Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

MISIJA NA KOSOVU

Odeljenje za ljudska prava i zajednice

Kosovske neveinske zajednice u sistemima osnovnog i srednjokolskog obrazovanja

April 2009.

ii

SADRAJ

REZIME IZVETAJA...................................................................................................1

1. UVOD........................................................................................................................1

2. DOSTUPNOST I KVALITET OBRAZOVANJA....................................................3

2.1. Pristup obrazovanju i udbenicima na maternjem jeziku ...................................3

2.2. Nastavnici, obuka za nastavnike i uprava kola..................................................8

2.3. Uspostavljanje privatnih obrazovnih ustanova .................................................11

2.4. Alternativna reenja ..........................................................................................12

3. ODVOJENOST SISTEMA OBRAZOVANJA I PREPREKE ZA RAD MULTIETNIKIH KOLA........................................................................................16

4. PREDSTAVLJANJE KOSOVSKIH ZAJEDNICA U UDBENICIMA ...............19

5. UENJE SLUBENOG JEZIKA ZA UENIKE IZ NEVEINSKIH ZAJEDNICA................................................................................................................24

6. ZAKLJUCI I PREPORUKE .................................................................................26

7. ANEKS 1. Ispitanici sa kojima je OEBS razgovarao razvrstani prema zajednici, rodu i kategoriji (januar-februar 2009. godine) ...........................................................28

8. ANEKS 2. Etniki sastav Kosova u 2005. i spisak mesta u kojima je OEBS obavio razgovore za potrebe ovog izvetaja ............................................................................29

iii

Multikulturno obrazovanje podrazumeva obrazovnu politiku i praksu koje zadovoljavaju posebne obrazovne potrebe drutvenih grupa koje pripadaju razliitim kulturnim tradicijama, dok interkulturno obrazovanje podrazumeva obrazovnu politiku i praksu uz pomo kojih pripadnici razliitih kultura, bilo da pripadaju veinskom ili manjinskom stanovnitvu, ue da konstruktivno komuniciraju jedni s drugima. Interkulturno obrazovanje ima za cilj da istakne ouvanje identiteta svake grupe, uz prihvatanje razliitosti i tolerancije. U tu svrhu, interkulturno obrazovanje zahteva da i manjinske i veinske zajednice ue jedne o drugima, o odreenim kulturnim karakteristikama, njihovoj istoriji i o vrednosti tolerancije i pluralizma. Meunarodni seminar u Montrealu o interkulturnom i multikulturnom obrazovanju, 31. mart 2000, stav 6, E/CN.4/Pod.2/AC.5/2000/WP.4, Komisija Ujedinjenih Nacija za ljudska prava, Potkomisija za unapreenje i zatitu ljudskih prava, Radna grupa za manjine, esta sednica.

1

REZIME IZVETAJA Ovaj izvetaj je usredsreen na sisteme osnovnog i srednjeg obrazovanja dostupne na Kosovu, po nastavnom planu i programu Kosova i Srbije, i za temu ima tri glavna pitanja: zatitu identiteta i prava neveinskih zajednica u obrazovanju; nain na koji odvojeni nastavni planovi i programi kosovskih i srpskih kola ne promoviu meuetniki dijalog, potovanje i razumevanje drugih i toleranciju; i mogunosti integracije koje se pruaju uenicima neveinskh zajednica kroz dopunsko uenje slubenih jezika. Ovaj izvetaj je zasnovan na opsenom terenskom istraivanju i intervjuima sa ispitanicima iz svih zajednica, koje je obavila Misija OEBS-a na Kosovu (u daljem tekstu: OEBS) u januaru i februaru 2009. U izvetaju se istie da jo nisu pripremljeni nastavni planovi i programi za "nacionalne" predmete prilagoene zajednicama, za najugroenije zajednice Roma, Akalija, Egipana, Goranaca, kosovskih Hrvata i kosovskih Crnogoraca. Nedovoljna raspoloivost udbenika za osnovno obrazovanje i nedostatak udbenika za srednje obrazovanje na turskom i bosanskom jeziku negativno utiu na kvalitet obrazovanja i spreavaju adekvatno uenje "nacionalnih predmeta". Sukob oko nadlenosti, fizika odvojenost obrazovnih sistema, injenica da ni u jednom sistemu nije predvieno uenje drugog slubenog jezika, nepostojanje kontinuiranih napora na promovisanju razmene izmeu albanskih i srpskih nastavnika i uenika i sadraj udbenika istorije i drugih udbenika, sve to doprinosi dubljem odvajanju i dovodi u pitanje funkcionisanje multietnikih kola koje integriu decu svih sistema i zajednica. Nedovoljni i neodgovarajui asovi albanskog jezika za nealbanske zajednice dovode do slabog uenja ovog jezika, manjih mogunosti za integraciju u obrazovanju i zapoljavanju, te se tako uenici iz nealbanskih zajednica dovode u konkurentno nepovoljan poloaj. Prilike za druenje sa vrnjacima iz zajednice kosovskih Albanaca ponekad doprinose uspenom uenju ovog jezika. 1. UVOD Zakonodavstvo primenjivo na Kosovu predvia opta i posebna obrazovna prava za neveinske zajednice.1 Tu spada pravo na javno obrazovanje na svim nivoima na jednom od slubenih jezika (albanski i srpski). U oblastima naseljenim pripadnicima zajednica iji maternji jezik nije slubeni jezik, uenici pripadnici tih zajednica imaju pravo na predkolsko, osnovno i srednje javno obrazovanje na njihovom maternjem jeziku. Tamo gde zbog nedovoljnog broja uenika ili zbog drugih razloga, obrazovanje na izabranom slubenom ili jeziku zajednice nije obezbeeno, treba da se garantuju druge mogunosti. Osim toga, vaee zakonske odredbe priznaju pravo zajednica da organizuju privatne obrazovne i ustanove za usavravanje i pripreme obrazovne module o njihovoj kulturi, istoriji i tradiciji. Tu su i odredbe koje zahtevaju da obrazovni nastavni plan i program pokriva istoriju, kulturu i druga obeleja

1 lan 1.4 Zakona o zatiti i unapreenju prava zajednica i njihovih pripadnika na Kosovu (Zakon o

pravima zajednica, 2008) definie zajednice kao nacionalne, etnike, kulturne, jezike ili verske grupe tradicionalno prisutne na Kosovu koje nisu u veini i priznaje kosovske Srbe, kosovske Turke, kosovske Bonjake, Rome, Akalije, Egipane, Gorance i druge zajednice (kao to su kosovski Hrvati i kosovski Crnogorci). Pored toga, zajednica koja je veinska na Kosovu ali nije veinska u odreenoj optini takoe se smatra neveinskom zajednicom u toj optini. Tu spada zajednica kosovskih Albanaca u optinama severna Mitrovica/Mitrovic, Zvean/Zvean, Leposavi/Leposaviq i trpce/Shtrpc.

2

zajednica tradicionalno prisutnih na Kosovu i neguje duh potovanja, razumevanja i tolerancije meu svim zajednicama. Kosovski organi vlasti pripremili su viegodinju strategiju za preduniverzitetsko obrazovanje i obrazovnu integraciju uenika Roma, Akalija i Egipana,2 organizovali dopunsku nastavu za oko 1.800 romske, akalijske i egipanske dece od 2004-2007,3 i koristili programe tehnike pomoi u procesu reforme nastavnog plana i programa.4 U praksi postoje dva konkurentna i odvojena obrazovna sistema. Uenici kosovski Albanci rade po kosovskom nastavnom planu i programu bez ikakve nastave na srpskom jeziku, dok se uenici kosovski Srbi obrazuju prema nastavnom planu i programu i u kolama koje su pod upravom Srbije i bez ikakve nastave na albanskom. Kosovski obrazovni sistem predvia nastavne planove i programe za osnovno i srednje obrazovanje na albanskom, turskom i bosanskom ali ne i na srpskom kao maternjem jeziku. Sistem za priznavanje nastavnog plana i programa i udbenika Srbije koji e se koristiti na nivou optine jo uvek nije uspostavljen.5 Srpski obrazovni sistem prua obrazovanje samo na srpskom jeziku, uz retke primere asova jezika na romskom, hrvatskom, bosanskom i albanskom6 u vrlo malom broju kola. Nijedan od ovih obrazovnih sistema ne sadri nastavne planove i programe i udbenike konkretno ili adekvatno prilagoene kulturi i istoriji zajednica Roma, Akalija, Egipana, Goranaca, kosovskih Hrvata i kosovskih Crnogoraca. U odreenoj meri odvojeni nastavni planovi i programi i sistemi predviaju unutar-kulturne obrazovne potrebe odreenih zajednica ali ne promoviu interkulturno obrazovanje i kontinuiranu razmenu izmeu uenika i nastavnika dva sistema. Iako nema zvaninih podataka o uenicima koji pohaaju kole po srpskom nastavnom planu i programu na Kosovu,7 Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (u daljem tekstu: Ministarstvo obrazovanja) ocenilo je da su u kolskoj 2006/7, od 439.445 uenika u osnovnim i srednjim kolama sa kosovskim nastavnim planom i programom, njih 13.446 (3,06 posto) bili pripadnici neveinskih zajednica.8

2 Strategija za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu, 2007-2017; Strategija za

integraciju zajednica Roma, Akalija i Egipana na Kosovu - Obrazovanje, 2007-2017; i Strategija za integraciju zajednica Roma, Akalija i Egipana na Kosovu, 2009-2015, koja je pripremljena uz podrku OEBS-a i sadri posebno poglavlje o obrazovanju.

3 Uz podrku OEBS-a, Ministarstvo obrazovanja sprovelo je ovaj projekat u devet optina. 4 Podrka UNICEF-a za pripremu novog nastavnog plana i programa preduniverzitetskog

obrazovanja; program Saveta Evrope "Interkulturno obrazovanje i Bolonja proces" i program Svetske banke "Institucionalni razvojni program obrazovanja na Kosovu".

5 21. maja 2008. godine Kosovo je proglasilo Zakon o obrazovanju u optinama Kosova (u daljem tekstu: Zakon o obrazovanju iz 2008.) On predvia Nezavisnu komisiju za reviziju nastavnog materijala na srpskom jeziku, koja jo uvek nije uspostavljena.

6 Ovo je ogranieno na nastavu po srpskom nastavnom planu i programu koju pohaaju uenici Goranci u Dragash/Dragau.

7 Meutim, prema nacrtu Strategije za odrivi opstanak i povratak na Kosovo i Metohiju (str. 15) srpskog Ministarstva za Kosovo i Metohiju od marta 2009, u kolskoj 2008/2009. godini, ukupno je upisano 19.530 uenika u 177 osnovnih i 48 srednjih kola kojima upravlja srpsko Ministarstvo prosvete na Kosovu.

8 Izvor: Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, Pokazatelji i statistiki podaci u obrazovanju, 2004/05, 05/06, 06/07, Prishtin/Pritina, str. 103, tabela 7. Ovi podaci ukljuuju 4.504 (1,02 posto) kosovskih Bonjaka, 3.053 kosovskih Turaka, 2.899 Akalija, 1.265 Goranaca, 1.086 Egipana, 548 Roma i 70 uenika kosovskih Hrvata. Ovi statistiki podaci ukljuuju i uenike Gorance i kosovske Hrvate koji se koluju prema srpskom nastavnom planu i programu. Uenici iz srpske i romske zajednice koji pohaaju isti nastavni plan i progam nisu ukljueni u te podatke.

3

Nakon prethodnih okruglih stolova o obrazovanju zajednica,9 a da bi ocenio napredak u raspoloivosti i kvalitetu obrazovanja za neveinske zajednice, OEBS je obavio intervjue i diskusije u svim kosovskim regionima, optinama, gradovima i selima10 u kojima ove zajednice imaju pristup obrazovanju po kosovskom ili obrazovnom sistemu Srbije. Intervjui su obavljeni sa uenicima, nastavnicima i direktorima osnovnih i srednjih kola, roditeljima i predstavnicima optinskih direkcija za obrazovanje iz redova neveinskih zajednica. Intervjuisano je ukupno 738 osoba, od ega 295 ena (40 posto), ukljuujui 235 kosovskih Srba, 136 Roma, 92 Akalija, 82 kosovskih Bonjaka, 62 kosovskih Turaka, 53 kosovskih Albanaca, 35 Goranaca, 26 Egipana i 17 kosovskih Hrvata (videti Aneks 1). Ovakav pristup omoguio je prikupljanje podataka o stavovima, potrebama, brigama i interesima zajednica u vezi sa obrazovanjem koje im se prua. Sem ukoliko nije drugaije naglaeno, terminologija koriena u ovom izvetaju obuhvata pojmove u mukom i enskom rodu. Poglavlja koja slede sadre zakljuke i primedbe u vezi sa dostupnou i kvalitetom obrazovanja za neveinske zajednice, odvojenou obrazovnih sistema i preprekama u radu multietnikih kola u kojima zajedno rade uenici ova dva sistema. tavie, u njima se objanjavaju nain na koji su identitet i istorija zajednica zastupljeni u dva obrazovna sistema Kosova i koje pripreme su preduzete kako bi se omoguilo da deca koja se koluju na neslubenim jezicima ue i slubeni jezik(e). 2. DOSTUPNOST I KVALITET OBRAZOVANJA 2.1. Pristup obrazovanju i udbenicima na maternjem jeziku Kosovsko zakonodavstvo priznaje pravo na javno kolovanje na svim nivoima na izabranom slubenom jeziku11 i pravo na predkolsko, osnovno i srednje obrazovanje na drugim jezicima tradicionalnih kosovskih zajednica u onim optinama u kojima ove zajednice ive.12 U praksi, uenici Goranci nailaze na probleme kada je u pitanju 9 Okrugle stolovi o obrazovanju za zajednice kosovskih Bonjaka (16. oktobar 2007, Reane/Rean),

kosovskih Turaka (23. oktobar 2007, Prizren) i Goranaca (30. oktobar 2007, Dragash/Draga) organizovali su, u saradnji sa OEBS-om, Ministarstvo obrazovanja, Savet Evrope, Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i UNICEF.

