da do 2015. godine uspo-stave nacionalne sisteme za priznavawe neformalnog i neobaveznog u~e-wa. Predlog Komisije deo je inicijativa nazvanih „Agenda za nove ve{ti-ne i radna mesta“ i „Mladi u pokretu“ koje su deo Strategije Evropa 2020.

Savet bi trebalo da razmatra predlog Komisije i da ga usvoje ministriobrazovawa i za mlade 23. i 24. novembra 2012. godine.Izvor: www.euractiv.rs

Komesarka EU tra`i da EU zakonom uvede rodne kvoteKomesarka EU za pravdu i unutra{we poslove

Vivijan Reding u oktobru }e izneti predlog pre-ma kojem bi se nov~ano ili na drugi na~in ka-`wavala dr`avna preduze}a u ~ijim nadzornimodborima do 2020. ne bude bar 40 odsto `ena.

Nacrt predloga ima ciq da se pozabavi rod-nom neravnote`om koja i daqe opstaje u EU. Pre-ma podacima EU iz januara, `ene ~ine mawe od14 odsto ~lanova odbora najve}ih javnih dru-{tava, dok ih je 2010. godine bilo 11,8 odsto.

@ene, u proseku, i daqe zara|uju 16,4 odstomawe nego mu{karci za isti broj radnih sati.Izvor: www.euobserver.com

IPA Jadranski program prekograni~ne saradwePrvi poziv za strate{ke projekte u okvi-

ru IPA Jadranskog programa prekograni~nesaradwe, otvoren je 3. septembra i traja}edo 2. novembra 2012. godine. Program se fi-nansira iz IPA EU, a sufinansiraju ga zemqeu~esnice u programu (Albanija, Bosna i Her-cegovina, Hrvatska, Gr~ka, Italija, CrnaGora, Srbija i Slovenija).

Ciq programa je da kroz zajedni~ke stra-te{ke aktivnosti partnera razvije kapaci-tete za odr`ivi razvoj Jadranskog regiona.

Raspolo`iva EU sredstva za ovaj poziviznose 90.860.776 evra, a korisnici iz Sr-bije mogu da u~estvuju do kraja 2015. godine.Kontakt: Jadranski program prekograni~ne saradwe, www.adriaticipacbc.org

KONKURS EVROPSKE KOMISIJEProgram za celo`ivotno u~ewe

U toku je novi konkurs Evropske komisije za projekte uokviru svih potprograma koji ~ine Program celo`ivotnogu~ewa, a institucije iz EU ohrabrene su da u projekte, kaopartnere, ukqu~e institucije iz Srbije.

Rokovi za podno{ewe predloga projekata u kojima in-stitucije iz Srbije mogu da u~estvuju su: za centralizovanedelove potprograma Komenijus, Erazmus, Gruntvig iLeonardo da Vin~i (multilateralni projekti, mre`e iprate}e mere) – 31. januar 2013. godine; Potprogram @anMone (kqu~na aktivnost 1) – 15. februar 2013. godine; zacentralizovane delove Transverzalnog potprograma – 28.februar 2013. godine.

Seminari za upoznavawe sa mogu}nostima koje nudiProgram bi}e organizovani tokom jeseni.Vi{e informacija o konkursu: Tempus kancelarija uSrbiji, tel: 011 344 3342, www.tempus.ac.rs

Evropska komisija je 10. oktobra 2012. godine usvojila „Paket za pro{ire-we“. Komisija je zakqu~ila da se Srbija i daqe kre}e ka ispuwewu politi~-kih kriterijuma i uslova procesa stabilizacije i pridru`ivawa.

U Izve{taju se isti~e da je ostvaren odre|eni napredak u pogledu pri-prema za Evropski socijalni fond, kao i u oblasti socijalnogukqu~ivawa. U oblasti socijalne za{tite, dono{ewem podzakonskih akatao materijalnim davawima i uvo|ewem namenskih transfera lokalnimsamoupravama za usluge u zajednici, stvorena je osnova za sprovo|ewe Zakonao socijalnoj za{titi. Osim toga, usluge socijalne za{tite se unapre|uju,a nastavqene su i aktivne mere za ve}e socijalno ukqu~ivawe Roma.

S druge strane, nije bilo napretka u oblasti radnog zakonodavstva iu toj oblasti je neophodno u~initi dodatne napore. U Izve{taju se navodi i toda je bilo odre|enog napretka u oblasti zdravqa i bezbednosti na radu, alida nije bilo mnogo napretka u oblasti socijalnog dijaloga.

Komisija smatra da je ostvaren izvesni napredak u politici zapo{qa-vawa – usvojen je Nacionalni akcioni plan zapo{qavawa za 2012. godinu uskladu sa Nacionalnom strategijom zapo{qavawa za period 2011–2020. Po-red toga, uvedene su dve nove mere za re{avawe problema nezaposlenih licabez radnog iskustva i kvalifikacija. Me|utim, godi{wi buxet za aktivnemere na tr`i{tu rada smawen je za 14% u odnosu na 2011. godinu, a ukupna izd-vajawa za aktivnu politiku zapo{qavawa i daqe ~ine samo 0,1% BDP.

Vidan je napredak u oblasti sektorske statistike, a kada je re~ o socijalnoj,uskoro }e biti uvedena anketa o prihodima i uslovima `ivota (SILC).Izvor: www.europa.eu

BILTEN O SOCIJALNOM UKQU^IVAWU I SMAWEWU SIROMAŠTVA4

FFOOTTOO VVEESSTT Pet medaqa za Srbiju na Paraolimpijskim igarama

Vi{e uspe{nih primera mo`ete pro~itati na sajtu Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva www.inkluzija.gov.rs/primeri

Sa Paraolimpijskih igara uLondonu, odr`anih ovoga leta, srp-ski takmi~ari vratili su se sa petmedaqa – dve zlatne i tri srebrne.

Uspeh se tu ne zaustavqa: posta-li su vlasnici i tri svetska rekor-da, dva ~etvrta i jo{ nekoliko vi-soko rangiranih rezultata.

Srpski paraolimpijci su obja-vili da ovu praksu sigirno ne}eprekinuti ni narednog leta, kadaih u Lionu, u Francuskoj, o~ekujeSvetsko atletsko sveinvalidskoprvenstvo.

Platforma za socijalno preduzetni{tvo

Forum mladih sa invaliditetom upartnerstvu sa Centrom za razvoj so-cijalnog preduzetni{tva po~eo je 1.juna sprovo|ewe projekta „Platformaza socijalno preduzetni{tvo“.

Ciq projekta je stvarawe platfor-me za socijalno preduzetni{tvo krozsnimawe stawa, izgradwu kapacitetaza razvoj biznis ideja, razmenu znawai osnivawe socijalnih preduze}a.

