Univerzitet Singidunum-Poslovni fakultet u Beogradu

Projektni rad iz predmeta: Analiza finansijskih izvetaja u marketing menadmentu i trgovini

Tema: Analiza finansijskih izvetaja kompanije Alca trgovina d.o.o.

Mentor: Prof. dr Goranka Kneevi Predmetni asistent: Mr Marko Milojevi

Student: Predrag Davidovi Broj indeksa: 145/2006

Beograd, jun 2010

Sadraj:Sadraj:.............................................................................................................................................2 Uvod.................................................................................................................................................3 Profil kompanije...............................................................................................................................4 Osnovni podaci.............................................................................................................................4 Misija i ciljevi...............................................................................................................................6 Robne marke.................................................................................................................................6 Analiza poslovne strategije...............................................................................................................7 4. Analiza finansijskih izvetaja.......................................................................................................9 4.1. Horizontalna analiza............................................................................................................11 4.2. Vertikalna analiza-bilans uspeha.........................................................................................13 Vertikalna analiza-bilans stanja..................................................................................................14 5. Analiza pomou finansijskih pokazatelja...................................................................................17 5.1. Pokazatelji poslovne aktivnosti...........................................................................................20 5.2. Pokazatelji finansijske strukture..........................................................................................22 5.3. Pokazatelji rentabilnosti......................................................................................................24 5.4. Du Pont sistem analize........................................................................................................25 5.5. Pokazatelji novanih tokova................................................................................................26 5.6. Analiza leverage-a...............................................................................................................29 6. Altmanov z score model.............................................................................................................30 Prilog: Miljenje ovlaenog revizora .......................................................................................31 Zakljuak:.......................................................................................................................................33 Literatura:.......................................................................................................................................34

2

UvodImajui u vidu savremene uslove globalnog poslovanja i visoko konkurentno okruenje u kojima su aktuelne kompanije prinuene da posluju, a zatim i brojne tekoe i potencijalne opasnosti sa kojima se suoavaju poslovni subjekti, sastavljanje finansijskih izvetaja, njihova obrada i analiziranje predstavljaju osnov za svako ozbiljnije donoenje poslovnih odluka. Analiza koja slui stejkholderima, svim zainteresovanim korisnicima za kvalitativnu i kvantitativnu ocenu uspenosti poslovanja odreene firme, mora pre svega biti zasnovana na kvalitetno uraenim, validnim finansijskim izvetajima, to je osnovni postulat i njene verodostojnosti. Ovim radom je planirano da se sagleda poslovanje Alca trgovine d.o.o., pa e ova analiza sadrati sledee: U prvom delu rada upoznaemo se sa profilom kompanije (delatnou, vlasnitvom, robnim markama , brojem zaposlenih, organizacijom preduzea, itd.); U drugom delu sagledaemo rizike sa kojima se u svakodnevnom poslovanju susree Alca trgovina d.o.o. kroz takozvanih pet sila Majkla Portera; Trei deo obuhvatie horizontalnu i vertikalnu analizu kompanije i miljenje doneto na osnovu tako dobijenih podataka; etvrti deo e se sastojati iz izraunatih racio brojeva- finansijskih pokazatelja, pokazatelja finansijske strukture, pokazatelja poslovne aktivnosti i pokazatelja profitabilnosti i Du Pont formule; U petom delu e biti izraunat i prikazan Altmanov z score model i pratei komentari; esti deo obuhvata zakljuak i miljenje na osnovu svega izloenog.

3

Profil kompanijeOsnovni podaci Na poetku, daemo prilog iz koga se vide najbitniji poaci o Alca trgovina d.o.o.1 Naziv: Pravna forma: Sedite: Puno poslovno ime: Matini broj: Status: PIB: Datum registracije: Broj registracije: Adresa Datum osnivanja Vreme trajanja ifra delatnosti: Naziv delatnosti: Upisani kapital-Novani: Uplaeni kapital-Novani: Registrovan za spoljnotrgovinski prometProsean broj zaposlenih u 2008. godini-201

ALCA TRGOVINA Drutvo sa ogranienom odgovornou Dobanovci PREDUZEE ZA TRGOVINU NA VELIKO I MALO ALCA TRGOVINA DOO DOBANOVCI, BEOGRADSKA 7 17416936 Aktivno privredno drutvo 101602526 07.07.2005 1796 Beogradska 7, Dobanovci, Srbija 12.09.2002 Nema ogranienja 51700 Ostala trgovina na veliko 5.158,09 EUR 5.158,09 EUR na dan 23.09.2002 Registrovan za usluge u spoljnotrgovinskom prometuProsean broj zaposlenih u 2007. godini-175

Alca trgovina je osnovana 2002. godine kao lanica internacionalne Alca Group grupacije, ije je sedite u Klagenfurtu-Austrija,a koja posluje u Austriji-Alca med GmbH, Sloveniji-Lomas d.o.o., Hrvatskoj-Alca doo i Bosni i Hercegovin-Planet d.o.o. Svoju distributivnu mreu danas ima u Beogradu , Novom Sadu, Kraljevu i Niu.

Alca trgovina, kao jedna od znaajnih logistiko-distributerskih kua na ovim prostorima, u svom prodajnom portfoliju, ima vie od 40 renomiranih robnih marki, iz oblasti hemije, line higijene i kozmetike, prehrane, medicinskog programa, profesionalnog i kunog ienja, elektrotehnike i sportskog programa.

1

Izvor: http://pretraga.apr.gov.rs

4

Raspolae velikim logistikim resursima (impresivan broj paletnih mesta, vozni park, administrativne prostorije), a veliku panju obraa na ljude i na profesionalni razvoj svojih kadrova. Delatnosti: Logistika (uvoz, unutranja i spoljanja politika, predvianje lagera, izvetavanje); Finansijske usluge (finansiranje, upravljanje finansijskim rizicima, izvetavanje); Prodajne usluge (prodaja, distribucija, trgovina, planiranje i izvravanje prodaje za kljune kupce, organizovanje promocije kod kljunih kupaca, implementacija marketing aktivnosti, trino izvetavanje).