10 trpce/Shtrpc; Gjilan/Gnjilane; Novobrd/Novo Brdo; Kamenic/Kamenica; Ferizaj/Uroevac; Viti/Vitina; Obiliq/Obili, Caravodic/Crkvena Vodica, Babimoc/Babin Most i Plemetin/Plemetina (Obiliq/Obili); Fush Kosov/Kosovo Polje; Lipjan/Lipljan, Hallaq i Vogl/Mali Ala i Janjev/Janjevo (Lipjan/Lipljan); Podujev/Podujevo; Shtime/timlje; severna i juna Mitrovic/Mitrovica; Zvean/Zvean; Zubin Potok; Leposavi/Leposaviq; Skenderaj/Srbica; Vushtrri/Vuitrn; Pej/Pe, Goradevac/Gorazhdec, Sig/Siga i Brestovik/Brestovik (Pej/Pe); Istog/Istok i Osojane/Osojan (Istog/Istok); Klin/Klina; Dean/Deane; Prizren, Planjane/Pllanjan i Reane/Recan (Prizren); Mamua/Mamush/Mamua; Dragash/Draga, Mlike/Mlik, Globoica/Glloboic, Ljubovite/Lubovisht, Brod i Kruevo/Krushev (Dragash/Draga); Rahovec/Orahovac i Velika Hoa/Ho e Madhe (Rahovec/Orahovac).

11 lan 4.4(b), Ustavni okvir, Uredba UNMIK-a br. 2001/9 od 15. maja 2001, i naknadne izmene (Ustavni okvir); lan 19.1. Zakon o upotrebi jezika, Uredba UNMIK-a 2006/51 o (Zakon o upotrebi jezika), lan 59.2, Ustav proglaen 15. juna 2008. (Ustav 2008.); l. 8.1, Zakon o pravima zajednica, 2008.

12 lan 4.4(b), Ustavni okvir; lan 3.2(c), Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju na Kosovu, Uredba UNMIK-a br. 2002/19, od 31. oktobra 2002. (Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju); lan 20.1, Zakon o upotrebi jezika; lan 59.3, Ustav 2008.; lan 8.1, Zakon o pravima zajednica, 2008.

4

pristup kolovanju po srpskom nastavnom planu i programu, to je njihova elja. Uenici kosovski Bonjaci koji pohaaju nastavu po srpskom nastavnom planu i programu smatraju da tom planu nedostaju osetljivost i prilagoenost njihovoj kulturnoj razliitosti. Uenici Romi imaju pristup nastavi na njihovom maternjem jeziku samo u nekim kolama sistema koji funkcionie po srpskom nastavnom planu i programu. U okviru kosovskog nastavnog plana i programa, uenici kosovski Bonjaci i kosovski Turci imaju pristup obrazovanju na maternjem jeziku ali nemaju udbenike na svojim jezicima za srednje i, u nekim sluajevima, osnovno obrazovanje. Uenici kosovski Albanci na severu Kosova imaju pristup osnovnom obrazovanju na svom maternjem jeziku ali nemaju podrku iz njihovih optina.13 Zajednice kosovskih Hrvata, Roma, Akalija, Egipana i kosovskih Crnogoraca nemaju pristup obrazovanju koje omoguava ouvanje njihovog identiteta. kole koje rade po srpskom nastavnom planu i programu Uenici koji izaberu srpski kao jezik na kome e pohaati nastavu prate srpski nastavni plan i program. Njihov stvarni pristup obrazovanju i udbenicima je razliit i zavisi od njihovog mesta stanovanja i ekonomske situacije. Udbenici su iskljuivo na srpskom jeziku. Meutim, mogu se nai udbenici na drugim jezicima koji se koriste u Srbiji.14 Srpsko Ministarstvo prosvete daje besplatno udbenike za romske uenike prvog razreda u regionima Mitrovic/Mitrovice i Gjilan/Gnjilana, i za uenike Gorance u Dragash/Dragau, dok uenici kosovski Srbi moraju da plate oko 60 evra za kompletan nastavni materijal za jedan razred. U kolskoj 2009/10, udbenici e biti besplatni za sve uenike.15 Nastavnici, roditelji i uenici su pohvalili ove udbenike i nastavne planove i programe. Uopteno gledano, kosovski Srbi ne nailaze na probleme u pristupu nastavnom planu i programu i udbenicima za osnovno i srednje obrazovanje. kole sa srpskim nastavnim planom i programom su uglavnom u relativno dobrom stanju,16 kolski prevoz je obezbeen i, izuzimajui uenike Rome, stopa prekidanja kolovanja je vrlo niska. Studenti putuju do severne Mitrovice/Mitrovic (uglavnom humanitarnim autobuskim prevozom koji obezbeuje kosovsko Ministarstvo transporta i komunikacija) ili do fakulteta u Srbiji. Samo u Binc/Binau (optina Viti/Vitina) i samom gradu Viti/Vitini roditelji prate decu do kole zbog bezbednosti. Raseljeni kosovski Srbi imaju potpun pristup kolovanju u mestu u kome su raseljeni. Meutim, jo uvek raseljene srpske porodice sa decom kolskog uzrasta smatraju nemogunost pristupa kolskim objektima u mestu porekla jednom od glavnih prepreka za povratak, odmah nakon nepostojanja mogunosti zapoljavanja. Uenici Goranci nailaze na velike tekoe u kolovanju na srpskom koje oni ele, jer nema kosovskog nastavnog plana i programa na ovom jeziku. U 2008/9, nastavak kolovanja po srpskom nastavnom planu i programu, u kolama kojima upravlja optina Dragash/Draga, doveden je u pitanje zbog sukoba izmeu nastavnika Goranaca i optine. Na zahtev srpskog Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju da se odlue za srpske ili kosovske ugovore, ovi nastavnici od 2006. godine imaju

13 Ove optine nisu obezbedile usluge obrazovanja deci koja pohaaju nastavu na albanskom jeziku, i

ne primaju niti troe obrazovne grantove sa centralnog nivoa alocirane od strane Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije.

14 Na primer, udbenici na albanskom jeziku koji se koriste u Preevu/Preshev. 15 Kako su potvrdili ispitanici koji rade po srpskom nastavnom planu i programu u regionu Pej/Pei. 16 Izuzetak je kola u Kamenic/Kamenici koja je skuena i kojoj je preko potrebna obnova.

5

potpisane ugovore sa srpskim Ministarstvom prosvete. Ovo je dovelo do sukoba izmeu goranske zajednice sa jedne i optine i zajednice kosovskih Bonjaka sa druge strane.17 Nakon njihovog odbijanja da potpiu ugovore sa optinom Dragash/Draga, od septembra 2008, nastavnicima Gorancima je zabranjeno da ulaze u kolu Nezim Berati/Neboja Jerkovi (kojom upravlja optina) u Dragash/Dragau. Zbog toga goranska deca nisu mogla da dele kolske prostorije sa uenicima kosovskim Albancima i kosovskim Bonjacima, kao to je bio sluaj do 1999, i nisu mogla da prate nastavu na srpskom u toj koli. Dana 3. marta 2009, nakon dogovora kome je posredovao visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine, veina goranskih nastavnika i uenika18 mogla je da se vrati u kole i nastavila se nastava na srpskom jeziku. Meutim, neslaganja oko pravila zajednikog ivota nastavnog kadra dva sistema dovela su do jednostranog povlaenja svih nastavnika Goranaca 17. marta 2009. U toku su pregovori oko njihovog povratka. Goranski studenti stiu visoko obrazovanje u Srbiji ili Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, gde je dostupno obrazovanje na izabranom slubenom jeziku ili na jeziku koji dobro poznaju. Studenti kosovski Bonjaci koji rade po srpskom nastavnom planu i programu smatraju da ovaj sistem osigurava dobar obrazovni razvoj u svim akademskim oblastima. Meutim, oni naglaavaju da taj plan nije dovoljno osetljiv i prilagoen njihovoj kulturnoj razliitosti. Nema posebnih odredbi koje zadovoljavaju potrebe ovih uenika, kao na primer uvoenje udbenika iz Bosne i Hercegovine. U sistemu po srpskom nastavnom planu i programu, koga pohaa znaajan broj uenika Roma, samo u nekim osnovnim kolama u Gjilan/Gnjilanu i Kamenic/Kamenici,19 severnoj Mitrovici/Mitrovic, Ugljaru/Uglar (Fush Kosov/Kosovo Polje) i Janjev/ Janjevu (Lipjan/Lipljan) neki asovi se odravaju na romskom jeziku. Udbenici na romskom se pripremaju i kupuju u Srbiji ili Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. To znai da oni nisu prilagoeni kontekstu Kosova, ne odraavaju jezike i kulturne specifinosti lokalne romske zajednice, esto je teko da ih uenici razumeju i teko ih je nabaviti.20 U Mitrovic/Mitrovici, uenici Romi imaju ogranien broj udbenika na romskom jeziku koji pripadaju koli i ne mogu se nositi kui. Navodno, samo dvoje romskih uenika pohaa srednju kolu prema srpskom nastavnom planu i programu. Veina romskih uenika u regionu Gjilan/Gnjilana zavrava samo osnovnu kolu (na srpskom ili albanskom) ili prekida kolovanje. Pod uslovom da mogu to da priute ili dobiju stipendiju, oni koji zavre srednju kolu i ele da nastave dalje, uglavnom se upisuju na srpske ili fakultete Bive Jugoslovenske Republike Makedonije i stiu diplomu na srpskom ili makedonskom.

17 Za razliku od Goranaca, kosovski Bonjaci su se odluili za kolovanje na bosanskom po

kosovskom nastavnom planu i programu. 18 Ovo se odnosi na uenike i nastavnike 5-8. razreda koji su se vratili u koli od 3 do 16 Marta 2009 .

Uenici 1-4. razreda nisu se vratili jer je direktor kole koja radi po kosovskom nastavnom planu i programu spreavao povratak dva nastavnika Goranca.

19 Osnovna kola u Gjilan/Gnjilanu, osnovna kola u Kamenic/Kamenici i kola u meovitom selu Berivojce/Berivojc nudi jedan i po do dva sata nedeljno.

20 Prema reima romskih nastavnika, romski uenici ue o identitetu svoje zajednice u Srbiji ili Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, bez spominjanja Kosova. Oni ue romski jezik i gramatiku kojom se pie i govori u Srbiji i Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Nastavnici koji predaju na romskom esto kupuju knjige, kopiraju ih i dele uenicima. Ponekad Srbija obezbedi knjige donacijom.