Projekat traje devet meseci i rea-lizuje se u U`icu, Boru, Subotici iLeskovcu, a sredstva je obezbedilaAmbasada Kraqevine Norve{ke.Kontakt: Forum mladih sa invaliditetom Srbijetel: 011 32 20 632, www.forum-osi.org

Iskustva profesionalnog rada sa OSIUdru`ewe preduze}a za profesionalnu rehabilitaciju i

zapo{qavawe osoba sa invaliditetom Republike Srbije(UIPS) promovisalo je „Zbornik radova stru~nih radnika pre-duze}a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{qavawe oso-ba sa invaliditetom“ u kojem su sa`eta teorijska i prakti~naiskustva psihologa, defektologa, sociologa i pedagoga kojirade kao profesionalni asistenti na projektu socijalne in-tegracije i zapo{qavawa osoba s invaliditetom.

Projekat je pomoglo preduze}e „Lola Preduzetni{tvo“.Kontakt: UIPS, tel: 011 616 90 01 www.uips.rs

Pravo na rad osoba sa intelektualnim te{ko}amaKreativno edukativni centar za mentalno nedo-

voqno razvijene osobe iz Beograda (KECMNRO) zapo-~eo je realizaciju projekta „Promovisawe prava narad i stvarawe mogu}nosti za rad za osobe sa intelek-tualnim te{ko}ama“.

Osnovni ciq projekta je izgradwa kapaciteta zaostvarivawe prava na rad i socijalnu integraciju

osoba sa intelektualnim te{ko}ama na tr`i{tu rada. Projekat se realizuje zahvaquju}i finansijskoj po-

dr{ci Delegacije EU kroz Evropski instrument za de-mokratiju i qudska prava. Kontakt: Kreativno edukativni centar za mentalnonedovoqno razvijene osobe iz Beograda (KECMNRO),tel: 064 196 58 06 www.kecmnro.org.rs

UDRU`EWE ZA POMO} OSOBAMA SA SMETWAMA U RAZVOJUPoziv za volontere

Udru`ewe za pomo} osobama sa smetwama u razvoju Stari grad„@ivimo zajedno“ i Centar za za{titu odoj~adi, dece i omladineraspisali su poziv za volontere, za program „Podeqena briga“.

Volonteri bi trebalo da u~estvuju u pripremama, odvo|ewu ilidovo|ewu iz {kole i obdani{ta dece sa smetwama u razvoju bezroditeqskog starawa, a koja su na trajnom sme{taju u StacionaruCentra za za{titu odoj~adi, dece i odoj~adi. U Stacionaru `ivivi{e od 150 dece sa umerenim i te{kim smetwama u razvoju.

Za volontere je obezbe|ena edukacija, podr{ka mentora, prevozi xeparac za aktivnosti u sklopu programa. Kontakt: @ivimo zajedno, Udru`ewe za pomo} osobama sa smetwama u razvoju, tel: 011 26 29 787, www.zivimozajedno.com

Pristupa~nost i socijalno ukqu~ivawe

Inkluzivna akademijaProgram Inkluzivna akademija, koji zajedno sprovode Forum mladih sa invali-

ditetom i Societe Generale banka, omogu}ava unapre|ivawe znawa i ve{tina osobasa invaliditetom, kao i ja~awe wihovih kompetencija na tr`i{tu rada, krozu~e{}e u edukativnim treninzima i radionicama. Kroz prvi ciklus programapro{lo je 20 u~esnika, od kojih je wih 11 na stru~noj praksi u Banci, u stalni radniodnos primqena su tri u~esnika, a jo{ 4 su na{li zaposlewe u drugim kompanijama.

Inkluzivna akademija objavila je konkurs za drugi ciklus Programa koji }e tra-jati 4 meseca i besplatan je za sve u~esnike, a rok za prijavu polaznika je 31. okto-bar 2012. godine.

Program Inkluzivna akademija dobitnik je prve Nagrade za korporativno volon-tirawe 2012, na konkursu koji su ove godine, po drugi put, organizovali Forumposlovnih lidera Srbije i SMart kolektiv u saradwi sa USAID i ISC.

Vi{e informacija dostupno je na sajtu www.fmi.rs.

MIODRAG PO~U~Nazovimo stvari pravim imenom

Nastavak sa strane 1Inkluzija podrazumeva potpuno ukqu~ivawe svih, i holisti~-

ku promenu celokupnog dru{tvenog sistema. Zasnovana je na pra-vu, a ne humanosti – svi qudi su deo dru{tva i u wemu u~estvuju.Krajwi korisnici su nezaobilazni prilikom dono{ewa odluka. Dabi se, na primer, deci, starijima ili osobama sa invaliditetomomogu}ilo kori{}ewe saobra}ajnica, neophodno je promeniti ce-lokupnu saobra}ajnu politiku – na druga~ijim osnovama obrazova-ti in`ewere, usaglasiti pravilnike i standarde pri projektova-wu saobra}ajnica, ali i radove izvoditi onako kako su planirani.

Primeri inkluzije u Srbiji danas su vidqivi uglavnom u veli-kim tr`nim centrima. Oni su sagra|eni tako da ih svi jednakokoristimo – wihove parkinge, prodavnice, igraonice, restorane,toalete... Integralni tekst, kao i vi{e autorskih tekstova mo`etepro~itati na: http://www.inkluzija.gov.rs/blog

SENS okupio 26 ~lanicaMre`a socijalne ekonomije Srbije (SENS)

okupila je do sada 26 ~lanica, u koje se ubrajajuudru`ewa gra|ana, preduze}a za profesional-nu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, dru-{tva sa ograni~enom odgovorno{}u i zadruge.

SENS je osnovala 2011. godine Grupa 484 uzpodr{ku italijanske UniCredit fondacije. UlogaSENS je da promovi{e, povezuje i informi{esocijalna preduze}a u Srbiji.Kontakt: SENS, www.sens.rs

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawe-we siroma{tva 3. oktobra organizovao jeskup „Pristupa~nost – preduslov socijalneukqu~enosti osoba sa invaliditetom idrugih osetqivih grupa“, u partnerstvu saNacionalnom organizacijom osoba sa inva-liditetom.

Ciq debate je unapre|ewe pristupa~-nosti objekata javne namene, kroz uskla|i-vawe propisa Srbije sa me|unarodnimstandardima, propisima i konvencijama uoblasti pristupa~nosti i dizajna za sve.

Me|u zakqu~cima sa debate navodi seda }e Ministarstvo za gra|evinarstvo iurbanizam tokom jeseni 2012. godine izme-niti Pravilnik o tehni~kim standardima

pristupa~nosti, obavezati organe lokal-nih samouprava na primenu Pravilnika,kontrolisati wegovu primenu i sankcio-nisati organe koji ga ne sprovode.

