Embed Size (px)
DESCRIPTION
31. oktobar 2014.
Citation preview
Foto kino klub „^a~ak”
Odbornici SG usvojili izve{tajo devetomese~nom izvr{ewu buxetai odluku o rebalansu gradske kase
PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.
wwwwww..ccaaggllaass..rrss
tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs
GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 31. OKTOBAR 2014. GODINE
006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600
CENTRUM
BROJ 42 CENA 30 DIN.
strana 17.
Priprema vozila za zimu
Usvojene izmene i dopune programa postavqawa kioska na teritoriji grada
KIOSCI OSTAJU JO[ JEDNU GODINU
Privremeni ogran op{tine Lu~aniodr`ao prvu sednicu
Neobi~an svet Katarine Alempijevi}
I Z A B R A N ANAJLEP[A DVORI[TA
DONETA RE[EWAO PRESTANKUMANDATA IFUNKCIJA strana 23.
NIINVESTICIONI,NI SOCIJALNI,ALI LIKVIDAN
strane 4. i 5.
OD1. NOVEMBRAOBAVEZNAZIMSKAOPREMA strana 20.
PODSE]AMO
strana 3.
KREATIVANBEG ULEP[USTVARNOST
strana 19.
PROGLA[ENENAGRA\ENE FOTOGRAFIJE
strana 19.
2 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEMARKETING
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE 3GRAD
Gradska vlast u po-sledwe vreme ~esto“ustukne” pred poje-
dinim grupama gra|ana, ne-zadovoqnih nekim odluka-ma, kojima se reguli{u po-jedini segmenti `ivota irada u lokalnoj sredini, dabi predupredila wihovoeventualno ve}e nezado-voqstvo i proteste. To je,posle izmena i dopuna pro-grama postavqawa kioskana teritoriji Grada, usvo-jenih na sednici Gradskogve}a od 28. oktobra, kon-statovao Nemawa Trnavac,“ogradiv{i” se da ima raz-umevawa za vlasnike obje-kata koji se bave tim po-slom, ali i da se zala`e zauvo|ewe reda u ovu oblast
i da svi zakupci redovnoizmiruju svoje obaveze. Su-{tinu izmena programaobrazlo`io je na~elnik GUza urbanizam Milo{ Mi-losavqevi}, naglasiv{ida novinu predstavqa od-redba kojom se iz programa“bri{u sve napomene kojese ti~u vremena za priku-pqawe ponuda javnim ogla-som i uklawawe susednihkioska na predmetnim lo-kacijama”. To prakti~nozna~i da }e uklawawe po-stoje}ih objekata, raspisi-vawe konkursa za posta-vqawe novih tipiziranihkioska i licitacija bitiodlo`eni do 1. oktobraslede}e godine.
Gradona~elnik Voji-
slav Ili} je podr`ao izme-ne programa i naglasio daGV mora izna}i re{ewanajprihvatqivija za gra|a-ne, jer se “zate~eno stawene mo`e sankcionisatipreko no}i”. Mnogi zakup-ci javnih povr{ina pose-duju trafike i druge pri-vremene objekte 10 - 15 go-dina i smatraju da je pro-stor wihov, rekao je OstojaMijailovi}, uveren da }eveliki korak u uvo|ewu re-da u ovoj oblasti predsta-vqati upravo to ako za go-dinu dana ovi gra|ani buduprimorani da redovno pla-}aju zakupninu i druge da-`bine. Izmene i dopuneprograma su “dobar potez”,jer }e se u ovom prelaznomperiodu od godinu danavlasnici trafika pripre-
miti za u~e{}e na javnomkonkursu, nabavku tipizi-ranih objekata i oni kojinisu, pod ve}im nadzorominspekcije, po~eti da pla-}aju naknadu, uveren je za-menik gradona~elnika Ra-denko Lukovi}. On je naja-vio i da }e za slobodne lo-kacije, predvi|ene progra-mom postavqawa privre-menih objekata, uskoro bi-ti raspisan konkurs. Grad-sko ve}e je prihvatilopredlog dr Milana Plazi-ni}a da mu JP “Gradac” do-stavi “presek stawa”, od-nosno spisak du`nika ionih zakupaca koji redov-no pla}aju nakandu za ko-ri{}ewe gra|evinskog ze-mqi{ta. Takvu informa-ciju ve}nici bi trebalo darazmatraju i posle tri me-
seca, upravo zbog toga dabi se videlo koliko je uve-den red u ovoj oblasti igra|ani primorani da po-{tuju skup{tinsku odluku.
Odluka o rebalansu bu-xeta nametnula je izmene idopune programa mera po-dr{ke za sprovo|ewe po-qoprivredne i politikeruralnog razvoja, koje je naposledwoj sednici GVobrazlo`io na~elnik GUza lokalni ekonomski raz-voj Vladimir Grujovi}.Program je “umawen” zatri mioliona dinara, a 6,2miliona dinara, prvobit-no planiranih za nabavkupriplodnih junica, preu-smereno je za kupovinu pro-tivgradnih raketa, koje }e,po Grujovi}evim re~ima,biti obezbe|ene do kraja
godine. Osim toga, za mi-lion dinara smawena je ipozicija na kojoj su u buxe-tu planirana sredstva zau~e{}e poqoprivrednihproizvo|a~a na sajmovima,a za 1,5 miliona dinara po-ve}ana suma namewena zasubvencije poqoprivred-nicima. Gradska uprava zalokalni ekonomski razvojje predlo`ila, a GV usvoji-lo i dopune odluke o uslo-vima i na~inu kori{}ewapodsticajnih sredstsva upoqoprivredi, koje }eomogu}iti i poqoprivred-nicima, korisnicima bu-xetskih sredstva za nabav-ku semenske p{enice, dakonkuri{u za druge vidovesubvencija.
M. N.
Iako je inicijativa o osnivawuSrpskog poslovnog saveta pri am-basadi Ujediwenih arapskih Emi-
rata, pokrenuta jo{ pre pet godina, reali-zovana je u januaru 2014, nakon {to su us-postavqeni bilateralni odnosi izme|uove zemqe i Srbije. Osnovni ciq te orga-nizacije je uspostavqawe poslovne sarad-we izme|u dve zemqe i promocija i una-pre|ewe investirawa u na{oj dr`avi, re-kla je posle razgovora sa gradskim ~elni-cima predstavnik Srpskog poslovnog sa-veta (SPS) Mirjana Radenovi} Ratkovi},koja je u utorak sa saradnicima boravila u^a~ku.
- ^a~ak kao grad na dobroj geografskojpoziciji i sredina poznata po industrij-skoj proizvodwi i investicijama, veoma jeinteresantan za Emirate. Posebno je zna-~ajan kao lokalna zajendica u kojoj je izu-zetno bila razvijena i poqoprivredna isto~arska proizvodwa, zbog ~ega bi i ula-gawe u sto~arstvo bila privla~na inesti-cija za poslovne qude iz Emirata.
Tokom razgovora sa predsednikomSkup{tine grada Veqkom Negovanovi}emi wegovim zamenikom Vladanom Mili}emzakqu~eno je da bi najperspektivnija bilaulagawa Emira}ana u poqoprivrednuproizovdwu, obnavqawe sto~nog fonda iu obnovqive izvore energije. Tako su ozna-~eni i glavni sektori saradwe i potenci-jalni projekti, koji, prema uverewu pred-stavnice SPS, predstavqaju dobru bazu zabudu}u saradwu. Najva`nije je da se oni,kako je naglasila Radenovi} Ratkovi},
“sudaraju” sa `eqama potencijalnih inve-stitora iz Emirata.
- Svi projekti koji poka`u da }e done-ti benefit, bi}e predo~eni zainteresova-nim investitorima. Re~ je uglavnom o ma-lim i sredwim investitorima koji suvoqni da ula`u svoj kapital u Srbiji. Va-`no je da smo na prvom sastanku mapira-li sekotre budu}e saradwe i na osnovu to-ga }emo postoje}e i nove projekte ponudi-ti potencijalnim ulaga~ima.
Doma}in rukovode}im qudima iz Srp-skog privrednog saveta, osnovanog u sasta-vu ambasade Ujediwenih arapskih Emira-ta, predsednik SG Veqko Negovanovi},podse}a da je povod za ove razgovore bionedavni uspe{ni nastup ~a~anskih pri-vrednika u Privrednoj komori Srbije:
- Tokom razgovora konstatovali smo dapostoji mogu}nost privredne saradwe iz-me|u na{ih malih i sredwih preduze}a isli~nih firmi iz Ujediwenih arapskihEmirata. Osim toga, razgovarali smo i oprojektima u oblasti poqoprivrede, po-sebno o proizovdwi mesa, tovu stoke i iz-vozu vo}a i povr}a. Gradske uprave su is-takle dva konkretna predloga, odnosno pr-ojekat obnavqawa i unapre|ewa tova sto-ke, s obzirom na to da posedujemo prerad-ne kapaciteet u objektima “Sto~ara”, ~ijabi prodaja uskoro trebalo da bude ogla{e-na. Osim toga, postoji i program proiz-vodwe i prerade vo}a i povr}a, kojim je,pored ostalog, predvi|ena i gradwa veli-kog skladi{ta - kargo centra. Grad je uoba slu~aja ponudio model javno privat-nog partnerstva, odnosno da lokalna sa-mouprava obezbedi lokacije potpuno in-frastrukturno opremqene, a da investi-
tori iz Ujediwenih arapskih Emirata in-vestiraju u gradwu tih kapaciteta.
Emira}ani su, naglasio je Negovano-vi}, zainteresovani i za eventualna ulaga-wa u obnovqive izvore energije, za{ta ^a-~ak tako|e poseduje odgovaraju}e potenci-jale, ako se ima u vidu ~iwenica da je naneki na~in ve} zapo~et projekat izgradwe“solarnog parka” na lokaciji biv{e depo-nije “Preli}i”. ^a~ak mo`e investitori-ma iz Emirata da “ponudi” i bawe, jer suizuzetno zainteresovani za one koje imajukvalitetne i lekovite vode, a nisu izgra-|ene. Re~ je o Slatinskoj bawi, u kojoj bistranci gradili SPA centar i sve prate-}e sadr`aje. Osim toga, u toku su i pripre-me za hidrolo{ka i balneolo{ka istra-`ivawa u Balugi (preqinskoj), u kojoj suneka istra`ivawa jo{ iz sedamdesetih go-dina pokazala da na ovoj lokaciji postojerezerve izuzetno kvalitetne i lekovite vo-de, rekao je Negovanovi}, naglasiv{i dasu delegaciji UAE ponu|eni konkretniprojetki i da }e nakon najavqene posete iresornog ministra ove zemqe, najverovat-nije biti dogovorena i konkretna sarad-wa.
M. N.
GRADSKO VE]E USVOJILO IZMENE I DOPUNE PROGRAMA POSTAVQAWA KIOSKA NA TERITORIJI GRADA
POSTOJE REALNE [ANSE ZA USPOSTAVQAWE SARADWE IZME\U ^A^ANSKE I PRIVREDE UJEDIWENIH ARAPSKIH EMIRATA
PROJEKTI U TRI VA@NA SEKTORA
Vlasnici kioska i drugih privremenih objekatatrebalo bi da se obrate nadle`nima u JP “Gradac”,da bi potpisali ugovore o zakupnini, koja }e, kako jenajavila samostalni referent za gra|evinsko ze-mqi{te Neda Markovi}, biti pove}ane i uskla|enesa tr`i{nim iznosima:
- Nadamo se da }emo na ovaj na~in “uvesti u red”me|u dosada{we problemati~ne zakupce, jer vlasni-ci kioska uglavnom ne pla}aju zakupninu, ili pla-}aju veoma male iznose, koji su neprimereni lokaci-jama na kojima su podignuti. Veliki broj kioska jepostavqen nelegalno, a samo mawi broj u skladu saranijim programima, ali i wihovi vlasnici pla}a-ju uglavnom male i nerealne zakupnine. Zbog toga }e-mo predlo`iti Gradskom ve}u da ove nakande budupove}ane, i u zavisnosti od zona, predvi|ene u izno-su od 1.150 do 2.500 dinara po kvadratnom metru.
VE]A ZAKUPNINA
KIOSCI OSTAJU JO[ JEDNU GODINU
4 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEPOLITIKA
Kao i na nekolikoprethodnih sed-nica, odbornicisu i tokom prvog
radnog dana na posledwemskup{tinskom zasedawu od29. oktobra, skoro sat vre-mena “potro{ili” na ras-pravu o utvr|ivawu dnev-nog reda i predloge o wego-vim izmenama i dopunama.Uprkos primedbama pojedi-nih opozicionih odborni-ka da je materijal dosta-vqen neposredno pred sed-nicu, te da se o wemu ne mo-`e raspravqati, i upozore-wu dr Draga Milo{evi}a(SNS), predsednika Savetaza poqoprivredu, da ovo te-lo nije razmatralo predlogGradskog ve}a, SG je na-knadno uvrstila u dnevnired izja{wavawe o izmena-ma i dopunama programamera podr{ke za sprovo|e-we poqoprivedne i ruralnepolitike i predlogu odlukeo uslovima i na~inu kori-{}ewa podsticajnih sred-stava u poqoprivredi. Od-bornici su prihvatili izahtev Dragana Vu~eti}a(DS) da za narednu sednicubude pripremqen predlognove odluke o zonama i sto-pama, na osnovu kojih seutvr|uje porez na nekretni-ne fizi~kih i pravnih li-ca. Za razliku od ovog,predlog Aleksandra Tana-skovi}a (Dveri srpske) dasa dnevnog reda bude skinu-ta odluka o pribavqawu ujavnu svojinu gra|evinskogzemqi{ta, radi izgradweprodu`etka Wego{eve uli-ce i da sredstva za to budupreusmerena za gradwu tro-toara u Kqu~koj i UliciSima Saraga, nije dobio ve-}inu glasova prisutnih od-bornika, koji nisu podr`a-li ni wegovu inicijativuda SG donese deklaraciju,koju je nazvao “stop pederbalu u ^a~ku”, kojom bi selokalni parlament izja-snio protiv eventualnogodr`avawa gej parade uovom gradu.
Dr Milan Roganovi}(Dveri srpske) je, poredostalog, zahtevao da budeispitana odgovornost na-~elnika resorne GU i svihonih koji su kreirali odlu-ku o poreskim zonama i nataj na~in naneli veliku{tetu gra|anima, za{taskup{tinska ve}ina tako|enije glasala. Ni predlogodbornika Stojana Marko-vi}a da bude ukinuta funk-cija pomo}nika gradona-~elnika za ekonomski raz-voj i za{titu `ivotne sre-dine nije dobio podr{ku
ve}ine predstavnika u lo-kalnom parlamentu, dok jeprihva}en wegov drugi zah-tev da odbornicima na sle-de}oj sednici bude predo~e-na informacija o ugovoru,koga je JP “Gradac” potpi-salo sa investitorom veli-kog poslovnog centra u”Aveniji lipa”, za koji, powegovim re~ima, nema sa-glasnost Gradskog ve}a, a ioslobo|en je obaveze pla}a-wa velikog dela naknade zaure|ewe gra|evinskog ze-mqi{ta.
Aco \enadi} (Dverisrpske) zamerio je predseda-vaju}em da na “komunisti~-ki na~in vodi sednice” izahtevao da gradona~elnikpokrene sudski spor za po-vra}aj zmeqi{ta poklowe-nog kasarni i da jednojosnovnoj {koli bude vra}e-no ime Vojvoda Stepa.Predsednik Negovanovi} jeodgovorio da imena {kolapredla`e [kolski odbor itek kada dobije saglasnostresornog ministarstva, tajpredlog iznosi na SG. Bi-qana Rubakovi} (Dverisrpske) je, po{to je tra`ilada odbornicima bude pre-do~en kompletan izve{taj oraspodeli pomo}i popla-vqenom stanovni{tvu, pri-hvatila predlog predseda-vaju}eg da tu informacijuGU za lokalni ekonomskirazvoj pripremi za narednoskup{insko zasedawe. Po-{to je ponovio svoje odbor-ni~ko pitawe o poreskomdugu FK Borac od oko800.000 evra, postavqenojo{ u julu ove godine, od-bornik Branislav Lazovi}(Zajedno za Srbiju) insi-stirao je da na slede}oj sed-
nici odbornici budu oba-ve{teni o tome da li su, ipod kojim uslovima odpreduze}a “Auto^a~ak” na-bavqena tri polovna vozi-la za potrebe Doma zdra-vqa.
NI NAPREDWACINISU ZADOVOQNI
Po{to je predsednik SGVeqko Negovanovi} infor-misao odbornike da }e, zbogpromene imena, odborni~kagrupa Nove demokratskestanke ubudu}e u lokalnomparlamentu nastupati podnazivom Socijaldemokrat-ska stranka - Zeleni, na~el-nik GU za finansije je de-taqno prezentovao deveto-mese~ni izve{taj o izvr{e-wu gradskog buxeta koji jerealizovan 63,72 odsto odgodi{weg plana. Ostvare-we buxeta od januara dokraja septembra je skromni-je nego u istom periodu la-ne, {to potvr|uje podatakda su prihodi i primawamawi za oko 340 milionadinara, ocena je DraganaVu~eti}a (DS), koji je zapa-zio i da je od poreza na za-rade ostvaren mawi prihodza oko 100 miliona dinarai da je mawe novca ubrano iod boravi{ne i komunalnetakse. Zamerio je i zbog to-ga {to su pove}ani izdaciza naknade za rad i tro{ko-ve putovawa ~lanova GV,zahtevaju}i izve{taj oefektima wihovog anga`o-vawa i predlo`iv{i da senovac planiran za ugovorepo delu, usluge, ~lanstvo ukomisijama i radnim teli-ma, ubudu}e usmerava za so-cijalna davawa. Buxet nijerealno planiran, ocena je
Aca \enadi}a (Dveri srp-ske) koji je zamerio finan-sijerima {to su, “zarad do-dvoravawa EU”, izdvojiliskoro 10 miliona dinara“za ku~i}e”, odnosno nado-kandu {tete koju su gra|anipretrpeli zbog ujeda pasalutalica i za wihovo zbri-wavawe u azilu u Po`egi,umesto da su ta sredstvaopredeqena za re{avawesocijalnih problema, kojihje u gradu sve vi{e. Najo-{triji u oceni devetome-se~nog izve{taja bio je dru-gi odbornik iz ove poli-ti~ke grupacije AleksandarTanaskovi}, ustvrdiv{i daje buxet u ovom periodu “ka-tastrofalan i da po svimpokazateqima ^a~ak idedole”. Ustvrdio je i da je onstrana~ki i projektovan poprincipu “ba{ me briga”,nastoje}i da to argumentujebrojnim primerima, a pose-bo uverewem da su gra|ani“opqa~kani usvojenom po-reskom politikom”, da jesvaka buxetska pozicijasporna i da je o~igledno dasu sa mnogih sredstva nera-cionalno tro{ena. Za{toje prihod od komunalnihtaksi ostvaren samo u izno-su od 51 odsto, interesova-lo je Slobodana Nenadi}a
iz iste odborni~ke grupe,koji je pitao i zbog ~ega supove}ana izdvajawa za tro-{kove prevoza lica stari-jih od 65 godina?
Puwewem buxeta, u kojise za devet meseci slilo2,017 milijardi dinara, ni-su zadovoqni ni predstav-nici SNS, rekla je {ef od-
borni~ke grupe ove strankeNade`da Simovi}, ali iz-razila i razumevawe za sla-biji priliv sredstava, kojasu izostala zbog “te{ke go-dine i drugih objektivnihokolnosti, odnosno elemen-tarnih nepogoda koje su za-desile ^a~ak i ve}i deo Sr-bije.” Najva`nije je, nagla-sila je Simovi}ka, da je bu-xet Grada minimalno zadu-`en i likvidan, {to je re-zultat {tedwe i racional-nog tro{ewa para poreskihobveznika.
Odbornici Dveri su iprilikom usvajawa odlukeo buxetu za 2014. upozorava-li da on ne}e biti ni inve-sticioni, ni socijalni i da}e izostati realni prihodiod 70 do 75 odsto za devetmeseci, podsetio je dr Mi-lan Roganovi}. Primetio jeda su za oko 340 miliona di-nara smawena sredstva kojaje ^a~ku trebalo da “preba-ci” Republika, i da su veli-ki tro{kovi putovawa za-poslenih u nekim GU, gra-dona~elnika, ~lanova GV.Zakon o smawewu penzija iplata u javnom sektoru samo}e delimi~no nadomestitiminus i u republi~kom i ulokalnim buxetima, uverenje Branislav Lazovi} (Za-
jedno za Srbiju), koji je in-sistirao da odgovorni na-plate porez od onih koji du-guju po nekoliko stotinahiqada evra, poput FK Bo-rac, a ne da svoju snagu i od-lu~nost pokazuju na siroti-wi i gra|anima koji za ko-munalne usluge i struju du-guju po nekoliko hiqadadinara.
POLITI^KIPROFITERI [IREDEFETIZAM!
Nijedan buxet, pa ni bu-xet ^a~ka, nije dovoqnoinvesticioni, ni socijal-ni, ali je ovaj doma}inski,ocena je Vladice Gavrilo-vi}a (NS), koji je to uvere-we potkrepio brojnim pri-merima, prvenstveno o iz-dvajawima za sve buxetskekorisnike, ~ije su potrebeblagovremeno podmiriva-ne. Zamerio je nekim odbor-nicima {to svojim disku-sijama, “samo zarad poli-ti~kog profiterstva, {iredefetizam i negativnuenergiju” i demantovao wi-hove pri~e da je ^a~ak mr-tav grad. Prihodovna stra-na buxeta i lo{e poslovawei stawe u JP “Gradac”, kojeje od investitora u “Aveni-ji lipa”, umesto 470.000, na-platilo samo 120 hiqadaevra na ime naknade za ure-|ewe gra|evinskog zeqi-{ta, su najve}i problemi,smatra Stojan Markovi}(LDP). Umesto planiranih50, ovom JP je, tvrdi Mar-kovi}, za devet meseci pre-neto iz buxeta 98 milionadinara i rebalansom pred-vi|eno jo{ 150.
Odgovaraju}i na brojnapitawa i primedbe, na~el-nik resorne GU Zoran To-dosijevi} je, pored ostalog,podsetio da je dr`ava sma-wila povra}aj sredstava odporeza na zarade, zbog ~ega^a~ak mese~no dobija 20miliona dinara mawe, damu je u ovoj godini i odPDV - a uskra}eno oko 50miliona dinara, da je “Gra-dac” od planiranih 100 mi-liona dinara od naknade zakori{}ewe gra|evinskogzemqi{ta, naplatio 30 i daje priliv para u buxet mawii zbog, nakon poplava i ne-pogoda, smawenih aktivno-sti brojnih privrednih su-bjekata koji pune gradskukasu. Naglasio je da su tro-{kovi GV pove}ani zbog“pro{irewa” gradske vladeza dva ~lana i putovawa po-jedinaca koji su zadu`eniza odre|ene projekte, ali ipodsetio da su naknade svih~lanova radnih tela, komi-
ODBORNICI SG USVOJILI IZVE[TAJ O DEVETOMESE^NOM
NI INVESTICIONI, NI SO
5POLITIKAPETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE
sija i GV predvi|eneskup{tinskom odlukom ko-ju su pro{le godine izgla-sali aktuelni odbornici.Osnovni razlog zbog kogajo{ nisu raspodeqena devi-zna sredstva (4.212 dolara i
15.929 evra), dobijena od do-natora i prijateqa iz sve-ta, namewena za pomo} po-plavqenima, je taj {to ih jeNBS konvertovala tek po-~etkom ove semdice. Iz bu-xetske rezerve dodato je ~e-
tiri miliona dinara za tr-o{kove prevoza lica stari-jih od 65 godina, za{ta jeprvobitno planirano 26miliona, zbog toga {to jeovoj grupi pridodato jo{12 kategorija korisnika,
me|u kojima su i sredwo-{kolci, odgovorio je Todo-sijevi}.
Za razliku od mnogih lo-kalnih samouprava koje sezadu`uju, da bi odr`ale li-kvidnost, gradski buxet je
za devet meseci sve vremebio likvidan, obaveze pre-ma korisnicima su redovnoizmirivane, odr`ane su sveplanirane manifestacije irealizovani predvi|eniprogrami, konstatovao jegradona~elnik VojislavIli}:
- Buxet je likvidan, nepona{amo se po principu“ba{ nas briga”, ve} krajwedoma}inski. Nemamo novihkredita, sve obaveze redov-no izmirujemo, a i brojnekontrole i revizije koje suproveravale buxetsko po-slovawe nisu ustanovilenikakve nepravilnosti, ni-ti zloupotrebe u tro{ewubuxetskih para.
Tokom prvog radnog da-na na 36. skup{tinskom za-sedawu odbornici su usvo-jili i predlog odluke o iz-menama i dopunama odlukeo buxetu za 2014. godinu ipredlog odluke o nagra|i-vawu protivgradnih stre-laca, za koje }e biti obezbe-|eno tri, od pet milionadinara, preusmerenih reba-lansom sa aproprijacije
“usluge po ugovoru”, a preo-stala dva u teku}u i stalnubuxetsku rezervu. Na osnovuove odluke, svim protiv-gradnim strelcima koji susa RHZ zakqu~ili ugovore,pripa{}e nagrada u visiniprose~ne mese~ne zarade uRepublici, jer su zbog ~e-stih vremenskih neprilikau 2014. bili vi{e anga`o-vani u oblasti protivgrad-ne za{tite, objasnio je na-~elnik GU za lokalni eko-nomski razvoj VladimirGrujovi}, i izrazio zahval-nost strelcima koji su, upr-kos malim naknadama, odgo-vorno obavili poverene po-slove.
Posle du`e rasprave, ukojoj su uglavnom opozicio-ni odbornici izneli nekeprimedbe i sugestije, ve}i-nom glasova usvojeni su iplanovi generalne regula-cije “Centar” i “Trbu{ani- Qubi}”, koje su na sedni-ci detaqno prezentovaliglavni urbanisti iz JP“Gradac” Tatjana Simono-vi} i Qiqana [ubara.
M. N.
IZVR[EWU BUXETA I ODLUKU O REBALANSU GRADSKE KASE
CIJALNI, ALI LIKVIDAN
6 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEPOLITIKA
Uprisustvu brojnog ~lan-stva, predstavnika grad-skog rukovodstva, javnih
preduze}a i ustanova, i prijateqaiz drugih politi~kih partija, ru-kovodstvo Gradskog odbora SNSproslavilo je u ponedeqak slavu
Sveta Petka. Sa sve{tenicima ~a-~anske crkve ~in se~ewa slavskogkola~a obavili su ovogodi{widoma}ini slave Milan Lazovi} iVidoje Boranija{evi}, i povere-nik Gradskog odbora dr Aleksan-dar Radojevi}. Oni su slavski ko-la~ predali omladini GO SNS,koja }e naredne godine do~ekatigoste povodom obele`avawa danaustanovqenog u znak po{tovawa i
se}awa na Prepodobnu mati Para-skevu.
Po{to je brojnim gostima po-`eleo dobrodo{licu, a sugra|a-nima napredak i boqi `ivot, La-zovi} je izrazio uverewe da }emo utome i uspeti, “uz dosta snage, hra-
brosti i mudrosti i uz bo`ju po-mo}”. Veliki praznik napredwacisu obele`ili uz blagoslov mana-stira Blagove{tewe u Ov~arskokablarskoj klisuri, koji je GOSNS za ovu priliku pokloniosve}u, slavsko `ito i kola~, za-hvalio je darodavcima drugi do-ma}in Vidoje Boranija{evi}, po-`elev{i svima da im naredna go-dina bude sre}nija i beri}etnija.
^lanovi SNS participiraju ulokalnoj vlasti, onoliko “kolikoim dozvoqava koalicioni kapa-citet”, rekao je poverenik GOSNS dr Aleksandar Radojevi},naglasiv{i da je najva`niji poli-ti~ki zadatak Povereni{tva u na-rednom periodu organizovawestrana~kih izbora, koji }e bitiodr`ani ~im Izvr{ni odborstranke donese odluku o wihovomraspisivawu. Podsetio je da SNSu ^a~ku ima oko 6.000 ~lanova, dasu u oko dve tre}ine mesnih odbo-ra imenovani poverenici, a da }eposle izbora, svi MO stranke do-biti svoje organe i predsednike.“Radimo paralelno i u lokalu ina republi~kom nivou, jer imamosvoje predstavnike i u republi~-kom parlamentu, zbog ~ega se tru-dimo da maksimalno u~estvujemo udono{ewu i sprovo|ewu reform-skih zakona koji su usvojeni tokomposledwih pet meseci,” rekao je,pored ostalog, u izjavi za medijedr Radojevi}. Naglasio je da je po-sledwi Zakon o ograni~ewu pen-zija i plata u javnom sektoru, do-net na sednici u nedequ, prakti~-no “iznu|en, jer je prethodna vlastneodgovorno uzimala kredite i dote mere zadu`ila dr`avu da onavi{e ne mo`e da funkcioni{e.Zbog toga }e biti preduzete bolnemere, da bi se dala mogu}nost pri-vredi da po~ne da radi i puni bu-xet.” M. N.
Sude}i po (ne)zaintereso-vanosti koju su pokazali uponedeqak, kada je na pru-
`nom prealzu u MZ “Kqu~”, tre-balo da bude odr`ano protestnookupqawe gra|ana, problem ne-dostatka trotoara pored Kqu~kei Ulice Sima Saraga vi{e brineneke odbornike Dveri, nego me-{tane. Na “zakazanom” mestu, na-ime, okupilo se nekoliko pred-stavnika ovog pokreta, malobroj-ni novinari i samo dvoje - trojestanovnika iz ovog naseqa. Owihovim problemima, sa kojimase suo~avaju godinama i zbog ko-jih su se, po{to nisu postiglidogovor sa nadle`nima u lokal-noj samoupravi i JP “Gradac”,jo{ u martu obratili Dverima,tra`e}i da ih iznesu na jednomod skup{tinskih zasedawa, Radi-voje Mladenovi} je rekao:
- Na sastanku sa predstavni-
cima “Gradca” tra`ili smo dabudu izgra|eni trotoari od Uli-ce dr Dragi{e Mi{ovi}a doKqu~ke i Sime Saraga, da bi |a-ci bezbedno i{li u {kolu i neo-metano se kretali majke sa malomdecom i starije osobe. Na ovimulicama je velika frekvencijasaobra}aja, a i pru`ni prelaznije nivelisan i dovoqno obez-be|en, zbog ~ega gra|ani ~estoprugu prelaze na drugim, jo{ ri-zi~nijim mestima. Najgore je to-kom zime, kada ovim ulicamapro|e ~ista~ i ostavi sneg poredkolovoza, tako da gra|ani morajuda se kre}u putem.
Mladenovi} podse}a da su me-{tani dva puta upu}ivali peti-ciju nadle`nima i najavio da }e,ukoliko ni{ta ne preduzmu, or-ganizovati blokadu ulica i pru-`nog prelaza. Smatra da gra|aniimaju pravo da znaju kuda odlazesredstva koja i stanovnici ovogdela grada izdvajaju za wegovoure|ewe i odr`avawe i da biosim centra, infrastrukturnotrebalo boqe da budu opremqenai prigradska naseqa.
Predstavnici Pokreta Dveri,kojima su se obratili gra|ani izovog naseqa, odlu~ni u nameri dablokiraju ulicu i prugu, ukolikone budu re{eni wihovi zahtevi,apelovali su na svoje sugra|aneda odustanu od te namere do skup-{tinskog zasedawa, podsetio jeodbornik Radisav Rackovi}:
- U ovom delu grada ima dostadoma}instava, preduze}a i veli-ki broj vozila se “sliva” ovimulicama, tako da je nesporno da jeneophodno pored wih izgradititrotoare. Pismo koje su gra|aniuputili nadle`nima u lokalnojsamoupravi, odbornici Dveri supro~itali na sednici od 27. mar-ta, nakon ~ega je direktor “Grad-ca” obe}ao da }e trotoari bitiizgra|eni do kraja godine. Me|u-tim, na posledwoj sednici dobi-li smo odgovor da ova investi-cija uop{te ne}e biti realizova-na. Zbog toga i ovim putem pozi-vam gradsku vlast da razmotrimogu}nost i sredstva sa mawe va-`nih pozicija preusmeri zagradwu trotoara u ovom nasequ,da se ne bi, kao u ranijem perio-du, doga|ale nezgode i stradalipe{aci. M. N.
Zaposleni u javnomsektoru i penzio-neri kojima su
prihodi ve}i od 25 hi-qada dinara uskoro }edobijati mawe mese~nezarade. Komentari{u}iovu meru “{tedwe” Re-publi~ke Vlade, pot-predsednik Demokrat-ske stranke Srbije Mi-roslav Petkovi} podse-tio je, u utorak na re-dovnoj konferenciji zamedije, da docent na Me-dicinskom faklutetumese~no zara|uje 60 hi-qada dinara. Od idu}egmeseca docenti }e pri-mati 54 hiqade.
