PLAMENJA A KROMPIRA I PARADAJZA (Phytophthora infestans (Mont.) de Bary) ...nastavak teksta..."Viroze krompira" Ovo upustvo, ako ga dobro prou ite, mo e da poslu i da za titite va krompir i paradajz od plamenja e. Bez obzira na veliki broj fungicida koji se koriste za njeno suzbijanje, plamenja a i dalje pri injava velike tete. U sada nje vreme, osim postoje ih, ire se i drugi agresivniji sojevi gljive uklju uju i i polni tip A2. Postavlja se opravdano pitanje da li se time komplikuje i suzbijanje bolesti? Simptomi bolesti na krompiru. Prvi simptomi se javljaju na li u na mestu ostvarene zaraze posle perioda inkubacije. Simptomi su u po etku u obliku vodenastih pega tamnozelene boje. Boja pega prelazi u utu, posle ega se tkivo u okviru pega su i odnosno nekrotira. Ukoliko se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti, nekroza lisnog tkiva se pove ava sve dok ne zahvati celu lisnu masu. Pege su sa nali ja lista oivi ene beli astim oreolom (micelija, konidiofore i konidije). Prisustvo beli astog oreola oko oboljelog i uginulog tkiva je karakteristi no za plamenja u. Na stablu se javljaju tamne pege koje se me usobno spajaju tako da itava stabljika bude zahva ena bole u. U uslovima ve e vla nosti i umerenih temperatura micelija sa konidioforama i konidijama oko nekrotiranog tkiva je uo ljivija. Ukoliko beli asti oreol nije vidljiv, a nismo sigurni da li se radi o plamenja i, to mo emo vrlo jednostavno proveriti na slede i na in. List sa nekroti nim pegama se stavi na vla an filter papir ili obi an novinski papir u petri kutiju ili obi nu a u koja mora biti poklopljena. Ako se radi o plamenja i za oko jedan dan e se na rubnom delu pege na nali ju lista javiti beli asti oreol. Bolest mo e da se pro iri i zahvati krtole. Na preseku krtole se uo ava zara eno tkivo u njenom povr inskom delu, dubine do oko 15 mm. Boja oboljelog tkiva je crvenkasto mrka, r astog izgleda. Ukoliko su uslovi povoljni za razvoj bolesti kod masovne infekcije gde nije primenjena adekvatna za tita i na vreme, bolest zahvata celu biljku i itav usev krompira mo e biti uni ten. Simptomi bolesti na paradajzu. Simptomi bolesti na paradajzu su sli ni simptomima na krompiru. Po etni simptomi se ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vla nosti vazduha i umerenih temperatura, sa nali ja lista se javlja beli asta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U slu aju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, li e se su i i otpada tako da nastupi potpuna defolijacija. Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju. Prva ari ta bolesti se naj e e nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz umski pojas, u hladu ispod drve a i sl. Drugim re ima, tamo gde se dugo zadr ava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vla nost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom koli inom azota. Posebno je kriti no za pojavu plamenja e ki no vreme, umerene temperature, obla nost i sl. Prouzrokova plamenja e (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmno avanja zoosporangije, a polnog oospore. U estalije je bespolno razmno avanje gljive

