LUKI]LEGURA FRMOSA

K o l e k c i j a PAUNkw. 5

Urednik:D.Luki}

Izdava~ Mobarov institut ZAVETINE11000 Beogrda Serdar Janka Vukoti}a 1/13

Priprema i {tampaKwi`evnoumetni~ka radionica

rukotvorenih izdawa VALTAZAR PREVALEZB E O G R A D

Copyright ©© 2003. by Miroslav Luki}Copyright ©© za Jugoslaviju ZAVETINE Plus ultra

Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme seumno`avati, pre{tampavati ili prenositi u bilo kojojformi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora iliizdava~a, niti mo`e biti na bilo koji drugi na~in ili

bilo kojim drugim sredstvom distribuirana iliumno`avana bez odobrewa izdava~a. Sva prava za

objavqivawe ove kwige zadr`avaju autor i izdava~, premaodredbama Zakona o autorskim pravima.

W E B - S I T EW .W.W. ZAVETINE. COM

E - M A I LZAVETINE@VERAT. NET

+311 11 5334 899

Miroslav LUKI]

LEGURAFRMOSA

BEOGRAD

2003

Miroslav Luki} (Foto ZAVETINE. Zima, 2001.

Snimak Ivan Luki})

4

PRETEK

Moderna vremena i starinski pesnik

Na otkopavawima u Zvi`du, Homoqu, davnine u

pamtiveku, neugasle tradicije, uvideo je da je vreme

faktor koji deluje na qude, stvari, floru i faunu.

Legende i re~i , zaobilazi kao reka ostrvo. Postoji vreme,

neumitno, ogromno; ne postoji - moderna deonica - to

umi{qaju sujetni, prepredeni, nadobudni. Modernost je u

najgorem slu~aju moda. U poeziji, u kwi`evnosti,

modernost ne vredi ni lulu duvana. Me|utim, ne treba

o~ekivati da to pojme i prihvate, oni koje su ve}

proglasili modernim, najmodernijim. Homer je moderniji

od mnogih savremenih pesnika. ^itajte ponovo Homera,

ili Vergilija, i stihove Miodraga Pavlovi}a (ili Ivana

Lali}a), ~itajte ponovo (ako nemate pametnija posla,

naravno!) roman~ine D. ]osi}a, M. J. Vi{wi}a, pa

uporedite, vidite ko je moderniji!

Mnogi moderni }e postati anahroni, pateti~ni,

sme{ni.

Starinski pesnici (ma koliko to zvu~alo

neodre|eno) ponekad su zanimqiviji od modernih. Pravi

pesnik nema ciq da bude ni moderan, ni starinski. Me|u

modernim, avangardnim pesnicima ima previ{e

stadardnih sudbina, previ{e {eprtqa, {karta,

umi{qenih...Modernost je separatna orijentacija,

5

prozi{la je iz ideologije; nametnula ju je ideologija.Na

otkopavawima u severoisto~nim delovima Srbije, za wega

nije bilo va`no - biti moderan, biti starinski, ve} -

dopreti do najdubqih slojeva...Tragaju}i za `ivotom,

suo~avao se sa nepobedivim faktorom vremena, naj~e{}e

sa propadawem. Razgledao je fotografije, koje je sam

na~inio, minulih godina, prestravqen pomalo ~iwenicom

nestajawa, propadawa...

Usamqeni de~ak sa svojim qubimcima i ru{evina

ku}e u {umskom prostranstvu, deo su "modernih vremena"

i onih drevnih, mitskih. Treba li da napi{emo ime tog

de~aka? Ho}e li biti od pomo}i, ako napi{emo - potes

Basare?

UMETNOST MAHOVINE - jedino je ona

nad`ivela sve, moderna vremena, starinske pesnike,

sopstvenike i wihove stvari. Jedino ona ne la`e, ne

zavodi...

Nekim fotografijama nisu potrebni nikakvi

komentari.Izme|u prve slike u obimnom porodi~nom

albumu (snimqene krajem 19. veka ) i posledwe slike

proteklo je mnogo vremena, ~itav vek bezmalo. Tim slikama

ne bi imali {ta da dodaju, ni moderan ni starinski

pesnik. Kao i slikama {to slede, ako se ~ovek udubi i

poku{a da ih razume do kraja...

(....)

Misli na budu}e i na budu}nost. Pi{i, da bi

mogao da pi{e{. Dok ne provali ~itava povorka

do`ivqaja iz tebe, kao makedonska pesma, bosanska

sevdalinka. [to je bilo, bilo je. Jednom propu{tena

prilika ne vra}a se nikad vi{e. Ne `ali za wima, jer

pravi{ staru gre{ku. Ali, zaista, vrlo ~esto je `alio za

6

wima, ponavqao istu staru gre{ku...

Precrtavao je; sve {to je odve} li~no i intimno.

[ta onda ostaje? Ako se pisac toga odrekne, tih

podzemnih izvora sa kojih se napaja kao vrbe, {ta onda?...

...To je najve}a tajna. Voz u koji sedaju samci i

putuju u predele daleke, u prostore ~istote (ne ka`emo

sre}e), da bi stigli do zavejanih {uma, rudnika ~udesnih,

do vrhova sa kojih }e se obru{iti kao vulkanska vrela

magma... [ine po zemqi ili koloseci po vazduhu su -

stvarnost, neizbe`na. O stvarnosti su govorili ovako,

onako. Realisti su falsifikovali stvarnost koja ih je

okru`ivala. Nadrealisti su, foliranti, kojima su

sipali opijate u nakiseli vinski bu}kuri{. @ivot je

bio mnogo vi{e, zato se nije mogao uklopiti ni u jedan

{ablon. @ivot je ve~an, beskona~an... A stvarnost, kako se

upro{}eno daje u umetnostima, ima kraj, i on zaista

podse}a na - kraj pru`nog koloseka... Ali, ba{ na samom

tom kraju pru`nog koloseka, gde po~iwe ponor, nepoznata

pra{uma, divqaci, krikovi, rika lavova i {i{tawe

zmijurina, po~iwe po~etak...

...Kora~a kroz se}awa, kao po mese~ini. Svaki se

rastanak duboko urezuje u du{u mladi}a ili devojke. I

~ini se da je babqe leto, jedan oktobar, svako drvo

oma|ijao nekakvom neopisivom zlatnom groznicom. ^udom.

Poku{avali su da pi{u svoje portrete iz mladosti

umetnici {irom sveta, i malo je onih, koji su stizali

tamo - gde se vidik otvara, jasan i beskrajan. Wegovi

vr{waci, slikari, ili pesnici, pripoveda~i, imali su

ambicije da postanu veliki umetnici. Kopirali su stare

majstore, ili ponekog neposrednog prethodnika. Li~ili

7

su mu na `abu, na `abu koja je digla nogu da je potkuju, kad

je videla da se kowi potkivaju. Poneki su i stizali do

onoga {to se zove uspeh u malim sredinama, pre nego {to

su postali kalfe. U trgovini, kalfe su slu`ili nekada

tri i vi{e godina, a sta` mladog umetnika, ako je i

obdaren umnim darovima, traje deset puta du`e...Me|utim,

mnogi uspesi su do{li preskakawem uobi~ajenih

stepenica; i zato nije nikada ni bilo uspeha u pravom

smislu re~i. Bilo je nametawa. Sredwaka. Kalfi. [to je

i shvatqivo, kad se zna da smo `iveli u dr`avi, u kojoj je

i sam wen {ef bio ve~iti kalfa...

^EMU TREBA DA BUDE ZAHVALAN PISAC

KOJI NEMA USPEHA? ISKRSAVAWU NEKOG

NEVIDQIVOG UTICAJA, KOJI ]E WEGOV DUH,

KAO VETAR UGQEVQE, RASPIRIVATI, DOK NE

BUKNE PLAMEN? Taj nevidqivi uticaj javio se ve}

prvih meseci u regrutnom centru; u wemu je bilo mnogo

toga; pre svega - otpor, jezivoj stvarnosti, u`asima,

vulgarnosti, sirovosti i prostoti, ali i divqewe, i

magare}a upornost da se sa~uva boja nekog sasvim

bezna~ajnog i vojni~kom cokulom zga`enog cveta. Treba

spasavati ono {to propada i nestaje, ne po svaku cenu, jer

je to nemogu}e, ali vredi poku{ati. Ono {to se gordi,

naduvava, {epuri, ono {to zvani~no zovu stvarnost, magla

koju prodaju pod pojmom nove realnosti, novog humanizma

- to ve} ima svoje neizbe`ne i zvani~ne hroni~are...

......Jorgovani, divqi graor, oskoru{e, kupine i

divqe kru{ke. Nepregledne {ume goruna...

Dubrave....Potes gde raste samonikli br{qan. Jedan je

wegova majka donela iz Dubrava i presadila ispred

8

Velike magaze. Primio se, rastao, uspuzao se uz jedan

stub i dospeo na verandu i krov. Grimiznozelena

br{qanova loza, smirivala ga je. Tu ~aroliju jo{

vi{e je ose}ao kada bi ga majka povela put Dubrava i

kad bi u{li u guste bukove i gorunove {ume. Na nekoj

bujnoj i rasko{noj kro{wi ugledao bi br{qan koji je

treperio na povetarcu. Wegova majka je verovala da od

br{qana be`e ve{tice i vampiri. Veliku magazu je

od ne~istih duhova {titio br{qan koji je wegova

majka posadila pre dvadesetak godina. Br{qan {titi

ku}u i uku}ane od nesre}e.

I sam je, pre nekoliko godina, doneo jedan

samonikli br{qan i presadio ga isto~no od nove ku}e.

Primio se. Ve} je prekrio svojim li{}em ogradu od

cigle. Ba{ pred wenu neo~ekivanu smrt, kad je

doputovao da obi|e oca i majku, majka ga je povela da

mu poka`e napredovawe wegovog br{qana... Br{qan je

u dubokoj vezi sa ~istotom i qubavqu...

Pre nepunih desetak godina, skupio je dve

hrabrosti, jednom hrabro{}u da se zapla~e nad

starim putem, i drugom da se obraduje novom.

Kao pokajnik je kr~io wivu svoje du{e od korova,

i seme dobra je po~iwalo da raste. Pokajao se od `eqe

za ovim svetom i svim {to je u tom svetu. Jer taj svet je

bio grobqe wegovih predaka, koje stoji otvoreno i ~eka

wega, i sve druge. Po~iwao je da bude predak. Pokajawe

mu je podmla|ivalo srce i produ`ivalo vek. Ponekad

bi zaplakao, usred {ume, svaka suza bi mu spirala

tamu sa o~iju i davala detiwi sjaj o~ima. Wegovo je

oko kao u srne, vazda vla`no, dijamantski sjajno.

Vlaga u wegovim o~ima isu{ivala je gnev u wegovom

srcu...

9

Br{qan je, naravno, za wega bio br{qan, ali i

mnogo vi{e, simbol, neraskidiva veza sa isto~nicom,

ve~no{}u, neprolaznom qubavi...

Br{qan je mudar. Mudro se sklonio sa druma u

{umu, ili iza ku}e, i pustio zlo da juri.

Priroda je mo}na, mo}nija je od zlotvora.

Nevinosti se otkriva kao nevinost, lepoti kao lepota,

i deci Bo`joj kao dete Bo`je.

Deca prestaju da budu deca, a br{qan nikad ne

prestaje da bude br{qan.. Br{qan ne prestaje biti

br{qanom, jer se hrani ve~no mladom mudro{}u neba...

Nije vi{e strpqivo bele`io svoje misli, koje su

u ve}ini slu~ejva bile odraz spoqa{wih stvari, {to

ulaze u wegov um kao konci u razboj, i tkaju se, i sla`u

se, i razla`u se, i gube se....

Negativne misli se roje i ~ovek ne mo`e uvek da

ih otera kao roj mu{ica; vra}aju se i ujedaju. Kad se

mnoge negativne misli nagomilaju i usidre u du{i,

~ovek vidi mnogo toga kao iskrivqeni odraz stvari u

par~i}ima razbijenog ogledala.No}u, kad se takve

misli roje, on je izlazio iz ku}e, iza ku}e, gde je bujao

u tami wegov br{qan, gde je po~iwao carski put.

Otkinuo bi list br{qana i zasvirao na wemu, ne da se

nadme}e sa umetno{}u cvrkutawa slavuja u obli`wim

`bunovima jasmina, ve} da bi, tugovankom bez kraja,

bio bli`i svome disawu, i Bogu, koji je stanovao u

wemu dubqe i od wegovih najcrwih misli...Neslu}ene

tajne smestio je u ~oveka i umetnika Bog. Ve~no{}u se

ogrnuo kao pla{tom no}i Bog, i dok se razlegala

wegova no}na svirka na br{qanovom listu, Bog je

svojim pla{tom ogrtao du{u wegovu...

Svet je be`ivotan bez svirke na br{qanu. Ta

10

tugovanka na br{qanu je kanal, kroz koji se doliva

`ivot svetu...

Sve ono lepo {to je video, ta mese~ina u se}awu

kojom strpqivo i ne`no kora~a kao po opaloj ki{i cvetova

belog bagrema, to je oko Doma}ina sveta koje bdi duboko

u wemu. To ~udesno oko mu je osvetqavalo put...To je bio

Bog.

NE^ISTI DUHOVI

Sawao je vrh Ceretera, neku staru kru{ku obasjanu

suncem, proplanak, bujnu travu. I neku nepoznatu devojku,

koja mu je dolazila u susret. U~inilo mu se da hramqe.

Nosila je neke lestve na le|ima, spletene od kanapa, koji

je zra~io.

- Ko si ti? upitao je. Kad mu je pri{la bli`e.

- Devojka svetlosti...

Govorila je glasom wegove pokojne majke, i zbog toga

je osetio neku jezu.

- Kuda?

- Da ti poka`em put...

-Put? ... upitao je.

- Da, put prema deci svetlosti... Jer ti jo{ uvek

nisi dete svetlosti, po{to u ponekom od udova tvoga tela

ima tame... Slava, ambicija, imawe i srodnici glavni su

neprijateqi tvoji; oni te ve`u za ovaj svet, i oni ti

zatvaraju vrata neba...

Wegova majka nikada nije govorila tako kao da ~ita

iz kwige.

-... Ne zatrpavaj srce svoje u imawe zemaqsko, jer

}e pod zemqom istruliti. Pokloni srce svoje Bogu, -

dar darodavcu, i tvoje imawe bi}e ti bezopasan rob

11

umesto opasnog gospodara...

Ne daj celo srce svoje srodnicima, jer ovi }e ga

pojesti, - i osta}e gladni.

Nego podaj srce svoje Duhu Svetom, i On }e

nahraniti srodnike tvoje bogatijom hranom. Tako }e

srodnici tvoji biti biti srodni tebi ne samo dokle

vas krv i telo ve`u, nego dokle vas Duh Sveti ve`e. A

Duh nema drugih veza do ve~nih...

^uvaj se, ~ove~e, ne~istih duhova!!!

- Odakle izlaze ne~isti duhovi, nepoznata? upitao

je.

- Zaviri u svoje srce, ~ove~e! re~e devojka i skide sa

le|a ono breme i po~e da ga raspli}e.

- Odakle izlaze, veli{?

Nije mu odgovorila.

Kad je rasplela lestve, dohvati jedan kraj i

neo~ekivanom ga snagom hitnu u nebesa. Gledala je kako

lestve lete u nebo do oblaka, a onda kada se kraj koji je

bacila zaka~io u visini za ne{to, po~e da se vere uz

lestve, kao pauk po svojoj mre`i...

- Odakle izlaze, veli{? povikao je.

- Pewi se, ne boj se. Od srebra su ove lestve...

- Odakle, odakle?!! vikao je.

- Iz ne~iste `ene; iz ne~istog joj braka sa sinom

svojim. Ne~ist um prqa du{u, majku svoju, i iz ne~iste

du{e izlaze duhovi ne~isti, ~ija je glavna tvr|ava

srce.

Iz glavne tvr|ave, potom, zli duhovi napadaju

ne~istom stra{}u roditeqe svoje, i mno`e se i u du{i

i u umu...

Vi{e ih je, mnogo vi{e je ne~istih duhova nego

~istih. Jer su oni nemo}ni kao senka prema ~istim

12

duhovima. I udru`uju se u legione protiv jednog ~istog

duha, protiv jednog devi~anskog duha.

Najvi{e se mno`e u trule`i, a najsilnije

napadaju na devojku, - na sve ono {to predstavqa

devi~anstvo u telu ili du{i, u mu{kom ili `enskom, u

umu ili u srcu...

- Za{to mi to govori{, nepoznata, Visoka?

- Zbog rezultata delawa ne~istih duhova u

~oveku, svakom ~oveku, u tebi... Proizvo|ewe bolesti u

unutra{wem ~oveku i, sledstveno, i u spoqa{wem. Greh

je seme bolesti. Seme greha raste bujno kao korov...

Sve bolesti posledica su greha. Zaista, i

slepilo, i gluvilo, i nemilo, i sve ostalo. I ma kako

da je ~udno re}i - i smrt je bolest, posledica istoga

uzroka, trule` od istoga crva... Hajde, {ta ~eka{, pewi

se uz lestve...

Oklevao je.

- Lestvica ti treba, uspiwawe... Lestvica i ni{ta

drugo. Da se pewe{ iz ponora i ambisa u koji si zapao...Da

be`i{ iz hladnog zagrqaja ma}ehe... Devojka je lestvica...

^istota je u wenom umu, nebesna mudrost u wenoj

utrobi, sve{teni plamen u srcu wenom... Iz we izlazi

lekar i lek... Od wenih bedara ustaje putovo|a i put...

Ona je obu~ena u svetlost... Kroz wu nebo gleda u tebe...

Kroz wu ti mo`e{ videti nebo...

Peo se uz lestve nesigurno, lelujale su se, i pogled

bi mu se zavrteo kad bi pogledao dole na vrh Ceretera...

- Sledi me i ne boj se, ja sam vidovita, za ono {to

si ti zaboravio... Jer ~etiri su pobede potrebne nad

~etiri zla koja isti~u jedno iz drugog kao mutna reka iz

mutnog izvora... ~uo je kako se iz visine devojka ogla{ava.

- Prva pobeda je nad ne~istim duhovima, od

13

kojih dolazi greh.

Druga je pobeda nad grehom, od koga dolazi

bolest.

Tre}a je pobeda nad bolestima koje se

zavr{avaju smr}u.

^etvrta je pobeda nad smr}u...

- Koja je najva`nija ili najve}a pobeda od svih

pobrojanih? - vikao je.

- Sve su va`ne i ra~una se samo ~etvorostruka

pobeda. Ona pobeda koju je postigao Sin Devoja~ki...Ko je

oseti, taj pla~e od radosti, {to ju je osetio, i od stida,

{to ju je tako dockan osetio... Ko je usvoji, taj gubi sina

`eninog u sebi, i postaje sam sinom devoja~kim...