- Ali, poslanik Par-tije ujediwenih penzio-nera Konstantin Arse-novi} posle umawewa,ima}e poslani~ku platuod 127. 000 i penziju od93.000 dinara. JedanKonstantin vredi kao~etiri docenta Medi-cinskog fakluteta?! Za-briwava i podatak damera {tedwe ne}e pogo-diti oko 60 odsto penzi-onera. To zna~i da je ve-
}ina najstarijih na ivi-ci siroma{tva - napo-menuo je Petkovi}.
Pod velom tajne je irebalans republi~kogbuxeta, usvojen 26. okto-bra. Buxetom za 2014.planiran je deficit od183 milijarde dinara, aposle ovog rebalansa oniznosi 225 milijardi.
- Jo{ vi{e zabriwa-va procena Fiskalnogsaveta da }e mawak biti300 milijardi. Taj poda-tak pokazuje da je Vladadvostruko pogre{ila.Na osnovu prvih poka-zateqa o rebalansu lo-gi~ki se name}e pitawegde je razlika od 80 mi-lijardi i {ta }e biti sabuxetom za 2015. godinu?Umawewe plata i penzi-ja bi trebalo da doneseu{tedu od 700 milionaevra, a ovoga puta sakri-vene su i mnoge obavezedr`ave. Prethodni mi-nistar finasija LazarKrsti} makar je javnogovorio o obavezama dr-`ave, za razliku od ak-tuelnog Du{ana Vujovi-
}a. Niko u Vladi nijeodgovorio kako se u bu-xetu lagano pove}ava de-ficit, ako }e plate ipenzije biti mawe. Toukazuje i na la`irawepodataka - navodi Pet-kovi} i pita se kako dabude umawen deficit,ako nema podsticawaizvoza. On je naveo i po-datak da je u julu i avgu-stu izvoz bio mawi prviput od aprila 2012. Ne-verovatna je i ~iwenicada u rebalansu buxetanisu predvi|eni tro-{kovi za ugro`ene odvelikih poplava. “Onisu namerno pla}eni izdonacija, buxetske re-
zerve i preraspodelomiz investicija. Skanda-lozno je i neoporeziva-we estradnih zvezda,starleta i sportskihklubova.”
Petkovi} je proko-mentarisao i da je zaodr`avawe likvidnosti“Srbijagasa” opredeqe-no 200 miliona dolara.Gubitak ovog preduze}aprocewen je na milijar-du evra, ali direktorDu{an Bajatovi} prima177 hiqada mese~no,plus nekoliko hiqadaevra za ~lanstvo u nad-zornim odborima.
- Jorgovanka Tabako-vi} zara|uje mese~no 535hiqada dinara, “penzi-onerska majka” JovanKrkobabi} osim penzijeprima 219 hiqada kaodirektor Po{te... Kadznamo sve ove podatke,ne ~udi za{to ima smi-sla izgradwa novih za-tvorskih kapaciteta uKragujevcu i Pan~evu -prokomentarisao je Mi-roslav Petkovi}.
Z. J.
GRA\ANI IZ KQU^KE I ULICE SIMA SARAGA TRA@E OD JP „GRADAC” DA IZGRADI
TROTOARE PORED OVIH SAOBRA]AJNICA
VI[E BRINU DVERJANI, NEGO ME[TANI
U programu JP “Gradac” bi-la su predvi|ena sredstva u iz-nosu od oko dva miliona dina-ra za izgradwu trotoara porednekoliko gradskih saobra}aj-nica, me|u kojima i u UliciSima Saraga, a sve u ciqu po-boq{awa bezbednosti kretawape{aka, ka`e tehni~ki rukovo-dilac u ovom JP Neboj{a Jelu-{i}:
- Ozbiqno se razmi{qalo io izgradwi barem jednog troto-ara u Ulici Sima Saraga i toprvenstveno u zoni najve}ekrivine, u neposrednoj blizi-ni stovari{ta, gde je najmawapreglednost. Me|utim, nakonrebalansa buxeta, zbog umawe-wa sredstava, morali smo daodustanemo, ne samo od ove in-vesticije, ve} i od gradwe tro-toara u Ulici Radenka Jawi}a“sa one strane pruge”. Imaju}iu vidu to da su ovi radovi “po-vezani” sa potrebom da se iz-gradi i ki{na kanalizacija,neophodna su znatno ve}a sred-stva. Zbog nedostatka novca,najverovatnije }e biti posta-vqeni “le`e}i policajci” ipredlo`eno smawewe brzinekretawa vozila.
UMESTO TROTOARA, „LE@E]I POLICAJCI”?
DSS O REBALANSU BUXETA I SMAWEWU PENZIJA I PLATA
PENZIONER-POSLANIK VREDI KAO ^ETIRI DOCENTA
GRADSKI ODBOR SNS OBELE@IO STRANA^KU SLAVUSVETA PETKA
POTREBNO MNOGO SNAGE,HRABROSTI I MUDROSTI
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE 7PRIVREDA
DIREKTOR: Svetlana Bojovi}
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss
REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.
PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss
ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss
MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“
www.caglas.rs
Re{enost da poslovawe pri-lagode savremenim potre-bama tr`i{ta i svom bi-
znisu omogu}e progres, pokazaloje vi{e od 40 preduzetnika i vla-snika porodi~nih firmi iz ^a~-ka i Moravi~kog okruga, koji suu sredu u~estvovali u Vip radio-nici, pod nazivom “Porodi~nefirme - stub razvoja ekonomijeSrbije”. Radionica je odr`ana uHotelu “Beograd”, u organizaci-ji agencije za odnose sa javno{}uChapter 4, a pod generalnim po-kroviteqstvom Vip mobile i uzpodr{ku Regionalne privrednekomore Kraqevo, Organizacionejedinice ^a~ak.
Tema radionice, koja je prepo-znata kao kqu~na za porodi~nefirme Moravi~kog okruga, bilaje izazov nasle|ivawa i problemtranzicije firmi u slede}u gene-raciju. Govorilo se i o efika-snom upravqawu, kao i o uticajuekonomskog okru`ewa na poslo-vawe. Tako|e, kako bi se pomoglofirmama da kvalitetnije upra-vqaju porodi~nim biznisom, bi-lo je re~i i o poslovnoj kulturii komunikaciji unutar kompani-je, razvoju zaposlenih i prevazi-la`ewu administrativnih pre-preka.
- Svesni smo ~iwenice da u pe-
riodu izgradwe kapitalisti~kogsistema rukovo|ewa privredom,uglavnom dominiraju porodi~nefirme, i to nije slu~aj samo u^a~ku, ve} na nivou cele Srbije.Istra`ivawe koje smo radili u^a~ku, govori da u na{em graduimamo vi{e od 60 odsto porodi~-nih firmi. Mi nemamo tradici-ju porodi~nih firmi, tradicijunasle|ivawa, jo{ nemamo ni pri-mere tre}e generacije, osim jednemale zanatske radwe u ^a~ku. Ovaradionica }e dati smernice iodgovore na pitawa koji su toproblemi, da li je to prethodnisamoupravni sistem razmi{qa-wa, da li je liberalno kapitali-sti~ko tr`i{te kome su na{efirme morale da se prilagode...
Na{a prva generacija je u pri-vatni biznis u{la bez ikakvogiskustva, da li je ona spremna daprenese svoje iskustvo na drugugeneraciju i koliko je drugaspremna da preuzme rizik i sveuspehe poslovawa prve generaci-je... - rekla je, izme|u ostalog, Go-rana Tanaskovi}, rukovodilacRPKK, OJ ^a~ak.
Da porodi~ne firme zaista~ine jedan od kqu~nih temeqasvetske ekonomije govore i poda-ci da u najrazvijenijim zemqamaostvaruju vi{e od 50 odsto BDP-a, ~ine 60 odsto zaposlenosti iotvaraju 78 odsto novih radnihmesta. Iako porodi~ne kompani-je predstavqaju 70 odsto kompa-nija u industrijski razvijenim
zemqama, vi{e od dve tre}ine nepre`ivi transfer iz prve u dru-gu generaciju. ^ak 95 odsto poro-di~nih firmi ne pre`ivi tran-sfer u tre}u generaciju.
Prema istra`ivawima, u Sr-biji 60 odsto firmi posluje ma-we od 20 godina. U ^a~ku i Mo-ravi~kom okrugu najve}i broj po-rodi~nih firmi je u tranzicijiiz prve u drugu generaciju, a naj-ve}i izazovi nasle|ivawa su fi-nansirawe, nala`ewe adekvatnogradnog kadra, kao i nedovoqnaotvorenost op{tina za wihoveposlovne ideje.
- Jako je te{ko wihovo pre`i-vqavawe i kontinuirano poslo-vawe. Radionice organizujemo u`eqi da uka`emo javnosti i nad-le`nima na republi~kom i lo-kalnom nivou da je porodi~nimfirmama potrebna posebna pa-`wa. Verujemo da na taj na~inmo`emo da iniciramo da dr`avapru`i ve}e podsticaje vlasnici-ma porodi~nih firmi za wihovoosnivawe, razvoj i opstanak, kaoi da op{tine u kojima porodi~nefirme posluju budu otvorenije zaposlovne ideje koje dolaze odpreduzetnika - istakla je MilenaAvramovi} Bjelica, izvr{na di-rektorka agencije Chapter 4.
Govore}i o izazovu nasle|iva-
wa u porodi~nim firmama BorisVuki}, partner konsultantskeku}e Adizes South East Europe
(ASEE), naglasio je da je najve}iproblem nedostatak komunikaci-je, odnosno spremnosti da se raz-govara o izazovima.
- Prvo treba da po~nemo darazgovaramo, drugo da vidimo ka-ko }emo decu da uvedemo u biznisi tre}e {ta }e osniva~i raditikada posao preuzme druga genera-cija - kazao je Boris Vuki}.
Stru~waci iz kompanije Vip
govorili su o na~inu na koji sa-vremene tehnologije mogu daolak{aju poslovawe, kao i o pro-nala`ewu adekvatnog kadra za za-po{qavawe i razvoju zaposle-nih, a tokom radionice su pred-stavqene i studije slu~aja uspe-{nih porodi~nih firmi iz na-{eg grada.
U ^a~ku je odr`ana tre}a poredu Vip radionica, prva u Ni-{u, druga u Kru{evcu, a do krajagodine planirana su jo{ dvasli~na okupqawa u Kragujevcu iNovom Sadu, na kojima }e se ta-ko|e govoriti o izazovima sa ko-jima se porodi~ne firme susre}u,ali i o konkretnim savetima zapoboq{awe statusa porodi~nihfirmi u Srbiji.
N. R.
Sednica Saveta za privre-du, koja je, pro{log utor-ka, bila zakazana u sali
Gradskog ve}a, nije odr`ana zbognedostatka kvoruma. Od 15 ~la-nova Saveta, pozivu su se odazva-li Branko Lazovi}, MilisavNovi~i}, Dragan Jovi}, DraganKuzmanovi} i Aco Vi{wi}.Opravdano su bili odsutni Zo-ran Gruji~i}, Gorana Tanasko-vi}, Milenko Kosti}, Maru{kaTopalovi}, Radovan Markovi}i Milan Vidakovi}, dok preo-stali ~lanovi Saveta svoj izo-stanak nisu najavili. Na sedni-ci Saveta je trebalo da se ras-pravqa o radu predsednika Sa-veta za privredu Branka Lazovi-}a, ~iju je smenu tra`io deo pri-vrednika Poslovnog udru`ewa“Gradac 97”, zbog wegovog nastu-pa za skup{tinskom govorni-com, kada se raspravqalo o ku-povini zemqi{ta od firme “Au-to^a~ak” za izgradwu ulice.
Lazovi} je rekao da nije bilorazloga za napade na wega i we-govu porodicu, istakav{i da ne`eli da podnese ostavku dok ne
~uje od svakog ~lana Saveta {taje wegova gre{ka. Obra}aju}i seprisutnim predstavnicima me-dija, Lazovi} je obrazlo`io da jesednicu sazvao, kako je naveo,“zbog napada i pritisaka, koji-ma su bili izlo`eni on, kaopredsednik Saveta za privredu,i wegova porodica, posebno odpredstavnika jedne medijske ku-}e”.
- Sazvao sam sednicu Saveta,kako bi se na woj raspravqalo omom radu i o tome da li sam jakao ~ovek na bilo koji na~in na-neo {tetu privredi grada ^a~kaili pojedincima i ako je tako daje nadoknadim. Nije bilo potre-be za uvredama, jer sam ~ovek ko-ji dugo `ivi u ^a~ku i koji jesvoj `ivot posvetio ovom gradu.U ^a~ak sam se, nakon {kolova-wa, vratio kao diplomirani ma-{inski in`ewer. Po{teno samradio, pa otuda i ne postoji bi-lo kakav razlog da me, kao ~ove-ka, stru~waka i vlasnika firme,vre|aju pojedine kolege iz odre-|enih poslovnih udru`ewa. Ne`elim da podnesem ostavku na
mesto predsednika Saveta, jerho}u da svakog ~lana ovog tela isve one, koji su inicirali mojusmenu, pogledam u o~i, da mi ulice ka`u koja je moja gre{ka. Tone zna~i da nakon ishoda glasa-wa, bio on pozitivan ili nega-tivan, ne}u podneti ostavku - is-takao je Lazovi}, najavquju}i da}e nanovo zakazati sednicu ovogtela i to u terminu koji odgova-ra ~lanovima Savata.
^lan Saveta Dragan Jovi} jerekao da PU “Gradac 97” nikadanije tra`ilo smenu Branka La-zovi}a, ali su odlu~ili da ne}e
u~estvovati u radu Privrednogsaveta, sve dok je Lazovi} na we-govom ~elu.
- Mi iz PU “Gradac” nikadanismo vre|ali porodicu BrankaLazovi}a, niti wega li~no.Brankovo pona{awe na Skup-{tini grada je prouzrokovalo dadonesemo taj stav, i mi ga, vero-vatno, ne}emo ni promeniti.Ako gradona~elniku odgovara daLazovi} bude predednik Saveta -neka tako i bude - rekao je Jovi}.
Lazovi} je ponovio da ga nijepostavio gradona~elnik i da onne mo`e da ga smeni, ve} da to
mogu u~initi samo ~lanoviSaveta za privredu. Tako|e je po-ru~io da ga niko ne mo`e u}utka-ti kao odbornika i da }e tek po-krenuti neka pitawa.
Gradona~elnik VojislavIli} je podsetio da su Lazovi}aizabrali ~lanovi Saveta i to nasopstveni predlog.
Milisav Nov~i} je ocenio daSavet za privredu ni{ta ne radii da nije ispunio o~ekivawa, aprivreda je u velikoj krizi. Pi-tao je Lazovi}a i prisutne kadaje Savet raspravqao o problemi-ma grada i pokrenuo inicijati-vu. Kako je ocenio, Lazovi} nijesmeo da pomiwe svog ~lana Save-ta, bez prethodnih konsultacijau Forumu privrednika. Na krajuizlagawa, Novi~i} je rekao da ne`eli vi{e da u~estvuje u raduovakvog Saveta i da zbog togapodnosi ostavku, uprkos velikoj`eqi da pomogne svom gradu.
Pre zakqu~ewa ovog broja“^a~anskog glasa” nije bio po-znat novi termin odr`avawasednice Saveta za privredu.
V. S.
PODR[KA RAZVOJU PORODI^NOG BIZNISA U MORAVI^KOM OKRUGU
Registarski broj: BD 82596/2007
CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradNedeqnoISSN 0350-9613COBISS.SR - ID 15955970
OVONEDEQNA SEDNICA PRIVREDNOG SAVETA OSTALA BEZ KVORUMA
OD 15 ^LANOVA, POZIVU SE ODAZVALO SAMO PET
PORODI^NE FIRME, STUB RAZVOJA EKONOMIJE SRBIJE
8 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEDRU[TVO
Uprkos kona~nomusvajawu seta medij-skih zakona, ~lanice
PU ”Lokal pres” upozora-vaju da je polo`aj medija uSrbiji i daqe zabriwavaju-}i, pre svega zbog ozbiqnogugro`avawa medijskih slo-boda i pritisaka kojima sumediji izlo`eni, bilo da suu pitawu ekonomski priti-sci ili pritisci na ure|i-va~ku politiku medija. To-kom predhodnog periodainsistirawe svih nivoavlasti na podobnom infor-misawu uvelo je praksu sa-mocenzure novinara, a sveto skupa permanento ugro-`ava ustavno pravo gra|anada budu objektivno, pravo-vremeno i istinito infor-
misani.Svedoci smo drasti~nih
primera ugro`avawa medij-skih sloboda, kao {to jeukidawe pojedinih pro-gramskih sadr`aja (Utisaknedeqe, Jutarwe razgibava-we, Problem…), raspisiva-we konkursa ili javnih na-bavki za finansirawe jav-nog informisawa u suprot-nosti sa zakonskom regula-tivom, kao {to su bili pri-meri u Ni{u i Novoj Varo-{i, do najnovijih primerazabrane pristupa informa-cijama i doga|ajima, kakav
je nedavni slu~aj imala TVForum u Prijepoqu, kadajoj nije dozvoqen pristupjavnom skupu, potom primerhakovawa i obarawa inter-net sadr`aja medija, kakvihje mnogo u Srbiji, a posled-wi se dogodio 20. oktobra”Palana~kim novinama’’ uSmederevskoj Palanci.
Lokalni elektronskimediji sa posebnom zabri-nuto{}u prate aktivnostinadle`nih dr`avnih orga-na u procesu digitalizaci-je. Dilema lokalnih medijaje da li }e se ovaj proces is-
koristi za neizdr`ivi fi-nansijski pritisak na lo-kalne i regionalne RTVstanice, u vidu obaveze in-vestirawa u novu linkovskuopremu za dotur signala iobavezu pla}awa enormnogzakupa emitovawa programadr`avnom emiteru? Kada seovome dodaju i pove}anitro{kovi naknada za autor-ska i srodna prava, ozbiq-nije nego ikada do sada do-vodi se u pitawe ekonomskiopstanak lokalnih i regio-nalnih elektronskih medijau Srbiji.
Mno{tvo nejasno}a i ne-dobijenih odgovora odAgencije za privatizaciju,nesinhronizovanost dr`av-nih organa i nedovoqno do-bri kriterijumi mogu bitipogubni za privatizacijupreostalih medija. PU ”Lo-kal pres” apeluje na nadle-`ne da se pozabave speci-fi~no{}u medija i prili-kom procesa privatizacijeobrate pa`wu na mogu}nostopstanka.
Sa posebnom pa`womsprovodi}emo monitoringraspodele sredstava za jav-
no informisawe gra|ana usvim lokalnim sredinama,u ciqu {to boqe i br`eimplementacije Zakona ojavnom informisawu i me-dijima. PU „Lokal Pres“}e i daqe, u saradwi sa no-vinarskim i medijskimudru`ewima, insistiratina za{titi medijskih slo-boda i prava gra|ana da bu-du informisani u svojimlokalnim sredinama o sve-mu o ~emu imaju opravdaniinteres da budu informisa-ni objektivno i blagovre-meno.
Poslovno udru`ewe Aso-cijacije lokalnih neza-visnih medija “Lokal
pres”, pro{log petka u ^a~ku,odr`alo je 19. redovnu godi{wuSkup{tinu. Predstavnike iz 22redakcije, pozdravio je gradona-~elnik Vojislav Ili}, po`elev-{i im uspe{an rad i prijatan bo-ravak u na{em gradu. Na Skup-{tini je usvojena izmena i dopu-na Statuta “Lokal presa” i iza-bran novi Upravni odbor, koga}e u naredne dve godine ~initi:Mileva Male{i} (TV “Forum”;Prijepoqe), Stojan Markovi}(“^a~anske novine”; ^a~ak), Zo-rica Vi{wi} (“Lozni~ke novo-sti”; Loznica), Andrijana Mak-simovi} (“Re~ naroda”; Po`are-vac) i Dragan \or|evi} (“Srem-ske novine”; Sremska Mitrovi-ca). Pored toga, objavqena suimena ovogodi{wih dobitnikanagrade “Pavle ]irovi}”, koju“Lokal pres” dodequje u znak se-}awa na nekada{weg urednikakragujeva~kih listova “Svetlost”i “Nezavisna svetlost”, idejnogtvorca i osniva~a udru`ewa. Ovegodine nagradu je dobilo pet no-vinara, u~esnika konkursa “Akoje ikome istina na srcu”: AnaA}imov (Radio “Aktiv”; NoviBe~ej), Danijela Pavlovi}(“Grad”; Kru{evac), Brana Fili-povi} (“Nove kwa`eva~ke novi-ne”; Kwa`evac), Muharem Mutab-xija (“Polimqe”; Prijepoqe) iNikola Lazi} (“Vrawske novi-ne”; Vrawe).
Projektno finansirawe javnoginformisawa
Medijska koalicija organizo-vala je javnu raspravu o uticajunovih medijskih zakona na lokal-ne medije u Srbiji, o prepoznava-wu javnog interesa u lokalnimsredinama, kao i o na~inima ikriterijumima raspodele sred-stava namewenih za javno infor-misawe gra|ana, koja je izazvalaveliko interesovawe predstavni-ka lokalnih medija. Na javnojraspravi, pod nazivom “Mediji ilokalne zajednice - razvoj povere-wa”, u~estvovali su Dejan Stoja-
novi}, rukovodilac grupe za nor-mativne poslove u Sektoru za in-formisawe Ministarstva kultu-re i informisawa Srbije i Ne-dim Sejdinovi}, generalni sekre-tar Nezavisnog dru{tva novina-ra Vojvodine, a ~a~anska iskustvau finansirawu javnog informi-sawa, koja su kori{}ena prili-kom izrade novih medijskih zako-na, predstavili su na~elnicaGradske uprave za dru{tvene de-latnosti Nade`da Vuksanovi} ipomo}nik gradona~elnika zaoblast dru{tvenih delatnostiAleksandar Da~i}.
Nade`da Vuksanovi} je pohva-lila Zakon o javnom informisa-wu i medijima, napomenuv{i da jeto korak napred, iako nije veli-ki. Ono {to kao predstavnik lo-kalne samouprave zamera je {tonije odre|en bar minimalni iz-nos koji su op{tine i gradovi du-`ni da izdvoje za brigu o mediji-ma.
Aleksandar Da~i} je podsetioda se trenutno za javno informi-sawe izdvaja oko 0,4 - 0,5 odsto izbuxeta grada, {to podrazumevapoziciju projekata i direktnihprenosa skup{tinskih zasedawa.Prema wegovim re~ima, najvero-vatnije }e isti iznos nov~anihsredstva biti “okvir” za finan-sirawe javnog informisawa islede}e godine. Ali, to jo{ nijedefinitivno, s obzirom na to dasu tek zapo~ete pripreme za izra-du buxeta za 2015. godinu, istakaoje Da~i}.
Od naredne godine jedina mo-gu}nost za finansirawe medijabi}e putem javnih konkursa. Ovunovinu predvi|a novi Zakon ojavnom informisawu i medijima,a kako je re~eno na javnoj raspra-
vi, ideja je da mediji projektimau~estvuju na javnim konkursima,~iji }e uslovi biti transparent-ni i sa ta~no odre|enom sumomnovca koja je na raspolagawu.
- Ovda{wa lokalna samoupra-va je ve} izradila nacrt kako bitrebalo da izgleda finansirawemedija. Sada i Ministarstvokulture i informisawa praviplan o projektnom finansirawulokalnih medija i od 2015. godinesvaki grad u Srbiji }e finansi-rati svoje lokalne medije putemprojektnog finansirawa. To zna-~i da }e se novac koji bude odre-|en u buxetu za finansirawe lo-kalnih medija, deliti putem kon-kursa. Bi}e formirane konkursnekomisije i oni koji ispune uslovekonkursa, dobi}e novac za reali-zaciju projekta - rekao je DejanMiladinovi}, predsednik UO“Lokal presa”.
Dejan Stojanovi} iz Mini-starstva kulture i informisawaSrbije, ka`e da }e pravilnik, ko-jim }e preciznije biti definisa-no sufinansirawe medijskih sa-dr`aja, biti donet polovinomnovembra:
- Prakti~no, na celoj terito-riji Republike Srbije, svi medi-ji }e pod jednakim uslovima mo}ida u~estvuju na konkursima za su-finansirawe projekata u oblastijavnog informisawa. U rukamalokalne samouprave je da ona od-redi koliko }e novca da izdvoji ikoliko }e projekata da sufinan-sira, odnosno verovatno }e zna~ajjednog od segmenata javnog inte-resa uticati na to koliko }e bi-ti u obavezi da lokalne samou-prave izdvajaju. U tom slu~aju lo-kalne samouprave imaju potpunuautonomiju. Pravilnik }e jedino
ograni~iti koliko }e novca izbuxeta, koji je predvi|en zaoblast javnog informisawa, bitiobavezno da se da na javnom kon-kursu za sufinansirawe projeka-ta. Verovatno }e 90 odsto buxetamorati da bude izdvojen za sufi-nansirawe projekata, a 10 odstoza druge namene. Na{a namera jeda se najvi{e usmeri na medijskesadr`aje.
Javna rasprava je bila jedanae-sta u nizu od 12 planiranih deba-ta, koje se organizuju u okvirukampawe za medijsku pismenostmedijske koalicije, koju podr`a-va Ameri~ka agencija za me|una-rodni razvoj (USAID), sa ciqempodizawa svesti javnosti o slo-bodnom i odgovornom novinar-stvu, kao osnovi demokratskogdru{tva.
Novinarstvo i dru{tveni mediji - Prilika, ne prepreka
Pro{le subote, u organizaci-ji PU “Lokal pres”, novinari lo-kalnih medija mogli su da se krozradionicu “Novinarstvo i dru-{tveni mediji - Prilika, ne pre-preka”, koju su vodili VojislavStevanovi} i Milo{ ^olovi},informi{u o mogu}nostima kojenovinarima i medijima pru`ajudru{tvene mre`e. Novinari i imedijske ku}e koriste dru{tvenemre`e radi br`eg i efikasnijeg{irewa informacija. Pored Fa-
cebook-a i Twitter-a, u Srbiji suaktivne i dru{tvene mre`e Sto-
rify, 24liveBlog, YouTube, Lin-
kedln... Tema ove radionice bilaje kako koristiti dru{tvene mre-`e kao izvor podataka i sredstvokomunikacije, odnosno kao kana-le promocije.
- Postoje novi mediji, sa poja-vom online, sa gra|anskim novi-narstvom, sa dru{tvenim mre`a-ma, brojnim online izvorima, po-javili su se i novi konkurentina{im klasi~nim medijskimformatima na koje smo navikli.Sada treba da nau~imo kako da ihtretiramo, kako da proveravamoinformacije, kako da znamo ko jerelevantan izvor, a ko nije. Tako-|e, novi mediji mogu da nam po-slu`e i za promociju na{eg rada.Danas, u svetu, sve vi{e ~itaociidentifikuju novinarski rad saonim ko ga je potpisao, a sve mawesa medijskom ku}om. Relevantnostnovinara, kao pojedinca, postajesve va`nija. Novinari to mogu daiskoriste tako {to }e napravitisopstveno online prisustvo na in-ternetu. Dobro je da imamo redak-ciju iza sebe, pogotovu u Srbiji iu drugim siroma{nim zemqama.Ali, nije lo{e da imamo i svojeonline prisustvo, recimo blog ukombinaciji sa svojim kanalimapromocije preko dru{tvenihmre`a. I to je u domenu medijskepismenosti - rekao je, izme|uostalog, predava~ Vojislav Ste-vanovi}, nagla{avaju}i da se su-{tina novinarstva nimalo ne me-wa, ve} da se mewa samo forma.
Kada je re~ o izvorima, Steva-novi} ka`e da putem dru{tvenihmre`a imamo mnogo {iru mogu}-nost, da vidimo vi{e informa-cija i da ih opserviramo. On upo-zorava da sve informacije kojedobijemo, treba da tretiramo kaobilo koji drugi izvor, dakle daprimenimo sve na{e profesio-nalne metode kako bi informaci-ja bila obra|ena i pripremqenaza emotivawe, odnosno objavqi-vawe.
Stevanovi} savetuje novinari-ma da naprave svoje prisustvo nadru{tvenim mre`ama, jer je tuwihova publika:
- Treba da budemo tamo, gde suoni koji nas ~itaju, gde je na{apublika. Ne treba da se pla{imoda }e se promeniti su{tina novi-narstva, i daqe smo mi profesio-nalci, samo se mewa forma, odno-sno na~in prikazivawa informa-cije. N. R.
SAOP[TEWE ZA JAVNOST PU “LOKAL PRES”
ZABRIWAVAJU] POLO@AJ MEDIJA
U ^A^KU ODR@ANA 19. SKUP[TINA PU ASOCIJACIJE LOKALNIH NEZAVISNIH MEDIJA “LOKAL PRES”
MEDIJI I LOKALNE ZAJEDNICE
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE 9OBRAZOVAWE
Projekat “Odrastajmozajedno”, koji podra-zumeva opremawedvori{ta vrti}a sa-vremenim spravama zarekreaciju i sport,osmislilo je Udru`e-we vaspita~a Mora-vi~kog okruga, a fi-nansirala Naftna in-dustrija Srbije
Zajedni~ko dvori{tevrti}a “Bambi” i“Svetlost”, kao i dvo-
ri{ta vrti}a “Bo{ko Bu-ha”, “Majski cvet” i “Nade-`da Petrovi}”, dobili susavremene sprave za fizi~-ki razvoj dece pred{kol-skog uzrasta, kao i za wiho-vu igru i zabavu.
Projekat je osmisliloUdru`ewe vaspita~a Mo-ravi~kog okruga, u saradwisa Pred{kolskom ustano-vom “Radost” i lokalnomupravom, a uz finansijskupodr{ku Naftne industijeSrbije, koja je u nabavkumobilijara ulo`ila1.300.000 dinara.
- Prilikom priprema-wa projekta imali smo naumu ~iwenicu da su dvori-{ta na{ih vrti}a slaboopremqena i da im nedosta-ju mnoge sprave koje deci
omogu}avaju da se pravilnorazvijaju i boqe ispunevreme. Zahvalni smo Naft-noj industriji Srbije, na~ijem smo konkursu “Zajed-nici - zajedno 2014” u~e-stvovali, {to je prepozna-la na{e potrebe i pomoglanam da unapredimo fizi~-ko vaspitawe dece u vrti}u- kazala je, na sve~anostiotvarawa u zajedni~komdvori{tu vrti}a “Bambi”i “Svetlost”, predsednicaUVAMO Sawa Mirkovi}.Ona je napomenula da su ovadva vrti}a i roditeqi decepro{le godine zajedni~ki
opremili dvori{te, koje jedonacijom NIS - a oboga-}eno novim spravama.
Prilikom otvarawa, 28.oktobra, raznovrstan pro-gram izvelo je 400 mali{a-
ni iz ovih vrti}a, a nared-nih dana sve~anosti suuprili~ene u dvori{tima“Bo{ka Buhe”, “Majskogcveta” i “Nade`de Petro-vi}”. E. V.
U PET ^A^ANSKIH VRTI]A
OTVARAWE IGRALI[TA „ODRASTAJMO ZAJEDNO”
10 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEGRAD
JEDINSTVEN TAKSI U GRADU
marketing 032/342-276
Osnovan je pre sedam godina, a sada Udru`eweAS taksi ima vi{e od 60 vozila. Ipak, u dana-{we vreme brojke same po sebi ne govore mnogobez savremene tehnologije. Zato AS ima “keca u
rukavu”. Sva wihova vozila opremqena su najsavremeni-jim GPRS i SMS sistemima. Od nedavno imaju i “KABX”,najboqu aplikaciju za naru~ivawe taksija u Srbiji. Uko-liko imate “android” ili “pametne” mobilne telefonena internetu }e vam biti dostupni svi podaci o naru~e-nom vozilu, gde se nalazi i koliko mu je vremena potreb-no da stigne na `eqenu adresu. Kona~no pravo re{ewe zastranke koje `ure i hitno im je potreban taksi.Zaposleni u Udru`ewu AS taksi mislili su i na sugra|a-ne koji na mobilnim telefonima ne mogu da koriste in-
ternet. Oni kojima je internet neophodan za svakodnevneaktivnosti vi{e ne}e morati da ~ekaju dok stignu do pr-vog ra~unara. Sve neophodne podatke mo}i }e da saznaju iu AS taksijima.AS nudi jo{ jednu atraktivnu razonodu svojim stranka-ma. Jo{ uvek je aktuelna nagradna igra, a u posledwih me-sec dana podeqeno je 250 ve}ih i mawih nagrada. Najvred-niji LCD televizor na poklon je dobila [kola za osnov-no i sredwe obrazovawe “1. novembar”. Voza~i AS taksi-ja svakodnevno prevoze u~enike [kole “1. novembar” odku}e do {kole. Jo{ jedan primer da dobra i stalna sarad-wa nije jednosmerna. Ovo nije jedini vredan televizor. Sve stranke u AS tak-siju u~estvuju u nagradnoj igri i na kraju meseca mogu po-
stati potencijalni dobitnici savremenog TV aparata.Imena dobitnika svakodnevno izvla~i kompjuter i sva-kom 250. sre}niku pripadne neka nagrada. SvakodnevnoAS podeli osam nagrada. A nagrade su raznolike, od hra-ne do tehnike. U nagra|ivawu stranaka AS taksi ima ve-liku podr{ku firme “Tehnopolis”, picerije “PomodoroRosso” i frizerskog salona “M-style”. Osim nove frizure,u ovom frizerskom salonu sre}nim dobitnicima na ras-polagawu je i solarijum. Brzi, pouzdani, ta~ni. Da bi odr`ali principe po koji-ma posluju, neophodna je i stalna kontrola ispravnostivozila. Najmawe tri puta mese~no sva AS vozila prolazedetaqne kontrole.