stvaranjem spora koje se ire vetrom i vodenim kapima. One klijaju na dva na ina. Prvi na in je direktno klijanje u za etak hife. Drugi na in je da zoosporangija klijanjem daje oko 8 zoospora. Pri ni im temperaturama (optimum 12-13oC i maks. 24oC) dolazi do indirektnog klijanja pri emu se osloba aju zoospore. Do direktnog klijanja dolazi pri vi im temperaturama (optimum 24oC, a maks. 30oC). Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Oospore su rezultat polnog razmno avanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa A1 i A2. Za optimalan rast micelije potrebna je temperatura od 21oC, a minimalna od 2oC. Pri temperaturi od oko 29oC rast micelije se zaustalja. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vla nosti vazduha od 100% i temperaturi od 21oC. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3oC i iznad 26oC. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12oC, a za direktnu sporulaciju 24oC. Za indirektno klijanje potrebno je 1-3 sata, a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od 2 sata. Simptomi na listu su vidljivi za 3-5 dana posle infekcije. Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Na listu, u kapi vode, konidije klijaju direktno ili indirektno daju i prvo zoospore. Kod indirektnog klijanja, kako je gore opisano, iz zoosporangija osloba aju zoospore ime se infecioni potencijal uve ava. Oslobo ene zoospore u kapi vode klijaju ostvaruju i zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. Konidije pri vi im temperaturama klijaju u za etak micelije zara avaju i biljku na isti na in kao i zoospore. U su nim uslovima pra enim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena. Treba znati i to da su pospe uju i uslovi za razvoj plamenja e : a) no ne temperature ne manje od 7oC; b) temperature izmedu 15 i 21oC pospe uju razvoj pega i sporulaciju, dok se pri temperaturama iznad 29oC patogen ne razvija; c) vla nost li a (rosa ili ki a) vi e od 6 asova pospe uje nove infekcije; d) vla nost li a vi e od 8 asova je veoma kriti na. Masovna pojava bolesti mo e biti kada su uslovi za razvoj plamenja e pospe uju i i od tada treba startovati sa tretmanima. Suzbijanje bolesti. U uslovima koji pospe uju pojavu plamenja e, gomile izba enog, zara enog krompira, predstavljaju po etni inokulum za irenje bolesti. Radi uspe nog suzbijanja plamenja e, potrebno je po etni inokulum dr ati na niskom nivou koliko je to mogu e. Mere redukcije po etnog inokuluma podrazumevaju slede e: a) proizvodnja i kori enje semenskog krompira bez plamenja e; b) uklanjanje gomila izba enog krompira iz skladi ta odnosno njihovo prekrivanje vr om folijom; c) uni tavanje samoniklih biljaka krompira; d) suzbijanje plamenja e na drugim biljkama kao to je paradajz. Slike a) i b) :Simptomi plamenja e na krompiru.

Slika:Simptomi plamenja e na paradajzu.

Merama u tehnologiji proizvodnje. 1. izbegavanje plamenja e na slede i na in: a) ranija sadnja; b) naklijavanje sadnog materijala;