Jo{ je ne{to govorila, ali nije mogao da razume, od

nekog siktawa pod sobom. Kad je pogledao dole, video je

kako neka crna zmija neopisivom brzinom pu`e uz iste

lestve prema wemu, palaca jezikom i sik}e. Sve je bila

bli`e, pu`e neverovatnom brzinom, mnogo br`e nego {to

je sam napredovao, i on pomisli u u`asu da }e se kroz koji

trenutak zmija uspuzati i obaviti i oko wega, i ujesti ga...

Drhtao je od pribli`avawa zmije...

I iz toga ko{mara se najedanput sav oznojen

probudi.

Poku{avao je da se pribere, u tami, i najednom mu

se u~ini da ~uje isto siktawe, koje kao da se preselilo iz

ko{marnog sna u javu nove ku}e u kojoj je spavao sam. Nije

zakqu~ao vrata... Da se zmija nije uvukla u ku}u? Nije

zatvorio ni prozor kupatila! U stvari, neko kao da je

hodao po sobama ku}e. Wegov otac? Rekao mu je pred

spavawe da iz zamrziva~a izvadi pe~eni jagwe}i but da se

odmrzne, {to nije u~inio. - O~e, neka, neka, sutra }u

izvaditi! - povika iz kreveta. Me|utim, otac se ne odazva...

14

Da nisu lopovi upali u ku}u? pomisli s jezom. Setio se da

u novoj ku}i otac ~uva nov~anu u{te|evinu i bratovqevu

preloma~u... - O~e, jesi li ti? - ponovo povika... Tad za~u

jasno kako neko tr~i iz hodnika preko trpezarije i ostave

i malo lupnu vratima kupatila... Pre nego {to }e ustati,

pomisli kako se, u toj ku}i, kad god bi neko umro, i ocu, i

pokojnoj majci - privi|alo. Duhovi su, verovali su,

svra}ali u ku}u, zato {to je ku}a pogre{no gra|ena.

Povu~ena je, nekoliko metara iza stare, sru{ene, pa su

pokojnici u wu redovno svra}ali...

Ustao je u ga}icama i iz svoje sobe iza{ao na

hodnik. Vide na wegovom kraju neku priliku koja {mugnu

u bratovqevu sobu i instiktivno jurnu za wom ne pale}i

svetlo. Me|utim, u mraku bratovqeve sobe nije bilo nikog!

Brzo iz ormana izvu~e preloma~u i gurnu u wu dva

patrona, pa upali svetlo. Iza foteqe na kraju sobe ugleda

neku nepoznatu crnomawastu `enicu polunagu kako

drhti, i uperi u wu preloma~u...

- Policija, zovite policiju...policiju!

Nasmejao se i rekao: - Mo`emo mi to i bez policije...

[ta tra`i{ ovde i ko si ti?

- Mujerosa... nova Mujerosa... Vi imate telefon,

policiju zovite, odmah, odmah! Molim vas!...

@enica je bila van sebe, i samo u providnom

kombineu, koji je bio pocepan na grudima...

Ugasio je svetlo u bratovqevoj sobi, i po{ao u

trpezariju da telefonira policiji, a `enica potr~a za

wim i uhvati ga za mi{icu...

- Ja }u vam se odu`iti, samo zovite policiju...

Nije odmah mogao dobiti policiju, pa je

predostro`nosti radi zakqu~ao ulazna vrata ku}e,

zatvorio prozor kupatila. Zatim je pozvao policiju.

15

Kratko je de`urnom objasnio {ta se dogodilo. De`urni je

`eleo da ~uje `enicu. Ona se predstavila i objasnila kako

je pobegla od ludog i pijanog mu`a, koji je poku{ao da

siluje wihovu dvanaestogodi{wu }erkicu...

De`urni obe}a da }e, ~im sastavi patrolu,

poslati policajce da uhapse ludaka, a wemu je nalo`io da

mladoj `eni pru`i za{titu, upozoriv{i ga uzgred : "Mi

smo toga ludaka nekoliko puta ve} hapsili. Iz lo{e je

familije. Wegov otac je ubio wegovu majku, a drugoj je

`eni uvo odgrizao... a taj ludak je svom ocu, pre nekoliko

godina, na nekoj zavetini, uvo odgrizao... Ima pi{toq i

nasilnik je. Ako pre patrole upadne u va{e dvori{te i

ho}e da vam razvaquje vrata, pucajte... Va{ otac ima

preloma~u..."

Bo`e blagi! Od{krinu malo prozor trpezarije da

bi kroz wega moga pucati... A nepoznata `enica je

histerisala... Ako do|e, razvali}e vrata. Prvo }e ubiti

mene, pa vas... On je lud i sotona...

Gluvo doba no}i. Oko jedan... Nepoznata je

prepri~avala zadihano sve {to joj se de{avalo od pola

deset do trenutka kada je ludom mu`u uspela da umakne

kroz no}... Tr~ala je preko avlija, preskakala plotove...

- Bo`e blagi! Da li je on normalan? Da li ste vi

normalni?

Do{ao je da priprema da}u pokojnoj majci, a gle,

sada treba da puca u nekoga koga ne poznaje!...

Napoqu je bila mese~ina. Video je jasno ~itavo

dvori{te, kao na dlanu. Ne i zgradu u kojoj je spavao wegov

otac. Bila je u senci... Najednom, za~u se neka cika, tutaw

iza isto~nog dela nove ku}e. Nepoznata ciknu, i sakri se

iza wegovih le|a i stisnu wegove mi{ice... Weno se

drhtawe prenosilo i na wega... Rekao joj je da legne na

16

krevet i da ne mrda, a on je sa prstom na obara~u preloma~e

otvorio ulazna vrata i izi{ao iz ku}e. Obi{ao je oko

ku}e, nigde nikog. Nekoliko ma~aka je protutwalo kraj

wega. One su, pare}i se, galamile, tutwale. Oslu{nuo je

no}nu ti{inu. Ni{ta sumwivo. Iz grma jasmina

ogla{avao se povremeno slavuj... Bilo je najrazumnije da

probudi oca, ili mo`da da telefonira najbli`im

susedima, neki od wih su radili kao policajci. Kad se

vratio u ku}u, telefonirao je jednom od wih, ali niko se

nije javio. Nepoznata je nastavila da histeri{e i da

prepri~ava paklene detaqe, kako joj }erkica krvari... -

Mo`da je ve} stigao i pobio decu? - po~ela je da pla~e. -

Za{to bi to u~inio? - Da se ne sazna istina... da je ro|enu

}erku silovao... a i moju babu, koja me je za wega udala, pre

nekoliko godina je dirao...

Ponovo je telefonirao policiji, ali niko se nije

javqao.

@enica je histerisala. Kada bi ma~ke zatutwale

oko ku}e, opet je poskakivala i bacala se iza wega.

Telefonirao je policiji, ali uzalud. Na kraju je legao na

krevet u trpezariji, punu preloma~u staviv{i na stolicu

kraj sebe. Predlo`io je nepoznatoj da ode u wegovu

spava}u sobu i na jednom od kreveta se primiri. Ali ona

je sedela za trpezarijskim stolom u tami i "davila" ga

svojom paklenom pri~om. Jer bojala se da bude sama. U

jednom trenutku je oti{la do kupatila da se uredi, i kada

ga je ve} po~eo hvatati san, ona utr~a u trpezariju, jer ju je

upla{io opet neki tutaw, i bacila se na krevet iz wega.

Uzalud ju je umirivao da su to ma~ke, ona ga je grlila s

le|a u nekom ~udnom bunilu. Uzbu|ivala ga je, naravno,

blizina i vrelina wenog tela; ona kao da se obavijala oko

wega, kao ona zmija iz sna. Kad se malo smirila, pokaza mu

17

modricu iznad leve slepoo~nice i ogrebotinu iznad leve

sise... - Vidi, vidi, {ta mi je sotona uradio!...

[i{tala je i dahtala iza wegovih le|a, kao ona

zmija iz sna {to je puzala uz lestve za wim. Od te pomisli

ga obuze jeza. On naglo usta i iz ormana izvadi fla{u sa

prepe~enicom... Ponudi je ~a{icom. @ena iskapi ne

jednu, nego ~etiri za redom... - Zbog wega sam po~ela i da

pijem... Ili }e on mene ubiti, ili }u ja wega... - [to se ne

razvedete?...

Negde oko pola tri ponovo je telefonirao policiji.

Javio se de`urni. "Uhapsili smo ga, dobio je padavicu, pa

smo ga vodili u Dom zdravqa da primi injekciju da nam ne

umre u stanici... zato vam nismo odmah javili. Poku{ao je

da razvali vrata wenog oca na drugom kraju sela, tamo su ga

uhapsili... On sve pori~e... Mo`ete je slobodno pustiti

da sad ide kod wenoga oca... Dajte mi je, da i woj ka`em..."

Uprkos policijskom uveravawu, woj se nije

odlazilo. Pokazivala mu je svoju ogrebanu sisu. Situacija

je bila sme{na : Nepoznata dvadesetosmogodi{wa `enica

, skoro polunaga, u razdrtom providnom kombineu, wemu,

pedeset~etvorogodi{waku samo u ga}icama, potura pod

nos svoju sisu i ponavqa : " Vidi, {ta mi je u~inio,

vidi!..."

Uzbu|ivalo ga je sve to, naravno, ali bio je dovoqno

priseban; u nekim trenucima mu je dolazilo da je izbaci

iz ku}e, ali se savladao i naredio joj da ide. Ispratio je

kroz no} do kapije i video kako tr~i nizbrdo prema ku}i

wenoga oca, koga jedva da je poznavao.

Zakqu~ao je vrata i vratio se u svoj krevet,

poku{avaju}i da razume {ta se dogodilo. Da li ga je san

upozorio? [ta bi bilo da se razbojnik mu` pojavio? Da

li bi zaista pucao u ~oveka koga ne poznaje?... [ta bi

18

bilo da nepoznatu `enu dok ga je u bunilu grlila nije

odbio, da ju je oble`ao? Jer wu bi samo mu{ka brutalnost

otreznila?... Dolazilo mu je da se smeje, ali u nekim

trenucima bi se i dubqe zamislio... Ko mu je poslao san?

Pokojna majka? Oslu{kivao je duboku no}nu ti{inu i

poku{avao da razume ~udan san i ve~nost svoje pokojne

majke, izgubqenu u pepelu vremena.

Ko mu je poslao ne~iste duhove? Vlastodr`ac tame

sa svima tamnim silama? To {to se upravo dogodilo, san

i surova zbiqa, nisu li mu to sve poslale ne~iste sile

navode}i ga da ku{a Boga?

Ne i ne. Ne bi prekinuo vezu sa Bogom, jer bi to

zna~ilo da prekida vezu sa `ivotom i postaje kao oblak

dima, u kome nema ni svetlosti ni vlage. Taj bra~ni par

koji mu je oduzeo nekoliko ~asova, to su sablasti. Ti

mladi qudi misle da su `ivi, a u stvari su mrtav oblik

dima, {to se kre}e slu~ajnim vetrom, oni be`e od Boga, i

zato su ispuweni mrakom, nasilni{tvom, zlom. Nasiqe je

oru|e nemo}nih, i krv je put nemo}i, od Kaina do Iroda...

Sa u`asom je pomi{qao na silovanu devoj~icu i na wenu

krv... Toj devoj~ici je `ivot upropa{ten... I bi mu jasno

da su deca i svetiteqi granica izme|u carstva bi}a i

nebi}a. Da se staraoci nazivaju roditeqima i bacaju

decu Bo`ju sa visoke stene u ponor. Prokleti staraoci

uobra`avaju, da su oni roditeqi, pa upravqaju decom

Bo`jom kao svojom imovinom. Ne upravqaju, na `alost, nego

krive i lome! Tu|a su deca, prokletnici, koju ste

prisvojili, i odgovara}ete za kra|u i razbojni{tvo.

Jer nije va{ `ivot i onaj {to je u vama, niti onaj,

kome ste poslu`ili kao kanal. Tu|e je sve, osim zla u

vama...

Zaspao je ponavqaju}i re~i molitve : Majko

19

nebesna, primi me u slavu Tvoju! Jer slava svetska gde

omrkne ne osvane. I kruna, koju qudi daju, uvek je trnov

venac za razumne i luda~ka kapa za bezumne. Dok je

zlato pod zemqom svak ga voli i tra`i. Kad se popne

na glavu jednoga ~oveka, mrak zavisti i mr`we oslepi

mu sjaj.

U~ini me skrivenim zlatom u najskrivenijoj

riznici Tvojoj : da niko ne zna za mene osim Tebe. Jer

dokle me Ti zna{ ja sam znan; dokle me samo qudi

znaju, moje je ime - sumwa.

Sakri me od zlih o~iju sveta, jer zelenim od wih.

^uvaj me kao tajnu, koju zavist ne mo`e naslutiti...

*

...[TA JE STVARNOST? Ru{evina jedne bajke?

Suo~avawe sa Istinom po~iwe u srcu. Srce je

najpouzdanije qudsko oko. Oko srca pamti istinu. Strah

bez kucawa ulazi u srce, kako bi gajio najplodotvorniju

kulturu u ~oveku. Suo~avawe sa ogromnim, i kona~nim,

po~iwe u srcu. A i gde bi drugde? Ko u to ne veruje, neka

~ita bajke.

Qudsku pamet hrani polu`iva kwi`evnost. Ne mit,

fantazmagori~na istorija, legenda i pri~a. ^oveka majka

ne nosi u utrobi devet meseci koliko traje trudno}a

`ene, ve} oko dve milijarde godine, i ra|a ^udo, bi}e po

liku i podobiju Tvorca. Upoznavawe Raja po~iwe ~itawem

Svetog Pisma, iako tu|e tajne ne mogu odu{eviti dobrog

~oveka. Pred dobrom i zlom vaqa stajati uspravno.

Dovoqno? Ili, pak, nedovoqno? [to vaqa u~iti i

nau~iti - izmi~e; {to bi bilo dobro zaboraviti, prsi se

u sili i slavi. Slu~aj Komedijant bira ko }e da pripoveda

o istini sakrivenoj u srcu. Odre|uje mu kako da uraste u

20

wu, poput nokta u meso. U `enama ponori {tr~e na|o|eni

kao ka~ket na glavi. U o~ima im se mogu videti namere

jasnije od pti~ijeg izmeta na mese~ini. Zagledaj se u wih.

Da bi `ivot bio mogu}, treba ga `iveti unapred, iako se

mo`e razumeti samo unazad. @ivi qudi ponekad sawaju

smrt, a Bog je stvorio svet - ne da bi se `ivi qudi

sahrawivali. Radnik sawa bogatstvo, nerotkiwa dete,

slepac ~as kada }e progledati. Crkveni prelati ugone

narode u veru u jednog boga. Ve~ni `ivot bi svi da

priu{te sebi i svojima; horovi jurodivih pevaju molitve

na putu ka ve~nom bla`enstvu. Usred Evrope, Amerike i

Azije, car, kraq i slepac ~ine isto. Umiru nepovratno.

Politi~ar i sve{tenik su no` stvarnosti sa dvoseklim

rezom. Programi i mantije im slu`e kao kamufla`no perje.

Obqubquju stvarnost, kao device. Sledbenici su slabi}i.

Slabi}e krase - suze, jakog pesnica. Dostojno sirove

poezije! ^orba tra`i so, |evrek susam, iz nezrelog gro`|a

cedi se sir}e. Svetom vlada ra~un. Jednima mawka,

drugima preti~e, tre}i umiruju terazije. Peru{ku za

pra{inu i pau~inu ima svaka ku}a. Hej, vi, vi, kojima je

bitno kako }ete dospeti na nebo - vrata ve~nosti su

otvorena! Ne ~ekajte da vas politi~ari i sve{tenici

useknu - oni li~e na ju~era{wi dan.

Sledbenici vere ~inodejstvuju dobra dela kad

naslute silnikovo uni{tewe. Oni u odsutnom ~asu

imitiraju instikt uzbu|ene `ene koja oseti,

nepogre{ivo, kad u mu`jaka ote`a zvono me|u nogama!

Gospodwi nauk po kome ruka ruku mije nepouzdan je. Iako

Bog ima vunene noge, a gvozdenu silu, priroda pokazuje

belege bez muke. Junak ove pri~e, nije se dao useknuti.

Pobegao je od ruqe upla{eniji od gu{tera

zelewaka. Da trpi diktaturu prose~nih duhova,

21

ustoli~enu kao da je Sveti duh pravio, nije mogao! Bilo je

to jednog dana, ne tako davno, kada je video i poznao

semenke u `ivotiwskom izmetu, {to je drugo ime za samo}u.

Usamqeni{tvo pauka me|u zidovima sobe pou~na je lekcija

za ~oveka. Pauk ~oveka upu}uje iz lavirinta na spiralne

puteve izgnanstva. Wegova sve ~e{}a putovawa iz grada

na planinu, tojest na Cereter, wegov hod po vazduhu i

magli, dobio je smisao. Izgnanstvo je po~elo da prija, kao

cvetawe {uma belih bagremova sprole}a.

Wegov pad u greh po~eo je onog trenutka kada je

odbio da bude poni`en. Posve prirodno. O qubavi nije

lako suditi. A tek o ogromnosti mr`we. O wenoj

uni{titeqskoj delotvornosti. Prite{weno rebrima

meso srasta u qubavi. Devojku, nevinost i ~istotu je Bog

stvorio da bi kroz wu, a ne kroz ~itawe kwige, ~ovek

mogao pogledati kroz prozor - pravo u Raj...

Dobra dela nikad ne propadaju. Dokaz? Zar za to

treba dokaz?

Primer junaka pri~e, koja sledi, nagove{tava da je

uvek bio li~an. Preli~an. Mo`e li ~ovek biti druga~iji?

@IR POSVE]ENOGDRVETA

Sviwe su se uplele u wegovu sudbinu jo{ od

osnovne {kole. ^uvao ih je i vrlo ~esto gubio i zbog toga

trpeo surove posledice. A najstra{nije be{e u sedmom

razredu, kada je izgubio jedno nazime; zatvorio je krdo

sviwa u obor na sala{u kraj reke i pobegao u {umu. Jer

ku}i nije smeo da se vrati. Bila je letwa no}; uku}ani su

se uznemirili kad su shvatili da je nestao bez traga;

22

po{li su da ga tra`e; video ih je skriven u kro{wi jednog

hrasta, gde se sakrio i mislio da prespava no}. Video je

svoju majku kako tr~i obalom reke, prema Belilu, pa

uzvodno do Lakomice, i ~uo kako ga doziva. Nije mu padalo

na pamet da se odazove; bojao se oca i batina. Majka je krdo

sviwa, po mese~ini, poqskim putem, oterala sa sala{a u

selo...

Oko pono}i, pri{uwao se selu, wihovoj drugoj

avliji; popeo se na tavan pun sena i sakrio.

Da ne du`imo : sviwe su napravile pometwu,

izazvale nesanicu; mislili su da se utopio u nekom viru.

Nije mogao da zaspi; ~uo je da wegovi s fewerima polaze

na reku da ga tra`e po virovima. Ali, brzo su se vratili.