Organizacije soba sa invaliditetom, nasvim nivoima, treba da prate odvijaweprimene zakonske regulative i standardapristupa~nosti u svojim sredinama i daukazuju nadle`nim organima i institucija-ma na nedoslednosti u primeni, kao i dapokre}u konkretne inicijative i aktivno-sti za unapre|ewe pristupa~nosti i pri-menu principa dizajna za sve.Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe ismawewe siroma{tva, tel: 011 311 46 05www.inkluzija.gov.rs

Tawa Dragi}trenira dvaputa dnevno,ukupno i po pet sati

Dra`enkoMitrovi} dosad osvojio 19 odli~ja

BROJ 13OKTOBAR 2012 5

Gra|ani nezadovoqni rezultatima u oblasti qudskih prava

Istra`ivawe „Oceni svoja prava” pokazalo je da vi{e od 80odsto gra|ana negativno ocewuje mere vlasti u za{titi qudskihprava i borbi protiv korupcije, a 99 odsto wih je lo{e ocenilomere vlasti u borbi protiv korupcije.

Istra`ivawe se vodi na sajtu B92, a sprovode ga Beogradski cen-tar za qudska prava i UNDP. Istra`ivawe je pokrenuto kako bi segra|ani ukqu~ili u ocewivawe sprovo|ewa preporuka koje je Srbi-ji dao Savet za qudska prava UN 2008.

Srbija u oktobru treba da dostavi odgovore na preporuke SavetaUN za qudska prava o unapre|ewu stawa u toj oblasti. To telo UN }erazmatrati napredak Srbije na tom planu u februaru 2013. godine.Savetu }e biti dostavqeni odgovori gra|ana prikupqeni u okviruakcije „Oceni svoja prava“.Izvor: www.euractiv.rs

^ak 25% starijih smatra da su diskriminisani ^etvrtina starijih osoba u Srbiji tvrdi da je na svojoj ko`i osetilo diskrimi-

naciju, a vi{e od polovine smatra da dr`ava ne vodi dovoqno ra~una o wima,pokazalo je ista`ivawe koje je povodom Svetskog dana starih, 1. oktobra, sproveoZavod za prou~avawe kulturnog razvitka. Srbija je sa 17% stanovnika starijih od65 godina me|u zemqama sa starijim stanovni{tvom u Evropi i svetu.

Istra`ivawe je sprovedeno na 1.430 ispitanika u 25 gradova u Srbiji, a ispi-tanici su bili osobe starije od 65 godina. Me|u wima je najvi{e onih koji smatra-ju da ih diskrimini{u mladi, zdravstvo i dr`ava. Stari u 25,5% slu~ajeva smatra-ju da ih diskrimini{e porodica, a usamqenost i nedostatak dru{tva ose}a 42,4%.

Stariji mu{karci u Srbiji u slobodno vreme naj~e{}e gledaju televiziju, {eta-ju, ~itaju novine, dok `ene naj~e{}e {trikaju, heklaju i vezu.Izvor: Beta

Program za osna`ivawe mladih osoba koje `ive sa HIV i AIDS

„Da ne sude zablude!“ je objediweni jednogodi{wi program AS –Centra za osna`ivawe mladih osoba koje `ive sa HIV-om i AIDS-om isastavni je deo nacionalnog odgovora na HIV infekciju.

Ciq projekta „Da ne sude zablude!“ je prevencija HIV infekcije, po-boq{an kvalitet `ivota i dru{tveni polo`aj mladih osoba koje ima-ju HIV infekciju ili AIDS, ~lanova wihovih porodica i prijateqa.

Program je podr`an sredstvima Omladine JAZAS-a iz Beograda iGlobalnog Fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije(GFATM), iz @eneve u vrednosti od 2,9 miliona dinara.Kontakt: AS – Centar za osna`ivawe mladih osoba koje `ive sa HIV-om i AIDS-om, www.aids-support.com

Zabraweno odr`avawe Parade ponosa Ministarstvo unutra{wih poslova Vlade Republike Srbije saop{tilo je da je

na osnovu svih bezbednosnih procena i preporuka donelo odluku o zabrani svihskupova najavqenih za 6. oktobar, ukqu~uju}i „Paradu ponosa“, u ciqu o~uvawajavnog reda i mira i bezbednosti gra|ana i wihove imovine.

Predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutra{wih poslova IvicaDa~i} istakao je da ova odluka nije usmerena na naru{avawe i osporavawe bilo~ijih qudskih i gra|anskih prava i sloboda, ve} da bi se za{titila bezbednostgra|ana Beograda i spre~ili eventualni sukobi, konflikti i izbijawe nemira kojimogu da ugroze i diplomatsko-konzularna predstavni{tva stranih dr`ava.Izvor: www.srbija.gov.rs

Konkurs Kancelarije Poverenika za za{titu ravnopravnosti

Kancelarija Poverenika za za{titu ravnopravnosti raspisa-la je konkurs za dodelu tri miliona dinara organizacijama ci-vilnog dru{tva u ciqu realizacije situacionog testirawa uslu~ajevima diskriminacije.

Konkurs je namewen organizacijama koje se bave za{titomqudskih prava i spre~avawem diskriminacije po osnovu pola,rodnog identiteta, seksualne orijentacije, invaliditeta izdravstvenog stawa, godina starosti, nacionalne pripadnosti ietni~kog porekla. Rok za podno{ewe prijava bio je 7. septembar.Kontakt: Poverenik za za{titu ravnopravnostitel: 011 243 80 20, www.ravnopravnost.gov.rs

SKGO formirao radnu grupu i ekspertskitim za rodnu ravnopravnost

Stalna konferencija gradova i op{tina (SKGO) osnovala je me|uodborsku Radnugrupu za rodnu ravnopravnost koja }e biti nosilac aktivnosti na programskoj kompo-nenti „Rodna ravnopravnost na lokalnom nivou“ u okviru programa „Ja~awe kapacite-ta lokalnih samouprava u procesu evropskih integracija“.

Program se sprovodi u partnerstvu sa [vedskom asocijacijom lokalnih vlasti iregiona, a uz podr{ku [vedske me|unarodne agencije za razvoj (SIDA).

Pored sedmoro predstavnika op{tina, ukqu~eno je jo{ i petoro lokalnih ekspera-ta i ekspertkiwa za lokalnu samoupravu i rodnu ravnopravnost, ~etvoro predstavni-ka stru~ne slu`be SKGO i jedna predstavnica Uprave za rodnu ravnopravnost. Kontakt: Stalna konferencija gradova i op{tina, tel: 011 32 23 446, www.skgo.org

Nagrade na festivalu Uhvati sa mnom ovaj danFilm „Tihi”, re`isera Marka Cveji}a progla{en je najboqim dokumentarcem na

10. Me|unarodnom filmskom festivalu „Uhvati sa mnom ovaj dan”, odr`anom od 24.do 30. septembra u Novom Sadu. Za najboqu re`iju nagra|en je Vladimir Perovi} zafilm „Zvezdana pra{ina”, a za najboqi scenario film „Neizle~ivi” re`iserkeMarije [krlec. Za najboqu fotografiju nagra|en je film „Boqi smo zajedno” Koste\or|evi} i Bojane Andri}, a nejefektniji film „Glas” delo je Ksenije Jura{i}.