6

kole koje rade po kosovskom nastavnom planu i programu Kvalitet i raspoloivost nastavnog plana i programa i udbenika po kosovskom nastavnom planu i programu zavisi od jezika na kome su pripremljeni, to je uglavnom albanski, bosanski i turski. Okvir kosovskog nastavnog plana i programa podeljen je na opte i "nacionalne" predmete prilagoene zajednicama. Ti predmeti su jezik, istorija, umetnost i muzika. Nacionalne predmete za kosovske Turke i kosovske Bonjake pripremili su strunjaci iz odnosnih zajednica. Nastavne planove i programe i udbenike za opte predmete pripremili su strunjaci kosovski Albanci nakon ega su oni prevedeni na turski i bosanski. U oba sluaja prevod se esto smatra vrlo loim.21 Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju obavezuje Ministarstvo obrazovanja da osigura raspoloivost besplatnih udbenika za sve razrede (1-9) obaveznog kolovanja.22 Ministarstvo je, u saradnji sa optinama, odgovorno i da uenicima obezbedi odgovarajue udbenike na njihovom maternjem jeziku.23 U severnim optinama regiona Mitrovic/Mitrovice, uenici kosovski Albanci imaju pristup kosovskom nastavnom planu i programu. Meutim, proteklih godina prepreka je bila kupovina udbenika, posebno u drutveno-ekonomski marginalizovanim albanskim enklavama u Zveanu/Zvean i Leposaviu/Leposaviq. Ministarstvo obrazovanja od 2008. obezbeuje besplatne udbenike za uenike osnovnih kola. Zbog loih ekonomskih uslova uenici Akalije u ovom regionu ne mogu da priute trokove kolovanja, te se stoga ne upisuju u kolu i prekidaju kolovanje. Oni se esto oslanjaju na donacije udbenika i drugu podrku Ministarstva obrazovanja, meunarodnih organizacija ili privatnih donatora. Nedostatak udbenika pripremljenih prema nastavnom planu i programu ozbiljno utie na kvalitet obrazovanja na maternjem jeziku za bosanski i turski. Na ovim jezicima uopte nema (za viu srednju kolu, razredi 10-13) knjiga pripremljenih prema nastavnom planu i programu, ili ih ima vrlo malo (za niu srednju kolu, razredi 6-9).24 Uenici koji pohaaju nastavu na bosanskom i turskom jeziku 2008/9 od Ministarstva obrazovanja su dobili nepotpune komplete besplatnih udbenika od 1-5 razreda.25 Slubenici za obrazovanje u Pej/Pei potvruju nedostatak udbenika i naglaavaju da je kompletno tampanje i obezbeivanje udbenika na bosanskom jeziku, posebno za "nacionalne" predmete prilagoene zajednicama, oteano zbog 21 Prevod se smatra loim i tehniki i u smislu sadraja a zbog slabog poznavanja jezika od strane

prevodilaca ili injenice da oni nisu upoznati sa sadrajem udbenika. 22 lan 3.2 (b), Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju na Kosovu. 23 lan 7.6, Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju na Kosovu. 24 Na primer, uenici kosovski Bonjaci u Zllapek/Zlopeku (Pej/Pe) i Dobrush/Dobrui (Istog/Istok)

nemaju knjige iz optih predmeta i istorije od 6-9 razreda. 25 Iako je Ministarstvo obrazovanja uloilo 200.000 evra u 2008/9, na bosanskom i turskom jeziku

nema nekoliko knjiga ili se mogu samo kupiti. Na primer, u Prizrenu do oktobra 2008. nije bilo nekoliko knjiga iz nacionalnih predmeta: bosanska abeceda (1. razred), itanka za bosanski jezik (4-5. razreda), bosanska umetnost (3. i 5. razreda) i bosanska muzika (3-5. razreda), turska itanka (4-5. razreda). Nema udbenika iz turske muzike niti je na Kosovu objavljen udbenik turske abecede. Ove knjige su uvezene iz Bive Jugoslovenske Republike Makedonije i mogu se samo kupiti. Udbenici iz turske umetnosti pripremljeni na Kosovu mogu se samo kupiti u knjiarama. U Prizrenu nije bilo knjiga iz optih predmeta: matematika (3. i 5. razred), praktian rad (5. razred), poznavanje prirode (5. razred) i graansko vaspitanje (5. razred) na turskom; i matematika (1, 2. i 5), poznavanje prirode i graansko vaspitanje (5. razred) na bosanskom. Na celom Kosovu jo nema knjiga za peti razred na bosanskom jeziku.

7

malog broja kvalifikovanih autora i malog profita ili ak ekonomskog gubitka povezanog sa objavljivanjem malog broja primeraka. Izdavake kue se izlau trokovima kada izdaju manje od 1000 primeraka po knjizi, dok na celom Kosovu u nijednom razredu nema vie od 20 bonjakih uenika. Stoga je neophodno da Ministarstvo obrazovanja dotira izdavanje. Isto vai i za knjige na turskom jeziku. U Prizrenu, Prishtin/Pritini, Mamua/Mamush/Mamui i Gjilan/Gnjilanu,26 uenici kosovski Turci imaju pristup osnovnom i srednjekolskom obrazovanju na svom maternjem jeziku. Kursevi turskog jezika su dostupni u Prizrenu (Uiteljski fakultet) i Prishtin/Pritini (Filoloki fakultet). Meutim, jo nedostaje dosta udbenika, to turske uenike dovodi u nepovoljan poloaj u odnosu na uenike kosovske Albance, posebno u pogledu prijemnih ispita za srednje i visoko obrazovanje. Uenici esto koriste knjige uvezene iz Turske i, u nekim sluajevima, beleke nastavnika. Vei deo nastave se koristi za predavanje i diktiranje, to esto moe biti pristrasno ili suprotno nastavnom planu i programu i ne omoguava zajedniki rad ili postavljanje pitanja od strane uenika. U optini Pej/Pe, bonjaki uenici, roditelji i nastavnici ukazuju na nedostatak udbenika na bosanskom. Ove knjige ili jo nisu pripremljene ili odtampane ili se kasni sa njihovom distribucijom. Nastavnici su primetili i razlike u raspodeli knjiga izmeu regiona i kola i potvruju da nije materijalizovana opta raspoloivost udbenika na bosanskom. Pored toga, veina knjiga iz "nacionalnih" predmeta nije pripremljena prema nastavnom planu i programu, uvezena je iz Bosne i Hercegovine i zastarela je ili pohabana od stalne upotrebe. Nedostatak knjiga utie i na uenike u srednjoj strunoj koli u Zllapek/Zlopeku (Pej/Pe) i vioj koli u Pej/Pei. Zbog toga, uenici uglavnom prate nastavu u atmosferi sluaj-i-hvataj-beleke. Oni smatraju da udbenici iz graanskog obrazovanja, istorije i bosanskog jezika ne odraavaju na adekvatan nain posebne karakteristike zajednice kosovskih Bonjaka. Oko 70 posto ovih uenika upisuje se na fakultete, iako je ogranien broj obrazovnih smerova na bosanskom jeziku koje omoguava Pritinski univerzitet. Najvie se vri upis na Fakultet za biznis i menadment u Pej/Pei, dok je upis i smetaj sa hranom na Uiteljskom fakultetu u Prizrenu ili u Prishtin/Pritini (gde je kolovanje samo na albanskom) esto vrlo skupo. U regionu Gjilan/Gnjilana, deca iz male zajednice kosovskih Bonjaka ue samo na albanskom jer ne postoji kosovski nastavni plan i program na bosanskom. Uenici Goranci koluju se po obrazovnom sistemu kosovskog nastavnog plana i programa na albanskom u Ferizaj/Uroevcu a po obrazovnom sistemu srpskog nastavnog plana i programa u Kamenic/Kamenici. U Mitrovic/Mitrovici i Vushtrri/Vuitrnu, kosovski Turci prate kosovski nastavni plan i program na albanskom i ne zahtevaju osnovna predavanja ili asove na svom maternjem jeziku.27 Meutim, neki od njih nastavljaju srednje obrazovanje u kolama na turskom jeziku u Prishtin/Pritini. U Janjev/Janjevu (Lipjan/Lipljan), uenici kosovski Turci prate nastavu po kosovskom nastavnom planu i programu na albanskom. Predstavnik ove zajednice ipak je izrazio interes za uvoenje predavanja na turskom jeziku.

26 Tri kole imaju kosovski nastavni plan i program na turskom u Gjilan/Gnjilanu. 27 Predkolska nastava na turskom jeziku prestala je da postoji u 2007/8 zbog nepostojanja zahteva.

8

2.2. Nastavnici, obuka za nastavnike i uprava kola U skladu sa primenjivim zakonodavstvom, nadlena tela imaju obavezu da obezbede dovoljno kvalifikovanog kadra koji bi obuavao kandidate koji ele da postanu nastavnici jezika zajednice. Obuka treba da se obavlja na jezicima zajednica a izabrani kandidati treba da budu ili osobe kojima je to maternji jezik ili kvalifikovane osobe koje govore taj jezik. Dalje, Ministarstvo obrazovanja i optine treba da obezbede da direktori i nastavnici javnih obrazovnih ustanova, u kojima se nastava obavlja na jezicima zajednica, budu mahom predstavnici tih zajednica, ili da budu upoznati sa identitetom dotine zajednice.28 U praksi, i u kolama sa kosovskim planom i programom nastave i u onim koje rade po srpskom planu i programu nastave, neveinske zajednice nisu dovoljno zastupljene na rukovodeim mestima u koli. Kosovski obrazovni sistem u odreenoj meri obezbeuje obuku na maternjem jeziku za nastavnike turskog i bosanskog jezika, ali nastava specijalizovanih predmeta postoji samo na albanskom jeziku. Univerzitetsko obrazovanje na srpskom jeziku postoji u severnoj Mitrovici/Mitrovic, ali studenti sa kosovskim diplomama imaju potekoe prilikom upisa. Nastavnici koji rade po srpskom nastavnom planu i programu imaju tekoe sa pristupom strunom usavravanju, poto se ovo obezbeuje van Kosova. Za nastavnike na romskom jeziku nema posebne nastave na njihovom jeziku. U sistemu kosovskog nastavnog plana i programa postoji znatan broj nedovoljno kvalifikovanih nastavnika. Broj nastavnika turskog i bosanskog jezika je u nekim optinama nedovoljan. Oni pohaaju struno usavravanje preko simultanog prevoda, iji se kvalitet ponekada smatra nedovoljnim. Visoko obrazovanje za nastavnike Pristup visokom obrazovanju je neophodan da bi se omoguilo osposobljavanje dovoljnog broja kvalifikovanih nastavnika iz svih zajednica. Vaeim zakonima i propisima predvia se ravnopravan pristup univerzitetskom obrazovanju, ukljuujui specijalne mere koje bi obezbedile prijem kandidata iz svih zajednica. Vlada je odgovorna da obezbedi odravanje postojeih mogunosti za struno usavravanje i visoko obrazovanje na jezicima zajednica. U skladu sa primenjivim zakonodavstvom, programi dodatnog visokog obrazovanja i osposobljavanja na jezicima zajednica moraju se obezbediti u skladu sa izraenim potrebama i finansijskim mogunostima.29 Meutim, u praksi na Kosovu postoji ogranieni izbor mogunosti za visoko obrazovanje na neslubenim jezicima,30 a odreene prepreke za dostupnost visokog obrazovanja na srpskom jeziku pojavile su se posle 17. februara 2008. godine.31

28 l. 8.8 i 8.9, 2008 Zakona o pravima zajednica. 29 l. 8.3 i 8.11, 2008 Zakona o pravima zajednica. 30 Na katedri Filolokog fakulteta za turski jezik Univerziteta u Prishtin/Pritini postoje asovi na

bosanskom i turskom jeziku (50 mesta), bosanski i turski jezik za nastavnike (po 35 mesta), informativna tehnologija (na bosanskom, 35 mesta) i poslovna administracija (na bosanskom, 80 mesta).

31 Visoko obrazovanje na srpskom jeziku postoji na Univerzitetu u Mitrovici/Mitrovic. Meutim, diplome srednjeg obrazovanja koje izdaju kosovske vlasti, od 17. februara 2008. godine ovaj, i ostali javni univerziteti u Srbiji, ne priznaju. Uenici kosovski Bonjaci koji ele da pohaaju vie obrazovanje na srpskom slubenom jeziku nisu mogli da se upiu dok, decembra 2008. godine, Ministarstvo obrazovanja nije dozvolilo optini Prizren da izdaje diplome sa UNMIK-ovim peatom. Potrebno je neko trajno reenje da bi se ove prepreke ubudue izbegle.