Lokacija u Dobanovcima

5

Misija i ciljevi Na svojoj Internet prezentaciji, Alca d.o.o. je izdvojila najbitnije ciljeve koje planira da postigne: Proirivanje distribubivne mree; Proiriti prodaju na podruje sporta i prehrane; Da ostvari prvenstvo u pruanju logistikih usluga. Misija organizacije je promovisanje timskog rada i inovacija, prilagoavanje svojih usluga u skladu sa individualnim potrebama partnera i kupaca. Osnovni princip kompanije je dugorona saradnja koja se realizuje putem ljudi i pozitivnog pristupa. Dodatna vrednost usluga poiva na sinergiji i razvoju tri kljuna segmenta - prodaja, logistika i upravljanje finansijskim rizicima. Kompanija veoma obraa panju na meuljudske odnose, trudei se da stvori okruenje koje motivie i nagrauje kao i da promovie stalnu komunikaciju meu zaposlenima kako bi unapreivali timski duh. Jezgro vrednosti kompanije ine:

Potovanje - uzajamno potovanje je osnova dobrih odnosa; Upornost u ostvarivanju pomenutih ciljeva; Pozitivna energija - biti pozitivan je osnova za razvoj poslovanja; Izuzetnost - svakodnevna potraga za boljim reenjima, pronalaenje savrenstva u detaljima, unapreenje znanja kadrova i inovativni pristup u isporuci vrednosti.

Zbog brzog rasta, snage brendova sa kojima je poslovala pokazalo se da je osnivanje filijala u Niu, Novom Sadu i Kraljevu bio opravdan poslovni potez, kako se tvrdi na sajtu firme. Na taj nain je od poetka rada bila pokrivena celokupna teritorija Srbije. Robne marke Alca trgovina posluje sa vie robnih marki iji su proizvodi razliite namene. Tako u svom asortimanu nudi brendove sledeih programa: Hemija- u ovaj program spadaju proizvodi namenjeni kunoj higijeni, bilo da se radi o praku za ve, razliitim tipovima deterdenata, izbeljivaa, omekivaa, osveivaa prostorija i drugih. Izdvajaju se marke Vanish, Finish, AirWick, Cillit Bang, Calgon, Woolite, Rubel, Ornel, Arf, Nila, Faks i Likvi; Lina higijena i kozmetika-Loreal, Garnier, Maybelline, Paloma, Veet, Soraya, Fresh&Clean, Pearl drops, St.Ives, Zirodent; Prehrana-Kra, Hipp, CRW, Teakanne, Arcor, Bonduelle, Kandisin;

6

Medicinski program-Salvequick; Profesionalno i kuno ienje-Kimberly Clark, Vileda, Georgia-Pacific, Experto, Tipitop, Spontex; Elektrotehnika-Phillips, Osram, Varta ; Sportski program Head i Puma sportska oprema.

Analiza poslovne strategijeRizici, sa kojima se svakodnevno u svom poslovanju svako preduzee susree i koji su nezaobilazan inilac savremenog poslovnog okruenja a koji predstavljaju neizvesne dogaaje koji mogu dovesti do neeljenih posledica i ishoda, mogu se sagledati kroz model Porterovih pet sila. Ovaj model razvio je Majkl Porter, univerzitetski profesor na Harvardu (Harvard Business School) iz oblasti menadmenta i ekonomije i jedan od osnivaa "The Monitor Group" - firme koja se bavi uslugama konsaltinga iz oblasti menadmenta.2 Model obuhvata: 1) 2) 3) 4) 5) Rivalitet izmeu postojeih kompanija na triu; Opasnost od proizvoda supstituta; Opasnost od novih konkurenata; Pregovaraku mo kupaca; Pregovaraku mo dobavljaa.

Porterovih 5 silaRivalitet meu kompanijama Opasnost od proizvoda supstituta Opasnost od novih konkurenata -barijere ulasku novih konkurentata -zajednike reakcije postojeih preduzea dravna regulativa -visina kapitala -pristup kanalima distribucije Pregovaraka mo kupaca Pregovaraka mo dobavljaa -trokovi prelaska na novog dobavljaa -diferencijacija -vanost kvaliteta proizvoda i trokova -broj dobavljaa -obim kupovine

-broj konkurenata -stopa rasta industrije -kapacitet -raznolikost konkurencije -fiksni trokovi

-sklonost kupaca ka supstitutima -trokovi prelaska na supstitut -diferenciranost proizvoda

-trokovi prelaska -diferencijacija -vanost proizvoda i kvaliteta -broj kupaca -obim kupovine