Na ovogodi{wem Festivalu prikazano je ukupno 30 filmova na temu `ivota,aktivnosti i dostignu}a osoba sa invaliditetom.Kontakt: Kreativno afirmativne organizacije Parnas (KAO Parnas)tel: 021 467 053, www.kaoparnas.org.rs

Kampovi za klubove “Budi mu{ko“ Uz podr{ku Kancelarije za mlade Uprave Op{tine Obrenovac,Centar E8 organizovao je letwe kampove za aktiviste „Budi mu{ko”klubova. Aktivisti klubova zajedno su radili na promociji zdra-vih stilova `ivota, a ciq projekta je da se razli~itim zanimqi-vim sadr`ajima na kreativan na~in deluje na mlade da {to produk-tivnije iskoriste svoje vreme.

Kampovima je nastavqeno sprovo|ewe projekta „Budi mu{ko”,kojim se radi na pozitivnim promenama stavova i pona{awa mladi-}a u ciqu borbe protiv nasiqa i razvijawa rodne ravnopravnosti. Izvor: www.beograd.rs

Konkurs za romske omladinske lidere i aktiviste za promovisawe qudskih prava

Odeqewe za mlade Saveta Evrope je u okviru Akcionog plana zamlade Rome, objavilo je poziv za Trening romskih omladinskih lide-ra i aktivista za promovisawe qudskih prava i preduzimawe akci-je protiv diskriminacije.

Ciq Treninga, koji }e biti odr`an od 21. do 29. oktobra u Budim-pe{ti, je osna`ivawe i razvoj kompetencija romskih omladinskihlidera i aktivista kako bi mogli da preduzmu akcije protiv diskri-minacije – na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou – a koje suzasnovane na qudskim pravima i aktivnom u~e{}u mladih.

Rok za prijavu istekao je 7. septembra.Kontakt: Ministarstvo omladine i sporta, tel: 011 311 37 57www.mos.gov.rs

Prihvatawe azilanata izazov za lokalne zajedniceU Srbiji raste broj zahteva za azil i

na tom planu je o~ekuju razli~iti izazo-vi, a jedan od wih je na~in na koji }e lo-kalne zajednice prihvatiti azilante.

U oblasti azila potrebno je oja~atikapacitete dr`avnih organa i izgradi-ti neophodnu infrastrukturu, re~eno jena okruglom stolu „Ka evropeizaciji Sr-bije“ o praksi i politikama u oblastiazila koji su 30. avgusta organizovali

Grupa 484 i Fond za otvoreno dru{tvo.U izve{taju koji je predstavqen navo-

di se da je prema podacima Ministarstvaunutra{wih poslova, do decembra 2011.registrovano oko 9.500 ilegalnih imi-granata, dok ih je 2010. bilo 2.500. Brojosoba koje su izrazile nameru da zatra`eazil u Srbiji pove}ao se {est puta u od-nosu na 2010. na ukupno 3.134 u 2011.Izvor: www.euractiv.rs

Konkurs za najboqu omladinsku idejuBritish Council u Srbiji objavio je poziv za mlade izme|u 16 i 36 godina da se prija-

ve na konkurs za najboqu omladinsku ideju. Zainteresovani treba da snime video nedu`i od 90 sekundi u kome }e predstaviti svoju ideju za unapre|ewe zajednice. Rok zaslawe video materijala bio je 30. septembar.

Konkurs se realizuje u okviru programa „Aktivni gra|ani – British Council Serbia’’ ~i-ji je ciq da motivi{e mlade qude na aktivno u~e{}e u svojim lokalnim zajednicama.Kontakt: British Council, http://www.britishcouncil.org/serbia.htm

BILTEN O SOCIJALNOM UKQU^IVAWU I SMAWEWU SIROMAŠTVA6

Sekretarijat za socijalno investirawe – Glo-balni dogovor UN pozvao je privredna dru{tva{irom sveta da izlo`e primere dru{tveno kori-snih investicija u 2012. godini.

Dodeqena prvi put na svetskom samitu Rio+20 oodr`ivom razvoju, nagrada za socijalno investira-we ima za ciq da prizna i izlo`i primere me|una-rodno dobrih praksi socijalnih investicija MSPsektora i multinacionalnih organizacija koje su

potpisnice Globalnog Dogovora UN. Prijave se tra-`e u kategorijama: odgovorno poslovawe, odr`ivoposlovawe, zajedni~ke vrednosti, socijalno poslo-vawe i koporativna filantropija.

Nagrade }e biti dodeqene sektoru malih i sred-wih preduze}a i multinacionalnim kompanijama usvakoj kategoriji, a rok za prijave istekao je 30.septembra. Kontakt: http://p4si.org/awards.shtml

Nagrada za socijalno investirawe 2012.

CERTIFIKACIJA DOP KOMPANIJA[ampioni dru{tvene

odgovornosti Kompanije Coca-Cola HBC, Eurobank EFG,

Holcim Srbija, SUNCE Marinkovi} i Tigar,prvi su dobitnici CSR Certifikata kojipredstavqa potvrdu da posluju u skladu sanajvišim standardima korporativne dru-štvene odgovornosti. Priznawe dodequjeNALED u saradwi sa SMart kolektivom i Bal-kanskim fondom za lokalne inicijative, uzpodršku Instituta za odr`ive zajednice.

Certifikati su dodeqeni u okviru progra-ma „Inicijativa javnog zagovarawa gra|an-skog društva Srbije“ koji finansira USAID.Kontakt: Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED tel: 011 337 30 63 www.naled-serbia.org

Priznawe “Moj izbor“ za najodgovornije kompanije u 2012.

Zlatnu medaqu „Moj izbor“, priznawekoje se dodeluje za oblast dru{tveno odgo-vornog poslovawa, dobila je Naftna indu-strija Srbije, a kampawa „Da svi pomognemo“Fondacije „Ana i Vlada Divac“ dobila jezlatnu medaqu kao najboqa dru{tveno odgo-vorna akcija.

Priznawa „Moj izbor“ dobili su i HolcimSrbija za ulagawe u lokalnu zajednicu, Srp-ska banka za fondaciju „Za Pet plus“ za {ko-lovawe talentovane dece, Banka Inteza zaakciju „Mesto koje volim“, za za{titu kul-turne ba{tine, Delta holding za pomo} oso-bama sa invaliditetom i Unicredit banka zaulagawe u humanitarne projekte.

Plakete za podr{ku humanitarnim akci-jama dobili su Javni servis Radio Televizi-ja Srbije i TV B92.

Ciq dodele priznawa „Moj izbor“ je pod-sticawe privrednih subjekata da ula`u uo~uvawe `ivotne sredine, u razvoj zajedni-ce, kao i da doprinesu poboq{awu dru{tva.

Dodela priznawa deo je kampawe „Srbijaima kvalitet!“, koju ~etiri godine sprovodiUdru`ewe „Moja Srbija“ uz podr{ku Pri-vredne komore Beograda.Izvor: mojasrbija.rs

[esti konkurs za VIRTUS nagraduBalkanski fond za lokalne inicijative, uz fi-

nansijsku podr{ku Ameri~ke agencije za me|unarod-ni razvoj (USAID), u partnerstvu sa Institutom zaodr`ive zajednice (ISC) i Timom za socijalno ukqu-~ivawe i smawewe siroma{tva raspisao je {estikonkurs za VIRTUS nagradu za korporativnu filan-tropiju.

