| |36 | Ogledalo | Septembar 2007

| |37| Ogledalo |

Holesterol je `u}kasta masna supstanca(sli~na vosku) u krvi. On je jedan od razlo-ga zbog kojeg arterije postaju deponija zabiolo{ko sme}e, zvano plak, koji su`avakrvne sudove i dovodi do sr~anog oboljen-ja. Jedni njegovi sastojci su opasni za arter-ije, a drugi su korisni. LLDDLL je lipoproteinmale gustine “negativac” i slu`i kao sirov-ina za stvaranje naslaga u arterijama, dokje HHDDLL gusti lipoprotein “pozitivac” kojipro`dire LDL. Uzroci pove}anja holestero-la su nasledni faktor, stres i ishrana.

[olja kuvanih mmaahhuunnaarrkkii svakog dana,smanjuje LDL za 20% za oko tri nedelje,a pove}ava HDL za oko 9%. U obzirdolaze sve vrste mahunarki: crni, beli iplavi pasulj, so~ivo, naut i soja. One sadr`enajmanje {est komponenti za suzbijanjeholesterola. Najbolje je zrno soje i svi njeniproizvodi osim sojinog sosa i ulja.

OOvvaass je odli~an za oboranje LDL. Trebauzimati 30-60 grama ovsenog bra{na ili jo{bolje kuvanih mekinja. Ako dnevno jedete50 grama ovsa u narednih mesec dana va{LDL bi}e manji za 6%. Jesti crni i polube-li hleb od celog zrna gde ima mekinja, dodva par~eta dnevno.

BBeellii lluukk sirov ili kuvan, do tri ~e{njasni`ava LDL za 15%, a HDL pove}ava do~etvrtine. Pobolj{ava i faktor zgru{avanjakrvi. Beli luk u prahu je nekoristan.

CCrrnnii lluukk pove}ava HDL holesterol.Potrebno je pojesti do pola glavice sve`egluka, a {to se vi{e kuva njegova mo} slabi.

MMaassnnaa rriibbaa kao {to su sku{a i losos sadosta masne kiseline omega-3, smanjuje inivo triglicerida. Dobra je morska plava ibela re~na riba kuvana ili pe~ena naro{tilju.

MMaasslliinnoovvoo ulje je veoma korisno za

arterije i holesterol: sni`ava nivo LDL-a,spre~ava njegovu toksi~nu oksidaciju ipomalo podi`e HDL. Za razliku od njegakukuruzno, sojino i suncokretovo uljesni`avaju oba holesterola.

JJaaggooddaa je “super hrana” protiv holestero-la,, u njoj ima vitamina C i E i drugihaktioksidanasa kao i udrugom vo}u ipovr}u.

VViittaammiinn CC ii EE ~istearterije od {tetnihtvari i spre~avajutransformaciju LDL,uni{tavaju}i slobodneradikale.

Uno{enje samo 160mg vitamina Cdnevno (2 ve}epomorand`e) blokiraradikale i onesposobl-java LDL da seugra|uje u zid arteri-je.

JJaabbuukkaa i ostalenamirnice bogaterastvorljivim vlaknimapoznatim kao ppeekkttiinn mogu pomo}i u sman-jenju holesterola. Dovoljne su 1-2 jabukednevno. Uzimati svo sezonsko vo}e usve`em stanju. Dobre su: tre{nje, kajsije,pomorand`e, vi{nje, kru{ke, {ljive, man-darine, maline, kupine i limun.

NNee uuzziimmaattii od vo}a samo: gro`|e,smokve i urme - zbog velike koli~ine{e}era.

Ako imate problem sa holesterolom jedite{{aarrggaarreeppuu, jer ima mnogo rastvorljivihvlakana me|u kojima i pektina.

Dve sve`e {argarepe dnevno sni`avaju

LDL za oko 10%, a podi`u se nivo HDL.Kuvana ili sirova vlakna {argarepe imajuista svojstva.