Neko ga je, zna~i, video kada se pri{uwao selu i rekao im?

Elem, slede}eg jutra su nazime na{li - u jednom

ba{tenskom bunaru nedaleko od wihovog sala{a. Tu

epizodu su brzo zaboravili u ku}i. Sviwa je bilo u

wihovim oborima vi{e nego ovaca i koza. Broj ovih

posledwih se brzo smawivao u godinama posle Dedine

smrti. Rastao je broj sviwa, jer one su bile sastavni deo

duge porodi~ne tradicije. Pradeda je bio Pregleda~

bobi~avih sviwa. Prababa je bugarsku okupaciju u Prvom

svetskom ratu pre`ivela zahvaquju}i plodnim krma~ama.

U uxbenicima istorije, na starim srpskim grbovima,

otkrio je sliku sviwe. To jest vepra. Komuware su dr`ale

do istorije, ali samo do istorije svoje revolucije, svojih

ofanziva. Zata{kavali su staru istoriju sviwa. Me|utim,

jedan momak, sredwe{kolac, gazda{ki sin, koji je video da

~ita kwige i dok ~uva sviwe, po~eo je da mu donosi

savremene kwi`evne ~asopise i druge stare kwige, one

starije, koje je verovatno na{ao po podrumima gradskih

ku}a, ko zna gde. Gubio je sviwe, ~itaju}i te stare kwige i

23

brojeve posleratne "Kwi`evnosti". Nije ~itao sve. Jednu

Andri}evu pri~u, o deci, o de~joj qubavi, pro~itao je.. To

je bilo mnogo lep{e od Andri}evih proza ukori~enih u

kwigama, u kwigama obavezne {kolske lektire, koju nije

rado ~itao. Jer svi pisci obavezne {kolske lektire, ve}ma

su se pokoravali qudima, nego Bogu. To je bio wihov odnos

prema vlastima. I Andri}ev i Rai~kovi}ev. I Krle`in,

i... da ne nabrajamo... I Crwanskov... Nije bilo svetaca u

drugoj polovini 20. veka me|u srpskim kwi`evnicima. Ko

god je uspeo, nije to bilo zato {to je propovedao

Evan|eqe, zato {to je wime `iveo i radi wega `iveo... ve}

zato {to je imao sviwsku wu{ku, du{u sva{tojeda,

wu{ku alaviju i od onog krda crnih sviwa koje je desetak

godina ~uvao atarom jednog sela na severoistoku Srbije. I

niko od wih nije besmrtnik niti ve~an; nije video ni u

jednom wihovu neprelaznu svevrednost. Se}ao se, istina

nerado, sviwa. Sviwe imaju malo du`u pro{lost,

rodoslov koji se`e u dubinu vekova. Ko ne veruje, neka

potra`i u starostavnim kwigama - slike grbova Tribala,

ili Srba. Nije Prvi srpski ustanak dignut zato {to je

raji dodijao zulum, ve} zato {to su se srpski sviwarski

trgovci pobunili, jer su im Turci zabranili izvoz sviwa

preko Dunava.

Dakle, ~uvaju}i sviwe, on je bio upu}en na jednu

istoriju koja be{e va`nija od one istorije koju su

prou~avali na zatvorenim partijskim sastancima. Wegov

otac nije bio bogomoqac, ali vi{e se pokoravao Bogu nego

qudima - to je wegovo na~elo nad na~elima, svetiwa nad

svetiwama, merilo nad merilima. Zato ga u selu i srezu

nisu simpatisali, prvo mesni ~lanovi partije, a zatim i

bliski srodnici, a ponajvi{e oni o kojima je govorio s

dubokim prezrewem, koji su napredovali iz godine u

24

godinu, pokoravaju}i se qudima, pogotovu onima koji su

bili na lestvici vi{e. U takvoj je atmosferi rastao i

porastao. Wegov otac je smatrao da je korisnije da se bavi

sviwama, nego da besposli~i na fudbalskom igrali{tu,

ili na pozori{nim daskama Doma kulture. U {koli su im

~esto govorili o svetloj slobodi, i palim za wu, o

narodnim herojima, o istoriji koja po~iwe proterivawem

okupatora i zabrani povratka Kraqa u zemqu. Ono {to je

tokom svih osam razreda osnovne {kole pre podne

ulazilo na jedno uvo, izlazilo je popodne na drugo - kad bi

zagroktala neka krma~a. Wihove sviwe su bile alave,

o{trozube. Nasrtale su na mrcine, kao psi, na ba~ene

kosti, i na tek ojagweno jagwe. Bilo je nekih koje su, kao

lisice, hvatale pili}e po travi okolo sala{a. Nije bilo

lako ~uvati takve sviwe. Spas od sviwa behu va{ari,

tokom leta, Kraqevdan u Rabrovu, kada ih je wegov otac

prodavao trgovcima iz varo{i, ili bogatim seqacima iz

Stiga i Brani~eva...

Sviwe su ~uvali, uglavnom, na sala{u kraj reke, gde

je bilo na desetine velikih dudova; sviwe vole - dudiwke

i {qive. [qive - to se ~uvalo za rakiju . Wegov otac je

pekao i po sedamdeset kazana, a onda sve to no}u sakrivao

u burad, koju je sklawao u ostavqene {upqine u kamarama

sa ciglom...Dolazili su da popisuju rakiju, pretra`ivali

oba dvori{ta, slamu, sewak, tavane; i nikad nisu uspevali

da prona|u sakrivenu burad. Tu tajnu je otac qubomorno

~uvao. Kad su se kosile livade s onu stranu reke, kosilo

je po trideset kosaca. Od svitawa do popodneva. Majka bi

u velikoj kotarici donela vru}e poga~e, krmetinu, aqmu i

sira, vru}u proju, i obavezno - balon - dva {qivovice,

izva|ene iz onih sakrivenih buradi. Najboqu

prepe~enicu (od {qive ranke) u okolini imala je wihova

25

ku}a.... S one strane reke be{e i veliko vo}e - 70 ari

~itlovaka i ranki. Strogo je bilo zabraweno da se tamo

sviwe pu{taju kad sazrevaju {qive. Ali, ko sviwe da

obuzda - kad osete miris zrelih ranki, kru{aka iliwa~a?...

Preplivavale su reku ko od {ale, ali brzo su se i odavale;

~ulo se kako vruskaju ko{tice; i on je `urio da ih istera

iz vo}waka dok neko od uku}ana ne vidi...Znalo se -

sviwama xibra! Ali, sviwe su, ko za inat, volele ba{ ono

{to im se brani : bundeve, klipove kukuruza, krompir,

trogotku detelinu... I po{to je ~esto, radije pecao na

obali ribu nego dr`ao na oku krdo, one bi lukavo izmakle

wegovom pogledu i nestale u nepreglednim poqima

kukuruza. Koliko su put po~inile pravi r{um, kao da su

divqe, po wivama suseda!

Divqe sviwe su, krajem leta, u brdima, na

Paqevinama, gde be{e wihovo imawe od starine i gde i

danas imaju zabran, no}u terali lupawem u kante i

paqewem vatri...Ali, divqe sviwe su uzimale svoj danak...

Nisu im bile dovoqne pune {ume `ira, slatki su im bili

klipovi kukuruza. Tada je jo{ uvek postojala tamo ba~ija

^erkeza; bio je `iv i Pera la Bandera; bilo je jo{

nekoliko sala{a. Oni su palili vatre, lupali u kante;

pri~ali pri~e o divqim sviwama. Wihove sviwe su se

razlikovale od seoskih; bile su ukr{tene sa divqim. Kao

brezova~ke, ranova~ke. Kad su wihove moravke tra`ile da

se "gaze", terali su ih da ih zaska~u zapenu{ani doma}i

veprovi; to se pla}alo naturalno - punom torbom

kukuruza. (Kukuruza je bilo u izobiqu, vi{e nego u brdima

iznad sela. ) Kad bi Pera i ^erkezi primetili da wihove

krma~e tra`e da se gaze, nisu o tome vodili ra~una.

Isterali bi ih u obli`wu bukovu {umu i pustili.

Krma~a bi, ri{kaju}i urvinama pokraj {umskih potoka,

26

na{la u nepreglednoj bu~ini divqeg nerasta. Da im se

krma~a parila sa divqim veprom, videli bi kasnije kad se

oprasi. Kad oprasi `ute i poludivqe prasi}e... Oni su

pastrmu gojili bundevama i kukuruzom, br|ani - `irom,

bukovim ili cerovim. Me~ina i slanina takvih pastrma je

ukusnija... Osetio je to, ne jednom, zimi, kad su sa

trgovcima volovima iz Negotinske krajine obilazili

zavejane sala{e .Otac ga je vodio sa wima, a gostoqubivi

br|ani bi ih ugostili vru}om ka~amakom, ov~ijim sirom i

me~inom poludivqih svojih pastrma...

Za te qude po brdima, Bog i stoka su bili uvek

na prvom mestu, a ~ovek, a qudi uvek na drugom mestu.

Qudima su se pokoravali sve dok nisu protiv Boga i

Bo`ijih zakona...

Krave i sviwe i koko{ke su wegovoj majci bile -

~inilo se - va`nije od dece, mu`a i svetaca, i dok je bilo

tako, u magazama je bilo dovoqno sira, salamure, na

stotine jaja. Br|anima su na prvom mestu bili volovi, pa

ovce i sviwe...Br|ani su se pokorovali qudima i

vlastima, pla}ali su porez (nisu ih popisivali, jer su

~uvali {umce - partizane - tokom rata). Bili su u

srda~nim odnosima sa `ivim prvoborcima... Nisu ih

gawali, kao bra}a Crnogorci, da im potpi{u i dobiju

penzije. Ne. U stvari, retko su ih vi|ali, jednom u pet

godina, ili u deset.

Prvo su iz sela oti{li mladi}i u obli`we

varo{i i dobili slu`bice, pa tek onda poneki br|anin.

Br|ani su sedamdesetih krenuli trbuhom za kruhom u

evropske zemqe. Ostaviv{i ostarele roditeqe i decu i

stoku u brdima. Otkidali su se o~evi i majke kao listovi

sa grana; opustele su ba~ije, pa sala{i. Smawio se broj

sviwa. Pove}ao se, istovremeno, broj divqih sviwa.

27

Po~eo se pove}avati i broj koza...

Neki doma}ini presudi{e sami sebi; digli su ruku

na sebe wih nekolicina, ostaviv{i opro{tajna pisma...

Broj takvih smrtnih slu~ajeva popeo se na dvadesetak.

[ta je bilo sa tim qudima u nepreglednim {umskim

prostranstvima, u carstvu `ira? Jesu li se razo~arali u

porodicu, u vlast, u sve? Bogobora~ka vlast ovog sveta

nije odr`avala bo`anski poredak u zemqi, niko od wih

nije bio kao sluga Bo`ji! Videli su oni to - na teve

ekranima, ~uli preko radio talasa, i preko Radio Mileve.

Odavno su oni istupili protiv Boga i Bo`jih zakona, ali

su ve{to igru igrali, daleko od o~iju svojih nekada{wih

najiskrenijih jataka.. Poneko od br|ana im se

samoubistvom odupreo i suprostavio, mada su qudi te

smrtne slu~ajeve tuma~ili na svoj na~in. Istina o

srpskim pobo`nim du{ama u titoizmu nije ispri~ana.

[umska crkva se ne mo`e izdati...

Komuware su uni{tavale koze; sviwe - ne. Jer sa

sviwama se nisu smeli poigravati. Osim toga, oni su

voleli krmetinu. Jer niko od wih nije bio besmrtnik;

wihova `ivotna filozofija se svodila na : u se, na se, i

poda se! Dobar deo seoske sirotiwe i seqaka sredwaka, pa

i seqake polutane, oni su vremenom prebacili u gradove.

Dali su im zaposlewa, slu`bice, koje su boqe pla}ene od

te{kog seqa~kog rada, od - recimo - ~uvawa sviwa,

{trojewa veprova. (Veprove je po selu {trojio iskusnom

rukom, stariji prosedi Stanko Janka Perinog. Beli

bubrezi - na `aru - su poslastica.) Neu{trojeni veprovi,

uvek zapenu{ani, zubati, nasrtqivi, rado su nasrtali na

druge veprove i qude... Bili su opasni i nepredvidqivi,

kao i krvavooki volovi - boda~i. Megdan veprova, kao i

borba petlova, vodio se do krvi...

28

Sawao je, kad se razboli, megdan veprova; a vrlo

~esto i crnu sviwsku glavu u lagumu re~nom. Ne zna

za{to. Ronio je u duboke virove, spu{tao se na dno i

zavla~io u lagume, gde se kriju najkrupnije mrene i

skobaqi, i vrlo ~esto u mra~noj dubini, bore}i se sa

ribama, zaustavqenoga daha, imao je utisak da }e se

ugu{iti i da }e se lagum sru{iti na wega i zatrpati ga.

Izrawao je, prestravqen, na povr{inu vira, poku{avaju}i

da uzme daha i bore}i se sa ribom da mu ne isklizne iz

ruke...Istorija wegove rase, kad bi bio sulud da je

zapo~ne, ne bi bila samo povest o wihovom dvori{tu, o

wihovom sala{u, o re~nim virovima, ostrvima i

brestovima na koje predve~e sle}u rode ili vrane da tu

preno}e, bio bi to pre suv crte` ugqenom - sviwske glave,

crnih jova na obali reke, i nekog purpura niz reku, koji jo{

ne vide ni na jednom slikarskom platnu. Ti odblesci

zalaze}eg sunca su naprosto neuhvatqivi.

Kad misli na vodene pacove, ~iji je put ~esto

vodio ispod obale blizu wihovog sala{a, on prvo ne vidi

vodenog pacova, ve} trouglast vodeni trag koji ostavqa za

sobom.

Imao je sposobnost da zmiju oseti, iako je

pritajena i on ne gleda u tom pravcu. Vodene zmije su

bezopasne, ali odvratne, kad ih oma{kom, u muqu laguma,

uhvati umesto mrene ili ve}e krku{e. Neki de~aci su

drali uhva}ene zmije ili `abe, a onda bi ih obesili

za rep o granu vi{we ili tre{we. Porasli su kraj oca

i dede - seoskih koqa~a stoke. Imali su grgurave plave

kose i o~i an|ela, ali bi zmiju ili uhva}enu vevericu

odrali za tren. Ve} u sedmom razredu su, po sala{ima,

leti, oprobali put i drhtawe usamqenih sna{a. Onih,

~iji mu`evi behu u vojsci, ili na privremenom radu van

29

sela i zemqe. Nisu propu{tali prilike; sticali su

iskustva, o kojima su pri~ali nerado, poverqivim

osobama...

Neki su se o`enili one jeseni kad su zavr{ili

osmi razred; ili naredne jeseni...

^uvawe sviwa je dosadan posao; ~uvawe volova, jo{

dosadniji. ^uvawe ovaca po {umama oko sala{a, u

dru{tvu, mnogo je zanimqivije. Pogotovu kad u stadu ima

nekoliko ovaca koje luduju za mle~nim pe~urkama. Takve se

odvoje od stada i u stawu su da pre|u nekoliko kilometara

kroz najzabitije {ume; pa se ponekad i zagube. Tra`ewe

izgubqenih ovaca, udvoje, {umama koje trepere od jare, ne

zavr{ava se kao u kwigama, koje je ~itao.

Da nije bilo sviwa, nikada ne bi pro~itao onaj

~asopis u kojem je objavqena jedna divna Andri}eva pri~a.

I sam je ne{to sli~no do`iveo vrlo rano, vrlo rano. Na

wihovom sala{u je bilo lepo re~no ostrvo obraslo

nepreglednom rakitom; ne ve}e od desetak ari. Sa ju`ne

wegove strane tekla je re~na otoka, plitka i bistra u

wegovom se}awu kao suza; video je po dnu otisak re~nih

{koqki i znao je boju svakog kamena... Sa druge strane

ostrva bio je deo spruda sa finim zlatastim peskom na

kome su se sun~ali posle kupawa u viru. Obi~no bi se

zatr~ali, pretr~ali sprud i zaleteli u vir. Mada je

uzbudqivije bilo preplivati na drugu stranu, ili

pa`qivo pre}i preko jedne topole koja je premostila reku,

popeti se nad vrbu nad virom i odozgo sko~iti, baciti se

kao bomba. Skakali su, takmi~ili se ko }e sko~iti sa ve}e

visine. Tu je, dakle, bila pla`a; dolazili su ne samo

osnovci, nego i u~iteqice, sredwe{kolci, poneki

student. Ponekad je bilo vi{e sveta nego na va{aru -

rukovodioci mesne zadruge organizovali gozbe za svoje

30

poslovne prijateqe iz okru`ne varo{i i Beograda...

Sviwe i krave na wihovom sala{u, pu{tene po ogra|enoj

livadi, nisu nikom smetale. Sa sviwama se on bio

izve{tio u takvim situacijama : popeo bi se na oba crna

duda i na jedan beli, zatresao grawe, da je pqusak dudiwki

prekrio travu. Site, sviwe bi posle dvadesetak minuta

si{le u pli}ak uz obalu ne{to ni`e od pla`e, napile se

vode po povr{ini, iska{kale i odgegale unutar sala{a da

spavaju. Sa vrhova dudova video je pla`u kao na dlanu. Kao

i jedan sprud, prema Belilu, mnogo ve}i, prekriven

hiqadama zadru`nih plovaka. Kao da je oblak pao na

sprud. Mada su oblaci vi{e voleli da plove virovima

reke, kao i grane crnih jova. Bio je u velikoj prednosti, u

odnosu na svu ostalu seosku decu, zbog polo`aja wihovog

imawa i sala{a, u ~ijoj se blizini nalazila pla`a. Mnogi

su ve} oko dva popodne, kad je najlep{e, morali da idu sa

pla`e, jer su ih ~ekale neizbe`ne ~obanske i sviwarske

obaveze; na pla`i su ostajali oni bez obaveza, deca, de~aci

i devojke, koji su do{li da provedu leto kod ro|aka na

selu... Me|u wima su bile i devojke koje su mu se dopadale,

koje su `ivele u gradovima, daleko od sviwa i koko{aka....

Eh, onda mu se ~inilo da bi sve na svetu dao da se mewa za

wihov polo`aj; sad ose}a da je to bilo - budala{tina.

Deca koja su porasla uz stoku, uz volove i sviwe i po neku

kwigu, vitalnija su; `ilavija. Sti~u mnogo slo`enija

iskustva od dece odrasle u gradu.