Konkurs je otvoren za sve doma}e i strane kom-panije, korporacije, javna i dr`avna preduze}a,mala i sredwa preduze}a, medijske ku}e, kao i kor-porativne fondove i fondacije. Rok za prijem pri-java je 2. novembar 2012. godine.

VIRTUS nagrada, ustanovqena 2007. godine, prvaje i najzna~ajnija nagrada za korporativnu filan-tropiju u Srbiji koja promovi{e dru{tveno odgov-orno poslovawe kao sastavni deo odr`ivog razvojakompanija.

Glavne ~etiri VIRTUS nagrade dodequju se zadoprinos na nacionalnom nivou, za doprinos lokal-noj zajednici, za malo i sredwe preduze}e i zadugoro~no partnerstvo izme|u poslovnog i neprof-itnog sektora.

Ove godine }e se prvi put dodeliti i priznawe zadoprinos socijalnom ukqu~ivawu, koja se dode-quje u partnerstvu sa Timom za socijalno ukqu~iva-we i smawewe siroma{tva Vlade Republike Srbije,kao i jo{ tri priznawa: za podr{ku najinovativni-jem projektu godine, za volontirawe i za medijskidoprinos.

Dobitnici }e biti progla{eni u drugoj polovinijanuara 2013. godine, a dodatne informacije o kon-kursu dostupne su na www.bcif.org/virtus.Kontakt: Balkanski fond za lokalne inicijative(BCIF), tel: 011 26 22 511, www.bcif.org

Recikla`ni adresar Zelene inicijative

Vi{e od 300 adresa na kojima gra|animogu predati otpad na recikla`u u Srbi-ji uneto je u Adresar recikla`nih ostrvana sajtu Zelene inicijative, u rubriciPazi |ubre!

Adresar je jedinstvena baza podataka ukojoj je pretra`ivawem mogu}e utvrditigde se mo`e predati odre|ena vrsta otpa-da na recikla`u (papir, PET, metal, sta-klo, elektronski ili elektri~ni otpad)i sadr`i 115 lokacija javno komunalnihpreduze}a i privatnih operatera kojiprikupqaju, upravqaju i tretiraju otpad.

Recikla`ni adresar nastao je kao deoprojekta Zelene inicijative, u saradwisa Institutom za odr`ive zajednice (ISC)i uz finansijsku podr{ku USAID.Izvor: www.zelenainicijativa.rs

RARIS: Projekat poslovne podr{ke u 32 op{tine

RARIS (Regionalna agencija za razvoj isto~ne Srbije) je usaradwi sa devet Regionalnih razvojnih agencija po~eo rea-lizaciju projekta Standardizacija nefinansijskih uslugaposlovne podr{ke u 32 op{tine.

Ciq projekta je da se podr`e lokalna partnerstva i daunapredi regionalni i lokalni ekonomski razvoj kroz ja~a-we i standardizaciju usluga za ne-finansijsku podr{kuposlovnom sektoru. Realizaciju projekta podr`ava USAIDProjekat odr`ivog lokalnog razvoja.

RARIS je objavio i „Vodi~ za ruralni turizam” namewenturisti~kim poslenicima iz oblasti ruralnog turizma imedijima, kao i predstavnicima institucija i organizacijakoje podr`avaju ruralni turizam.

Vodi~ je izdat u okviru projekta „U susret EU standardi-ma u ruralnom turizmu isto~ne Srbije“ uz podr{ku Fonda-cije za otvoreno dru{tvo, MERR i projekat GIZ-KWD.Kontakt: RARIS, tel: 019 426 376, www.raris.org

IZVODI IZ BLOGA NIKOLETE KOSOVACSvetsko prvenstvo u fudbalu za besku}nike

Otkako je Nikoleta Kosovac, aktivistkiwa Licaulice, ~ula za svetsko prvenstvo u fudbaluza besku}nike, promovi{e ga kao ideju za socijalno ukqu~ivawe marginalnih grupa i planirada se sa timom Licaulice ukqu~i u ovu inicijativu.

Mel Jang, suosniva~ the Big Issue i Harold [mid, urednik Megafona, uli~nih novina u Au-striji, do{li su na ideju o organizovawu Svetskog prvenstva u fudbalu za besku}nike krajem2001. godine. Dve godine kasnije, u Gracu, odr`an je prvi turnir na kojem je u~estvovalo 18 re-prezentacija. Slede}e godine, od ukupno 141 igra~a, ~ak 31 takmi~ar ve} je imao stalni posao.

„Pobedimo besku}ni{tvo fudbalom“ poruka je takmi~ewa koje se ove godine odr`ava desetiput i na kome }e u~estvovati 56 nacionalnih reprezentacija u mu{kom, i 16 timova u `enskojkonkurenciji (vi{e informacija na sajtu: http://www.homelessworldcup.org)

Ciq Svetskog prvenstva za besku}nike je ostvarivawe druga~ijeg dru{tvenog uticaja namarginalizovane grupe i skretawe pa`we na problem siroma{tva u svetu, kao i promovisawepozitivnog uticaja fudbala kao kolektivne igre. Kod u~esnika se stvara ose}aj pripadnosti,potrebe i nu`nosti timske igre. Qudi iskqu~eni iz `ivota zajednice dobijaju novu perspek-tivu i grade nove, zdravije stavove o `ivotu i samopo{tovawu.Integralni tekst, kao i vi{e autorskih tekstova mo`ete pro~itati na:http://www.inkluzija.gov.rs/blog/

Superstep za biznis ideje mladihKonkurs za biznis ideje, raspisan u okviru programa

„Biznis mladih Srbije“, namewen je mladima uzrasta do 35godina, sa prebivali{tem na teritoriji gradova i op-{tina: Ni{, Mero{ina, Doqevac, Gad`in Han, Leskovac,Novi Sad, Beo~in, Sremski Karlovci, Temerin, Gorwi Mi-lanovac, ^a~ak, Kraqevo, Vrwa~ka Bawa, Ra{ka, Suboti-ca, Sombor i Kawi`a. Ovi gradovi i op{tine ~lanovi sume|uop{tinskih partnerstava formiranih uz podr{kuUSAID Projekta odr`ivog lokalnog razvoja tokom 2011.godine.

Prijavom na konkurs, mladi dobijaju mogu}nost da raz-viju biznis planove koji }e u februaru 2013. godine bitirazmatrani za kreditirawe u okviru „Superstep“ kred-itne linije Erste Banke namewene mladima koji zapo~i-wu sopstveni posao. Po~etnicima u biznisu na raspolaga-wu je 100.000 evra sa 4% ni`om kamatom od kredita uredovnoj ponudi, i to bez obezbe|ewa.

