3.2.1. PARNICNI POSTUPAK

  • View
    192

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

  • PARNINI POSTUPAK

    - 1 -

    33..22.. GGRRAAAANNSSKKOO PPRROOCCEESSNNOO PPRRAAVVOO

    33..22..11.. PPAARRNNIINNII PPOOSSTTUUPPAAKK

  • PARNINI POSTUPAK

    - 2 -

    ODLUIVANJE U GRANICAMA ZAHTEVA

    (lan 3. Zakona o parninom postupku)

    11.. Sud odluuje u granicama tubenog zahteva i onda kada tuilac propusti da preinai tubu

    odreivanjem veeg iznosa, u smislu nalaza vetaka.

    Iz obrazloenja:

    albom tuilje se neosnovano osporava pravilnost utvrene visine naknade tete na ime prome-njene trine vrednosti stana, s obzirom da tuilja svojim podneskom, kojim je navela da nema pri-medbi na dopunski nalaz vetaka, nije zahtevala promenu iznosa u odnosu na utvreni.

    Naime, tuilji je na raspolaganju bila mogunost da, nakon vetaenja, postavi tubeni zahtev na vii iznos (preinai tubu), to ona nije uinila, a kako se sud moe kretati jedino u granicama posta-vljenog tubenog zahteva - nije postojao osnov za drugaije presuenje.

    (Iz presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 6042/2011(2) od 25.05.2012. godine)

    22.. Navodi tuenog o postojanju protivpotraivanja moraju biti izneti u formi kompenzacio-

    nog prigovora ili kompenzacione protivtube da bi sud imao obavezu da o tim navodima ras-pravlja i odluuje, a u protivnom samo pozivanje tuenog na postojanje protivpotraivanja bez znaaja je za presuenje.

    Iz obrazloenja: Prema stanju u spisima, predmet spora je tuioev zahtev da se tueni obavee na izmirenje nov-

    ane obaveze na ime neplaene cene uglja koju je tuilac tuenom isporuio. U toku postupka tueni je osporavao da je navedeni ugalj ija se naplata cene tubom trai primio od tuioca. Prvostepeni sud je navedene sporne injenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava utvrivao sa-sluanjem svedoka, pa je utvrdio da je tuilac tuenom isporuio ugalj iju naplatu cene trai, ime je tuilac dokazao osnovanost svog zahteva za naplatu cene iste robe. U toku spora tueni je ospora-vao i visinu tuioevog potraivanja, navodei i ukazujui da on ima protivpotraivanje prema tu-iocu i to u veem iznosu od onoga koji je tuilac opredelio svojim zahtevom, ali navedeno potrai-vanje nikada nije u formi kompenzacionog prigovora ili kompenzacione protivtube opredeljeno is-takao, pa stoga i nije postojala obaveza suda da o istom odlui. Naime, sud shodno lanu 3. stav 1. Zakona o parninom postupku odluuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, pa sto-ga samo ako tueni svoje potraivanje prema tuiocu na koje ukazuje u toku spora formira kao kom-penzacioni prigovor ili kompenzacionu protivtubu, sud ima obavezu da u smislu lana 342. stav 3. Zakona o parninom postupku pored odluke o zahtevima koji se tiu glavne stvari i sporednih trabi-

  • PARNINI POSTUPAK

    - 3 -

    na donese i odluku o postojanju ili nepostojanju potraivanja istaknutog radi prebijanja. Kako u kon-kretnoj parnici tueni pored navoda da ima protivpotraivanje prema tuiocu, nije isto istakao u for-mi kompenzacionog prigovora odnosno kompenzacione protivtube, to o istima sud i nije mogao raspravljati niti donositi odluku, pa su stoga i takvi albeni navodi tuenog neosnovani.

    (Iz presude Vieg trgovinskog suda P. 14080/05 od 22.03.2006. godine)

    33.. Da li se nedozvoljena raspolaganja u smislu lana 3. stav 3. novog Zakona o parninom po-

    stupku odnose samo na nedozvoljena raspolaganja zahtevima koje su stavile u toku postupka, u smislu izuzetka od pravila o slobodnom raspolaganju zahtevima iz stava 2. istog lana (nae-lo dispozicije, kao procesno naelo), ili se ovo ogranienje odnosi i na raspolaganja po odred-bama materijalnog prava, koja bi bila u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poret-kom i pravilima morala?

    Sud po slubenoj dunosti pazi da li su raspolaganja stranaka protivna prinudnim propisima, jav-

    nom poretku i pravilima morala. U fazi prvostepenog postupka sud nee doneti presudu na osnovu priznanja, proputanja ili odricanja, nee zakljuiti sudsko poravnanje ako utvrdi da se radi o nedo-zvoljenim raspolaganjima. Ako posumnja da stranke neistinito prikazuju injenice da bi ostvarile nedozvoljeno raspolaganje zahtevom, moe narediti da se dokazuju injenice koje izmeu stranaka nisu sporne. Prema lanu 7. stav 3. Zakona o parninom postupku sud je ovlaen da utvrdi i injeni-ce koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koji stranke nisu predloile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati. Dakle, ograni-enje raspolaganja stranaka se odnosi i na odredbe procesnog i materijalnog prava.

    (Odgovor utvren na sednici Odeljenja za privredne sporove Vieg trgovinskog suda od 5. i 25.10. i 7. i 14.11.2006. godine)

    NAELO NEPOSREDNOSTI

    (lan 4. Zakona o parninom postupku)

    44.. Vetaenje iz drugog postupka moe se koristiti kao dokaz u konkretnoj parnici, samo uz

    izriitu saglasnost stranaka.