9

Uenici iz neveinskih zajednica esto se sele32 u potrazi za daljim mogunostima za vie obrazovanje. Po povratku, ovi uenici esto nailaze na duge i skupe mehanizme za priznavanje stranih diploma, ukljuujui tu i ispit na Prishtin/pritinskom univerzitetu.33 Turski studenti na Kosovu, koji su diplomirali na turskim univerzitetima za koje ne postoji ekvivalent na Kosovu, imali su probleme oko nostrifikacije. Sprovoenje Administrativnog uputstva o principima i procedurama za priznavanje fakultetskih diploma, koje su dobijene izvan Kosova34 moe da donese reenje. Rezervisana mesta za nastavu na albanskom jeziku na Prishtin/pritinskom Univerzitetu postoje samo za odreene zajednice35 i ona ne obezbeuju dodatne asove jezika (odnosno dodatne asove albanskog jezika) kako bi se obezbedio uspean akademski rad. kole sa srpskim nastavnim planom i programom Veina roditelja, nastavnika i direktora kola slau se da su opti akademski nivoi i kvalifikacije nastavnika srpskog nastavnog plana i programa zadovoljavajui, mada, u nekim sluajevima imaju samo diplome srednje kole, zato to kandidata sa fakultetskim diplomama nema.36 Iako se redovna obuka za struno usavravanje, koju je preporuilo srpsko Ministarstvo prosvete, obezbeuje u Srbiji, veina nastavnika ne moe da priuti sebi pohaanje, naroito ako se plaa kolarina, a prevoz i smetaj se ne refundiraju. injenica da se veina svrenih uenika srednje kole mogu upisati na institucije visokog obrazovanja van Kosova, smatra se za pokazatelj kvaliteta nastave. Kosovski Bonjaci u Mitrovic/Mitrovici zabrinuti su zbog ouvanja svog kulturnog i verskog identiteta pod srpskim nastavnim planom i programom i zahtevaju dalje usavravanje i vei oseaj kolskih nastavnika i uprave za specifinosti njihove kulture. Studenti Bonjaci i Goranci na Kosovu koji ele da postanu nastavnici mogu da prate tercijarno obrazovanje u Pej/Pei i Prizrenu, gde lokalni ogranci Univerziteta iz Prishtin/Pritine obezbeuju nastavu na bosanskom jeziku. U kolama sa srpskim nastavnim planom i programom u severnoj Mitrovici/Mitrovic, Ugljaru/Uglar (Fush Kosov/Kosovo Polje), Janjev/Janjevu (Lipjan/Lipljan), Gjilan/Gnjilanu i Kamenic/Kamenici, ima samo mali broj nastavnika romskog jezika. Ne postoji obuka koja bi bila specifina za njihov jezik i 32 Ovo vai ne samo za kosovske Turke, Bonjake, Gorance, Rome i Hrvate, nego i za uenike

kosovske Albance i Srbe. Uenici kosovski Turci imaju prednost u odnosu na ostale zato to turska vlada obezbeuje stipendije za visoko obrazovanje (a otvorena je takoe za kandidate iz drugih zajednica). Najmanje 300 studenata kosovskih Turaka trenutno je upisano na turske univerzitete zahvaljujui takvim stipendijama.

33 Ovo je takozvani postupak nostrifikacije. Meutim, u skladu sa Konvencijom iz Lisabona o priznavanju kvalifikacija za vie obrazovanje u regionu Evrope (1997. godine, CETS br. 165), mogle bi da se uvedu usklaene i pojednostavljene procedure i naini priznavanja.

34 Administrativno uputstvo br. 39/2008, Ministarstva obrazovanja. 35 Univerzitet u Prishtin/Pritini je kolske 2008/9 rezervisao 134 mesta za albanski jezik samo za

kandidate kosovske Turke, Bonjake, Rome, Akalije i Egipane. Klauzula o izuzeu, prema kojoj podnosioci zahteva koji nisu sa Kosova i manjine imaju pravo da podnose zahtev samo u okviru kvote koja je za njih predviena i uslov o izjavi organizacije predstavnika zajednice kao dokaz o pripadnitvu zajednici izaziva zabrinutost. Nema mogunosti za samo-opredeljenje, a predstavniku organizacije zajednice povereno je unilateralno ovlaenje da izdaje potvrde. Ne koriste se nikakvi objektivni kriterijumi, kao to su jezik prethodnog obrazovanja, ili neki jeziki test na jeziku zajednice. Rezervisana mesta ine samo 1,5 posto od 8.970 mesta za studiranje koja su otvorena za registraciju. Izvor: Univerzitet u Prishtin/Pritini, Oglas za upis studenata na prvu godinu studija u akademskoj godini 2008/9, stranice 1, 4, 8, 9 i 12.

36 U koli u Janjevu/Janjev sa srpskim nastavnim planom i programom, 18 od 20 nastavnika ima diplome zavrene srednje kole.

10

predmet nastave. injenica da veina romskih uenika u regionu Gjilan/Gnjilana zavri samo osnovnu kolu (bilo na srpskom ili albanskom) ili se ispiu iz kole pre nego to zavre obrazovanje, predstavlja prepreku za obuku kvalifikovanih romskih nastavnika. Romski uenici koji ele da steknu fakultetske diplome esto ne mogu sebi to da priute ili zavise od stipendija, i esto se upisuju na srpske ili univerzitete Bive Jugoslovenske Republike Makedonije iz razloga poznavanja jezika. tavie, zaposleni romski nastavnici ne koriste mnoge mogunosti usavravanja u slubi, poto se takva obuka na Kosovu ne obezbeuje na romskom jeziku, a njima je izuzetno teko da pohaaju obuku na romskom jeziku koju obezbeuje srpsko Ministarstvo prosvete. kole sa kosovskim nastavnim planom i programom Roditelji kosovski Albanci u Zveanu/Zvean i Leposaviu/Leposaviq alili su se 2008. godine na kvalitet nastave i zastarele pedagoke tehnike nastavnika u koli u Boletin/Boljetinu koja radi po kosovskom nastavnom planu i programu. Ti uenici generalno postiu slabiji uspeh i esto prekidaju kolovanje dok pohaaju srednje kole u junoj Mitrovic/Mitrovici. Iako optinske vlasti severno od reke Ibr/Ibar ne podravaju obrazovanje prema kosovskom nastavnom planu i programu, Ministarstvo obrazovanja nije obezbedilo pedagoku obuku za nastavnike albanskog jezika u kolama sa kosovskim nastavnim planom i programom na severnom Kosovu. Jedna obuka u Kosovskom obrazovnom centru, koju je tokom 2008. godine finansirao OEBS, donela je vidljivo poboljanje pedagokih tehnika i obrazovnih standarda. U regionu Gjilan/Gnjilana, optinske vlasti i uprava kola esto pominju nedostatak kvalifikovanih nastavnika za nastavu na maternjem jeziku i mali broj uenika iz neveinskih zajednica kao razloge za nepostojanje nastave na neslubenim jezicima.37 Meutim, nedostatak kvalifikovanih nastavnika za nastavu na maternjem jeziku predstavlja veliku prepreku za kvalitetno obrazovanje ak i u optinama gde nastava na neslubenim jezicima postoji. kole sa kosovskim nastavnim planom i programom u Mitrovic/Mitrovici imaju nedovoljan broj nastavnika kojima je bosanski maternji jezik. Nastavu na bosanskom takoe obezbeuju nastavnici iz zajednice kosovskih Albanaca koji odlino vladaju ovim jezikom. Odeljenja se organizuju ak i ako je broj uenika ispod potrebnog minimuma.38 Manjak kvalifikovanih nastavnika dovodi do ozbiljne potrebe za obukom i usavravanjem sposobnosti dranja nastave na svim jezicima. U Pej/pekoj srednjoj ekonomskoj koli sa kosovskim nastavnim planom i programom 80 od 1600 uenika su kosovski Bonjaci. Ima 13 kvalifikovanih nastavnika kosovskih Bonjaka, od kojih nijedan ne predaje "nacionalne" predmete prilagoene zajednicama, poto to nisu njihove struke. Ovo doprinosi nedostatku nastave "nacionalnih" predmeta koji su specifini za zajednicu. U Prizrenu kosovski nastavnici, pripadnici Bonjaka, Akalija i Egipana, pohaaju obuku koju podrava Ministarstvo obrazovanja. Obuka se obino obavlja na albanskom jeziku ( i ponekad na bosanskom). U prvom sluaju, obezbeuje se prevod ali nastavnici nisu zadovoljni njihovim kvalitetom.

37 Ferizaj/Uroevac, Novobrd/Novo Brdo, trpce/Shtrpc i Viti/Vitina ne obezbeuju nastavu ili

nedeljne asove na jeziku koji nije slubeni. Romski uenici pohaaju srpski nastavni plan i program u svim optinama izuzev Ferizaj/Uroevca i nekoliko uenika u Kamenic/Kamenici.

38 U lanu 2 Administrativnog uputstva Ministarstva obrazovanja br. 16/2002 o definisanju srazmere nastavnika/uenika, propisano je da odeljenja osnovne i srednje kole imaju najmanje 21 uenika. Ovo pravilo je snieno na 15 uenika po nastavniku za obrazovanje na neveinskim jezicima.

11

Sponzori obuke za turske nastavnike na Kosovu su Ministarstvo obrazovanja i turska vlada i ona se izvodi na albanskom jeziku sa simultanim prevodom. Nastavnici podvlae da bi se obuka poboljala ukoliko bi se odvijala direktno na turskom. Otprilike 90 posto nastavnika kosovskih Turaka u Prizrenu ima odgovarajuu strunu spremu i kvalifikacije, dok ih u Gjilan/Gnjilanu nema dovoljno da pokriju sve razrede, odeljenja i predmete. Zbog toga ima nastavnika koji predaju vie predmeta iako nisu kvalifikovani da to rade ili nastavnika koji uopte nemaju potrebne kvalifikacije da dre nastavu. Uenici koji ele da postanu nastavnici na turskom jeziku upisuju se na Uiteljski fakultet u Prizrenu, Katedru za turski jezik na Filolokom fakultetu u Prishtin/Pritini ili u Turskoj. Nastavnici kosovski Turci u regionu Mitrovic/Mitrovice dre nastavu na albanskom jeziku. U Obiliq/Obiliu, u koli Privremenog sklonita za zajednice u Plemetin/Plemetini, obezbeuje se nastava po kosovskom nastavnom planu i programu na albanskom jeziku za akalijsku, egipansku i romsku decu. Tri akalijska i jedan romski nastavnik te kole nemaju potrebne strune kvalifikacije, a ni Ministarstvo prosvete ni optina im nisu obezbedili pristup strunom usavravanju. U kolama u Shtime/timlju ima otprilike 150 akalijskih aka, ali samo jedan akalijski nastavnik. U oba kosovska i srpska obrazovna sistema, rukovodea mesta u koli uglavnom dre predstavnici dotine manjinske zajednice. Romi, Akalije i Egipani nisu dovoljno zastupljeni meu nastavnim kadrom i nema ih na nivou kolske uprave. Kosovske zajednice Bonjaka i Turaka nemaju dovoljno predstavnika u upravama kola sa meovitim jezicima,39 ali imaju poloaje kolskih upravnika tamo gde se nastava obavlja na neslubenim jezicima.40 Direktori kosovski Hrvati i kosovski Albanci, koje je imenovala optina, rade zajedno sa direktorom kosovskim Srbinom, koji radi po srpskom nastavnom planu i programu, u istoj koli u Janjev/Janjevu.41 2.3. Uspostavljanje privatnih obrazovnih ustanova Zakonodavstvo primenjivo na Kosovu priznaje pravo zajednica da uspostavljaju privatne ustanove za obrazovanje i obuku, trae javno finansiranje i akreditaciju od Ministarstva obrazovanja.42 Trenutno se jedine privatne obrazovne ustanove, sa nastavom na jezicima i o kulturama neveinskih zajednica, nalaze u Prishtin/Pritini i trpcu/Shtrpc. Intervenisanje Ministarstva obrazovanja ogranieno je na

39 U Prizrenu samo jedna od est osnovnih kola koje dre nastavu i na turskom jeziku (Motrat

irijazi) ima zamenika direktora koji je kosovski Turin. Nijedna od etiri prizrenske srednje kole koje pruaju nastavu i na turskom jeziku nema upravnika koji je kosovski Turin. U koli u Zllapek/Zlopeku (Pej/Pe), veina uenika i nastavnika su kosovski Bonjaci, koordinator je kosovski Albanac. Nastavnici kosovski Bonjaci osnovnih kola Prapaqan/Prapaane (Dean/Deane) i Dobrush/Dobrua (Istog/Istok) nezadovoljni su nedostatkom svoje zastupljenosti.

40 U monoetnikim kolama na bosanskom jeziku u dolini upe/Zhup (Prizren) i u Vitomiric/Vitomirici (Pej/Pe) nastavnici i direktori su pripadnici kosovske bonjake zajednice. Direktori osnovne i srednje kole u Mamua/Mamush/Mamui su kosovski Turci. Iako ih je imenovala optina, direktori kola u Restelici/Restelic, Brod/Brodu i Rapi/Rapq (Dragash/Draga), gde svi ili veina uenika pohaaju kolu po srpskom nastavnom planu i programu, su iz dotinih sela i poznaju identitet zajednice.

41 kola ima tri razliita imena: "Vladimir Nazor"; "Janjevo"; i "Shtefan Gjekovi". 42 lan 22. Zakona o upotrebi jezika; lan 8.4. Zakona o pravima zajednica, 2008.

