Prof

Prof. dr Uro N. uriDoc. dr Miljana BarjaktaroviBANKE I RIZICI

Upravljanje bankom, korporativnim i portfolio rizicima banke

Beograd, 2010.godine

Autori:

Prof. dr Uro N. uriDoc. dr Miljana BarjaktaroviRecenzenti:

Prof. dr Nenad M. VunjakProf. dr Ljubomir D. KovaeviLektor:

Izdava:Kompjuterski slog:

Active Design, Novi Sad, Jermenska 9

etvrto izmenjeno i preraeno zdanje

tampano: marta 2010. godine

Tira: primeraka

CIP:

Izdava i tampa:

S A D R A J

Uvodne napomene

Deo prvi:

UPRAVLJANJE BANKOM U RIZINOJ SREDINI

Glava 1: Banke i faktori promena u bankarstvu

1.1. Pojam i sutina bankarske delatnosti

1.2. Kljuni faktori promena u bankarstvu

1.3. Promene i interno poslovanje banaka

1.4. Promene i perspektiva razvoja bankarstva

Glava 2: Trine promene i konkurencija u bankarstvu

2.1. Uticaj makro promena na strukturu bnakarstva

2.2. Strukturne promene u savremenom bankarstvu

2.3. Makro ekonomske snage i konsolidacija banaka

Glava 3: Tranzicija, menadment i liderstvo u bankarstvu

3.1. Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji

3.2. Svojinska i poslovna transformacija u bankarstvu

3.3. Menadment i liderstvo u bankarstvu

Deo drugi:

UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Glava 4: Korporativni koncept upravljanja rizicima banke

4.1. Krportivno upravljanje bankom

4.2. Sistemski okvir za upravljanje rizicima banke

4.3. Institucionalni okvir za upravljanje rizicima banke

4.4. Uloga javnosti u upravljanju rizicima banke

Glava 5: Upravljanje bilansom poslovne banke

5.1. Upravljanje bilansima banke

5.2. Upravljanje pasivom obavezama banke

5.3. Upravljanje aktivom - imovinom banke

5.4. Upravljanje akcijskim kapitalom banke

Glava 6: Upravljanje korporativnim rizicima banke

6.1. Upravljanje rizikom boniteta banke

6.3. Upravljanje rizikom pozicije likvidnosti banke

6.3. Upravljanje rizikom profitabilnosti banke

6.4. Sistemi ranog otkrivanja rizika u bankama

Glava 7: Upravljanje kvalitetom poslovanja banke

7.1. Kvalitet bankarskih proizvoda I usluga

7.2. Model upravljanja kvalitetom u banci

7.3. Standardi kvaliteta u poslovanju banke

7.4. Komunikacioni standardi u poslovanju banke

Glava 8. Upravljanje rastom vrednosti banke

8.1. Koncept korporativnog rasta vrednosti banke

8.2. Metode i okviri rasta korporativne vrednosti banke

8.3. Procena korporativne vrednosti banke

8.4. Eksterni rast korporativne vrednosti banke

Deo trei:

UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

Glava 9: Koncept portfolio upravljanja rizicima banke

9.1. Portfolio concept performansi banke

9.2. Upravljanje performansama kreditnog portfolija

9.3. Upravljanje performansama investicionog portfolija

9.4. Upravljanje performansama vanbilansnih aktivnosti

Glava 10: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke

10.1. Kredit i kreditni portfolio banke

10.2. Kreditni rizici banke

10.3. Upravljanje rizikom kretkoronih kredita

10.4. Upravljanje rizikom dugoronog kredita

10.5. Upravljanje rizikom kreditiranja stanovnitva

Glava 11: Upravljanje rizicima investicionog portfolija banke

11.1. Poslovanje banke sa hartijama od vrednosti

11.2. Emitovanje i plasman hartija od vrednosti

11.3. Merenje rizika ulaganja u hartije od vrednosti

11.4. Relativizacija rizika hartija od vrednosti

Glava 12: Upravljanje portfolio rizicima kamatne stope

12.1. Sutina, uloga i formiranje kamatne stope

12.2. Analiza faktora rizika kamatne stope

12.3. Merenje izloenosti riziku kamatne stope

12.4. Relativizacija rizika kamatnih stopa

Glava 13: Upravljanje portfolio rizicima deviznog kursa

13.1. Sutina i znaaj deviza

13.2. Funkcije i struktura deviznog trita

13.3. Vrste izloenosti riziku deviznog kursa

13.4. Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa

Glava 14. Upravljanje portfolio rizicima vanbilansnih aktivnosti

14.1. Vrste vanbilansnih aktivnosti banke

14.2. Valorizovanje rizika vanbilansnih aktivnosti

14.3. Zatita od rizika vanbilansnih aktivnosti

14.4. Konverzija rizika vanbilansnih aktivnosti

Kljune rei

Literatura

Beleka o autorima

SADRAJ

Deo prvi:

UPRAVLJANJE BANKOM U RIZINOJ SREDINI.......1

Glava 1: Banke i faktori promena u bankarstvu......................................................2

1.1. Pojam i sutina bankarske delatnosti...............................................................3Definisanje poslovne banke...3 Vrste banaka i finansijskih institucija...4 Poslovni fokus i ua orijentacija banaka...6

1.2. Kljuni faktori promena u bankarstvu..........................................................12

Promene faktora bankarske sredine...12 Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje...13 Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje...14 Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje...16

1.3.Promene u internom poslovanju banaka...........................................................18

Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje...18 Poveanje broja bankarskih usluga na tritu...20 Standardi kapitala, supervizorstvo i monitoring banaka...20 Poveanje rizika i bankrotstva banaka...21 Evaluacija finansijskih institucija i trite novca i kapitala...22

1.4. Promene i perspektiva razvoja bankarstva......................................................22

Glava 2: Trine promene i konkurencija u bankarstvu.........................................24

2.1. Uticaj makropromena na strukturu bankarstva..............................................25

Strukturne promene u finansijskom sektoru...25 Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu..26 Najvaniji merderi i akvizicije u bankarstvu...292.2. Makroekonomske snage i konsolidacija banaka............................................34

Makroekonomske snage koje podstiu konsolidaciju.....34 Sile koje koe konsolidaciju...36 Efekti konsolidacije, udruivanje i budui trendovi...38

2.3. Trendovi promena i konkurentnost banaka...41

Konkurentnost i opstanak banaka na tritu41 Konkurencija na tritu depozita i kredita42 Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova43 Konkurencija na polju razvijanja uslunih programa45 Stvaranje nebankarskih institucija45

Glava 3: Tranzicija, menadment i liderstvo u bankarstvu....................................49

3.1. Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji.....................................................49

Promene u bankarstvu Centralne i Jugoistone Evrope50 Reforma bankarskog sektora i struktura vlasnitva...51 Finansijska intermedijacija i efekti optih promena...52

3.2. Svojinska i poslovna transformacija banaka...................................................54

Tranzicioni procesi u naem bankarstvu...54 Promene u mikroekonomskom poslovanju banaka..57

3.3. Menadment i liderstvo u bankarstvu..............................................................60

Sutina i znaaj menadmenta i liderstva60 Bitne promene u bankarskom menadmentu i liderstvu...65 Uspeno upravljanje promenama u banci...67 Otpori zaposlenih promenama u banci...70

Deo drugi:

UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE.................................74

Glava 4: Korporativni koncept upravljanja rizicima banke..................................76

4.1. Korporativno upravljanje bankom...................................................................77

Sutina korporativnog upravljanja bankom ...77 Podruja korporativnog upravljanja rizicima banke...78 Odgovornosti uesnika za korporativno upravljanje rizikom banke...80

4.2. Sistemski okvir za upravljanje rizicima banke...............................................82

Zakonodavni organi i upravljanje rizicima banke...82 Nadzorni organi i upravljanje rizicima banke...82

4.3. Institucionalni okvir za upravljanje rizicima banke .......................................84

Uloga i odgovornost akcionara u upravljanju rizicima banke ...84 Uloga i odgovornost nadzornog odbora za upravljanje rizicima banke...85Uloga i odgovornost menadment tima za rizike banke...86 Odgovornost odbora za reviziju i unutranja kontrolu za rizike banke...88 Uloga i odgovornost spoljnih revizora za rizike banke...90

4.4. Uloga javnosti u upravljanju rizicima banke.91

Klijenti banke i zatita imovine od rizika...91

Glava 5: Upravljanje bilansima poslovne banke.....................................................95

5.1. Upravljanje bilansima banke............................................................................96

Bilansi poslovne banke...96 Upravljanje bilansom stanja banke...100 Upravljanje portfolio strukturom bilansa...103Upravljanje odnosima aktive i pasive bilansa banke...106

5.2. Upravljanje pasivom-obavezama banke.........................................................109

Upravljanje strukturom izvora banke...109 Struktura akcijskog kapitala banke ...111

Upravljanje izvorima depozitnog novca ...114 Upravljanje dugoronim dugom ...116

5.3. Upravljanje aktivom imovinom banke.........................................................118

Bazina struktura aktive poslovne banke...118 Upravljanje gotovinom banke..119

Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija...120 Upravljanje portfolijem hartija od vrednosti ...122

5.4. Upravljanje akcijskim kapitalom banke........................................................123

Potreba za regulacijom bankarskog sistema ...123 Svrha uvoenja kapitalnih standarda..124 Primena kapitalnih standarda Bazela I i II u bankama...125

Klasifikacija rizine aktive banaka po Bazelskim sporazumima I i II...130

Glava 6: Upravljanje korporativnim rizicima banke.............................................134

6.1. Upravljanje rizikom boniteta banke ..............................................................135

Pojam i komponente boniteta banke 135Razlozi analize i ocene boniteta banaka 137 Pristup utvrivanju i merenju rizika boniteta banke ...138 Vrednovanje performansi boniteta poslovnih banaka...140 Instrumenti merenja performansi boniteta poslovnih banaka...142

6.2. Upravljanje rizikom pozicije likvidnosti banke...145

Pojam i sutina likvidnosti banke145 Teorije optimalne likvidnosti banke147 Faktori i modeli likvidnosti poslovne banke...148 Merenje likvidnosti poslovne banke...152 Upravljanje pozicijom rizika nelikvidnosti banke..153

6.3. Upravljanje rizikom profitabilnosti banke...156

Pojam i sutina profitabilnosti banke...156Faktori profitabilnosti poslovne banke...157 Metode merenja i rizik profitabilnosti banke...160 Upravljanje kompetitivnom profitabilnou banke...163

6.4. Sistemi ranog otkrivanja rizika u bankama165

Praksa Federalnih agencija u SAD165 FED-ov rejting sistem za holding banke u SAD 167 Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL169 Ostali modeli ranog upozorenja loeg poslovanja ...171

