3.1. MORFOLOGIJA ŠUMSKIH VODOTOKOVA.pdf

  • View
    65

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

morfologija sumskih vodotokova

Transcript

  • Morfologijaumskih

    vodotokavodotoka

  • Morofologija vodnih tokova je nauka, koja se bavi prouavanjem oblika vodnihtokova, vodotoka, kao i faktora koji su doveli do njihovog formiranja.

    Vodotok, u najuem smislu, je udubljenje,ljeb, kanal, korito, kojim tee voda.Predstavlja osnovni oblik fluvijalne erozije iposledica je svih eroziono-akumulativnihprocesa koji se odvijaju na uzdunomprofilu vodotoka. Prvenstveno, erozionimradom vode, jedno takvo udubljenje,brazda, iri se i dubi, vremenom formirajuimorfoloki definisano korito samorfoloki definisano korito sapripadajuom slivnom povrinom.

  • U zavisnosti od pojave povrinskog toka uvodotoku, izdvajaju se osnovni tipovi i to:

    1. stalni vodotok (perenijalni) sa vodompreko cele godine;

    2. povremeni vodotok sa povremenimtokom vode najee u vremenajveih padavina, a to je u naimuslovima prolee i leto;

    3. kratkotrajni (efemerni) tok su obino3. kratkotrajni (efemerni) tok su obinojaruge sa pojavom tekue vodekoja traje najvie 24h.

    U zavisnosti od svoje veliine, vodotocise mogu podeliti na:

    1. reke (planinske i ravniarske),

    2. potoke i bujine tokove.

  • U umskim podrujima su najei vodotoci su potoci. To su vodotoci sastalnim ali relativno malim srednjim protokom (do 300 l/skm2). Oscilacije uproticaju su male i odlikuju se, u dobro zatienhn slivovima, neznatnomkoliinom nanosa erozionog porekla, uglavnom suspendovanog.

    U umskim podrujiina se nalaze i povremeni ili kratkotrajni vodotoci, najeeu obliku jaruga. Takav jedan poetni oblik vodotoka, pogotovu sa malomslivnom povrinom, je u najveem delu godine bez vode, a samo u periodupadavina i u vreme topljenja snega njime otie voda. To je najei sluaj savodotocima neposredno ispod vododelnice nekog veeg sliva. Oni nemajusvoje pritoke.

  • Ovi vodotoci, raunajui odvododelnice, su vodotoci prvog reda ispajanjem dva takva vodotoka dobijase vodotok drugog reda, akombinacija takva dva, ini obliktreeg reda, i po istom sistemuklasifikuju se tokovi vieg reda. Naosnovu ovakve klasifikacije,klasifikacioni broj glavnog tokaukazuna broj pritoka i veliinu irazvijenost ukupne hidrografskemree jednog sliva i neophodan jemree jednog sliva i neophodan jeparametar pri meusobnomhidrolokom poreenju slivova.

  • Stalni vodotoci, pored toga tonajee imaju veu slivnupovrinu, imaju redovan dotokpreko podzemnih ipodpovrinskih voda, kojeformiraju tzv. bazni tok"odravajui aktivan vodotokpreko cele godine.

    Ovo je odlika slivova sa dobrimumskim pokrivaem koji imamogunost da prihvati velikemogunost da prihvati velikekoliine povrinskih voda, da ihtrajno ili privremeno zadri ipostepeno isputa u nizvodnideo korita.

    Bazni tok vremenom varira:infilitriranjem vode, promenamapadavina, otapanjem snega ipotrebama vegetacije.

  • Potoci sa baznim tokovimapreko cele godine nazivaju sestalnim ili perenijalnim, a onikoji nemaju vodu tokom celegodine su povremeni.

    Kao to je ve reeno, postoje iefemerni, kratkotrajni tokovi, ato su najee jaruge u kojimase voda pojavljuje samo veomakratko vreme (maksimalno 24h)i to prilikom najaih pljuskova.i to prilikom najaih pljuskova.