2

http://sr.wikipedia.org/sr/Majkl_Porter

7

Rivalitet izmeu postojeih kompanija na triu: U Srbiji, kada je re o trgovini na malo vlada visoka konkurencija, pogotovo kada je re o trgovini proizvodima koji imaju profil onih kojima trguje Alca trgovina (namenjeni kunoj i linoj higijeni, prehrani). Poto je Srbija zemlja u tranziciji, ona predstavlja veliki izazov za ulaganja u maloprodaju, pa se poslednjih godina pojavio veliki broj kako stranih (Metro Cash & Carry, Mercator, Hipercort, Mercur, Idea, Super Vero) tako i domaih kompanija registrovanih za ovu delatnost (Delta Maxi, Tempo, Familija Market, itd.). Ove firme poseduju mnogo veu snagu i bolje razvijenu mreu u trgovini na malo. Osim toga, pomenute kompanije nude razne akcije i nagradne igre kako bi privukli to vei broj kupaca, a nije izvesno koliko bi se to isplatilo Alca trgovini. to se tie, pak trgovine na veliko, ova kompanija moe da nae svoje mesto kao dobavlja pomenutih firmi sa kojima se ne moe takmiiti u trgovini na malo jer poseduje neophodne kapacitete kako bi mogla kvalitetno obavljati delatnosti za koje je registrovana. Rivalitet postoji u smislu borbe za snabdevanjem i servisiranjem najvee kompanije, koja je nezvanino monopolista. Trebalo bi imati u vidu i dve velike kompanije koje se bave ovom delatnou kod nas, a re je o Nelt Co d.o.o. i Lilly Drogerie, koji takoe poseduju dobru distributivnu mreu, dobre skladine kapacitete, dobru logistiku i potencijal da kvalitetno obavljaju svoju delatnost, a poseduju izvestan renome. Opasnost od proizvoda supstituta: Mogunost pojave proizvoda supstituta je u ovoj grani jako izraena, i ovi proizvodi nisu strogo diferencirani (bar kada je re o npr. praku za ve, deterdentima). Kada je pak, re o proizvodima poput sportske opreme ili kozmetike, asortiman ove kompanije nije toliko irok, a imajui u vidu da na tritu postoji mnogo vea i atraktivnija ponuda upravo ovih proizvoda, lako je nai zamenu. Imajui u vidu trenutnu ekonomsku krizu i teku situaciju u kojoj se nalazi sve vei deo stanovnitva, moemo doi do zakljuka da e se supstituti mnogo lake nalaziti- glavni faktor pri kupovini e biti nia cena. Opasnost od novih konkurenata: Kao to smo ve pomenuli, trgovina na malo je visoko profitabilna, a otvaranjem naeg trita za strane investitore i kompanije, moe se oekivati ulazak velikih svetskih igraa. Kad je re o trgovini na veliko, moda je ovo svojevrsna prilika, jer e svakom od novih konkurenata u trgovini na malo trebati i kvalitetan i pouzdan dobavlja. Kao lanica internacionalne grupacije koja poseduje dobre poslovne veze, a i kapacitete, kadrove i organizaciju Alca trgovina tu ima svoju ansu. U oblasti logistike, pedicije i distribucije, opasnost od ulaska novih konkurenata u Srbiji je zanemarljiva. Pregovaraka mo kupaca: Kupci u ovom sluaju imaju jaku pregovaraku mo, jer na tritu i pored dolaska stranih konkurenata vlada monopol, te se postojei prodavci-dobavljai bore kako bi snabdevali ovu kompaniju, prvenstveno jer se tu radi o velikim koliinama robe i velikom obimu posla. A osim toga to je esto i jedini nain da dobiju ozbiljnije reference. Kupci imaju veu pregovaraku mo i zato to su trokovi promene dobavljaa mali. Takoe, velike kompanije se mogu odluiti da, zbog smanjenja trokova, iz lanca snabdevanja izbace Alca trgovina d.o.o. i nabavljajui robu direktno od proizvoaa, smanje izdatke po ovom osnovu. Takoe, moe se desiti da usled ponuenih povoljnosti maloprodavci odlue da preu na nekog od pomenutih velikih dobavljaa.

8

Pregovaraka mo dobavljaa: Alca trgovina ima zadovoljavajui i dobro razvijen odnos sa dobavljaima, jer je velika kompanija koja ima svoje mesto na tritu.

4. Analiza finansijskih izvetajaPREGLED ZNAAJNIH RAUNOVODSTVENIH POLITIKA3 Korienje procenjivanja Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izvetaja u skladu sa MRS/MSFI i raunovodstvenim propisima vaeim u Republici Srbiji zahteva od rukovodstva Drutva korienje najboljih moguih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekte na iznose iskazane u finansijskim izvetajima i napomenama uz finansijske izvetaje. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloivim na dan bilansa stanja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena, pri emu se procene razmatraju periodino. Najznaajnije procene odnose se na utvrivanje obezvreenja finansijske i nefinansijske imovine, priznavanje odloenih poreskih sredstava, utvrivanje rezervisanja za sudske sporove, i iste su obelodanjene u odgovarajuim raunovodstvenim politikama i/ili napomenama uz finansijske izvetaje. Zalihe Zalihe robe i materijala se mere po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost ine svi trokovi nabavke za dovoenje zaliha na njihovo sadanje mesto i stanje. Trokovi nabavke zaliha obuhvataju kupovnu cenu, uvozne dabine i druge obaveze (osim onih koje Drutvo moe naknadno da povrati od poreskih vlasti), trokove prevoza, manipulativne trokove i druge trokove koji se mogu direktno pripisati nabavci. Popusti, rabati i druge sline stavke se oduzimaju pri utvrivanju trokova nabavke. Izlaz zaliha materijala i robe se evidentira metodom prosene ponderisane cene. Amortizacija Obraun amortizacije vri se od narednog dana u odnosu na dan stavljanja u upotrebu. Amortizacija se obraunava proporcionalnom metodom, primenom stopa koje se utvruju na osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava.3

podaci iz finansijskih izvetaja za 2008. godinu

9

Osnovica za obraun amortizacije sredstva je nabavna vrednost umanjena za preostalu vrednost. Preostala vrednost je neto iznos koji drutvo oekuje da e dobiti za sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja, po odbitku oekivanih trokova otuenja. Korisni vek trajanja, odnosno amortizacione stope, preispituju se periodino i ako su oekivanja zasnovana na novim procenama znaajno razliita od prethodnih, obraun trokova amortizacije za tekui i budui period se koriguju. Preraunavanje stranih sredstava plaanja i raunovodstveni tretman kursnih razlika i efekata po osnovu kursne razlike Stavke ukljuene u finansijske izvetaje Drutva odmeravaju se korienjem valute primarnog ekonomskog okruenja u kome Drutvo posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izvetaji prikazuju se u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izvetajnu valutu Drutva. Sva sredstva i obaveze u stranim sredstvima plaanja se na dan bilansa stanja preraunavaju u njihovu dinarsku protivvrednost primenom zvaninog srednjeg deviznog kursa Narodne banke Srbije vaeim na taj dan Poslovne promene u stranim sredstvima plaanja tokom godine preraunavaju se u dinarsku protivvrednost primenom zvaninih deviznih kurseva Narodne banke Srbije vaeim na dan poslovne promene. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale preraunom sredstava i obaveza iskazanih u stranim sredstvima plaanja i preraunom transakcija u toku godine evidentiraju se u bilansu uspeha, kao finansijski prihodi, odnosno finansijski rashodi. Pozitivni i negativni efekti ugovorenih deviznih klauzula u vezi potraivanja i obaveza, nastali primenom ugovorenog kursa, takoe se iskazuju kao deo finansijskih prihoda, odnosno finansijskih rashoda. Poslovni prihodi Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvrene prodaje do kraja obraunskog perioda, pod uslovom da je sa tim danom nastao duniko - poverilaki odnos i da je ispostavljena faktura. Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu zavrenosti usluge na dan bilansiranja. Poslovni rashodi Ukupne poslovne rashode ine: nabavna vrednost prodate robe; trokovi materijala; trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi; trokovi amortizacije i rezervisanja; trokovi usluga; i nematerijalni 10