Svako godi{we doba imalo je svoj poseban ukus,

koji se mo`e uporediti sa mirisom jorgovana, mirisom

raspuklih diwa, grabova~a i medne rose, u~amelih

oskoru{a. Na selu se `ivi u stalnom dodiru sa prirodom,

koja nije nimalo ne`na. Uvek je imao (ne)prijateqa. Jedan je

bio harmonika{, drugi seoski pesnik, tre}i majstor,

31

~etvrti baraba. I da ne nabrajamo. Sa jednim svojim

prijateqom, godinu dana starijim, po~etkom septembra,

kad su ponovo po{li u {kolu, jedne subote, poterali su

krda sviwa na brdski sala{ - pet {est kilometara iznad

sela. Pri~ao mu je o wihovom dalekom imawu na

Paqevinama ... Opisivao mu zabran, pun `ira. I oni su,

okrepiv{i se na sala{u prijateqa, poterali sviwe

uzbrdo, daqe. Krma~e koje su se oprasile, opirale su se,

ali oni su ih tojagama poterali. Stigli su oko dva

popodne na Paqevine; sviwe su jedva hodale. Kad su

osetile `ir, utr~ale su u zabran i po~ele da vruskaju.

Zatim su si{le u potok, napile se vode, iza{le na jedan

proplanak i polegale... Prve su se digle krma~e i

potr~ale nazad. Jurile su; i ostale su sviwe krenule za

wima. Krdo je upamtilo {umski put, a i da nije, put prema

selu prona{le bi krma~e, koje je gonio instikt, a ne puno

korito. Roditeqima nisu smeli da ka`u da su krdo gonili

u brda petnaestak kilometara iznad sela....

Mnogo godina kasnije (jesen 1995), kada se obreo u

divqem zabranu na Paqevinama, probijao se kroz zlatnu i

bakarnu sazrelu paprat; odjednom je isko~io ogromni

divqi vepar, koji je vukao jednu nogu. Otr~ao je niz

strminu prema potoku i nestao... Desetak minuta kasnije,

u obli`wem {umskom zaseoku, u ku}i starog porodi~nog

prijateqa lovca, ~uo je ponovo o tom vepru : wegova

dru`ina ga je ranila. Ponudio mu je da tokom zime do|e u

ove krajeve, da ulove tog vepra, ve}eg od teleta. Za{to? Da

skuvamo sapun, da ima{ za nekoliko godina. I ponudio je

- kakvo meso da spremimo? Od divqeg praseta? Srnetinu?

Zar smete da ih lovite? A ko da nam zabrani? [umar

ovuda pro|e jednom u tri godine. [to vidi, ne vidi. Jer

ovde vlada [umski zakon...

32

Divqe sviwe su se namno`ile kao pre... pre nego

{to se rodio... U nekim delovima bu~ine le`e lese `ira.

Divqe sviwe imaju dovoqno hrane... A za{to oni vi{e

sviwe ne `ire? Pa, u`ire pastrmu, koju spreme sebi za

zimu, jer je weno meso ukusnije...

Doma}in je Srbovlah, strastan lovac, narodni

umetnik. Ima svoj orkestar. - Ali ja nemam oru`je; kako da

lovim onog divqeg vepra? rekao je.

-Ovde ni jedna ku}a nije bez arsenala oru`anog; za

tebe }emo na}i i minobaca~, ako treba. - A policija? A

dozvola?...

Nije mu padalo na pamet da ide u lov na divqe

veprove sa svojim starim prijateqima, zemqacima. To je

zanimawe za neke druge qude. Davno je odvojen od sviwa,

i od wihove stvarne istorije. Ponekad sretne istawene

potomke sviwarskih trgovaca. Neki se od wih bave i

kwi`evnim poslovima. Neki su urednici kwi`evnih

~asopisa koje ne ~ita. Ne veruje im. Kad bi izdavali

listove i ~asopise o svom ruvu i kruvu, to bi bila druga

pri~a, ali oni joj nisu dorasli. Birokratija, koja `ivi na

tu| ra~un, to su oni. Ko zna kada su pogubili svoje korene

i svoje veze za sviwama....?

Za{to kradu Bogu dane? Za{to zbuwuju sebe,

druge i sudbinu? [to ne poku{aju da iskopaju dukate

predaka, neki ve}i }up, pa da postanu preduzimqiviji, da

za|u po poluopustelim selima, u najzabitijim brdima

Srbije? Neka obnove tradiciju uzgoja sviwa, tradiciju

`ira; jer to mo`da mo`e doneti ve}i kapital, znatan, sa

kojim se mogu lepe stvari pokrenuti, ostvariti. Kad ve}

nisu stigli wihovi gramzivi, ali i radini preci, da

ula`u u istinsku srpsku kulturu, neka oni, sada, u~ine

ne{to {to bi pomoglo iskupqewu dvostrukog greha. Jer

33

glupo je, nigde ne vodi, da sede skr{tenih ruku, da

spletkare i bave se intrigama svetskim, da kradu Bogu

dane po komitetima, ili centralama partijskim, i uzgred

pi{u aleksandrijske stihove. Zaista je tu`no ono {to se

de{ava : komuware su smenili neokomunisti nacionalno

radikalnog kova, a ove }e najuriti neokomunisti

kominternovskog pedigrea, internacionalni tipovi. A

`ir }e truleti i istruleti. Narod }e sve daqe biti od

sviwa i svoje stvarne istorije i realne ekonomije. Kao

kultura }e se poturati - ({)kart. [qaka. Vi{e ceni

divqe sviwe (kad ve} tako malo ima pitomih), od...

SNOVI

...[ta zna~e snovi? Sawao je tih dana, jedan san.

Putovao je vozom (kao i obi~no : Beograd - Zaje~ar)...Voz se

zaustavio najedanput, ispred jednog gvozdenog mosta na

reci, na mestu gde u zbiqi nema - nikakve pruge. - Mora

kroz tunel!... - ~uo je glas. I voz je krenuo na sever,

vazdu{nim kolosekom, paralelnim sa tokom reke i jedne

jaruge, koja je nekada davno bila vada i pokretala vodenicu

u jednom od susednih sela. Voz je polako klizio, kao

vazdu{na la|a, iznad vo}waka i livada... Putovao je sa

jednom `enom. Gledali su kroz prozor kupea - smaragdnu

vodu vade... Voz se zaustavio na samoj obali reke, kraj nekih

starih tre{awa. Na imawu wegovih predaka. Na onoj istoj

livadi, na ~ijem je severnom kraju ba{ta, ba{ ona ista, na

kojoj je sawao majku nekoliko nedeqa pre toga. Si{ao je iz

voza sa `enom sa kojom je putovao. Na kraju livade, wegov

otac i majka su okopavali ba{tu. Dovikivao ih je. Da li su

ga ~uli? Hteo je da im ostavi hranu...

34

Iako se trudio, nije razumeo ni ovaj san. Ba{ta je u

prvom bila obrasla korovom, travuqinom, na dva koraka od

wega i wegove pokojne majke. Ba{ta je u drugom snu bila

daleko, uzorana... Nije znao ko mu je saputnica. Verovatno

je pokojnu majku sawao zato {to se pribli`avala

godi{wica wene smrti... Prerane... Da je na vreme, pre dve

godine prodao stan i kupio ku}u, mogao je dovesti sa

Ceretera u Beograd, i oca i majku; verovatno bi ona

po`ivela jo{ koju godinu? Ali, prodaja stana se otegla,

otegla...

Zapisivawe snova, ~esto je falsifikatorsko, tj.

propu{teno kroz prizmu bu|ewa i razuma. Kad bi se san,

ba{ onako kako je sawan, mogao istisnuti iz du{e, kao

pasta iz tube!

Razmi{qawe o spomenutim snovima ga je odvla~ilo

na rubove, tj. u uspomene, u vreme kada su, vo|eni

porodi~nim snovima, kopali deo me|e spomenutog imawa,

ne bi li iskopali blago. Wegova majka je sawala mesto na

kome je neko nekada zakopao blago. Nisu joj verovali

godinama. Kopali su na drugim mestima, to jest, na onim

mestima na kojima su wegov otac i brat sawali da je

zakopano blago. I iskopali su kamewe. Kada se ~inilo da

su poverovali u maj~ine snove, i otkopali paw jedne stare

oskoru{e, u godinama oskudice, nisu kopali dovoqno

duboko. Odustali su, ne znaju}i, na korak od blaga.

Kopali su, elem - plitko. Kom{ije su, narednog dana,

prolaze}i tuda, kuda je vodio poteski put do wihovog

branika, iz radoznalosti, videv{i da je neko ve} kopao,

kopali samo nekoliko a{ova i otkopali veliki }up pun

velikih dukata carice Marije Terezije...

Uvek je bilo onih koji su tragali za zakopanim

35

blagom u krajevima u kojima je ro|en i porastao. Tra`ili

su blago oko - KULE MOTRIQE, UZENGIJE, VELIKE

TVR\AVE, po starim grobqima, kraj zidina obraslih

zelenom mahovinom. Seqaci su nalazili rimsku keramiku,

cigle, sva{ta; ~ak i sarkofage i razbijali ih misle}i da

}e na}i zlata u kamenu. Kolala je legenda o nekakvom

bunaru, u okolini Duboke pe}ine, u koji su ba~eni

manastirska zvona i zlato, te se ( kako su verovali) pred

prazni~ne dane ~uje zvuk zvona iz utrobe zemqe.

Najuporniji su kopali i kopali, vo|eni slikama iz

snova i legendama predaka, a samo su re|i pronalazili

rimski srebrni novac slo`en u obliku lopte od voska...

Posle bombardovawa NATO alijanse, opet je

lokalno stanovni{tvo obuzela zlatna groznica. U

blizini Duboke pe}ine kopa~i su iskopali bakarne i

srebrne parice i jedan nov~i} sa krma~om i devet

prasi}a. Kopaju}i malo daqe od toga mesta, vo|eni

mutnim snovima najupornijih o nekakvom basnoslovnom

blagu u gorunovom sanduku, otkopali su , zaista, po~etkom

jeseni 2000. godine gorunov sanduk pun nekakvih

ispisanih bele`nica i svesaka...Sve su to potrpali u

{est - sedam xakova. Umesto srebra i zlata, kandila i

dijamanata, hajdu~kog blaga, na{li su nekakvu zamr{enu

administraciju; mogli su pone{to da pro~itaju, ali nisu

imali voqe da sve to i{~itaju, jer bi im za to bilo

potrebno barem pedeset godina! Posle nekog vremena,

uvereni da se radi o bezvrednim zapisima nekog

nepoznatog smetewaka, prodali su jednom profesoru

kwi`evnosti sve to u bescewe, to jest za 101 fla{u piva,

uvereni da su "profi" debelo podvalili.

Ovaj gospodin koji je ve} u{ao u {esdesete ( i koji

je kao ve}ina provincijskih profesora kwi`evnosti imao

36

i literarnih ambicija), poku{avao je, zajedno sa svojom

starijom }erkom (studentom kwi`evnosti) da pronikne u

tajnu 5 - 6 metara svesaka, ispisanih ne ba{

naj~itqivijim rukopisom. Sve to {to je uspeo da pro~ita,

profesora je podse}alo na masu nepovezanih fragmenata

otetih od zaborava, na so~iwenija tzv. srpskih

"postmodernista" (prema kojima je gajio najdubqe

prezrewe!). Upo~etku je mislio da se dokopao

basnoslovnog blaga - ARHIPELAGA RUKOPISA, ali

nikako nije mogao da pronikne : ko je taj koji je sve to

napisao i za{to?

Uspeo je da se probije do jedne bele`nice u kojoj je

pod naslovom AUTORSKO PRAVO ili RAZGOVOR O

SAVESTI bio jedan odlomak iz dnevnika L. N. Tolstoja:

"Moje zave{tawe bi pribli`no bilo slede}e.

Po{to nisam napisao drugo, ono je potpuno ovakvo.

1) Sahranite me tamo gde umrem, na

najjeftinijem grobqu, ako to bude u gradu, i u

najjeftinijem sanduku - kao {to sahrawuju puke

siromahe. Cve}e, vence ne polagati, govore ne dr`ati.

Ako je mogu}e bez sve{tenika i pojawa. Ali ako je to

neprijatno onima koji me budu sahrawivali, neka me

sahrane kao {to je uobi~ajeno sa pojawem, ali {to je

mogu}e jeftinije i prostije.

2) U novinama o smrti ne objavqivati i

nekrologe ne pisati.

3) Sve moje spise dati da pregledaju i srede moja

`ena, ^ertkov, V. G., Strahov i k}eri Tawa i Ma{a

({to je precrtano, to sam ja precrtao. K}eri ne treba

time da se bave), onima od ovih lica koja budu `iva.

Svoje sinove iskqu~ujem iz ovog naloga, ne zato {to ih

nisam voleo (ja sam ih, hvala bogu, u posledwe vreme

37

sve vi{e voleo), i znam da me oni vole, ali oni ne

znaju u potpunosti moje misli, nisu pratili wihov

tok i mogu da imaju svoje sopstvene poglede na stvari,

zbog kojih mogu da sa~uvaju ono {to ne treba sa~uvati,

i da odstrane ono {to treba sa~uvati. Moji dnevnici

iz ranijeg moma~kog `ivota, po{to se odabere iz wih

ono {to je vredno, molim da se uni{te, isto tako i u

dnevnicima iz mog bra~nog `ivota molim da se

uni{ti sve ono {to bi moglo nekom da bude neprijatno

ako bi se objavilo... Dnevnici iz mog moma~kog `ivota

molim da se uni{te ne zato {to bih `eleo da

prikrijem od qudi svoj neodli~an `ivot : moj `ivot

bio je, sa svetovnog stanovi{ta, obi~an ni{tavan

`ivot mladi}a koji nemaju svojih principa, nego zato

{to ti dnevnici u kojima sam zapisivao samo ono

{to me je grizlo zbog saznawa da sam po~inio greh,

stvaraju la`ni jednostrani utisak i predstavqaju...

A uostalom, neka moji dnevnici ostanu onakvi

kakvi su. Iz wih se vidi bar da me, uprkos sve

proma{enosti i ni{tavnosti moje mladosti, bog nije

napustio i mada sam ga tek u poznim godinama po~eo

bar malo da shvatam i volim.

Iz ostalih mojih spisa molim one koji ih budu

sre|ivali da ne objave sve, ve} samo ono {to qudima

mo`e koristiti.

Sve to pi{em ne zato da bih pridao veliki ili

bilo kakav zna~aj mojim spisima, ve} unapred znam

da }e u prvo vreme posle moje smrti objavqivati moja

dela i raspravqati o wima i pridavati im zna~aj.

Ako je to ve} tako ispalo, onda nek ono {to sam ja

napisao ne nanosi {tetu qudima..."

Itd.

38

Da li je Anonim, tako nazivamo nepoznatog pisca,

u dnevnicima i oporuci Tolstoja, na{ao upori{te za

svoje zave{tawe, eventualnim nalaza~ima wegovih

rukopisa, pre nego {to ih je zakopao u divqim predelima

planinskim? Ili su to u~inili neki drugi nepoznati

po~inioci?

Dobio je nekoliko bele`nica Anonima,

zahvaquju}i, pre svega, }erki spomenutoga provincijskog

profesora kwi`evnosti : skoro slu~ajno. Wihov novi

vlasnik bio je voqan da ih ustupi po duploj ceni po kojoj

ih je dobio : to jest za 203 fla{e piva! I verovatno je i

on mislio da je nadmudrio urednika ~asopisa u kojem }e

biti objavqivani fragmenti iz bele`nica koje ~ine

nekoliko du`nih metara...

(N. B. - Rukopis otkriven sasvim slu~ajno u blizini

DUBOKE PE]INE. - Ova pe}ina se nalazi na desnoj obali

Mlave, iznad puta Petrovac - @agubica. Nije, kako o~evidci

svedo~e, ba{ duboka. Na ulazu u pe}inu -prema opisu jednog

strastvenog zaqubqenika u prirodne lepote i istorijske

spomenike - Mlave i Homoqa; amatera arheologa- nalazi se

ostatak kamenog pregradnog zida. I vrhovi gvozdenih strelica

i sredwevekovna keramika nalazi se. Od pe}ine se mogu pratiti

tragovi zida do obala Mlave. U pe}ini je lokalno stanovni{tvo

nalazilo kamene sekire. Jedan lovac na blago je na svodu pe}ine

dinamitom razvalio mesto u kome je na{ao srebrnu zdelu i

nov~i}e. Prodao ih je Narodnom muzeju u Beogradu, daju}i

la`ne podatke o mestu nala`ewa. Tvrdio je da je na|ene

predmete izvadio iz groba uklesanog u steni.

Pe}ina je bila naseqena u praistoriji, i skloni{te

zbegova u tursko doba. Prema jednoj legendi koju narod rado

pripoveda, i neka majka se sklonila u pe}inu sa malim detetom

39

koje je neprestano plakalo, i kad su se Turci pribli`ili

pe}ini. Majka je {akom pokrila usta detetu. Kad su Turci ne

otkriv{i zbeg u pe}ini oti{li, narod je iza{ao iz we. Kad je

videla da je ugu{ila dete, majka se skamenila. Stenu okamewena

majka sa detetom, Vlasi nazivaju "MUJEROSA". Tu stenu su

razneli dinamitom robija{i posle drugog svetskog rata...)

KWIGA O PEPELU

GREH

Bilo mi je jasno da sam kao tek od ju~e na svetu.

Da ni{ta ne znam. Da ni{ta nisam nau~io. Projurio

sam kroz dobar deo `ivota, a da nisam ostvario

glavne zadatke qudske. Eto, to je moj greh!

Najgora nesre}a i najstra{nija kazna mog

`ivota jest u tom {to sam osu|en da `ivim sam

(Andri}).

Na istoj vatri se pekao. Mesio je glinu svoga

`ivota, ali joj nije davao oblik, nije stvarao ni grn~ariju;

nije pekao glinu. Glina je wega pekla. Kad budem iza{ao iz

vojske, mislio je i verovao (setio se!): po~e}u ne{to.

Vaqalo je ne{to po~eti, u ime Bo`je po~eti!

Nedosti`an san, ogroman, postao je wegov vodi~.

Krenuo je, sporo, kao ve~erwi voz, ose}aju}i kolika je

sramota biti ~ovek. Video je - da je svet koji je doneo, i

onaj u kome je, i onaj prema kome ide, ruglo. Kao prvo i

najosnovnije, video je da su ogavno isparcelisali svet.

Krvni~ka, zversko - lavqa podela : sve {to je lepo,

dragoceno, svetlo (to traje stole}ima) - uzeli su za sebe,

40

lavovski deo; a ostalima su ostavili sve ono ostalo.

Ruglo, pre svega. Video je mnoge letwikovce i vile - sve

je to prigrabqeno. Vlast je, ona koju hvale kao

najsavr{eniju, postavila fantasti~ne prepreke. I one su

ga zaustavqale svuda. Predodre|enost - postoji.

SUDBINA. Sudbina ga je izdvojila, ve} u

gimnaziji. Na studijama, kao ~i~ak o nogavice, prilepili

su mu se i studenti kwi`evnosti, i studenti likovne

akademije. I studenti filozofije. Wegovi stari

prijateqi iz mladosti, odustali su od studija. Nisu bili

idealni; patili su od gordosti; imali problema sa

karakterom. Ipak, da su nastavili studije, ne bi prvih

godina osetio svu jezivost usamqenosti. Skidao je ~i~ak

sa nogavica, kao student, ali nekoliko ~i~aka nije mogao

otkinuti. To je bilo desetak momaka i devojaka, ~ak ni

toliko. Wegovih tzv. prijateqa.