Glava 7: Upravljanje kvalitetom poslovanja banke.175

7.1. Kvalitet bankarskih proizvoda i usluga ...176

Sutina kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga176 Kljune komponente kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga...177 Dimenzije performansi proizvoda i usluga banke...179 Upravljanje kvalitetom bankarskih proizvoda i usluga...180

7.2. Model upravljanja kvalitetom u banci........................................................182

Kvalitet proizvoda i usluga u oima korisnika...182 Superiorni kvalitet proizvoda i usluga banke...183 Model upravljanja kvalitetom proizvoda i usluga banke...185

7.2.4. Nesklad izmeu napora menadment tima i oekivanja korisnika187

7.3. Standardi kvaliteta u poslovanju bankom.190

Sutina standarda kvaliteta proizvoda i usluga banke190 Okvir kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga...191 Lina prodaja kao elemenat strategije kvaliteta usluga...193 Priprema zaposlenih za visoki kvalitet performansi...195

7.4. Komunikacioni standardi u poslovanju banke197

Politike i procedure - osnov poslovne kumunikacije u banci...197 Faktori procesa efektivne komunikacije u banci...200 Metod i proces komunikacija korporativnih politika...201 Vanost komunikacija i standardi u komuniciranju u banci...202

Glava 8. Upravljanje korporativnim rastom vrednosti banke..206

8.1. Koncepti vrednosti banke......207

Pojam i faktori vrednosti banke...207 Razliiti koncepti i tipovi vrednosti banke...208 Relacije meu konceptima vrednosti...209 Konceptualni okvir vrednosti banke...210

8.2. Elementi upravljanja rastom vrednosti banke.....211

Potreba i nunost upravljanja rastom vrednosti banke...211Ciljevi upravljanja rastom vrednosti banke...213 Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke...215 Dilema: samostalan ili rast sa drugom bankom...216

8.3. Metode i okviri rasta vrednosti banke............................................................218

Metode i tempo rasta vrednosti banke...218 Pentagon okvir za utvrivanje ansi restruktuiranja...220 Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke...222 Kreiranje uveavanja vrednosti akcionara...224

8.4. Rast vrednosti banke fuzijom i akvizicijom..................................................226

Pojam i sutina fuzije i akvizicije banaka226 Motivi i determinante fuzije i akvizicije banka228 Faze procesa fuzije i akvizicije banaka...230 Poslovne kombinacije i politike odgovornosti...232Deo trei:

UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE235

Glava 9: Koncept portfolio upravljanja rizicima banke..237

9.1. Portfolio koncept performansi banke238

Pojam i sutina portfolio teorije238 Savremeno shvatanje portfolio koncepta u bankarstvu239 Portfolio pristup bilansu stanja banke...240 Portfolio alokacija resursa banke...2419.2. Upravljanje performansama kreditnog portfolija.........................................242Performanse kreditne politike banke...242 Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u banci...243 Merenje performansi kreditnog portfolija banke...244 Preventivna i naknadna relativizacija kreditnog rizika...2469.3. Upravljanje performansama investicionog portfolija.248Poboljanje performansi investicionog portfolija banke248 Generisanje profita u investicionom portfoliju banke...248 Pasivna i agresivne menadment strategije portfolija250 Strategije dospea u investicionom portfoliju2519.4. Upravljanje performansama vanbilansnih aktivnosti..253Pojam i sutina vanbilansnih aktivnosti banke253 Kvalitet, rizik i performanse vanbilansnih aktivnosti254Glava 10: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke....................................256..10.1. Kredit i kreditni portfolio banke.257

Pojam i funkcije bankarskog kredita...257 Formiranje kreditnog portfolija banke...258Ciljevi i politika kreditnog portfolija banke ....260 Principi kreditiranja u uslovima rizika26210.2. Kreditni rizik banke.......................................................................263

Sutina kreditnog rizika zajmotraioca...263 Vrste i funkcija kreditnog rizika...265 Relativizacija kreditnog rizika266 Upravljanje rizikom kratkoronog kredita...267 Kreditna politika i odluke o kreditu 267 Kreditna analiza i ocena kreditne sposobnosti 269 Faktori ocene kreditne sposobnosti zajmiotraioca272 Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti ...277 Metode analize i ocene kreditne sposobnosti279 Rizik naplate odobrenog kredita282

10.4. Upravljanje rizikom dugoronog kredita....................................................284

Neizvesnost u donoenju dugoronih odluka284 Sutina kreditne sposobnosti investitora 285 Metode procene kreditne sposobnosti investitora...287 Analiza i selekcija investicionih projekata...291 Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih projekata293 Rangiranje investicionih projekata u rizinim trinim uslovima297

10.5. Upravljanje rizikom kreditiranja stanovnitva299

Vrste kreditiranja stanovnitva ...299 Specifiosti ocene kreditne sposobnosti301

Metode ocene kreditne sposobnosti ...302 Upravljanje rizikom pojedinih vrsta kredita 305

Glava 11: Upravljanje rizicima investicionog portfolija banke.309

11.1. Poslovanje banke sa hartijama od vrednosti...310

Formiranje investicionog portfolija banke312 Struktura i kvalitet investicionog portfolija312 Struktura i instrumenti finansijskog trita313 Poslovanje banke na sekundarnom tritu hartija315

11.2. Emitovanje i plasman hartija od vrednosti.317

Proces emitovanja hartija od vrednosti317 Plasman hartija preko meovitih fondova320 Formiranje cena hartija od vrednosti323 Emitovanje i plasman hartijama kod nas326