trokovi. Osnovni elementi i naela priznavanja rashoda su: a/ rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada i do iznosa do kojeg budue ekonomske koristi ne ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo; b/ rashodi se priznaju i u onim sluajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstva. Nabavna vrednost prodate robe na veliko utvruje se u visini prodajne vrednosti robe na veliko, umanjene za iznos utvrene razlike u ceni sadranih u vrednosti prodate robe na veliko.

4.1. Horizontalna analizaAKTIVA: Stalna imovina Obrtna imovina UKUPNA AKTIVA 2006. 57.744 611.245 668.989 2007. 89.503 789.185 878.688 Promena 31.759 177.940 209.699 % 55,00% 29,11% 31,35% 2008. 101.644 1.053.776 1.157.158 Promena 12.141 264.591 278.470 % 13,56% 33,53% 31,69%

Promene u aktivi1.400.000 1.200.000 1.000.000 hiljade RSD 800.000 600.000 400.000 200.000 0 31.12.2006. 31.12.2007. Godine 31.12.2008. Stalna im ina ov Obrtna im ina ov UKUPNA AKTIVA

11

PASIVA: Kapital Dugorone obaveze Kratkorone obaveze UKUPNA PASIVA

2006. 24.362 87.780 556.847 668.989

2007. 13.901 150.795 712.868 878.688

Promena -10.461 63.015 156.021 209.699

% -42,94% 71,79% 28,02% 31,35%

2008. 24.825 74.931 1.057.402 1.157.158

Promena 10.924 -75.864 344.534 278.470

% 78,58 % -50,31% 48,33% 31,69%

Prom ene u pasivi 1.400.000 1.200.000 Hiljada RSD 1.000.000 800.000 600.000 400.000 200.000 0 2006. 2007. Godine 2008. Kapital Dugorone obaveze Kratkorone obaveze UKUPNA PASIVA

Najveu promenu u 2007. u odnosu na 2006. godinu belei pozicija Kratkorone obaveze u pasivi i Obrtna imovina u aktivi. Poveanje kratkoronih obaveza nije dobar pokazatelj, jer ukazuje na to da kompanija ima problem sa likvidnou. U 2008. u odnosu na 2007. nastavlja se trend poveanja kratkronih obaveza, to znai da firma ima znaajnih problema sa likvidnou, to je za preduzee koje se bavi trgovinskom delatnou veoma nepovoljno. Dobro je da se dugorone obaveze smanjuju, jer znai da firma uredno otplauje dugorone kredite. Ipak, poto je zabeleeno poveanje stalne i obrtne imovine, a pritom su se smanjili dugoroni izvori finansiranja, a poveali kratkoroni izvori finansiranja, moe se zakljuiti da preduzee ne potuje Zlatno pravilo bilansiranja, i da nema kvalitetno upravljanje aktivom. Kapital se smanjio u 2007. u odnosu na 2006. za 42 % u relativnom iznosu odnosno za 10.241.000 u apsolutnom, to prati poveanje istog za 78,58 % (10.924.000) u 2008. u odnosu na 2007. to je dobar znak.

12

4.2. Vertikalna analiza-bilans uspehaBilans uspehaPOZICIJAA. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA I. POSLOVNI PRIHODI 1. Prihodi od prodaje 2. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka 4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka 5. Ostali poslovni prihodi II. POSLOVNI RASHODI 1. Nabavna vrednost prodate robe 2. Trokovi materijala 3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi 4. Trokovi amortizacije i rezervisanja 5. Ostali poslovni rashodi III. POSLOVNA DOBIT IV. POSLOVNI GUBITAK V. FINANSIJSKI PRIHODI VI. FINANSIJSKI RASHODI VII. OSTALI PRIHODI VIII. OSTALI RASHODI IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA X.GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA G. POREZ NA DOBITAK 1. Poreski rashod perioda 2. Odloeni poreski rashodi perioda 3. Odloeni poreski prihodi perioda D. ISPLAENA LINA PRIMANJA POSLODAVCU . NETO DOBITAK E. NETO GUBITAK . NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MANJINSKIM ULAGAIMA Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASNICIMA MATINOG PRAVNOG LICA I. ZARADA PO AKCIJI 1. Osnovna zarada po akciji 2. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji 1.166.534 1.163.620 2.914 100,00% 99,75% 0,25% 0,00% 0,00% 0,00% 94,64% 71,10% 2,63% 10,55% 1,18% 9,19% 5,36% 0,00% 4,75% 2,74% 1,14% 4,65% 3,86% 0,00% 0,00% 0,00% 45.024 3,86% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 45.024 3,86% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 5.497 8.621 1.625.250 1.620.653 4.591 100,00% 99,72% 0,28% 0,00% 0,00% 0,00% 96,49% 72,26% 2,67% 10,26% 1,34% 9,96% 3,51% 0,00% 0,82% 1,99% 4,46% 6,27% 0,53% 0,00% 0,00% 0,00% 0,53% 0,00% 0,00% 0,12% 0,07% 0,00% 0,00% 0,34% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 11.191 10.768 2.036.43 2 2.029.79 3 6.465 100,00% 99,67% 0,32% 0,00% 0,00% 0,01% 95,53% 72,53% 2,40% 10,53% 1,33% 8,73% 4,47% 0,00% 1,51% 3,62% 4,71% 6,54% 0,53% 0,00% 0,00% 0,00% 0,53% 0,00% 0,00% 0,06% 0,00% 0,09% 0,00% 0,55% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 2006. % 2007. % 2008. %