    Treba imati u vidu da najeeu tzv. suvim potocima na nekojdubini ispod korita (obino seradi o poroznim sedimentima)ima vode. To omoguava dalarve mnogih akvatinihinsekata trae u ovakvomhabitatu (sredini) opstanak zavreme sunih perioda koji moguda traju mesecima.

  • Elementi korita su dno i strane, odnosno obale, leva i desna gledano nizvodotok. Popreni presek korita je razliitog oblika, polukrunog, trapeznog,pravougaonog i dr., sa razliitim stepenom deformacije i odstupanja od osnovnoggeometrijskog oblika. Dimenizije ivog" poprenog preseka korita veoma surazliite i upravo su proporcionalne proticaju, a obrnuto proporcionalne brziniteenja.

    leva obaladesna obala

    Dno korita

    U toku evolucije korita, menjaju se padovi, pa prema tome i brzina teenja, touz konstantan proticaj uslovljava promenu proticajnog profila korita. Istovremenosa promenom dimenzija korita, koje se poveava, idui od izvorita ka uu, menjase i njegov oblik. U poetku razvoja korito je usko sa visokim strmim stranama, dokse slabljenjem mehanike snage toka postepeno iri i dobija trapezast, odnosnoparabolian, oblik.

  • U umskom vodotoku, potoku, moe se, sa morfolokog aspekta, izdvojitikorito i slivna povrina koja mu gravitira.

    padavine

    intercepcija

    transpiracija

    depresija

    infiltracija

    perkolacija

    podzemna voda

    neza

    sien

    a zo

    naza

    sien

    a zo

    na

  • Vodni tokovi imaju pritoke razliite veliine i razliitog znaaja i zajedno inehidrografsku mreu jednog toka, tj. renu mreu ili reni sistem, a povrina kojujedan takav sistem obuhvata, naziva se reni (vodni) SLIV.Sliv se moe definisati i kao jedinica neke povrine zemljita odreena topografijom ireimom oticanja, odnosno njegovim vodotokom.To je ukupna povrina zemljita sa koje otie voda do neke odreene take nizpadinu i ulije se u drugi vodotok ili stajau vodu (recipijent).

    Takvo shvatanje je korisno radi

    Uzvodno od ove take je manji sliv, anizvodno od take uliva nastaje novi,vei sliv koji ukljuuje i prethodni.Takvo shvatanje je korisno radipodravanja tradicionalnog konceptasliva kao basena sabiralita iliprikupita voda, sa istovremenomdrenanom funkcijom. Ovakav sliv jeprvenstveno orografska celina kojiprihvata povrinsku vodu, tj. padavine,sa itave povrine, transportuje jesvojim vodotocima sve do glavnogvodotoka, po kome se naziva i sam sliv,sve do ua u neki vei sliv ili more.

  • Kategorizacija slivova vri se po istom principukao i vodotoka. Kao to je i potok prvog reda uvekspecifian, tako je i sliv prvog reda jedinstven. Slivdrugog reda (koga ine dva sliva prvog reda) je,takode, unikatan u okviru te kategorije, ali jeistovremeno i integrator prethodna dva sliva prvogreda, i dalje ukrupnjavanje slivova tee po tomprincipu.

  • Kategorizacija slivova vri se poistom principu kao i vodotoka. Kao toje i potok prvog reda uvek specifian,tako je i sliv prvog reda jedinstven. Slivdrugog reda (koga ine dva sliva prvogreda) je, takode, unikatan u okviru tekategorije, ali je istovremeno i integratorprethodna dva sliva prvog reda, i daljeukrupnjavanje slivova tee po tomprincipu.

    Linija koja ograniava slivnu

    vododelnica

    Linija koja ograniava slivnupovrinu ili deli dva susedna rena sliva,naziva se razvoe ili vododelnica. Uzavisnosti na koji se sliv odnosi,razvoe moe biti glavno za ceoposmatrani sliv ili razvoe pritoka. Ubrdsko-planinskim podrujima, razvoeje lako definisati zbog jasno definisaneorografije. Meutim, to nije sluaj uravniarskim delovima, gde je to dalekotee proceniti, na primer u Vojvodini, uoblasti bara, tresava i sl.