11.3. Merenje rizika ulaganja u hartije od vrednosti.328

Dimenzije rizika hartija od vrednosti ...328 Performanse i bonitet hartija od vrednosti 330 Rangiranje boniteta izdavaoca hartija...332 Metode predvianja izostanka plaanja335

11.4. Relativizacija rizika hartija od vrednosti.....................................................336

Principi upravljanja investicionim portfolijom 336 Strategije upravljanja portfolio rizicima339 Upravljanje strukturnim rizicima portfolio342 Upravljanje rizikom prinosa hartija od vrednosti ...345

Glava 12: Upravljanje portfolio rizicima kamatne stope........................................34812.1. Sutina, uloga i formiranje kamatne stope ..................................................349 Pojam, sutina i uloga kamatne stope 349 Teorije formiranja trinih kamatnih stopa...350 Vrste i modeli obrauna kamatnih stopa ...35312.2. Analiza faktora rizika kamatne stope..........................................................355

Sutina rizika kamatne stope...355 Faktori rizika kamatne stope...356 Rona struktura kamatnih stopa ...357 Uticaj inflacije na kamatnu stopu 358

12.3. Merenje izloenosti riziku kamatne stope...................................................360Metode merenja rizika kamatne stope...360 GAP analiza osetljivosti banke na rizik 362 ARBL model merenja kamatnog rizika...365 DURATON model merenja kamatnog rizika 36612.4. Relativizacija rizika kamatne stope368

Strategija upravljanja rizikom kamatne stope...368 Instrumenti relativizacije rizika kamatne stope....371 Politika regulisanja kamatne stope ....375Glava 13: Upravljanje portfolio rizicima deviznog kursa .....................................37713.1. Sutina i znaaj deviza..................................................................................378

Pojam deviza i valuta....378. Vrste deviznih kurseva ...380 Teorije formiranja deviznih kurseva...382 Nain formiranja deviznih kurseva ....384

13.2. Funkcije i struktura deviznog trita............................................................385

Pojam i uloga deviznog trita385 Uesnici na deviznom tritu ...386 Funkcije i struktura deviznog trita ...388 Obeleja savremenog deviznog trita ...389

13.3. Vrste izloenosti riziku deviznog kursa...390

Sutina izloenosti riziku deviznog kursa ...390 Transakciona izloenost riziku deviznog kursa ...390 Bilansna izloenost riziku deviznog kursa ...391Ekonomska izloenost riziku deviznog kursa ...39213.4. Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa393

Proces upravljanja rizikom deviznog kursa.....393 Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa 394 Klasicni oblici zatite od deviznog rizika 395 Savremeni oblici zatite od deviznog rizika396

Glava 14. Upravljanje portfolio rizicima vanbilansnih aktivnosti398

14.1. Vrste vanbilansnih aktivnosti...399Sutina i nastajanje vanbilansnih aktivnosti 399 Vrste vanbilansnih aktivnosti400

Vrste rizika u vanbilansnim aktivnostima402

14.2. Valorizovanje rizika vanbilansnih aktivnosti.403

Portfolio rizik i rizik isporuke403 Rizik neispunjenja punih obaveza406 Rizik neispunjenja deliminih obaveza 406

14.3. Zatita od rizika vanbilansnih aktivnosti ....................................................407Precizne i jasne poslovne procedure407 Visina, ugovaranje i naplata provizije410

Pokrivanje rizika iz dobiti 41114.4. Konverzija rizika vanbilansnih aktivnosti..412Potreba konverzije rizika vanbilansnih operacija...412 Faktori konverzije rizika vanbilansih pozicija413

U V O D N E N A P O M E N E

uz etvrto izmenjeno, preraeno i dopunjeno izdanje

Dinamine promene u bankarskom okruenju, osveena bankarska literature i neto izmenjene potrebe u visokom obrazovanju studenata (Bolonjska deklaracija), usovili su i neke nune promene udbenika za prouavanje bankarsskog menadmenta sa akcentom na bankarske rizike. Naime, jo od nastanka banaka pa do dananjih dana, ostaje da je kvalitet upravljanja poslovanjem banke a danas i upravljanje bankarskim rizicima, jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja. Deregulacija finansijskih tria, globalizacija bankarskog poslovanja i sve otrija konkurencija dovele su do smanjenja profitne mare, odnosno do manjeg prostora za ostvarivanje profita po osnovu klasinih bankarskih poslova. Stoga su dva esencijalna cilja vana i vezana za savremeno bankarstvo, a to su: sigurnost i profit.

U prethodne etiri, a posebno u poslednjoj deceniji, dolo je do bitnih promena u regulaciji bankarskog poslovanja, to je uslovilo i promenu klasinog tipa i oblika organizovanja banaka. Specijalizacija kao osnovni kriterijum za organizovanje oblika bankarske delatnosti postepeno se naputa i ustupa mesto univerzalnosti kao preovladavajuem obliku organizovanja bankarskih institucija. Ovim se pojaava konkurentska borba i sve je tee ostvariti zadovoljavajuu stopu profita. Uslovi koji su do pre dve decenije bili relativno stabilni u duem periodu, ak i po nekoliko godina, sada su podloni brzim promenama, kako godinjim tako mesenim, nedeljnim, pa ak i dnevnim.