Sve vrste ppoovvrr}}aa su korisne (kuvani:prokelj, repa, gra{ak, pirina~, celer, c. luk),a posebno bbuunnddeevvaa, koja je bogata vitamin-ima A, B i C, mineralima Fe, Cu, Zn, Mai ugljenim hidratima. Ona vezuje vi{akholesterola i bakterija i odstranjuje njihovetoksine iz organizma.

Zanimljivo je daulje iz semenkiggrroo`̀||aa pove}avaHDL kod koga jenizak.

AAllkkoohhooll – malopiva, vina ili drugogalkohola pove}avakorisni HDL. Ve}ekoli~ine alkoholauni{tavaju HDL ipove}avaju LDL.

KKaaffaa malo podi`e iLDL i HDL, tako dau manjim koli~inamanije opasna.Filtrirana kafa nepove}ava holesterol,ali ipak nije korisnaza srce, jer se onapravi od ja~e vrste

kafe, i ne poma`e u regulaciji holesterola.JJaajjaa su bogata holesterolom. Ako se

retko ili uop{te ne uzima hrana bogataholesterolom dolazi do manjka holina uorganizmu {to mo`e o{tetiti jetru, a uti~e ina pam}enje i koncentraciju.

RRiibbaa,, bbeelloo mmeessoo (posebno gove|e, jagn-je}e i meso od divlja~i) su bogati vita-minom B3 koji smanjuje nivo holesterolado 30%. Dobra je plava i bela riba, anajbolji je losos. Nikako ne uzimati:{koljke, sipu, lignju i hobotnicu koje supune holesterola.

MMllee~~nnii pprrooiizzvvooddii - obrano mleko i posnisir su korisni u malim koli~inama.

ZZaa~~iinnii - so, biber, sir}e, bosiljak i ostaliza~ini su korisni, smanjiti unos soli.

^̂aajj ii ssvvii ssookkoovvii bez {e}era kao i miner-alna voda su dopu{teni.

Od lleekkoovvaa naj~e{}e se koriste tabletenijacina 500-1000 mgr, ali one {tete jetruzato se pije uz kontrolu lekara.

IIzzbbeeggaavvaattii: prera|evine od mesa, puter,punomasno mleko, masni sir, kajmak, mar-garin, svinjsko i gove|e meso, `ivotinjskuko`u i sve prera|evine od svinjskog mesa.Samo meso bez masti ne di`e LDL,naro~ito govedina.

Stroga dijeta bez skoro imalo masti je{tetna jer se onda smanjuje i HDL, tako daodnos prema LDL ostaje isti, {to je tako|e{tetno po arterije.

AAkkoo jjee hhoolleesstteerrooll nniizzaakk (ispod 160 ili4,1) dva puta je ve}a mogu}nost zamo`danu kap i krvarenje u mozgu, smrt odhroni~nog opstruktivnog plu}nog oboljenja,tri puta ve}i rizik od raka jetre, pet putave}i izgledi da se umre od posledica alko-holizma i ~e{}e se javljaju rak debelogcreva i jetre.

ZZAAKKLLJJUU^̂AAKKDDoo`̀iivvoottnnoo se pridr`avati uputstava za

ishranu. Potrebno je masti omega-6 svestina minimum (ispod 10%), a pove}ati unosmasti omega-3. Odnos izme|u ukupnogholesterola i HDL-a ne bi trebalo da prelazi6:1. TTeelleessnnuu ttee`̀iinnuu odr`avati u granicamanormale. FFiizzii~~kkoomm aktivno{}u se bavitisvakodnevno (5 puta nedeljno po 30 min).

PPrriipprreemmaattii hranu isklju~ivo na ulju, kojese dodaje na kraju da se {to manje kuva, anikako ga ponovo koristiti za pripremu.[to vi{e jesti sve`eg vo}a, povr}a, salata,dijetalnih vlakana, pirin~a i ostale zrnastehrane.

[[ee}}eerr ne uzimati u bilo kom obliku iliradikalno smanjiti.

