30. januar 2021.

Svetlost iz Galileje. Isaija 9,1-5

Dete se darovalo. Isaija 9,6-7

Šiba Božje kazne. Isaija 9,8-10,34

Šibljika iz stabla Jesejeva. Isaija 11

Spasitelj. Isaija 12

Mesija je uključen u Isaijina poglavlja od 9. do 12. u kontekstu pobune Jude i Izraela.

Taj Mesija je Isus. Došao je da osudi greh i da ukori Božji narod. Iznad svega, on je takođe došao da prosvetli, uteši i spasi Svoj narod.

Hajde da proučimo kako je Isaija predstavio Isusa u ovim poglavljima.

“Narod koji hodi u tami videće videlo veliko; i onima koji sede u zemlji gde je smrtni sen zasvetliće videlo.” (Isaija 9,2; Matej 4,16)

ZAVULON

NEFTALIM

Galileejsko more

Odgovarajući na Ahazov zahtev za pomoć, Tiglat-Felnasar III je napao Izrael i zauzeo oblasti Naftalima, Zavulona i Transjordan. Kasnije je Salmanasar V osvojio ostatak teritorija Izraela i deportovao preostalo stanovništvo u zarobljeništvo.

Teritorija Galile je prva osvojena i bila ispunjena tamom paga-nizma (Is. 8,22). Ali ona je takođe trebala da bude i prva koja ćeugledati svetlost koju je doneo Mesija.

Za vreme svog javnog delova-nja, Isus je većinu svog vreme-na proveo u ovoj oblasti pored Galilejiskog jezera (videti Matej 4,12-17).

Kapernaum

“Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni.” (Isaija 9,6)

Ovo prorečeno dete ne može biti niko drugi već samo Mesija, Isus:

Savetnik divni: Mudar savetodavac, koji vodi ispravno. To je isto ime koje jeanđeo Gospodnji (Isus lično) koristio kada je posetio Samsonove roditelje

(Sudije 13,18)

Bog silni: On je inkarnirani Bog, moćni i hrabri heroj (Jovan 1,1; 1. Jovanova 5,20)

Otac večni: Isus je večan, i On je Otac celog čovečanstva, jer je stvorio ljude i njihov svet (Jovan 1,3; Kol. 1,16; 2. Pet. 3,18)

Knez mirni: Isus je pravedni car koji je došao na Zemlju da donese mir (Otkrivenje 17,14; Jovan 14,27; 16,33)

ŠIBA BOŽJEG GNEVA“Kod svega toga neće se odvratiti gnev njegov, nego će ruka

njegova još biti podignuta.” (Isaija 9,12.17.21; 10,4)

Bog je šibom morao da kazni Svoj narod zbog njihove pok-varenosti (Is. 9,4). To znači da ih je pustio da trpe poteškoće ne bi li se pokajali za svoje grehe i vratili Mu se.

Te poteškoće su došle u četiri različite faze, a svaka faza jebila sve intenzivnija.

[1] Rat na njihovoj zemlji (9,8-12)

[2] Padaju zle vođe (9,13-17)

[3] Zemlja je de-vastirana, nastaje

glad (9,18-21)

[4] Nepravedne sudije padaju

(10,1-4)

Da se narod pokajao, poteškoće bi svakako prestale (videti 3. Mojsijeva 26,14-39).

Bog je Izraelcima dao slobodu da biraju hoće li Ga poslušati ili ne. Takođe je dozvolio i nama danas da donesemo našu,svako svoju vlastitu odluku.

U svojoj mudrosti Bog dozvoljava da nas, kada to mogu, posledice naše neposlušnosti nateraju da ozbiljno razmi-slimo i vratimo Mu se.

"Teške presude koje su trebale da zadese nepokajane—rat, izgnanstvo, ugnjetavanje, gubitak moći i prestižameđu narodima – sve to je trebalo da dođe kako bi onikoji bi u njima prepoznali ruku uvređenog Boga moglida budu navedeni na pokajanje. Deset plemenasevernog carstva uskoro će biti rasuti među narodima,dok će njihovi gradovi ostati opustošeni; uništavajućearmije neprijateljskih naroda trebalo je da se nadmećunad njihovom zemljom iznova i iznova; čak je iJerusalim konačno trebalo da padne, a Juda je trebaloda bude odveden u zarobljeništvo. Ipak, Obećanazemlja nije trebalo da ostane potpuno i zauvekzaboravljena."

Elen Vajt, Primićete silu, 14. septembar

„Šibljika Jesejeva" predstavlja misao da će Mesija biti potomak Davida (sina Jesejeva). Zato je Isus sebe nazvao „Ja sam koren i rod (potomak) Davidov" (Otkrivenje 22,16).

Jedan od glavnih Isusovih ciljeva bio je da stavi tačku na greh, otpadni-štvo i pobunu, kao i da uspostavi večni mir. Ovo je počelo sa njegovom službom, smrću, vaskrsenjem i ustoličenjem. Međutim, sve ovo još uvek nije završeno.

Još uvek čekamo vreme kada: ”Krava će pasti s medvedom, njihovi mla-dunci legati zajedno, a lav će jesti slamu kao vo. Dojenče će se igrati nad gujinom rupom, detence stavljati ruku u zmijsko leglo." (Isaija 11,7.8. SSP)

Isaija 12. poglavlje je pesma koju je Isaija otpevao u slavu svog [ ali i našeg] Spasitelja. Ohrabrio nas je da "među narodima objavimo šta je uradio" (st. 4), prisećajući se pesme pobede koju je Mojsije otpe-vao nakon što je prešao Crveno more (2. Mojsijeva 15).

“Gle, Bog je spasenje moje, uzdaću se i neću se bojati, jer mi je sila i pesma Gospod Bog, on mi bi spasitelj.”

(Isaija 12,2)

Anđeo je rekao Josifu i Mariji da će Mesija nositi ime "Isus;" štoznači: "Gospod je moje spasenje" (Matej 1,21; Luka 1,31).

Postoji pesma pobede takođe i u Otkrovenju 15. poglavlju. U tom slučaju, njih 144.000 peva neve-rovatno sličnu pesmu.

Isus je jedini izvor spasenja. Vrlo brzo On će biti naša pesma, kada ćemo zajedno otpevati "Pesmu Mojsija, sluge Božjega, i pesmu Jagnjeta" (Otkrivenje 15,3).

"Hristos je ‘Knez mira' (Isaija 9,6), iNjegova je misija da vrati na zemlju i nebomir koji je greh uništio. ‘Opravdavši sedakle verom, imamo mir s Bogom krozGospoda svojega Isusa Hrista.' Rimljanima5,1. Ko god pristane da se odrekne greha iotvori svoje srce Hristovoj ljubavi, postajeučesnik ovog nebeskog mira."

Elen Vajt, Misli s gore blagoslova, str. 27. original