Brzi, pouzdani, ta~ni, bezbedni...
UVEKAS
UVEKAS
POZOVITE NAS032/ 320-333
320-334310-500
SMS
065/320-333-0Besplatan poziv
0800 25 25 27
11MARKETING
marketing 032/342-276
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE
12 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEMARKETING
marketing 032/342-276
13PRAVOSLAVQEPETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE
14 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEDRU[TVO
Priznawa pripala dr NenaduJakovqevi}u
i dr Ivanu Jovanovi}u
Tradicionalna manifestacija “Danidoktora Dragi{e Mi{ovi}a” okupilaje i ove godine lekare i stomatologe
Moravi~kog okruga. Na stru~nom skupu u ho-telu “Morava”, 24. oktobra, na{i stru~waciimali su priliku da ~uju o najnovijim otkri-}ima i metodama u vaskularnoj hirurgiji,kardiologiji i reumatologiji. Uporedo samedicinskim, odr`avane su i stomatolo{kestru~ne sesije.
Kao i svake godine Podru`nica Srpskoglekarskog dru{tva nagradila je lekare iz^a~ka koji rade u Beogradu.Ovoga puta nagrade su dode-qene dr Ivanu Jovanovi}u,gastroenterologu i vasku-larnom hirurgu dr NenaduJakovqevi}u.
- Ro|en sam u Beogradu,ali se kasnije moja porodicaovde preselila. Kako godineprolaze, sve vi{e se ose}am^a~aninom. Rado dolazim u^a~ak i drago mi je da su qu-di iz ovog grada osetili dasu im moja vrata otvorena.Ipak, radim u ve}oj zdravstvenoj ustanovi i donekleimam ve}e mogu}nosti nego lekari iz mawih centara - iz-javio je dr Jovanovi}.
- Nagrada mi je posebno draga, jer odli~no sara|ujem sa
kolegama iz ^a~ka. Kadaje re~ o medicini, ovo mije prva nagrada od ^a~ana- rekao je dr Jakovqevi}a.
On je pro{log petkaodr`ao predavawe o pato-logiji dijabeti~nog sto-pala, dok se dr Jovanovi}u ulozi predava~a na{aona prethodnim “Danimadr Dragi{e Mi{ovi}a”.
Lekari iz Moravi~kogokruga imali su prilikeda ~uju i dr Dragana Vasi-}a, internistu - angiolo-ga, ~oveka koji je glavnipokreta~ ideje za osniva-
we angio centra u Srbiji.Za novinama u svojoj oblasti ne zaostaju ni stomatolo-
zi. Naro~ito u implantologiji.- U stomatologiji uvek ima novina, a implantologija
se razvija neverovatnom brzinom. I pored evidentnog na-pretka, situacija u Srbiji je takva da jo{ uvek poku{ava-mo da se vratimo u osamdesete godine pro{log veka. Biloje to zlatno vreme na{e zdarvstvene kulture - podsetila jedr Snje`ana ^oli}, profesor Stomatolo{kog fakultetau Beogradu.
Glavni inicijator “Dana doktora Dragi{e Mi{ovi-}a” je Podru`nica Srpskog lekarskog dru{tva. Svesrdnupodr{ku lekarskom dru{tvu pru`ili su Zdravstvenicentar ^a~ak, Zavod za javno zdravqe ^a~ak, Dru{tvoprivatnih doktora medicine i stomatologije i zdrav-stvene ustanove Ivawice i Gorweg Milanovca.
Z. J.
Srpsko-rusko-belorusko prijateqstvo Srbije iz^a~ka je svoju slavu Sveta Petka i pet godinauspe{nog rada proslavilo u Hotelu “Euro gaj”,
kod ovogodi{weg doma}ina, narodnog poslanika Mio-draga Nikoli}a - Femana. Slavski kola~ su preseklipredsednik Udru`ewa Dragan Logvinov i doma}in slaveMiodrag Nikoli} - Feman. Slavqe su svojim prisustvomuveli~ali predstavnici ambasada Ruske Federacije i Re-publike Belorusije, ministri u Vladi Republike Srbijei poslanici Skup{tine Republike Srbije, predstavnicibratimqenih gradova, Vi{egrada i Doboja, iz RepublikeSrpske, delegacija oblasti Veneto iz Italije, koji sukompletno u~lanili i pobratimili se sa Udru`ewem,predsednici 12 gradskih i 16 op{tinskih odbora Udru-`ewa, kao i drugi mnogobrojni gosti.
Tom prilikom ~lanovi delegacije iz Italije i pred-stavnici Udru`ewa ostvarili su dogovor o budu}em in-vestirawu italijanskih preduzetnika u fabriku za pro-izvodwu poqoprivrednih ma{ina i komponenti.
Deo slavskog kola~a je predat doma}inu slave Udru`e-wa za slede}u godinu Miqojku Jeli}u, predsedniku Srp-sko-ruskog-beloruskog prijateqstva Srbije iz Sjenice.
Telenor je nedavno u^a~ku pustio u raddve nove bazne stanice
koje }e doprineti boqoj po-krivenosti mre`om podru~-ja severnog i centralnog de-la grada, naseqa Qubi} iindustrijske zone, na kojima}e znatno biti poboq{an isignal. Zahvaquju}i tome,gra|anima u ovim mestimabi}e omogu}ena lak{a, br`ai sigurnija komunikacija,{to }e uticati na dodatnopoboq{awe korisni~kog is-kustva.
U ovogodi{wem planuTelenora jedan od priorite-ta je investirawe u pro{i-rewe mre`e oko 20 milionaevra i postavqwe opti~kihkablova du`ine oko 800 ki-lometara. U sve prednostiTelenorove mre`e (brzi mo-bilni internet, sigurnostmre`e i prenos podataka)korisnici se mogu uveritina svojim naprednim “pamet-nim” ure|ajima, po~ev od te-lefona i tableta, do lapto-pa. Projekat renovirawamre`e, ina~e, zapo~et je2010. godine, i on predsta-vqa jednu od najve}ih kapi-
talnih investicija ovog mo-bilnog operatera, od wego-vog dolaska u Srbiju. I na-kon toga kompanija kontinu-irano ula`e zna~ajna sred-stva u unapre|ewe infra-strukturne mre`e, a sve u ci-qu da korisnicima omogu}in ajkvalitetnije i najboqeusluge. “Pametna” mre`a po-kriva vi{e od 80 odsto teri-torije Srbije i taj “obuhvat”se u svakom trenutku mo`eproveriti na zvani~nojstranici Telenorahttp://www.telenor.rs/sr/Privat-
ni-korisnici/Internet/Pokrive-
nost/.
Telenor Srbija je, da pod-setimo, deo Telenor grupe,jednog od najve}ih svetskihmobilnih operatera, kojiima vi{e od 176 miliona ko-risnika na 13 tr`i{ta. Ovakompanija je najve}i pojedi-na~ni investitor u Srbiji,~ija su po~etna ulagawa iz-nosila 1,53 milijarde evra.Opslu`uje 3,1 miliona kori-snika, kojima poma`e da is-koriste sve prednosti savre-menih komunikacija. U 84grada po svetu ima 119 pro-davnica i zapo{qava oko1.000 radnika.
M. N.Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-
glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-
slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24
~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-
kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-
waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-
we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-
ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske
- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i
wihovo odr`avawe- popravka i izrada va-
{ih akusti~nih i elek-tri~nih `i~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-
|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe
(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwakaTel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33
Agencija V R E D N I C A
TELENOR NASTAVQA DA UNAPRE\UJE „PAMETNU MRE@U” [IROM SRBIJE
U ^A^KU DVE NOVE BAZNE STANICE
NA „DANIMA DR DRAGI[E MI[OVI]A” PREDSTAVQENE NOVINE IZ MEDICINE I STOMATOLOGIJE
NAGRA\ENI USPE[NI ^A^ANI U BEOGRADU
Dr Ivan Jovanovi} i dr Nada Lazovi}
Dr Nenad Jakovqevi}
SRPSKO-RUSKO-BELORUSKO PRIJATEQSTVO SRBIJE IZ ^A^KA OBELE@ILO SLAVU SVETA PETKA
DOGOVOR O BUDU]EM INVESTIRAWU ITALIJANSKIH
PREDUZETNIKA
Se~ewe slavskog kola~a: predsednik Dragan Logvinov i
narodni poslanik Miodrag Nikoli} - Feman
^lanovi Gradskog ve-}a podr`ali supro{log ~etvrtka
odluku o izmeni i dopunibuxeta na osnovu koje }eprotivgradni strelci mo-}i da budu stimulativnonagra|eni za rad u pro{lojsezoni. Ove godine na teri-toriji ^a~ka u protiv-gradnim stanicama bilo jeanga`ovano 50 qudi. Svioni dobi}e nagradu u visi-ni prose~ne zarade iz avgu-sta, po 45.610 dinara. Jedi-ni prihod koji su do sadaimali je ~etiri hiqade di-nara, a tu sumu mese~no imje ispla}ivao Hidrometeo-ro{ki zavod Srbije.
- Sezona je zavr{ena, akako sredstva planirana zadotaciju strelcima nisumogla da budu ispla}ena,odlu~ili smo se za stimu-lativno nagra|ivawe. Izbuxeta je za tu namenu odvo-jeno tri miliona dinara -potvrdio je Zoran Todosi-jevi}, na~elnik Gradskeuprave za finansije.
Na 97. sednici Gradskogve}a razmatran je i izve-{taj Gradske uprave za lo-kalno ekonomski razvoj o
nabavci protivgradnih ra-keta za 2015. godinu.
- U buxetu za poqopri-vredu ostalo je {est mili-ona dinara. Planiralismo da do kraja godine ras-pi{emo tender i nabavimooko 150 raketa za narednusezonu. Iz 2014. nam jeostalo 166 raketa i sa no-vih 150, svaka stanica }eimati po 12 raketa, {tonije lo{e za po~etak. Na-damo se da }emo izvesnu ko-li~inu dobiti i od dr`ave- rekla je Vesna Pavlovi}
iz Gradske uprave za lokal-ni ekonomski razvoj. Ini-cijativu za blagovremenunabavku novih raketa po-krenuo je profesor DragoMilo{evi}, odbornikSrpske napredne stranke.
Od naredne godine tre-balo bi da bude promeweni Zakon o protivgradnojza{titi. Prema novom za-konu, za objekte protiv-gradne za{tite, naknade zastrelce i o wihovoj opre-mi brinu}e gradovi i op-{tine.
- Mogu}e je da }e se poja-viti problemi zbog stani-ca koje su odavno izgra|enena zemqi{tima kojih su sevlasnici odrekli, ili sudobili nadoknadu od tada-{we op{tine. O svemu to-me je nekada postojala do-kumentacija u SIZ-u i ka-snije ju je preuzeo Hidro-meteorolo{ki zavod. U me-|uvremenu dokumentacija jeizgubqena i najverovatnije}emo imati problema zbogvlasni{tva, kada protiv-gradna za{tita bude u nad-
le`nosti lokalne samou-prave - smatra Vesna Pa-vlovi}.
U posledwe vreme kodnas su se pojavili super}e-lijski oblaci na koje jeneophodno ispaliti veli-ki broj raketa da ne bi iz-ru~ili grad. Oni dolaze saDrine i po{to u tim delo-vima Bosne nema protiv-gradne za{tite, najve}u{tetu naprave u na{oj oko-lini, uglavnom u Po`egi iAriqu. Evidentno je i dasve op{tine i gradovi ne
mogu da nabave rakete.Ukoliko bude potrebno,^a~ak }e pomo}i BajinojBa{ti kako bi wihovistrelci blagovremeno de-lovali na vi{e}elijskeoblake i spre~ili da ovdena~ine najve}u {tetu.
Pro{log ~etvrtka ve}-nici su razmatrali pro-gram o postavqawu kioskana teritoriji ^a~ka. Od-lu~eno je da ovaj programza narednu sednicu budedopuwen, kao i da na ve}uprisustvuju wegovi pred-laga~i. Ve}nik MilijanMini} prokomentarisao jeobrazlo`ewe da je vlasni-cima kioska potrebno vre-me da rasprodaju robu iuklone objekte:
- Svi znamo {ta se pro-daje u tim kioscima i neverujem da tu ima nekih za-liha. Z. J.
15SELOPETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE
NABAVKA RAKETA I NAGRADA ZA PROTIVGRADNE STRELCE OBELE@ILI 97. SEDNICU GRADSKOG VE]A
PRIPREMA ZEMQI[TA ZA PODIZAWE VO]WAKA NA ISKR^ENIM POVR[INAMA
POVR]Ekrompir 50pasuq 340 - 400paprika 80 - 120paradajz 100 - 120krastavac 70praziluk 100tikvice 70 - 80plavi patlixan 60brokoli 200boranija 100kupus 30 - 40karfiol 70 - 80per{un 30{argarepa 80 cvekla 60zelena salata 30 - 40 crni luk 60beli luk 400korni{oni 80spana} 100
VO]Esve`e {qive 80 suve {qive 300 - 400gro`|e 130jabuke 60 - 100kru{ke 80 - 180lubenice, diwe 10ju`no vo}e 100 - 300orasi 1.000 - 1.100
MLE^NA PIJACAprojino bra{no 80 - 90pili}i 350 - 370 jaja 9 - 14kajmak 600 - 700sir 300 - 400pr{uta 1.300 - 1.700slanina 400 - 800suxuk 850
STO^NA PIJACAteli}i - nematovqenici - nemaprasi}i 200ovce 130jagwad 250 - 280p{enica 23kukuruz 24je~am 25
PIJA^NIBAROMETAR
Priprema zemqi{ta zapodizawe vi{egodi-
{wih vo}nih zasada zavisiod kvaliteta zemqi{ta, odwegovih fizi~kih i hemij-skih svojstava, reqefa iekspozicije terena. Zbogtoga na ovu veoma zna~ajnufazu u podizawu vo}wakatreba obratiti posebnu pa-`wu i u zavisnosti od togakakvo je zemqi{te neop-hodno je sprovesti sveagrotehni~ke mere u ciqu“popravke” zemqi{ta, ka-`e Sne`ana Dragi}evi}Filipovi}, savetodavac izPoqoprivredne savetodav-ne i stru~ne slu`be ^a~ak.- U na{im proizvodnim iekolo{kim uslovima naj-kvalitetnija, visokopro-duktivna zemqi{ta se ko-riste za ratarsku i povr-tarsku proizvodwu, dok zavo}arsku proizvodwu osta-ju na raspolagawu slabo-produktivna zemqi{ta.Jedna od naj~e{}ih povr-{ina koje ostaju za podiza-we novih zasada su i ze-mqi{ta na kojima su ve}bili podignuti zasadi vo-}a, ali su zbog svog eksplo-atacionog veka morali bi-ti iskr~eni. Na ovim po-vr{inama je najva`nijeukloniti ve} postoje}eostatke korena, zbog spre-~avawa oboqewa trule-`nica korena i bakterijaprouzrokova~a raka kore-na, na novoposa|enim vo}-
kama - napomiwe Sne`anaDragi}evi} Filipovi}.Prema wenim re~ima, nazemqi{tima na kojima suve} bili podignuti vo}wa-ci, a nije obavqeno detaq-no ~i{}ewe od ostatakakorena, mo`e do}i do su{e-wa stabala i u kasnijim go-dinama u fazi punog plo-dono{ewa. - U velikom broju slu~ajevaparcele na kojima su iskr-~eni vo}waci moraju bitirigolovane na dubinu od0,8 m da bi se ostaci kore-
novog sistema mogli o~i-stiti. Potom je potrebnopre}i zemqi{te riperomda bi se ostaci korenauklonili iz zemqi{ta.Ovakve povr{ine za podi-zawe vo}waka najboqe jekoristiti posle tri do petgodina, kako bi u tom peri-odu bili odstraweni ipreostali ostaci koreno-vog sistema. Ovaj period semo`e skratiti na periodod tri godine, ukoliko seplanira podizawe zasadasa nekom drugom vo}nom
vrstom. U tom periodu naj-boqe je da se zemqi{te ko-risti za proizvodwu rata-skih ili povrtarskih kul-tura - nagla{ava na{a sa-govornica.Na slabo produktivnim ze-mqi{tima neophodno je,kako ka`e, izvr{iti “po-pravku” pre podizawa zasa-da, kako bi se ostvarilipovoqni uslovi za rast irazvoj vo}aka. To su naj~e-{}e te{ka i zbijena ze-mqi{ta, kisele reakcije samalim procentom humusa i
na takvim zemqi{timaneophodno je sprovesti ~i-tav niz mera koje imaju du-goro~an efekat, isti~eSne`ana Dragi}evi} Fi-lipovi}. Naj~e{}e agro-tehni~ke mere su: odvodwa-vawe, kalcifikacija, hu-mifikacija, nitrifikaci-ja i osnovna obrada zemqi-{ta.- Odvodwavawe je osloba-|awe od vi{ka vode do du-bine od 50 centimetara. Upraksi se pokazao kao naj-boqi vid drena`e tzv. “kr-ti~na drena`a” i sprovodise plugovima podriva~ima,no{enim i vu~enim ramo-vima, kojima je zadatak dazbijeni sloj zemqi{ta raz-biju i omogu}e poboq{awevodno vazdu{nog re`ima.Kalcifikacija je uno{ewekre~nog materijala u ciqupoboq{awa strukture iplodnosti zemqi{ta. Hu-mifikacija je mera “po-pravke” zemqi{ta i izvo-di se uno{ewem odgovara-ju}e koli~ine stajwaka.Pove}awe sadr`aja fosfo-ra i kalijuma u zemqi{tuvr{i se uno{ewem lako to-pivih fosfornih i kaliju-movih |ubriva - obja{wavana{a sagvornica. N. R.
NEOPHODNA PRIMENA SVIHAGROTEHNI^KIH MERA
STRELCIMA PO 45 HIQADA
16 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEKULTURA
POKLON KWIGE
Godina 1943. Buenos Ajres.Dok svetom besni Drugi svet-ski rat, spremaju se tajni pre-govori dva zakleta neprijate-qa.
Dejvid Spolding profesi-onalni je tajni agent na samomvrhu crne liste Gestapoa. Kaoiskusnog stru~waka, vrhovnakomanda antinacisti~ke koa-licije izabrala ga je da u Ar-gentini pregovara sa protiv-ni~kom stranom. Nova ratnastrategija je na pomolu, a zaproizvodwu najsavremenijegratnog oru`ja neophodna jeuzajamna pomo}. Za zlokobnuprimopredaju zadu`en je nemoralni bogati industrijalacErih Rajneman koji, okru`en armijom pla}ene vojske,
o~ekuje povoqan ishod rata. Me|utim, Spolding i ne slu-ti da sporazum u pozadini krije podmukle intrige.
Nema~ki i ameri~ki korumpirani industrijalci, tajneslu`be i pla}ene ubice u~ini}e ba{ sve da se rat zavr{i uwihovu korist. U vihoru o~aja, Spolding rizikuje da izgubirazum, `ivot i `enu koju voli.
Robert Ladlam KOBNA RAZMENA
Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKANIZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italacakoji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uzkupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-ri Vulkan u Roda centru.
Strastvena avantura is-pri~ana kroz nezaboravnelikove ~iji `ivoti grade~udesan portret istorijeburnih godina XX veka.
Remek-delo o sudbini ve-li~anstvene `ene koja je `e-lela da `ivi slobodno ilida ne `ivi uop{te.
Igrom sudbine, novinarGiqermo dobija jedinstve-nu priliku da o`ivi pri~usvog dalekog pretka, dowaAmelije Garajoa. Polakokre}e wenim stopama, ulaziu trag osobama koje su je po-znavale i rekonstrui{ewen `ivot iz temeqa. Zaro-bqena stra{}u, Amelija je postala misterija onog dana kadaje napustila mu`a i dete, u potrazi za sre}nijim `ivotom.Kao veliki revolucionar i pripadnica visokog dru{tva,supruga i qubavnica, {pijun i ubica, probijala se kroz `i-vot u skladu sa svojim principima, suo~avaju}i se sa svakimizazovom. Ostavqaju}i iza sebe mnogo patwe, prolivenih su-za i strastvenih qubavi, postala je zato~enik i `rtva sop-stvenih ideala.
Izbledele, otrgnute strane jednog ~udesnog `ivota bi}eponovo ispisane, ispuwene bojama i zvukovima najlep{ihsvetskih gradova, od Madrida, Barselone, Pariza, BuenosAjresa, Meksika, Moskve, Londona, Berlina i Var{ave, sakratkim predahom u Kairu, Lisabonu i Wujorku.
Hulija Navaro U VIHORU SE]AWA
Ekipa Arheolo{kog odeqewa Narodnog muzeja u ^a~ku,u okviru svog redovnog programa, obavila je u perioduod 6. do 21. oktobra, arheolo{ko istra`ivawe humke
VIII na lokalitetu Dubac u Jan~i}ima na Kablaru. Tim is-tra`iva~a sa~iwavali su: rukovodilac radova mr KatarinaDmitrovi}, vi{i kustos-arheolog, Vujadin Vujadinovi}, ar-heolog pripravnik, Slobodan Bogojevi}, konzervator, Mar-ko Bojovi}, fotograf, radnici ~a~anskog Narodnog muzeja iQubinka Pavlovi}, student arheologije iz ^a~ka.
Ova istra`ivawa predstavqaju nastavak za{titinih ra-dova na ovoj nekropoli pod humkama, ve} dugo poznatoj stru~-noj javnosti po rezultatima istra`ivawa tumula obavqenihsredinom osamdesetih godina XX veka. Tada je ispitan sra-zmerno veliki broj, prete`no skeletnih grobova, sa ~estimnalazima bronzanog nakita, koji otkrivaku vrlo retke iliunikatne primerke. Zbog mogu}nosti postojawa sli~nihgrobnih celina, kao i konstantne ugro`enosti lokacijestalnim {irewem obradivih povr{ina i erozijom, odlu~enoje da se nekoliko, jo{ uvek vidqivih tumula, istra`i i na tajna~in dopune saznawa o sahrawivawu u bronzano doba naovom prostoru, napomiwe rukovodilac kampawe mr Katari-
na Dmitrovi}. - Predmetnu humku odlikuje sasvim poseban sepulkralni
ritual u odnosu na prethodno poznate. Ustanovqeno je da jenakon nivelisawa povr{ine tankim slojem mrke zemqe beznalaza, formirana ve}a povr{ina kru`nog oblika od krup-nijeg kamewa, pre~nika oko osam metara, najverovatnije je-zgro, odnosno ve}a platforma, na kojoj je izvr{eno polagawegrobova. Istra`ene celine sugeri{u da su pokojnici gotovoiskqu~ivo spaqivani i polagani u kerami~ke urne. ^estadislociranost delova urne i kalcinisanih kostiju je po svojprilici posledica rastresitosti zemqano-kamene strukturehumke, prisustva {umske vegetacije, kao i erozivnih procesakojima je wen izgled u potpunosti izmewen i skoro u potpu-nosti ispran povr{inski deo kalote. Naknadna analiza ke-rami~kog materijala i delova bronzanih predmeta da}e vi{epodataka o hronologiji nalazi{ta, ali se prilikom preli-minarne autopsije moglo zakqu~iti da ve}ina komada pripa-da sredwem bronzanom dobu - ka`e Dmitrovi} i dodaje da }euskoro biti nastavqena arheolo{ka istra`ivawa u dvori-{tu ~a~anske Gimnazije.
Z. L. S.
Na Fakultetu tehni~kih nauka u ^a~ku predstavqenisu programi stipendirawa i stru~nog usavr{ava-wa u inostranstvu, kao i drugi oblici finansijske
podr{ke studentima ~a~anskih fakulteta. Predstavnica Univerzitetskog centra za razvoj karije-
re i savetovawe studenata Univerziteta u Kragujevcu Mi-lena Mijailovi} informisala je studente o na~inima,uslovima i mogu}nostima za ostvarivawe razli~itih vido-va finansijske podr{ke, navode}i da je su{tina ovih pro-grama sticawe znawa i iskustva u inostranstvu, koje bi stu-denti kasnije primenili u Srbiji. Predstavqawu progra-
ma prisustvovali su predstavnici studentskih parlamena-ta FTN i Agronomskog fakulteta, kao i akademci koji suzainteresovani da konkuri{u za neki od brojnih ponu|enihprograma koji se realizuju na srodnim fakultetima u Ne-ma~koj, Italiji, Francuskoj, [vedskoj i drugim dr`avama.
Centar za razvoj karijere je svojevrsni studentski serviskoji poma`e studentima da koriste razne oblike usavr{a-vawa. Osim {to je upoznala studente sa postoje}im progra-mima, Milena Mijailovi} je najavila inostrane programekoji }e biti realizovani u narednoj {kolskoj godini. Ta-ko|e, bilo je re~i o na~inima motivisawu studenata za
ukqu~ivawe u neki od programa, uslovima za prijavu, roko-vima i dokumentaciji potrebnoj za u~e{}e na konkursu.
U okviru redovnih aktivnosti, Centar za razvoj karije-re, organizovawem radionica i individualnih savetova-wa, studentima poma`e da napi{u {to kvalitetniji SV ida se {to boqe pripreme za intervju sa potencijalnim po-slodavcem. Podr{ka Centra ogleda se prevashodno u blago-vremenom informisawu i savetovawu o mogu}nostimastru~nog usavr{avawa i pomo}u diplomcima u planirawukarijere.
STUDENTIMA FTN PREDSTAVQENI PROGRAMI STIPENDIRAWA
ARHREOLOZI NARODNOG MUZEJA U JAN^I]IMA NA KABLARU
NALAZI IZ SREDWEG BRONZANOG DOBA
Na 59. Me|unarodnom beogradskom sajmu kwigaovog utorka prvi put se predstavila Gradska bi-blioteka “Vladislav Petkovi} Dis” iz ^a~ka.
Promocija manifestacije “Disovo prole}e”, izdawa na-{e Biblioteke i ovogodi{wih laureata, pesnikiwe AneRistovi}, dobitnice “Disove nagrade”, i Jane Aleksi},kojoj je dodeqena nagrada “Mladi Dis” za nauspe{nijirukopis prve pesni~ke zbirke, odr`ana je u Areni hale 1,dok je izlo`ba “Dis i wegova prole}a” postavqena u ha-li 2. Promociji su prisustvovali i predstavnici lokal-ne samouprave Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~el-nika, Qubodrag Petkovi}, sekretar i Vladan Mili}, za-menik predsednika gradske Skup{tine, vlasnici ~a~an-skih izdava~kih ku}a “P~elica” i “Legenda”, Goran Mar-kovi} i Dragan Biser~i}, koji su imali svoje {tandove,laureati prethodnih “Disovih prole}a” i brojni poseti-oci sajma. Uz video prezentaciju posledweg “Disovogprole}a”, direktorka Gradske biblioteke Danica Ota-{evi} hronolo{ki je izlo`ila glavne momente iz bio-grafije zavi~ajnog pesnika i zahvalila Draganu Hamovi-}u {to je omogu}io ovoj ustanovi, koja tako|e ima bogatuizdava~ku delatnost, da se pojavi sa svojim programom nanajve}oj svetkovini kwige u zemqi.
Ana Ristovi}, k}erka ~a~anskog pesnika AleksandraRistovi}a, zahvalila je Gradskoj bibliteci iz ^a~ka“{to iz godine u godinu neguje i vra}a zna~aj poeziji”, amlada Jana Aleksi}, zahvalila je qudima koji su “utica-li na weno pesni~ko stasavawe” i Gradskoj biblioteci,kao izdava~u wene prve pesni~ke kwige. Stihove iz zbir-ki koje im je objavila ova ustanova, pratio je na gitarikantautor Zoran Brankovi}, a kazivala ih je dramskaumetnica Dragana Milo{evi}, oboje su ^a~ani. Afini-tet ka Disovoj poeziji spojio je “Disovo prole}e”, ~a~an-sku Biblioteku i novinara Slavka Beleslina, koji je go-vorio Disove pesame “Nirvana”, “Mi ~ekamo cara” i“Me|u svojima”.
- Gradska biblioteka sve {to radi, radi na duge staze,tako da je sazreo trenutak da se posle pola veka “Disovog
prole}a” i svih izdawa koje smo publikovali, zajedno saedicijom koja obezbe|uje podmladak srpskoj poeziji, poja-vi na ovom sajmu. Posle Disove izlo`be u Parizu, Rumu-niji, Bawa Luci, Herceg Novom, Zaje~aru, Kragujevcu ipredstavqawa manifestacije u Beogradu vi{e puta, sve-sni smo da Dis ima poklonike na svim stranama. Ovog pu-ta smo se odva`ili da do|emo na sajam sa malim ulagawi-ma, kojima smo morali obezbediti prostor, tehni~kuopremu, promotivni materijal, de`urstvo, qude. Ove go-dine na{a izdawa su se prvi put na{la i na {tandu Za-jednice mati~nih biblioteka Srbije. Izlo`bu ~ini ne-koliko pojedina~nih postavki: autor prve o Disovom `i-votu, koju smo nosili u Pariz je Olivera Nedeqkovi},pro{logodi{wu o svim laureatima Disovih nagradapriredila je Marijana Matovi}, a vizuelno je re{iliMilenko Savovi} i Bojana Stamenkovi} i tre}i deo ~i-ni plakat ovogdi{weg Disovog prole}a posve}en AniRistovi}, a potpisuje ga Marija Radulovi}. Ve} vi{e go-dina se zagovara ideja da se sve ~a~anske ustanove kultu-re, koje imaju bogatu i va`nu izdava~ku delatnost zajed-ni~ki predstave na ovom Sajmu kwiga, ali i tu neko morada preuzme organizacione i materijalne obaveze - istaklaje Danica Ota{evi}.
Z. L. S.
GRADSKA BIBLIOTEKA “VLADISLAV PETKOVI] DIS” NA 59. BEOGRADSKOM SAJMU KWIGA
USPE[NO PREDSTAVQENI „DISOVOPROLE]E“ I IZLO@BA O DISU
„Mi{ula Petrovi} 4961” „Zimski pejza` 34” „Tuga”
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE 17KULTURA
^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}iod naredne srede u kwi`ari Laguna, Gradsko{etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.
POKLON KWIGE
Nova kwiga Isidore Bjeli-ce je nastavak kwige Spas, za-pis du{e u najte`im trenuci-ma, brutalno iskren ispis ose-}awa i misli kwi`evnice kojanastavqa borbu za `ivot.
U novoj kwizi Isidore Bje-lice autorka nam veoma prisnoi potresno pripoveda kako sesuo~ava sa opakom bole{}u zakoju zapadwa~ka medicina nemaprave odgovore. Ova potraga za izle~ewem, spasom i po-mirewem sa sobom izuzetno je li~na pri~a koja nam pri-kazuje poznatu spisateqicu u sasvim novom i druga~ijemizdawu.
Kada si u remisiji, ti si u limbu… Nisi bolestan,ali nisi ni zdrav. Ti ~eka{… ^eka{ da se bolest vrati,a nada{ se da se ne}e vratiti… Ovim re~ima po~iwe na-stavak ispovesti Isidore Bjelice zapo~ete kwigom Spas.Uvek je potrebna velika snaga da se ~ovek su~eli sa so-bom. Isidora je pokazala da ima jo{ ve}u hrabrost jer jeistinu koju je morala priznati sebi odlu~ila da podelisa drugima. Nastavqaju}i borbu za `ivot ona nastavqada nas podu~ava o tome kako da `ivimo u qubavi i nadii kako da prona|emo veru.
U drugom delu kwige i ovoga puta pronalazimo vodi~za alternativne metode le~ewa, kao i brojne savete i pri-mere iz li~nog iskustva o tome kako da se boqe podnesubolne i dugotrajne terapije koje nam nudi klasi~na medi-cina.
Filmski vodi~ kroz slikarstvo,
mitologiju, muziku...
Neobi~na po pristupu, nude}iobiqe ~iwenica, ali napisana po-pularnim stilom, kwiga eseja Nekidrugi film analizira brojne svet-ske i doma}e fimove i ukazuje na wi-hov kulturolo{ki zna~aj.