12

uspostavljanje pravila za priznavanje i izdavanje dozvola za rad,43 bez finansijske ili drugaije podrke. Sadanje inicijative ograniene su na projekte meunarodnih ili domaih nevladinih organizacija (NVO) i obezbeivanje vannastavnih obrazovnih aktivnosti, uglavnom za decu u osnovnoj koli. Zajednica kosovskih Turaka ima prednost u odnosu na ostale zbog podrke turske Vlade. U obrazovnom centru44 Gulistan u Prishtin/Pritini prua se osnovno i srednje obrazovanje na engleskom, turskom i albanskom jeziku. U trpcu/Shtrpc, jedan privatni univerzitet iz Novog Sada, Fakultet za usluni biznis, obezbeuje nastavu na srpskom jeziku.45 Kulturno-umetniko drutvo zajednice kosovskih Bonjaka u severnoj Mitrovici/Mitrovic prestalo je da radi zbog nedostatka finansijskih sredstava. Ono je uenicima iz ove zajednice pomagalo da ouvaju kulturnu i istorijsku raznolikost na naine na koje to ne ini nijedan od obrazovnih sistema. U regionu Gjilan/Gnjilana, akalijski uenici povremeno imaju pristup intenzivnoj nastavi koju organizuju nevladine organizacije da bi podrale njihovu integraciju u osnovnim i srednjim kolama. U Mitrovic/Mitrovici i Vushtrri/Vuitrnu, inicijative graanskog drutva nude vannastavne (dopunske) aktivnosti o turskom jeziku, istoriji, kulturi, muzici i plesu za ake iz zajednice kosovskih Turaka. U severnoj Mitrovici/Mitrovic i Leposaviu/Leposaviq NVO Caritas Kosovo i Padem implementirali su predkolsku i osnovnu dodatnu nastavu na romskom i srpskom jeziku za romsku decu. U Fush Kosov/Kosovom Polju, NVO Balkan Sunflowers i Centar za saradnju i integraciju vode projekat Centra za uenje za oko 350 akalijskih i egipanskih aka.46 U Podujev/Podujevu, Care International promovie kolsku integraciju akalijskih, romskih i albanskih aka putem zajednikih projekata.47 U Graanici/Graanic, Balkan Sunflowers vodi Romski obrazovni centar za predkolsku decu u Shtime/timlju. Ova NVO sprovodi projekat Domai zadatak posle kole namenjen za otprilike 100 akalijskih uenika uzrasta od predkolskog do petog razreda. Od 2002. godine NVO Bethany Christian Services obezbeuje dopunsko obrazovanje za 170 romske, akalijske i egipanske predkolske dece i osnovaca u divljem naselju Kolonija (u Gjakov/akovici). 2.4. Alternativna reenja Ako obrazovanje na izabranom slubenom jeziku ili na maternjem jeziku zajednice nije dostupno, zakonodavstvo primenjivo na Kosovu propisuje da optine ili vlada nude alternative, ukljuujui subvencionisani prevoz do mesta gde je takvo obrazovanje dostupno, uenje na daljinu, aranmane za mobilnu nastavu ili

43 Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, Administrativno uputstvo br. 3/2003 o izdavanju

dozvola za rad i registraciji privatnih ustanova za osnovno i srednje obrazovanje na Kosovu; i br. 14/2003 o izdavanju dozvola za rad privatnim ustanovama vieg i visokog obrazovanja na Kosovu.

44 Privatna obrazovna ustanova koju zajedno vode Prishtin/Pritinska meunarodna kola i koled Mehmet Akif: meovita odeljenja, integrisanje kosovskog i nastavnog plana i programa Republike Turske.

45 Centru je dozvolu izdalo srpsko Ministarstvo prosvete. 46 Projekat je zapoet marta 2008. godine. Njime se podravaju akalijski i egipanski aci u izradi

domaih zadataka. 47 Domai zadatak posle kole (aci od 1-5 razreda) i Zaustavimo nepismenost (obrazovanje

ena).

13

mogunosti stanovanja u internatu.48 U praksi, tamo gde nije dostupno obrazovanje na maternjem jeziku, alternativna reenja su uglavnom ograniena na organizovanje prevoza. Meutim, optine u kojima kosovski Srbi ine veinu na severnom Kosovu ne podravaju prevoz aka kosovskih Albanaca. Godine 2009. izgradnja veeg broja kola po sistemu kosovskog nastavnog plana i programa nije dala dovoljan prioritet neveinskim zajednicama. U odsustvu opipljivih mera i uputstava sa centralnog nivoa, aktivne inicijative za obezbeivanje obrazovne integracije ugroenih romskih, akalijskih i egipanskih aka postoje samo u nekim optinama. Uticaj kolskih stipendija, koje se uvode za uenike iz ovih zajednica, mora bolje da se oceni, naroito s obzirom na to da se ovo odnosi na zavravanje osnovnog i srednjeg obrazovanja i pristup univerzitetskom obrazovanju. Aranmani za prevoz Optine Zvean/Zvean, Zubin Potok, i Leposavi/Leposaviq u kojima kosovski Srbi ine veinu, ne obezbeuju prevoz za kosovsku albansku decu koja putuju u junu Mitrovic/Mitrovicu, gde pohaaju srednje obrazovanje na albanskom jeziku. Prevoz se obezbeuje ili privatnim autobusima (koje finansiraju privatni ili spoljni donatori) ili humanitarnim autobuskim prevozom kosovskog Ministarstva za saobraaj i komunikacije. U Leposaviu/Leposaviq ima jedan privatni autobus koji se privremeno finansira privatnom donacijom, a roditelji plaaju karte za prevoz. Kosovska albanska deca koja ive u severnoj Mitrovici/Mitrovic privatno se prevoze ili peae u junu Mitrovic/Mitrovicu. Trenutno se peaenje ne smatra bezbednim za kosovske albanske uenike iz enklave Mikronaselje/Kodra e Minatorve (severna Mitrovica/ Mitrovic), koji moraju da prolaze kroz naselja kosovskih Srba. Stoga se deca, ije porodice ne mogu da priute privatni prevoz, obrazuju u jednom privremenom, neadekvatnom kolskom kontejneru, koji nema potrebne logistike uslove. Optinski direktor za obrazovanje odbija da obezbedi prevoz49 za ovu decu dok ne budu na raspolaganju odgovarajue kolske prostorije, jer bi, po njegovom miljenju, ova inicijativa bila suprotna cilju meu-etnike integracije u ovom podeljenom gradu. Za bonjake uenike na Kosovu koji pohaaju srednje obrazovanje esto se podrazumevaju trokovi putovanja i prevoza50 koje optine ne pokrivaju. Akalijski i romski aci, koji ive u zabaenim krajevima u Podujev/Podujevu, nemaju pristup kolskom prevozu. Optine Vushtrri/Vuitrn,51 Fush Kosov/Kosovo Polje52 i

48 lan 19.4. Zakona o upotrebi jezika; lan 8.2. Zakona o pravima zajednica iz 2008. godine. Mobilni

nastavnici su nastavnici koji bi putovali i obezbeivali nastavu na maternjem jeziku za male grupe uenika koji ive na razliitim lokacijama. Plaenim smetajem i hranom obezbedilo bi se da deca za koju nije dostupna nastava na maternjem jeziku u optini iz koje potie mogu da pohaaju nastavu na nekom drugom mestu gde trokove hrane i smetaja plaa kosovska vlada ili optina iz koje potie.

49 lan 22. Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju obavezuje optine da obezbede prevoz za uenike koji na njihovoj teritoriji pohaaju obavezno obrazovanje. Optina moe da obezbeuje, i naplauje prevoz za ake koji pohaaju neobavezno srednje obrazovanje.

50 Na primer, u Prapaqan/Prapaanu (Dean/Deane) jedna kosovska bonjaka porodica koja prima socijalnu pomo plaa 50 evra meseno za prevoz dvoje dece do najblie srednje kole na bosanskom jeziku u Pej/Pei, jer nema obrazovanja na bosanskom u Dean/Deanu.

51 Kosovska srpska deca iz Gojbulja/Gojbul, Graca/Grac i Banjsk/Banjske koja pohaaju srednju kolu u Priluju/Prelluzh ili severnoj Mitrovici/Mitrovic. Oni koriste i humanitarni autobuski prevoz koji obezbeuje kosovsko Ministarstvo za saobraaj i veze.

52 Kosovski srpski i romski uenici koji ue po srpskom planu i programu nastave u koli Sveti Sava, u Bresju.

14

Lipjan/Lipljan53 obezbeuju besplatan prevoz za kosovske srpske i romske uenike, koji pohaaju kole po srpskom nastavnom planu i programu. Da bi suzbila naputanje kole akalijskih uenika, optina Lipjan/Lipljan finansira intenzivnu nastavu i obezbeuje kolski prevoz. I optina Gjilan/Gnjilane organizuje prevoz romske dece iz Abdulah Preeva do naselja Ivo Lola Ribar, gde u koli Vuk Karadi sa srpskim nastavnim planom i programom postoji nastava na romskom jeziku. Optina takoe plaa zakupninu za kolske prostorije, koje su smetene u jednoj privatnoj kui. Za razliku od ovoga, ostale optine ovog regiona, gde nije dostupno obrazovanje na nezvaninim jezicima,54 nisu preduzele nikakve mere da obezbede alternativna reenja. Uenici kosovski Turci u Mitrovic/Mitrovici pohaaju nastavu na albanskom jeziku, ali je optinski direktor za obrazovanje spreman da uspostavi asove na turskom ako se to trai. U Vushtrri/Vuitrnu je turski predstavnik u Skuptini optine nedavno traio autobuski prevoz da bi se uenicima kosovskim Turcima omoguilo da naredne kolske godine pohaaju srednju kolu na turskom jeziku u Prishtin/Pritini. Izgradnja novih kola Nesrazmera izmeu sve veeg broja uenika i nedovoljnih kolskih objekata, u kombinaciji sa prijemnim ispitima, na celom Kosovu dovodi do brojnih sluajeva iskljuivanja iz srednjeg obrazovanja55 ime su takoe pogoene i neveinske zajednice, ukljuujui Rome, Akalije i Egipane.56 U takvoj situaciji, prijemni ispiti mogu da imaju za posledicu neodgovarajue iskljuenje iz srednjeg obrazovanja, umesto da uenike usmeravaju ka najboljoj vrsti srednjeg obrazovanja. U meunarodnim standardima u pogledu prava na obrazovanje kae se da srednje obrazovanje mora da bude opte dostupno bez obzira na oigledan kapacitet ili sposobnost uenika.57 ak i kada su uenici primljeni, optine generalno uveavaju maksimalan broj uenika po odeljenju, to dovodi do prenatrpanosti i niskog kvaliteta obrazovanja.58 Ova situacija je dovela do toga da je Ministarstvo obrazovanja raspodelilo 27.260.000 evra za izgradnju novih kola tokom 2009. godine. Samo dve od planiranih novih kola su za neveinske zajednice, sa investicijom od 234.000 evra, ili 0,9 posto od ukupno izdvojenih sredstava.59 53 Kosovski hrvatski, romski, bonjaki i srpski uenici koji pohaaju srednje kole po srpskom planu i

programu nastave u Suvom Dolu/Suhodoll, Donjoj Guterici/Gushteric e Ult, Lapljem Selu/Llapllasell i Graanici/Graanic. Optina obezbeuje dva kombija i pokriva trokove odravanja, dok roditelji plaaju plate vozaa.

54 Obrazovanje na romskom i bosanskom jeziku nije dostupno u Ferizaj/Uroevcu, gde ive kosovski Bonjaci, Goranci i Romi, a na romskom nije dostupno u Novobrd/Novom Brdu, trpcu/Shtrpc (romski) i Viti/Vitini.

55 Avgusta 2008. godine, 240 od 698 uenika primljeno je u srednje kole u Shtime/timlju, a 230 od 582 u Fush Kosov/Kosovom Polju. Prioritet se daje na osnovu rezultata kosovskog ispita i ocena uenika. Vea je verovatnoa da e deca siromanih porodica, naroito Romi, Akalije i Egipani, postii slab uspeh na prijemnom ispitu i zato su ona naroito podlona iskljuenju.

56 Septembra 2008. godine jedan akalijski ak nije primljen u srednju kolu u Podujev/Podujevu zbog rezultata na ispitu a upisan je kasnije na intervenciju Ministarstva obrazovanja.

57 lan 13.2(b), Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima; Ekonomski i socijalni savet, Odbor za ekonomska, socijalna i kulturna prava, E/C.12/1999/10, Opti komentar o pravu na obrazovanje, 08/12/1999, stav 13.

58 Broj uenika po nastavniku je 32. U Fush Kosov/Kosovom Polju je uvean na 37, a odeljenja generalno imaju 45 uenika. U Shtime/timlju je ovaj prag podignut na 44.

59 Vaei Zakon o kosovskom budetu za 2009. godinu (br.03/l-105); Tabele kosovskog budeta za 2009. godinu; odreene budetske stavke: "Izgradnja osnovne kole za manjine", 200.000 evra; i "Izgradnja osnovne kole u Bostane/Bostanu" (Novobrd/Novo Brdo), 34.000 evra.