Holesterol

Septembar 2007

PP OO RR OO DD II CC AA

Od ovog broja prenosimo delove iz rukopisa knjige HRANA KAO LEK Mirka Maljkovi}a

Saveti {kolskog psihologa

PPOOLLAAZZAAKK DDEETTEETTAA UU [[KKOOLLUU

Polazak deteta u prvi razred je ozbiljnapromena ne samo za dete ve} i za roditel-je. To je u isto vreme i provera da li suroditelji dobro pripremili dete za {kolu.Polazak u {kolu za pojedinca mo`e bitiveoma stresan. Me|utim, ako dete pravilnopripremite za suret sa novom sredinom,stres se mo`e izbe}i.

Polazak u {kolu jevrlo zna~ajan do`ivl-jaj deteta. O prvomutisku deteta i {koledo izvesne mere zav-isi uspe{nost njegov-og daljnjeg {kolovan-ja, pa se mo`e sma-trati i presudnimtrenutkom u `ivotudeteta. Polaskomdeteta u {kolu, krugoko njega se {iri i u

njegovoj aktivnosti igra vi{e nije primarna,jer u~enje postaje njegova osnovna aktivnost.

Dete }e napredovati u {koli i lepo }e seose}ati u dru{tvu svojih vr{njaka ako kodnjega formiramo pozitivan odnos prema

{koli, obvezama koje ga ~ekaju, u~itelju,prijateljima… [taje va`no kod pripreme deteta za {kolu?

Dete se mora pripremiti psihi~ki i moraimati razvijene odre|ene radne navike kakobi moglo izvr{avati zadatke koje ga u {kolio~ekuju. Gra|enje pozitivnih stavova kod detetaprema {koli i u~itelju - zna~i da nikadane}ete dete pla{iti {kolom niti mu pretitinjegovom u~iteljicom. O {koli pri~ajte kaoo mestu na kome }e dete puno nau~iti,postati pametnije, raditi zanimljive stvari.Ne gradite sliku idealnog u~itelja ve} slikurealnog ~oveka koji poma`e deci da nau~emnoge zanimljive stvari.

Nau~ite dete na upore|ivanje i procenji-vanje kao ne{to uobi~ajeno, jer }e ga u {koliocenjivati i upore|ivati s drugom decom, iono ne bi smelo pomisliti da }e njegovauspe{nost uticati na va{u ljubav premanjemu, ili da ono mora u svemu biti najbol-je. Naviknite dete na situacije procenjivanja.Na primer, upore|ujte ga povremeno s dru-gom decom (da je neko dete vi{e od njega,neko te`e ili lak{e) ali mu pritom uvekpoka`ite da najvi{e volite njega.

Razvijajte radne navike deteta uizvr{avanju {kolskih obveza.

Odredite detetu prostor za rad i u~enje.

Veoma je va`no da dete ima vreme i pros-tor za rad, u kome }e mo}i u miru u~iti ipisati svoje doma}e zadatke. Va`no je dato bude uvek otprilike u isto vreme, dadete taj svoj prostor do`ivi kao mesto zarad, da u njemu nema puno sadr`aja koji}e odvla~iti njegovu pa`nju…Naviknitedete da sedi za radnim stolom, da aktivnoprovede to svoje „radno vreme“.

Na vreme i u dobroj atmosferi izvr{itepripreme.

Na vreme obavestite dete o svim prome-nama koje slede: da }e ostajati sam u ku}i,da }e se sam kretati ulicama i objasnite mukako, jer to je veoma va~no za njegovubezbednost. Ponekad }e se sam obla~iti za{kolu i to }e biti novina za njega. Ako jepotrebno, upoznajte ga unapred s osobamakoje }e o njemu brinuti za vreme va{eodsutnosti. Na vreme i u prijatnoj atmosferinabavite potreban pribor i ode}u za {kolu.Neka dete u~estvuje u kupovini, to }e gazabaviti. Zajedno sa detetom upisujte ime nasveskama i knjigama. Uklju~ite dete u sveaktivnosti. Uve`bajte s detetom put do {kole.

Nau~ite dete da zna svoju adresu stanovan-ja, gde mu roditelji rade i da zna brojeve tele-fona roditelja. Dajte mu mali adresar u koji}e te sve va`ne informacije napisati. Pa`ljivo

planirajte godi{nji odmor - ostavite dane kakobi mogli otpratiti dete u {kolu i do~ekati gapo povratku iz {kole u po~etku.