Popularnim stilom, uz obiqe~iwenica, Petar Jon~i} analizira istoriju pokretnih sli-ka dovode}i je u vezu sa drugim umetnostima, ali i mitolo-gijom, putovawima i politikom – uverqivo pokazuju}i da jeupravo film ona umetnost koja je najbli`a svakodnevnom`ivotu.
Neki drugi film je amalgam pasioniranih osvrta i lu-cidnih opservacija, koji }e ~itaocima omogu}iti da na ne-svakida{wi na~in zavire u svetove slikarstva, mitologije,muzike, putovawa, ali i podsta}i ih da ponovo pogledaju ne-ke filmove drugim o~ima i sa obnovqenim entuzijazmom,ili pak probuditi `equ da odre|ene filmove pogledaju pr-vi put.
Riznica za filmofile svih uverewa i vodi~ bez premcaza gledaoce, kwiga kojoj }ete se vi{e puta vra}ati.
NEKI DRUGI FILM RAZMATRA, IZME\U OSTA-LIH, I SLEDE]A OSTVAREWA:
LORENS OD ARABIJE • PLA@A • SOBA SA POGLE-DOM • UKRADENA LEPOTA • SMRT U VENECIJI •ISIJAVAWE • BASKIJAT • ANDREJ RUBQOV • AGONI-JA I EKSTAZA • KARAVA\O • MULEN RU@ • MODIQA-NI • ^OVEK IZ HRASTOVE [UME • SEOBE • METRO-POLIS • DIPLOMAC • ZABRISKIE POINT • APOKA-LIPSA DANAS • PETPARA^KE PRI^E • 9 ½ NEDEQA
Isidora BjelicaSPAS 2
Petar Jon~i}NEKI DRUGIFILM
DOM KULTURENedeqa, 2. novembar 2014. godine u 20 ~asova - “LABUDOVO JEZERO”, balet P.I.
^ajkovski u izvo|ewu plesnog amnsambla Ruskog carskog baleta; solisti: Lina Seve-linova i Nariman Bekzhanov; velika sala
Ponedeqak- ~etvrtak, 3 - 6. novembra 2014. godine u 20 ~asova - FRANCUSKIFILMSKI KARAVAN, CIKLUS “RASKR[]A”; Igrani filmovi: “Prestupni-ci”, “Ximi Rivijer”, “Galopom” i “Luiza Vimer”. Program realizovan u saradwi saFrancuskim institutom u Beogradu; mala sala
VODI^ KULTURNA DE[AVAWA
@IRI FOTO KINO KLUBA „^A^AK” PROGLASIO NAGRA\ENE FOTOGRAFIJE
Povodom izlo`be “^a~ak i ^a~ani 2014”, koja }e u organizaciji Foto kinokluba “^a~ak” biti otvorena 4. novembra u sredwem holu Doma kulture, uokviru obele`avawa 37 godina postojawa i rada ovog Kluba, sredinom ok-
tobra obavqeno je `irirawe prispelih i odabrane naujspe{nije fotografije iwihovi autori. Ove godine izlo`ba je poprimila i me|unarodni karakter, jer susvoje fotografije poslali i autori iz Makedonije, Rumunije i Bosne i Hercegovi-ne. U konkurenciji je bilo 700 fotografija od 104 autora, koji su svojim objekti-vima nastojali da odgovore na tri teme. O nagra|enima je odlu~ivao `iri koji su~inili Zoran Milo{evi}, MF FSS, AFIAP i Zoran \or|evi}, MF FSS,EFIAP.
U temi “^a~ak i ^a~ani 2014” prvu nagradu je osvojio Vojislav Vojo Pe{teracMF FSS, EFIAP sa fotografijom „Mi{ula Petrovi} 4961”. U kategoriji“Slobodna-na papiru”, prvu nagradu je odneo Dragan Babovi}, F1 FSS sa foto-grafijom “Tuga”, a u kategoriji “Slobodna-digitalna”, prvu nagradu je odneo Mi-lan Markovi}, MF FSS, EFIAP, sa fotografijom „Zimski pejza` 34”. Z. L. S.
U SUSRET IZLO@BI „^A^AK I ^A^ANI”
Pro{log ~etvrtka,tradicionalno nasceni “Ra{a Plao-
vi}” Narodnog pozori{ta uBeogradu, Kulturno-pro-svetna zajednica Srbije do-delila je “Zlatne zna~ke”,visoka priznawa pojedinci-ma zaslu`nim za dugogodi-{wi doprinos razvoju kul-turnih delatnosti u svojojsredini. Me|u ovogodi-{wim dobitnicima iz na-{eg kraja bili su Mila Mu-tavxi}, nastavnica O[“Sveti |akon Avakum” izTrnave i Lune Levajac, pe-snik iz Beograda, ro|eniMr~ajev~anin. Inicijativuza dodelu priznawa MiliMutavxi}, kao neumornompregaocu u svom poslu i kre-ativnom saradniku, pokre-nuo je Ogranak Vukove zadu-`bine iz ^a~ka - Udru`ewe“^uvari dela Vuka Karaxi-}a”, a inicijativu su podr-`ali i [kolska uprava ^a-~ak, Regionalni centar zaprofesionalni razvoj zapo-slenih u obrazovawu i Kwi-
`evni ~asopis “Vitez”. Od-luku Kulturno prosvetne za-jednice Srbije o nagra|eni-ma podr`ala je Kancelarijaza saradwu sa Srbima u re-gionu pod pokroviteqstvomMinistarstva kulture i in-formisawa RS.
“Nastavnica Mila Mu-tavxi} je svojim vi{edece-nijskim kulturnim, obra-zovno-vaspitnim i misio-narskim anga`ovawem, sve-tao primer i uzor kako se~uvaju trajne vrednosti Vu-
kovog dela”, navodi se upredlogu ~a~anskog Ogrankai pored ostalog isti~e danastavnica Mutavxi} “u radOgranka ukqu~uje i svojeu~enike, o ~emu svedo~i iLingvisti~ka sekcija koju jeosnovala pri Ogranku, bavise istra`iva~kim i saku-pqa~kim radom, redovno saradovima u~estvuje na kon-kursima Dru{tva za srpskijezik i kwi`evnost u Beo-gradu, a posebno je treba po-hvaliti za vi{egodi{weuspe{no pripremawe pri-redbe Ogranka “Mladi ~uva-ri narodne kulture” i u~e-{}e u programima “Letwihdana kulture”.
U predlogu podr{ke kojije upu}en iz [kolske upravekao organizacione jediniceMinistarstva prosvete, na-uke i tehnolo{kog razvoja,navedeno je da je “nastavni-ca Mila Mutavxi}, kao us-pe{an nastavnik srpskog je-zika sa 31 godinom radnogsta`a, ~iji u~enici posti`uizuzetne rezultate na repu-
bli~kim takmi~ewima izsrpskog jezika i jezi~ke kul-ture, kwi`evnosti (“Kwi-`evna olimpijada”) i reci-tovawa, kandidat dostojannagrade koju dodequje KPZSrbije. Saradwom sa Kwi-`evnim ~asopisom za decu iu~enike “Vitez”, u kome ne-guje norme srpskog jezikaure|ivawem rubrike o pra-vopisu, pored ostalog i kaolektor i recenzent kwiga istvarala{tva mnogih pesni-ka i pisaca za decu, i tele-vizijskim Kanalom “D” izBeograda, u~inila je jednumalu seosku {kolu vidqi-vom i prepoznatqivom u ce-loj zemqi, te da organizova-wem susreta dece i pisaca,promovi{e kwi`evnost ivaspitava mlada pokoqewakako se voli pisana re~, ma-terwi jezik i sopstveno pi-smo.” Predlog podr{ke supotpisali prosvetni savet-nik Danijela Kova~evi}Miki} i na~elnik [kolskeuprave Danilo Beodranski.
Z. L. S.
NASTAVNICA MILA MUTAVXI] DOBITNIK “ZLATNE ZNA^KE” KULTURNO-PROSVETNE ZAJEDNICE SRBIJE
TRUD DOSTOJAN PRIZNAWA
18 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINETV PROGRAM
PETAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 KORAK 2111:15 OGLASI12:00 DOBRO DO[LI -r.13:30 OGLASI14:45 FOTOSKAZ - r.15:30 TV INFORMATOR 116:15 IZLOG STRASTI - r.17:15 OGLASI18:00 GALASPORT18:55 TV INFORMATOR 219:20 KRAJEM NA[E ULICE20:00 IZBOR21:00 GRADSKI PUTOKAZ21:50 VEZE22:30 TV INFORMATOR 322:55 KRAJEM NA[E ULICE23:15 Program Srbija na dlanu 1
SUBOTA 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - repriza10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 SERIJA - repriza11:15 OGLASI11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:00 Dokumentarni program13:30 OGLASI14:10 GALASPORT - r.15:30 TV INFORMATOR 115:55 KRAJEM NA[E ULICE16:15 GULIVER17:15 OGLASI17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.18:55 TV INFORMATOR 219:20 KRAJEM NA[E ULICE20:00 FILM22:30 TV INFORMATOR 322:55 KRAJEM NA[E ULICE
23:15 Program Srbija na dlanu 1
NEDEQA 08:15 OGLASI08:45 DE^IJI FILM10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK10:15 STARI ZANATI11:15 OGLASI12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:15 NA[E SELO13:00 ATLAS13:30 OGLASI14:00 JAVNA RE ̂-r.15:00 KULTURNI INTERVJU -r.15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r.16:15 52 VIKENDA U SRBIJI18:30 GULIVER19:00 VEZE19:30 MERIDIJANIMA20:00 PORODI^NI MAGAZIN21:00 FILM23:00 Program Srbija na dlanu 1
PONEDEQAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strasti -09:15 MERIDIJANIMA09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 SRBIJA I SVET11:15 OGLASI12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK12:15 NA[E SELO-r.13:00 IZBLIZA13:30 OGLASI14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.14:45 IZBLIZA15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI18:00 GALASPORT18:55 TV INFORMATOR 2
19:35 MERIDIJANIMA20:00 JAVNA RE^21:00 MILANOVA^KA SEDMICA21:30 GRUDA22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu
UTORAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strast - 09:15 Meridijanima09:45 Beli luk i papri~ica10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK10:15 AUTOSPRINT11:15 OGLASI12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE13:30 OGLASI14:10 GALASPORT -r.14:50 DOKUMENTARNI FILM - ZASTAVAFILM - r.15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA - Izlog strasti16:45 Beli luk i papri~ica17:15 OGLASI17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r.18:55 TV INFORMATOR 219:30 MERIDIJANIMA20:00 TV MEDIKUS21:00 Srbija i svet22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu 1
SREDA 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK10:15 IZBLIZA11:15 OGLASI12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:15 RE ̂VI[E
13:30 OGLASI14:10 VI[E OD SPORTA15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA -Izlog strasti -16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA17:15 OGLASI17:45 TV MEDIKUS-r.18:55 TV INFORMATOR 219:30 MERIDIJANIMA20:00 MO SPORT20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA21:00 KULTURNI INTERVJU21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu 1
^ETVRTAK 08:15 OGLASI08:45 SERIJA - Izlog strasti -09:15 MERIDIJANIMA09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV10:15 SPORTSKA GALAKSIJA11:15 OGLASI12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV12:15 FILM -r.13:45 OGLASI14:30 MO SPORT-r.15:00 ABS SHOW15:30 TV INFORMATOR 116:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA -r.17:15 OGLASI17:45 VI[E OD SPORTA18:55 TV INFORMATOR 219:30 MERIDIJANIMA20:00 DOBRO DO[LI21:00 FOTOSKAZ21:45 NA[E SELO-r.22:30 TV INFORMATOR 323:15 Program Srbija na dlanu 1
- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM
19DRU[TVOPETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE
NEOBI^AN SVET KATARINE ALEMPIJEVI]
GRADSKI ODBOR “ZELENI SRBIJE” ORGANIZOVAO KONKURS ZA IZBOR NAJLEP[EG DVORI[TA
Gradski odbor “ZeleniSrbije” organizovao je
drugi put konkurs za izbornajlep{eg dvori{ta na te-ritoriji ^a~ka. Na kon-kurs se, kao i pro{le godi-ne, prijavio veliki broju~esnika, tako da je komi-sija, koju su ~inili Gorda-na [evarli}, Du{ko Br-
kovi} i Iva Bonxuli},imala veoma te`ak zadatakda izabere najlep{e i naju-re|enije dvori{te u pet ka-tegorija na gradskom i seo-skom podru~ju.Posle posete doma}instvi-ma koja su se prijavila nakonkurs i pregledom pri-spelih fotografija, tro-
~lani `iri je izabrao po-bednike u pet kategorija.Komisija je ocenila da naj-ambijentalnije, odnosnodvori{te sa najvi{e lepihdetaqa, uredila Milka Ra-doji~i} iz Ulice RadenkaStoji}a, a da su vlasnicinajskladnije ure|enog pro-stora ispred ku}e Vladi-
mir i Aleksandra ]ur~i}sa Topalovog brda. Najure-|enije seosko dvori{tepripada porodici Brani-slava Barovi}a iz Stan~i-}a, dok je najvi{e etno ele-menata “otkriveno” u okru-`ewu doma}instva iz Tr-nave, ~iji je vlasnik Dani-jela Jeki}. Titulu najlep-
{eg “fitopark” - dvori-{ta sa najvi{e biqnih vr-sta ponelo je ono koje ure-|uje Dragan Jevti} u UliciMilutina Vujovi}a.Svim nagra|enim u~esni-cima Gradski odbor “Zele-ni Srbije” uru~io je pri-godne robne nagrade - sad-nice ~etinara i egzoti~-
nih `bunastih biqaka. Or-ganizator konkursa je iovim putem izrazio zahval-nost svim u~esnicima nakonursu i sponzorima kojisu obezbedili robne nagra-de: beogradskom [umar-skom institutu i ovda-{wem JP “Gradsko zeleni-lo”. M. N.
U STAN^I]IMA NAJURE\ENIJE SEOSKO DVORI[TE
Da svaki otpad izprirode ne morana kraju da posta-ne samo pepeo i
prah, pokazuje i KatarinaAlempijevi}. Skoro svakiprirodni materijal u Kata-rininim rukama pretvara seu neobi~nu sliku, figuricu,ukras. Ipak, ona nije strogoslikarka, majstor kola`a,ili vajarka, ve} radi slikeneobi~nog formata, staropretvara u novo, oslikavakamen, staklo, istro{enomname{taju vra}a `ivot, iz-ra|uje figurice plemenitih`ivotiwa. Materijali sakojima Katarina radi ne po-ti~u samo iz ^a~ka i okoli-ne. Skupqa ih u svim kli-matskim zonama, na moramai planinama, gde god put na-nese wu i wenog suprugaAleksandra. Wih dvoje supravi primer spoja dva umet-nika. Aleksandar je muzi~ar,a jo{ jednu wima svojstvenukarakteristiku, svaki gostzapazi i u wihovom domu.Jedna soba je posve}enaAleksandrovim instrumen-tima i muzi~kim uzorima,druga Katarininom stvara-la{tvu. Kompletan utisak
najjednostavnije je opisati:“Kada im u|ete u ku}u, po`e-lite da se tu dugo zadr`ite”.U Katarininom prostorupogled neminovno luta s jed-nog na drugi kraj sobe, ~as naslike originalnih formatasa morskim motivima, ~as naoslikano kamewe, figuricepu`eva, sova i drugih ptica,na jesewe motive ukompono-vane u name{taj. Znati`eq-ni posetioci potro{i}e sa-te i sate razgledaju}i Kata-rinine kreacije.
- Svi znamo koliko brzo`ivimo. Nas dvoje se trudi-mo da malo usporimo i stvo-rimo svoj svet i prostor ukome }e se prijatno ose}atii qudi koji nam do|u u goste.Poku{avamo da u`ivamo udru`ewu prijateqima, ro|a-cima, u stvarala{tvu. Stva-rala{tvom popravqamo ne-izvesnu i brzu svakodnevicu- ka`e Katarina. Wen pri-marni posao je trgovina. Ka-ko ka`e, mnogo ga voli, jer jesvakodnevno u kontaktu sadecom i velikim brojem qu-di, ali ova originalna umet-nost je ne{to sasvim drugo.
- Te{ko mi je da objasnim~ime se konkretno bavim.
Moj hobi mogu da budu mode-lovawe, uklapawe ili najjed-nostavnije re~eno - iskori-{}avawe prirodnih materi-jala. Koristim kamen, {i-{arke, li{}e, presovanocve}e, glinu, prirodnu gra|ustarih ku}a. Prikupqawematerijala nama pri~iwavaposebnu dra`. To su uglav-nom duge {etwe u prirodi,ispuwene sadr`ajnim razgo-vorom i razonodom. Meni je
`ao da ne iskoristim svakodrvce ili granu koju je pri-roda odbacila. Ve}ina mojihslika nastala je od dasakakoje je more izbacilo na oba-lu. Na prvi pogled one iz-gledaju trulo i istro{eno,ali u wima vidim novi `i-vot i potrudim se da im gadam. Nisam ni pobornik po-tro{a~kog dru{tva koje od-mah stari name{taj zameninovim. Svaku pohabanu sto-licu, sto, ormar, potrudi}use da pretvorim u neobi~ani upotrebqiv komad name-{taja - pri~a Katarina.
Zanimqivo je i da ona
svoje umetni~ke sposobnostinije unov~ila. U tom slu~aju,kako ka`e, morala bi da seponavqa u radu. Naravno, zasvoje prijateqe i ro|ake ra-di pojedine slike ili pred-mete po uzoru na prethodne isamo tada ponovi kreacije.Svi drugi weni radovi su je-dinstveni.
Posle odlaska iz Katari-ninog doma te{ko je ostatiravnodu{an. Ako u drugimai ne podstakne kreativnost,makar je pravi beg od potro-{a~kog dru{ta i crno belogsveta.
Z. J.
KREATIVNI BEGU LEP[U STVARNOST
Prethodnih danau Srbiji su paleve}e koli~ine
ki{e, a na planinama isneg. Kako ovakvi vremen-ski uslovi nepovoqno uti-~u na saobra}aj, Agencijaza bezbednost u saobra}ajuapeluje da se svi u~esnici usaobra}aju pridr`avaju sa-veta i upozorewa nadle-`nih slu`bi. Naro~ito jeva`no primeniti osnovnapravila vo`we na mokromi snegom prekrivenom ko-lovozu.
Uo~i zimske sezone, neo-phodno je i da voza~i pro-vereko~nice, akumulatore,gumena creva, kai{eve i
nivo te~nosti u sistemu. - Osim {to je u nepo-
voqnim zimskim uslovimaneophodno ispravno vozi-lo, va`no je da se voza~ikre}u mawom brzinom, dadr`e ve}e odstojawe da bimogli blagovremeno dapriko~e i zaustave automo-bil. Zaustavni put na mo-krim i klizavim kolovozi-ma je znatno du`i, nego nasuvim povr{inama i zatoje bitno da izme|u vozilabude ve}e odstojawe. Even-
tualna pojava magle smawu-je vidqivost i zahteva do-datni oprez - upozoravajunadle`ni iz Agencije zabezbednost saobra}aja.
Posle obilnih ki{a,voda se na mnogim mestimadu`e zadr`ava, {to ote`a-va upravqawe vozilima, amo`e dovesti i do wihovogsletawa sa puta.
- Upozoravamo voza~e dasu u ovakvim vremenskimuslovima mogu}i i odronina putevima kroz useke ikosine i zbog toga su neop-hodni ve}i oprez i sporijavo`wa.
Od 1. novembra do 1.aprila na vozilima morajubiti postavqeni zimskipneumatici na sva ~etirito~ka, ako na kolovozu imasnega, leda ili poledice.Na mestima u kojima je oba-vezno kori{}ewe zimskeopreme voza~i moraju ima-ti lance ili drugu opremukoja omogu}ava pove}awetrakcije izme|u pneumati-ka i kolovoza. Dubina gaze-
}eg sloja na zimskim guma-ma ne sme biti mawa od ~e-tiri milimetra. Ukolikotokom zime nema snega i le-da na putevima, zimske gu-me nisu obavezne, ali priniskim temperaturama bo-qe prijawaju na podlogu ipove}avaju stabilnost isigurnije upravqawe auto-mobilom. Molimo sve u~e-snike u saobra}aju da po-{tuju propise i postavqe-nu saobra}ajnu signaliza-ciju, a voza~e da prilagodevo`wu ote`anim vremen-skim prilikama i stawu
kolovoza - poru~uju izAgencije za bezbednost sao-bra}aja.
Da je od 1. novembraobavezna zimska oprema naautomobilima, voza~e pod-se}aju i u Automoto savezuSrbije, kao i da su im naputevima Srbije uvek do-stupne wihove usluge.
Kazna za one koji ne ko-riste adekvatnu opremu ka-da je neophodna je tri hi-qade dinara. Voza~i koji jeposuduju, a ne koriste jeplati}e pet hiqada dina-ra. Z. J.
20 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINESAOBRA]AJ
OD 1. NOVEMBRA OBAVEZNA ZIMSKA OPREMA
- Pre zime proverite ko~nice, naro~ito da li suko~ione sile na pojedinim to~kovima pravilno ras-pore|ene. U zimskim uslovima ovakav nedostatakmo`e imati drasti~ne posledice.
- Proverite brisa~e i zamenite ih, ukoliko je toneophodno.
- Prekontrolisati ure|aje za odmagqivawe sta-kla i zagrevawe kabine vozila.
- U posudi za prawe vetrobrana uvek bi trebaloda ima te~nosti koja ne ledi na niskim temperatura-ma. Te~nost se tokom vo`we zagreje, ali ako nije ot-porna na niske temperature zaledi na vetrobran-skom staklu, a krajwi rezultat je gubitak vidqivo-sti.
- Nabavite lance i nau~ite da ih montirate. Ve-{tinu montirawa lanaca trebalo bi savladati u po-voqnim uslovima, jer u trenutku kada zatrebaju naputu, vremenske prilike su naj~e{}e vrlo nepovoq-ne.
PRIPREMA VOZILA ZA ZIMU
REGISTRACIJA TRAKTORA
Policijska uprava u ^a~ku obave{tava gra|aneda je dopunama Pravilnika o registraciji motornihi prikqu~nih vozila omogu}ena registracija trak-tora, prikqu~nih vozila za traktor, motokultiva-tor i radnih ma{ina u poqoprivredi starijih odpet godina i za koje vlasnici nemaju dokaze o pore-klu i vlasni{tvu vozila i o izmirenim carinskimi poreskim obavezama.
Dopunama Pravilnika, za registraciju navede-nih vozila potrebni su dokazi o bavqewu poqopri-vrednom proizvodwom, o tehni~koj ispravnosti vo-zila i uplati propisanih tro{kova, kao i overeneizjave dva svedoka, uz obaveznu polisu i li~nu kartuza fizi~ka lica, odnosno dokaz o upisu u registar zapravna lica.
Pod ovim uslovima registraciju je mogu}e obavi-ti najkasnije do 31. decembra 2015. godine.
SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK
ZA SNEG, LED I POLEDICU
marketing 032/342-276
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE 21
Prema istra`ivawima ERSTE grupe o navika-ma, stavovima, motivima i brigama gra|anaSrbije u vezi sa na{tedwom, prose~an mese~ni
iznos koji gra|ani izdvajaju za {tedwu je 4.200 dinara,{to je minimalni rast u odnosu na pro{lu godinu, ka-da su {tedi{e tvrdile da odvajaju 4.185 dinara. Me-se~no na {tedwu, 44 odsto ispitanika, izdvaja izme|u2.000 i 6.000 dinara, {to predstavqa blagi porast uodnosu na 2013. godinu. Ovogodi{we istra`ivawe po-kazuje, tako|e, blagi porast gra|ana koji smatraju da je{tedwa va`na. Kada je re~ o mladima, 72 odsto ispita-nika starosti od 15 do 29 godina smatra da je va`no{tedeti, u odnosu na pro{logodi{wih 60 odsto. Naj-vi{e brinu gra|ani koji imaju vi{e od 50 godina, ~ak81 odsto wih saglasno je sa tvrdwom da je {tedwa va-`na.
[tedi{e su u Nedeqi {tedwe do~ekale od 30 do 50odsto mawe kamate na dinare i evre, jer su ih bankeprethodnih meseci same smawile, a i Narodna bankaSrbije preporu~ila je da ih ne pove}avaju. Kamatnestope na dinare za godinu dana sa skoro 12 odsto palesu na osam, a na evre su prepolovqene na oko 1,5 odsto.
Kamate na dinarsku {tedwu dostigle su vrhunackrajem pro{le godine, kada je bilo isplativije da se
{tedi u doma}oj valuti, nego u stranoj. To potvr|uje ipodatak NBS da je u posledwih godinu dana dinarska{tedwa pove}ana za 72,2 odsto, a devizna za 0,7 odsto.
U toku Nedeqe {tedwe, banke obi~no ponude vi{ekamate, ali posledwih godina to se ne de{ava izme|uostalog i zbog preporuke NBS, koja smatra da rast ka-mata nije dobar za stabilnost finansijskog sistema.
Bankari uglavnom ka`u da i bez preporuke NBS, na-`alost, banke moraju da daju ni`e kamate, jer imaju vi-{ak likvidnih sredstava. Tako|e, tvrde da nema kre-
ditno sposobnih klijenata, firmi i gra|ana, kojimabi banke dale kredite.
Centralna banka je povodom Svetskog dana {tedwe,31. oktobra, pozvala banke da aktivnosti na priku-pqawu {tedwe usklade s tr`i{nim kretawima i iz-begnu pona{awa koja bi mogla da izazovu rizike polikvidnost i stabilnost finansijskog sistema. Borbuza klijente i pove}awe {tedwe banke bi trebalo dausmere na poboq{awe uslova svojih usluga i {irewelepeze bankarskih proizvoda, uz nastojawe da ponu|e-ne kamatne stope ne prevazilaze nivo koji se nudi to-kom cele godine.
- Namera NBS nije da na ovaj na~in uti~e na po-slovnu aktivnost banaka, ve} da preventivno deluje,kako bi spre~ila preterano izlagawe banaka riziku,blagovremeno ukazuju}i na to da neopravdano pove}a-we kamatnih stopa tokom ovog perioda, mo`e da izazo-ve znatnije poreme}aje u odlivima i prilivima {ted-we izme|u banaka, uzrokovane pre svega motivom is-plativosti {tedwe. Pored toga, smawewe koncentra-cije dospe}a {tednih uloga olak{ava upravqawe ri-zicima likvidnosti banaka i time pozitivno delujena stabilnosti finansijskog sistema u celini - navo-di se na sajtu NBS.
NEDEQA [TEDWE
RAST KAMATA NIJE DOBAR ZA STABILNOST FINANSIJSKOG SISTEMA
22 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINELU^ANI
Proizvodwu krompira danas opte-re}uju izuzetno visoki tro{kovi.Da bi zasadio samo hektar krompi-ra, poqoprivredniku je neophodnoda ulo`i izme|u tri i ~etiri hi-qade evra. Sve je skupo, po~ev odnafte, semenskog materijala, ve-{ta~kih |ubriva, pa sve do hemij-skih preparata za suzbijawe bole-sti i {teto~ina. Proizvodwu ovekulture dodatno optere}uju i viso-ki tro{kovi propisanih analiza,koje obavqaju poqoprivrednestru~ne slu`be i instituti. S obzi-rom na to da kontrola zdravstveneispravnosti semenskog i konzumnogkrompira nije objediwana na jed-nom mestu, ~itav proces vi{e ko{tai zbog transporta uzoraka. Uz to, urazvijenim evropskim zemqama po-qoprivredne parcele imaju navod-wavawe, a u Srbiji je jo{ uvek veo-ma zastupqeno suvo ratarewe, pa sui prinosi gajenih kultura znatnoni`i. Kada se na sve to dodaju i lo-{e vremenske prilike, koje su vla-dale tokom ove godine, sasvim je ja-sno da su proizvo|a~i imali i poja-~ane izdatke za hemijsku za{titubiqa.
Darko Jankovi} iz Kotra`e, vlasnikfirme “Janez”, koji se ve} 18 godi-na bavi oraganizovanom proizvod-
wom semenskog i konzumnog krompira, is-ti~e da su vremenske prilike u~inile svo-je, pa }e ovogodi{wi rod krompira bitiznatno mawi. Ove sezone imao je tridese-tak kooperanata i organizovanu proiz-vodwu krompira na povr{ini izme|u 30 i40 hektara na podru~ju Lu~ana, Nove Va-ro{i, Sjenice i Kosjeri}a. Tre}inu se-menske proizvodwe krompira, koja seostvaruje u okriqu wegove firme, radi sa~lanovima porodice. “Elitu” u posledwedve godine iskqu~ivo sade samostalno, jer
je zahtevnija od “originala”. Kooperantidobijaju finansijsku podr{ku za nabavkurepromaterijala, ali i stru~nu podr{ku,jer je Darkova supruga agronom. U neku ru-ku, imaju i zagarantovanu cenu krompira,jer se ni jedne godine nije kretala ispod 20evrocenti. Sada{wa cena krompira od 24dinara po kilogramu, kako tvrdi Janko-vi}, mo`e da donese dobru zaradu poqo-privrednicima koji ostvaruju visoke pri-nose, a koji se kre}u u rasponu od 30 do 40tona po hektaru.
- Imali smo izrazito te{ku godinu.Podru~je Draga~eva je u vi{e navrata za-hva}eno poplavama. Za razliku od onih su-{nih godina, kada smo ki{u i{~ekivalikao blagodet, sada smo se Bogu molili daprestane da pada, jer preterana vlaga nijegodila poqoprivrednim kulturama. Ima-lo je parcela koje je uni{ila voda. Na ne-kim wivama grad je odradio svoje, pa suprinosi jedva dosegli desetak tona po hek-taru, a ima i onih sa izuzetno dobrim ro-dom. Prosek iznosi oko 27 tona po hekta-
ru, {to je za ovakvu godinu itekako dobro.Zajedno sa kooperantima, trebalo bi daimamo oko 500 tona krompira. I na kraju,kada smo stigli do kraja procesa proiz-vodwe, mnogi proizvo|a~i nisu uspeli daizvade krompir, jer ma{inama nisu moglida u|u na parcele, zbog vla`nog zemqi-{ta. Sada im preostaje da to urade ru~no -ka`e Darko Jankovi}. Ipak, kako isti~e,najte`e je uvek na kraju proizvodnog ci-klusa, kada, kao po pravilu, nastupa uvo-zni~ki lobi, {to obara cenu doma}egkrompira, jer je onaj uvozni, koji je ~estoi sumwivog kvaliteta, jevtiniji.
Jankovi} smatra da proizvodwa krom-pira mo`e da bude profitabilna i u dana-{wim uslovima privre|ivawa, ali fi-nansijski efekti variraju u zavisnosti odtoga kakva je godina i koliki su prinosi.
- Da nema zarade svi bi odustali odovog posla. Na svake tri-~etiri godine,stigne i jedna povoqna, koja nam daje vetaru le|a. Pomirili smo se sa ~iwenicom dazarada od sezone do sezone varira. Najva-
`nije nam je da obezbedimo plasman proiz-voda i da se ne ponove one godine, kada smokrompir bacali ili zaoravali. Opredeli-li smo se za krompir i sada nema odustaja-wa. Zajedno sa kooperantima poku{avamoda odr`imo i unapredimo proizvodwu, ka-ko bismo ostvarili boqu zaradu. Ranijihgodina smo izvozili krompir u Bugarsku iRumuniju, ali vrlo kratko, jer smo izgubi-li ta tr`i{ta. Skoro deset godina smona{ proizvod plasirali u Crnoj Gori.Imali smo stabilne kupce, koji su se vre-menom preorijentisali na krompir sadrugih prostora, koji poseduje, kako ka`u,“lep{e lice”. Novo tr`i{te za na{ veomakvalitetan konzumni krompir sa ovogpodru~ja prona{li smo na tr`i{tu No-vog Sada, dok semenski, koji predstavqana{u bazi~nu proizvodwu, plasiramo po-qoprivrednim apotekama {irom Srbije,od Novog Sada i Sombora, pa sve do Ni{a- navodi Jankovi}, obja{wavaju}i da Dra-ga~evo i ~itav Moravi~ki okrug imaju od-li~ne agroekolo{ke uslove za ovaj vidproizvodwe. U brdsko-planinskim pod-ru~jima zemqi{te je nezaga|eno, pa poqo-privrednici i nemaju potrebu da preko-merno koriste hemijske preparate za za-{titu biqa.
Kako navodi Jankovi}, svim proizvo|a-~ima krompira na podru~ju Moravi~kogokruga bi mnogo zna~ilo da Centar zakrompir ponovo po~ne da radi, jer bi uwemu dobili sna`nu podr{ku. Prema we-govom vi|ewu, kontrolu semenskog i kon-zumnog krompira bi trebalo da rade usta-nove koje su locirane tamo gde su proizvo-|a~i, ne samo zbog smawewa tro{kova, ve}i zbog stru~ne potpore. Ipak, o tome sepitaju nadle`ni u dr`avi, a svima onimakoji `ive od proizvodwe krompira ostajeda se nadaju da }e oni prepoznati praviinteres.