Banke su u takvim uslovima izloene dejstvu mnogobrojnih rizika, to zahteva strategijski pristup poslovanju. To znai da banke moraju imati viziju sopstvenog razvoja i brzo donositi poslovne odluke. Odluke moraju uvaavati budui razvoj dogaaja, racionalno korienje resursa i organizovano upravljanje korporativnim i portfolio rizicima. Menadment banke u ovakvim uslovima postaje kljuni faktor uspeha. U poslovnoj saradnji sa bankama u svetu domae banke moraju imati zadovoljavajui bonitet, to se dokazuje certifikatom prvorazredne meunarodno priznate revizorske agencije. To nije lako ispuniti u uslovima promena kad se, vojniki reeno, mora u hodu gaati pokretna meta.

Opstanak, profitabilno poslovanje i razvoj u uslovima obavljanja bankarskih poslova sa sve veim rizikom (vie vrsta i ira podruja rizika), znanje i vetina upravljanja rizikom, sposobnost preduzimanja veih rizika tj. ulazak u poslove sa visokim rizicima i, istovremeno, sposobnost spreavanja da do rizika doe otkrivanjem ranih simptoma rizika i sposobnost smanjenje gubitaka zahtevaju visok nivo kvaliteta menadment tima za upravljanje bankom i rizicima, koji danas postaje kritini faktor uspeha svake poslovne banke.

Ovim radom autori su nastojali da prue konsekventan materijal iz podruja strategijskog menadmenta u bankarstvu sa posebnim akcentom na upravljanje korporativnim i portfolio rizicima. Ovo je posebno znaajno za nae banke sada poslea tranzicije, jer se nalaze na prekretnici naina voenja poslovne politike i pojedinih bankarskih poslova u slobodnom delovanju trinih zakonitosti.

Polazei od takve postavke, komponovana je i izmenjena struktura sadraja knjige, koja sada ima tri dela. Prvi deo ima dva nova poglavlja (prva i druga glava), i jednu (treu) inoviranu glavu. Drugi deo knjige gotovo je sasvim izmenjen i posveen je upravljanju korporativnim rizicima banke (akcionarskim rizicima) na nivou banke. Trei deo knjige tretira upravljnje portfolio rizicima, koji se bazira na portfolio rizicima iz prethodnih autorovih izdanja. Dakle, knjiga BANKE I RIZICI Upravljanje bankom, korporativnim i portfolio rizicima banke, komponovana je u tri dela sa ukupno 14 glava i oko 430 stranica teksta, ija se struktura vidi iz sledeeg kratkog sadraja:

Deo prvi:

UPRAVLJANJE BANKOM U RIZINOJ SREDINI

Glava1: Banke i faktori promena u bankarstvu

Glava2: Trine promene i konkurentnost u bankarstvu

Glava 3: Tranzicija, menadment i liderstvo u bankarstvu

Deo drugi:

UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE

Glava4: Korporativni koncept upravljanja rizicima banke

Glava 5: Upravljanje bilansom poslovne banke

Glava 6: Upravljanje korporativnim rizicima banke

Glava 7: Upravljanje kvalitetom poslovanja banke

Glava 8: Upravljanje rastom vrednosti bamke

Deo trei:

UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE

Glava 9: Portfolio koncept upravljanje rizicima banke

Glava10: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke

Glava11: Upravljanje rizikom investicionog portfolija banke

Glava12: Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope banke

Glava13: Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa banke

Glava14: Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti banke

U prvom delu knjige, koji nosi naziv Upravljanje bankom u rizinoj sredini, materija je izloena u tri (1, 2, i 3.) glave.. U prvoj glavi autori razmatraju koncept poslovne banke i faktore strukturnih promena u bankarskom okruenju. U drugoj glavi akcenat je na trinim promenama i na konkurentskom odnosu meu bankama. U treoj glavi autori akcenat daju na tranziciju i proces strategijskog bankarskog meandmenta, te liderstvo u bankarstvu, to predstavlja okosnicu savremenog upravljanja bankom.

U drugom delu knjige, koji ima naziv Upravljanje korporativnim rizicima banke, izloena je materija u pet (4, 5, 6, 7 i 8.) glava. U etvrtoj glavi razmatra se korporativni (akcionarski) koncept upravljanja rizicima banke. U petoj glavi se izlae tematika efikasnog i efektivnog finansijskog upravljanja bankom i kapitalom banke preko promena u bilansu stanja banke. U estoj glavi se akcenat stavlja na upravljanje rizicima boniteta, likvidnosti, profitabilnosti i na rano otkrivanjr simptoma rizika u poslovanju banaka. Sedma glava tretira probleme upravljanja kvalitetom poslovanja banke, ukazujui pri tome na primenu savremenih modela i standarda. U osmoj glavi analiziraju se koncepti, metode i okviri rasta vrednosti banke u promenjivim trinim uslovima.

Trei deo knjige nosi naziv Upravljanje portfolio rizicima banke i obuhvata est glava (9, 10, 11, 12, 13. i 14.). U devetoj glavi ukazuje se na znaaj i korisnost koncepta upravljanja portfolio performansama, odnosno portfolio rizicima, koje doprinose rastu profita, a time i rastu vrednosti banke. U desetoj glavi analiziraju se kreditni rizici banke, pri emu je akcenat dat na kreditne plasmane banke. U jedanastoj glavi se razmatraju rizici investicionog portfolija banke, tj. rizici ulaganja u hartije od vrednosti. Dvanaesta glava knjige tretira problem upravljanja rizicima kamatne stope, a trinaesta glava analizira problem upravljanja rizikom deviznog kursa. Zadnja etrnaesta glava posveena he upravljanju rizika vanbilansnih aktivnosti banke.