U vojsci je po~eo malo boqe da ih shvata, da ih

sagledava u pravoj svetlosti...

KWIGA O PEPELU

$1. Kako mi se ~inilo - suprotno mi{qewu

filosofa - da je vreme bogatstvo koje na svetu najvi{e

pru`a, ni{ta nisam preduzimao posebno.Po~eo sam da

pi{em iz `eqe da budem vi{e voqen.. Mnogo vremena sam

proveo u stawu izme|u apatije i ko{mara. Sve re|e mi se

odu{evqewe vra}alo, sve re|e bi se ispravilo kao kakva

opruga. Vremenom je vreme uzelo {to mu pripada. Sve, na

kraju krajeva, sti`e na Otpad. Osim, pepela. Pepeo zauzima

mawe prostora, i rasejava se po poqu. Hrani biqe, ulazi u

nov preobra`aj.

[ta je za {tampu, a {ta za plamen?

41

Dnevnici nad`ivquju one koji su ih vodili,

ponekad. [tampa se i ono {to nije za {tampu. Za to se

uvek na|e izvestan razlog.

Dnevnici se ne smeju doterivati.Ova re~enica koju

sam upravo napisao. I hiqade hiqada drugih koje }u,

verovatno, napisati slede}ih godina, treba da ostanu

takve.... Kad ~ovek po~ne da doteruje, nek zastane. Nek

dobro porazamisli. Plamen je plemenitiji i ~asniji

od doterivawa. [to nije za {tampu, za plamen je.

Plamen preobra`ava. Pepeo niko ne iznosi na pijac na

kome prodaju stare stvari : pepeo nad`ivquje ~astoqubqe

i prevelike ambicije. Rasejan, doslovno i simboli~no,

pepeo daje podno{qiviji oblik spisateqskoj ta{tini.

Ponekada se iz toga pepela ra|a feniks...

$2.Himere. Fatamorgane. Trkali{ta mladi}a po

prole}nom pqusku preko sprudova. Vetrovi. Oblaci...

$3. Pla`e. Postojale su tri pla`e; Vla{ka (ispod

Kisona). I dve niz reku ni pola kilometara daqe : Kod

Brankovih topola; Mi{i}ska.

$4. Lov skobaqa mre`om (zaga`wom).

$5. ZAVETINE u : Mustapi}u, Qe{nici, Srpcu,

Seni, Turiji, Mi{qenovcu...

$6. Skok sa najvi{e vrbe nad Mi{i}skim virom..

$7. Belilski sprudovi. Seqanke {ire svoja bela

platna...

$8.Prosjanski put. Na kraju toga puta, Zapis,

bagrem, brest, vrbe; sala{ iza vrba.

$9. HOMOQSKI MOTIVI ili u tragawu za

izgubqenim vremenom. Neo~ekivana pojava lepojke...

Jorgovani i zlatokose br|anke; pun fijaker lepote...

$10.U selima, ostareli sede skr{tenih ruku, ~ekaju

42

da po wih do|e ti{ina. Oblaci, paperje labudova.

Pra{ina i pau~ina. I pepeo ponekog jurodivog pesnika,

ovde je razvejavan po drumovima; pome{ao se sa pra{inom.

$11. [ta o~evi ostavqaju deci? Ko je ovde nicao iz

pepela?

$12. Pepeo je u nama, oko nas. Sumwam da bismo

prona{li imalo `ara, da razgrnemo sav pepeo... (1974)

$13. ^asovi beskrajne pusto{i i strah pred novim.

$14. Mu{karci o `enama misle da su madone ili

furije, a one su i jedno i drugo...

$15. Svaka qubav je vatra, koja se gasi. Pepeo qubavi

se nikada ne mo`e sasvim rasuti. I iz wega izraste

br{qan, koji obavije stabla i godine mladosti. Ili

{im{ir, drvo koje se nikada ne osu{i. ^eprkaju}i po

pepelu, jedne zime (januar 1975. ?), nalazim neugasli `ar

se}awa koja se ni posle toliko vremena nisu ohladila. To

su `ute vrbe na zimskom suncu, zapravo wihovi

rumenkasti vrhovi; bra}a, mla|a (ro|eni i od ujaka,

nerazdvojni kao ~etvrtak i petak), koji iz bare, kraj reke,

koja skoro da je presu{ila, golim rukama hvataju ribice

iz muqa, koje bi tu ve} sutra uginule, i prebacuju ih u

reku...Vlasi malo daqe na sprudu seju pesak...

$16.Jablanovi, jablanovi, jablanovi. Kolari -

Kolari. Gastajbajteri obeduju na svoj na~in u kupeu.

Jablanove? Ne. Lebac beli doma}i, slaninu, me~inu,

rumene mesnate paprike u uqu... I suri pejsa` Srbije i

budu}nosti... - Da sam ju~e telefonirao, gospo|o, sti`em

danas u dva, ako ima{ {valera, isprati ga... - Ali nisi, i

{ta ako je zatekne{ sa {valerom? - Zaveza}u ga u ~ar{av i

spustiti u bunar da malo visi, da se oladi, kao vru}e meso

leti... Pa posle nek ide odakle je i do{ao...Volim kad mi

`ena umesi pravu poga~u...

43

$17. Topoqaci, gusti topoqaci, kao duge trepavice,

puni gnezda... Mogila, pa Mlava. Pa ravni Stig. [irok i

pitom , i crn od zimskih brazda. Treba li uvek dete da

li~i na svoga oca? [ta ako ne li~i ni na oca ni na majku,

ni na babe ni na dedove? SIRAKOVO - SIRAKOVO.

Ograde pocrnele od ki{a, snegova, godina... Tunel : kao da

smo u podmornici, i silazimo sve dubqe u mra~ne dubine,

sudaraju}i se sa podvodnim grebenovima...

$18. ZVI@D - ZVI@D. Zvi`di, duva; kako duva!

Vetar otvara prozorske kapke, vrakwice; ga|a peskom

prozorska okna, pra{inom, malterom; tu{ira sitnom

ki{om brestove i oleandre, {im{ir i ba{tenske staze...

Lete oblaci pepela, kao jata jarebica. Dodiruju

ivice bregova. Stapaju se oblaci pepela, padine bregova,

dolina i obale reke; dimi u daqini, kao para rakije koja

kqu~a...

$19. Povratak. Domu, zavi~aju. Vrata su tesna, kao

iglene u{i. I ja ulazim, uvla~im se kao konac, s glavom

punom ~voruga, sa belim zavojem iskustva oko glave....

$20. Vrbaci u svetlo`utoj magli... Porodi~na

imawa, ju`no i severno, kao beo~uzi...

$21. Po stajskom |ubri{tu u jednom od dvori{ta

~eprkaju golubovi lepezani...

$22. Majka moje majke u crnini, moja baba, ugledav{i

me posle toliko meseci, prilazi i grli me, kao kad sam bio

de~ak. Majka ima groznicu oko ustiju, pa izbegava da me

poqubi. Kad je ~uo i otac da sam stigao, dojurio je iz

druge avlije, i bio na svoj na~in srda~an, ali ne i prisan;

on to nije umeo. Stideo se da poka`e svoja ose}awa...

Posle su do{li i majstori... Uneo sam uzbu|ewe; galame i

tako ga skrivaju. Neka galame...

Odoh ja do na{eg pope, mog prijateqa. I ~im sam se

44

pojavio u opusteloj porti, on je, ugledav{i me, povikao

srda~no : - Ma, vidim li ja to dobro, a, ne varaju li me o~i?

I posle zagrqaja, udarismo, ne - u Boga, u - poletiku!

$23. Postoje prave stvari u `ivotu. Povratak je

jedna od wih. Svako pravo selo ima svoj kolorit. Svako

selo ~ine familija i crkva. Milica Savina je boqi

poznavalac istorije svake porodice, pa i na{e, od oca i

majke. Jer dugo `ivi i pamti. Dugo `ivi, i za wenu du{u

se prilepio, kao za wene vunene ~arape i sukwu, ~i~ak

godina, decenije, dva veka. Pripali cigaretu, ukqu~i

magnetofon dok ona pri~a, snimaj. Jer ne}e baba Milica

po`iveti jo{ sto godina; samo je jedna `ena po`ivela 117

godina, ona {to umre pred Prvi svetski rat. Ro|ena je

bila oko 1790. i neke, kad je selo imalo jedva devetnaest

ku}a Srba i Vlaha... Baba Milica Savina je upamtila

pri~e i te pokojnice...

$24. Kuhiwa; Mi{a, Ka}a, moji ro|aci, qubimci.

Osamanestogodi{wak, plav, lepotan, srda~an i

neiskvaren; Ka}a, ~etrnaestogodi{we devoj~e, pametno i

qupko, ali pomalo stidqivo... Tu je i wihov otac,

zami{qen, neki unutra{wi crv ga nagriza... Porodice su,

uz sve pukotine, nalivene qubavqu. Qubav dr`i taj

svet; starovremski i nov, onaj u nastajawu i onaj {to

postepeno nepovratno i{~ezava. Selo ima svoje

proporcije, pomirilo se sa wima, ima ih na umu. Selo

nije ogrezlo u sumwi, na{lo je mnoge na~ine da se

odbrani od spoqnih i unutra{wih zverova. Porodica,

domazluk, rodbinske veze - to podrezuje nokte sumwama.

Na dostojanstven i drevni na~in se selo odnosi prema -

nevoqama i nesre}ama. Shvatam to ispod oraha u porti...

Dolazi Dana Prcina, kojoj je sin nedavno poginuo u

kamenolomu, dolazi pravo sa grobqa, pre~icom, tj.

45

putawicom koja vodi kraj crkve, i zamoli popa da tri puta

zvoni za pokoj du{e raba Bo`jeg wenog sina; u `utom je

ko`uhu; trepavice su joj boje pepela; o~i isplakane...

Dolazi Ilija ]ufika, zvani Drveni, da plati za neku

molitvu - kome?...Pop je u{ao u sedmu deceniju, ali ~io,

pun vere, a ne skepse, koja je, kako ka`e, ugao od sedam

stepeni, koji je o~ajan {to ne mo`e da se smesti u sebe... I

gle, ugao od sedam stepeni vidi sve stvari s rogovima, s

trwem... Tog dobrog ~oveka, biv{eg igumana, sam je Bog

poslao u ovo i ovakvo selo, kakvih ima mnogo u Srbiji, onoj

drugoj, nepoznatoj, `ilavoj... Nije pateti~an, ne misionari

na stari na~in... Dok pijemo qutu, koja je odle`ala

nekoliko leta, podse}a me da postanem PRAVI ^OVEK...

- Pravi ~ovek ne tra`i ono {to pripada samo wemu no

svima. Dok sumwalo kuca na slepa, namalana vrata, i

pada u o~aj {to se ova ne otvaraju, pravi ~ovek lako

razlikuje slepa, namalana vrata, koja stoje radi

ukrasa, od pravih vrata, na koja se ulazi i izlazi.

Niti je pustiwa u jednom zrnu peska, niti vasiona u

jednom mozgu...

$25. Izme|u moderne poqoprivrede, za koju je

potrebna izvesna akumulacija (ma{ine i odr`avawe

ma{ina), i Evrope, slu`ewa, mnogi moji zemqaci su

izabrali ovo drugo, da budu (evropske) sluge... Srpsko

selo su na~eli bogoborci i barabe, a dokraj~ila ga

Evropa...

$26. Polutan. Penzioner `eleznice. Voja Xanin,

~im se rat svr{io, zaposlio se kao pru`ni radnik,

do~ekao penziju. Zadruga mu je bila velika, mnogoqudna;

nije trpela; a novac od wegove mese~ne plate bio je od

velike pomo}i, u poratnim godinama, prilikom isplate

poreza. Nikad mu nisu dolazili na kapiju poreznici... U

46

zakrpqenom izno{enom suknenom guwu, s {ubarom na

glavi, u kondurama od autoguma, dolazi iz druge avlije,

arova i gradine, i jo{ sa vrata galami , kako mu je neko od

suseda, tamo wemu, pustio sviwe u gradinu! Nikad ni{ta

nije prodavao, samo je kupovao i uve}avao. ]erki je dao

skroman miraz... Da bi sa~uvao nasle|eni zemqi{ni

posed, dao je }erki par maj~inih terezijanskih velikih

dukata...

$27. Majka me uspavquje, i wena se pri~a zavr{ava

re~ima, koje dobro shvatam : - Dan i no}, to mi je sve!

Porodica nam je - manastir...

Ocu je 51, majci 45; wihov brak je tajna; ali

primetio sam da u tom odnosu postoji pukotina. Otac je

prek, neobuzdan, ponekad agresivan ignorant; majka - su{ta

suprotnost; ~uvarica ogwi{ta, hraniteqica, {tit i

riznica, ali i - turpija kojom po ko zna koji put sa qubavqu

i strpqewem turpija neravnine o~evog karaktera...Majka

je pripadala vrhu svoje rase, Bog je darovao bedemom

snage i qubavi neizmerne; zato je i mogla da rodi

~udo, rodila ga je, kao i Majka Bo`ja, iz svoje devoja~ke

gor~ine... Nikada nije raskidala savez, sklopqen u

domu svojih roditeqa, sa Bogom i ve~no{}u... Da su je

{kolovali, bila bi umetnik. To sam ne jednom

pomislio, posmatraju}i wene vezove, izatkane }ilimove,

i drugo. No, Bog je woj odredio druga~iju sudbinu,

mu~enice i ... kalu|erice...

$28. Druga Srbija. Kobila. [iroka i mr{ava, a po

le|ima joj vrbe porasle...

$29. DOKTOR KRV. Kuhiwa je svetla i puna

stvari; pe} se ugasila; ma~ka sklup~ana kraj pe}i prede.

Nekoliko {erpi - pune sve`eg crvenkastog sviwskog mesa.

Jedna je puna sasirene krvi... Sneg veje, veje; bela jata

47

nale}u na prozorsko okno. Putni kov~eg je zakop~an...

Mo`e da se krene - bilo kuda...

$30. Jedan Mikelan|elov stih (...Shvatam da beda

mo`e i da spasi...) sa`eto izra`ava su{tinu moga

polo`aja i postojawa... upornost koja se pretvara u

bol...Sve je dobro {to pro|e, ali ima ne{to {to ne

prolazi; ne{to {to traje mesecima, godinama; {to muti

moj pogled i ~ini me zami{qenim, umornim, nemo}nim.

Da li }e mene da spasi to, moja beda? (Januar 1976)

$31. PORU^NIK [MIT. Tre}i deo veoma va`an

za razumevawe Doktora @ivaga. Shvatawe istorije u

ovom Pasternakovom romanu.. Filosofija istorije

Pasternaka veoma podse}a na Blokovu nedovr{enu poemu

Odmazda. Revolucija, qubav, zemqotres - tri jezgra

filosofije istorije Pasternaka. Roman u stihovima

Spektorski, kao uvod u roman Doktor @ivago - borba

Pasternakova za istoriju li~noga - sve ono ~emu sam se

priklawao ju~e, danas i sutra.... (20. mart 1975.)

$32. Doktor Smrt...Subota. Dolazili M.G. i Sl.

Obi~an razgovor : kako napreduje roman o? ... Raste li?

Divno ve~e... Mislim da su bili razo~arani mojim

polo`ajem i malo se odmakli, jer je temperatura moga o~aja

rasla, rasla... Razgovor o mogu}im budu}im zajedni~kim

putovawima...

$33. Doktor Krv i Doktor Smrt. Katastrofa.

Januar - mart 1975. Gor~ina od koje ne mogu da zaspim. Da

mislim. Da se radujem. ^ini mi se da ne mogu ni{ta -

nemo}an sam.... Vatra se ugasila, ne u meni. Da jeste, sve

bi bilo druga~ije... O qubavi lupetaju, naro~ito {iparice

... Qubav traje kratko; zavr{ava se dok po~iwe... To

potvr|uje milion raskida... Jednostranih...

$34. ^italac, prijateq. - Stari moj, dobro si sve

48

to zamesio (re~ je o romanu), ali sad sve to treba i da se

dobro ispe~e. ... Nemoj da se umori{, nemoj da klone{...

Nemoj da se {ali{... (11. 4. 1976.)

$35. Savet iskrenog poznavaoca treba poslu{ati.

Po neki pisac i poslu{a. Poslu{ao je i ovaj, {to je

teglio kao magarac, teret 17 verzija... Mlad pisac je dobro,

ponekad i solidno opisao sebe kao sebe, ali to nije

dovoqno. Treba dose}i potpunost kwi`evnog lika...

$36. Na kolokvijumu iz romantizma ponovo sreo onu

lepoticu, udatu, crnku, ~iji divni osmeh vredi vi{e od

wenog miraza, a tek ostalo... Ohrabrivala me je. Re~e da se

nikada ponovo ne bi udala dok ne zavr{i fakultet... Po|e,

pa se zadr`a. Po|oh i ja, pa stadoh... Ta lepotica je znala

da poseduje magnetsku mo} nada mnom...

$37. Vazduh je zasi}en vlagom, boje cimeta. Kad ga

obasjaju farovi automobila, dobije boju napukle diwe, ko

`umance u kome se ve} zavrgao krvav plod... Koga obasjaju

farovi : vazduh, ili no}nu tamu? Pepeo ili ugqen?

$38. Mahovina na visinu i stewe miri{e, na

oblake, borove i sokolove...

$39. Stvarala~ki razvoj. Umetnik dugo luta, dok

ne po~ne da biva sebi sve bli`e, pravom, onakvom

kakav jeste, kao plod koji sazreva i koji u svojim

sokovima nosi nesvesnu istoriju svog celokupnog

razvoja...

$40. ...zemqa {u{ti, su{i se, {u{ti : ko zmija kad

se provla~i kroz travu...

$41....Krave li`u sebi sapi, i svojim krupnim

sjajnim o~ima posmatraju ne{to; kus pas gleda u istom

pravcu u kome i krave; koko{ke ~eprkaju oko plasta, ba{ ih

briga za sve drugo... Dajc se zaustavqa pred prijavnicom. -

[to ih toliko nema, pita civil vojnika stra`ara. -

49

Obla~e civilnu uniformu, picane se...

Februarska mese~ina...Od one zvezde, gle, {to se

izdi`e iznad brega uvijenog u crni saten, one zvezde {to

izlazi kad i Mesec, zvezde {to sporo putuje, i prema kojoj

se orijenti{e usamqenik; od one zvezde ne{to titra, i

po~iwe sjaj, koji se po raspuklom kamewu brda preliva

be{umno kao {iroka reka preko jazova...

$42. Nije sve za {tampawe, ponavqa vlasnik

dnevnika. Zbog nekih stvari, baca u pe} jednu, pa drugu

svesku, tre}u, pedesegtu... Da li zna {ta ~ini?..

Verovatno. Donekle...