V. S.
Sredwa {kola “Dra-ga~evo” u Gu~i jeove sedmice pri-
godnim programom obele-`ila 56 godina uspe{nograda, kao i zna~ajan jubi-lej - 30 godina od dana ka-da je prva generacija we-nih sredwo{kolaca po~e-la da poha|a nastavu u no-voizgra|enom {kolskomobjekatu u Lu~anima.
Ina~e, S[ “Draga~e-vo” u Gu~i, osnovana jekao {kola u~enika u pri-vredi 1958. godine. U vre-me wenih po~etaka, nasta-va se odvijala u iznajmqe-noj prostoriji, a nastav-nici su bili uglavnom izOsnovne {kole.U~eniciprve generacije su osposo-bqavani za kvalifikova-ne radnike raznih zanima-wa: bravare, metalostru-gare, livce... Bila je to{kola me{ovitog tipa, upravom smislu te re~i, dabi kroz dugi niz godina,prate}i zahteve i razvojprivrede, izrasla u obra-zovnu ustanovu sa {iro-
kom paletom zanimawa.Ideja da se osnuje ode-
qewe Sredwe {kole u Lu-~anima ima davna{we ko-rene, jer se varo{ica brzorazvijala, uporedo sa raz-vojem industrije. Gradwa{kole je zapo~eta 1983. go-
dine i za samo godinu da-na nikao je novi objekat,sa deset savremeno opre-mqenih u~ionica, dve he-mijske laboratorije iprostranim holom, koji idanas ~ini najlep{i i za|ake najomiqeniji pro-
stor u {koli. Gotovo u ce-losti, finansijska sred-stva za izgradwu ove {ko-le je obezbedilo preduze}e“Milan Blagojevi}” izLu~ana. U 1984. godini, uovu {kolu je upisano je120 u~enika, u ~etiri ode-
qewa prvog razreda, upodru~ju rada hemija, ne-metali i grafi~arstvo,prvenstveno zahvaquju}ipotrebama najuspe{nijeglu~anskog preduze}a, kojeje i u tom periodu bilosto`er srpske namenskeindustrije. U svojoj tri-desetogodi{woj tradici-ji, S[ “Draga~evo” je da-la svoj puni doprinosobrazovawu i kulturi ulu~anskoj op{tini, a we-ni u~enici su postali no-sioci privrednog, javnogi kulturnog `ivota.
Danas se u Sredwoj{koli “Draga~evo”obra-zuju u~enici u tri razli-~ita podru~ja rada: hemi-ja, ma{instvo i ekonomi-ja, kao i u gimnaziji op-{teg tipa. [kolu poha|a450 u~enika, raspore|enihu 22 odeqewa. Kolektivima 70 zaposlenih, me|ukojima se nalazi i veliki
broj mladih prosvetnihradnika.
- Od samog po~etka bi-tisawa ove {kole, temeqna{eg obrazovno-vaspit-nog rada bio je uva`avaweu~enika i wihovih mogu}-nosti, jer je to najve}e bo-gatstvo na{e zajednice.Na{e nade i `eqe su po-sve}ene wima. @eqa namje da od svojih u~enikastvorimo qude kiji }e seuspe{no nositi sa svim`ivotnim izazovima, kojedana{we vreme name}e.Mladost na{e {kole jena{a budu}nost i zadataksvih nas, koji smo zaposle-ni u ovoj obrazovnoj usta-novi, a naravno i na{elokalne zajednice, jeste daih podr`imo i na pravina~in usmerimo - istaklaje Angelina Jova{evi},pomo}nik direktora {ko-le.
V. S.
DARKO JANKOVI] IZ KOTRA@E, VLASNIK FIRME “JANEZ”, O OVOGODI[WEM RODU I PERSPEKTIVAMA ORGANIZOVANE PROIZVODWE KROMPIRA
DO BOQE ZARADE UVE]AWEM PRINOSA!
SREDWA [KOLA „DRAGA^EVO” OBELE@ILA 56 GODINA USPE[NOG RADA
OSLU[KUJU POTREBE PRIVREDE
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE 23LU^ANI
Kako se navodi u saop{te-wu, koje je stiglo u redak-ciju “^a~anskog glasa”,
Vlada Republike Srbije donelaje odluku o raspu{tawu Skup-{tine i obrazovawu privreme-nog organa op{tine Lu~ani, ~ijije predsednik Slobodan Jolovi},a wegovi ~lanovi: Jovan Kova~e-vi}, Milo{ Velanac, MiloradJev|ovi} i Zorica Kova~evi}.Privremeni organ op{tine Lu-~ani odr`ao je svoju prvu sedni-cu u utorak, 28. oktobra, na kojojje za tri minuta usvojio 21 ta~kudnevnog reda i doneo 25 odluka,re{ewa i zakqu~aka.
Prema usvojenom programu iplanu rada, privremeni organ }ete`i{te svoga rada staviti nastvarawe uslova za normalan iefikasan rad Op{tinske uprave,javnih preduze}a i ustanova idrugih buxetskih korisnika, aposebno u oblasti zdravstva,obrazovawa, kulture, vodosnab-devawa, komunalne higijene, gre-jawa, otklawawa posledica ele-mentarnih nepogoda i zimskogodr`avawa lokalnih i nekatego-risanih puteva.
Na sednici su doneta re{ewa
o utvr|ivawu prestanka mandataodbornicima Skup{tine op{ti-ne Lu~ani, predsedniku SO Dra-ganu [u{i}u i predsedniku op-{tine Mladomiru Sretenovi}u,wihovim zamenicima i pomo}ni-cima Oliveri Mijailovi}, Zo-rici Kova~evi} i Veselinu Jova-novi}a. Usvojena su i re{ewa orazre{ewu ~lanova Op{tinskogve}a, prestanku funkcije svih ko-misija i radnih tela Skup{tine,kao i imenovawu Upravnog iNadzornog odbora Doma zdravqaLu~ani, sa sedi{tem u Gu~i, ka-drovske komisije i komadanta izamenika komadanta [taba zavanredne situacije.
Za predsednika Upravnog od-bora Doma zdravqa imenovan jeRadi{a Vasili} iz Gu~e, a zapredsednika kadrovske komisije
Milorad Jev|ovi} iz Lu~ana.Novi komadant [taba za vanred-ne situacije je Slobodan Jolo-vi}, a wegov zamenik Milo{ Ve-lanac.
Privremeni organ op{tineLu~ani doneo je re{ewa o imeno-vawu stru~nih timova za sagleda-vawe rada Op{tinske uprave,javnih preduze}a i ustanova sa
stanovi{ta wihove organizaci-je, po{tovawa propisa, izvr{a-vawa programa i planova rada,upravqawa qudskim i materijal-nim resursima, a sve u ciqu ra-cionalizacije tro{ewa buxet-skih sredstava i smawewa tro-{kova gde je god to mogu}e.
Za op{tinskog javnog pravo-branioca postavqen je MilanMatija{evi} iz Lu~ana. Privre-meni organ op{tine Lu~ani po-stavio je Vesnu Kodranov za se-kretara i doneo odluku o radno-pravnom statusu predsednika i~lanova privremenog organa.
Kako je odlu~eno na sednici,predsednik i ~lanovi privreme-nog organa op{tine Lu~ani ne}ebiti na stalnom radu u op{tiniLu~ani.
V. S.
PRIVREMENI ORGAN OP[TINE LU^ANI ODR@AO PRVU SEDNICU
DONETA RE[EWA O PRESTANKU MANDATA I FUNKCIJA
Uloga doma}ina Sajmaove godine je pripalaO[ “Akademik Milenko[u{i}” u Gu~i, koja jeodnela i nagradu zanajuspe{niju prezenta-ciju
Sajam {kolskog izdava-{tva [kolska uprava or-ganizuje ~etvrtu godinu
zaredom, a posle ovogodi{we ma-nifestacije prosvetni savetnikDanijela Miki} Kova~evi} izja-vquje:
- Presre}na sam {to je u peri-odu postojawa sajma nekoliko{kola pokrenulo svoje listova.To je najboqi pokazateq kolikoovakvi doga|aji podsticajno de-luju na stvarala{tvo u~enika inastavnika, kao i na wihovu `e-qu da poka`u ono {ta su uradilii u~estvuju u takmi~ewu za najbo-qa ostvarewa.
Pro{le godine je {kolskilist, pod nazivom “Gori~anac”,pokrenula osnovna {kola u Go-ra~i}ima, a na ovogodi{wemSajmu, pro{log petka u prosto-rijama Muzeja trube u Gu~i, uo-~ili smo dva nova lista - “Dvoo-gled”, koji je delo u~enika i na-stavnika Sredwe {kole “Draga-~evo”, i “Guk”, koji se pojavio uO[ “Akademik Milenko [u-{i}” u Gu~i.
Sajam je namewen {kolamaMoravi~kog okruga, pa me|u u~e-snicima prepoznajemo {kole iz^a~ka, Ivawice, Draga~eva i,na`alost, samo jednu iz GorwegMilanovca - O[ “Mom~ilo Na-stasijevi}”.
Od predstavnika [kolskeuprave dobijamo obja{wewe damilanova~ke {kole nisu masov-nije prisutne zbog svoje udaqeno-sti od mesta odr`avawa sajma itro{kova prevoza.
- Bilo ih je vi{e kada smo pr-ve dve godine sajam organizovaliu ^a~ku. Pro{le godine smoi{li u Ivawicu, a naredne }emo
manifestaciju uprili~iti uGorwem Milanovcu. Uvereni smoda }e tada milanova~ke {kole,koje itekako imaju {ta da poka-`u, biti zastupqene u daleko ve-}em broju - rekla je Danijela Mi-ki} Kova~evi}.
Na {tandovima osnovnih isredwih {kola mogli su se vide-ti {kolski listovi, koji obja-vquju literarne i likovne rado-
ve u~enika, reporta`e o zaslu-`nim u~enicima i nastavnici-ma, kao i priloge o nastavnim ivannastavnim de{avawima u{koli. Sajam je bio prilika da{kole izlo`e i druga izdawa(monografije, letopise, biltene,plakate), kao i kwige ~iji su sui-zdava~i.
Na {tandu O[ “Mi}o Mato-vi}”, iz Kati}a, pa`wu su pri-vla~ile monografije obli`wihsela, kao i kwige o Haxi Proda-novoj buni, Prvom svetskom ratu
i drugim istorijskim doga|aji-ma. [kola je izlo`ila i elabo-rate projekata sa kojima je u pro-teklom periodu konkurisala zadonacije, ali i etno predmete ko-ji do~aravaju na~in `ivota naro-da moravi~kog kraja u pro{lo-sti.
Osnovna {kola “Milinko Ku-{i}” iz Ivawice i ovoga puta je,osim publikacija, prikazala
|a~ke rukotvorine - nakit, ukra-sne predmete, slike ... Svoju zain-teresovanost za razvoj sporta uselu, O[ “Branislav Petrovi}”iskazala je objavqivawem kwige“[ezdeset godina fudbalskogkluba Slatina”. Povodom 50. go-di{wice, O[ “Miroslav Nasta-sijevi}” je izdala monografiju iwome svoj poluvekovni rad sa~u-vala za budu}a vremena i nara-{taje. Pred posetiocima na{lesu se i izdawa, najnovija i ona izproteklih godina, ~a~anskih
osnovnih {kola “Milica Pavlo-vi}”, “Dr Dragi{a Mi{ovi}”,“Filip Filipovi}”, “TanaskoRaji}”, kao i Sredwe {kole“Draga~evo” i O[ “AkademikMilenko [u{i}”, iz Gu~e.
Osim {kola, {tandove na saj-mu imali su Pred{kolska usta-nova iz Lu~ana, Turisti~ka or-ganizacija Draga~eva i Regio-nalni centar za profesionalnirazvoj zaposlenih u obrazovawu.
Otvaraju}i manifestaciju di-rektorka {kole - doma}ina Qi-qana Kova~evi} je kazala da jeSajam dobra prilika da u~enicii nastavnici prika`u svoje stva-rala{tvo, a {kole razmene idejei podstaknu me|usobnu saradwu.Predstavnica [kolske upraveSla|ana Mijatovi} ukazala je naobrazovnu i kulturnu misiju Saj-ma, dok je direktorka Regional-nog centra Gorica Stanojevi}primetila da je broj posetilacasvake godine sve ve}i.
Besedu o zna~aju stvarala{tvaza duhovni razvoj dece odr`ala jepesnikiwa Verica Tadi}, a otva-rawe sajma obele`io je i programkoji su izveli u~enici osnovne{kole u Gu~i.
Svaka {kola je na raspolaga-wu imala pet minuta za videoprezentaciju svog rada, a Dru-{tvo u~iteqa Ivawice iskori-stilo je Sajam da predstavi svojizum - takmi~ewe u izra`ajnom~itawu, koje je prethodne godineodr`ano na op{tinskom nivou, aove {kolske godine }e poprimi-ti okru`ni karakter. O karakte-ru i zna~aju ovog takmi~ewa go-vorio je predsednik Dru{tvaMilan Parezanovi}.
Glasawem u~esnika, za najbo-qi nastup na sajmu nagra|ena jeO[ “Akademik Milenko [u-{i}”, dok }e dobitnici nagradaza najboqi {kolski list i izda-va~ki poduhvat godine biti sa-op{tene uo~i Savindana. E. V.
U GU^I, NA ^ETVRTOM SAJMU [KOLSKOG IZDAVA[TVA
IZLO@ENI [KOLSKI LISTOVI,ALI I RUKOTVORINE U^ENIKA
24 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEGORWI MILANOVAC
PO^ELA RASPODELA POMO]I SOCIJALNO UGRO@ENIM LICIMA
NOVA RADIONICA ZA U^ENIKE SREDWIH [KOLA
VEST
Uop{tini GorwiMilanovac ovesedmice je po~elaraspodela pomo-
}i za 100 socijalno ugro-`enih lica. Za ovu akcijuje izdvojeno 500.000 dinarabuxetskih sredstava i u wojsu aktivno u~estvovalipredstavnici Odeqewadru{tvenih delatnosti,Odeqewa za poslove me-snih zajednica, zaposleni uCentru za socijalni rad iaktivisti Crvenog krsta,koji su ujedno i ~lanovinadle`ne op{tinske komi-sije za re{evawe zahtevalica u stawu socijalne po-trebe. Pomo} je obezbe|enaza lica u stawu socijalnepotrebe, odnosno stara, bo-lesna i iznemogla lica, ko-ja `ive na gradskom i seo-
skom podru~ju.Plan ove akcije je pr-
venstveno obilazak licana seoskom podru~ju, kojase skoro nikada nisu obra-tila za pomo} nadle`nimustanovama i koja uglav-nom `ive u neadekvatnimuslovima. S obzirom na toda se ova lica zbog sopstve-ne skromnosti ne obra}ajuza pomo} i nisu evidenti-rana u nadle`nim slu`ba-ma, posao popisa ove kate-gorije stanovni{ta obavi-li su Op{tinska uprava inadle`ne ustanove, uz punupodr{ku predsednika me-snih zajednica i saradwu`iteqa gorwomilanova~-kih sela. U zapisniku ~la-nova Komisije, sa~iwenomprilikom obilaska terena,evidentirane su zabriwa-
vaju}e ~iwenice o tome ukoliko lo{im uslovima`ive te osobe. Uo~eno je dase qudi raduju prevenstve-no zbog posete, a tek ondazbog dobijenog novca, uvrednosti od 5.000 dinara
po korisniku.Ina~e, pri Op{tinskoj
upravi unazad ve} nekoli-ko godina deluje Komisijaza re{evawe zahteva lica ustawu socijalne potrebe.Radi prema op{tinskom
pravilniku, u kome je pro-pisano da ova kategorijastanovni{tva po precizi-ranim kriterijumima mo-`e podneti zahtev za jedno-kratnu finansijsku pomo}~etiri puta godi{we i to
za nabavku lekova, osnov-nih `ivotnih namirnica,{kolskog pribora i sli~-nih potreb{tina. Za ovenamene, u ovogodi{wem bu-xetu je opredeqeno4.294.000 dinara.
“Filmkultura”, orga-nizacija koja se bavi edu-kacijom u oblasti audio-vizuelne kulture i umetno-sti, i Kulturni centar, zau~enike gorwomilanova~-kih sredwih {kola, pokre-}u radionicu “Kako napi-sati scenario ?” Ciq ra-dionice je da razvije svesto zna~aju filmskog scena-rija, kao po~etne faze u na-stajawu svakog igranog idokumentarnog filma. Po-laznici }e kroz analizugotovih filmova otkritiosnovne elemente dramskihstruktura i ta znawa pri-meniti za realizaciju sop-stvenih ideja. Rezultat ra-dionice bi}e zavr{ni sce-nariji za kratkometra`nefilmove.
Radionica je besplatna
za sve polaznike i wom }erukovoditi AndrijanaStojkovi}, filmski redi-teq i Ma{a Seni~i}, sce-narista i dramaturg. Zain-teresovani u~enici gorwo-milanova~ki sredwih{kola bi trebalo da po{a-qu motivaciono pismo nae-mail: masa@filmkultu-
ra.org, najkasnije do 10. no-vembra. Pismo bi trebaloda sadr`i osnovne podatkeo kandidatu, kontakt tele-fon i razlog prijavqiva-wa.
Radionica }e imati 10polaznika, a spisak oda-
branih kandidata bi}e ob-javqen na sajtuwww.kcgm.org.rs . Radioni-ca }e biti organizovanatokom dva uzastopna viken-
da, 15. i 16, odnosno 22. i23. novembra, u prostorija-ma Kulturnog centra Gor-weg Milanovca.
Kancelarija za mladeop{tine Gorwi
Milanovac otvorena je uokviru odeqewa za dru-{tvene delatnosti 2011.godine. Ovom kancelari-jom koordinira diplomi-rani pravnik Marko Xele-tovi}. Zadu`ena je za krei-rawe i sprovo|ewe omla-dinske politike na nivouop{tine Gorwi Milano-vac, kroz Lokalni akcioniplan za mlade koji izra|ujeKancelarija.
Kancelarija ima ciq daukqu~i mlade u dru{tvenetokove, da ih informi{ena svim nivoima i u svimoblastima, unapredi bez-bednost mladih i tako imomogu}i li~ni razvoj, za-tim da zajedno sa wima ra-di na re{avawu problemaove populacije, podizawusvesti o zdravqu i zdrav-stvenom pona{awu krozrazne akcije, radionice i
debate. Tako|e, Kancelari-ja pru`a podr{ku mladimau okviru obrazovno-vas-pitnog pristupa, kultur-nih de{avawa i zapo{qa-vawa.
U ciqu upoznavawamladih sa svojim aktivno-stima, Kancelarija je to-kom ove sedmice organizo-vala dru`ewe sa sredwo-{kolcima Gimnazije, Eko-nomsko-trgova~ke i Teh-ni~ke {kole, u okviru ko-jih su u~enici imali pri-liku da saznaju vi{e o we-nom radu.
Predsednik op{tineMilisav Mirko-
vi} i na~elnica Op{tin-ske uprave Gorica Petro-vi} su ove sedmice primi-li delegaciju “^uvara pri-rode”, u~enike tre}eg raz-reda osnovne {kole “Mom-~ilo Nastasijevi}”. Ovimali{ani su nedavno napisarnici op{tine podne-li zahtev da im se ogradi{kola, koji su op{tinskizvani~nici u rekordnomroku razmotrili. Najve}iproblem |aka O[ “Mom-~ilo Nastasijevi}” je to{to imaju prostrano dvo-ri{te, ali ne i ogradu okowega, koja bi sve nepo`eq-ne goste, od ku~i}a lutali-ca do bahatih sugra|ana,dr`ali podaqe.
Predsednik op{tine jesaslu{ao predloge prisut-nih deset ~uvara prirode,koji su ina~e predstavqa-li i svoje odeqenske zajed-nice, zamoliv{i ih da, po-red zahteva za ogra|ivawei osvetqewe dvori{ta,uka`u i na neke druge grad-ske sadr`aje bitne za decu,koje bi trebalo popravitiili izmeniti. U~enici suizneli mi{qewe da u gra-du treba da ima vi{e par-kova, klupa za sedewe,sportskih terena, korpi za
|ubre, zelenila i cve}a.Ina~e, va`no je napomenu-ti da su {kolske eko patro-le prve registrovalt pro-bleme neogra|enog dvori-{te, a “^uvari prirode”,mali{ani iz tre}eg razre-da, odlu~ili da pokrenuakciju, za koju stariji i od-govorniji nisu imali sna-ge. Prema re~ima na~elni-ce OU, ovaj dopis u~enikaje najorginalniji zahtevkoji je primila u svom rad-nom veku, tako da }e ubrzobiti organizovana poseta{koli, kako bi predstav-
nici Op{tine na licu me-sta sagledale predlo`enemere.
Grupu u~enika predvo-dila je u~iteqica Qiqana\urovi}, koja je nazna~ilada je bilo jo{ zahteva, alisu deca bila skromna, jer jeskromnost ekologija du{e.Kada se ogradi i osvetlidvori{te, deca }e mo}i daostvare i druge svoje pla-nove, me|u kojima su ~ioni-ce na otvorenom, botani~-ka ba{ta i drugi sadr`aji.
Predsednik op{tine jezahvalio mali{anima na
skromnosti i obe}ao da }elokalna uprava obezbeditisredstva da se {kolskodvori{te ogradi i osve-tli, najdaqe do kraja oveili po~etkom slede}e gra-|evinske sezone. A s obzi-rom na to da su mali ~uva-ri prirode u opho|ewuprema svom gradu pokazalimnogo ve}u zrelost od svo-jih sugra|ana, od ~elnog~oveka Op{tine dobili sui novi zadatak da sve svojebudu}e zahteve odmah otvo-reno iznesu, jer nema po-trebe da ~ekaju da odrastu.
OBAVE[TEWEStalna postavka „Drugi srpski ustanak i srpska re-
volucija 1815-1839“ ponovo je dostupna javnosti svako-ga dana od 9 do 17 ~asova, s obzirom na to da je nedavnozavr{ena prva faza sanacije i restauracije zgrade Mu-zeja u Takovu. Prema najavama iz muzeja Rudni~ko-ta-kovskog kraja, ostali radovi na ure|ewu Muzeja i Zna-menitog mesta „Takovski grm“ predstoje u budu}em pe-riodu i odvija}e se u sklopu priprema za obele`avwedva veka od podizawa Drugog srpskog ustanka (1815 -2015).
KAKO NAPISATIFILMSKI SCENARIO?
MLADI ZA MLADE!
“^UVARI PRIRODE” POSETILI OP[TINSKO RUKOVODSTVO POVODOMZAHTEVA DA SE OGRADI DVORI[TE U WIHOVOJ [KOLI
SKROMNA @EQASAVESNIH MALI[ANA!
ZA AKCIJU OBEZBE\ENOPOLA MILIONA DINARA
25GORWI MILANOVACPETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE
MINISTARSTVO ZDRAVQA OBEZBEDILO SAVREMENA VOZILA ZA SLU@BE HITNE POMO]I
DELEGACIJA IZ NORVE[KE OP[TINE VEFSNPOSETILA GORWI MILANOVAC
Ministarstvozdravqa Vla-de RepublikeSrbije dode-
lilo je u ponedeqak, 27. ok-tobra, 30 vozila za hitnumedicinsku pomo} Zavoduza hitnu medicinsku pomo}Grada Beograda i ostalim uokviru projekta izabranimdomovima zdravqa u Srbi-ji. Vozila su obezbe|ena za-hvaquju}i projektu Mini-starstva zdravqa “Pru`a-we unapre|enih usluga nalokalnom nivou”, koji jefinansiran sredstvimaSvetske banke, a po ~ijim jepravilima i obavqena wi-hova nabavka. Glavni kri-terijumi su bili: starostvozila u postoje}em voznomparku u slu`bama hitne po-mo}i, broj stanovnika irazu|enost op{tine kojojpripada zdravstvena usta-nova, kao i o{te}ewa vozi-la, nastala u majskim po-plavama.
Pored Gradskog zavodaza hitnu medicinsku pomo}grada Beograda, koji je do-bio 10 vozila, saniteti suobezbe|eni i za slu`be hit-ne pomo}i domova zdravqau ]upriji, Gorwem Mila-novcu, Vrbasu, Po`egi,
Priboju, Petrovcu na Mla-vi, Lazarevcu, Senti, Som-boru, Ubu, Obrenovcu, Ru-mi, Ba~koj Topoli, SrpskojCrwi, Bujanovcu, NovomPazaru, Kur{umliji, Vla-sotincu, Kru{evcu i Aran-|elovcu.
Ispred gorwomilano-va~kog Doma zdravqa, kqu-~eve dobijenog vozila preu-
zela je direktorka dr Dra-gica Topalovi}.
- Ovo je druga donacijana{em Domu zdravqa. Za-hvaquju}i projektu “Pru-`awe unapre|enih uslugana lokalnom nivou” DILS,na{a stomatolo{ka slu-`ba je pove}avala dostup-nost svojih usluga osetqi-vim populacionim grupa-
ma, konkretno radnicimakombinata „Swisslion-Ta-kovo“. Ova populacionakategorija je izabrana dau~estvuje u projektu, jer ra-di u uslovima i socijalnomstawu, koji su osnovni fak-tori nastanaka oboqewazuba i usta. Ukupan buxetovog projekta, koji je tako-|e finansirala Svetska
banka, iznosio je 1,2 mili-ona dinara, s tim {to se odprojekta DILS dobio 1,1milion, dok je op{tinaGorwi Milanovac u~estvo-vala sa deset odsto sredsta-va - istakla je direktorkagorwomilanova~kog Domazdravqa.
Su{tina ovog projektabila je da se odrade stoma-tolo{ke intervencije onojkategoriji pacijenata, kojibi u svakoj drugoj prilicimorali da plate stomato-lo{ki tretman. Odziv rad-nika je bio izuzetan, a Sto-matolo{ka slu`ba Domazdravqa je u potpunosti is-pratila predvi|enu dina-miku, naveo je dr Radovan
Jakovqevi}, na~elnik sto-matolo{ke slu`be Domazdravqa.
Vrednost dobijenog kom-bija je 50.000 evra. Voziloje u potpunosti opremqenopo evropskim standardimaza pru`ewe hitne pomo}i,za reanimaciju, poseduje de-fibrilator, mobilni EKG,savremena nosila sa viqu-{kom, aparaturu za merewe{e}era, svu potrebnu opre-mu za mobilizaciju vratnogdela i mnogo drugih kori-snih medicinskih pomaga-la koja }e biti od velikepomo}i Slu`bi hitne po-mo}i, navela je dr DragicaTopalovi}.
Predsednik op{tine Gorwi Milanovac MilisavMirkovi} poziva studente na teritoriji op{ti-
ne Gorwi Milanovac da od danas konkuri{u za op{tin-ske studentske stipendije. Za op{tinske studentske i u~e-ni~ke stipendije ovogodi{wim buxetom je opredeqenoukupno 8,3 miliona dinara. Za ova sredstva u proseku go-di{we konkuri{e oko 150 studenata i u~enika.
Prema re~ima predsednika op{tine, op{tinsku sti-pendiju gorwomilanova~ki studenti nisu u obavezi davrate, kao {to je to slu~aj sa republi~kim. S obzirom nato da studenti po preciziranim propisima ne mogu dakonkuri{u istovremeno za obe stipnedije, gorwomilano-va~ki studenti se, ipak, opredequju za op{tinsku, bez ob-zira {to je ne{to ni`a od republi~ke, rekao je predsed-nik Mirkovi}.
[to se ti~e u~eni~kih stipendija, nedavno je zasedalaOp{tinska komisija za dodelu u~eni~kih i studentskihstipendija, koja je odobrila za 16 u~enika osnovnih isredwih {kola stipendije u iznosu od po tri hiqade di-nara. Studenstske stipendije, u zavisnosti od stepenastudija, iznose od 4.700 do 7.300 dinara.
Konkurs za studentske stipendije bi}e otvoren dokraja novembra i objavqen u u novom broju “Takovskihnovina”, kao i na zvani~noj op{tinskoj internet strani-ci gorwimilanovac.rs / konkursi
Ina~e, pravo na op{tinsku studentsku stipendiju u{kolskoj 2014/2015. godini imaju studenti od druge do za-vr{nih godina, i to: studija prvog stepena (osnovne aka-demske studije, osnovne strukovne studije), studija drugogstepena (master akademske studije, specijalisti~ke aka-demske studije, specijalisti~ke strukovne studije) i stu-dija tre}eg stepena (doktorske akademske studije), ukoli-ko su studenti visokih {kola, fakulteta i doktorskihakademskih studija, ~iji je osniva~ Republika Srbija, re-dovni studenti koji se finansiraju iz buxeta RepublikeSrbije, a koji imaju prijavqeno prebivali{te na terito-riji op{tine Gorwi Milanovac najmawe godinu danapre podno{ewa zahteva za dodelu stipendije, zatim izbe-gla, interno raseqena lica sa prijavqenim boravi{tenajmawe godinu dana na teritoriji op{tine Gorwi Mi-lanovac , kao i studenti koji posti`u rezultate u studi-rawu izra`ene kroz visoku prose~nu ocenu, a najmawe8,50. Studenti mogu konkurisati ukoliko nemaju vi{e od27 godina `ivota u momentu podno{ewa prijave na kon-kurs.
Rok za podno{ewe prijava i konkursom predvi|ene do-kumentacije za stipendiju traje od 31.oktobra do 28. no-vembra, a zahtevi se predaju u sobi broj 1 (pisarnica), uzgradi Op{tinske uprave, od 7,30 do 15,30 ~asova. Bli`einformacije o konkursu mogu se dobiti i na telefon515-0050, lokal 0061.
Delegacija norve{keop{tine Vefsn bora-
vila je u dvodnevnoj posetirukovodstvu Gorweg Mila-novca. Ove dve op{tineve} skoro ~etiri decenijegrade bratimqene odnose,a osim projekata koji su
ve} realizovani ili su utoku, planirano je da sepro{iri saradwa i na no-ve oblasti.
Prijateqi komuneVefsn pritekli su Mila-nov~anima u pomo} onda
kada im je ona bila najpo-trebnija - tokom majskihpoplava. Organizovali suhumanitarni koncert, kakobi prikupili sredstva iuputili svojim prijateqi-ma iz Gorweg Milanovca.Jan Arne Lovdalh, pred-
sednik komune Vefsn, re-kao je da su upu}ena sred-stva, koja iznose oko 8.000evra, simboli~na, ali }esaradwa bratskih op{tinabiti nastavqena kroz noveprojekte, tokom kojih }e
biti obezbe|ena i dodatnapomo} iskrenim prijate-qima iz Srbije.
Predsednik gorwomila-nova~ke op{tine MilisavMirkovi} upoznao je gostesa {tetama, koje su majskepoplave pri~inile Rud-
ni~ko-takovskom kraju, akoje su procewene na vi{eod 450 miliona dinara. Go-vorio je i o projektima, ko-je gorwomilanova~ka Op-{tina `eli da realizuje uzpomo} norve{kih prijate-
qa i Ambasade. Jedan odwih je izgradwa Centra zahumano otklawawe `ivo-tiwskih le{eva.
Tokom sastanka je dogo-voreno da komuna Vefsn,Gorwi Milanovac i Amba-sada Norve{ke stave na pa-pir mogu}e projekte za rea-lizaciju, bilo sami, kaomnogo godina do sada Gor-wi Milanovac - Vefsn,ili kao {to je ra|eno u po-sledwe tri godine - uz sa-radwu partnerskih op{ti-na iz Srbije: Gorweg Mi-lanovca, Vrwa~ke Bawe iProkupqa, a iz Norv{keVefsen, Hemnes i Hatfjel-dal.
Gosti su obi{li vi{elokacija na gradskom i se-oskom podru~ju, na kojimasu vidqiva o{te}ewa odmajskih poplava, kao i ra-dove na otklawawu wiho-vih posledica.
Op{tine Gorwi Mila-novac i Vefsn iz gradaMosjena su davne 1975. go-dine potpisale povequ obratimqenu. Od tada, uzfinansijsku i stru~nu po-mo} prijateqa iz Norve-{ke, Gorwomilanov~anisu realizovali projekte izoblasti komunalne infra-strukture, obrazovawa ikulture, ali i privredne.
OTVOREN KONKURS ZA OP[TINSKESTUDENTSKE STIPENDIJE
ROK ZA PRIJAVUISTI^E 28. NOVEMBRA
NOVI PROJEKTINA POMOLU!
ZA EFIKASNIJI RAD NA TERENU!
26 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEIVAWICA
Nakon zamene vodo-vodnih cevi u Uli-ci Venijamina Ma-
rinkovi}a, nastavqeni suradovi u du`ini od 480 me-tara, na potezu od Jugope-trolove pumpe do Zelenogvenca. Umesto cementnoazbestnih, postavqaju sepolietilenske cevi ve}egpre~nika. Za nabavku mate-rijala izdvojeno je tri mi-liona dinara iz buxeta op-{tine, a radove izvodiJKP „Komunalno”. Poredglavnog, radi se i paralel-ni sekundarni cevovod usklopu teku}eg odr`avawa,pa se time mewaju i pri-kqu~ci individualnimpotro{a~ima, ka`e direk-tor JKP „Komunalno“ Mi-lan Maslarevi}.