c) kori enje ranijih sorti. 2. kra i period vla enja lista na slede i na in: a) uzgoj krompira na ve em rastojanju vrsta; b) izbegavanje ubrenja visokom dozom azota; c) izbegavanje uzgoja krompira u hladu ili od vetra za ti enim mestima; d) kori enje navodnjavanja u brazdu; e) navodnjavanje u delu dana koji ne omogu ava du e zadr avanje vode na listu. Prognoza pojave plamenja e, na bazi pra enja meteorolo kih parametara potrebnih za razvoj gljive P. infestans, infekciju i razvoj bolesti, ima izuzetan zna aj za efikasnu za titu. Za klijanje konidija potrebna je voda, (ki a ili rosa) kao osnovni inilac. Za pojavu bolesti i njen razvoj optimalma temperatura je izmedu 15-2oC, a za sporulaciju visoka relativna vla nost vazduha i temperatura izmedu 10 i 25oC. Na bazi merenja temperature, relativne vla nosti vazduha i padavina na odre enim punktovima u dr avi, savetodavna slu ba daje preporuku za po etak tretmana, nastavak i zavr etak. Do sada je bilo pravilo da se po inje sa za titom od plamenja e krompira u vreme kada se lisna masa razvije da se biljke susednih redovi dodiruju (ili kako se ka e kada do e do sklapanja redova) i ponavlja se svakih 7 dana do 14 dana zavisno od uslova koji pospe uju razvoj bolesti. Pojavom agresivnijih populacija P. infestans to pravilo se menja. Po etak tretiranja, ako su uslovi za razvoj bolesti optimalni mora biti znatno ranije, a vreme izme u dva uzastopna tretmana kra e. Po etak tretiranja protiv plamenja e uslovljavaju: Infekcioni pritisak. Ako je zaraza u regionu slaba i nema rizika od zaraze oosporama, po etak tretiranja mo e biti kasniji. Osetljivost sorte. Osetljivije sorte treba e e tertitati nego sorte sa vi im nivoom otpornosti. Razvoj biljaka. Usev sa br im razvojem ime treba e e tretirati u odnosu na usev sa sporijim razvojem nadzemne mase. Li e koje se kasnije razvija je neza ti eno. U vreme intezivnog porasta nadzemne mase, ime, preporu uju se sistemi ni fungicidi. Vremenske prilike. U uslovima koji pospe uju razvoj plamenja e treba tretirati e e. Nekolika sati suvog vremana su potrebna da se fungicid zadr i na listu. U zavisnosti od vremenskih uslova, suvi period posle tretmana od 1,5-7 asova je dovoljan za dobru za titu (zavisno od brzine su enja li a). Ako je suv list tretiran fungicidom i ako se posle list mo e osu iti garantuje dobru za titu. U jako suvim uslovima usev je suv za jedan sat posle tretmana, dok u uslovima slabog su enja (obla nost, visoka relativna vla nost vazduha bez vetra) su enje mo e da traje i 6-7 asova. Tretiranjem vla nog li a, fungicid se spira sa li a i efekat je slabiji. ta se de ava u slu aju ki e posle tretmana? Ako ki a po ne 1,5 asova posle tretmana ili pljusak prelazi 4 mm tretman se mo e smatrati beskorisnim. O ekivanjem ki e nije opravdano odlaganje tretiranja u kriti nim slu ajevima. Hemijsko suzbijanje plamenja e se izvodi tretiranjem useva fungicidima za tu namenu. Fungicid primeniti kada se ostvare uslovi za zarazu, na bazi prognoze pojave bolesti (umerene temperature, obla nost, ki a ili obilne rose). Pored pravilnog izbora preparata i momenta tretiranja veoma je va na i za uspeh za tite neophodna pripremljenost i pode enost aplikatora (prskalica), pravilno, ujedna eno nano enje preparata na povr inu li a, i potrebna koli ina te nosti da bi se preparat rasporedio na celu lisnu povr inu. Ukoliko bolest zahvati lisnu povr inu da bi se spre ilo zara avanje krtola neophodno je uni titi nadzemnu masu pre va enja krompira da bi se spre ilo da inokulum sa lista dospe do krtola. Za tu svrhu se mogu koristiti herbicidi desikanti.

Samo preventivna aplikacija fungicida mo e osigurati za titu od zaraze i tako spre iti razvoj bolesti. Primena fungicida mora biti u saglasnosti sa prognozom plamenja e: da se obavi tretman kada postoji rizik od infekcije, odnosno da se ne tretira kada nema rizika. Kod nas su do sad registrovani brojni preparati na bazi slede ih fungicida: metalaksil, bakarni oksihlorid, cineb, mankozeb, benalaksil, bakarni hidroksid, bakarni oksisulfat, bakarni sulfat, propineb, cimoksanil, oksadiksil, folpet, hlorotalonil, fentin acetat, maneb, fentin hidroksid, dimetomorf, azoksistrobin, fosetil Al, propamokarb, famoksadon i metiram. Strogo voditi ra una, kod za tite paradajza, o vremenu primene fungicida u odnosu na upotrebu plodova paradajza za ishranu. Drugim re ima strogo voditi ra una o karenci. Ovo posebno podvla imo u slu aju za tite paradajza je su delovi biljke (plodovi) paradajza koji se koriste za ishranu direktno izlo eni fungicidu. Da bi za titili sebe i drugoga od uno enja preparata u organizam, strogo voditi ra una o karenci. Plamenja a krompira i paradajza se suzbija preventivno! ta to zna i? To zna i da fungicid mora biti prisutan na listu da ne do e do infekcije. Kada se bolest pojavi (vidljivi simptomi) vi ste zakasnili sa za titom. Nemojte u tom slu aju tretirati jer nema efekta. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. U uslovima su nog perioda pra enog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenja e i nema potrebe za tretmanima. Dr Drago Milo evi , Agronomski fakultet a ak Crna pegavost li a (Alternaria solani) Simptomi su najjasniji na li u i javljaju se u obliku malih crnih pega manje-vi e okruglog oblika. Pri intenzivnijem razvoju bolesti dolazi do izumiranja napadnutog tkiva i na tim mestima se jasno vide koncentri ni krugovi mrke boje. Slika: Simptomi crne pegavosti.