Konkurs je otvoren do 28. oktobra 2012. godine.Vi{e informacija na www.biznismladihsrbije.org

BROJ 13OKTOBAR 2012 7

Dopuweni podaci o NVO finansiranim iz dr`avnog buxeta

Baza organizacija dobitnika sredstava iz linije 481 –„dotacije nevladinim organizacijama“ iz dr`avnog buxetadopuwena je podacima za 2011. godinu, tako da su sada javnostidostupni podaci za period od 2008. do 2011. godine.

To je jedinstvena baza koja omogu}ava sistematski uvid jav-nosti u na~in na koji ministarstva tro{e buxetska sredstva.Baza obuhvata sve pojedina~ne dobitnike dotacija, iznosesredstava iz buxetske linije 481, kao i republi~ke organe kojisu ispla}ivali sredstva iz ove linije u posledwe tri godine. Kontakt: Centar za razvoj neprofitnog sektorawww.crnps.org.rs

Novi Pregled mre`a OCD TACSO Srbija objavio je novi Pregled mre`a OCD u Srbiji. Pregled obuhvata informacije o 90 mre`a, platformi i

inicijativa OCD koje rade na nacionalnom nivou u Srbiji. To je prva publikacija ove vrste u Srbiji i predstavqa prvi

korak u pravcu pove}ane vidqivosti mre`a organizacija ci-vilnog dru{tva i obezbe|ivawa vi{e informacija o wihovimpotrebama i kapacitetima.Kontakt: TACSO Serbia, tel: 011 212 93 72, www.tasco.org

Zakqu~ena javna diskusija na konkursu „Mogu}a Srbija“ Na konkurs „Mogu}a Srbija”, koji je zavr-

{en 13. maja, stiglo je ukupno 103 prijave,a javna diskusija o najboqim predlozimagra|ana zakqu~ena je 10. septembra.

Tokom septembra i oktobra bi}e progla-{eni pobednici i dodeqene nagrade. Poje-dini predlozi gra|ana u radovima prijav-qenim za konkurs obimom su prevazi{li za-datu formu, ali je `iri zbog wihove zanim-qivosti odlu~io da ih izlo`i javnosti.

Komentari kojima su gra|ani uticali na

odabir najboqih predloga bi}e prosle|e-ni nadle`nim institucijama u zemqi.

Projekat „Mogu}a Srbija“ sprovodi Ev-ropski pokret u Srbiji u saradwi sa 19 or-ganizacija civilnog dru{tva i uz podr{kuAmeri~ke organizacije za me|unarodnirazvoj (USAID) preko Instituta za odr`ivezajednice (ISC). Kontakt: Evropski pokret u Srbijitel: 011 3640 174, www.emins.org,www.mogucasrbija.rs

Tre}a dodela nagrada „Mladgrad“Gra|anske inicijative tre}u godinu zaredom dodequju nagra-

du „Mladgrad“, povodom 12. avgusta, Me|unarodnog dana mladih.„Mladgrad“ je nagrada za poboq{awe polo`aja mladih u

lokalnoj zajednici, a dobitnici su lokalne samouprave, organi-zacije, grupe i pojedinci. Ciq nagrade je promovisawe uspe-{nih pri~a o mladima i ohrabrivawe organizacija i grupa unaporima da `ivot mladih u svojoj zajednici u~ine boqim.

Nagrada se dodequje u partnerstvu sa Ministarstvom omladi-ne i sporta i Ministarstvom regionalnog razvoja i lokalne samo-uprave, uz podr{ku ISC/USAID, TACSO i OEBS.Kontakt: Gra|anske inicijative, tel: 011 3284 16www.gradjanske.org

A@C dobio Specijalni konsultativni status pri Ekonomskom i socijalnom savetu UN

Ekononomski i socijalni savet Ujediwenih nacija (ECOSOC) na zasedawu u julu usvo-jio je preporuku Komiteta za nevladine organizacije i odobrio specijalni konsultativ-ni status Autonomnom `enskom centru.

Ovaj status omogu}io je Autonomnom `enskom centru da aktivno u~estvuje u komuni-kaciji i sara|uju sa ECOSOC i drugim prikqu~nim telima, kao i sa Sekretarijatom UN,programima, fondovima i agencijama.Kontakt: Autonomni `enski centar, tel: 011 2645 328, www.womenngo.org.rs

Publikacija Me|usektorska partnerstvaSMart kolektiv objavio je publikaciju „Me|usektorska partnerstva: osnove, primeri

dobre prakse, i priru~nik za realizaciju uspe{nih partnerstava“. Publikacija donositeorijske i prakti~ne informacija o me|usektorskim partnerstvima, kao alatu za raz-voj zajednica koji je na raspolagawu predstavnicima javnog sektora na nacionalnom ilokalnom nivou, OCD, kao i kompanijama i malim i sredwim preduze}ima.

Posebna pa`wa posve}ena je savremenim konceptima za razvoj partnerstava. Publikacija je objavqena uz podr{ku USAID.

Kontakt: SMart kolektiv, tel: 011 24 40 096, www.smartkolektiv.org

Konkurs za Nagradu ERSTE Fondacijeza dru{tvenu integraciju 2013

ERSTE Fondacija je po ~etvrti put raspisala konkurs za Na-gradu ERSTE Fondacije za dru{tvenu integraciju.

Konkurs je otvoren za neprofitne organizacije koje `ele daprijave efikasne, inovativne i odr`ive projekte koji dopri-nose dru{tvenoj integraciji marginalizovanih grupa.

Pored nagrada u ukupnom iznosu od 610.000 evra, 33 pobed-ni~ke organizacije }e u naredne dve godine imati i podr{kukonsultanata u odnosima s javno{}u.

Organizacije koje budu u{le u u`i izbor (pribli`no wih130, iz svih zemaqa u~esnica) bi}e pozvane da postanu deo Aka-demije nevladinih organizacija ERSTE Fondacije, u kojoj }erazmenom znawa i iskustava mo}i da osna`e svoje kapacitete.

Konkurs je otvoren do 11. novembra 2012. godine.Kontakt: Erste fondacija, tel: +43 50 100 15 844www.socialintegration.org

“[eta~“ – nagrada za aktivizam Prva priznawa za gra|anski ak-

tivizam pod nazivom „[eta~“ do-deqena su u Ni{u organizacijamai pojedincima koji su doprinelire{avawu problema u zajednici.

Nagradu „[eta~“ ustanovila jeorganizacija civilnog dru{tva„Proaktiv“ iz Ni{a, a dodequjese u pet kategorija: mediji, poje-dinac, civilno dru{tvo, dr`av-na uprava, biznis. Izvor: www.juznevesti.com

Konkurs BCIF za program Aktivne zajednice

Uli~ni festival aktivizma Uli~ni festival aktivizma „Vreva“, odr`an

je po prvi put 21. i 22. septembra u Beogradu.„Vrevu“ je pokrenula Platforma aktivizma –Liceulice i prvi je festival koji integri{evi{e formi delovawa, izra`avawa i anga`ma-na povezanih sa javnim prostorom i aktivizmom.