On, koji u umetnosti nije izvr{avao pse}e

poruxbine po ukusu tirana, ru{i mostove.... Zar }e ih sve

poru{iti? Za{to uni{tava tragove o najvijugavijem putu

na svetu? Vatra greje i preobra`ava. Hiqade hiqada

ispisanih stranica pretvaraju se u pepeo, koji jedva

da mo`e na|ubriti jednu jedinu skromnu leju u ba{ti...

Nije napravio od svoga iskustva kwigu. A mogao

je da sastavi kwigu koja bi se dopala mnogima,

koristila mladim, po~etnicima. Mo`da je u pravu; ni

ja ne volim kwige koje se dopadaju svima (prezrewa je

dostojan pisac koji pi{e kwigu da bi se dopao

nekome!). Pojedini, koji vole literarne slatki{e (nije

ih mali broj), neka ponekad svrate, umesto u

poslasti~arnicu, u stan pisca; neka provale u wegove

fijoke, uspomene, obrasle debelim slojem kudrave

mahovine... Precrtane, nespaqene stranice, mesta

podvu~ena drugom bojom olovke, naknadne bele{ke,

marginalije, umetci : od toga poku{avaju da naprave -

famu...

Me|utim - fame nema. Nestale su u plamenu iz koga

su i ro|ena bunila i ~e`we - bezbrojne stranice.

50

Pretvorile su se u pepeo, koji je odavno razvejan. Tajna je

izneta u vrt sa pepelom. Iz tajne su izrasle lukovice i

drugo prekrasno cve}e.... koje je odavno cvetalo i uvenulo.

I ~ije je seme doma}ica sklonila, tj. zavezala u neku

krpicu do slede}eg prole}a i sejawa. Tajna je u semenu i u

rasi upornih seja~a... (...)

FANTASTI^NOST TZV.SVAKIDA[WICE

Ve} su po~eli da izlaze prvi nastavci MUJEROSE

(izabranih odlomaka iz ARHIPELAGA RUKOPISA

Anonima). Negde sredinom prole}a 2003., redakcija mu je

poslala, umesto honorara, nekoliko pitawa, zamoliv{i ga

da na wih odgovori. Poneo je ta pitawa sa sobom.

Si{av{i na jednoj od usputnih stanica, skoro dva sata je

putovao pe{ke do ku}e svoga oca na Cereteru. Razmi{qao

je o mogu}im odgovorima...

> Ja mislim da je dobro {to smo objavili u ~asopisu

ovu kwigu i verujem da bi jo{ boqe bilo da bude objavqena

kao posebna kwiga, prosto radi pore|ewa. Jer neki va{i

vr{waci, pa i drugi pisci koji su stariji od vas koju

godinu, mawega dara i opusa, ve} su pokupili sva

dru{tvena priznawa, stekli ugled, a neki dobili i

izabrana dela i titule akademika... - Tako su po~iwala

pitawa i konstatacije redakcije...

Pisao je u no}i za stolom, pu{e}i cigaretu za

cigaretom: - To je ve} pomalo dosadna i poznata pri~a, pre

svega svedo~anstvo o }iftama i trgovcima u umetnosti,

51

koji su godinama, dakle dugo i predugo, spre~avali ulazak

Svetlosnog Cara mog. Nije bilo lako biti svoj i biti

pisac u faraonskom carstvu, carstvu ]esarevom. Nije

dobro ni za jednog ~oveka pobo`nog, religioznog, pa ni

pisca, da ponavqa pro{le ose}aje, jer }e ga oni onoliko

puta vezati za STUB VREMENA, koliko ih puta bude

ponavqalo srce wegovo. I {ta }e postati - rob vremena, i

ostari}e i umreti pre smrti. Kao mnogi na{i pisci.

Pa i oni slavni, nametnuti u obaveznoj lektiri.

Veliki broj na{ih pisaca nije mogao da izbegne tu

sudbinu. Niko pak od wih nije i ne bi mogao da napi{e

ovakvu kwigu, a to ne ka`em jer sam zaqubqen u sebe i

umi{qen.... No, da se ne udaqavamo, da se dr`im onoga {to

je upravo objavqeno. [ta je to {to se ~itaocima

dopada? Mo`da se meni ba{ to ne dopada? I ja imam

pravo na to! Ja ne misli da su slava, popularnost i svet

tako mo}ni (takvima se ~ine dok im robujemo!). Srce i duh

~ove~iji mogu postati neslu}eno mo}ni tek onda kada

izbacimo iz wih svet. Srce i duh mogu biti prostrani

kao ve~nost, i ve~nost }e se useliti u wih, ako ~ovek

pokida ~vorove strasti, koje zavezuju udru`eni ~esto

ponavqane `eqe i ose}aji! Kwigu koju smo upravo objavili

dokazuje i pokazuje da nije lako pokidati jake ~vorove

strasti. ^itaocima se verovatno ba{ to dopalo, a meni se

dopada , ili ja to sve vi{e i dubqe `elim ulaze}i u {estu

deceniju: novo detiwstvo, i novu mladost, lep{u i ve~niju

od pro{le mi mladosti... Nije bila laka. Mnoga su vrata

bila zatvorena... Komuware i wihovi izme}ari su bili

podigli mnoge jazove za one koji su dolazili iz one

pridavqene, druge i nepoznate Srbije...

Upozoravao je svoje ~itaoce: - Ova kwiga nije

pisana da bi bila ar{in, mera; ja nisam mislio ~ak ni da

52

je objavim za `ivota! Ne zavidim tim piscima koje

indirektno spomiwete (znam na koje mislite). Pa, wih su

wihovi o~evi i lo{i primeri okoline, nau~ili kako da

plivaju i uspeju. Li~no mislim da su nesre}nici, uprkos

svemu, robovi carstva }esarevog! Eh, pa oni su pro{li

totalnu dresuru ovejanih bezbo`nika, sklonih vladaju}oj

modi, egzorcizmu i dr`avnoj religiji. O tome sam uzgred,

svedo~io, pi{u}i o kasarnskim danima, o ispirawu

mozgova. To se radilo decenijama, na fin na~in. Radio je

~ak i pesnik Rai~kovi} u pri~ama za najmla|e.. Da ne

spomiwem mnogo poznatije i perfidnije primere. Stvar je

u du{i, dragi mladi prijatequ, ona je stvorena da bude

hram Bo`ji, a ne da se pretvori u drumsku kr~mu, gde

navra}aju razbojnici i orgijaju. Bogonosci i Dostojevski

pre svega su znali da je Du{a Nevesta Nebesna, a

Velimirovi} dodaje i da je strahovita dubina, kad se

~ovek osmeli da ponire u wu!

Da bi ~ovek video - ko se u du{i ra|a i ko iz we

ishodi, treba da si|e duboko u du{u svoju... U mladosti

du{a {aqe ~oveku duhove , eto razloga zbog kojih sam

odlagao vi{e od ~etvrt veka da objavim ovu kwigu. U

woj ima tih duhova. U woj ima i rugobe moje. Sre}a je moja,

{to sam ja po~eo zapa`ati }utawe moje du{e, u kome se

ra|ao bunt protiv we. Jer moja du{a je krenula putem

odricawa od prqavih duhova, ali u woj jo{ ne be{e

dovoqno snage da ih u sviwe najuri!

Privla~ile su me igre oblaka, senke oblaka i

neponovqive senzacije svetlosti iznad Skadarskog jezera

i u samom jezeru; senke su mogle da igraju samo na

svetlosti. Niko mi nije pomogao kao piscu, ni stariji

pisci, ni mrtvi pesnici, ni uticajni urednici i

izdava~i; bio sam upu}en na sebe i na dugo samovawe. Bio

53

sam upu}en, ba{ kao i usamqeno drvo na bregu, na

horizonte, nebo i Boga; pomogao mi je Gospod moj, ali

kasnije, kada sam priznao da drugog pomo}nika nema u

svima svetovima; kada sam poku{avao da isteram tamu i

tamne prilike iz svoga uma. Um je precewen. Um ra|a

bezumqe, sujetu. Pisci pre mene, i pisci koje sam poznavao,

`eleli su da budu umni, moderni, uspe{ni, sebi~ni.

Istovarivali su iz svojih umova tovare tamne koji

su se zvali lepim imenim i ovako i onako, ali koji su u

svojoj biti samo senovite slike i se}awa na ono {to je

~uo, video, mirisao, oku{ao, dodirnuo, {to je sve oti{lo

u pro{lost, izmenilo se, onakazilo, raspalo, umrlo. Dugo

sam se pitao i tra`io odgovor: Za{to jednom ne

sahrani mrtve i ne ostavi ih mrtvima, i ne be`i, nego

stoji kao grobqe, po kome seni mrtvih igraju, koje

~ekaju nove mrtvace? Kada sam to shvatio, bilo je mogu}e

usuditi se i zapo~eti pisawe, ali ne vi{e kao pisci

stare {kole, kao Balzak!

Iluzije su opojne, 95% pisaca 20. veka, pa i na{ih,

pa i oni najve}i, pro`iveli su vek u iluzijama. Odgajeni

su na farmama nojeva. Mi i nemamo kwi`evnih

velikana, bardova, mi smo smislili veli~ine i

himere, jer smo mali narod i mala kultura, na{e

veli~ine su lokalne; vi{wi Jerusalim na{e moderne

umetnosti nikad nije ni postojao, tj. wegove kulise su

se pretvorile i pretvaraju se neizbe`no u carstvo

mrtvih i u smetli{te svetsko... Ali, to je tema za jedan

drugi razgovor...

...Upoznao sam mnogo huqa i robova, bogoubica i

~ovekoubica, koji u ovom svetu `ive pod drugim i lepim,

la`nim imenima. Najva`nija je du{a. Ovu kwigu je pisao

onaj koji se nije sasvim oslobodio ropstva. Ja sam dolazio

54

iz ropstva. Ne kao vitez slobode; dolazio sam kao oblaci

sa planina. Dolazio sam iz magle i tuge, da oslobodim

vlastitu du{u od debelih veriga, u koju ju je sputala, pre

svega, debelost svetska. Gvozdena loza carstva

}esarevog...

LEGURA FRMOSADVE HIQADE I JEDNA

GODINA ]UTAWA(Nevidqivo u vidqivom). ^IZMURINE

SUDBINE (prolog)

Posle Prologa, u poemi Nikolaja Zabolockog

TRIJUMF ZEMQODELSTVA, sledi Beseda o du{i.

Odavno je pro~itao ovu pesmu, u prevodu, a i u originalu.

Sabrana Dela Zabolockog kupila mu je u svoje vreme

pokojna supruga ...A po domovima sve}e / sitno svetle

ogwem golim. / na sedeqci um se ku{a, / seqaci se kupe

tamo, / diskutuju, gde je du{a, / da l ostaje prah to samo

/ od ~oveka posle smrti? / Ili samo miris ku`ni?...

Zabolocki je dobar slikar.

Oblak se nad wima vrti

od ku}ica pti~jih tu`nih.

Seqaci su obuveni

u ~izmurine sudbine.

Sede, brka naduvenih,

i gledaju sa visine...

Zanimqiv je i vi{e nego upe~atqiv razgovor

seqaka.

Pastir, izme|u ostalog, veli :... Du{a, rukom kao

55

zra~ak, / ma{e svetlo iz daleka. / Sva je ona ko

obla~ak, / sa odelom - kao reka...

Beseda o du{i se zavr{ava re~ima vojnika. - "Ah,

gle, o ~emu se tu zbori! / - Tu ~isto sujeverje gori. / Ali

ti, star~e, natrag vrati / te re~i. Slu{ajte, seqani, /

sad obja{wewa prosta moja. / Vi znate, mnogi su mi

dani / pro{li u tresku qutog boja. / Ja }u vam ta~no

re}i {ta je / kad se ve} na toj temi probam : / ~estice

fosfora se sjaje / dok isparavaju iz groba. / I stub od

fosfora to tamo / s kretawem vazduha se vu~e / svuda,

sem kad u tvrdo samo / udari kako, pa se stu~e. / Vidite

li {to je to prosto!"

Da li je vojnik ubedio seqake? Film "Vrane 2"

nisu snimili Rusi, ve} Amerikanci. Vrana i vrane su

simboli du{a koje lutaju negde nesmirene. Legao je pre

pono}i; budio se oko dva i u svitawe.

U svitawe ga je probudilo milion vrana, negde u

blizini, u visini, kao u filmu sino} odgledanom. Prvi

put da je ~uo toliko vrana; wihov `agor; zar u Beogradu

ima toliko tih ptica? Otkud su doletele tolike; za{to

jutros (~etvrtak, 5. oktobar 2000) ?

Dok je zapisivao ovo, na Trgu republike hiqade i

hiqade Beogra|ana je protestvovalo... U dvanaest i

trideset ~uo je eho protesta. Boqe bi bilo da je tamo, na

Trgu, nego ovde, u svojoj kancelariji, ali ovde je zato {to

~eka , po ranijem dogovoru, starijeg sina. Treba da do|e

izme|u dvanaest i jedan. Preduze}e je prakti~no pusto...

Kancelarija je mra~na; hladno mu je; na nogama ima

~izmurine sudbine, evo, do{lo je vreme da ih izuje...

...Pre nekoliko nedeqa, pomisli sa u`asom,

wegovom prijatequ su otkrili karcinom... Umre}e kroz

56

dva meseca, ne napuniv{i ni pedeset tre}u. Umre}e,

verovatno, prvi u wihovoj generaciji. Prerano. ... Kao

{to su i nekoliko wegovih prijateqa iz najranije

mladosti zavr{ili u ludnicama i nestali nepovratno.

Kao {to je nestao nepovratno i Anonim, autor

MUJEROSE...

(Iz Bele`aka ANONIMA)

(...) U prole}e jorgovan nije samo draguq gradina

sela ovih krajeva, ve} i klisura Mlave i Peka. Iako

jorgovan ve} stole}ima cveta u Evropi, wegova prava

postojbina je Azija. Voleo sam da doputujem u tu moju

Aziju sprole}a. Lep izdanak porodice jorgovana je

Siringa reflexa (tek 1910. godine otkriven u centralnoj

Kini). Wegovi cvetovi su crveni kao vino a grane

povijene. Senzacija, vrsta jorgovana koja ima tamno -

qubi~aste cvetove i srebrnaste grane. Sne`no beli

jorgovan, ili Elen Vilmot, cvetao je pod prozorima moga

detiwstva. Budio me. Ne`no, kao neprevazi|eni miris.

Svi jorgovani imaju magi~ni, nezaboravni miris.

Miris bujnih i zlatnih kosa mladih devojaka, trbuha

oznojenog...

(...) Ranovac, Brezovica, Kladurovo, Melnica;

manastir Vitovnica, posve}en Presvetoj Bogorodici. To

beja{e parohijalna crkva mojih predaka posledwih

vekova. Saznawe koje je izmu`eno iz vimena istorije,

ne vredi za mene mnogo. ^oveku je potrebno ono drugo,

isce|eno iz uspomena i se}awa, iz du{e i organski

slepqeno sa `ivotom. Obnovio sam ru{evine ku}e

mojih predaka i tom prilikom na|oh u travi nekoliko

57

rimskih nov~i}a, koji su tu ~ekali na mene mo`da dve

hiqade godina. Zakopah ih u podrumu...To je ponekad

bila ba~ija, nalik na Kulu motriqu : sa balkona

ba~ije je pucao vidokrug na sve ~etiri strane sveta, a

kad beja{e vedro i lepo vreme moglo se videti daleko,

daleko...Ba~iju obnovih poku{avaju}i da saznam

pro{lost, onu dubqu; mada se ~ini da su je diktirale

nepotpuna se}awa i fatamorgane porodi~ne

mitologije...Se}am se toga leta, kada sam po~eo obnovu

(1990. godine). Ve} sam prevalio pedeset i neku; leto je

li~ilo na ko{mar; zapo~elo je kao ko{mar. Nastavilo

se kao ko{mar...Vodio sam dnevnike, oduvek, ~ini mi se.

Stvarao sam jednu ~udovi{nu administraciju, koju }u

na kraju zapaliti, ili zakopati u zemqu, kao

preminulo novoro|en~e, nekr{teno. Nisam imao s kim

da razgovaram; svi prijateqi su me izdali, ili su

pomrli. Ja sam pisao i stvarao arhipelag rukopisa, u

kojem se niko drugi ne bi mogao sna}i, pa mo`da ni ja

sam, sada. Ogromni arhipelag bele{ki mogao bi biti

od koristi nekom ekscentri~nom pesniku; pesniku koji

bi imao snage da prevrne rukavicu balkanskih

op{tih izdava~kih i duhovnih prilika. Nemam

naslednika, ro|aka, potowim generacijama nemam

{ta da zave{tam; plamenu i zemqi ve} imam : svoje

telo i rukopise!

Na jednoj poqani grobova (tako se i zove), le`e

pod mahovinom posledwi izdanci onih koji su imali

mnogo jednostavniji i uzvi{eniji `ivot od mene.

POQANA GROBOVA je decenijama prolazila kroz

niz preobra`aja. Napisao bih ne{to o ovoj

pretposledwoj, koja traje posledwih dvadesetak

godina : oko we su izrasli grmani i mlade bukve. Za

58

mene su, kao dete, grmani bili planina, ~istota, leto,

samozaborav...

Na dedinu smrt podse}a me zamrznut makadam,

jahawe na kozi...Crni rogovi {arene koze...

18. 1. 82... Lutam nekim prostorijama, dugim

zavojitim sumornim hodnicima, kraj mene je

drugarica iz gimnazije iz istog razreda; hodnik se

ra~va u tri dela; idem onim sredi{wim. Pa se vra}am

- posmatram levi krak, ~iji kraj ne vidim. Idem onim

desnim : uzbrdo. Jedno uzvi{ewe : kao na moru; ivice

grebena, na wima wivice , kao na moru, ogra|ene

kamenom. Popeo sam se na vrh; gle, tu je neki manastir,

ogra|en. Visoko je, visoko. Iza manastira je provalija,

plavi morski bezdan. Uzburkano more. Neka crna

nepoznata `ena, starica... Prethodnog dana

prelistavao sam bele{ke koje sam vodio minulih

godina...

POESIE BRUTE... Zlo~ini, grehovi, sjediwuju

qude do kraja. (8. 8. 83.)

^udno, bolno i drago treperewe nekog pti~ijeg

glasa, tamo u {umama nepreglednim i tek ozelenelim,

na bregovima sa kojih se spu{taju potoci veliki i

mali. ]ukawe }uka no}u; bu|ewe; trboboqa; dijareja.

Se}am se olistalih vrhova topola i jova, sa jo{

nerazvijenim listi}ima - zlatastim kao stidne

dla~ice jedne (ne~itko) koju povalih u nekoj

ordinaciji posle isteka radnog vremena... (Zidovi

sobe su kao du{a, vra}aju ono {to si ose}ao, pomislio

ili osetio...Ovu bele`nicu sam kupio od Rumuna

59

bagatelno; zapisujem u wu prve redove tek danas, to jest

nekoliko dana nakon kupovine; ne zanimaju me si`ejni

trikovi; zar nisu kao one bakarne opruge iz spaqenog

divana Viktora [klovskog, tj. zgwe~eni; ne vredi ih

popravqati!...