    Iz obrazloenja: Prema odredbama Zakona o parninom postupku i njegovim optim naelima, sud je duan da u

    postupku razmotri i oceni sve izvedene dokaze i to pojedinano kao i sve zajedno, ali se iz same i-njenice da se postupak vodi izmeu tano opredeljenih stranaka i po opredeljenom zahtevu, u tom postupku mogu ceniti samo dokazi koji su u istom postupku kao dokazi izvedeni, a dokazi iz drugog

  • PARNINI POSTUPAK

    - 4 -

    postupka samo ako su parnine stranke izriito i nedvosmisleno prihvatile, u cilju ekonominosti po-stupka, kao dokaze i u konkretnoj parnici. Stoga pogreio je prvostepeni sud, inei apsolutno bitnu povredu iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku kada je prihvatio kao tanu i utvrenu injenicu iz nalaza komisije vetaka odreenog u predmetu P. br. 4055/95 kao polaznu osnovu za razreenje odnosa meu parninim strankama u ovom sporu, reavajui time prethodno pitanje na navedeni nain. Sud je ovlaen da prethodno pitanje samostalno rei sa dejstvom navede-nog reenja samo u konkretnoj parnici, ali ako mu je za to potrebno utvrenje odreenih injenica, za utvrenje istih mora da sprovede dokaze u konkretnom postupku i potom izvri njihovu ocenu. Do-kazi iz drugog postupka, u konkretnom sluaju nalaz komisije vetaka mogu se ceniti samo uz izrii-tu saglasnost stranaka jer time oni postaju dokazi i u konkretnoj parnici.

    (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 11521/05 od 23.02.2006. godine)

    NAELO OBOSTRANOG SASLUANJA NAELO KONTRADIKTORNOSTI

    - audiatur et altera pars - (lan 5. Zakona o parninom postupku)

    55.. Ukoliko je stranci podnesak suprotne strane dostavljen bez priloga tj. dokaza koji su dati

    kao prilog istog, uskraena joj je mogunost raspravljanja pred sudom, ime je povreeno na-elo obostranog sasluanja (naelo kontradiktornosti), i nainjena apsolutno bitna povreda po-stupka iz lan 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku.

    Iz obrazloenja: Na reenje o izvrenju na osnovu verodostojne isprave, koje je doneto po predlogu tuioca, pre-

    ma stanju u spisima tueni je podneo prigovor kojim je isto reenje osporio u celosti, dostavljajui u prilogu navedenog prigovora dokaze o izvrenju svoje obaveze po osnovu zakupnine. Kako je prema povratnici koja se nalazi u spisima, tuiocu uz poziv za roite dostavljeno reenje i prigovor, a u spisima predmeta nema traga da su mu uz prigovor dostavljeni i navedeni prilozi, to osnovano tui-lac navodi da mu je proputanjem dostave navedenih priloga uskraena mogunost da se o istima iz-jasni. Pored iznetog, na samom prijemnom peatu za prigovor tuenog - izvrnog dunika naznaeno je da je prigovor primljen u dva primerka sa tri priloga iako prema stanju u spisima navedeni prigo-vor ima znatno vei broj zdruenih priloga koji su dati u prilogu prigovora. Kako shodno iznetom tu-iocu nisu dostavljeni dokazi, koje je u prilogu prigovora dostavio tueni za svoje navode iz prigovo-ra da je izmirio obavezu koja je predmet tubenog zahteva, a sud je navedene dokaze cenio u toku prvostepenog postupka i pri donoenju pobijane presude, to su osnovani albeni navodi da je tuiocu uskraena mogunost raspravljanja proputanjem suda pri dostavi dokaza tuenog, ime je povree-no i raspravno naelo, te je odluka doneta uz apsolutno bitne povrede iz lana 361. stav 2. taka 7. Zakona o parninom postupku.

    (Iz reenja Vieg trgovinskog suda P. 13196/05 od 9.01.2006. godine)

  • PARNINI POSTUPAK

    - 5 -

    RASPRAVNO NAELO I OGRANIENJE NAELA

    MATERIJALNE ISTINE I ISTRANOG NAELA (lan 7. Zakona o parninom postupku)

    66.. Sud samo ceni dostavljene dokaze, kao i one koje je po predlogu stranaka izveo u toku po-

    stupka, a nije ovlaen da strankama nalae koje dokaze treba da dostavljaju radi utvrenja spornih relevantnih injenica.

    Iz obrazloenja: Nisu osnovani albeni navodi tuenog - da je sud bio duan da mu naloi da dostavi dokaze o

    svojoj poslovnoj praksi, da bi ih potom mogao ceniti pri donoenju pobijane odluke. Svaka stranka koja iznosi odreene navode u parninom postupku duna je da sudu predloi ili dostavi dokaze za te svoje navode - lan 220. i 223. Zakona o parninom postupku. Stranke su dune da iznesu sve inje-nice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe sve dokaze kojima se utvruju te injenice - lan 7. stav 1. Zakona o parninom postupku. Sud utvruje relevantne injenice iskljuivo na osnovu predloenih i izvedenih dokaza - lan 7. stav 2. Zakona o parninom postupku. Iz toga proizlazi, da-kle, da sud nije ovlaen da nalae strankama dostavljanje odreenog dokaza, ve je to obaveza sa-mih stranaka.

    (Iz reenja Privrednog apelacionog suda, P. 4296/2010 od 07.10.2010. godine)

    77.. Sud ne moe, bez predloga stranaka, po slubenoj dunosti odrediti izvoenje nekog doka-

    za, osim ukoliko posumnja da se radi o nedozvoljenom raspolaganju stranaka ili kada je po-sebnim propisima to predvieno, a u odsust