Slika: Simptomi crne pegavosti na krtolamama krompira.

Mere borbe: kori enje zdravog semena i otpornijih sorti, plodored (Alternaria solani napada i paradajz), hemijska za tita useva fungicidi: cineb, maneb, mankozeb, propineb, hlortalonil. Suva trule (Fusarium sp.) Prouzrokuje velike tete tokom skladi tenja krompira. Infekcije se uglavnom ostvaruju u vreme va enja krtola i pri transportu. Fusarium se naro ito brzo razvija sa porastom temperature u skladi tu tokom ranog prole a. Napadnuti deo krtole je tamne boje, sme uran i postepeno se ule e. Slika: Simptomi fuzarioze na krtolama.

Mere borbe: to manje povre ivanje krtola tokom va enja i skladi tenja, dezinfekcija mehanizacije, skladi ta i krtola (tiabendazol + imazalil, benomil), ako se koriste se ene krtole treba im omogu iti pravilno zarastanje, zara ene krtole treba odstraniti pre sadnje i baciti na smeti te. Crna noga (Erwinia carotovora) Napada biljku tokom itavog vegetacionog perioda. Infekcije su naj e e na hladnim i vla nim zemlji tima, kao i pri sadnji sve e se enog krompira. Na mestu infekcije dolazi do promene boje tkiva u tamno-braon. Tokom razvoja bolesti pege se spajaju, tkivo krtole i prizemnog dela stabla postepeno omek ava i truli. Porastom temperature tokom nicanja i rasta biljke intenzivira se

razvoj patogena. Krtole se mogu inficirati u zemlji tu, ili u kontaktu sa zara enim krtolama prilikom va enja i skladi tenja. Slika: Simptomi crne noge krompira.

Mere borbe: kori enje zdravog semena, plodored, odstranjivanje bolesnih biljaka tokom vegetacije, odstranjivanje zara enih krtola pri va enju na njivi i pri sadnji. Crna krastavost ili bela noga (Rhizoctonia solani) Karakteristicni simptomi se nalaze na prizemnom delu stabla u obliku beli aste navlake zbog ega se zove i bela noga. U osnovi inficiranog stabla dolazi do o te enja sprovodnog tkiva, i taj deo dobija braonkastu boju. Li e zara enih biljaka je manje povr ine, uvijeno unutra, a ponekad ljubi asto pigmentisano po obodu. esto dolazi do deformacije krtole, pojave netipi nih oblika i pucanja po povr ini. Najbr e infekcije su kod sporog nicanja krompira na hladnim zemlji tima i u brdskoplaninskom podru ju. Slike a) i b) : Simptomi crne krastavosti.

Mere borbe: kori enje zdravih i dezinfikovanih krtola za sadnju (fungicidi na bazi tiabendazola i mankozeba), po tovanje plodoreda (jer gljiva ostaje dugo u zemlji tu), negativna selekcija, odnosno upanje i izno enje bolesnih biljaka i krtola sa njive. Obi na krastavost (Streptomyces scabies) Ne uti e bitnije na smanjenje prinosa, ali umanjuje tr i nu vrednost krtola. Naj e e se javlja na lakim zemlji tima alkalne ili neutralne reakcije. Krastavost se esto javlja u uslovima male vla nosti zemlji ta tokom zametanja i po etkom nalivanja krtola kada se upotrebe ve e doze stajnjaka i mineralnih ubriva, kao i pri uno enju ve ih doza kre a na kiselim zemlji tima.

Slika: Simptomi obi ne krastavosti.

