Druga paramita: život koji je svestan, ispunjen smislom i usmeren ka dobrobiti drugih

Pošto reči kao što su "moralnost" i "etika" koriste vladajuće klase da bi kontrolisale one ispod, mnogi ne vole da ih upotrebljavaju. Ljudi su ovim rečima svesno zastrašeni i često misle: "Ako te država ne uhvati u ovom životu, crkva će te ščepati nakon njega". Čak i kada se daju samo saveti, kao u Budinom slučaju, i kada jedini cilj predstavlja puni razvoj svih bića, potrebno je izabrati reči koje jasno prenose smisao, ne izazivajući strah. Najbolja definicija druge oslobađajuće aktivnosti je verovatno "život sa smislom, usmeren ka dobrobiti drugih". Šta to znači? Kako da na najbolji način upotrebimo bezbrojna svakodnevna dela, reči i misli? Spoznajući sve iz stanja vanvremene mudrosti, Buda je imao nekoliko jedinstvenih ideja - pošto ljudi imaju deset prstiju za brojanje i pamćenje, dao je deset saveta koji ukazuju šta je korisno, a šta nije. 

U ovim savetima koji se odnose na telo, govor i um, smisao pronalaze i nezavisni ljudi, kada uvide da Buda nije šef, već prijatelj koji nam želi dobro. On želi da svi uplove u radosno stanje jasne svetlosti uma, koja je svesna prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Shvatajući da je svako Buda koji to još nije spoznao, i doživljavajući spoljašnji svet kao Čistu Zemlju, sva iskustva postaju ekspresije najviše mudrosti, samim tim što se dešavaju. Kako bi drugačije Buda mogao da dela? On nikada ne podučava dogmom ili sa visine, već deli svoju mudrost sa bićima čija je suština istovetna njegovoj.

Usled dobre karme onih koji su ga okruživali, Buda je podučavao punih 45 godina i umro je sa osmehom na licu. Podučavao je mnoge izuzetne učenike koji su mu postavljali pitanja na nivou Sokrata, Aristotela i Platona. Najbolji umovi izuzetne generacije su došli da ga testiraju kompletnim opsegom svojih filozofskih oruđa i pronašli su ne samo ubedljive reči, već je Budina moć bila toliko uverljiva da ih je menjala trajno. Prevazilazeći usavršavanje njihovih logičkih sposobnosti, on je uticao na njihove umove u celosti - upoznajući ih sa vanvremenom prirodom uma, za sumnju više nije bilo mesta.

Nije teško shvatiti šta bi bilo bolje izbegavati na nivou tela, govora i uma. Kada ljudi imaju problema sa policijom, to obično znači da su izazavali neke probleme svojim telom, kao što su ubijanje, krađa i stvaranje patnje seksualnim putem. Usamljeni su najčešće zato što govore stvari koje uznemiravaju druge - lažu sa namerom da drugima naude, šire tračeve, razdvajaju prijatelje ili zbunjuju ljude. Kada je neko nesrećan, oseća odbojnost prema drugima, muči ga zavist i tako produžava stanje konfuzije.