6 1.568.178 1.174.440 43.362 166.764 21.789 161.823 57.072 13.324 32.284 72.411 101.902 8.621

1.104.047 829.416 30.672 123.041 13.726 107.192 62.487 55.384 31.970 13.323 54.200 45.024

174 1.945.31 3 1.477.12 4 48.899 214.387 27.106 177.797 91.119 30.749 73.807 95.904 133.197 10.768

2.000 1.124

1.314 1.737

13

Ue up s v imra h d a e o lo n s o im

10 0% 9% 0 8% 0 7% 0 6% 0 5% 0 4% 0 3% 0 2% 0 1% 0 0 % 20 06 20 07 Gd e o in 20 08 1 N b v av d o t . a a n re n s p d tero e ro a b 5 O ta p s v i . s li o lo n ra h d s oi 4T oi . ro k v a o a ijei mrtiz c re e is n z rv a ja 3 T o i z ra a . ro k v a d , n k a az ra ai an d a d o ta li i ra h d s li n s o i 2 T o i mte la . ro k v a rija

Najvee uee u poslovnim prihodina iznose prihodi od prodaje-iznad 99% za sve tri posmatrane godine, dok u poslovnim rashodima preovlauje nabavna vrednost prodate robe sa oko 72 % proseno. Uee nabavne vrednosti robe se ne menja, pa se moe zakljuiti da preduzee ima svoje mesto na tritu. Ostali trokovi se takoe ne menjaju drastino. Meutim, pozicija Neto dobitak je u 2007. u odnosu na 2006. zabeleila drastian pad za 39.527.000 dinara (12%), to moe biti posledica poveanja stavke Ostali rashodi (ova stavka nije obelodanjena u izvetajima, pa nemamo precizan uvid na ta se odnosi). U 2008. belei se porast neto dobitka za 50% u odnosu na 2007.

Vertikalna analiza-bilans stanjaBilans stanja-aktivaPOZICIJA AKTIVA A. STALNA IMOVINA I. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL II. GOODWILL III. NEMATERIJALNA ULAGANJA IV. NEKRETNINA, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOKA SREDSTVA 1. Nekretnine, postrojenja i oprema 2. Investicione nekretnine 3. Bioloka sredstva IV. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI 1. Uea u kapitalu 2. Ostali dugoroni finansijski plasmani 2006. 57.744 % 8,63% 0,00% 0,00% 0,28% 8,35% 8,35% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% Iznos (000 RSD) 2007. % 89.503 10,19% 0,00% 0,00% 2.053 0,23% 87.450 73.501 13.949 9,95% 8,36% 1,59% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 2008. 101.644 % 8,78% 0,00% 0,00% 0,23% 8,55% 7,03% 1,52% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00%

1.878 55.866 55.866

2.710 98.934 81.377 17.557

14

B. OBRTNA IMOVINA I. ZALIHE II. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA III. KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA 1. Potraivanja 2. Potraivanja za vie plaen porez na dobitak 3. Kratkoroni finansijski plasmani 4. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 5. Porez na dodatu vrednost i AVR III.ODLOENA PORESKA SREDSTVA V. POSLOVNA IMOVINA G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA D. UKUPNA AKTIVA . VANBILANSNA AKTIVA

611.245 211.124

91,37% 31,56% 0,00%

789.185 209.052

89,81% 23,79% 0,00%

1.053.776 307.641

91,07% 26,59% 0,00%

400.121 382.627

59,81% 57,19% 0,00% 0,00% 1,58% 1,03% 0,00% 100,00% 0,00% 100,00% 0,00%

580.133 552.604 937 13.043 13.549 878.688 878.688

66,02% 62,89% 0,11% 0,00% 1,48% 1,54% 0,00% 100,00% 0,00% 100,00% 0,00%

746.135 637.717 687 12.998 94.733 1.738 1.157.158 1.157.158

64,48% 55,11% 0,06% 0,00% 1,12% 8,19% 0,15% 100,00% 0,00% 100,00% 0,00%

10.572 6.922 668.989 668.989

U ee u poslovnoj imovini

100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 2006 2007 Godine 2008

Kratkorona potraivanja, plasm i ani gotovina Zalihe

N ekretnine postrojenja i oprem a

Najvee uee u aktivi imaju, kad je re o stalnoj imovini-nekretnine, postrojenja i oprema, dok u obrtnoj imovini najvie uee imaju zalihe, koje su se uveale naroito u 2008. godini, to moe biti posledica neefikasnosti. Kratkorona potraivanja, koja imaju najvee uee ukazuju na to da kompanija ima problem sa naplatom potraivanja od kupaca. Bitno je spomenuti i stavku Aktivna vremenska razgranienja, to upravo ukazuje da je firma obraunala, a nije naplatila svoje prihode. Poveanje stalne imovine je pozitivno.

Bilans stanja-pasivaPOZICIJA Iznos

15

PASIVA A. KAPITAL I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL II. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL III. REZERVE IV. REVALORIZACIONE REZERVE V. NERASPOREENA DOBIT VI. GUBITAK VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE B. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE I. DUGORONA REZERVISANJA II. DUGORONE OBAVEZE 1. Dugoroni krediti 2. Ostale dugorone obaveze III. KRATKORONE OBAVEZE 1. Kratkorone finansijske obaveze 2. Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja 3. Obaveze iz poslovanja 4. Obaveze po osnovu PDV i ostalih javnih prihoda 5. Ostale kratkorone obaveze i PVR 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak IV. ODLOENE PORESKE OBAVEZE V. UKUPNA PASIVA G. VANBILANSNA PASIVA

2006. 24.362 290

42.085 18.013 644.627 87.780 59.234 28.546 556.847 97.022

% 3,64% 0,04% 0,00% 0,00% 0,00% 6,29% 2,69% 0,00% 96,36% 0,00% 13,12% 8,85% 4,27% 83,24% 14,50% 0,00%