15

Mere za integraciju dece romske, akalijske i egipanske zajednice Nakon programa naknadne nastave u periodu od 2004. do 2007. godine namenjene za oko 1,800 romske, akalijske i egipanske dece u devet optina,60 potreba za odrivim merama koje bi omoguile integraciju uenika Roma, Akalija i Egipana u obrazovni sistem, priznata je u okviru viegodinje strategije Ministarstva obrazovanja.61 U Prizrenu i Gjakov/akovici, gde su romski, akalijski i egipanski aci, a naroito devojice, pogoeni visokom stopom naputanja kole, slabim upisom, mahom zbog siromane finansijske situacije, optine su organizovale kampanje za podizanje svesti kojima se roditelji pozivaju da decu upisuju u kole. Optinska direkcija za obrazovanje u Gjakov/akovici je direktore kola uputila da prate i podnose redovne izvetaje o pohaanju kole od strane dece pripadnika neveinskih zajednica. U cilju podrke obrazovne integracije putem uveanja pristupa predkolskom obrazovanju, vajcarski Caritas i optina Prizren su novembra 2008. godine zajedno uspostavili dve ustanove za predkolsko obrazovanje gde su polovina zaposlenih pripadnici romske zajednice. Treba rei da su romski roditelji traili da njihova deca ue na albanskom jeziku. U Prizrenu i Ferizaj/Uroevcu Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) obezbeuje stipendije za romske, akalijske i egipanske uenike koji pohaaju srednju kolu i univerzitet.62 Ostale stipendije za ove iste zajednice 2009. godine je podelilo Ministarstvo za zajednice i povratak, a predvidela Kancelarija za pitanja zajednica pri Kabinetu premijera.63 Iako je romska zajednica naroito pogoena naputanjem kole zbog finansijskih ogranienja, tradicije, koja naroito pogaa devojice (na primer, rana udaja), iskljuenosti i neredovnog obezbeivanja kolskih udbenika, optine u regionu Gjilan/Gnjilana nisu preduzele nikakve efikasne mere. Ove mere su mogle da obuhvate neki sistematski pristup da bi se spreilo naputanje kole, kao to su organizovanje intenzivne nastave, aktivnosti podrke za uenike koji su se ispisali iz kole, ili organizovanje kampanja za podizanje svesti o znaaju obrazovanja. Direktori nekih kola su zbog toga odrali sastanke sa roditeljima ispisanih uenika. kolske udbenike za romske ake povremeno obezbeuju kosovsko ili srpsko Ministarstvo prosvete, u zavisnosti od nastavnog plana i programa nastave, ili pak meunarodne ili nevladine organizacije. U Pej/Pei, Istog/Istoku, i Klin/Klini postoji intenzivna nastava za romsku, akalijsku i egipansku decu ili roditelji trae da oni nastave kolovanje.64 Nevladine organizacije Caritas Kosovo u severnoj 60 Prishtin/Pritina, Lipjan/Lipljan, Suharek/Suva Reka, Pej/Pe, Istog/Istok, Prizren,

Shtime/timlje, Gjakov/akovica and Fush Kosov/Kosovo Polje. 61 Strategija integracije romske, akalijske i egipanske zajednice na Kosovu obrazovanje, 2007-

2017. Vladina Strategija za integraciju romske, akalijske i egipanske zajednice na Kosovu, 2009-2015, takoe sadri posebno poglavlje o obrazovanju.

62 Do sada je Regionalni projekat za Rome UNDP-a finansirao 26 stipendija u Prizrenu (24 za uenike srednjih kola i 2 za studente fakulteta) i 13 u Ferizaj/Uroevcu (10 za uenike srednjih kola i 3 za studente fakulteta).

63 Stipendije Ministarstva za zajednice i povratak (50 za srednje i 10 za fakultetsko obrazovanje) odnose se na period januar-jun 2009. godine. Kancelarija za pitanja zajednica planira da uspostavi fond od 100.000 evra za stipendije zajednica, za podrku najmanje 10 uenika iz neveinskih zajednica godinje.

64 Osnovna kola Vaso Pash Shkodrani u Pej/Pei; projekat italijanske NVO Avsi/Tavolo Trentino con il Kosovo; zahtev NVO Vizioni 02 kosovskih Egipana za optinu Istog/Istok; i projekat intenzivne nastave koji sprovodi Care International u Klin/Klini.

16

Mitrovici/Mitrovic i Padem u Leposaviu/Leposaviq, obezbeuju dopunsko obrazovanje za romsku decu na srpskom i romskom jeziku. U Osojanu/Osojan (Istog/Istok) i Pej/Pei, gde nedostatak nastave na romskom jeziku i kvalifikovanih nastavnika za nastavu na romskom jeziku predstavljaju veliku prepreku, romska zajednica je u opasnosti da izgubi svoj maternji jezik. U oekivanju da se uspostavi predmet romskog jezika u okviru kosovskog nastavnog plana i programa, neki romski roditelji su predloili da Ministarstvo i optine organizuju struno usavravanje i zaposle potencijalne i sadanje nastavnike romskog jezika koji ive u Bivoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, gde postoji vea mogunost upotrebe romskog jezika. 3. ODVOJENOST SISTEMA OBRAZOVANJA I PREPREKE ZA RAD MULTIETNIKIH KOLA U svim oblastima gde su albansko ili srpsko stanovnitvo veina, kosovski i srpski sistem obrazovanja iskljuuje uenike kosovske Albance i kosovske Srbe od okolne drutvene sredine veinske zajednice, koliko god da oba sistema garantuju obrazovanje na maternjem jeziku. Na ovaj nain, obrazovanje namee i podstie razdvajanje. Ostale zajednice se uglavnom oslanjaju na ova dva obrazovna sistema u zavisnosti od svog geografskog i jezikog uticaja ili nekog drugog faktora. Na osnovu obrazovnog sistema koji se pohaa, postoje multietnike kole u kojima nastavu pohaaju uenici kosovski Albanci i uenici iz nekih drugih zajednica kao i kole koje pohaaju uenici kosovski Srbi sa uenicima iz nekih drugih zajednica, dok su kombinovane kole sa acima kosovskim Albancima i kosovskim Srbima pravi izuzetak. ak i kada u pojedinanim sluajevima aci iz ovih zajednica pohaaju kolu pod istim krovom, nastava se odvija u odvojenim kolskim smenama i nema nikakve interakcije izmeu albanskih i srpskih uenika izuzev u nekoliko retkih sluajeva. Dalju komunikaciju u velikoj meri oteava i sama injenica da srpski aci ue samo srpski, a albanski aci samo albanski jezik. Iako se irom Kosova mogu nai kole koje rade po kosovskom nastavnom planu i programu a koje pohaaju albanska deca i deca iz ostalih nesrpskih zajednica65 i kole koje rade po srpskom nastavnom planu i programu a koje pohaaju srpska deca i ostala nealbanska deca66, albanska i srpska deca ne pohaaju kole zajedno. 65 kole u junoj Mitrovic/Mitrovici, Vushtrri/Vuitrnu i Skenderaj/Srbici pohaaju uenici iz

albanske, bonjake i akalijske zajednice. Uenici iz zajednice kosovskih Turaka i kosovskih Albanaca koluju se u Mitrovic/Mitrovici i Vushtrri/Vuitrnu na albanskom jeziku. Uenici iz zajednice kosovskih Bonjaka i kosovskih Albanaca pohaaju iste kole u regionu Pej/Pei, ali u odvojenim razredima zbog jezika. U regionu Pej/Pei, u Fush Kosov/Kosovom Polju, Podujev/Podujevu i Shtime/timlju, uenici Romi, Akalije i Egipani i kosovski Albanci idu u iste kole. U Prishtin/Pritini, uenici iz zajednica kosovskih Turaka, Albanaca i Bonjaka dele iste uionice ili kole. Isto se odnosi i na decu iz zajednica kosovskih Albanaca, Turaka, Bonjaka, Roma i Akalija u celom regionu Prizrena kao i na uenike iz zajednica kosovskih Albanaca, Turaka, Goranaca, Akalija i Bonjaka u razliitim kolama u regionu Gjilan/Gnjilana.

66 kole srpskog nastavnog plana i programa u regionima Mitrovic/Mitrovice i Gjilane/Gnjilane, u Osojanima/Osojan, Istog/Istoku, Fush Kosov/Kosovom Polju, Obiliq/Obiliu i Graanici/Graanic (Prishtin/Pritina) integriu srpske i romske uenike. kole srpskog nastavnog plana i programa takoe pohaaju i bonjaka deca u severnoj Mitrovici/Mitrovic i Leposaviu/Leposaviq, a u Janjevu/Janjev (Lipjan/Lipljan) kolu zajedno pohaaju uenici iz zajednice kosovskih Hrvata, kosovskih Bonjaka i Roma.

17

Integracija i socijalna interakcija uenika koji pohaaju srpski i kosovski obrazovni sistem u istim kolama i dalje je veoma problematina. kola Sveti Sava u Bresju (Fush Kosov/Kosovo Polje) predstavlja jedan takav primer. Pre martovskih dogaaja 2004. ovu kolu su pohaali samo aci koji su se kolovali po srpskom nastavnom planu i programu. U isto vreme, albansko optinsko rukovodstvo i politike partije ukazivale su na to da se ne iskoritavaju puni kapaciteti kole dok optina s druge strane nije imala dovoljno prostora za uionice. kola je unitena marta 2004. godine, a potom je obnovljena i ponovo otvorena septembra 2004. godine. Razgovori voeni izmeu predstavnika kosovskih Srba i kosovskih Albanaca, u pogledu zajednikog korienja kole, nisu urodili plodom i doveli su do objavljivanja Izvrne odluke Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija kojom ova kola postaje multietnika kola koja se koristi u razliitim smenama po srpskom i kosovskom nastavnom planu i programu. Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) je otvorila kancelariju kako bi upravljala i nadgledala rad kole. Kancelarija je zatvorena oktobra 2008. godine i optina je preuzela odgovornost za primenu Izvrne odluke. Od tada se sve manji broj srpske i romske dece67 i sve vei broj albanske i akalijske dece68 koluje u razliitim smenama i na razliitim spratovima bez ikakve komunikacije izmeu upravnika kole, nastavnika i uenika ova dva obrazovna sistema. Srpsko stanovnitvo koje se smanjuje veruje da kolovanje po srpskom nastavnom planu i programu moe biti dovedeno u opasnost.69 Tokom kolske 2008/9 godine, goranski i albanski nastavnici i uenici u mestu Dragash/Draga nisu delili prostorije u dve kole koje su koristile obe zajednice.70 Odluka gradonaelnika je septembra 2008. godine spreila goranske nastavnike bez kosovskih ugovora da uu u kolske prostorije. Goranski nastavnici su od 2006. godine imali potpisane ugovore iskljuivo sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije.71 Ova situacija je spreila 135 goranskih uenika da se koluju na srpskom jeziku. Do januara 2009. godine, nakon to su izgubili celo polugoe, uenici i nastavnici osnovne kole Nezim Berati/Neboja Jerkovi u Dragash/Dragau nisu imali nijednu drugu opciju nego da se presele u isturena odeljenja koje se nalaze u 67 Na prvom spratu ima 62 uenika, u pet razreda osnovne kole, koji pohaaju nastavu na srpskom

jeziku (u proseku 12 uenika po razredu). Bez obzira na njihov broj, Izvrna oduka UNMIK-a br. 2005/7 titi prava uenika iz zajednice kosovskih Srba i drugih nealbanskih zajednica da nastave svoje kolovanje u koli.

68 Na osnovu podataka kojima raspolae Optinska direkcija za obrazovanje, 383 uenika iz kole Selman Riza, koji se koluju u skladu sa kosovskim nastavnim planom i programom, nalazi se u sedam razreda na drugom spratu, to znai da u svakom razredu u proseku ima 54 uenika. Trenutno korienje kole ne oslobaa optinu obaveze da izgradi nove kolske prostorije kako bi reila problem sve veeg broja uenika.

69 Uenici kosovski Srbi iz sela Uglar/Ugljare, gde se stanovnitvo kosovskih Srba stalno smanjuje od marta 2004 i gde je ostalo samo deset od nekadanjih 80 porodica. Meuetnika prodaja imovine se i dalje nastavlja, dok je nekoliko mladih porodica kosovskih Albanaca odluilo da ivi u selu. Romski uenici u koli navodno razmiljaju da se odlue na obrazovanje po kosovskom nastavnom planu i programu.

70 Goranski uenici i nastavnici ne koriste prostorije srednje kole u Dragash/Dragau jo od 2007. godine, a prostorije osnovne kole Nezim Berati/ Neboja Jerkovi nisu koristili od septembra 2008. godine.

71 Dok kosovski nastavni plan i program nije obezbeen na srpskom jeziku, 2006. godine je srpski Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju zatraio da goranski nastavnici potpiu ili kosovske ili srpske ugovore. Goranski nastavnici su odbili da potpiu kosovske ugovore. Nastavnici na Kosovu koji imaju ugovore sa Republikom Srbijom imaju bolje uslove iz ugovora kako u vidu plate tako i u pogledu ostalih beneficija.