Drhtaj vetra koji ko strela leti povr{inom

reke lep{i je od drhtaja `ene koja svr{ava! Radije se

se}am vodenih paukova, nego pizdi svih onih `ena koje su

mi se podavale, kao ku~ke! Nostalgija za rodnim krajem,

detiwstvom, de~a{tvom, ti{inom proletwih i letwih

predve~erja, perverzna je i navire iz balavih

sentimentalnih izvora. Bu} bu} matice vira, pqesak

crvenperke koja hitro iska~e da ulovi mu{icu ili

vodenbubu, barski grge~, lokvawi, {krge vulve; kraj svega

toga se ne vredi zaustavqati. Drhtaj vetra koji leti

povr{inom vode poput muwe, talasaju}i reku ili baru

kao li{}e vrba; vapaji nekog, ko zna kog septembra,

motorne testere na obali, strugotine, me{tana koji

vi{e nisu `ivi...Iz oborenog debelog pawa topole

pr{ti voda kao iz vulve. Nikada nisam ma{tao ili se

zanosio da postanem pisac. Dru`io sam se vi{e sa

arhitektima i arheolozima, numizmati~arima i

mnogima drugima, radije nego sa savremenim piscima

: me|u wima ima toliko gmizavaca, tj. beski~mewaka.

Ve}ina onih koje sam slu~ajno upoznao direktno, ili -

~itaju}i ih - indirektno, imali su du{u, kao onaj

[klovski : pohabanu na pregibima...

Prezirem pisce i pesnike. Pogotovu one koji su

napisali dosta qubavnih pesama. Nisu imali snage

da od `ene odmah tra`e odgovor, zato su pisali

tugovanke posle. Ja sam `ene gazio, kao nabujalu travu...

@ene sam upotrebqavao onako kako one

60

upotrebqavaju svoje ~arape i dowe rubqe. Kad god sam,

istina vrlo retko, postupao druk~ije, bio sam u

neprirodnoj i glupoj poziciji "pesnika". @ene treba

lomiti i vre|ati, pobediti odmah, jer one to o~ekuju...

To je naravno podlo, gnusno; ali tako je. Ako mu{karac

ne postupa tako sa wima, onda one misle da je on

"{owa" (u`asan izraz, ali ta~an), i onda se one

pona{aju kao tipi~ni mu{karci...

*

Pomirio se s tim da mo`da nikada ne}e saznati ko

je stvarni autor svih tih bele`nica, tog beskrajnog

Arhipelaga rukopisa. Bele`nice su vo|ene,

o~igledno, decenijama, mo`da od {esdesetih do kraja veka.

Po{to rukopis nije naslovqen, naslovio ga je

"MUJEROSA", prema mestu u ~ijoj je blizini (doslovno)

iskopan. Taj naslov mo`da i nije ba{ sasvim u skladu sa

unutra{wim sadr`ajem bele`nica.

Ne treba ovaj ARHIPELAG RUKOPISA

Anonima ome|ivati naslovom...

Prijateqi iz mladosti (imao ih je nekoliko -

do`ivqavali su ga kao suparnika, osim jednog, starijeg,

koji je vremenom nestao bez traga) otpadali su kao li{}e

sa grana u jesen. Nisu bili savr{ene li~nosti, svest im je

bila nesavr{ena, um i mo}i nesavr{ene. Nije ih

rukovodio Bog, ni qubav... Pisali su, slikali, pevali...

pravili se va`ni. Podcewivali qubav. Istinu...

Ludovali... Bili puni sebe...

- Mnogo ste mla|i od mene, jo{ ste u vrewu koje }e

mo`da potrajati decenijama... - upozoravao ih je

najstariji...[ta vi znate o istini, qubavi, umetnosti? O

61

qubavi pojma nemate. Mislite da je to samo polna

qubav...po`uda... A qubav je radost, i cena qubavi je

`rtva. Qubav je `ivot, i cena qubavi je smrt...

- Ha - ha- ha! Kad tako tolkuje{, {to ne ode{ u

obli`wi manastir Vitovnica i ne zakalu|eri{ se? -

prekidao ga je jedan koji be{e najambiciozniji.

-...Odmah ka`ete, napi{ete i naslikate ono {to

vam prvo padne na pamet, a to nije dobro...Izra`ava se ono

{to vas je dugo mu~ilo, razjedalo, {to vam srce

pije...Umetnost je rezultat jednog dubqeg iskustva...

Taj, koji je tako govorio, odavno nije me|u

`ivima. Se}ao ga se na vrhu Ceretera, sede}i kraj sve`e

humke svoje pokojne majke. Taj umetnik, koji je svoj kratki vek

bio osu|en da pro`ivi u dubokoj palanci me|u evnusima,

vrlo ambicioznim, bio je za `ivota smatran

zanesewakom, ludom, jurodivim. On je bio ponajvi{e nalik

na Anonima, stvarnog autora MUJEROSE - arhipelaga

rukopisa, iz kojih je posledwih godina objavqivao u

nastavcima u jednom od kwi`evnih ~asopisa poneke

stranice. Stvar je u tome: gde qubavi nema, nema uspeha!

Ve}ina wegovih prijateqa iz mladosti nije imala

neiskazanu hrabrost koja je svojstvena qubavi. Zato su

otpali. Jednom od wih, koji je me|u posledwima otpao,

napisao je u svoje vreme pismo, koje mu nije poslao, ali ga

je sa~uvao u jednoj od soba porodi~ne ku}e na Cereteru...

...^itaju}i pisma koja si mi pisao posledwih

meseci, uvi|am da tamo ima mnogo toga {to potvr|uje

stav na{eg jurodivog prijateqa slikara iz zavi~aja.

Pi{e{ sa nadmeno{}u i uobra`eno{}u

provincijalnog gusana, sveznalice; istresa{ sve ono

{to ti padne na pamet; da li misli{ da sam ja otpad

za takvu nedono{~ad misli, da su moj sluh i pam}ewe

62

otpad; za{to takve stvari ne odnese{ na neko drugo,

adekvatnije mesto? Za{to se ne suo~i{ sa svim svojim

neuspesima, profesionalnim, porodi~nim, bra~nim,

umetni~kim?

^uvaj se gordosti i uobra`enosti jer su

odvratne! ^ovek ne mo`e biti sre}an bez vrline, ka`e

Holbah, koga ja ba{ i ne volim da citiram. Dragi

prijatequ, po{tovawe, poverewe i qubav ~ovek mo`e

ste}i, podrezuju}i u sebi krila svim svojim porocima,

samoqubqu, gordosti i uobra`enosti, prvenstveno.

Voleo bih da samog sebe malo vi{e po{tuje{ i

voli{, jer ti si napisao stihove vredne da budu

zapam}eni i nacrtao si crte`e koji su boqi od

crte`a mnogih tvojih vr{waka; zbog toga bi trebalo

da voli{ sebe i da malo vi{e i upornije ve`ba{ svoju

ruku, da veruje{ u sebe. Meni se ~ini da ti sumwa{ u

sve ono {to radi{ i {to ho}e{ i da zato prirodno i

mrzi{ sebe. I da su gordost i uobra`enost samo maska

koju si navukao sebi preko lica, da bi sakrio istinu.

Upozoravam te posledwi put na razliku izme|u

samopo{tovawa i gordosti, re~ima Holbaha, koji se

razumeo dobro u stvar o kojoj govorim. Nikakva sila na

svetu dobrim qudima ne mo`e oduzeti samopo{tovawe;

"ovo po{tovawe je sme{no samo kad je neosnovano; mo`e se

ono prekorevati samo kad se javqa na uni`avaju}i na~in i

nepovoqan za druge; tad ga nazivamo GORDO[]U; a ako

ima za svoj oslonac sitnice, zovemo ga TA[TINOM; ne

mo`e se ono osu|ivati, naprotiv, opravdano je i osnovno,

te se zove UZDIGNUTOST ili VELI^INA DU[E,

PLEMENITI PONOS, kad se zasniva na vrlinama i

talentima koji su istinski korisni dru{tvu, ~ak i kad je

dru{tvo nesposobno da vidi wihovu vrednost".

63

Mo`da ti nikad vi{e ne}u pisati, ako ne

shvati{ ovu razliku o kojoj govorim; jer - za{to

pisati? ^ini mi se da su sva moja pisma minuloga

perioda, za tebe, bila kao vihor, koji je prohujao, koja

nisi shvatio; shvati}e{ ih, pretpostavqam, prekasno,

tek kada budu po~ele da te {ibaju po licu sve

nepovoqne posledice, koje bih voleo da izbegne{,

u{av{i u povoqniji stvarala~ki razvoj. Jer

stvarala~ki razvoj mora za tebe da bude va`an, va`niji od

svega na svetu, pa i od na{ega prijateqstva.

U~inio si jednu neshvatqivu podlost, dragi moj,

koja dovodi u pitawe na{e prijateqstvo, ako je ono

zaista bilo iskreno, time {to si intrigirao. Ne

pripisuj mi ono {to nikada nisam rekao, napisao, ni

pomislio. Na{ samouki prijateq iz zavi~aja,

jurodivi, pro{ao je kroz ne{to kroz {ta mi kao qudi

tek treba da pro|emo; i samim tim on se izdigao iznad

provincijalnog, parohijalnog blata; iako je

sudbinom osu|en da se davi u wemu.

Ne umi{qaj da si prepametan i da si pro~itao

previ{e, mnogo, vi{e nego svi tvoji poznanici iz

na{eg nekada{weg zavi~ajnog kruga; i ako jesi, ne

gordi se zbog toga. Tvoja posledwa pisma nalik su na

krikove, na krikove pubertetlije koji sve {to je

pro~itao pro~itao je nesistematski. Nisi u{ao u poqe

samorodne mudrosti, ni u poqe istine. Jer da bi se na to

bojno ili stvarala~ko poqe stiglo, moraju se prevaliti

mnoga brda, savladati mnogi visovi, a ne samo oni koji

okru`uju na{u zavi~ajnu varo{. Ne optu`ujem te da si

folirant. Mislim da bi ti dru`ewe sa mrtvim

slikarima i mrtvim pesnicima bilo mnogo korisnije

od slavoqubivih, uspe{nih umetnika savremenika...

64

Nau~i da izabere{ svoje dru{tvo. Ja sam to ve} po~eo

da u~im...

Nikada ne}e napisati memoare. Ne smatra sebe

velikim i zna~ajnim. Nije igrao neku va`nu ulogu u

dru{tvu, nikad mu nije padala pomisao na to. Ovo {to se

sada uzdi`e i nadolazi kao talasi - nije bu|ewe

{i{mi{a, krtice ili medveda iz zimskog sna, koji je

potrajao decenijama. Ne. Poznato mu je da postoji

maksimalno zaustavqawe `ivotne aktivnosti organizma

koja se kasnije mo`e ponovo uspostaviti - su{ewe nekih

`ivotiwa i biqaka koje mogu ponovo obnoviti normalan

`ivot ako im se da dovoqna koli~ina vode (bakterije,

mahovine, li{aji i dr. ) (anabioza). Privla~no je

poku{ati da se na~ini kwiga, naravno, kao {to se

pravi melan` (me{avina; bela kafa - kafa s mlekom

; pome{ani sladoled); na me{avinu ga podse}a sve ovo

{to posledwih meseci zapisuje u bele`nice; mogao bi

pretra`iti sve svoje pretince, dnevnike, ogromnu

administraciju i nesre|enu li~nu arhivu nastajalu

posledwih decenija; obelodaniti kopije pisama koje

je sa~uvao; sve ga to mo`e podsetiti na sve ono {to je

zaboravio, i pri tom mo`e baciti svetlost na mnoge

nevidqive odnose i na wegov stvarala~ki razvoj. To

sve naravno nije ugodno jer zadire u privatnost, i u

melanholiju, u bolesno stawe poti{tenosti; u tugu, jad,

brigu, tu`no raspolo`ewe, snu`denost, turobnost...Sve

to treba samleti, kao zrna p{enice; preobraziti... Meqava

je dobra stvar...

Ako zaista odlu~i da nastavi tragawe za svojim

pismima i bele{kama, iz raznih perioda svoga `ivota, ako

65

nastavi da ih objavquje, ne}e ih doterivati naknadno, ~ak

i kad se ~ine nedovr{ena, nedore~ena.

Neka ih eventualni ~itaoci sami dopuwuju,

popravqaju. Jer ima i takvih ~italaca, koji razumeju celu

jednu ve}u re~enicu iz re~i kojom po~iwe, a iz jedne

re~enice ~itavu glavu; a jedan pro~itan pasus im je

dovoqan da razumeju su{tinu dela. La Brijer je znao

koliko je ogromna razlika izme|u lepog dela i dela

koje je savr{eno i po svim pravilima napisano.

^oveku sa Ceretera je bilo potrebno mnogo vremena,

mnogo godina da to razume do kraja... Iza wega je

(relativno) mnogo napisanih kwiga, na desetine

napisanih kwiga, na hiqade napisanih i obelodawenih

stranica; mnoge od tih kwiga nisu ni pro~itane ni

shva}ene na pravi na~in. ^itali su ih glupaci, osredwi

duhovi i veliki duhovi : ~itali su ih qudi sasvim

razli~iti od onoga koji ih je napisao.

Koliko ih je koji su zaista shvatili nad ~ime je

autor probdeo mnoge no}i? Me|u piscima se na|e poneki

koji razumeju i shvate do kraja; ali se kwige ne pi{u samo

za pisce. Posle toliko napisanih kwiga, pisac ne bi

smeo da napi{e jo{ jednu u nizu, ve} samo jednu jedinu

o wegovim namerama, mo`da. Pogotovo onaj pisac koji

je za{ao u zrelost, ~ije namere streme navi{e, onaj

koji radi na jednom uzvi{enijem ciqu : pisac koji

zahteva od ~italaca uspeh koji je ve}i i re|i od onoga

za koji se dobijaju najve}e kwi`evne nagrade, a to je :

da ~itaoce i sebe na~ini boqim...

Qubav je va`na, jer iz we proisti~e - sve. ^im se

izgubi qubav, um potamni. Taman um je slika greha. Sa

grehom se gubi najva`nije ~ovekovo svojstvo, sloboda.

Jedino qubav smawuje razdaqinu izme|u Boga i ~oveka,

66

~oveka i svetova...Qubav je na prvom mestu, pre istine, ona

je put kojim se sti`e do istine i `ivota... Qubav stoji

nasuprot pohote. Qubav je nerazdvojna od istine, a pohota

od iluzija i la`i. Mnogi su u zabludi kad tvrde da ~ovek

treba da `ivi po prirodi - po kojoj prirodi? Da li po

onoj prvona~alnoj, bezgre{noj, rajskoj, kako je Bog stvorio

~oveka, ili po onoj drugoj, bolesnoj, poni`enoj, demonima

zaga|enoj, porocima unaka`enoj, strastima umrtvqenoj?...

Sede}i kraj groba pokojne majke na vrhu Ceretera i pu{e}i

pomi{qao je kako ne stvori Bog ~oveka kao {to stvori

svu ostalu prirodu, nego na osobit na~in. I povrh svega

dade ~oveku vlast nad ostalom prirodom. Time je ~ovek

izri~ito izuzet od druge fizi~ke prirode, ribqe,

pti~ije, zverske i uzdignut iznad zoologije. Poezija ne

mo`e da bude antireligiozna, nereligiozna, kakva

jeste posledwih vekova. Bunili su se protiv Hrista -

zarobqenici tri prastare sablazni, kojim Satana

prevari Evu, ali ne i Hrista! Hristos je do{ao da

obnovi onu prvu i pravu prirodu ~ove~iju. Pa ko to zna

i srcem ose}a, on `ivi tom obnovqenom prirodom,

`ivi zaista po prirodi ~ove~ijoj. Zoologija je ispod

nogu Antropologije...

Dostojevski je stavio slede}e re~i u usta jednog od

svojih kwi`evnih junaka (ludaka, koji se na kraju ubio):

"...Ja sam stra{no nesre}an jer se u`asno bojim. Strah

je ~ove~ije prokletstvo. Ali ja }u da poka`em svoju

nezavisnost, svr{i}u i otvori}u vrata. I

spa{}u.Samo to }e spasiti sve qude i fizi~ki }e

izmeniti slede}i nara{taj; jer, ukoliko mogu da

sudim, pod dana{wim ~ove~ijim fizi~kim oblikom

nemogu}e je ~oveku biti bez staroga Boga. Tri sam

godine tra`io atribut moga bo`anstva, i na{ao sam

67

ga: atribut moga bo`anstva je nezavisnost. To je sve

~ime mogu da poka`em u najve}em stepenu svoju

nepokornost, moju novu i stra{nu slobodu..."

I ubija se ludak, da doka`e u najve}em stepenu svoju

nepokornost, i svoju novu i stra{nu nezavisnost i

slobodu. Na ovo je svojevremeno podsetio, pored ostalih,

i pobornik stvarala~ke kwi`evne kritike Branko

Lazarevi}, uveren da samo u nastupu ludila mo`e da se

(raz)re{i ta misao o apsolutnom do kraja. Junak

Dostojevskog, prototip apsurdnih qudi, prototip iz

kojeg su proizi{li revolucionari 19. i 20. veka,

leginonari, mafija{i, mnoge (samo)ubice, u vlasti

su Parala`ova, Satane. Junak Dostojevskog preuzima

ulogu Boga, {to je neprirodno, jer on je ipak samo ~ovek,

~ovek koji je otpao od Boga, ~ovek koji je ispra`wen od

qubavi Bo`je. U wegovoj du{i nema qubavi, ve} samo

straha i nepokornosti. Wegova je du{a pripremila a

telo izvelo stra{ni naum...

Na grobu maj~inom, na vrhu Ceretera, upoznavao je

greh pokojne majke. Bio je to isti greh, zbog kojega je

postradala i wegova prva `ena u najboqim godinama, kada

je bila najpotrebnija svojoj deci. U su{tini, pomi{qao je,

be{e to onaj Evin greh, koji mnogo uzimaju olako, govore}i

o wemu s nipoda{tavawem. Su{tina tog greha je - da su

`ene (namamqene grehom) - poverovale Parala`ovu, i to je

stra{no. Obe `ene, i pokojna supruga i wegova pokojna

majka, poverovale su da Bog la`e, a da |avo govori istinu.

Bogoslovi to dobro znaju, kako se ceo taj proces otpada od

Boga istinitoga svr{io u du{i Evinoj pre nego {to se

ma{ila zabrawenog ploda. Isti taj proces odvijao se i

tokom vekova posle toga, i ju~e i danas, kod qudi i `ena

koji padaju u greh. Du{a priprema a telo izvodi.

68

Stra{no je, suludo i zavr{ava se pogubno, kad ~ovek ili

`ena, preuzmu ulogu Boga na sebe, ispra`weni od qubavi

Bo`ije!

- Avaj, majko moja, kako se u tebi gubila qubav i

svest qudska o istini? - pomi{qao je na vrhu Ceretera.