SSaavveettii rrooddiitteelljjiimmaa -Razgovarajte o svim dilemama koje imateu vezi prelaza deteta iz vrti}a u {kolu svaspita~ima, psihologom, stru~nim timom.-Posetite prvi razred u osnovnoj {koli i nji-hovu u~iteljicu ili u~itelja, ispri~ajte mune{to o svom detetu. Saznajte {to seo~ekuje od dece u prvom razredu, razgo-varajte s detetom o razlici izme|u ku}e i{kole.-Podstaknite dete da se ose}a ponosnim {tokre}e u {kolu -Recite detetu da }ete mu pomo}i uizvr{avanju zadataka i da imate poverenjau njegove sposobnosti Prisustvujte svakom roditeljskom sastanku. -Ako se `elite aktivno uklju~iti u program{kole, ponudite volonterski rad -Osnujte, ili se pridru`ite, grupi roditelja zapomo} u {koli; razgovarajte sa direktorom{kole -Negujte kod deteta pozitivan stav opolasku u {kolu, o u~enju i sticanju novih-znanja i ve{tina -Negujte i razvijajte kod deteta samopouz-danje.

PPii{{ee:: MMaarriijjaa ^̂eettnniikk

| |38 | Ogledalo |

VVOODDOORRAAVVNNOO ii UUSSPPRRAAVVNNOO:: 1.Dar, 2.Obloge od

drveta ili metala, 3.^lan, pripadnik klera, 4.@ensko

ime, Lara, 5.Trag, 6.Na neki na~in.

MMMM aaaa gggg iiii ~~~~ nnnn iiii

kkkk vvvv aaaa dddd rrrr aaaa tttt

Enigmatiku pripremio: Cvijan Hercegovac

RREE[[EENNJJEE::Vodoravno - Srbi, prut, koristi, re, opravak, bostan, Bar, rodom, Montana, IL, zavodnica, ona, j, poveznica,AMIS, a, okosnica, kliska, krastaca, Ma, slog, ORE, lila, pepeljara, kazna, Orbis, sevar, LSN, vaskolik, naj, oni, ljuta,atomi, In, pokreti, krivoku}a.

RREE[[EENNJJEE::1.poklon, 2.oplate, 3.klerik, 4.Larisa,

5.otisak, 6.nekako.

Septembar 2007

V E D R A S T R A N A

Cvijan Hercegovac

OODDAABBRRAANNEE MMIISSLLII::

Suza se pamti dok se ne osu{i. Osmeh se ne zaboravlja celog `ivota.

Mali ~ovek se obraduje kad vidi manjeg od sebe.

Zaborav je melem za sve rane pro{losti.

Postoje ljudi koji ne znaju da se smeju, ali znaju da se podsmevaju.

Sve {to vi{e imaju, sve im vi{e fali.

Nerad i neznanje su izvor svih zala ovog sveta.

Bogatstvo na{e zemlje je neiscrpno – mo`e godinama da hrani neradnike.

Sre}a je promenljiva, a zlo i nesre}a stalni.

Samo se glup ~ovek ljuti, pametan sve shvata.

Dok ~ovek shvati {ta je `ena – ostari, a posle ne zna {ta bi sanjom.

Kako se na kineskom ka`e Crnogorac – Li Jen ^i Na.

VVIICCEEVVII

UUDDVVAARRAANNJJEEUdvara se Crnogorac devojci: “Ja se tebi svi|am, a ti meni?”

FFAAKKUULLTTEETT[ta radi Bosanac kad zavr{i medicinski fakultet? Prebacuje skelu naekonomski.

FFUUDDBBAALLSSKKIIPitao sin oca: “Tata kada je zadnji put Partizan pobedio Crvenuzvezdu?” “Ne znam sine, idi pitaj dedu,” odgovara otac.

AANNKKEETTAALjudi {irom sveta odgovarali su na jedno pitanje:- „Kakvo je va{e li~no mi{ljenje o nesta{ici hrane u ostalim delovi-ma sveta?“Anketa je zavr{ila katastrofalno.- U Africi nisu znali {to je hrana.- U Zapadnoj Evropi nisu znali {to je nesta{ica.- U Isto~noj Europi nisu znali {to je li~no mi{ljenje.- U Americi nisu znali {to je to ostatak sveta.