Struktura rada obuhvata kljune nivoe i podruja upravljanja rizikom u poslovanju banke. To omoguuje studentima i drugim itaocima da sagledaju sva bitna podruja bankarskog risk managementa i upoznaju se sa kljunim aspektima strategijskog, taktikog i operativnog menadment procesa u upravljanju rizicima u banci. Za uspeno upravljanje bankom u deregulisanom tritu potrebno je znatno vie od znanja. Naime, potrebno je ne samo znanje iz savremenog menadmenta, ve i sposobnost i vetina da se znanje adekvatno primeni u praksi.

Sadanje vreme u naoj privredi je jo uvek vreme tranzicionih promena. To zahteva novu poslovnu filozofiju i novi pristup reavanju poslovnih problema u bankama i procenu poslovnih rizika pre ulaenja u pojedine poslovne i finansijske poduhvate. Svaka bankarska institucija, bez obzira na svoju veliinu i lokaciju, predstavlja poslovni entitet koji se bori da: povea svoju zaradu-profit, stabilizuje svoj rast i razvoj i povea svoje uee na triu. Ove ciljeve je u prolosti bilo znatno lake ostvarivati nego danas. U privredi danas, kada je vie povezana sa globalnim tritima nego sa lokalnim i regionalnim, naglo se poveava operativni i finansijski rizik za banke svih veliina i u svim situacijama.

Spora kretanja na tritu su prolost. Dananje uestale promene trae od menadment tima banke znanja, sposobnosti i vetine da se ostvari profit u svim preduzetim poslovnim poduhvatima. Kao rezultat ovih pa i drugih kretanja, postepeno se suava tradicionalni prostor zarade i profita za banke. Zbog toga, nije znaajno samo upravljati rizikom na nivou banke, ve i u svakom njenom funkcionalnom delu, pa i svakom bankarskom poslu. Danas vie nego ikada do sada, ostvarivanje zadovoljavajue stope povrata sredstava za banku i za akcionare trae od banke visokih performansi da:

maksimizira prihode,

kontrolie trokove, i

da ima konzistentno dobar menadment.

Sutina strategije u banci nije vie pitanje da li treba preduzeti rizik ili ne, ve koliki rizik banka moe preduzeti polazei od strategijskog pristupa poslovanju - plasmanu (ulaganju) sredstava radi ostvarenja profita. Podjednaku vanost dobija i strategija izlaska banke iz nekog loeg posla. Menadment banke treba da se sve vie oslanja na profesionalnost u poslu, zasnovanu na savremenom agresivnom marketingu, strategijskom planiranju, finansijskom menadmentu, savremenoj tehnologiji i upravljakom informacionom sistemu.

Literatura kojom su se autori sluili je skoro u celini inostrana, najveim delom iz SAD. To je i razumljivo s obzirom da kod nas ove literature i nema, poto je bankarstvo proteklih pedeset godina bilo manje, vie ili potpuno regulisano, a ni centralna banka nije bila u takvoj ulozi i funkciji. Rizici koji su nastajali u bankarskom poslovanju bili su potpuno socijalizovana kategorija, a neki od bankarskih poslova nisu ni obavljani (emitovanje i promet hartija od vrednosti deonica, obveznica).

Knjiga je, pre svega, namenjena kao udbenik studentima, ali se nadamo da moe korisno posluiti zaposlenima u bankama i kolegama profesorima, naunim i strunim radnicima koji se po raznim osnovama bave ovom problematikom.

Februara, 2010.godine Autori

Deo prvi:

UPRAVLJANJE BANKOM U RIZINOJ SREDINIGlava 1.

BANKE I FAKTORI PROMENA U BANKARSTVU

1.2. POJAM I SUTINA BANKARSKE DELATNOSTI

1.1.1. Definisanje poslovne bankePoslovne banke su deo finansijskog sistema ije su funkcije: mobilizacija i koncentracija sredstava suficitnih transaktora,

alokacija istih deficitnim transaktorima, kreiranje odgovarajuih instrumenata dranja imovine transaktora i organizovanje racionalnih oblika i metoda plaanja u ekonomskom sistemu. Mogu se definisati u smislu ekonomskih funkcija koje imaju, usluga koje pruaju klijentima i pravnom osnovu njihovog postojanja.

Prema Zakonu o bankam, b a n k a je akcionarsko drutvo sa seditem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a moe obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. Naime, b a n k e su finansijske institucije koje su sposobne da uzimaju i kreiraju kredit i koje su preteno usmerene na posredovanje u oblasti kredita. B a n k o m se smatra i svaka organizacija, koja obavlja neke od raznih ili sve bankarske funkcije, npr.: primanje, sakupljanje, prenos, plaanje, pozajmljivanje, investiranje, poslove kupoprodaje deviza, menjake poslove i razne novane usluge (uvanje depozita, posrednitvo, starateljstvo, poslove poverenja) kako na domaem, tako i na meunarodnom tritu.

Prema Zakonu o bankama (lan 4.), banka moe da obavlja sledee poslove:

depozitne poslove (primanje i polaganje depozita)

kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita)

devizne, devizno-valutne i menjake poslove platnog prometa

izdavanje platnih kartica

poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i sl)

brokersko dilerske poslove

izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao)

kupovinu, prodaju i naplatu potraivanja (faktoring i forfeting i sl.)

poslove zastupanja u osiguranju

poslove za koje je ovlaena zakonom

druge poslove ija je priroda srodna ili povezana sa takama ovog stava a u skladu sa osnivakim aktom i statutom banke.

Niko osim banke ne moe se baviti primanjem depozita, davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlaen zakonom.