- U rovu su prethodnobile cementno azbestne ce-vi promera fi 200 i ~eli~-ne od 80 centimetara. Rad-nici sada postavqaju po-lietilenske ve}eg pre~ni-ka od fi 315 i 110, atesti-
rane i bezbedne za zdravqena{ih sugra|ana. Po{topreduze}e „Putevi“ upore-do radi rekonstrukcijutrotoara, iskoristili smopriliku da, imaju}i za togra|evinsku dozvolu i pro-jekat, zamenimo i cevi - ob-ja{wava Maslarevi}.
Prema re~ima direkto-ra Komunalnog preduze}a,postavqawe cevi trebalobi da se zavr{i za 15 dana.Za razliku od prethodnihradova u Venijamina Ma-rinkovi}a, u delu koji setrenutno radi, ima mawe
podzemne instalacije, pasu i radovi br`i. Rekon-strukcijom magistralnogcevodova obezbedi}e se iboqi kvalitet vode.
- Postavqawem novihcevi smawi}emo gubitke.Zbog slabih azbestnih cevibilo je ~estih prekida uvodosnabdevawu, jer je prinajmawem slegawu tla do-lazilo do wihovog pucawa.Polietilenske cevi moguda odr`avaju pritisak imnogo su zdravije za kori-{}ewe - isti~e Maslare-vi}.
Kancelarija za mladeorganizuje su-tra, 1. no-
vembra, jedno-dnevnu pose-tu 59. Me|u-narodnom Beo-gradskom sajmukwiga. Mladiqubiteqi kwigemogu da se prijave uprostorijama Kancelarije,putem poruke na fejsbuk stranici, na te-lefon 032/665-414, ili na mejl. Kako je
broj mesta ograni~en, prednost}e imati oni koji se pr-
vi prijave. Oni }epla}ati samo
ulaz na sajam uiznosu od 150
dinara, dok orga-nizator pla}a pre-
voz. Rok za prija-vqivawe je petak, 31.
oktobar, do 12 ~asova.Polazak je u subotu, u osam sa-
ti, ispred Kluba za mlade.
Op{tinskove}e odo-brilo je
sredstva za istra-`iva~ko-razvojniprogram Institu-ta za vo}arstvo ^a-~ak, pod nazivom„Ispitivawe uti-caja novootkrive-nog virusa malinena prinos i kvali-tet ovog vo}a napodru~ju op{tineIvawica“. Ukupnavrednost programaje 320.000 dinara.
Sredstva koja }e obez-bediti op{tina Iva-wica, u iznosu od100.000 dinara, pred-vi|ena su za obilazakterena, uzimawe, slawei sekvencioniraweuzoraka u referentnojlaboratoriji u Holan-diji, testirawe plodo-va, publikaciju rezul-tata. U realizacijiprograma u~estvova}e~etiri doktora naukai dva tehni~ara, a ru-kovodilac je dr Alek-sandar Leposavi}.
Petoro u~enika itri nastavnikaO[ „Milinko Ku-
{i}“ bili su u posetibratskoj {koli „ZgorweGorje“ na Bledu. Oni su u
Sloveniji boravili do ne-deqe, 26. oktobra. Ivawi~-ka i slovena~ka {kola pot-pisale su povequ o sarad-wi pre tri godine, a wenipredstavnici su ve} u dvanavrata, i to tokom „Nu-{i}ijade“, bili gostiIvawice. Sve je bilo do-bro organizovano, pro-gram zanimqiv, vi{e negosrda~an, pa su prvi utisciizvanredni, o ~emu svedo~ei fotografije koje su po-slali redakciji Ivawi~-kog radija.
Predsednica Skup{tine op{tineIvawica Bosiqka Ocokoqi} do-nela je odluku o raspisivawu iz-
bora za savete mesnih zajednica. Izborisu raspisani, jer su im istekli mandati,budu}i da su prethodni odr`ani pre ~eti-ri godine. U mesnim zajednicama: Ivawi-ca, Lisa, Bukovica, Prilike, Brezova iMo~ioci izbori za ~lanove saveta bi}eodr`ani 7. decembra. Nedequ dana kasni-je bi}e u mesnim zajednicama: Pridvori-ca, Devi}i, Brusnik, Ostatija, Osonica iLuke. Izbori za savete mesnih zajednica:Sredwa Reka, Bratqevo, Koviqe, Me|u-re~je, Ku{i}i i Opaqenik bi}e odr`ani21. decembra. Ovo je bila jedna od tema go-stovawa predsednice Skup{tine op{tineBosiqke Ocokoqi} na Ivawi~kom radiju,koja je naglasila va`nost izbora.
- Izbori su va`ni zbog togao {to je tojedan nivo samouprave gra|ana, wihovogneposrednog u~e{}a i odlu~ivawa o pro-blemima i pitawima koji su bitni za wi-hovu mesnu zajednicu, odnosno selo ili za-selak u kome `ive, a va`ni su i za re{ava-we “goru}ih” pitawa. Mesna zajednicaima svoje nadle`nosti koje mo`e samo-stalno da obavqa, i ona je most izme|u lo-kalne samouprave i gra|ana - istakla jeOcokoqi}eva.
Tokom predstoje}ih izbora u 19 mesnihzajednica nu`no je ispo{tovati odre|enuproceduru.
- Za uspeh prvog kruga izbora neophod-
no je da prisustvuje 10 odsto gra|ana upi-sanih u bira~ke spiskove. U slu~aju da uprvom krugu ne bude dovoqan broj bira~a,izbori }e se ponoviti u roku od 15 dana, ismatra}e se uspelim bez obzita na broj bi-ra~a koji su iza{li. Nakon zavr{enih iz-bora za ~lanove mesnih zajednica u rokuod 15 dana od utvr|ivawa kona~nosti re-zultata izbora, konstitui{u se saveti unovom sazivu, a oni posle biraju predsed-nika mesnih zajednica i druge organe kojisu predvi|eni statutom i odlukom o me-snim zajednicama na teritoriji op{tineIvawica - obja{wava Ocokoqi}.
Izvor: Ivawi~ki radio
Turisti~ka organizacija Ivawiceu~estvovala je sa Turisti~kom regi-jom Zapadne Srbije u realizaciji
projekta CROSS SPA. Re~ je o projektu pre-kograni~ne saradwe Zlatiborskog okrugasa nekoliko op{tina Sarajevske regije.
Finansiran je iz predpristupnih fondovaEvropske unije, a odnosi se na zdravstveniturizam. U marketin{kom delu kroz ~aso-pise i publikacije promovisan je i zdrav-stveni turizam ivawi~ke op{tine, s tim{to je akcenat stavqen na Specijalnu bol-
nicu za rehabilitaciju, ka`e direktor ov-da{we Turisti~ke organizacije RadomirLi{anin:
- Realizacija projekta po~ela je 1. apri-la 2013. godine. Iako se odnosi na preko-grani~nu saradwu iskoristili smo to {tosmo deo Turisti~ke regije Zapadne Srbije,pa smo se i mi ukqu~ili. Vredan je oko 450hiqada evra, s tim {to je u~e{}e Srbije183 hiqade evra. U~estvovala je specijalnabolnica ^igota, Pribojska bawa i Zlatari na{a Specijalna bolnica za rehabilita-ciju. Sa bosanske strane le~ili{te Ilixa,Reumal - Fojnica i bawa Akvaterm - Olo-vo, koja je, pored ^igote dobila zavidandeo opreme. Da smo imali mogu}nost da bu-demo glavni u~esnici, verovatno bi i midobili dosta opreme. Ovako dobijamo in-direktno kroz kataloge, ~asopise, promo-tivni film. To je jedna dobra pri~a od ko-je }e koristi imati, ne samo Specijalnabolnica, ve} i ~itava op{tina.
ZAMENA CEVOVODA OD JUGOPETROLOVE PUMPE
POSTAVQAJU POLIETILENSKE CEVI
TURISTI^KA ORGANIZACIJA U^ESTVOVALA U PROJEKTU PREKOGRANI^NE SARADWE
KORIST ZA SPECIJALNUBOLNICU I OP[TINU
POSETA BRATSKOJ [KOLI U SLOVENIJI
IZVANREDNI UTISCI
DONETA ODLUKA O RASPISIVAWU IZBORA ZA SAVETE MESNIH ZAJEDNICA
IZBORI VA@NI I ZA RE[AVAWE „GORU]IH“ PITAWA
OP[TINA IVAWICA OBEZBEDILA 100.000 DINARAZA PROGRAM INSTITUTA ZA VO]ARSTVO ^A^AK
ISPITIVAWE UTICAJA NOVOOTKRIVENOG VIRUSA MALINE
SUTRA NA SAJAM KWIGA
POLAZAK ISPRED KLUBA ZA MLADE
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE 27IVAWICA
Posle vi{ednevnih problema zbogsne`nih padavina, snabdevawe elek-
tri~nom energijom na podru~ju ivawi~keop{tine je stabilizovano. Iskqu~ewa supo~etkom ove sedmice bila sporadi~na, adesetak ku}a nije imalo jednu fazu, sazna-
je Ivawi~ki radio u pogonu Elektrodi-stribucije. Sedam ekipa ivawi~kih elek-tromontera radilo je pro{le sedmice go-tovo danono}no tokom ~etiri dana, a na-stavili su i u ponedeqak na popravcikvarova na niskonaponskoj mre`i. U tomesu im pomagale kolege iz drugih op{tina.
Monteri su najpre morali da se izboresa snegom i neprohodnim terenom usledpalog, polomqenog drve}a, a tek onda daotklawaju kvarove.
- Radove smo obavqali iskqu~ivo se-kirama i motornim testerama, jer smo te-{ko vozilima dolazili do mesta kvara,pa smo ve}inom i{li pe{ke, {to je pro-du`avalo trajawe prekida - pri~a jedan
od montera Aleksandar ^olovi}.^esto im se ~inilo da je ovo Sizifov
posao, da se priroda urotila protiv wihmokrih i promrzlih.
- Bilo je kao nijedne godine. Mi po-pravimo i krenemo daqe, ono ponovo dr-
ve}e pada po mre`ama, kida je i dolazi doprekida u napajawu. De{avalo se da po-pravimo, a tokom no}i ponovo padne drvoi pokida provodnike elektri~nih vodo-va. Kolege iz Kru{evca, Trstenika, Kra-qeva, ^a~ka, Sjenice, Gorweg Milanov-ca, Gu~e, kako ka`u, nisu videli ovakavteren, niti su se suo~avali sa ovakvim ne-vremenom i problemima do sada. Dalismo sve od sebe da se snabdevawe normali-zuje i svi potro{a~i dobiju struju - obja-{wava monter Stevan Ocokoqi}. Zbogte{kog mokrog snega, koji je sru{io sta-bla na trase dalekovoda, bez struje je, 23.oktobra, bilo oko 4.000 ivawi~kih po-tro{a~a.
Ove godine Nedeqa so-lidarnosti sa osoba-
ma sa cerebralnom i de~i-jom paralizom se obele`a-va po 18. put, od 27. okto-bra do 2. novembra. Tokomove nedeqe republi~kiSavez za cerebralnu i de-~iju paralizu, kao i orga-nizacije, wegove ~lanice,organizova}e programe imanifestacije ~iji je ciqukqu~ewe osoba sa cere-bralnom i de~ijom para-lizom u zajednicu. Osnov-ni akcenat se stavqa naravnopravnost, jednakosti solidarnost. Danomotvorenih vrata u prosto-rijama ovda{weg Dru{tvaza cerebralnu i de~iju pa-ralizu po~e}e niz aktiv-nosti koje }e trajati to-kom sedmice, ka`e sekre-
tar Dru{tva za cerebral-nu i de~iju paralizu Gra-dimir Lukovi}.
- Nakon dana otvorenihvrata, u utorak je u Dnev-nom centru „Sunce“ odr-`ana radionica za rodi-teqe na temu „Prava OSIi wihovih porodica“. Usredu je u ivawi~koj crkvislu`ena molitva za ~lano-ve Dru{tva, a kasnije suna stadionu Javora, fud-baleri postigli gol za de-cu sa cerebralnom parali-
zom. Narednog dana orga-nizovan je {tand za podr-{ku ~lanova porodicaosoba sa cerebralnom pa-ralizom, a dva predstav-nika Dru{tva otputovalasu u Suboticu na central-nu manifestaciju povodomoblele`avawa Nedeqe so-lidarnosti. U petak su usali Skup{tine, sve~anouru~eni ugovori o zapo-{qavawu osoba sa invali-ditetom - obja{wava Lu-kovi}.
Amatersko pozori{temladih iz op{tine
Ivawica gostovalo je 19.oktobra u Krupwu, gde jeizvelo svoju novu predsta-
vu “Tako je moralo biti”od Branislava Nu{i}a.Mladi ivawi~ki glumciu~estvovali su na manife-staciji “Plodovi Ra|evi-
ne 2014.”, koja se tradici-onalno svake godine odr-`ava u Krupwu. Na ovojpriredbi koja ima huma-nitarni karakter, osimpredstave koju su izvelimladi ~lanovi ivawi~kogAmaterskog pozori{ta,realizovano je i niz dru-gih sadr`aja. Odr`ano jepredavawe o nekim temamaiz poqoprivrede, takmi-~ewe u spremawu specija-liteta srpske kuhiwe, anastupilo je i nekolikokulturno umetni~kih dru-{tava.
Uorganizaciji Kancelarije za mladeop{tine Ivawica i Autonomnog
`enskog centra, koji realizuju projekat“Prevencija rodno zasnovanog nasiqame|u mladima”, pro{log petka i suboteu Klubu za mlade odr`an je trening“Kreni od sebe, budi aktivan u preven-ciji rodno zasnovanog nasiqa”.
Projekat se u op{tini Ivawica rea-lizuje u saradwi sa Centrom za socijal-
ni rad i osnovnim {kolama “MilinkoKu{i}” i “Kirilo Savi}” i Gimnazi-jom. Seminaru kome su prisustvovale 22mlade osobe iz ovih osnovnih i sredwe{kole, odr`ali su predava~i iz Auto-nomnog `enskog centra. Na treningu jebilo re~i o rodu, polu, rodnim ulogama,diskriminaciji, predrasudama, stereo-tipima i raznim vrstama nasiqa.
Policijska uprava u^a~ku obave{tava
gra|ane da je dopunamaPravilnika o registra-ciji motornih i prikqu~-nih vozila omogu}ena re-gistracija traktora, pri-kqu~nih vozila za trak-tor, motokultivatora iradnih ma{ina namewe-nih za radove u poqopri-vredi starijih od pet go-
dina. Re~ je o vozilima zakoje vlasnici nemaju do-kaz o poreklu i vlasni-{tvu i dokaz o izmirenimcarinskim i poreskimobavezama. DopunamaPravilnika, za registra-ciju navedenih vozila, po-trebni su dokazi o bavqe-wu poqoprivrednom pri-zvodwom, o tehni~koj is-pravnosti vozila i upla-
ti propisanih tro{kova,kao i overene izjave dvasvedoka. Obavezna je poli-sa i li~na karta za fizi~-ka lica, odnosno dokaz oupisu u registar za prav-na lica.
Pod ovim uslovima re-gistracija se mo`e obavi-ti najkasnije do 30. decem-bra ove godine.
Kulturno-umetni~kodru{tvo „\erdan“,
pro{log petka, u velikojsali Doma kulture, orga-nizovalo je tradicionalnigodi{wi koncert. ^lano-vi dru{tva su se ove godi-ne predstaviti publici{aqivim komadom „\e tezaturih, bog te vi|’o“, apored glume i igre, poseti-oci su bili u prilici da~uju i wihove pesme saprethodnih festivala. Od105 ~lanova, koliko ovodru{tvo broji, na koncer-tu je u~estvovalo wih 60.Nakon mnogobrojnih pro-ba i nastupa, glumci ama-teri spremni su da na za-jedni~koj sceni poka`usvoje ume}e pred publikom,ka`e umetni~ki rukovodi-
lac „\erdana“ Zoran Radi-vojevi}.
- Na svakom godi{wemkoncertu uz smeh, igru ipesmu predstavqamo na{eobi~aje. To su pri~e iz `i-vota na{eg kraja, onako ka-ko se ranije `ivelo i radi-lo. Na koncertu smo sepredstavili glumom, ali i
starom izvornom pesmom iigrama. Bilo je mnogo sme-ha, starih obi~aja i doga-|aja iz na{eg kraja - ka`eRadivojevi}.
On je najavio i u~e{}eKUD-a „\erdan“ na Festi-valu srpskih izvornih pe-sama u Vrawu, ali i planda se naredne godine, na ju-bilarnom desetom godi-{wem koncertu predstavepublici svim pesmama kojesu im donele pobedu.
KUD „\erdan“ osnovanje 2005. godine i ovogodi-{wi je sveukupni pobednikfestivala u Vojkovi}ima,kod Sarajeva. Ima mnogovrednih nagrada, a ove go-dine osvojili su 11 pehara.
Izvor: Ivawi~ki radio
ZBOG SNEGA BEZ STRUJE BILO OKO 4.000 IVAWI^KIH POTRO[A^A
STABILIZOVANO SNABDEVAWE
ELEKTRI^NOM ENERGIJOM
MANIFESTACIJE U NEDEQI SOLIDARNOSTI
RAVNOPRAVNOST, JEDNAKOST I SOLIDARNOST
IVAWI^KO AMATERSKO POZORI[TE U KRUPWU
„TAKO JE MORALO BITI“
ODR@AN TRADICIONALNI KONCERT KUD-A „\ERDAN”
GLUMA, PESMA I IGRA
REGISTRACIJA VOZILA ZA POQOPRIVREDU
NAJKASNIJE DO 30. DECEMBRA
TRENING ZA OSNOVCE I SREDWO[KOLCE
PREVENCIJA NASIQA ME\U MLADIMA
28 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEOGLASI
Na osnovu odluke Upravnog odbora Zavoda broj 01-4480/13/13-II/13 od 29. 01.2014. godine, v.d. direktora Zavoda od 17. 10. 2014. godine , ZAVOD ZA JAVNOZDRAVQE ^A^AK objavquje
JAVNI OGLASza prodaju ukupno 5 (pet) vozila i to:
I
Pravo u~e{}a imaju pravna i fizi~ka lica sa teritorije Republike Srbijekoja, do po~etka javne licitacije koja }e se odr`ati dana 10. 11. 2014. godine,uplate depozit u visini od 10% od utvr|ene po~etne cene za vozilo u dinarskojprotivvrednosti po sredwem kursu NBS na ra~un Zavoda broj 840-243667-22 koji sevodi kod Uprave za trezor, sa pozivom na broj JL-3904/14 ili polo`e depozit nablagajni Zavoda.
II
Potencijalni kupci mogu pogledati vozila koja su predmet prodaje svakogradnog dana od ponedeqka do petka u periodu od 31. 10. 2014 do 10. 11. 2014 godine,od 10:00 do 14:00 ~asova, izuzev 10. 11. 2014. od 10:00 do 12:00 u dvori{tu Zavoda zajavno zdravqe u ul. Veselina Miliki}a 7 u ^a~ak.
III
Datum i vreme po~etka prijema ponuda u zatvorenom kovertu za u~e{}e u postup-ku javne licitacije: 31. 10. 2014 godine u 10:00 ~asova.
Datum i vreme zavr{etka prijema ponuda u zatvorenom kovertu za u~e{}e u pos-tupku javne licitacije: 10. 11. 2014 u 12:00 ~asova.
Ponude se podnose u pisanoj formi na adresu: Zavod za javno zdravqe, VeselinaMiliki}a br.7, 32000 ^a~ak, komisija za sprovo|ewe licitacije za prodaju vozi-la, sa naznakom "ponuda za u~e{}e u postupku javnoj licitaciji za prodaju vozila".Uz ponudu se obavezno podnosi kopija priznanice za uplatu depozita.
Datum, vreme i mesto odr`avawa javne licitacije: 10. 11. 2014 godine sapo~etkom u 12:15 u prostorijama Zavoda za javno zdravqe ^a~ak u ul. VeselinaMiliki}a br.7.
IV
Ponuda fizi~kih lica treba da sadr`i: ime i prezime, prebivali{te, JMBG,broj li~ne karte, broj telefona, nazna~eni tip vozila (uz reg.oznaku) i ponu|enucenu.
Ponuda pravnih lica treba da sadr`i: naziv i sedi{te pravnog lica, PIB,mati~ni broj, potpis ovla{}enog lica overen pe~atom, broj telefona, ime i prez-ime osobe za kontakt, nazna~eni tip vozila (uz reg.oznaku) i ponu|enu cenu.
Neblagovremene i nepotpune ponude ne}e mo}i da u~estvuju u postupku javnognadmetawa i iste }e biti odbijene.
V
Predmet ponude dodeli}e se onom u~esniku licitacije koji ponudi najvi{ucenu. Tro{kove poreza i prevo|ewa vozila snosi kupac.
Slu`bena vozila se prodaju u vi|enom i zate~enom stawu, bez prava na rekla-maciju.
VI
U~esniku koji je ponudio najvi{u cenu, upla}eni depozit se ura~inava ukupoprodajnu cenu. Razliku izme|u deponovanog iznosa i kupoprodajne cene kupac}e uplatiti na ra~un Zavoda broj 840-243667-22 koji se vodi kod Uprave za trezor ,u roku od 8 dana od dana licitacije.
Ponu|a~i sa kojima se zakqu~i ugovor o prodaji predmet ugovora mogu preuzetinakon uplate kupoprodajne cene.
U slu~aju odustajawa od potpisivawa ugovora o kupoprodaji depozit sezadr`ava tj. upla}eni depozit se ne vra}a.
U~esnicima javne licitacije koji su depozit uplatili na ra~un zavoda a ne buduodre|eni kao kupci, vra}a se upla}eni depozit u roku od 8 dana od dana zavr{etkalicitacije. U~esnicima javne licitacije koji su depozit uplatili na blagajnizavoda a ne budu odre|eni kao kupci, vra}a se depozit odmah nakon zavr{etka lic-itacije.
VII
Ugovor o kupoprodaji se zakqu~uje sa u~esnikom koji ponudi najvi{u cenu, uroku od 5 dana od dana potpisivawa zapisnika o rezultatima javne licitacije.
Kupqena vozila kupac je du`an da isplati u celosti pre preuzimawa vozila, uroku od 5 dana od dana potpisivawa kupoprodajnog ugovora.
VIII
Detaqnije informacije u vezi sa prodajom putem javne licitacije mogu sedobiti na mobilni telefon br. 064/8638823 od 9 do 15 ~asova.Kontakt osobaDrobwak Vladeta.
Komisija za licitaciju
Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona oproceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o
DONETOM RE[EWU PO ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBIPROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU
Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-232/14-IV-2-01 o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanicemobilne telefonije, na lokaciji "^a~ak 15", na stambenom objektu u ulici StojeTo{i} br. 12, izgra|enom na k.p. br. 3813/7 KO ^a~ak, u ^a~ku, investitoraTELENOR D.O.O. BEOGRAD.
Navedenim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta da za navedeni pro-jekat izradi studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu i odre|en je obim isadr`aj studije
Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu nadoneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @albase izjavquje Ministarstvu poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine, a podnosi sepreko prvostepenog organa.
NA^ELNIK UPRAVE,
Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh
Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona oproceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o
DONETOM RE[EWU PO ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBIPROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU
Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-213/14-IV-2-01 o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanicemobilne telefonije, na lokaciji "^A^AK 16", u potkrovqu stambenog objekta uulici Vladike Nikolaja Velimirovi}a br. 68, na katastarskoj parceli broj 6229/1K.O. ^a~ak, grad ^a~ak invenstitora TELENOR D.O.O. BEOGRAD.
Navedenim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta da za navedeni pro-jekat izradi studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu i odre|en je obim isadr`aj studije
Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu nadoneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @albase izjavquje Ministarstvu poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine, a podnosi sepreko prvostepenog organa.
NA^ELNIK UPRAVE,
Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh
Na osnovu odluke Nadzornog odbora JP ''GRADAC'' ^a~ak br.06-13/14-II od 10.06. 2014. godine, Javno preduze}e za urbanisti~ko i prostorno planirawe,gra|evinsko zemqi{ta i puteve ''Gradac'' raspisuje
O G L A S
1. Predmet prodaje je putni~ki automobil ZASTAVA KORAL IN L, registarskeoznake ^A 009-AT, proizveden 30. 12. 2005. godine, broj {asije VX1145A0001089500, 44 KW.
2. Vozilo se prodaje u vi|enom stawu - po na~elu ''VI\ENO - KUPQENO''.Po~etna cena vozila je 30.000,00 dinara. Prodaja vozila se vr{i prikupqawempisanih ponuda, a otvarawe ponuda i izbor najpovoqnijih ponu|a~a izvr{i}e seu prostorijama JP ''Gradac'' ^a~ak, ul. Cara Lazara br.51, u ~etvrtak 06. 11. 2014.godine u 12 ~asova.
3. Pisane ponude mogu se dostaviti najkasnije do srede 05. 11.2014. godineneposredno ili na adresu: JP ''GRADAC'' ^a~ak, ul. Cara Lazara br.51, sa naz-nakom ''NE OTVARAJ-PONUDA ZA KUPOVINU VOZILA''.
4. Uvid u stawe vozila mo`e se izvr{iti u prostorijama ''Auto moto kluba'', ul.Moravska br.11 u ^a~ku, do 05. 11. 2014. godine u periodu od 7-11 ~asova.
5. Tro{kove poreza i prenosa prava vlasni{tva nad kupqenim vozilom snosikupac.
6. Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 032/303-200.
Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak izdaje 2 slobodnekancelarije u zakup - u povr{inama od 15m2 i 20 m2.Lokacija - centar, sa parnim grejawem.
Kancelarije se mogu pogledati od 8 do 14 ~asova rad-nim danima.
Kontakt telefoni: 032/344 - 997063/106-42-80
Utre}em kolu Ko-{arka{ke ligeSrbije Borac jeprekinuo gubit-
ni~ku seriju i na svom tere-nu savladao kru{eva~ki Na-predak. Doma}in je dobrootvorio utakmicu i uhvationeverovatan zalet u drugoj~etvrtini. Sa relativno si-gurnom predno{}u, Borac seu posledwih 20 minuta opu-stio, ali izvukao ih je neve-rovatan u~inak u drugomkvartalu. - Umesto da se u nastavku
vremenu rastr~imo i odi-gramo sa vi{e samopouzda-wa, u{li smo u kontraritami do{li u situaciju da bra-nimo rezultat. Uvrene samda je takva igra bila posle-dica startnih poraza i na-dam se da }e nam ova pobedauliti samopouzdawe i da }e-mo u nastavku biti agresiv-niji. Imamo 12 igra~a u ro-taciji i dovoqan kvalitet -prokomentarisao je pomo}nitrener Borca AleksandarBjeli}.Iako su mlada ekipa, Kru{e-
vqani su prepoznatqivi po~vrstoj odbrani.- Nismo dozvolili ni Borcuda postigne vi{e od 64 poe-na. Ali, u drugoj ~etvrtininismo uspeli da ih zaustavi-mo. Odlu~ilo je 15 izgubqe-nih lopti, a zakazali smo i uodbrani. Nekako samo na po-
~etku prvenstva imali te`akraspored i duele sa ekipamakoji su kandidati za plasmanu najvi{i rang takmi~ewa -re~i su trenera NapretkaNeboj{e Rai~evi}a. Doskora{wi Bor~ev prvo-timac Aco Mandi}, sadaigra~ Napretka, okarakteri-
sao je igru svoje ekipe kao{arenoliku, sa dobrim i lo-{im periodima. Novi bodovi ^a~animaotvaraju nove nade. ^etvrtokolo igraju ve} ve~eras pro-tiv Tami{a u Pan~evu.- Idemo daqe. Nadam se da}emo dosti}i na{ prepozna-
tqiv ritam. Ne brinem da }eove sezone biti lepih pobeda- nagove{tava najkorisnijiigra~ Borca protiv Napret-ka Ilija Cvetkovi}.Utakmicu Tami{ - Borac ve-~eras od 18 ~asova direktno}e prenositi RTS.
Z. J.
Nove sezone pobedama su otvorili i kadeti i junioriBorca. Kadeti su na svom terenu savladali beogradskiFle{, 78:65. U slede}em kolu najja~e kadetske lige go-stuju Crvenoj zvezdi u Beogradu.- Rekao sam momcima da }emo u ovu utakmicu u}i raste-re}eno i poku{ati da je odigramo na najboqi mogu}ina~in. Naravno, ukoliko nam se uka`e prilika, ne}emoje propustiti - najavquje trener kadetske ekipe DejanToma{evi}.Juniori su u U`icu savladali Plaj of, 76:87. Narednokolo Borac igra kod ku}e protiv Zemuna.
POBEDNI^KI START JUNIORA I KADETA
29SPORTPETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE
KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE
Kugla{ka ekipa ^a~ak dosada je zabele`ila sve
tri pobede u Prvoj ligi Sr-bije grupa Centar. ^a~anisu u gostima savladali [u-marice iz Kragujevca i kru-{eva~ki Car Lazar. U tre-}em kolu su na svom terenu (uGorwem Milanovcu) dobiliJagodinu.- Iako su nam oduzeli kugla-nu, ja~i smo nego ikada.Uspevamo da savladamo sveprepreke, imamo mladu eki-pu i stalno nam dolaze noviigra~i. Trenutno nam je pri-
oritet da uspe{no odigramoprvenstvo i osnujemo `enskuekipu. Svakodnevno putuje-mo u Gorwi Milanovac natreninge, {to iziskuje veli-ke tro{kove. Ali, nama nijesplasno entuzijazam - napo-miwe Zoran Golubovi},predsednik i trener Kugla-{kog kluba ^a~ak. Slede}e kolo na{ klub igra16. novembra protiv beo-gradske ekipe IMR. ^a~anii Beogra|ani sasta}e se uGorwem Milanovcu.
Z. J.
Kajaka{i kluba ^a~ak u~estvovali su 26. oktobra na natrci na divqim vodama “Agro kup” u Bawa Luci. Tak-
mi~ewe je okupilo najboqe kajaka{e i kanuiste iz Bosne iHercegovine, Republike Srpske i ostalih okolnih zemaqa.Na divqim vodama Vrbasa u kategorijama K1, C1 I C2, na-stupili su mu{karci i `ene u konkurenciji seniora, junio-ra, kadeta, mla|ih kadeta i pionira. Najboqi plasman u ja-koj konkurenciji postigao je ^a~anin Ogwen Perovanovi}.On je u kategoriji juniora K1 zazuzeo 12. mesto. “Agro kup” bilo je i posledwe takmi~ewe u sezoni 2013/14.kajaka{ima slede pripreme u zatvorenom prostoru, a ukoli-ko vreme dozvoli i na vodama u ^a~ku i okolini. Z. J.
Posle kra}e pauze zbogreprezentativnih oba-
veza, fudbaleri Fonatanenastavqaju prvenstveno tak-mi~ewe. U ponedeqak, 3. no-vembra, kod ku}e igraju saNovim Pazarom. - Favoriti smo u ovom me~ui sigurno da }emo od prvogminuta napasti protivnika.Nemamo {ta da izgubimo,igramo pred na{om publi-kom i sve osim pobede, za nas}e biti neuspeh - ka`e igra~Fontane Ilija Spasojevi}.
Utakmica Fontana - NoviPazar bi}e odigrana u hali“Mladost”. Po~etak je u19,30 ~asova, a ve} po tradi-ciju ulaz je besplatan za svequbiteqe malog fudbala.
Posle pet odigranihutakmica @enska ruko-
metna ekipa ^a~ak je na deo-bi prva tri mesta sa maksi-malnim u~inkom, osam bodo-va. ^a~anke su u petom kolusavladale @upu na gostova-wu, 18:19. Druga ekipa iz na-{eg grada, Ko{utwak, pore-`ena je od Napretka, 34:14.Ko{utwak do sada nije saku-pio nijedan bod.U slede}oj prvenstvenoj
utakmici Prve lige Zapad^a~ak kod ku}e igra protivMetalca, a Ko{utwak do~e-kuje Go~.Uspe{nu seriju zapo~ela je imu{ka ekipa Mladost. Uprethodnom kolu na{i ruko-meta{i su savladali ekipuKnez Lazar, 34:24. Mladostje trenutno druga sa osam bo-dova. U slede}em kolu Prvelige Zapad za mu{karceMladost gostuje [amotu 65.
Udrugom kolu Druge ligeZapad Sloboda S je iz-
gubila od Tutina, 3:1, Boracje savladao Taru, 1:3, a Libe-ro ^A Ivawicu, 0:3. Ve} napo~etku prvenstva Liberozauzima prvu poziciju sa{est bodova. Borac je do sa-da sakupio ~etiri boda i za-
uzima ~etvrto mesto, dok jeSloboda S deveta bez bodo-va. U narednom kolu sve tri~a~anske ekipe igraju kodku}e. Libero ^A do~ekujeTutin, Borac Ivawicu, aSloboda ekipu Putevi Tran-deks.