Mere borbe: stvaranje i izbor otpornih sorti, kori enje zdravog semena, plodored, navodnjavanje u vreme zametanja i po etkom nalivanja krtola. NEINFEKTIVNE BOLESTI I O TE ENJA Na biljci i krtolama javljaju se odre ena o te enja i deformacije neinfektivnog porekla. Kao rezultat delovanje tzv. stre nih faktora izazvanih nepovoljnim delovanjem agroekolo kih i klimatskih faktora, kao i usled neadekvatne mineralne ishrane, javljaju se odredeni fiziolo ki poreme aji tokom rasta, razvi a i skladi tenja krompira. Sekundarni rast

Usled jako visokih temperatura vazduha i zemlji ta pra enih niskom vla no u zemlji ta, javljaju se velike morfolo ke deformacije krtola kao to su: stvaranje atipi nih oblika krtola sa izraslinama, razvoj stolona iz osnovne krtole i stvaranje nove krtole, aktiviranje apikalne klice i

proklijavanje krtola, itd. Velike doze azota u izvesnom stepenu uti u na pojave sekundarnih oblika krtola. Tehnolo ka vrednost takvih krtola je veoma niska. Preventivne mere borbe se sastoje u odr avanju povoljnog vodnovazdu nog re ima zemlji ta i pravovremenom preduzimanju navodnjavanja. Sekundarne krtole

Prilikom du eg skladi tenja na visokim temperaturama, kao i sadnjom semena u hladna zemlji ta, de ava se pojava prelivanja sadr aja mati ne krtole u nekoliko manjih krtolica. Ova pojava je karakteristi na za sortu Jaerla, a javlja se i kod sorti Spunta, Liseta, Carrera i Virgo. Preventivne mere su: uvanje krompira u optimalnim uslovima, naklijavanje i nekoliko dana kasnija sadnja u odnosu na neosetljive sorte. Nitavost klica

Pojava ne nih nitavih klica javlja se zbog nepovoljnog temperaturnog re ima zemlji ta krajem vegetacije (temperature preko 29 0 C), kao i usled delovanja nekih virusa. Krtole kod kojih se primete deformacije klice treba obavezno odbaciti pre sadnje. U preventivne mere spada i

odr avanje povoljnog temperaturnog i vodnog re ima u zemlji tu, to se mo e posti i kvalitetnim ogrtanjem i navodnjavanjem. Pukotine na krtolama

Na krtolama se esto sre u pukotine u povr inskom delu. Do njih naj e e dolazi pri smeni su nog i ki nog perioda, pri neredovnom navodnjavanju i usled primene velikih doza azotnih ubriva. Pukotine ponekad nastaju usled delovanja pojedinih virusa i ranije opisane pojave bele noge. Nepravilno nalivanje krtola prouzrokovano nestabilnim vodnim re imom zemlji ta odra ava se na pove anje unutra njeg pritiska (turgora) krtola pri intenzivnom nalivanju. Pojava se naj e e javlja kod krupnijih krtola i umanjuje njihovu tehnolo ku i tr i nu vrednost. uplje srce Pojava upljeg srca je tako|e posledica nestabilnog vodnog re ima zemlji ta i uglavnom se javlja kod krupnih krtola. Usled velikog unutra njeg pritiska dolazi do pucanja kambijalnog prstena u centralnom delu krtole i postepenog izumiranju elija okolnog tkiva. Pojava upljeg srca se mo e izbe i kori enjem manje osetljivih sorti, redovnim i umerenim navodnjavanjem naro ito na peskovitim zemlji tima, ve om gustinom sadnje kako se ne bi favorizovao razvoj krupnih krtola. Tamne pege ili unutra nje modrice

Ako dode do ve eg povre ivanja poko ice prilikom va enja i lagerovanja krompira odmah po uskladi tenju javlja se tamnjenje o te enog tkiva. Povrede su e e prilikom va enja po hladnom ili veoma toplom vremenu. Posle kra eg vremena siva boja o te enog tkiva se menja od braon do mrke. Pojava tamnjenja je rezultat enzimske reakcije. Uve ane lenticele

Na itavoj povr ini poko ice krtole mogu se zapaziti sitne ta kice koje predstavljaju prirodne otvore za disanje krtola. Na izuzetno vla nom i sabijenom zemlji tu i usled slabe obezbe enosti kiseonikom dolazi do uve anja lenticela. Uve ane i otvorene lenticele su meta napada mnogih bolesti krtola. O te enja od herbicida