1.1.2. Vrste banaka i finansijskih institucija

Razliite vrste finansijskih institucija danas nazivaju sebe bankom. To su:1. Komercijalne banke: prikupljaju depozite i odobravaju zajmove privredi i stanovnitvu

2. tedionice: prikupljaju tedne uloge i odobravaju zajmove privredi i stanovnitvu

3. Zadrune banke: pomau poljoprivrednim proizvoaima i odobravaju potroake kredite

4. Hipotekarne banke: odobravaju hipotekarne zajmove za stambene objekte i investicione projekte

5. Lokalne banke: manje lokalno orjentisane komercijalne banke i tedionice

6. Centralne finansijsko privredne banke: vee komercijalne banke locirane u vodeim finansijskim centrima

7. Investicione banke: garantuju emisiju hartija od vrednosti svojih klijenata

8. Trgovake banke: obezbeuju zajmovni i akcijski kapital za kompanije

9. Meunarodne banke: komercijalne banke prisutne u vie zemalja

10. Poslovne banke sa velikim ovlaenjima: vee komercijalne banke, pruaju usluge korporacijama i dravama

11. Banke koje pruaju usluge bankama: obraun ekova i trgovina hartijama od vrednosti

Slika br. 1.1. Univerzalnost poslovanja banke

Banke afilijacije: u potpunom ili deliminom vlasnitvu holding komp.

Banke koje odobravaju posebne beneficije: odobravaju zajmove i pravo na korienje zajma, unovavaju ekove, ili stupaju kao zalagaonice i kompanije koje se bave rentiranjem

Univerzalne banke: pruaju skoro sve finansijske usluge koje su prisutne na dananjem tritu

Centralne banke: posluju na bazi ovlaenja od strane drave i sl.

Shodno tome, teko je nai podesnu definiciju koja bi obuhvatila razliite vrste kompanija koje pruaju finansijske usluge, a koje sebe nazivaju bankamaSutina delatnosti banaka je u depozitno kreditnim transakcijama, posrednitvu (intermedijerstvu), poverenju i stabilnosti, uz potovanje bankarskih principa (naroito sigurnosti i likvidnosti) u ijoj osnovi lee poverenje i solventnost.

Shodno navedenom, funkcije banke su: formiranje adekvatnog finansijskog potencijala,

optimizacija agregatne i strukturne alokacije kredita,

organizacija novanih transfera

obezbeenje finansijskih usluga i saveta

povezivanje domaeg sa meunarodnim finansijskim sistemom

kreiranje novca

podsticanje pojedinaca i institucija na tednju i i dalji plasman iste pojedincima i institucijama radi investiranja u nove projekte, proizvode i usluge, podsticanje ostvarivanja osnovnih ciljeva i zadataka tekue i razvojne ekonomske politike zemlje (rast privrede, otvaranje radnih mesta i rast ivotnog standarda i sl.)

Navedene funkcije ukazuju na jo uvek dominantnu funkciju banke kao kljunog uesnika na finansijskom tritu.

1.1.3. Poslovni fokus i ua orijentacija banaka

Banke mogu da budu kategorisane prema njihovoj poslovnoj orijentaciji i mogu se grupisati u tri grupe: bankarstvo na veliko, bankarstvo na malo i kombinovano (bankarstvo na veliko i malo). Bankarstvo na veliko ima komercijalni ili korporativni fokus, dok bankarstvo na malo fokusira poslovanje sa stanovnitvom. Kombinacija bankarstva na veliko i malo usmereno je na poslovni miks korporativnog i bankarstva na malo. Prema geografskom prisustvu ili pokrivenosti trita, komercijalne banke mogu da budu komunalne banke - posluju na lokalnim tritima, regionalne banke - posluju na regionalnim tritima ili monetarni centri odnosno multinacionalne banke - posluju na nacionalnim odnosno internacionalnim tritima.

Bankarstvo na malo (retail banking), obuhvata bankarske proizvode i usluge, koje banka nudi najiroj publici. Ustvari, bankarstvo na malo ine grupe finansijskih proizvoda i usluga, koje ukljuuju:

potroake kredite (installament loans),

stambene kredite (residential mortgages),

kreditne zajmove na bazi akcija (equity credit loans),

depozitne usluge (deposit services) i

individualne penzione raune (individual retirement accounts).

Nasuprot bankarstvu na veliko ili korporativnom bankarstvu, bankarstvo na malo je posao velikog volumena sa mnogim servisnim provajderima, koji se bore za uee na tritu. Bankarstvo na veliko (wholesale banking ili corporate banking) je bankarstvo koje nudi proizvode i usluge corporacijama sa zdravim finansijskim izvetajima, institucionalnim korisnicima, kao to su penzioni fondovi i dravne agencije. Bankarstvo na veliko obuhvata grupe proizvoda i usluga meu kojima su najvanije:

kreditiranje (lending),

upravljanje gotovinom (cash management),

komercijalni hipotekarni krediti (commercial mortgage credits),

zajmovi za obrtna sredstva (working kapital loans),

lizing (leasing),

usluge starateljstva (trust services) itd.

U SAD, banke dele trite bankarstva na veliko u nekoliko nivo razliitih poslova. Tako za najvee postoji trite Fortune 500 i Fortune 1000 obuhvatajui 1000 najveih korporacija u SAD. Srednje trite obuhvata kompanije sa godinjom prodajom od $ 50 do $ 250 milona, dok trite malih poslova obuhvata korporacije sa prodajom ispod $ 10 miliona.