Osnovna ideja festivala jeste afirmacijavrednosti poput multikulturalizma, toleran-cije, demarginalizacije, antidiskriminacije,inkluzuje, o~uvawa `ivotne sredine kroz razno-vrstan i konceptualno objediwen program.Kontakt: „Liceulice“, tel: 011 24 40 096www.liceulice.org

Balkanski fond za lokalne inicijativeraspisao je konkurs za program Aktivnezajednice.

Za program se mogu prijaviti lokalnaudru`ewa i neformalne grupe sa maksimal-nim iznosom buxeta do 350.000 dinara.

Inicijative treba da se odnose na lo-kalnu zajednicu, da podsti~u aktivno ukqu-

~ewe gra|ana i donose {iru dobrobit lo-kalnoj zajednici koriste}i lokalne poten-cijale i resurse. Program nije tematskiograni~en. Rok za podno{ewe predlogaprojekata bio je 4. oktobar.Kontakt: Balkanski fond za lokalne ini-cijative (BCIF), tel: 011 26 22 511,www.bcif.org

Gra|anske inicijative pozvale su sveorganizacije civilnog dru{tva da pristu-pe Eti~kom kodeksu organizacija civilnogdru{tva u Srbiji.

Ideja o potrebi pristupawu Kodeksu na-stala je iz iskustva neprofitnog sektora izprethodnih 20 godina u kojima se pokazaloda ideje i zna~ewa termina kao {to suop{te dobro, javni interes, sistem vred-nosti ili demokratsko dru{tvo nemaju i nemogu imati univerzalno zna~ewe. S obzi-rom na to da wihovo zna~ewe jeste od su-{tinske va`nosti za rad neprofitnih or-

ganizacija, Eti~ki kodeks bi trebalo da bu-de instrument za samoregulaciju, odnosnouspostavqawe zajednice organizacija kojesu razjasnile {ta su wihove osnovne vred-nosti i {ta je wihovo zna~ewe, i dobrovo-qno prihvatile da ih se pridr`avaju.

Usvajawem Eti~kog kodeksa, OCD bi, kaoneka vrsta korektivnog faktora u dru{tvu,jasnije ukazivale na razlike izme|u dekla-rativnih vrednosti i stvarnog pona{awa iwihove primene u praksi.

Tekst Kodeksa mo`ete pogledati na sajtuGra|anskih inicijativa www.gradjanske.org.

Eti~ki kodeks organizacija civilnog dru{tva u Srbiji

Prvi Sajam civilnog dru{tva VojvodineTACSO kancelarija u Srbiji u partnerstvu sa Kancelarijom za

saradwu sa civilnim dru{tvom Vlade Republike Srbije, Pokra-jinskim sekretarijatom za me|uregionalnu saradwu i lokalnusamoupravu, i organizacijom Centar „@iveti uspravno“, organi-zovala je Prvi sajam civilnog dru{tva Vojvodine u Novom Sadu12. oktobra 2012. godine. Sajam je pratila i tematska debata natemu: „Transparentno finansirawe rada udru`ewa gra|ana izlokalnog buxeta – postoje}e prakse – izazovi, i mogu}nosti".

Ciq odr`avawa Sajma organizacija civilnog dru{tva (OCD)je promocija rada, pove}awe vidqivosti i pospe{ivawe ukqu~e-nosti OCD u demokratske dru{tvene procese na putu EU integra-cija, kao i prezentacija uspe{nih projekata i aktivnosti.Kontakt: TACSO kancelarija u Srbiji, tel: 011 2129 372www.tacso.org

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvaPalata Srbije, kancelarija 122 Bul. Mihajla Pupina 2, 11 070 Beograd

Tel: (+381 11) 311 46 05, 311 47 98Faks: (+381 11) 213 97 54

e-mail: sipru@gov.rs

www.inkluzija.gov.rs, www.srbija.gov.rs

Objavqivawe ovog biltena finansirano je sredstvima [vajcarske agencije za razvoj i saradwu

Vi{e doma}instava ima prikqu~ak za Internet U Srbiji 47,5 odsto doma}instava poseduje

internet prikqu~ak, odnosno 6,3 odsto vi{enego pro{le godine, pokazalo je istra`ivaweRepubli~kog zavoda za statistiku Srbije (RZS).

Zastupqenost internet prikqu~ka najve}a jeu Beogradu i iznosi 60,5 odsto, u Vojvodini je49,3 odsto, a u centralnoj Srbiji 40,6 odsto.

Internet prikqu~ak ve}inom poseduju doma-}instva koja imaju mese~ni prihod koji prema{u-je 600 evra (86,3 odsto), dok u~e{}e doma}insta-va sa prihodom do 300 evra iznosi svega 29,8 od-sto. Oko 51 odsto doma}instava koja imaju Inter-net prikqu~ak koriste ADSL konekciju, dok 38posto ima {irokopojasnu, brodbend konekciju.

Broj qudi koji nikada nisu koristili ra~unarje ~ak 38,9 odsto, a Internet nije koristilo 48,4odsto ispitanika.

Vi{e od 840.000 qudi koristi elektronskeservise javne uprave, a udvostru~en je broj gra|a-na koji su kupovali ili poru~ivali robu i uslugeputem Interneta u posledwih godinu dana.

Ra~unar u svom poslovawu koristi 98,7 odstoprivrednih subjekata, a 97,7 odsto ima internetprikqu~ak, {to je za 0,5 odsto vi{e u odnosu na2011. godinu. Veb sajt poseduje 73,8 odsto predu-ze}a koja imaju internet prikqu~ak. U Beogradu,veb-sajt poseduje 85,9 odsto privrednih subjeka-ta, u Vojvodini 75,4 odsto, a u centralnoj Srbiji59 odsto.

Oko 87 odsto preduze}a koja imaju internetprikqu~ak koristi elektronske servise javneuprave. Kontakt: Republi~ki zavod za statistiku Srbije,tel: 011 24 12 922, www.webrzs.stat.gov.rs

Stvorena internet baza pristupa~nih objekata

Tokom kampawe „Pristupi za pristupa~nost“,timovi aktivista dopunili su bazu sa preko4.000 (ne)pristupa~nih i nepristupa~nih obje-kata u Srbiji. U kampawi su procewivane {kole,zgrade op{tina, policijske stanice, ali i maweradwe, pekare i mesare – podjednako va`ne zasvakodnevni `ivot osoba sa invaliditetom.

Fejsbuk aplikacija Mapa pristupa~nostidostupna je na adresi: https://www.facebo-ok.com/JednakeMogucnosti/ Izvor: www.pristupacnost.org

Razmena iskustava op{tinasa elektronskom upravomNa inicijativu Tima za socijalno ukqu~ivawe i

smawewe siroma{tva u oktobru odr`an je skup nakojem su op{tine predstavile primere dobre prakseu okviru teme „Elektronska uprava u slu`bi gra|anai privrede“. Razmena iskustava i primera dobreprakse treba da doprinese socijalnom ukqu~ivawui smawewu siroma{tva na lokalnom nivou.

Na osnovu zakqu~aka Nacionalni demokratskiinstitut u narednih godinu dana pru`i}e podr{kupodizawu kapaciteta desetak op{tina za uvo|eweelektronske uprave.