2007. 13.901 290

13.611 863.663 150.795 114.208 36.587 712.868 27.018

% 1,58% 0,03% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 1,55% 98,29% 0,00% 17,16% 13,00% 4,16% 81,13% 3,07% 0,00%

2008. 24.825 290

24.535 1.132.33 3 74.931 62.531 12.400 1.057.40 2 138.127

% 2,15% 0,03% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 2,12% 97,85% 0,00% 6,48% 5,40% 1,07% 91,38% 11,94% 0,00%

445.554 9.343 1.989 2.939 668.989

66,60% 1,40% 0,30% 0,44% 0,00% 100,00% 0,00%

648.485 33.052 4.068 245 1.124 878.688

73,80% 3,76% 0,46% 0,03% 0,13% 100,00% 0,00%

899.500 14.591 5.184

77,73% 1,26% 0,45% 0,00% 0,00%

1.157.15 8

100,00% 0,00%

Struktura pasive

100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 2006 2007 Godine 2008 Kratkorone obaveze Dugorone obaveze Kapital

Stavka kapital u pasivi je u 2007. u odnosu na 2006. zabeleila pad za 50 % to nije dobro. Usledilo je poveanje u 2008. za 50 % u odnosu na 2007. 16

Dugorone obaveze se smanjuju, to je dobar znak, jer ukazuje na to da kompanija izmiruje svoje dugorone obaveze. Negativan pokazatelj je poveanje kratkoronih obaveza, naroito podstavke Obaveze iz poslovanja, to ukazuje na to da se obaveze prema dobavljaima ne servisiraju u roku.

5. Analiza pomou finansijskih pokazateljaPokazatelj opte (tekue) likvidnosti = Obrtna sredstva / Kratkorone obaveze Opta likvidnost Godina 2006 2007 2008 Obrtna imovina 611.245 789.185 1.053.776 Kratkorocne obaveze 556.847 712.868 1.057.402 Racio 1,10 1,11 1,00

Odnos obrtne imovine i kratkoronih obaveza

1.200.000 1.000.000 800.000 Hiljada RSD 600.000 400.000 200.000 0 2006 2007 Godine 2008 Obrtna imovina Kratkorone obaveze

Imajui u vidu da je normala 2:1 (obrtna imovina:kratkorone obaveze) , ovakvi rezultati mogu ukazati na to da preduzee moe imati problem sa likvidnou u budunosti.

Pokazatelj reducirane likvidnosti = Likvidna sredstva (Gotovina, potraivanja , kratkoroni plasmani) / Kratkorone obaveze

17

Pokazatelj reducirane likvidnosti Godina 2006 2007 2008 Likvidna sredstva 400.121 580.133 746.135 Kratkorone obaveze 556.847 712.868 1.057.402 Racio 0,72 0,81 0,71

O n s likv n sred v i kra ro n o a eza d o id ih sta a tko ih b v

1 0 .0 0 .2 0 0 1 0 .0 0 .0 0 0 80 0 0 .0 0 H d RD ilja a S 60 0 0 .0 0 40 0 0 .0 0 20 0 0 .0 0 0 20 06 20 07 Gd e o in 20 08 L vid a sre stva ik n d K tk ro e o a ze ra o n b ve

Firma je bila najblie normali od 1:1 u 2007. godini. Generalno, pokazatelji nisu zadovoljavajui. Prethodno uoeno poveanje zaliha moe imati uticaj na ove rezultate (Likvidna sredstva=Obrtna imovina-Zalihe), pored poveanja kratkoronih obaveza. Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze Uee u obrtnoj imovini 8,90 % 9,67 % -0,34 %

Godina 2006 2007 2008

Obrtna imovina 611.245 789.185 1.053.776

Kratkorone obaveze 556.847 712.868 1.057.402

Neto obrtna sredstva 54.398 76.317 -3.626

18

Neto obrtna sredstva 100% 80% 60% 40% 20% 0% -20% 2006 2007 Godine 2008 Neto obrtna sredstva Kratkorone obaveze Obrtna imovina

Smanjenje Neto obrtnih sredstava, nije dobar pokazatelj, jer je posledica poveanja kratkoronih obaveza. Iz izloenog se vidi da se smanjuje deo obrtnih sredstava koja su pokrivena iz dugoronih izvora. Neto obrtni fond= Dugoroni izvori finansiranja-Stalna imovina Dugoroni izvori finansiranja 112.142 164.696 99.756

Godina 2006 2007 2008

Stalna imovina 57.744 89.503 101.644

Neto obrtni fond 54.398 75.193 -1.888

Neto obrtni fond je deo zahteva zlatnog pravila bilansiranja u irem smislu koje zahteva da se stalna imovina finansira iz dugoronih izvora finansiranja (sopstveni kapital i dugorone obaveze). Smanjenje neto obrtnog fonda u ovom sluaju moe biti posledica smanjenja sopstvenog kapitala i smanjenja dugoronih obaveza kroz otplatu kredita, ali i poveanja stalnih sredstava (nekretnina, postrojenja i opreme).

19

5.1. Pokazatelji poslovne aktivnosti Koeficijent obrta kupaca = Prihodi od prodaje/ Prosean saldo kupaca Prosean saldo kupaca = (Kupci u tekuem+kupci u prethodnom periodu)/2 Prihodi od prodaje 1.163.620 1.620.653 2.029.793 Prosean saldo kupaca 334.277 467.616 595.161 Koeficijent obrta kupaca 3,48 3,47 3,41 Prosean period naplate 104,85 105,32 107,02

Godina 2006 2007 2008

Prosean period naplate je 105 dana, to znai da firma naplati svoja potraivanja tek nakon ovog roka. Postoji problem sa realizacijom prihoda. Koeficijent obrta dobavljaa = Nabavna vrednost prodate robe/ Prosean saldo dobavljaa Prosean saldo dobavljaa = (Dobavljai u tekuem periodu + dobavljai u prethodnom periodu)/2 Nabavna vrednost prodate robe 829.416 1.174.440 1.477.124 Prosean saldo dobavljaa 403.150 547.020 773.993 Koeficijent obrta kdobavljaa 2,06 2,15 1,91 Prosean period plaanja 177,41 170,01 191,25