KKAAVVAALLJJEERRMomak i devojka {etaju pored pekare. - „Kako ovde lepo miri{e,“ ka`e devojka.- „Ho}e{ da pro|emo jo{ jednom,“ kavaljerski upita momak.

BBOOLLEESSTT IILLII RRAATT- „Joj, kom{inice, {ta je to sa vama? Jeste li jako bolesni?“- „Ja? Bolesna? Zdrava sam k’o dren! A {to me to pitate?“- „Pa, vidim da vam ve} tri dana svako jutro dolazi doktor...“- „Ma nije valjda? A kad je vama svako jutro dolazio onajpukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim kako jemo`da po~eo rat.“

TTIITTAANNIIKKZaustavio policajac crnca koji vozi sa ukradenom voza~komdozvolom na ime Leonardo DiCaprio. Gleda policajac u njega, pa udozvolu, uze motorolu i nazva centralu:-“Centrala? Recite mi molim vas, jel onaj Titanik izgorio ili se poto-pio?“

IIMMEE II PPRREEZZIIMMEEZaustavio policajac plavu{u pa joj ka`e:- „Dajte mi va{e ime i prezime!“- „A kako }u se ja onda zvati?“

VVOODDOORRAAVVNNOO:: 16. Srpski narod, 17. Tanka, gipka {iba, 18. Povoljni u~inci, dobitci, zarade, 19. Notasolmizacije, 20.Popravak, reparatura, 21. Dinje i lubenice, 22. Crnogorska luka, 23.Po ro|enju, poreklom,24. Jedna od SAD-a, 25. Ilinois, 26. Uspe{na `ena u zavodjenju, 27. Li~na zamenica, 29. Jod, 30. Ne{to{to ve`e, povezuje, 31. American Musical Instrument Society (skr.), 33. Osnova, osnovna misao, 34. Klizava,35. Vrsta zabe, 36. Makarska, 37. Sr~ani udar, kap, 38.Oregon, 39. Ljubi~ast, 40.Posudica za pepeo i opuske,41. Mera primenena zbog krivice, 42. Dvojezi~ni ~asopis (srpski i ma|arski) za knji`evnost iz Kanji`e, 43.Trska, rogoz, {iprag, 44. Legal Services Network 45. Svakolik, svekolik, 46. Re~ za superlativ, 48. Li~nazamenica, 49. Sklona gnevu, srd`bi, naprasita, preka, razdra`ljiva, 50. Delovi molekula, 51. Pritoka Dunavau Austriji, 52. Seljenja, migracije, kretanja, 53. Biv{i fudbaler Crvene Zvezde i reprezentativac, Petar.

UUSSPPRRAAVVNNOO:: 1. Srpska dr`ava na Balkanu, 2. Fudbalski klub iz Madrida, 3. Bor, 4.Izvr{ni odbor, 5. Voditinekoga pokazuju}i mu put, 6. Te`nje za saznanjem, znati`eljnosti, 7. Novinarka - pisac uvodnih ~lanaka, 8.Zatvor, robija, 9. Kalijum, 10. Vrsta duva~kog instrumenta, 11. Ronald, 12. Osoba istog mi{ljenja, 13. Imebeogradske glumice Pe{i}, 14. Ime i prezime junaka iz prvog srpskog ustanka, herojski poginuo na Ljubi}u,15. Industrija nafte, 17. Isto~na hri{}anska vera, srpska religija, 18. Kralj u {ahu, 20. Radijus, 24. Bo~ica,staklenka (madj. pokr.), 26. Dr`avni slu`benik koji skuplja porez, 27. Aluminijum, 31. Deo te~nosti, kapl-ja, 32. Polisaharid sastavljen od ostataka D - i L -galaktoze, 33. Na krasan nacin, 34. Praviti testo, 35. Deotela kornja~e, 36. Radnik na pilani, 37. Drugi samoglasnik i 30. slovo azbuke, 39. North, 40. Bez opasnos-ti, 42. Lopta izvan igre, 43. Ono sto se kuje ili se mo`e kovati, 46. Mostar, 47. Natrijum, 49. Razred, 50.Slovo ispred L, 51. Uran.