Skup je pripremqen u saradwi sa Nacionalnimdemokratskim institutom i Stalnom konferencijomgradova i op{tina, uz podr{ku Ministarstva spoqnei unutra{we trgovine i telekomunikacija. Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewesiroma{tva, tel: 011 311 46 05, www.inkluzija.gov.rs

Sajt za |ake sredwih {kola Poverenik za informacije od javnog zna~aja i

za{titu podataka od li~nosti pokrenuo je sajtnamewen edukaciji sredwo{kolaca u Srbiji.

Sajt pod nazivom „Ima{ pravo da zna{”, kojije dostupan na adresama www.pravodaznas.rs iwww.pravodaznam.rs, u~i sredwo{kolce daaktivno koriste sva svoja prava, kao i pravo naslobodan pristup informacijama od javnogzna~aja. Kontakt: Poverenik za informacije od javnogzna~aja i za{titu podataka o li~nosti,tel: 011 34 08 900, www.poverenik.rs

Konferencija o IKT u nastaviCentar za prou~avawe informacionih tehnologija

Beogradske otvorene {kole, uz podr{ku Tima za socijal-no ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva i Digitalneagende, objavio je poziv za sve zainteresovane profeso-re, nastavnike i u~iteqe koji kreativno koriste IKT unastavi da se prijave na drugu jednodnevnu konferenci-ju „ICTeachers2“ koja }e biti odr`ana 25. oktobra 2012.godine. Ciq konferencije je promocija upotrebe infor-maciono-komunikacionih tehnologija u obrazovnom pro-cesu.

Vi{e o na~inu prijave i selekciji prezentera prime-ra dobre prakse o upotrebi informacionih tehnologijau nastavi Centar za prou~avawe informacionih tehno-logija Beogradske otvorene {kole objavqiva}e na Fejs-buk strani Nastavnici (www.facebook.com/nastavnici).

Vi{e o projektu „ICTeachers2“ mo`ete pogledati nastranici www.bos.rs/nastavnici.

Sajt za proveru vlasni{tva nekretnina

Republi~ki geodetski zavod (RGZ) pokrenuo jenovi internet servis „KnWeb“, dostupan na adresihttp://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic koji omogu}a-va gra|anima pretra`ivawe iz centralne bazepodataka katastra nepokretnosti Srbije.

RGZ je napravio aplikaciju i za dr`avne organei organe lokalne samouprave na kojoj je mogu}evideti povr{inu, teren, hipoteku, iznos na osnovukog ugovora, u kojoj banci...

Dr`avni organi mogu da saznaju sve o odre|enojnepokretnosti, dok gra|ani mogu da dobiju osnovneinformacije o nepokretnosti i imaocima prava.Kontakt: Republi~ki geodetski zavodtel: 011 2650 886, www.rgz.gov.rs

„Srebrni surferi“ U projektu „Srebrni surfe-

ri“, 115 gra|ana starijih od55 godina iz osam gradova obu-~eno je za osnovni rad na ra~u-narima, a drugi deo projektaobuhvata takmi~ewe baka, de-ka i unuka.

Projekat je osmislila isprovela Me|unarodna mre`apomo}i IAN uz podr{ku Upraveza Digitalnu agendu, u okviruaktivnosti povodom Godina2012 – Evropska godina aktiv-nog starewa i solidarnostime|u generacijama.

Prose~na starost gra|anaSrbije je 41,2 godine. Premaprojekcijama, do 2030. godinesvaki ~etvrti stanovnik bi}estariji od 65 godina. Kontakt: Me|unarodna mre`apomo}i IAN, tel: 011 7617 197www.ian.org.rs

Veb aplikacija „Tu`ibaba“Veb aplikacija „Tu`ibaba“ dobitnik je druge nagrade na konkursu

‚‚Unapre|ewe komunikacije gra|ana i organa javne vlasti posred-stvom interneta” koji je Digitalna agenda raspisala pro{le godine.

Ciq aplikacije je da omogu}i svim gra|anima da lokalnim samo-upravama prijave problem iz svog okru`ewa. Aplikacija omogu}avase da se problemi brzo uo~e i blagovremeno re{e. Dodatna mogu}-nost aplikacije je i pregled svih problema koje su gra|ani uneli,kao i pregled trenutnog statusa problema. Ovom opcijom pove}avase transparentnost rada i efikasnosti lokalnih vlasti.Aplikacija je dostupna na adresi http://tuzibaba.cicevac-razanj.com

"Bil Gejts" jagodinskoj biblioteci Narodna biblioteka iz Jagodine dobitnik je nagrade od 10.000

dolara koje dodequje Fondacija Bila Gejtsa, za projekat obnove seo-skih biblioteka u kojima }e poqoprivrednici u~iti nove informa-cione tehnologije. Ciq projekta je i da poqoprivrednici nau~e dakupuju i prodaju na internetu. Od 16 seoskih biblioteka u Jagodini jeobnovqeno ~etiri, a ovim novcem bi}e obnovqena jo{ jedna.

Biblioteka je izabrana me|u ~etiri pobednika od 130 kandidataiz celog sveta koji su se prijavili na konkurs NVO Beyond Achesh, kojufinansira Fondacija Bila Gejtsa.Kontakt: Narodna biblioteka Jagodina, tel: 035 244 580www.jabooka.org.rs, www.agrolib.rs

KALENDAR va`nijih datuma

OKTOBAR01. 10. Me|unarodni dan starijih osoba03. 10. Me|unarodni dan dece10. 10. Svetski dan mentalnog zdravqa15. 10. Dan slepih i

Me|unarodni dan `ena na selu16. 10. Svetski dan hrane17. 10. Svetski dan borbe protiv siroma{tva24. 10. Svetski dan UN,

Dan dostupnosti informacija i Dan borbe protiv raka dojke

NOVEMBAR07. 11. Evropski dan nauke08. 11. Dan prosvetnih radnika 14. 11. Svetski dan {e}erne bolesti 16. 11. Me|unarodni dan tolerancije17. 11. Me|unarodni dan studenata

i sredwo{kolaca20. 11. Svetski dan deteta23. 11. Me|unarodni humanitarni dan25. 11. Me|unarodni dan protiv nasiqa nad

`enama

Onlajn registracija vozila za 20 minuta!

Gra|ani imaju opciju da na portalueUprava zaka`u dolazak na tehni~ki pre-gled i da unapred plate sve takse puteminterneta, jednom uplatnicom.

MUP }e do kraja godine dozvolu zaprodu`ewe registracija izdati za naj-mawe 20 mesta na kojima se obavqajutehni~ki pregledi.

Osnovni ciq ovog projekta je da gra-|anima omogu}i da na jednoj ta~ki izvr-{e svoju zakonsku obavezu prema dr`avi,ali i da dr`ava ima obavezu da svojimgra|anima omogu}i da u {to kra}em vre-menskom periodu i na jednom mestu obavesve {to je neophodno. Usluga je dostupnana www.euprava.gov.rs.