18

etiri susedna sela. Meutim, navodno zbog nedostatka prostora i udaljenosti izmeu sela, redovno obrazovanje je ozbiljno narueno. Na primer, uenici od 5. do 8. razreda su pohaali asove u trajanju od samo 30 minuta dva dana nedeljno. Nakon posete visokog komesara OEBS-a za nacionalne manjine u februaru 2009, optina, premijer i ministar obrazovanja obeali su brzi povratak goranskih uenika i nastavnika u gore navedenu kolu. Goranski uenici od 5. do 8. razreda su se 3. marta vratili u kolu za razliku od uenika od 1. do 4. razreda koji nisu. Meutim, 17. marta su se uenici i nastavnici od 5. do 8. razreda povukli iz kole, navodno zbog uplitanja direktora, koji radi po kosovskom nastavnom planu i programu, u proces ponovnog primanja i u funkcije nastavnika koji predaju po srpskom nastavnom planu i programu.72 kola u Poneu/Ponesh (Gjilan/Gnjilane) je jo jedan primer podele zajednica kosovskih Albanaca i kosovskih Srba po politikim principima. kolska zgrada je, uz finansijsku pomo britanske ambasade, sagraena za ove dve zajednice koje e se kolovati na svom maternjem jeziku i u skladu sa svojim nastavnim planom i programom, ali e deliti asove kao to je recimo fiziko vaspitanje. Meutim, pokazalo se da je stavljanje natpisa sa nazivom kole po jednom od pripadnika Oslobodilake vojske Kosova i obeleja "Republike Kosovo" suvie podelilo zajednice, te da je u suprotnosti sa duhom projekta koji je nastojao da zblii ove dve zajednice pod zajednikim krovom istih vrednosti. U Rahovec/Orahovcu je multietnika kola otvorena 2001. godine, kao pokuaj da se zblie kosovski Albanci, kosovski Srbi, Romi i Egipani, ali kolu ne koriste uenici kosovski Srbi jer se ne oseaju bezbedno a roditelji su zabrinuti da kosovsko obrazovanje moe ograniiti njihovu mogunost da nastave dalje obrazovanje van Kosova. Osnovno obrazovanje u Janjev/Janjevu pokazuje dalje paradokse u smislu koegzistencije. kola ima tri razliita direktora i tri razliita naziva. Direktor koji radi po srpskom nastavnom planu kae da se kola zove Vladimir Nazor, direktor kosovski Hrvat kae da se kola zove Janjevo, a optina Lipjan/Lipljan i direktor kosovski Albanac kolu zovu Shtefan Gjeqovi. Direktora kosovskog Hrvata naimenovala je optina, ali se uenici ove zajednice koluju u skladu sa srpskim nastavnim planom i programom. Uenici kosovski Albanci, Akalije i kosovski Turci koluju se na albanskom jeziku na jednom spratu; kosovski Hrvati, kosovski Bonjaci i Romi se koluju na srpskom jeziku na drugom. Relativno pozitivan primer moe se videti u osnovnim kolama u Mogili/Mogille i Binau/Binc (Viti/Vitina), gde neki razredi oba obrazovna sistema dele istu zgradu tokom iste smene. kole u Poneu/Ponesh (Gjilan/Gnjilane) i Jasenoviku (Novobrd/Novo Brdo) koje rade pod dva razliita sistema dele istu zgradu ali u razliitim smenama. Aranmani oko dodele prostora onemoguavaju ili omoguavaju komunikaciju meu uenicima. Na primer, u koli u Poneu/Ponesh razmak izmeu smena je 45 minuta, i zbog toga uenici iz razliitih zajednica ne mogu da se susretnu. U Jasenoviku, razmak izmeu smena traje od 15 do 30 minuta i omoguuje neku

72 Dok dvoma goranskim nastavnicima od 1. do 4. razreda nije dozvoljeno da se vrate ponovo u

kolu, kosovski direktor je preduzeo inicijativu da objavi kuni red i, kao odgovor na to, svi goranski nastavnici i uenici su napustili kolu 17. marta. OEBS je kontaktirao oba predstavnika optine Dragash/Draga koji smatraju da kuni red nije vaei (20. marta), i predstavnika srpskog Ministarstva prosvete na Kosovu koji je uveravao da e se goranska deca vratiti u kolu nakon pismene odluke optine koja e ponititi kuni red (23. mart). Optina je ispunila ovaj zahtev 24. marta.

19

komunikaciju izmeu uenika, posebno leti kada se bave razliitim sportskim aktivnostima u kolskom dvoritu. Istureno odeljenje osnovne kole Pandeli Satiri u Privremenom sklonitu za zajednicu u Plemetin/Plemetini (Obiliq/Obili) predstavlja primer odvojenog i obrazovanja loeg kvaliteta a koje pohaaju iskljuivo uenici iz romske i akalijske zajednice, koji su obuavani od strane nekvalifikovanih nastavnika. Oekuje se da e izgradnja nove kole u istom selu omoguiti integraciju ovih uenika sa uenicima iz zajednice kosovskih Albanaca u sledeoj kolskoj godini. Dva razreda, koja su ranije pohaali 53 uenika iskljuivo iz zajednica Akalija, Roma i Egipana, 2008. godine su uspeno integrisana u multietniku osnovnu kolu Selman Riza u Fush Kosov/Kosovom Polju. U nekim sluajevima, sama injenica deljenja iste kole ili razreda ne znai da je integracija postignuta. U Ferizaj/Uroevcu, ispitanici iz zajednice Akalija su istakli kako su, u nekim sluajevima, tokom zime uenici iz njihove zajednice smeteni da sede u klupama koje se nalaze daleko od pei i blizu prozora. Van kole, esto ih zadirkuju, obraaju im se na pogrdan nain ili ak bivaju pretueni od strane uenika kosovskih Albanaca. Nakon niza nedavnih navodnih tua koje su prouzrokovali albanski uenici,73 izgleda da se akalijski roditelji sve vie boje da poalju svoju decu u kolu. 4. PREDSTAVLJANJE KOSOVSKIH ZAJEDNICA U UDBENICIMA U saglasnosti sa Ustavnim okvirom za zatitu nacionalnih manjina Saveta Evrope,74 zakonodavstvo koje se odnosi na prava zajednice zahteva da kosovski nastavni plan i program takoe obuhvati istoriju, kulturu i neke druge karakteristike zajednica koje tradicionalno ive na Kosovu i da neguje duh potovanja, razumevanja i tolerancije meu njima.75 Takoe predvia da predstavnike organizacije zajednica budu konsultovane tokom izrade takvog nastavnog plana i programa. U praksi, u postkonfliktnim sredinama, postojanje i rad dva odvojena kolska sistema nije korisno za stvaranje sistema meukulturalnog obrazovanja gde je identitet svake grupe ouvan, identitet druge grupe se ui i priznat je i gde se promovie razumevanje, prihvatanje i tolerancija. Protivreni istorijski prikazi tee ka davanju prioriteta ili zajednici kosovskih Albanaca ili zajednici kosovskih Srba. Ne daje se uopte ili se ne daje dovoljno mesta istoriji drugih zajednica. Nedostatak "nacionalnih" predmeta prilagoenih zajednicama i asova na maternjem jeziku za neke od najugroenijih zajednica (Roma, Akalija, Egipana, Goranaca, kosovskih Hrvata i kosovskih Crnogoraca) ugroava adekvatno ouvanje njihovog identiteta. Odvojenost i sukob oko nadlenosti Realnost na Kosovu je okarakterisana drutvenom, politikom i upravnom razdvojenou izmeu zajednica kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Odvojenost i

73 Ovi uzastopni napadi su se navodno desili 10. februara, 1. i 3. marta 2009. 74 lan 6.1 Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina predvia da e organi vlasti: [p]odsticati

duh tolerancije i meukulturnog dijaloga i preduzimati efikasne mere za unapreenje uzajamnog potovanja i razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive na njihovoj teritoriji, bez obzira na njihov etniki, kulturni, jeziki ili verski identitet, posebno u oblasti obrazovanja, kulture i medija.

75 lan 8.12, Zakon o pravima zajednica, 2008.

20

sukob oko nadlenosti je postao jo naglaeniji nakon 17. februara 2008. godine. U oblasti obrazovanja, postojanje dva odvojena, razliita i esto konkurentna kolska sistema nije pogodno za promovisanje razumevanja, tolerancije i prijateljstva meu nacijama, rasama ili verskim grupama ili doprinosa odravanju mira, kao to je i predvieno u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Meunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.76 Kao to je ranije objanjeno, srpski uenici pohaaju kole koje finansira i kojim upravlja Ministarstvo prosvete Republike Srbije, dok albanski uenici pohaaju kole koje se nalaze pod nadlenou kosovskog Ministarstva obrazovanja. Uopte, manje zajednice tee jednom ili drugom nastavnom planu i programu, to uglavnom zavisi od njihovog geografskog poloaja a u manjoj meri od jezika i/ili vere. Oni koji ive u srpskim enklavama prate srpski nastavni plan i program dok e ostali obino pratiti kosovski nastavni plan i program. Ova dva obrazovna sistema su u stvari doprinela da se uvrsti jaz koji deli dve zajednice na Kosovu. Relevantan primer je to to albanski i srpski udbenici tee da pristrasno i jednostrano predstave istoriju. Oni nemaju za nameru da predstave istoriju Kosova, nego imaju tendenciju da su vie usmereni ka predstavljanju istorije ili srpske ili albanske zajednice. Albanski udbenici za istoriju se uglavnom usredsreuju na glavne albanske istorijske linosti, dok se za Slovene kae da su doli na albansku zemlju gde su se borili, pljakali, unitavali i asimilirali stara albanska plemena (izuzev na Kosovu i Albaniji).77 Srpski udbenici iz istorije predstavljaju Kosovo kao kolevku srpske nacije i naglaavaju da su Albanci doli iz Albanije.78 U oba nastavna plana i programa, obe istorije etnikih zajednica su predstavljene kao dug neprestani niz tlaenja i nacionalne borbe za osloboenje od Otomanskog carstva. Prema verziji istorije koja se ui prema kosovskom nastavnom planu i programu, tlaenje albanskog naroda i njegova nacionalna borba79 nisu se zavrili sa raspadom Otomanskog carstva nego su se nastavili sa prisilnim ukljuenjem Kosova u Srbiju.80 Kosovski Srbi u osmom razredu ue da veina Albanaca uva stoku i ivi u seoskim sredinama i da je tokom Drugog Svetskog rata Kosovo bilo deo Velike Albanije, kada je veliki broj kosovskih Srba ubijen ili deportovan kako bi se ostvarilo etniki isto Kosovo.81 U celini, srpski udbenici iz istorije izbegavaju savremenu balkansku istoriju,82 dok albanski udbenici iz istorije prikazuju savremenu istoriju.83 76 lan 26, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, 1948; lan 13.1, Meunarodni pakt o

ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima; Opti komentar br. 13: Pravo na obrazovanje, lan 13.4, Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, dvadeset i prvo zasedanje (1999).

77 Fehmi Rexhepi i Frasher Demaj, 2006, Historia 6, Libri Shkollor Prishtina, str. 113-4. 78 Suzana Raji, Kosta Nikoli i Neboja Jovanovi, 2005, Istorija 8: za 8. razred osnovne kole,

tampa Kultura Baki Petrovac, str. 27 i 134-5. 79 Slobode i politika prava obeana od strane mladih Turaka nisu dugo trajale. Nakon uspostavljanja

svoje vlasti, zapoeli su akcije protiv nacionalnog albanskog pokreta. Mladi Turci su poeli da prave smetnje albanskim kolama i domovima kulture, da hapse albanske patriote itd. Ove aktivnosti kao i porezi i vojna slube izazvala je rastui bes albanskog naroda protiv reima mladih Turaka Prerueni albanski komiteti su zapoeli svoje pokuaje organizovanja opteg oruanog ustanka protiv Otomana. Poetkom aprila 1910 ustanak je kulminirao u regionu Pritine/Prishtin. Brzo se proirio na druga mesta irom Kosova i Dibra provincije. Izvor: Fehmi Rexhepi & Frasher Demaj 2005, Historia 8 shkolla e mesme e ulet, Shtepia Botuese "Libri Shkollor" Prishtin/Pritina, str.105. Takoe videti str. 68, 78 & 104-111.

80 Nakon toga ukljueno u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. kao deo Srbije. 81 Suzana Raji, Kosta Nikoli i Neboja Jovanovi, 2005, Istorija 8: za 8. razred osnovne kole,

tampa Kultura Baki Petrovac, str. 27 i 134-5. 82 U primerima udbenika za istoriju od petog do osmog razreda nema nikakvih upuivanja na sukob

na Kosovu u periodu od 1998-1999. Miloevieva vladavina je uglavnom povrno opisana kao period u kome su se odnosi sa ostalim bivim jugoslovenskim republikama pogorali.