  • TOPOGRAFSKAVODODELNICA

    HIDROLOKAVODODELNICA

    VODODELNICAVODODELNICA VODODELNICA

  • UTICAJNI SLIVTOPOGRAFSKI SLIV

  • Slivovi imaju karakteristine reime oticanja, prinose i kvalitete voda i akvatinesisteme koji pojedinano imaju svoje fizike, ekoloke i bioloke karakteristike. Svakiod njih je uobliavan nainom korienja zemljita i ureivanja koji povratno utiu nakorienje vode u domainstvima, poljoprivredi, industriji, proizvodnji hidroenergije,rekreacije i divljai.Voda je u biosferi rasporeena izmeu rezervi u atmosfcrskom vazduhu (vlaga,oblaci, magla), ispod povrine zemljita (u zemljitu i poroznim geolokimpodlogama), na povrini zemljita (potoci reke, jezera, bare i dr.) ili u ljudima, biljnoj iivotnjskoj biomasi. Kretanje ove mase vode kroz sektore i izmeu njih iniznaajan deo globalnog hidrolokog ciklusa. Svaki sektor pretstavlja rezervoar uvidu vodene pare, tenosti ili leda sa kontinuiranim tokom. Ovo nije jednosmerantok, kako se esto pretstavlja, ve viesmerno kretanje. Pored svega, najvanijitok, kako se esto pretstavlja, ve viesmerno kretanje. Pored svega, najvanijiizvor vode za najvei broj slivova su padavine, bilo u vidu kie, snega, inja, slane idr.

  • Padavine mogu: ulaziti putem infiltracije, bilo u plitke nezasiene zone i/ili u

    dublje zasiene zone, zone podzemnih voda; isparavati direktno nazad u atmosferu posle dospevanja

    na povrinu remljita, povrinu vode, biljaka i ivotinja; mogu biti iskoriene i akumulirane u bakterijama,

    ljudima, biljkama i ivotinjama, kao deo ukupne biomase; mogu biti transpirisane nazad u atmosferu posle

    korienja od strane biljaka i ivotinja; naputati sliv u vidu povrinskog ili podpovrinskog

    oticanja.

  • Prema tome, moe se rei da je voda nesumnjivo osnovni elemenat koji povezujesve organe unutar jednog organizma, sve organizme unutar nekog ekosistema iekosistem sa irom okolinom.Ovo omoguava hidrografska mrea koju treba shvatiti u najirem smislu, poev odpovrinskih tokova raznih dimenzija, stajaih i podzemnih voda, kanala, cevi imikrocevi koje nastaju na i u zemljitu, do uspostavljenih sistema elija kojeomoguavaju kretanje vode kroz biljni organizam.Treba imati u vidu da voda u ekosistemu nije destilisana" ve zasiena mnogimmakro i mikrobiogenim elementima i drugim materijama koje prima poev odvrnog sprata sastojine do geoloke podloge.

    Ona dospeva do svake biljke i drugihorganizama u ekosistem.

    Ovaj krajnje pojednostavljen prikaz vode kaovezivnog elementa ekosistema, u prirodi jeizvanredno sloen proces, postepeno razvijan iusavravan stotinama miliona godina.Ovde je naveden da bi se bolje shvatio znaajouvanja i zatite ovako shvaene hidrografskemree.

    organizama u ekosistem.Kada zavri misiju dostavljanja biljki potrebnihelemenata za dalje slnteze, deo ostane utkivima, a vei deo vraa se u atmosferu da seukljui u ciklus stalnog kruenja.

  • Promene stanja vodeu umskim vodotocima

  • Nivoi vode u vodotocima osciliraju stalno. Dnevna kolebanja sutipina za brdske i planinske slivove dok su takva kolebanja uravn