^lan seniorske ekipe Bi-ciklisti~kog kluba Bo-
rac Jovan Zekavica pobedioje na Otvorenom prvenstvuBosne i Hercegovine, odr-`anom 25.oktobra u Zenici.Biciklisti~ka sezona u Sr-biji zavr{ena je 19. oktobra,ali se na poziv Bicikli-sti~kog saveza Bosne i Her-cegovine, kombinovana eki-pa Borca takmi~ila pro-{log vikenda. Na kru`nojstazi ulicama Zenice vo`e-no je 20 krugova (jedan krugbio je dug ~etiri kilome-tra), a biciklisti Borcapokazali su svoju dominaci-ju. U vode}oj grupi od ~etiritakmi~ara nalazili su se Jo-van Zekavica i Stefan Ste-fanovi}, koji su rutinskitrku priveli kraju. Zekavi-ca osvaja prvo mesto ispredtakmi~ara Metalca iz Kra-qeva Milo{a Borisavqevi-}a. ^a~anin Stefan Stefa-novi} zauzima tre}e mesto, awegov klupski drug GoranAntonijevi}, odsprintav{i
glavnu grupu, peto. U glav-noj grupi nalazio se i najbo-qi Bor~ev junior NikolaTripkovi}, koji je u junior-skoj konkurenciji osvojiotre}e mesto.Ovo je definitivno posled-wa trka u sezoni. ^lanovimaBiciklisti~kog kluba Bo-rac predstoji krataka pauza,a od 10. novembra po~iwupripreme za novu sezonu.
Ubeogradskoj hali “Pio-nir” pro{log vikenda
odr`an je prvi turnir Pre-mijer karate lige Srbije nakojoj su u~estvovale najkva-litetnije ekipe u mu{koj i`enskoj konkurenciji. Zamu{ku ekipu Borca borilisu se Stefan Joksi}, Mihaj-lo Vu~i}, Bogdan Mi{ovi},Uro{ Mijalkovi}, DejanUmi}evi}, Milo{ Vukoli},Emir Kova~evi}, \or|eRangelov, Jakov ^arapi},Nermin Ze}irovi}, Luka^arapi} i Mihajlo Josipo-vi}. U prvom kolu Borac se sa-stao sa ekipom “Cement” izBeo~ina koju je dobio 4:0, au drugom je sa 4:1 savladao“Kwaz” iz Aran|elovca.Ova pobeda omogu}ila je^a~anima prvo mesto na ta-beli, a wihove ambicije su
da se na toj poziciji zadr`edo kraja lige. Borac je uspeojo{ jednom da potvrdi da jenajuspe{niji klub u Srbiji.Pro{log vikenda odr`an jei Me|unarodni karate tur-nir “Beogradski pobednik”na kome je u~esvovalo vi{eod 1.500 takmi~ara iz 17 ze-maqa u svim uzrasnim kate-gorijama. U pojedina~noj se-niorskoj konkurenciji Bog-dan Mi{ovi} je bio prvi usredwoj kategoriji - 75 ki-lograma, a u te{koj (+84 kg)Emir Kova~evi} je zauzeodrugo mesto. U mla|im kate-gorijama karatisti Borcasu osvojili vi{e od desetmedaqa u pojedina~nim na-stupima. Zavr{ni turnir Premijerkarate lige bi}e odr`an 22.novembra u hali “Borac” u^a~ku.
KUGLAWE
NASTAVILI U PRAVOM RITMU
RUKOMET
^A^AK I MLADOST U VRHU
ODBOJKA
LIBERO U VRHU
MALI FUDBAL
VREME ZA POBEDU
KAJAK
KARATE
BICIKLIZAM
^A^AK NASTUPIO NAAGRO KUPU U BAWA LUCI
BORAC OSVAJAPREMIJER LIGU
ZEKAVICA POBEDNIKOTVORENOG PRVENSTVABOSNE I HERCEGOVINE
DOLAZE BOQI DANIBorac - Napredak Rubin
64:56 (16/14, 28/17, 11/9, 9/16)
Borac: Dumi} 2, Prolovi} 9,Mati} 6, Kne`evi} 2, ^ara-pi} 4, Mitrovi} 4, Tresa~12, Popovi}, Koji} 2, Cvet-kovi} 15, Maravi} 2, Mi}i}6.
Napredak: Simi} 4, Mijaj-lovi} 4, \okovi}, Rai~evi},Bogdanovi} 2, Milojevi} 4,Mandi} 13, Milin~i} 11,\or|evi} - Marinkovi} 10,Pavlovi} 7, Beloica 1.
DRUGA REGIONALANLIGA ZAPAD
^ETVRTO KOLOKlik Ariqe - ^a~ak 94112:50
Sedmu poziciju zauzima i^a~ak 94 sa osvojenih pet bo-dova.
PETO KOLO^a~ak 94 - Mile{evac Pri-jepoqe
PRVA REGIONALNALIGA ZAPAD
^ETVRTO KOLOZlatar Nova Varo{ - @ele-zni~ar 87:77
@elezni~ar je trenutno sed-mi sa {est bodova.
PETO KOLONedeqa, 18 ~asova, Prehram-beno-ugostiteqska {kola@elezni~ar - Sloga Po`ega
Aco Mandi} i Ilija Cvetkovi}
PETAK 31. OKTOBAR 2014.SPORT30Страну припремио М. Ристић
ЈЕЛЕНСУПЕРЛИГА 10. коло
Металац 3:0 МачваИнђија 0:1 ЈаворМатис
Спартак 2:2 Борац
Бачка (БП) 0:1 Радник Инђија 0:1 Јавор Матис
Металац (ГМ) 3:0 Мачва Колубара 3:3 Синдјелић Слобода 1:0 Јединство Путеви
Моравац Орион 0:2 Пролетер Слога (К) 0:2 Слога (ПМ) БСК Борча 1:0 Бежанија
1 Радник 11 8 2 1 19 5 +14 262 Јавор Матис 11 6 5 0 17 8 +9 233 Слога (ПМ) 11 6 2 3 15 11 +4 204 Пролетер 11 6 2 3 12 8 +4 205 Инђија 11 5 4 2 16 9 +7 196 Металац (ГМ) 11 5 4 2 16 7 +9 167 Бачка (БП) 11 5 1 5 15 12 +3 168 БСК Борча 11 4 4 3 14 12 +2 169 Колубара 11 4 4 3 13 18 -5 1610 Јединство Путеви 11 3 4 4 10 13 -3 1311 Бежанија 11 4 1 6 6 12 -6 1312 Слобода 11 3 3 5 11 13 -2 1213 Моравац Орион 11 3 1 7 9 13 -4 1014 Мачва 11 2 4 5 8 12 -4 1015 Синдјелић 11 1 3 7 13 23 -10 616 Слога (К) 11 1 0 10 3 21 -18 3
Раднички (Н) 1:0 Раднички 1923 ОФК Београд 0:4 Чукарички
Младост 2:1 Рад Црвена звезда 1:0 Доњи Срем
Јагодина 1:0 Партизан Војводина 3:0 Вождовац Спартак 2:2 Борац
Напредак 0:1 Нови Пазар
1 Војводина 10 8 1 1 22 7 +15 252 Партизан 9 8 0 1 24 6 +18 243 Црвена звезда 10 7 2 1 13 3 +10 234 Чукарички 10 5 3 2 20 10 +10 185 Нови Пазар 10 5 1 4 12 9 +3 166 Младост 10 5 1 4 13 13 0 167 ОФК Београд 9 4 3 2 14 13 +1 158 Спартак 10 4 3 3 9 9 0 159 Рад 10 3 2 5 15 17 -2 1110 Јагодина 10 3 2 5 10 15 -5 1111 Доњи Срем 10 3 2 5 6 14 -8 1112 Борац 10 2 4 4 9 11 -2 1013 Раднички (Н) 10 3 0 7 9 18 -9 914 Напредак 10 1 4 5 7 12 -5 715 Вождовац 10 2 1 7 7 19 -12 716 Раднички 1923 10 1 1 8 2 16 -14 4
Оп ти ми зам пред пут у Су бо ти цу, имао је по кри ћа. Фуд ба ле ри Бор ца пру жи ли су вр ло до бру игру у ду е лу са Спар та ком, ко ји је по сле не из ве сно сти
и пре о кре та окон чан без по бед ни ка, 2:2.До ма ћи ни су у до са да шњем то ку пр вен ства, пру жа ли игре на ни воу нај при јат ни јег из не на ђе ња, та ко је би ло и у ду е лу са Бор цем, али су иза бра ни ци Бо ги ћа Бо ги ће ви ћа, на још јед ном те шком го сто ва њу по твр ди ли до бру фор му.
У на ред ном је да на е стом ко лу, Бо рац на ста ди о ну крај Мо ра ве до че ку је ста рог ри ва ла , На прет ка из Кру шев-ца.И по ред не у бе дљи вог стар та и скром ног учин ка по-пу лар них „Ча ра па на“, Ча ча не оче ку је још је дан те жак меч. Евен ту ал на по бе да, ко ју при жељ ку ју сви у та бо ру „Зе бри“, обез бе ди ла би мир ни ји фи ниш је се њег де ла пр вен ства.Утак ми ца Бо рац – На пре дак игра се у су бо ту са по чет ком у 17 ча со ва.
УБЕДЉИВИМИЛАНОВЧАНИ
До пе те пр вен стве на по бе-де, фуд ба ле ри Ме тал ца
до шли су лак ше, не го што су мо жда и оче ки ва ли.Шап ча ни ни јед ног тре нут ка ни су би ли рав но пра ван парт нер до ма ћи ну, чи ја игра на го ве шта ва мно-го леп ше ве сти за при ста ли це клу ба до кра ја је се њег де ла пр вен ства.У на ред ном ко лу, на про гра му је дер би Пр ве ли ге и Мо ра вич ког окру га.У Ива њи ци се са ста ју Ја вор Ма тис и Ме та лац.
МЕТАЛАЦ: Зо го вић, Са ша Ни ко ди је вић, Си мов, Се длар, Ову су, Ива но вић, Лу ко вић (Бр кић), Мла де но вић, Ћир ко-вић, Па нић (Стој ко вић), Мер-до вић (Сла ђан Ни ко ди је вић)
МАЧВА: Сте пан дић, Пе јо-вић, Ри сти во је вић, Оже го вић (Ја ни ћи је вић), Ра до ва но вић, Ђу ка но вић, То мић (Ћи ро-вић), Ла зо вић, Жи ва но вић, Ми лин ко вић, Гр ка јац (Ма тић)
ИНЂИЈА: Јо ви шић, Сми ља нић, Ра ди во је вић, Си мо но вић, Ми ла ши но вић, Чор да шић (Ву ко вић), Јо ва но-вић(Бје дов), Бо сан чић, Рнић, Ле ма јић, Јао (Су ра ка)
ЈАВОРМАТИС: Ђо га то вић, Га јић, Ва ли ђо, Ми ло вић, Ко-ла ко вић, Иве ља (Жив ко вић), Ађу ру, Ђо кић, Че ча рић, Дра-жић, Јо со вић (Дин чић)
Стрелци: Па нић у 19, Си мов у 59,Сла ђан Ни ко ди је вић у 86.ми ну ту.
СПАРТАК: Ја но ше вић, Ду кић (Фар каш), Ра до-вић, Ан то нић, Ми ло ше вић, Мак си мо вић (Ба ла ба но-вић), Ко ва че вић, Мр ке ла (Лу кић), Тор би ца, Плав-шић, Ми лић
БОРАЦ: Пе трић, Бо-ра ни ја ше вић, Гој ко вић, Ми ле тић, С.Жив ко вић, Јо-ван чић, Му тав џић(Ма шо-вић), Ми ло је вић, Бо жић, Јев то вић (Ђе рић), Ђе нић (Не шо вић)
Стрелци: 0:1 – Ан то нић (ау то гол) у 4, 1:1 – Тор би ца (из је да на е стер ца) у 8, 2:1 – Ми лић у 56, 2:2 – Ма шо вић
у 90+2. ми ну ту.
Стрелац: Дра жић у 66. ми ну ту.
ПОБЕДАИВАЊИЧАНАУДЕРБИЈУ
Фуд ба ле ри Ја во ра за бе ле жи ли су, го то во је си гур но нај ва жни ју по бе ду
на го сто ва њи ма, ове је се ни.Ду ел са ди-рект ним кон ку рен том у бор би за нај ви ши пла сман, еки пом Ин ђи је ре ши ли су у сво ју ко рист, ми ни мал ним ре зул та том и за др жа ли пред ност од три бо да уод но су на нај бли же пра ти о це.
ПРВАЛИГА 11. коло
Младост 2:1 Рад
МЛАДОСТ: Кр зна рић, Зо-њић, Циц мил, Ми лу но вић, Ах чин, Јо ва но вић (Сто ја-но вић), Пе шић (Го ле мић), Га врић, Ада мо вић (Ми ло са-вље вић), Пе тро вић, Фрај деј
РАД: Ра ду но вић, М.Мар-ко вић, Рас по по вић, Ма раш, Гња тић, Ђу рић (И.Мар ко-вић), Ми ло ше вић, Си мић(Ро-дић), Ве се ли но вић (Ми ли са-вље вић), Пе ро вић, Је лић
Стрелци: Фрајдеј у 27. и Милуновић у 67. за Младост, Родић у 74. минуту за Рад.
ДОБАРРАД,ЈОШБОЉАМЛАДОСТ
Ка ко пр вен ство од ми-че, фуд ба ле ри Мла-
до сти игра ју све бо ље.По твр дио је то и су срет са тра ди ци о нал но не у год-ним Бе о гра ђа ни ма .Лу-чан ци су би ли ап со лут но бо љи ри вал, по себ но у на став ку су сре та, ка да су про пу сти ли и не ко ли ко шан си за још убе дљи ви ји три јумф.
Мо жда и нај те жи ис пит ове је се ни, иза бра ни ке Не на да Ми ло ва но ви ћа оче ку је на ред ног ви кен-да, про тив још јед ног бе-о град ског су пер ли га ша.Мла дост ће у јед ном од дер би ја ко ла, од ме ри ти сна ге са Чу ка рич ким на Ба но вом Бр ду.
ЧА ЧА НИ „ИЗУ ВА ЈУ“ ЧА РА ПА НЕ
Борац Напредак
субота17часова
PETAK 31. OKTOBAR 2014. SPORT 31Страну припремио М. Ристић
ЗОНА МОРАВА ОКРУЖНА ЛИГА ГРАДСКА ЛИГА
СРПСКА ЛИГА ЗАПАД
11. коло 11. коло 11. коло
11. коло
Јелен супер лига 11. коло Прва лига Српска лига Запад
Зона Морава 12. коло Oкружна лига Градска лига
ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД
12. коло
12. коло
12. коло
12. коло
01.11.2014 | 13:30 Радник : Бежанија 01.11.2014 | 13:30 Слога (ПМ) : БСК Борча 01.11.2014 | 13:30 Пролетер : Слога (К) 01.11.2014 | 13:30 Јединство Путеви : Моравац Орион 01.11.2014 | 13:30 Синдјелић : Слобода 01.11.2014 | 13:30 Мачва : Колубара 01.11.2014 | 13:30 Јавор Матис : Металац (ГМ) 01.11.2014 | 13:30 Бачка (БП) : Инђија
Шумадија 1903 0:2 Лозница Слога (П) 2:0 Бане
Полет 5:0 Јошаница ГФК Јасеница 1911 2:3 Железничар
Карађорђе 1:2 Шумадија Звижд 1:1 Семендриа 1924 Рудар 2:2 Јединство
Будућност Крушик 2014 6:2 Победа
1 Лозница 11 9 1 1 21 2 +19 282 Јединство 11 6 4 1 14 5 +9 223 Будућност Крушик 2014 11 6 3 2 19 10 +9 214 Шумадија 1903 11 5 4 2 17 11 +6 195 Железничар 11 6 1 4 16 12 +4 196 Рудар 11 5 3 3 19 15 +4 187 Слога (П) 11 5 2 4 15 10 +5 178 Семендриа 1924 11 4 4 3 12 9 +3 169 Звижд 11 5 1 5 11 11 0 1610 Полет 11 4 3 4 16 13 +3 1511 Шумадија 11 4 3 4 10 13 -3 1512 Победа 11 3 3 5 15 18 -3 1213 Бане 11 2 2 7 6 15 -9 814 ГФК Јасеница 1911 11 2 1 8 10 22 -12 715 Карађорђе 11 0 5 6 7 18 -11 516 Јошаница 11 1 2 8 6 30 -24 5
01.11.2014 | 13:30 Лозница : Победа 01.11.2014 | 13:30 Јединство : Будућност К. 2014 01.11.2014 | 13:30 Семендриа 1924 : Рудар 01.11.2014 | 13:30 Шумадија : Звижд 01.11.2014 | 13:30 Железничар : Карађорђе 01.11.2014 | 13:30 Јошаница : ГФК Ј. 1911 01.11.2014 | 13:30 Бане : Полет 01.11.2014 | 13:30 Шумадија 1903 : Слога (П)
Слобода 2:1 Таково Рудар (Баљевац) 1:3 Водојажа Браћа Вуковић 1:0 Полет
Драгачево 1:0 Орловац Трепча 0:1 Металац
Рудар (Бресница) 1:3 Тутин Славија 1:0 Омладинац
Мокра Гора 3:2 Партизан
1 Тутин 11 7 1 3 22 12 +10 222 Полет 11 6 3 2 17 10 +7 213 Орловац 11 6 3 2 13 6 +7 214 Слобода 11 6 3 2 14 8 +6 215 Мокра Гора 11 6 2 3 20 9 +11 206 Славија 11 4 5 2 12 9 +3 177 Металац 11 5 1 5 16 16 0 168 Драгачево 11 5 1 5 13 19 -6 169 Трепча 11 5 0 6 14 10 +4 1510 Браћа Вуковић 11 4 3 4 14 12 +2 1511 Партизан 11 4 3 4 16 15 +1 1512 Омладинац 11 4 2 5 13 15 -2 1413 Водојажа 11 4 2 5 13 15 -2 1414 Таково 11 4 1 6 14 16 -2 1315 Рудар (Бресница) 11 1 3 7 14 25 -11 616 Рудар (Баљевац) 11 0 1 10 4 32 -28 1
01.11.2014 | 13:30 Таково : Партизан 01.11.2014 | 13:30 Омладинац : Мокра Гора 02.11.2014 | 13:30 Тутин : Славија 01.11.2014 | 13:30 Металац : Рудар (Бресница) 02.11.2014 | 13:30 Орловац : Трепча 02.11.2014 | 13:30 Полет : Драгачево 02.11.2014 | 13:30 Водојажа : Браћа Вуковић 02.11.2014 | 13:30 Слобода : Рудар (Баљевац)
Младост (А) 0:0 Бацковац Јунајтед Котража 1:1 Јединство (ГГ)
Доња Врбава 5:3 Миоковци Јединство (К) 2:1 Луњевица Омладинац (З) 1:4 Парменац
Пријевор 2:3 Овчар Напредак 0:1 Младост (П) Спартак 2:1 Слатина
1 Парменац 11 7 2 2 31 15 +16 232 Пријевор 11 6 2 3 28 14 +14 203 Јединство (ГГ) 11 6 2 3 18 8 +10 204 Омладинац (З) 11 6 2 3 26 21 +5 205 Овчар 11 6 1 4 31 18 +13 196 Миоковци 11 6 1 4 25 23 +2 197 Слатина 11 5 3 3 13 9 +4 188 Спартак 11 5 2 4 19 23 -4 179 Доња Врбава 11 4 4 3 16 16 0 1610 Луњевица 11 5 1 5 13 14 -1 1611 Јединство (К) 11 4 2 5 21 24 -3 1412 Младост (П) 11 3 3 5 18 24 -6 1213 Котража 11 3 2 6 15 22 -7 1114 Напредак 11 3 2 6 8 18 -10 1115 Бацковац Јунајтед 11 3 1 7 20 23 -3 1016 Младост (А) 11 0 2 9 3 33 -30 2
01.11.2014 | 13:30 Бацковац Јунајтед : Слатина 02.11.2014 | 13:30 Младост (П) : Спартак 02.11.2014 | 13:30 Овчар : Напредак 01.11.2014 | 13:30 Парменац : Пријевор 01.11.2014 | 13:30 Луњевица : Омладинац (З) 02.11.2014 | 13:30 Миоковци : Јединство (К) 02.11.2014 | 13:30 Јединство (ГГ) : Доња Врбава 02.11.2014 | 13:30 Младост (А) : Котража
Морава (М) 1:1 Ракова Чачак 94 2:0 Планинац
Будућност 6:0 БИП Морава (К) 3:2 Вујан Премећа 3:2 Полет Стрелац 0:3 Кеј
Пријатељи 0:0 Лугови
1 Морава (К) 10 7 2 1 34 11 +23 232 Кеј 11 7 2 2 20 9 +11 233 БИП 9 7 1 1 20 9 +11 224 Будућност 10 6 3 1 30 8 +22 215 Стрелац 10 5 2 3 19 15 +4 176 Премећа 10 4 4 2 19 12 +7 167 Морава (М) 11 5 1 5 17 18 -1 168 Задругар (-1) 10 4 2 4 20 19 +1 139 Лугови 11 3 3 5 16 17 -1 1210 Вујан 10 3 2 5 17 19 -2 1111 Чачак 94 10 3 2 5 12 20 -8 1112 Ракова (-1) 10 2 4 4 11 19 -8 913 Планинац 10 1 2 7 11 25 -14 514 Полет (-1) 10 2 0 8 13 35 -22 515 Пријатељи 10 0 4 6 4 27 -23 4
02.11.2014 | 13:30 Кеј : Пријатељи 02.11.2014 | 13:30 Полет : Стрелац 02.11.2014 | 13:30 Вујан : Премећа 02.11.2014 | 13:30 БИП : Морава (К) 02.11.2014 | 13:30 Планинац : Будућност 02.11.2014 | 13:30 Ракова : Чачак 94 02.11.2014 | 13:30 Задругар : Морава (М)
Нови Пазар : Раднички (Н) 01.11.2014 | 17:00 Борац : Напредак
Вождовац : Спартак Партизан : Војводина
Доњи Срем : Јагодина Рад : Црвена звезда
Чукарички : Младост Раднички 1923 : ОФК Београд
МИНИМАЛНИПОРАЗИПОЛЕТАИОРЛОВЦА
ПЕСМАПАРМЕЊАНАУЗАБЛАЋУ
БУДУЋНОСТНА„ЕКС“
Оку пи ра ли су фуд ба ле-ри По ле та гол Јо ша ни-
це, пет пу та за тре сли мре жу про тив ни ка, а мо гли су сла-ви ти још убе дљи ви ју по бе ду.Ап со лут на те рен ска до ми на-ци ја кру ни са на је до од ла ска на од мор, нај пре ефект ним
по гот ком Ва си ли ћа, а по том и евро го лом Пе ри ши ћа.
У дру гом по лу вре ме ну ре-ђа ле су се шан се пред го лом го сти ју, мре жа Ђул чи ћа ни је ми ро ва ла, пре ци зни су би ли Кне же вић, То мић и Ми хај ло-вић.
РА ФАЛ НА ПАЉ БАПО ЛЕ ТА
ПОЛЕТ: Ру ме нић, Кам бе-ро вић (Ни ко лић), Ђор ђи ло-вић, Лу ко вић, Кне же вић, Ка ла ја но вић, То мић, Ва си-лић, Ми хај ло вић, Ра да ко вић (Це ро вић), Пе ри шић (Мак-си мо вић)
ЈОШАНИЦАНД: Ђул чић, Ра ко вић, Рен да, Му ра то вић, Осма но вић, Ма ру кић (Чмај-ча нин), Жу пић (Ка дрић), Пло јо вић, Са до вић, Ма ро-вац, Гр бо вић (Соф тић)
Стрелци: Ва си лић у 26, Пе ри шић у 40, Кне же вић у 62,То мић у 68, Ми хај ло вић у 85. ми ну ту.
Полет 5:0 ЈошаницаНД
32 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINEOGLASI
AGENCIJA STANSTANOVI
P-32 (20) m2, CENTAR, 2.SPRAT, CG, CENA 18.000 EP-27 M2, HOTEL MORAVA, 5.SPRAT, CENA 19.000 EP-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT,TA, CENA 25.000 EP-34 M2, AVENIJA 2, 3.SPRAT, CG, LIFT, TERASA,ZGRADA OD FASADNECIGLE., CENA 21.000 EP-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT,CG, TERASA, CENA 32.000 EP-38 M2, QUBI] KEJ,PRIZEMQE, CG, CENA21.000 EP-39 M2, QUBI] KEJ, 5.SPRAT, CG, SA NOVIMNAME[TAJEM, CENA 26.000EP-40 M2, CENTAR,PRIZEMQE, POGODAN ZAPOSLOVNI PROSTOR,CENA 26.000 EP-42 M2, QUBI] KEJ, 6.SPRAT, LIFT, TA, TERASA,CENA 25.000 EP-49 M2, NOVIJI, QUBI]KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA32.000 EP-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, LIFT, CG, CENA29.000 EP-53 M2, HOTEL MORAVA, 1.SPRAT, LIFT, CG, TERASA,CENA 33.000 EP-53 M2, AVENIJA 1, 2.SPRAT, LIFT, CG, CENA
35.000 EP-58 M2, QUBI] KEJ, 6.SPRAT, LIFT, CG, TERASA,CENA 27.000 EP-60 M2, NOV, BALKANSKA,4. SPRAT, CG, CENA 35.000 EP-60 M2, ALVAXINICA, 4.SPRAT, ZGRADA FASADNECIGLE, CG, TERASA, CENA38.000 EP-63 M2, HOTEL MORAVA,NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA,CENA 33.000 EP-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT,POGODAN ZA POSLOVNIPROSTOR, TERASA, CENA47.000 EP-71 M2, ALVAXINICA, 1.SPRAT, CG, LIFT, TERASA,ZGRADA OD FASADNECIGLE, CENA 45.000 EP-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1.SPRAT, CG, LIFT, DVETERASE, KOD O[ “FILIPFILIPOVI]”, CENA 56.000EP-76 M2, NOV, HOTELMORAVA, 2. SPRAT, CG,TERASA, CENA 50.000 EP-78 M2, K.V. POPOVI]A,6.SPRAT, CG, LIFT,TERASA, CENA 46.000 EP-82 M2, HOTEL MORAVA, 9.SPRAT, CG, TERASA, LIFT,CENA 45.000 EP-107 M2, CENTAR, 2.SPRAT, CG, DVE TERASE,KOMPLET RENOVIRAN,CENA 95.000 EP-115 M2, CENTAR, 2.
SPRAT, CG, DVE TERASE,JUGOISTO^NO ORIJENTI-SAN. CENA DOGOVOR
BEOGRAD-VRA^AR, NOVAGARSOWERA, 1. SPRAT, UL.GOSPODAR VU^I]A,ODMAH USEQIVA, CENA35.000 E
CRVENI KRST- NOV,TROSOBAN STAN, 1. SPRAT,CG, TERASA, ODMAH USE-QIV, CENA 90.000 E
KU]EP-80 M2, PLAC 1 A, CEN-TAR, CENA 40.000 EP-45 M2, PLAC 12 ARI,TRBU[ANI, CENA 12.000 EP-60 M2, PLAC 4 ARA,ALVAXINICA, CENA 50.000EP-102 M2, PLAC 5.90 ARI,KOD HOTEL MORAVE. CENA70.000 E ILI ZAMENA ZADVA STANA
LOKALIP-18 M2, QUBI] KEJ, CENA16.000 EP-135 M2, RAKOVA, CENA10.000 EP-169 M2, VIQU[A, PLAC10 A, CENA 7000 EP-75 M2 + 120 M2, PLAC 3ARA, OBILI]EVA, CENA30.000 E
www.stannekretnine.rs
STANOVI:
P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat,cena: 15 000 eura
P=30 m2, Avenija, nova, CG,cena: 21 000 eura
P=34 m2, Avenija, fasadnacigla, CG, cena: 21 000 eura
P=46 m2, Nemawina, CG, cena:23 000 eura
P=38 m2-nov, kod O[ MilicePavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000eura
P=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat,cena: 25 000 eura
P=49 m2, [iri centar, noviji,CG, cena: 30 000 eura
P=48 m2, strogi centar, 1.sprat,cena: 29 000 eura
P=66 m2, Gradsko {etali{te,2.sprat, cena: 40 000 eura
P=57 m2, Qubi} kej, CG, cena: 27000 eura
P=54 m2, Avenija 1, 5.sprat,cena: 34 000 eura
P=66 m2, Kalu|erice, prizemqe,cena: 39 000 eura
P=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,
CG, cena: 43 000 euraP=69 m2, Qubi} kej, prizemqe,
cena: 40 000 euraP=74 m2, Avenija, fasadna
cigla, cena: 35 000 euraP=69 m2, Nemawina, odli~an,
CGP=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG,
70 000 euraP=60 m2, Alvad`inica, fasadna
cigla, renoviran, cena: 34 000 eura
KU]E:
P=150 m2 + 12 ari placa,Zabla}e, cena: 15 000 eura
P=70 m2 + 3,5 ara placa,Omladinska, cena: 28 000 eura
P=70 m2 + 4 ara placa, Qubi},cena: 31 000 eura
P=150 m2 + 10 ari placa,Trnava, cena: 40 000 eura
2 ku}e u [irem centru na 5 ariplaca, cena: 63 000 eura
P=150 m2 + 6,5 ari placa, HotelMorava, cena: 75 000 eura
AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE
^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2
/KOD GLAVNE PO[TE/
TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,
SUPER MODERANDELUKS STAN, 77 M2, 3SPAVA]E SOBE, 2KUPATILA, NOV,AVLAXINICA
064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90
^A^AKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29
AGENCIJA ZA NEKRETNINE
NAPOLEON
GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 euraP-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 euraP-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 euraP-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 euraP-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 euraP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 euraP-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 euraP-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 euraJEDNOSOBNI STANOVIP-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 euraP-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 euraP-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 euraP-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 euraP-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 euraP-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 euraP-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 euraP-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 euraP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 euraDVOSOBNI STANOVIP-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 euraP-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 euraP-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 euraP-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 euraP-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 euraP-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 euraP-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 euraP-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 euraP-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 euraP-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 euraP-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 euraP-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 euraP-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 euraP-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 euraP-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 euraP-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 euraTROSOBNI STANOVIP-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDVP-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 euraP-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 euraP-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 euraP-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 euraP-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 euraP-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 euraP-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 euraP-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura
P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 euraP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000euraP-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 euraKU]EP-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 euraP-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 euraP-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 euraP-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 euraP-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 euraP-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 euraP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000euraP-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 euraP-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 euraP-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 euraP-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 euraP-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 euraP-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 euraP-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 euraP-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 euraP-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 euraP-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 euraOGLA[AVA SE:- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inskaradionica sa gara`om, sve to na KP 1825 KOMr~ajevci
KO BALUGA OP[TINA ^A^AK , PARCELAUKUPNO 69.385 m2 i to:- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase
Parcela u Preqini u povr{ini od 1.10 ha pogodnaza izgradwu poslovnog prostora sa izlaskom namagistralu u frontu od 100 m. Cena 1300 E/ar, uzmogu}nost blage korekcije
Plac u Ro{cima na jezeru, povr{ine 22 ara sa teme-qom. Cena 10.000 E
Ku}a u ul. 9. Jugovi}a, povr{ine 100 m2 na 3.14 ari.Cena 65.000 E
EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE
STANOVI:
P-24 m2, Qubi} kej,3.sprat, cena: 17 500euraP-20 m2, Nemawina,cena: 16 000 euraP-34 m2, Balkanska, 2.sprat, cena: 22 000 euraP-42 m2, Hotel Morava,1.sprat, cena: 21 000euraP-27 m2, Strogi centar,2.sprat, cena: 24 000euraP-38 m2, kod O[Milice Pavlovi} (nov),cena: 24 000 euraP-43 m2, Hotel Morava,4.sprat, cena: 24 000euraP-43 m2, [iri centar,prizemqe, cena: 25 000euraP-45 m2, Nemawina,4.sprat, cena: 26 500euraP=51 m2, blizu Tempa,prizemqe, cena: 26 000euraP=33 m2, Qubi}ska (sastvarima), cena: 28 000euraP-36 m2, Centar, blizupijace, 2.sprat, cena: 28
000 euraP-51 m2, Centar,4.sprat, cena: 25 000euraP-46 m2, Avenija 1,4.sprat, cena. 29 000euraP-63 m2, Alvaxinica,3.sprat, cena: 29 500euraP=49 m2, Hotel Morava,2.sprat, cena: 31 000euraP-48 m2, Obili}eva(nov), 1.sprat, cena: 800eura/m2 + PDVP-55 m2, Nemawina,3.sprat, cena: 33 000euraP-58 m2, Avenija 2,cena: 29 500 euraP-59 m2, Alvaxinica(fasadna cigla), cena: 36500 euraP-57 m2, Ciglarska(nov), 4.sprat, cena: 670eura/m2+PDVP-65,50 m2, Centar(noviji), 3.sprat, cena:37 000 euraP-66 m2, Kalu|erice,cena: 39 000 euraP-73 + 6 m2, Centar,CG, cena: 43 000 euraP-71 m2, Avenija 2,
1.sprat, cena: 45 000euraP-89 m2, Gvo`|ar,2.sprat, cena: 46 000euraP-92,5 m2, Gradskibedem, 1.sprat, CGP-103 m2, Ciglarska(nov), 5.sprat, cena: 500eura/m2 + PDV
KU]E:
P=120 m2, GorwiTrbu{ani, plac 13 ari,cena: 20 000 euraP=65 m2, Atenica (kod{kole), plac 4,38 ari,cena: 31 000 euraP=70 m2, Qubi}, plac 4ara, cena: 31 000 euraP=150 m2, Trnava, plac10 ari, cena: 40 000euraP=70 m2, Obili}eva,plac 4 ara, cena: 42 000euraP=240 m2, Parmenac,plac 15 ari, cena: 65000 euraP=180 m2, kodSlobodinog igrali{ta,plac 6,5 ari, cena: 75000 eura
032/344-630064/158-93-63064/673-2-969Kosovski venac 21(parking iza robneku}e Partizanka)[email protected]
AGENCIJA ZA NEKRETNINE
HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E
060/349-8490^a~ak, Skadarska 20(bojad`ijsko soka~e)
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE 33OGLASI
Preduze}e Jevtovi} Auto d.o.o. iz ^a~ka, ovla{}eni prodavac i serviserRenault/Dacia vozila raspisuje konkurs za slede}e radno mesto:
PRODAVAC PUTNI^KIH I DOSTAVNIH VOZILA
Ako ste: - Odgovorni i samoinicijativni - Spremni da radite u timu - Komunikativni i prodorni - Dinami~ni i ambiciozni - Ve{ti u pregovarawu - Sposobni da organizujete posao na terenu
Ako posedujete: - najmawe 2 god. iskustva u prodaji, prednost u autoindustriji- Osnovno poznavawe motornih vozila, wegovih delova i na~ina funkcionisawa - Osnovno poznavawe doma}eg automobilskog tr`i{ta i poslovne korespodenci-
je- Znawe engleskog jezika - Poznavawe rada na ra~unaru - Voza~ku dozvolu B kategorije, prednost C kategorija
Zaposlenima nudimo: - Da postanete deo uspe{nog tima - Da ostvarite uspe{nu poslovnu karijeru - Pravu priliku za ostvarivawe karijere uz stalnu obuku i usavr{avawe - Izazovan i dinami~an posao u profesionalnom okru`ewu
Ako smatrate da ispuwavate sve gore navedene zahteve i mislite da ste pravaosoba za ovaj dinami~an posao, molimo Vas da po{aqete svoj CV na slede}u adresu:
Jevtovi} Auto d.o.o. Prislonica b.b., 32212 Preqina, ^a~ak
ili elektronskim putem na:[email protected]
Rok za konkurisawe: 4. 11. 2014.