Godina 2006 2007 2008

Odnos izmeu broja dana naplate i plaanja

200 180 160 140 120 Broj dana 100 80 60 40 20 0 2006 2007 Godine 2008 Period naplate Period plaanja

20

Prosean period plaanja je 180 dana, to znai da firma tek nakon ovog perioda plati svojim dobavljaima. Nezvanino, postoji informacija da e novom zakonskom regulativom maksimalni rok plaanja biti 90 dana. Da bi ovo preduzee ispotovalo taj rok, bie potrebno izraditi detaljnu analizu kojom e se predvideti sve mogue opcije i nai reenje, a pri tom ne ugroziti likvidnost i stabilnost. Koeficijent obrta poslovnih sredstava = Prihodi od prodaje / Proseno angaovana poslovna sredstva Prihodi od prodaje 1.163.620 1.620.653 2.029.793 Proseno angaovana poslovna sredstva 550.228 773.839 1.017.923 Koeficijent obrta poslovnih sredstava 2,11 2,09 1,99

Godina 2006 2007 2008

Odnos prihoda od prodaje i proseno angaovanih poslovnih sredstava 2.500.000 2.000.000 Hiljada RSD 1.500.000 1.000.000 500.000 0 2006 2007 Godine 2008 Prihodi od prodaje Proseno angaovana poslovna sredstva

Kao standard za poreenje koristi se prosena vrednost za granu u kojoj firma posluje.4 Ukoliko se koeficijent obrta smanjuje, to moe biti posledica neefikasnog korienja stalnih sredstava.

4

Kneevi Goranka: Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 113

21

Koeficijent obrta zaliha = Nabavna vrednost prodate robe/Prosean saldo zaliha robe Prosean saldo zaliha robe = (Saldo zaliha na poetku godine + saldo zaliha na kraju godine)/2 Nabavna vrednost prodate robe 829.416 1.174.440 1.477.124 Prosean saldo zaliha robe 875.850 675.012 1.603.297 Koeficijent obrta robe 0,95 1,74 0,92

Godina 2006 2007 2008

Prosean period 385,43 209,78 396,18

U toku poslovne godine, zalihe se konvertuju u proseku 1,2 puta konvertuju u gotovinu. Bri obrt znai bre pretvaranje zaliha u gotovinu, to se smatra povoljnim.

5.2. Pokazatelji finansijske struktureOdnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja = Pozajmljeni izvori (dugorone i kratkorone obaveze) / Ukupna pasiva Godina 2006 2007 2008 Pozajmljeni izvori 644.627 863.663 1.132.333 Ukupna pasiva 668.989 878.688 1.157.158 Odnos 0,96 0,98 0,98

Odnos pozajm ljenih izvora i ukupne pasive 1.400.000 1.200.000 Hiljada RSD 1.000.000 800.000 600.000 400.000 200.000 0 2006 2007 Godine 2008 Pozajmljenji izvori Ukupna pasiva

22

Imajui u vidu strukturu pozajmljenih izvora, gde znatno preovlauju kratkorone nad dugoronim obavezama, koje se smanjuju dok se sredstva poveavaju, moe se konstatovati neefikasno upravljanje sredstvima preduzea. Odnos obaveza i sopstvenog kapitala (debt to equity ratio) = Dugorone obaveze i rezervisanja / Sopstveni kapital Dugorocne obaveze i rezervisanja 644.627 863.663 1.132.333

Godina 2006 2007 2008

Sopstveni kapital 24.362 13.901 24.825

Odnos 26,46 62,13 45,61

1.200.000 1.000.000 800.000 Hiljada RSD 600.000 400.000 200.000 0 2006 2007 Godine 2008 c Dugorone obaveze i rezervisanja Sopstveni kapital

Debt to equity ratio

Ovim pokazateljem se izraava stepen dejstva leverage-a, kojim se pokuavaju izmeriti efekti finansiranja iz pozajmljenih izvora na rentabilnost ili stopu prinosa sopstvenog kapitala.5 Nagle promene, kao to je to sluaj sa ovim preduzeem ukazuju na nestabilnost poslovanja.

5

Kneevi Goranka: Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str.114.

23

5.3. Pokazatelji rentabilnosti Stopa prinosa na poslovna sredstva (Return on assets, ROA) = Neto dobitak / Prosena poslovna aktiva

Godina 2006 2007 2008

Neto dobitak 45.024 5.497 11.191

Prosena poslovna aktiva 550.228 773.839 1.017.923

ROA 0,08 0,01 0,01

% 8,18 % 1,00 % 1,10 %

Stopa prinosa na ukupna s redstva ROA 10,00% 8,00% ROA 6,00% 4,00% 2,00% 0,00% ROA 2006 8,18% 2007 0,71% Godine 2008 1,10%

Pad stope prinosa na ukupna sredstva u 2007. nije dobar pokazatelj, jer ukazuje na to da je sposobnost generisanja profita naglo oslabila.

Stopa prinosa na sopstveni kapital (Return on equity, ROE) = Neto dobitak / Proseni sopstveni kapital (akcijski kapital) 24

Godina 2006 2007 2008

Neto dobitak 45.024 5.497 11.191 Prosena vrednost

Sopstveni kapital 24.362 13.901 24.825

ROE 1,85 0,40 0,45 0,9

% 184,81% 39,54% 45,08% 89,81 %

Ovakve promene u stopi prinosa na sopstveni kapital posledica su smanjivanja neto dobitka i smanjivanja sopstvenog kapitala.