Godinama posle smrti pokojne supruge bavio se

postavqawem pogre{nih pitawa. Odvajawe od qubavi

Bo`je - premnogo ko{ta. Treba se ~uvati me{avine -

dobra i zla, jer je ta me{avina zlo. Ta me{avina je

mutna voda, u kojoj ~ovek ne mo`e videti svoje lice.

Odvojiv{i se od qubavi Bo`ije Adam i Eva osetili su

strah - nezaobilaznog pratioca greha... Niti pramajka

Eva, niti majka wegova, niti supruga, u svojoj zamu}enoj

du{i, nisu mogle da vide put, qubav, Boga i istinu.

Izgubiv{i Boga, one su po~ele tra`iti naslon na

stvari. I ose}ale su, slutio je, ogroman krater u sebi,

koji odsustvo Boga ostavqa u du{i, koga ne mo`e

popuniti potomstvo, brak, vino i rakija i sav svet...

Pomi{qao je, ponekada, misle}i kako su napustili

ovaj svet, wegova pokojna majka, wena pokojna majka, i majka

wene pokojne majke, wen pokojni otac, da napi{e surovu

povest o - {qivovici. To bi bila nekakva hrapava i

surova hronika o porodi~nom prokletstvu i grehu.

Zabele`ena je narodno predawe o susretu svetog

Save i |avola. Nisu mogli da se mimoi|u svetac i |avo, na

jednoj planini, i sveti Sava rekne |avolu: - Pomozi bog! a

ovaj odgovori: - Nije ti za tim stalo! - Kako si? re~e

sveti Sava, a |avo mu odgovori: -[ta je tebi briga

kako sam? - Kuda }e{? upita ga sveti Sava, a ovaj

odgovori: - Ni za tim ti nije stalo. - [ta bi radio?

re~e sveti Sava; a ovaj mu odgovori: - Radio bih

ba{tovanluk, kad bih imao mr{ave zemqe i takog

69

ortaka. Onda sveti Sava ka`e |avolu: - ^uje{,

pobratime, ba{ ako ho}e{ da radi{ ba{tovanluk, evo

sam ti ja ortak, no da se dogovorimo kako }emo i {ta

najprije raditi i sijati i ko }e sjeme nabavqati. A

|avo mu odgovori: - Vala, ako me mrzi s tobom raditi,

i opet ti se pokoriti ne}u, ali samo ho}u da na~inim

ugovor, pa da otpo~nemo raditi. Sad se dogovore da

posade najprije mrki luk; ovo i u~ine. Kad luk po~ne da

raste, do{ao bi |avo pa gledao kako su lijepa i dobra

pera u luka, a ne gleda{e {ta je u zemqi. Kad luk u

najve}oj snazi bude, onda sveti Sava pozove |avola... -

E, re~e sad sveti Sava |avolu, - pola je moje a pola

tvoje, pa biraj sam koje voli{. Vide}i |avo silna pera

u luka, prevari se i uzme ono {to je na zemqi, a sveti

Sava uzme ono {to je u zemqi. Kad luk stane zreti,

dola`a{e |avo po~esto da ga obi|e, ali mu ne bija{e

milo kad vidi da pera trunu i su{e se. Luk sazri, pera

sva uvenu, a sveti Sava povadi luk i odnese ga. Ovo

|avola vrlo o`alosti, pa se re{i te jo{ jedan ugovor

sa svetijem Savom u~ini, da posiju i posade kupus, pa

|avo re~e: - Ja }u ono {to je u zemqi, a ti ono {to je na

zemqi! I tako bude. Kupus, moj brate, posade i ovaj sve

rastija{e sve vi{e i razvija{e svoj list, dok se i

glavice uka`u. Vide}i ovo |avo mi{qa{e: kad je

ovolika ~vonta na zemqi, to koliko mora biti u

zemqi, pa se vrlo radova{e. Kad ujesen bude, sveti

Sava do|e te kupus posije~e, a |avolu ostavi korewe.

Malo zatijem evo ti i |avola! Tu su gajde, tu su

svirale, huka, buka, pjesma i arata velika. Pa ~im

jedan koren izvadi i vidi da nema ni{ta, prenemogne

od muke, pa onda umoli svetoga Savu te jo{t jedan

ugovor na~ine, da posiju krompire, pa onda {to je u

70

zemqi, to neka bude svetoga Save, a {to je na zemqi, to

da wemu ostane. Ovako i u~ine. Posiju krompire.

Krompiri izniknu, uka`e se najprije cimina, pa onda

cvijet, a za ovijem bobe. Vide}i ovo |avo, stane se

smijati i svetom Savi prkositi. No kad bude ujesen,

onda cimina otpadne i istrune, a sveti Sava povadi

krompire pa u trap. Nadima{e se |avo da pukne od zla

vide}i ovako sebe prevarena, kaja{e se {to je sa popom

imao posla, pa opet umoli svetoga Savu te posiju

{enicu i ugovore : {to je na zemqi, neka bude svetog

Save, a {to je u zemqi, to da bude |avolu. Kad {enica

poraste i uklasa, a |avo do|e nad ogradu pa gleda{e

koliko je izrasla, i govora{e : - Iz malog zrna naraste

ovolika stabqika. Kad bude ujesen, onda sveti Sava

pozove `eteoce, te {enicu po`we, a |avolu strn. Sad

|avo stane plakati, pa od qutine re~e: - Vala, pope,

ba{ ho}u jo{ s tobom da posadim vinograd, pa {ta

bude, i ako me jo{ i ov|e prevari{, onda od na{ega

ortakluka nema ni{ta. I tako posade vinograd. Kad

vinograd tre}e godine rodi i poka`e se vrlo lijepo

gro`|e, onda se sastanu da opet biraju {ta koji voli.

Sad sveti Sava upita |avola: - [to voli{, orta~e,

ili ~orbu ili gusti`u? a |avo odgovori: - Vala, ja }u

gusti`u, a tebi xaba ~orba. Kad vinograd sazri, onda

sveti Sava obere gro`|e, metne u kacu pa poslije

isto~i vino, a |avolu ostane xibra. Sad se, moj brate,

domisli |avo te u xibru naspe vodu, na~ini kazan i

prepe~e rakiju, a sveti Sava tek wemu, - pa mu re~e : -

[ta je to, orta~e? A ovaj mu odgovori: - Pe~em rakiju,

pobratime! Onda sveti Sava rekne: - Dajde, orta~e, da

vidim, vaqa li. A ovaj mu nato~i u ~a{u. Sad sveti

Sava srkne jednom, drugom, pa tre}i put blagoslovi i

71

prekrsti se, a |avo pobegne i re~e: - Vala, ba{ to je

staru lijek a mladome bijes! Pa tako i{~ezne, i vi{e

ga nikako nema tamo gdje ~uje da je pop...

\avo se preselio na Cereter, ko zna kada, mo`da

pre ro|ewa wegovih prababa? Mo`da i pre nego {to su

wegovi stari dobegli u Zvi`d i Homoqe? Vaqalo bi

napisati povest {qivovice poreklom sa Ceretera. To

bi bila nepoetska pri~a o maglama na Cereteru. Rezime te

pri~e le`i na grobqu na vrhu Ceretera. Dobro su

sa~uvani grobovi kako sa kraja 19. tako i sa po~etka 20.

veka. Oni su ve} obrasli mahovinom. Umetno{}u

preteka, koji nad`ivquje sve.. Poneka stabla {qiva, ili

jorgovana, na grobqu, obrasla su br{qanom. Samouki

pastiri - svira~i nau~ili su ga, jo{ dok je bio de~ak, da

svira na br{qanovom listu. Prvo je svirao na bagremovom,

pa na br{qanovom listu. Svirao je narodna kola i

melodije, tugovanke, koje su lautari, gajda{i i

harmonika{i, ponekada, svirali na va{arima, svadbama,

veseqima...

SVIRKA NA BR[QANU

Nije se bojao smrti, jer nau~io je da posmatra sebe

kao umrla, pa nije ose}ao dolazak smrti. Posmatraju}i

sebe kao umrla, utupqivao je `aoku smrti za `ivota,

kad do|e ne}e imati ~ime da ga ubode.

Dugo mu je trebalo, vi{e od pola veka, da vidi svoj

grob na Cereteru.

Da vidi svet bez sebe. Da vidi kwige koje je napisao

72

u nekoj nemerqivoj daqini na policama dalekih

biblioteka...

To je bilo koji mesec po smrti wegove majke.

^e{}e je putovao u zavi~aj, na Ceretar. Posmatrao

je sebe svakog jutra kao novoro|eno ~udo, i nije ose}ao

starost.

Nije i{~ekivao dolazak smrti, jer ona je, onog

trenutka kada su ukopali majku ve} do{la i ne izbija iz

wega. Zubi weni su neprekidno u wegovom mesu, u wegovim

kostima i zubima,u wegovom setnom pogledu. Pojmio je :

ono {to je `ivelo pre wegovog ro|ewa, i {to }e

nad`iveti i wegovu smrt, to je i sada `ivo u wemu.

Wegovi prijateqi su pomrli, nedavno mu je umro i

posledwi prijateq. Kratko je bolovao... Umro je brzo. Ba{

te no}i, nedavno, kad su mu telefonirali da mu je prijateq

preminuo, sawao je an|ela koji je odsukao pantqiku

vremena, kojoj ni kraj nije mogao sagledati i pokazao mu je

na pantqici dve ta~ke jednu uz drugu. -Rastojawe, re~e,

izme|u te dve ta~ke to je du`ina tvoga veka... - Moj vek,

zna~i, ve} je pro{ao, pomisli u snu, i treba da sam

spreman za put. Treba da sam kao vredna doma}ica,

koja dana{wi dan provodi ~iste}i dom i spremaju}i

darove za sutra{wu slavu...

Probudiv{i se, iako je bila duboka prole}na no},

obukao je trenerku, opasao opasa~ sa patronima oko pasa a

preloma~u oka~io o rame i krenuo po mese~ini na grobqe..

Posle nekih desetak minuta stigao je do maj~inog groba.

Seo je u travu iako je bila puna rose, pripalio jednu od

uga{enih sve}a. Pripalio cigaretu. Ukus duvana je bio

odvratan, kao kada je prvi put pripalio cigaretu pre

~etrdeset i vi{e godina. Zgazio je cigaretu i otkinuo

list br{qana i zasvirao tugovanku. Tugovanka je bila

73

gusta i neopisiva, kao magla u obli`woj {umi, kao magle

na Cereteru. Du{a mu je izlazila iz tela i tekla melodijom

te svirke na listu. Ne, nije se `alio na smrt, @ivom

Bogu, smrt mu ne ~ini ni{ta na`ao. To je stra{ilo,

koje je ~ovek samome sebi stvorio. Ja~e od svega na zemqi

smrt ga gura u susret no}noj magli i Bogu @ivom.

Me|u uga{enim sve}ama wegovih najbli`ih i

wegovih prijateqa i wegova sve}a dogoreva. Ne luduje

vi{e i ne `ali {to sve}a dogoreva. Dovoqno je voleo

svoje bliske i prijateqe, ne boji se da po|e za wima, za

mnogim umrlim. Ne `ali {to sve}a dogoreva, no {to

nejasnu i dimnu svetlost ostavqa za sobom... Svira na

listu br{qana, kao de~ak, nekada davno, tako du{a wegova

izlazi iz tela i pru`a se do granica vaseqene. Tako

porasla ona ose}a, kako nebeski svod, nebo i mesec i

godine plivaju po woj kao labudovi po jezeru svome. Svira

i svira}e na listu br{qana do zore, dok magle na

Cereteru ne postanu gu{}e od pekmeza.

Jedno posve}eno drvo je imao nasred dvori{ta,

majku, mujerosu, novu mujerosu, i smrt je uze. Bilo mu je `ao

na smrt i kleo je govore}i: za{to ne uze mene, nenasita, no

wu mu~enicu?

Ali sada, dok svira na listu br{qana, smatraju}i

sebe umrlim, i blizu posve}enog drveta wegovog, pomisli

i pro{apta:

Besmrtni Bo`e moj, pogledaj milostivo na

jednu dogorevaju}u sve}u. I o~isti plamen wen. Jer

samo ~ist plamen di`e se k licu Tvome, i ulazi u oko

Tvoje, kojim gleda{ sav svet...

Tugovanka na listu br{qanovom ponovo se

razlegnu seoskim grobqem na vrhu Ceretera. ^ista.

Neizreciva. Neponovqiva...

74

Pomilovao bi svaki grob obrastao mahovinom,

sinu mu u trenu da je svaka slava (i ona jednodu{na {to

dolazi od qudi, i ona ste~ena mi{icama, i ona zadobijena

mudro{}u), ni{ta. Sviraju}i na br{qanovom listu, i

{etaju}i grobqem, video je da mrtvi ne slave ni

najslavniju slavu. Nepokretni grobovi obrasli

mahovinom, upijali su, ose}ao je, jednu drugu

umetnost.. .

NESANICE.NO]

...Za{to bi je, i mo`e li se, ogromna, opisati?

Mahovinastim sagom beskraja kaskaju jeleni. Pono}na

rosa, pripev slavuja u vo}waku - probijao se kroz sve to,

polako kora~aju}i prema grobqu na Cereteru...

BOL WEGOV BDI, I BDEWEM GA NE

ZAMARA. Da li sva delatnost srca wegovoga slu`i nadi

wegovoj? Da li sva delatnost du{e wegove slu`i qubavi

wegovoj?...

...Mnogo toga boli u se}awu. Ima jedan bol, koji ga

budi u svitawe. I on ne zna izvire li iz tu`nih

uspomena, iz ambisa neuspeha i osuje}enosti, ili iz magli

iznad Skadarskog jezera ? Dolazi li on iz pravca Homoqa,

sa Ceretera, ili sa Kalemegdana, iz ~e{kih ~etinarskih

{uma u daqini, iz daqina oko Krakova, ili iz ozlatalih

mirogojskih perivoja? Mo`da navire iz mora i okeana?Taj

bol ga ~ini neverovatno odsutnim. Svestan je svega {to

se de{ava oko wega i u wemu samo na momente...

Od toga bi neizrecivoga bola neki pesnik ili

kompozitor, Gete ili Rilke, Betoven ili ^ajkovski,

na~inili ~uda ravna prekrasnim prelivima neba iznad

bregova i jezera, prelivima zelenkastoplavim,

75

rumenobledim...

O tome treba pisati. Ali, pre svega, taj bol treba

upoznati do kraja, pro}i kroz wega, strpqivo i

hrabro, pa makar ~oveka zgrabili {umski razbojnici,

gusari, zveri i ~udovi{ta, avetine. Najdubqi,

sotonski bol, na kraju krajeva, upu}uje ~oveka u radost.

To nije mazohizam, ne... Iz toga neizrecivoga bola naviru

saharske ki{e, morski talasi, vetar i ti{ina morskog

grobqa, titrawe stena i rumenilo sutona...

Taj bol dolazi od svetskog useva. Da li je spreman

da ga zasipa |ubretom, da {to pre nikne i boqe raste?

Davno je wegova du{a napustila devi~anstvo svoje i

primila seme ovoga sveta u sebe, zar je ~udno {to prima i

|ubre, {to svet baca na svoju wivu?

Kad prizove Boga, kada ga zaista prizove (a on je

tako daleko od toga!), dogodi}e se divno ~udo. Bog }e se

nastaniti u du{i wegovoj i zatvoriti sve ulaze za

neprijateqe wegove... Jer Bogom se sve zavr{ava, a ne

bolom. Sa |avolom mnogo toga zapo~iwe.... Wegova du{a

nije pe}ina ve~nosti, ona je dopustila i popustila :

zavodnicima i razbojnicima da u|u u wu, i da nalo`e u woj

svoj ogaw. Jedina wegova molitva od sada, pa ubudu}e je

ova, molitva Du{i:

Du{o moja, jedina brigo moja, budi na stra`i i

razlikuj glasove, {to udaraju o tebe.. Pa kad pozna{ glas

Gospodara svoga, napusti nemilo i odjekni svom snagom...

*

- Da li se uzor `ene u meni formirao prema

prototipovima stvarnosti, okoline (majke, ro|aka,

kom{inica, poznanica), ili prema ikonama madone,

tj. Bogorodice?

76

U detiwstvu sam bio obuzet mnogim slutwama,

pa i slutwom o postojawu nekih dalekih, divnih

svetova, gde su bujali ure|eni vrtovi, gde su `uborili

{edrvani, kraj kojih su prolazile tri bo`anske

madone, izme|u bokora {eboja i narcisa, bokora

ru`a, sa bla`enim izrazima na licima; tri madone

najfinije puti...

TAKO sam sre}an {to od oca nisam nasledio

prgavu narav, iskqu~iv i ograni~en karakter...

Me|utim, nosim wegovu krvnu grupu, kao i odvratnost

prema svakoj la`i, i najmawoj...

Ponekada je zaista bezo~an, agresivan, prek,

zao, kratkovid... Za{to je takav? Zato {to je porastao

kao siro~e? Zato {to se na tu glavicu sru~ivalo u

detiwstvu ne{to drugo a ne qubav maj~ina? Zato {to

je mo`da qubav wegove babe, o kojoj je kao i o svom dedi

pri~ao stvari koje su mi ponekad li~ile na legende

nekog porodi~nog mita, bila nedovoqna?...

Nije nikada otac umeo da me pridobije, da...

Tako je razmi{qao junak ove pri~e, le`e}i u travi

na seoskom grobqu, ~ekaju}i da dogori sve}a koju je

pripalio svojoj pokojnoj majci. Pu{io je ko zna koju

cigaretu i povremeno se zagledao u lik pokojne majke na

spomeniku, koji je bio tako `iv. Gledao je kroz

fotografiju, mo`da, negde daleko, daleko...

77

BELE[KAuz ovo izdawe, na kraju

Preliminarni rukopis ove kwige, mnogo du`i,

odbio je, pre izvesnog vremena, jedan od srpskih urednika,

koji mi je ina~e vi{e nego blizak ~ovek. [tavi{e, volim

ga kao brata i sinove. Zahvalan sam mu, ali te{ko bi bilo

objasniti za{to. Nije prvi koji mi je odbio kwigu. Taj

preliminarni rukopis (MUJEROSA, pa NOVA

MUJEROSA), bio je nalik na xinovsko stablo, razgranato,

toliko razgranato, da bi kro{wom prekrilo ne samo jednu

veliku portu, ve} i ~itavo jedno mawe mesto. Za{to pi{em

- bio? Jeste! Dakle, uni{titi takvo jedno visoko i golemo

drvo, ne da nisam imao snage., zato {to sam slab. [to sam

iz roda pisara, a ne drvose~a. Nego, re{io sam da ga

skre{em. Ova kwiga je, dakle, jedno skresano, ne}u re}i

o~erupano drvo. I posve}ena je, kom bi drugom, nego onom

koji odbi da bude wen jemac. (U Mi{qenovcu, na Mladog Sv.

Arh. Mihaila, 2003. - M. L.)

78

79

80

81

82

83

84

85

86

87