Savet za bezbednost saobra}aja raspisuje
JAVNI POZIV
1. Predmet ovog javnog poziva je dodela sredstava opredeqenih za medijsko pra}eweaktivnosti iz oblasti bezbednosti saobra}aja, a u skladu sa Programom kori{}ewasredstava za finansirawe unapre|ewa bezbednosti saobra}aja na putevima na teri-toriji grada ^a~ka za 2014. godinu ("Sl. list grada ^a~ka" broj 1/2014 i 15/2014).
2. Ukupno raspolo`iva sredstva za ove namene iznose 2.399.999,00 dinara.
3. Sredstva se dodequju, u skladu sa Zakqu~kom Saveta za bezbednost saobra}aja, zaizradu i emitovawe audio ili video spotova na radiju, televiziji ili internet por-talima, kao i izradu i objavqivawe fotografija u {tampanim medijima.
4. Spotovi i fotografije moraju biti na slede}e teme: "Kretawe pe{aka usaobra}aju", "Uskla|enost brzine sa uslovima saobra}aja", "Ukr{tawe puteva sa`elezni~kom prugom", "Kori{}ewe zimske opreme", "Kori{}ewe sigurnosnih pojase-va i aktivirawe vazdu{nih jastuka u vozilu", "Traktor i radne ma{ine na putu" i"Uticaj alkohola i psihoaktivnih supstanci na bezbednost u saobra}aju".
5. Osnovni kriterijumi za dodelu sredstava su:
- zna~aj za unapre|ewe bezbednosti saobra}aja na putevima,- dosada{we iskustvo podnosioca prijave,- ponu|ena cena,- zastupqenost medija.
6. Javni poziv je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "^a~anskiglas".
7. Prijava na javni poziv mora da sadr`i sinopsis spota, odnosno opis sadr`ajafotografije, du`inu trajawa spota, odnosno dimenzije fotografije, termine emito-vawa spota, odnosno objavqivawa fotografija, naziv medija putem koga }e se emito-vati spot, odnosno objavqivati fotografije i datum po~etka emitovawa spota,odnosno objavqivawe fotografije.
8. Prijave dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada ^a~ka - Savet za bezbednost sao-bra}aja, ul. @upana Stracimira broj 2.
9. Sve dodatne informacije podnosioci prijave mogu dobiti kod Nate ]alovi},~lana Saveta za bezbednost saobra}aja.
SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA GRADA ^A^KA
STANOVI
P-20 m2, 13. sprat, CG, K. Milo{a, 17.000 EP-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000EP-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 EP-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 EP-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 22.500 EP-43 m2, VP, TA, Alvaxinica, 21.000 EP-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 EP-49 m2, 4. sprat, CG, kod O[ “Dr. D.Mi{ovi}”, 25.000 EP-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000EP-63 m2, TA, Ov~ar Bawa, 18.500 EP-58 m2, CG, kej, 27.500 EP-41 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov, 36.000 EP-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 EP-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000EP-57 m2, PR, CG, Avenija, 28.500 EP-67 m2, 12. sprat, CG, Kej, dupleks, 43.000 EP-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 45.000 EP-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 EP-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 EP-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka,62.000 EP-85 m2, 3. sprat, CG, S. Markovi}a, dupleks,36.000 EP-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 EP-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 EP-95 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks,46.000 EP-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E
KU]E
P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 EP-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E
P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 EP-80 m2, 1.5 a, kod Vojnog odseka, prizemni deoku}e, 25.000 EP-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 EP-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 EP-90 m2, 11 a. Preqina, 36.000 EP-114 m2, 2 a, Amixina, 50.000 EP-78 m2, 5.23 a, {iri centar, 50.000 EP-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 EP-66 m2, 4 a, kod bolnice, 45.000 EP-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 EP-90 m2, Balkanska, 60.000 EP-80 m2, 2 a, centar, 60.000 EP-190 m2, 2.5 a, {iri centar, 70.000 E
IMAWA
50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.000 E40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pom. objekata,28.000 E50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E
VIKENDICE
48 m2, 1.5 a, Ov~ar Bawa, 9.000 E60 a, Kuki}i, 13.000 E8 a, Jelica, 5.500 E
IZDAVAWE
34 m2, name{tena garsowera, 100 E50 m2 {iri centar, dvosoban name{ten, TA,150 E
GARSOWERE23 m2, vp, 21500 eura, [iri centar30 m2, 3, lift, 21500 eura, Avenija26 m2, vp , 17000 eura, Qubi} kej22 m2 , 3, 15000 eura, CentarU ponudi jo{ 9 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32 m2, 5, 22000 eura, [iri centar36 m2, 4 , 22500 eura , [iri centar37 m2, 5 , lift , 25000 eura, Qubi} kej41 m2 , 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej29 m2, vp, 18000 eura, [iri centar50 m2, 5 , lift, 27000 eura, Vinara30 m2, 3, lift, 23000 eura, VinaraU ponudi jo{ 27 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI35 m2, 5, 24500 eura, [iri centar37 m2 nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura, Avenija47 m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej38 m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej50 m2 , 5, 23000 eura, Qubi} kej43 m2, 4 , lift , 32000 eura , AvlaxinicaU ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova
DVOSOBNI STANOVI49 m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava57 m2 , 14, lift, 20500 eura, Hotel Morava54 m2, 1, lift, 33000 eura, Hotel Morava33 m2, dvori{ni stan, 18000 eura, Centar54 m2, 2 , 36000 eura, Hotel Morava61 m2, 4, lift, 36000 eura, Hotel Morava53 m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej57 m2, 3, lift, 34000 eura, Qubi} kej52 m2, 3, 27500 eura, Qubi} kej58 m2, 6, lift, 29000 eura, Qubi} kej53 m2, 3, 36500 eura, Avenija49 m2 , 6, lift, 32000 eura, Nemawina57 m2, 1, 31500 eura, Nemawina45 m2 ,3, 23000 eura, Nemawina 53 m2 , vp, 30000 eura, Centar67 m2, 3, 51000 eura, Centar
61 m2, 3, 36600 eura, Centar64 m2, 1, 38000 eura, VinaraU ponudi jo{ 49 dvosobnih stanovaDVOIPOSOBNI STANOVI 64 m2, 12 , lift, 33000 eura, Hotel Morava53 m2 , 1 , 35000 eura, Hotel Morava67 m2, 3, lift, 44000 eura, Hotel Morava67 m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 59 m2, 6, 26000 eura, [iri centar67 m2, 4, 39000 eura, [iri centar68 m2 , 4, 42000 eura, Centar68 m2, 1, 40000 eura, Centar 54 m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej79 m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej67 m2, 2, 27000 eura, Avlaxinica U ponudi jo{ 19 dvoiposobnih stanovaTROSOBNI STANOVI78 m2, 3, 35000 eura, Hotel Morava75 m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava80 m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej69 m2, 5, lift, 37000 eura, Qubi} kej67 m2, 4, 30000 eura, Hotel Morava66 m2, 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar75 m2, 2, nov, 52000 eura, [iri centar84 m2, 2, 42000 eura, AvenijaU ponudi jo{ 44 trosobna stana^ETVOROSOBNI STANOVI73 m2, 1, lift, 55000 eura, [iri centar12 0m2, 3, 74000 eura, Centar71 m2, 8, lift , 37000 eura, AvenijaU ponudi jo{ 7 ~etvorosobnih stanovaKU]E45 m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci69 m2+16,00 ari , 19000 eura, Jezdina10 0m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age60 m2+6 ari, 15000 eura , Trbu{ani88 m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica
U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, place-va, vikend ku}a i seoskih doma}instava.
U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikend ku}ai seoskih doma}instava.PONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU www.gasonekretnine.com
KOMPLETNU AGENCIJSKUPONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU WEB NEKRETNINE.
AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.
060/434-2-190
Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109,065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: [email protected]
OGLASI / ^ITUQE
Pro{lo je 17 GODINA od kako smo ostali bezna{eg dobrog i voqenog supruga, oca, tasta, svekra,
dede i pradede
BO@IDARATO[OVI]A
S qubavqu i po{tovawem.PORODICE: TO[OVI] i \UKI]
20136
29. 10. 2014. godine navr{ilo sePET GODINA od prerane smrti
OZRENAMARKOVI]A
U subotu, 8. novembra 2014. godine, u 12 ~asova,dava}emo GODI[WI pomen na ^a~anskom grobqu.
Supruga LEPA, k}erka JASMINA, brat ZORAN20142
MIROSLAV^ELE
VUKOVI]10. 11. 2013 - 10. 11. 2014.
Dana, 1. novembra 2014. godine navr{ava se[EST GODINA od smrti na{e drage majke
Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uvajuk}erke NADA i MILKA sa porodicama
20140
RADEMILENKOVI]
iz Mojsiwa1937 - 2008.
U ponedeqak, 3. 11. 2014. godine u 13 ~asova na^a~anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI
pomen na{em dragom
Imao si sve osobine koje ~ine~oveka velikim: dobrotu,po{tewe, posve}enost porodici, rodbini i prijateqima.
U svima nama ostavio si dubok trag, plemenitog~oveka i dragog i ne pre`aqenog brata.
TVOJI: RADOMIR, EMA, MILKA, MIRA,STOJANKA i NADA sa porodicama
MILENKUTANASKOVI]U
Rajo, 30 godina divnog dru`ewai divnih razgovora.Bila si tiha i ~estita `ena.Ovim putem `elimo jo{ jednom da seoprostimo od tebe i znaj da te nikada
ne}emo zaboraviti.TVOJI: Kom{ija VELI[A sa porodicom
20141
RAJKA SRETENOVI]iz Prijevora
OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATIBI]E OBJAVQENI U PETAK
OGLASII ^ITUQE032/342 - 276
34 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE
Sa ponosom te pomiwemo, u srcu nosimoi s tugom se}amo.
Sinovi BRANKO i URO[ sa mamom20143
MALI OGLASI
DE@URNI STOMATOLOGde`urni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetike^a~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski
NAJJEFTINIJE[OFER [AJBNE ZASVE VRSTE AUTA, KOM-BIJA, KAMIONA IAUTOBUSA. NABAVKA,PREVOZ, UGRADWA.POSEBAN JESEWIPOPUST. TELEFONI032/ 800-200 I 063/ 606 979
OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH IHAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855
IZDAJE SE JED-NOSOBANNAME[TEN STANOD 40 M2 U ZGRADINOVIJE GRADWE UU@EM CENTRU^A^KA. IMA LIFT,CG, KTV, KLIMU,INTERFON, VIDEONADZOR. TEL. 064/ 403-7-359
PRODAJEM LIVADUOD 1.5 HA NA PUTUZA PRIJEVOR, 6 KMOD ^A^KA ( STRUJA,VODA, ASFALT ).HITNO! TEL. 063/ 898-4-913
PRODAJEM dvosobanstan 58 m2, 10. spratCG, Qubi}ski kej,ju`na strana, pogled naMoravu. Cena 26.000eura.Tel. 064/834-51-49 IZDAJEM jednosoban
renoviran stan napo~etku Cviji}eve uliceu Beogradu. Tel. 064/24/54/179, Ne{ovi}Emilija Savska 4
PRODAJEM placeve od17 i 7 ari u centruKotra`e. Tel. 064/ 11-88-485
PRODAJEM ve{ma{inu BEKO, polovna,u odli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45
KUPUJEM ORDEWE,MEDAQE, SABQE,JATAGANE, KUBURE,BAJONETE, KAME,KOKARDE I OSTALESTARE VOJNE PRED-METE. TEL. 032/ 372-155, 063/807-2-772
OD 7. 11. DO 11. 11. 2014. GODINE (JESEWI RAS-PUST) BE^-PRAG-BUDIMPE[TA, TRI NO]EWA SADORU^KOM U HOTELIMA SA TRI ZVEZDICE. POSE-TA TRI GRADA SA LOKALNIM VODI^IMA. CENA 93EVRA + 5.000,00 DINARA, PLATIVO U 4 MESE^NERATE.
INFORMACIJE I REZERVACIJE NA TELEFON 345-270, 341-177, KAO I KOD PROFESORA BRKOVI]A 064/153-8-096
ORGANIZATOR PUTOVAWA JAZZ TRAVEL ( TEMPOU ^A^KU)
Sportska relaksmasa`a
064/27-23-470032/357-887
POMO] U KU]I -^UVAWE DECE,BRIGA O STARIJOJOSOBI, SPREMAWEHRANE, OBAVQAWERAZNIH POSLOVA.OZBIQNA, ODGOVOR-NA I OBRAZOVANASAM OSOBA, MAJKADVOJE ODRASLEDECE. TEL. 064/ 0108-979
POTREBNA @ENA OD60 - 68 GODINA ZAZAJEDNI^KI@IVOT. TEL. 064/ 264-2-704
IZDAJEM NOV, JED-NOIPOSOBANPRAZAN STAN OD 33M2, PIGOVA, KODGRADSKOG PARKA,CG, TELEFON, KTV.TEL. 060/ 026-1-060
IZDAJEM STAN -NOVOGRADWA OD 31M2, 1. SPRAT, KOD"MERKATORA",PARNO GREJAWE SAUGRA\ENOMKLIMOM, LIFT,VELIKI PARKING.VRLO POVOQNO.TEL. 063/ 106-4-280
NA PRODAJU STAN62.5 M2, KOMPLETNORENOVIRAN, ALU-MINIJUMSKA STO-LARIJA, BLINDI-RANA VRATA, SAPODRUMOM IZIDANOM GARA@OMU DVORI[TUZGRADE, U ULICI\OR\A MILO-VANOVI]A, KODSLOBODINOGIGRALI[TA. TEL. 063/ 620-084
PRODAJEM BALIRA-NO SENO, 150 DIN/BALA I SUVU HRAS-TOVU, JASENOVU ITRE[WEVU GRA\U UTALPAMA. CENA 400E. TEL. 032/ 5539- 712
PRODAJEM PLAC OD9 ARI, SANEDOVR[ENOMKU]OM OD 60 M2,PORED IBARSKEMAGISTRALE UBA]EVCU, STRUJA,TELEFON, ULI^NOSVETLO, DOZVOLA ZANADOGRADWU. CENA25.000 E. MO@E ZAME-NA ZA STAN U^A^KU ILIVRWA^KOJ BAWI.TEL. 011/ 234-3-289, 064/111-0-055
^ITUQE
SE]AWE
Dana, 3. 11. 2014. godine navr{ava seGODINU DANA od smrti na{eg dragog
Svakog trenutka si u na{im srcima i mislima.Godi{wi pomen odr`a}e se dana 2. 11. 2014. godine u13 ~asova na Gradskom grobqu u ^a~ku.
Supruga VESNA sa decom20133
SINI[E\UROVI]A
Dana, 31. 10. 2014. godine u 13.30 ~asova na grobqu uGorwoj Gorevnici dava}emo ^ETRDESETODNEVNI
POMEN na{oj dragoj majci
Uspomenu na tvoj dragi i plemeniti lik ~uva}ek}erke QIQANA i VESNA
20134
MILICIPOPOVI]
SE]AWE31. 10. 2012 - 31. 10. 2014.
BRANIMIRMITROVI]
LOGAN
Dana, 4. novembra 2014. godine navr{ava seDVE GODINE od smrti na{e drage
S' qubavqu i po{tovawem uspomenu na tebe ~uvaTVOJA PORODICA TODOROVI]
20125
MARETODOROVI]
iz ^a~ka
Dana, 06. 11. 2014. godine navr{ava se GODINU DANAod kako nas je zauvek napustila na{a draga majka, sestra,
baka, prabaka i svekrva
Pro|e tu`na godina od kako nisisa nama.Ostavila si nam puno lepihuspomena da te ve~no pamtimo ida o tebi sa ponosom pri~amo.
Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.Godi{wi pomen odr`a}e se 2. 11. 2014. godine u 12~asova.
Tvoji sinovi : SLOBODAN i MILANsa porodicama
20129
PERSIDANIXOVI]
iz Qubi}a
U ~etvrtak, 6. novembra 2014. leta Gospodweg, navr{avaju seTRI GODINE
otkako je zakora~io kroz raskriqene dveri Ve~nosti
VASILIJE VASO(MILANA) PETROVI]
6. 11. 2011 - 6. 11. 2014.
Sve |erdane jednom raspelelujava silueta prolaznosti.Ipak, iza treperave igre `ivotaostaje beskona~an trag...
Sa qubavqu i po{tovawem:
Supruga MIRA, }erke SLOBODANKA i MARIJANA, sestra MILA,unuci STEVAN, VASILIJE I AN\ELIJA i zet DU[AN
20117
OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK
OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE 35
Dana, 3. novembra 2014.godine je 40 godina od
smrti
Uvek se rado se}ajuWEGOVA DECA:
VEQO, ZORAN i BUBAsa porodicama
20108
MILOVANASTANISAVQEVI]A
\ILASAiz Rajca
S qubavqu i ponosom, IVAN, MARIJA, KATARINA, GORAN,
MIHAILO, JULIJANA, NIKOLA i JANKO20124
Pro{lo je GODINU DANA od kada smo ostali bezna{eg dragog
Sa zahvalno{}u, qubavqu, ponosom i tugomsinovica MILA sa porodicom
20139
VLADANAVUKOVI]Apenzionera GP "RatkoMitrovi}" iz ^a~ka
S' qubavqu i po{tovawem uspomenu na wih ~uva}erka i sestra SPOMENKA NE[OVI] sa porodicom
20137
RISTIVOJEPRAVDI]
iz Prislonice12.10.2014. navr{ilo
se 28 godina
STANIKAPRAVDI]
iz Prislonice25.4.2014. navr{ilo se
24 godine
ZORANPRAVDI]
iz Prislonice2.11.2014.
navr{ava se godinadana
Dana, 27. 10. 2014. godinepreminuo je na{ dragi
STEVANIVANOVI]
1933 - 2014.iz Loznice
Sahrana je obavqena 29. 10. 2014. godine.O@ALO[]ENI: supruga RADA, sinovi NENAD
i MIHAILO, bra}a ^EDO i MIQKO i sestra OLGA20120
^ITUQE
Dana, 5. novembra 2014. godine navr{ava seGODINU DANA od smrti na{eg dragog
RADO[A @. MAXAREVI]A
6. 11. 2000 - 6. 11. 2014.
JASMINA MARI]
6. 11. 2000 - 6. 11. 2014.
JASMINA MARI]
SE]AWE
RADOSLAV6. 11. 1998 - 6. 11. 2014.
JANA11. 5. 1998 - 11. 5. 2014.
ro|ena Jevremovi}
Dana, 28. 10. 2014. godine preminula je na{a draga}erka, sestra i tetka
ZORICA MIHAILOVI]1955 - 2014.
Posledwi pozdravdragoj majci i supruzi
DOBRILI NIKOLI]DOCI1944 - 2014.
DAMIRKUJUNXI]26. 7. 1997 - 6. 11. 1998.
36 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE
Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela),kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60
Oni koje volimo nikada ne umiru.Mama QIQA i sestra SARA
20118
NEGOVANOVI]iz Ostre
Zaborav je te`i od smrti zato mi ne zaboravqamo.Ve~ito zahvalna roditeqima.
]erka MILA sa porodicomupl.
Pro{lo je tu`nih ~etrnaest godina kako na{a Jasanije sa nama.
Neute{ni roditeqi RU@A i STANKO20131
Iako nisi pored nas, ose}amo tvoju podr{ku idelimo sve na{e trenutke sa tobom.Volimo te.
TINA i MINA sa porodicama i tatom20132
Sa setom i qubavqu ~uva}emo se}awe na wenu nese-bi~nu i iskrenu plemenitost, optimizam i dobrotu,kojima je zra~ila i sve nas darivala.
MINKA I MI[KO20135
Sahrana je obavqena 30. 10. 2014. godine.Uspomenu na Tvoj dragi lik i bezgrani~nu dobrotu~uva}emo zauvek u na{im srcima.
Majka BORIKA, brat VLADIMIR,snaha SNE@ANA, bratanica MARIJA
i bratanac MILAN20126
Iza tebe ostala su se}awa koja ne blede...Supruga MILKA, sin ALEKSANDAR,
}erka MILICA, brat DRAGANi sestra LEPOSAVA sa porodicama
U na{im srcima osta}e{ ve~no voqena, a u na{immislima nikada ne zaboravqena.
Tvoji: DRAGA i MILOJKO20138
JASMINAMARI]
6. 11. 2000 - 6. 11. 2014.
Dana, 6. 11. 2014. godine navr{ava seGODINU DANA od smrti na{eg dragog
LAZARA PUA^EUspomenu na tvoj dragi lik i bezgrani~nu dobrotu~uva}emo zauvek u na{im srcima.
TVOJI NAJMILIJI:Supruga RADA, k}erka SNE@ANA,
sin BRANISLAV, zet DARKO, snaja DANIJELA,unu~ad URO[, NIKOLA, MARTINA i PETAR
20101
^ITUQE
NIKOLA ZATE@I]26. 1. 2014 - 2. 11. 2014.
U nedequ, 2. 11. 2014. godine u Reformisanoj Episkopalnoj Crkvi - ParohijaSv. Trojice u Beogradu, ul.Vi{egradska 23/1, sa po~etkom u 13 ~asova obavi}e secrkveni pomen - slu`ba Nikoli Zate`i}u.
Svi koji to `ele, mogu da prisustvuju slu`bi.
20121
U nedequ, 2. novembra 2014. godine u 12 ~asova na ^a~anskomgrobqu dava}emo [ESNAESTOGODI[WI POMEN
na{em dragom
DAMIRUKUJUNXI]U
Pozivamo rodbinu, kom{ije i poslovne prijateqeda zajedno sa nama posete wegov grob.
Otac MILAN i sestra SARA
20123
SE]AWENA NA[E DRAGE
RADMILA - RADAPANI]
2008 - 2014.
DESANKA - DESARADOVI]
2010 - 2014.
PONOSNI SMO [TO SMO VAS IMALI.@IVE]ETE VE^NO U NA[IM SRCIMA.
VA[I:DU[AN, MIODRAG, SA[A, @ARKO, DRAGICA SA PORODICAMA
20130
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE 37
^ITUQE
IVAN PETROVI]
Dana, 5. novembra 2014. godine navr{avaju seTRI GODINE od smrti na{eg voqenog
MILORADAKI]ANOVI]A KI]ANA
iz ^a~ka
Dana, 4. novembra 2014. godine navr{ava se^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog, voqenog
oca, brata, ujaka i dede
IVANA IVAOBRENOVI]A
mlekaxije iz Qubi}a
U utorak, 4. novembra iza}i }emo na wegov grob, zali-ti ga suzama i okititi cve}em.Evocira}emo uspomene na wegovu dobrotu, blagost,smirenost, plemenitost, {irok srda~an , topao osmeh,podsetiti se wegovih dela, misli, re~i i saveta.
ZAUVEK ZAHVALNI: }erka RADMILA, porodice[IPETI], ANTONIJEVI],
PETROVI], NOVAKOVI] i OBRENOVI]20110
Na{oj dragoj majci
MILIZIMOWI]
iz ^a~ka
NA[OJ DRAGOJ
RAJNIGLI[OVI]
CICI
Ve} je TRI GODINE od kako nisi sa nama, a tuga zatobom je kao prvog dana, kada smo te izgubili.
TVOJI NAJMILIJI20112
MOJSIJECEROVI]
SE]AWE
Najdra`i na{ An|ele,Doleteo si u na{e `ivote,u~inio nas ponosnim i sre}nim,ali za kratko.
Tvojom dobrotom i lepotom, milim pogledom i najs-la|im osmehom sve si op~inio, pa i an|ele.Otrgo{e te od nas i odvedo{e da im ukrasi{ raj. Ami?Ostadosmo nemo}ni , tu`ni i neute{ni do groba.Volimo te i `elimo te.
TVOJI NAJMILIJI20107
GORANKOLA[INAC
3. 11. 1995 - 3. 11. 2014.
3. novembra 2014. godine navr{ava se ^ETRDESETDANA od smrti na{eg prijateqa
Hvala ti za neizmernoprijateqstvo i dru`ewe.Po~ivaj u miru.
S po{tovawem porodiceRADOWI] i OCOKOQI] iz ^a~ka
20109
JOVANAMILEKI]A
JOVAiz Vi~e
Dana, 1. novembra 2014. godine navr{ava se 50 GODINA od smrti na{eg dragog supruga i oca
Vreme koje je pro{lo nije umaw-ilo qubav i se}awe na tebe.Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.
TVOJI NAJMILIJI: supruga MILICA,k}erka GORDANA i sin DRAGOSLAV
20111
DRAGUTINAKRXI]A
iz Gorwe Gorevnice
Dana, 4. 11. 2014. godine navr{ava seDVE GODINE od rastanka na{eg sina i brata
RADOVANATEWOVI]A
iz Loznice
8. MAJ 2014 - 8. NOVEMBAR 2014.
Imati Tebe u `ivotu bio je blagoslov.Po~ivaj u miru.[estomese~ni pomen odr`a}e se 1. 11. 2014.godine u 13 ~asova.
Tvoji: MICA i JOVANA20104
JOVANMILI]
SE]AWE25. 10. 2004 - 25. 10. 2014.
Pro{lo je 10 godina a ti i daqe `ivi{ u na{emse}awu i srcima.Hvala za sve {to si u~inio za nas.
]erka LELA, sin RADE i zet MI[KO20105
MILOVANU MARTINOVI]U
MARTINU
38 PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE
Preminula 25. 10. 2014. u 58 godini `ivota. Sahrana jeobavqena 27. 10. 2014. u Vapi.Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i najlep{im uspome-nama.
TVOJI: DU[KO, BIQANA, JELENA i MATEJA20113
Sine, dve godine tuge i `alostikako te zemqa pokriva i ~uva.
Nema utehe, majka zove, suze lije, ti ne ~uje{ sine.^uva}e te od zaborava
Majka MARA, otac LUKO,sestre AN\A i ANDRIJANA
20100
Dava}emo^ETRDESETODNEVNI
POMEN 01. 11. 2014. godine u12 ~asova na ^a~anskom grobqu.
Ovim putem se zahvaqujemo ekipi Hitne pomo}i, drMariji Strawan~evi} i medicinskom tehni~aruNemawi Ranitovi}u na nesebi~noj pomo}i i trudu dapomognu na{oj majci.Hvala svima koji su bili sa nama u te{kom trenutku.Mili~ka, volimo te i puno nam nedostaje{.
Tvoje }erke SNE@ANA i VERICA sa porodicama20128
Ivane,vreme prolazi, uspomene i se}awa nikada.
S po{tovawem,Supruga LEPOSAVA sa porodicom
20116
SE]AWE5. 11. 1989 - 5. 11. 2014.
Prolaze dani, a za nas kao da je sve bilo ju~e.Hvala ti za sve {to si u~inio za nas.Iako nisi sa nama, tvoj lik, tvoje misli i tvoja dela,nas ispuwavaju svaki dan.
Supruga VERA, }erke MARIJA i MARIJANAsa porodicama
20119
^ITUQE
Sa `aqewem obave{tavamo da je dana 26. 10. 2014. godinepreminuo
dr MILA[INNIKITOVI]specijalista ginekologije i aku{erstva
( 1931 - 2014. )
Preminuo je divan ~ovek, veliki lekar, vi{edecenijski iskreni prijateq.
ZDRAVSTVENI CENTAR „Dr DRAGI[A MI[OVI]” ^A^AK20106
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE 39
Draga na{a,
Te{ko nam je `iveti bez Tebe.Osta}e{ zauvek u na{em srcu iuspomenama.
Tvoja MICA SA PORODICOM20114
MILKICA [O[I]
MILO[ MI]KOVESELINOVI]
6. 11. 2013 - 6. 11. 2014.
SE]AWE3. 11. 2000 - 3. 11. 2014.
DOBRIVOJEVELISAVQEVI]
Dana, 26. oktobra 2014. godinepreminuo je u 84. godini na{
MILA[INNIKITOVI]
lekar, ginekolog - aku{er
Dana, 5. novembra navr{ava se20 GODINA od smrtimog dragog prijateqa
RIKIJAGodine prolaze, a se}awa ne blede.I daqe si sa nama, u na{im mislimai srcima.
TVOJI: sin ZORAN i k}erka BUBA sa porodicama20115
Vreme prolazi...Ti u svemu nedostaje{...
TVOJI: SAWA, LAZAR, DANKA,QUBINKA i DANKA
20102
Opelo i sahrana su obavqeni u utorak, 28. oktobrau 13 ~asova na grobqu u Miokovcima kod ^a~ka.
O@ALO[]ENI: supruga STANKA, sin RAJKO,}erka JELENA, zet DU[AN, snaha MILICA,
unuci PAVLE, \OR\E, LENA, MILA,OLGA i KATARINA
20103
Uspomenu na tebe ~uvaTvoj drug [ICER sa porodicom
20127
Dana, 26. 10. 2014. godinepreminuo je na{ dragi kolega
dr MILA[INNIKITOVI]
ginekolog - aku{erWegovim odlaskom izgubili smo dugogodi{wegna~elnika, saradnika i u~iteqa.Uspomenu na wegov dragi lik ~uva}e
KOLEKTIV GINEKOLO[KO-AKU[ERSKESLU@BE SA NEONATOLOGIJOM
20122
PETAK 31. OKTOBAR 2014. GODINE
![GODINA HIV BROJ 333 ^ETVRTAK 31. OKTOBAR 2019. PARA]IN ... · ~etvrtak 31. oktobar 2019. Aktuelno Bilten 3 Nedovoqan broj lekara i nemogu}nost wihovog pri-jema zbog zabrane zapo{qavawa](https://img.pdfslide.tips/doc/110x75/5fc059d4a470ec7e0c71546c/godina-hiv-broj-333-etvrtak-31-oktobar-2019-parain-etvrtak-31-oktobar.jpg)