U zavisnosti od sorte krompira, vrste i doze herbicida, faze razvoja biljke, tipa zemlji ta, javljaju se odre ena o te enja na biljkama krompira. O te enja nadzemnog dela naj e e su tipa hloroze lisne mase i nerava. Pri ja im o te enjima bledo- uta boja prelazi u braonkastu usled izumiranja tkiva. Sencor i preparati iz grupe acetohlornih jedinjenja pokazuju agresivnost na tek formiranom korenovim ilicama naro ito na lo e pripremljenim i lakim zemlji tima, tako da biljka znatno zaostaje u porastu. Pri upotrebi preparata treba dobro pro itati prilo eno uputstvo i voditi ra una o specifi noj osetljivosti nekih sorti. O te enja od svetlosti i visokih temperatura Usled du eg dejstva jake direktne sun eve svetlosti na li e, stabljike i otkrivene krtole javljaju se opekotine tkiva, a dolazi i do gubitka turgora biljke. Nakon nekroze o te enog tkiva javljaju se braonkaste pege nepravilnog oblika. Napadnuto tkivo je u po etku meko, a vremenom truli. Visoke temperature tokom skladi tenja, pra ene visokom koncentracijopm CO2 prouzrokuju tamnjenje mesa na preseku krtole, to uti e na ni u upotrebnu i tr i nu vrednost krompira. O te enja od niskih temperatura

Kasni prole ni i rani jesenji mraz od 2 0 C mogu znatno o tetiti, a ponekad i uni titi usev krompira u zavisnosti od du ine trajanja mraza. Mlade biljke se mogu regenerisati, ali e prinos biti znatno manji zbog usporenog rasta i razvi a. Slabo zagrnut krompir mo e da izmrzne pri temperaturama zemlji ta od 1,7 0 C, a klica mo e da pretrpi ok i na +2 0 C. Kod tzv. prehla enog krompira dolazi do transformacije ecera i otpu tanja vode, krtole su mek e, imaju sladunjav ukus zbog ve eg sadr aja prostih ecera, i na njima nema jasnog pucketanja pri pritisku

nokta. Nepo eljne transformacije u krtolama se doga aju tokom skladi tenja na temperaturama manjim od +2 0 C. O te enja od grada

Grad mo e izazvati velika mehani ka o te enja nadzemnog dela biljke. U zavisnosti od razvoja biljke, intenziteta i krupno e grada zavisi nivo tete, kao i mogu nost regeneracije biljke. O te ene biljke treba odmah za tititi fungicidima na bazi organskih i neorganskih preparata bakra jer oni poma u br e zarastanje rana. ZEMLJI NE TETO INE Polifagne teto ine velikog broja useva. tetu ine larve koje se hrane podzemnim delovima biljaka. Larve sko ibuba su i njaci, larve gundelja nazivaju se gr ice, dok zna ajne tete prave gusenice podgrizaju ih sovica. Simptomi o te enja Larve gundelja i sko ibuba pri ishrani o te uju klice, koren i e i krtole. Gusenice podgrizaju ih sovica o te uju ili potpuno pregrizu prizemni deo stabla i krtole. Najve e tete nastaju u periodu avgust-septembar. Mesta o te ena ishranom ovih teto ina su pogodna za ulaz nekih parazita. Mere suzbijanja - Plodored - Suzbijanje korova - Primena granuliranih insekticida u redove ili po celoj povr ini pre, ili u toku sadnje. - Tretiranje krtola sistemi nim insekticidima. Slika : Larva gundelja.

Slika : Larva i njaka.

Slike a) i b) : O te enja od i njaka.

VA ENJE KROMPIRA Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnolo ke zrelosti odnosno kada je poko ica potpuno zasu ila. Nakon prirodnog odumiranja i su enja cime sa ekati desetak dana da poko ica krtola potpuno zavr i svoj razvoj. Krompir treba vaditi po umereno toplom i suvom vremenu, da bi se smanjilo povre ivanje krtola. SKLADI TENJE I UVANJE Optimalna temperatura za uvanje merkantilnog krompira je 6- 8 0 C, a semenskog 3- 4 0 C; optimalna vla nost vazduha u skladi tu je 92-95%. Ako je temperatura manja od +3 0 C merkantilni krompir dobija sladunjav ukus zbog pove anog sadr aja e era. Za spre avanje klijanja mogu se koristiti hemijski inhibitori klice (hlorprofam 1kg/t) ili bioinhibitori (carvin).