| |39| Ogledalo |

TESLA RADIO

Od ponedeljka do petkaod 5:30 PM sa vama natalasima

750 AM

Zbivanja u ^ikagu i okolinii dobra muzikaUrednik i voditelj:

Petar Jovanovi}

Tel: 773-656-1130

WWW.CHICAGOSERBS.COM

Slobodan Nikoli}

Tel: 630.690.9941 bob@nikolic.com

Glavni i odgovorni urednik:

Tamara Vesna

773-770-4110 x 120

SRPSKA TELEVIZIJAwww.SerbianTelevision.com

Nedeljom: 11 PM - 12 AMkanal 19 kablovske TVChicago ch.19

Los An|eles

Tel: 818-642-5664

SRPSKI RADIO PROGRAMSvake Subote na 1460 AM

11:30 AM - 12:00 noonVoditelj i urednik:Maja Radivojevi}

SERBIAN YELLOW PAGESSrpski poslovni imenik

Tel: 847.588.0555www.serbianyellowpages.com

S.R.B.A Televizija NewYork

Producent i voditeljBranislav Lu~i}Tel: 212.426.1020

Nedeljom od 3:30 PMNa kanalima: 16, 67 i 110Petkom od 3:00 PMNa kanalima: 34 i 107

S.R.B.A RadioUrednik i voditelj: Branislav Lu~i}

Sredom u 9:30 - Njujork 91,5 FMNedeljom u 11:30 - Va{ington i okolina 700 AMNedeljom u 5:05 PM Radio Roklanda 1300 AM

Srpski RadioBeli Andjeo

212.426.1020

SRPSKI RADIO ^ASSvake subote od 2 - 4 PMNa frekvenciji 1080 AMZa mikrofonom:Slobodan Bobi Jovanovi}Tel: 773.551.2420

Radio

@UPA UOGLEDALU

SVAKE SUBOTE

od 1 -2 pm

750AM773.588.2700

MUZIKA, VESTI, ZANIMLJIVOSTI

INTERNET RADIO SLOBOMIRSlu{ajte nas 24 ~asa na internetu:

www.rtvslobomir.com

GODI[NJA PRETPLATA

NAME: ----------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------

CITY: ------------------------------------------- STATE: ----------------------

ZIP: --------------------------- TEL: --------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

OOgglleeddaalloo -- SSeerrbbiiaann MMiirrrroorr.. 44110077 NN.. KKeeddzziiee AAvvee.. CChhiiccaaggoo IILL 6600661188

NA OGLEDALO12 meseci $50.00

Radio GLAS AMERI^KIH SRBA

Nedeljom od 11:00 ujutru do 12:00 u podnena frekvenciji 750 AM

Urednik i voditelj: Nikola Kolar

Septembar 2007

M E D I J I

PET GODINA - PET STOTINA

Dani teku godine prolaze

tebe nema zarasle su staze,

pet godina kako nisi s nama,

a svaka je suzom oplakana.

Pet godina kao pet stotina,

od kada si oti{ao sine,

sestre tvoje ostale bez brata,

a bez sina i mama i tata.

Bol i tuga nikad pro}i ne}e

bez tebe smo k’o bez ba{te cve}e.

Sine Rade, nado izgubljena,

ostade nam tuga pregolema,

mili sine {to ode bez zbogom,

za{to i nas ne povede s tobom?

Mladost tvoja be{e mnogo kratka,

oti{ao si putem bez povratka,

ku}a ti je bez prozora i vrata,

mi bez sina, a sestre bez brata.

Pati}emo do groba za tobom

za{to ode, ne re~e ni zbogom?

P O M E N

RRaaddee BBuuhhaa

AAvvgguusstt 1166.. 11997755..–– SSeepptteemmbbaarr 2222.. 22000022..

Nikada te ne zaboravljaju

otac Voja, majka Zorka,

sestre Aleksandra i Stefanija