21

Albanski osnovci na primer ue, na primer, da je srpska vojska i policija masakrirala kosovske Albance u periodu od 1998. do 1999. godine.84 Dve strane su posveene samo komandantu Oslobodilake vojske Kosova Ademu Jaariju. kole sa srpskim nastavnim planom i programom Srpski plan i program za osnovne kole (1-4 razred) obuhvata 20 asova nedeljno od ega je 9 posveeno nastavi srpskog jezika, knjievnosti, likovnom vaspitanju, muzikom vaspitanju i veronauci. Predmet istorije uvodi se u 5 razredu. Broj asova se poveava sa 27 na 30 za uenike 5-8. razreda i otprilike jedna treina asova (ili 10 sati) ostaje za "nacionalne" predmete prilagoene zajednicama. Ovaj nastavni plan i program se primenjuje irom Srbije, odnosno, ne vai samo na kosovske Srbe. U udbenicima se ne obrauje istorija Kosova, nego srpske nacije kao celine, a savremena istorija se ne pominje (period od 1998. do sada) ili se ona obrauje samo optim navoenjem injenica i datuma bez ikakve analize. Uenici kosovski Srbi ue najvie o Albancima i njihovoj istoriji od II Svetskog rata naovamo. to se tie geografije, deca ue da je Kosovo juna srpska pokrajina u kojoj ivi najvei deo albanske manjine.85 Ljudi sa kojima je obavljen razgovor imaju razliita miljenja o stvarnom sadraju srpskih udbenika i nainu na koji su u njima predstavljene druge zajednice. Ta miljenja se kreu od udbenika u kojima se obezbeuju sveobuhvatne informacije o etnikim grupama koje tradicionalno ive na Kosovu,86 do udbenika geografije i istorije u kojima se pominju sve zajednice koje su tradicionalno prisutne u Srbiji,

83 U skladu da albanskim udbenicima iz istorije od 6. do 9. razreda. 84 "U ovim uslovima srpski okupatori su inicirali svoju vojnu i policijsku propagandnu maineriju ne

samo protiv OVK (Oslobodilake vojske Kosova) ve i protiv civilnog stanovnitva, to je rezultiralo neverovatnim scenama varvarstva, ubistava i masakra nedunih ljudi (dece, ena i starih), spaljivanja kua i masivnim zarobljavanjem mladih itd. Najvei masakri su poinjeni tokom februara i marta 1998. godine, naroito u regionu Drenic/Drenice. Ovakvi masakri albanskog stanovnitva su vreni tokom itave 1998. godine irom Kosova." Izvor: Fehmi Rexhepi, 2006, Historia 9, Libri Shkollor Prishtina, str. 168. Region Drenic/Drenice obuhvata optine Skenderaj/Srbica, Glogoc/Glogovac, Malishev/Malievo, kao i jugo-zapadni deo regiona Mitrovic/Mitrovice. Verzija na bosanskom jeziku ovek i priroda, kae: Srpske vlasti, uprkos mnogim pokuajima nisu uspele da promene etniku strukturu u mojoj zemlji. Ludilo ovih varvara dostiglo je vrhunac izmeu 24. marta i 12. juna. Izvor: Rasim Bejtullahu, Muhamet Bicaj, Ragip Rrustemi, ovek i priroda, 3. razred osnovne kole, Libri Shkollor, Prishtin/Pritina 2007, str. 67.

85 Konsultovanje udbenika i razgovor sa uenicima kosovskim Srbima u trpcu/Shtrpc, Viti/Vitini, Gjilan/Gnjilanu, Novobrd/Novom Brdu i Kamenic/Kamenici. Pogledati takoe Rada Sitarica & Milutin Tadi, 2008, Geografija za esti razred osnovne kole, Zavod za udbenike, Beograd, str. 90-91, gde statistiki podaci iz 2002. godine za Srbiju takoe ukljuuju i Kosovo i Metohiju: "broj stanovnika: 9,396,000 (procena stanovnika Kosova i Metohije za 2001. godinu je 1,900,000)" i pogledati deo gde su prikazane karte Srbije, na strani 90. i 91. koje takoe ukljuuju Kosovo. Rada Sitarica & Milutin Tadi, 2008, Geografija za esti razred osnovne kole, Zavod za udbenike, Beograd, str. 66 (gde je opisano da se teritorija Srbije sastoji od centralne Srbije, Vojvodine i Kosova i Metohije) i str. 63 (gde su prikazane krajnje take Srbije na karti i gde je najjuniji deo Kosova prikazan kardinalnom takom koja odreuje najjuniji deo Srbije).

86 Prema reima nastavnika u Goradevcu/Gorazhdec, Sig/Sigi, Brestoviku/Brestovik (Pej/Pe), i Osojanu/Osojan (Istog/Istok), istorija Srba i srpske drave se ui u osnovnoj i srednjoj koli; u udbenicima istorije daju se sveobuhvatne informacije o etnikim grupama koje tradicionalno ive na Kosovu; a istorija albanske zajednice je obraena od naselja ilirskih plemena, preko otomanske okupacije, promene vere u Islam, Balkanskih ratova, prve i druge Prizrenske lige, svetskih ratova i deavanja iz 80-tih i 90-ih godina. Romska i zajednica kosovskih Bonjaka se takoe obrauju u lekcijama o istoriji regiona.

22

ukljuujui i Kosovo,87 i gradivo o nacijama i nacionalnostima obuhvaeno nekim lekcijama o zajednicama (Bonjacima, Hrvatima i Albancima) sa retkim pominjanjem turske zajednice.88 U nekim sluajevima uzete su u obzir jezike potrebe drugih zajednica, kao na primer u koli u Janjev/Janjevu (Lipjan/Lipljan), gde uenici kosovski Hrvati, kosovski Bonjaci i Romi mogu da ue svoje jezike tri sata nedeljno. Od 2003. godine, u jednoj koli u severnoj Mitrovici/Mitrovic i u nekoliko osnovnih kola u Gjilan/Gnjilanu, Kamenic/Kamenici i Ugljaru/Uglar (Fush Kosov/Kosovo Polje), za romske uenike su obezbeena dva asa gramatike romskog jezika nedeljno. Kontroverza oko izraavanja romskog jezika irilinim ili latininim pismom reena je u korist udbenika na latinici. Meutim, ak i kada privremena reenja omoguavaju deci da ue svoj maternji jezik, nema uslova za promovisanje i uenje njihove kulture, istorije i veronauke. U Dragash/Dragau su direktori kola, u kojima goranski aci pohaaju osnovne i srednje kole po srpskom nastavnom planu i programu, potvrdili da, kako je dozvoljeno srpskim zakonima i propisima o obrazovanju, nastavnici prilagoavaju do 30 procenata nastavnog plana i programa kako bi obuhvatili istoriju, kulturu i druge specifine osobine lokalnih zajednica. Zbog ovoga roditelji i uenici misle da je njihova zajednica dovoljno zastupljena u udbenicima i nastavnom procesu. Meutim, u obrazovnom materijalu se slabo pominje goranska zajednica. Uenici kosovski Bonjaci koji prate srpski nastavni plan i program u severnoj Mitrovici/Mitrovic i Leposaviu/Leposaviq veruju da istorija i kultura njihove zajednice nisu na odgovarajui nain priznate jer, s obzirom da oni ue istoriju i kulturu Srbije, nema dovoljno raznolikosti, nije posveena dovoljna panja niti ima dodatnih predmeta koji bi uzeli u obzir identitet kosovskih Bonjaka.89 kole sa kosovskim nastavnim planom i programom U okviru kosovskog nastavnog plana i programa, u osnovnim kolama (1-5 razred) "nacionalni" predmeti prilagoeni zajednicama koji obuhvataju maternji jezik, likovno vaspitanje, muziku kulturu i istoriju, ine od jedne treine do polovine (9-11 sati) od ukupnog broja nastavnih asova (20 do 25 sati). Nastava predmeta istorija uvodi se u 5. razredu. Nacionalni predmeti ine malo manje od treine nastavnog programa u nioj srednjoj koli (6-9. razred). U severnim optinama Leposavi/Leposaviq, Zvean/Zvean i Zubin Potok, izolovana zajednica kosovskih Albanaca pohaa nastavu u osnovnoj koli na svom maternjem jeziku prema kosovskom nastavnom planu i programu, ukljuujui "nacionalne" predmete prilagoene zajednicama. Sekundarni i tercijarni stepen obrazovanja na maternjem jeziku postoji samo juno od reke Ibr/Ibar. Ne postoje nikakve inicijative 87 Direktori i nastavnici kola u Rahovec/Orahovcu i Velikoj Hoi/Ho e Madhe. 88 Sagovornici u Prishtin/Pritini podvlae da srpski nastavni plan i program sadri gradivo o

nacijama i nacionalnostima, ukljuujui Bonjake, Hrvate i Albance, sa fokusom na kontekst bive Jugoslavije ili Balkana. Zajednica kosovskih Turaka se pominje samo u vezi sa Otomanskim carstvom.

89 Zajednica kosovskih Bonjaka zabrinuta je zbog ouvanja svog kulturnog i verskog identiteta u okviru srpskog nastavnog plana i programa i kritikuje nastavnike i direktore kola to nemaju oseaja za specifinosti njihovog identiteta. Na primer, nedavno uvedeni predmet veronauke izazvao je naroitu zabrinutost kada je direktor jedne kole u severnoj Mitrovici/Mitrovic u poetku insistirao da uenici kosovski Bonjaci i kosovski Srbi pohaaju iste asove ovog predmeta.

23

u cilju uspostavljanja kontakata sa uenicima kosovskim Srbima ili promovisanja uenja o ovoj zajednici i njenom jeziku. Uenici kosovski Turci pohaaju nastavu ili na turskom90 ili na albanskom jeziku.91 Nastavni plan na turskom jeziku ukljuuje "nacionalne" predmete prilagoene zajednicama iji su nastavni program sastavili strunjaci kosovski Turci. Dvadeset do 30 posto gradiva u udbenicima istorije obrauje istoriju zajednice kosovskih Turaka i Turske i njen uticaj na Balkan. Dok za osnovnu kolu uglavnom postoje udbenici pripremljeni prema nastavnom planu i programu, udbenici za srednju kolu uvoze se iz Turske, i u njima se ne pominje Kosovo i zajednica kosovskih Turaka. Ispitanici u Prishtin/Pritini i Mitrovic/Mitrovici nezadovoljni su zbog nedovoljne zastupljenosti njihove zajednice u okviru kosovskog nastavnog plana i programa kao i zbog toga to se u udbenicima istorije Turci predstavljaju kao okupatori. Nakon albe zajednice kosovskih Turaka i preporuka Kancelarije za veze Republike Turske na Kosovu, Ministarstvo obrazovanja je 2007. godine unelo izmene u nastavne planove i programe i udbenika, ime je omogueno objektivnije kulturno i istorijsko predstavljanje ove zajednice. Dok u Mitrovic/Mitrovici i Vushtrri/Vuitrnu zajednica kosovskih Turaka nije traila nastavu na maternjem jeziku i nacionalne predmete,92 predstavnik kosovskih Turaka iz Janjev/Janjeva (Lipjan/Lipljan) je nedavno to uinio. Kosovski Bonjaci sa kojima je obavljen razgovor u Prishtin/Pritini nezadovoljni su zbog nedovoljne zastupljenosti njihove zajednice u okviru kosovskog nastavnog plana i programa. U nekim udbenicima koje koriste uenici kosovski Bonjaci evidentno je negativno predstavljanje zajednice kosovskih Srba, naroito u vezi sa nedavnim konfliktom.93 Ti uenici dosledno potvruju da dovoljno ue o bosanskom jeziku i knjievnosti, ali im je potrebno da ue vie o istoriji kosovskih Bonjaka. Nastavnicima bosanskog jezika potrebna je vea podrka, u smislu udbenika i za organizovanje obrazovnih i kulturnih aktivnosti koje bi poveale motivaciju uenika i pomogle da se prenosi i ouva identitet ove zajednice. Romski jezik i istorija i kultura zajednica Roma, Akalija i Egipana nisu ukljueni u kosovski nastavni plan i program. Romski roditelji u Klin/Klini zabrinuti su to njihova deca ne mogu da govore ili ue svoj jezik nigde osim u privatnom okruenju, pa su u opasnosti da izgube svoju istorijsku i kulturnu batinu. Romi, Akalije i Egipani, sa kojima se razgovaralo a koji pohaaju ili srpski ili kosovski obrazovni sistem, trae da se ovi nastavni planovi i programi izmene i dopune tako da obuhvate informacije ili predmete o njihovoj kulturi, istoriji i identitetu.94 Akalije sa kojima je obavljen razgovor takoe primeuju da kosovski nastavni plan i program deci ne omoguava da ue