Stopa prinosa na sopstveni kapital

2,00 1,50 ROE 1,00 0,50 0,00 R OE ROE

2006 1,85

2007 0,40 Godine

2008 0,45

5.4. Du Pont sistem analizeRedni Broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Pozicija Dobit Kamata Stalna sr. na poetku godine Stalna sr. na kraju godine Prosecna poslovna sredstva Sopstveni kapital Stopa prinosa na ukupna sr. Multiplikator sopstvenog kapitala Koeficijent finansijske strukture Stopa prinosa na sopstveni kapital Stopa prinosa na sopstveni kapital (%) Iznos 2006 45.024 9.538 38.758 57.744 48.251 24.362 0,08 0,83 1,98 0,13 13% Iznos 2007 5.497 17.604 57.744 89.503 73.624 13.901 0,01 0,24 5,30 0,01 1% Iznos 2008 11.191 15.005 89.503 101.644 95.574 24.825 0,01 0,43 3,85 0,02 2%

25

Efikasnost korienja sopstvenih sredstava preduzea je naglo opala to moe biti posledica svetske ekonomske krize, ali i neefikasnosti menadmenta. Trokovi kamata su u 2007. u odnosu na 2006. znatno opteretile dobit koja je inae zabeleila pad.

5.5. Pokazatelji novanih tokovaOdnos neto novanog toka i neto dobitka = Neto novani tok iz poslovne aktivnosti / Neto dobitak

Godina 2006 2007 2008

NNT iz poslovne aktivnosti -80.625 261.594 -9.911

Neto dobitak 45.024 5.497 11.191

Odnos -1,79 47,59 -0,89

Ovaj odnos pokazuje koliko novanih jedinica neto novanih tokova iz poslovne aktivnosti preduzee sposobno da generie u odnosu na neto dobitak. U tabeli iznad vidimo ogromne fluktuacije, to ukazuje na nestabilnost poslovanja. U 2006. i 2008., ovakav novani tok posledica je velikih odliva gotovine po osnovi isplate dobavljaima i naknada zaposlenima. Pozitivan odnos u 2007. godini, zapravo je posledica ne toliko poveanja novanog toka koliko smanjenja neto dobitka, pa nije realan pokazatelj imajui u vidu prethodnu i narednu godinu.300.000 250.000 200.000 Hiljada RSD 150.000 100.000 50.000 0 2006 -50.000 -100.000 Godine 2007 2008 NNT iz poslovne aktivnosti Neto dobitak

26

Uee neto novanog toka u prihodima od prodaje = Neto novani tok iz poslovne aktivnosti / Neto prihodi od prodaje

Godina 2006 2007 2008 Prosena vr.

NNT iz poslovne aktivnosti -80.625 261.594 -9.911 57.019

Prihod od prodaje 1.163.620 1.620.653 2.029.793 1.604.689

Odnos -0,07 0,16 -0,005 0,03

Na svaki dinar prihoda od prodaje, preduzee je zabeleilo gubitak od 0,07 dinara u 2006., dobitak od 0,16 dinara u 2007. i gubitak od -0,005 dinara neto novanog toka iz poslovne aktivnosti. Pre svega, trebalo bi pomenuti jo dva razloga koji mogu biti uzrok za nagle promene u novanim tokovima, a radi se o mogunosti prekida poslovanja sa velikim kupcima, ili pak ulaganja u irenje distributivne mree i sopstvenih kapaciteta, pa odlivi iz novanih tokova premauju prilive, tako da su dobijeni rezultati negativni. U gornjoj tabeli moe se videti porast prihoda od prodaje, to je samo po sebi dobar pokazatelj, mada bi trebalo uzeti u obzir i ostale parametre koji se tiu poveanja rashoda iz bilansa uspeha i odliva iz izvetaja o novanim tokovima kako bi se mogao dati iscrpnji komentar.

2.500.000

2.000.000

1.500.000 Hiljada RSD

1.000.000

NNT iz poslov ak nosti ne tiv Prihod od prodaje

500.000

0 2006 2007 2008

-500.000 Godine

27

Odnos neto novanog toka i ukupnih sredstava preduzea = Neto novani tok iz poslovne aktivnosti / Prosena ukupna sredstva preduzea Godina 2006 2007 2008 Prosena vr. NNT iz poslovne aktivnosti -80.625 261.594 -9.911 57.019 Prosena ukupna sredstva preduzea 559.090 773.839 1.017.923 783.617 Odnos -0,14 0,34 -0,01 0,06

Promene u odgovarajuim pozicijama aktive mogu se prevesti na novane tokove na sledei nain: Poveanje pozicija aktive izaziva odliv gotovine (npr. nabavka materijala, robe izaziva plaanje obaveza prema dobavljaima, odnosno odliv novca), Smanjenje pozicija aktive izaziva priliv gotovine (npr. Smanjenje potraivanja od kupaca znai da su potraivanja naplaena, dakle praena su novanim prilivom).6 Poto u finansijskim izvetajima moemo videti i poveanje obaveza prema dobavljaima, a i poveanje kratkoronih potraivanja iz godine u godinu, moe se zakljuiti da je to utcalo na poveanje odliva u neto novanom toku.1 0 .0 0 .2 0 0

1 0 .0 0 .0 0 0

Hiljada RSD

80 0 0 .0 0 N Tizp s v e N o lo n a tiv o ti k ns P s au u n ro e n k p a s d tv re s a p dz re u e a

60 0 0 .0 0

40 0 0 .0 0

20 0 0 .0 0

0 20 06 -2 0 0 0 .0 0 Gd e o in 20 07 20 08

6

Kneevi Goranka: Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 132

28

5.6. Analiza leverage-aFinansijski leverage= Ukupna poslovna aktiva/sopstveni kapital Ukupna poslovna aktiva 668.989 878.688 1.157.158

Godina2006 2007 2008

Sopstveni kapital 24.362 13.901 24.825

Finansijski leverage 27,46 63,21 46,61

O dnos obaveza i sopstvenog kapitala

2008

2007

U kupna aktiva S opstveni kapital

2006

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Ovaj pokazatelj pokazuje stepen uea sopstvenog kapitala u finansiranju ukupnih sredstava. Poveanje leverida znai da se vei deo sredstava finansira iz obaveza, to moe poveati zaduenost kompanije, i dovesti do rizika nelikvidnosti i nesolventnosti.

29

6. Altmanov z score modelZ2008=0.717*X1+0.847*X2+3.107*X3+0.420*X4+0.998*X5 Z2008=1,7855755 Tumaenje rezultata Z- score modela: Ako je: Z2.90 1,20