Komercijalno bankarstvo razvilo se odgovarajui na poraslu konkurenciju na tritu iz alternativnih finansijskih izvora, kao to su komercijalni papiri i obveznice niskog kvaliteta (junk bonds), poele su da vie posveuju panje korporativnim uslugama baziranim na proviziji i naknadama ukljuujui menjake poslove, trgovinu hartijama od vrednosti, savetodavne usluge u korporativnim integracijama-spajanjima i pripajanjima, trgovakom bankarstvu, korporativnom upravljanju gotovinom, garantovanju u poslovima sa hartijama od vrednosti itd. Univerzalno bankarstvo (Univesal Banking) karakteristino je za neke evropske zemlje (SR Nemaka, Engleska itd.). Univerzalne banke u SR Nemakoj bave se skoro svim bankarskim poslovima: primaju oroene depozite, odobravaju kredite, upisuju korporativne deonice i rade investicione poslove u funkciji investicionih savetnika za velike korporacije. U SR Nemakoj nema nikakve razlike izmeu komercijalnih i investicionih banaka kao to je to u SAD. Prednosti ovog tipa bankarskog sistema su da omoguavanju bolje korienje informacija o korisnicima i omoguava bankama prodaju vie proizvoda i usluga pod jednim krovom neto slino kao finansijski supermarket. Glavni nedostatak je da univerzalni bankarstvo omoguava koncentraciju ekonomske moi u rukama velikih bankarskih institucija, koje dre deoniku poziciju u kompanijama, koje su takoe i korisnici kredita. Investiciono bankarstvo (Investment banking) podrazumeva prodaju i distribuciju nove ponude hartija od vrednosti, izvedenu kao finansijski posrednik (investment banker), koji kupuje hartije od vrednosti od emitenta kao principal i preuzima na sebe odgovornost i rizik distribucije hartija od vrednosti investitorima. Proces kupovine i distribucije hartija od vrednosti je poznat pod nazivom garantovanje upisa hartija od vrednosti, odnosno underwriting. Normalno je, da nekoliko investicionih bankara uzima uee u ponudi hartija od vrednosti, svaka ugovara da proda zadati deo hartija od vrednosti, i za uzvrat, naplati odgovarajui deo provizije (underwriting fee ili spread).

Privatno bankarstvo (Private banking) moderno shvaeno, obuhvata bankarske usluge ukljuujui kreditiranje i investiciono upravljanje (ulaganje u hartije od vrednosti) za bogate pojedince. Privatno bankarstvo prvenstveno predstavlja kreditne usluge i manje je zavisno od prihvaenih depozita nego bankarstvo na malo. Usko sa ovim terminom povezani su i izrazi: personal banker, personal financial advisor, a bazira na konceptu relationship bankaing (na visoko obuenom kontaktnom maloprodajnom osoblju banke, koje je upoznato sa svim proizvodima i uslugama svoje institucije i na toj osnovi treba da popravi konkurentsku poziciju svoje banke). Klasino privatno bankarstvo podrazumeva pojedinno ili porodino privatno vlasnitvo banke (ne deoniko), koje je bilo pod revizijom drave i javno nudilo bankarske usluge. Prvobitno je bilo organizovano u formi partnerstva. Privatno bankarstvo, u ovom smislu, bilo je esta forma bankarstva u SAD u devetnaestom veku. Monofilijalske banke (Unit banking) su bankarski sistemi koji egzistiraju u nekoliko drava SAD i koji zabranjuju filijalsku mreu ili da banka sa dravnom dozvolom ili nacionalna banka, posluje u vie od jedne poslovne jedinice koja prua sve bankarske usluge. Ova ogranienja se prevazilaze na razne naine, bilo preko bankarskih holding kompanija, koje kupuju lokalne banke, bilo preko federalnog zakonodavstva (dual banking system). Polifilijalsko (Filijalsko) bankarstvo (Branch banking,) je multi filijalsko bankarstvo. Filijala je, u ovom smislu, svaki objekat banke izvan glavne centrale odnosno sedita banke, koji prima depozite ili odobrava kredite. U SAD zakonodavstvo svake pojedine drave strogo kontrolie otvaranje novih filijala, kako osnovanih po zakonima pojedinih drava, tako i po federalnim propisima, mada su tedna i kreditna udruenja, generalno, izuzeta od ovih ogranienja. Meutim, tedno-kreditne asocojacije retko koriste ovu mogunost otvaranja filijala irom vie drava. Neke srednje-zapadne i jugo-zapadne drave u SAD limitiraju komercijalnim bankama da nude bankarske usluge putem jednofilijalske banke (zvanom unit bank). Filijalsko bankarstvo ne bi trebalo poistoveivati sa bankarstvom u vie drava (interstate banking). Bankarstvo u vie drava (interstate banking u SAD) predstavlja ekspanziju bnakarstva preko graninih linija drava kroz akvizicije bankarskih holding kompanija, koja ponje sredinom 1980-tih godina na recipronoj bazi meu dravama. Bankarstvo u vie drava razvijalo se u tri razliite faze: 1) kao reginoalno, dozvoljavajui spajanja i pripajanja bankarskih holding kompanija u geografskom regionu, 2) regionalnoj ekspanziji u okviru zakonodavstva pojedine drave dozvoljavajui spajanja i pripajanja sa bankama posle odreenog roka i 3) eventualno neogranieno bankarstvo u dravama irom SAD. Posle 1989.godine, vie od dve treine drava imalo je zakonodavstvo sa pojedinim zabranama za bankarstvo u vie drava (interstate banking). Kreditne ustanove (Credit Union) su neprofitne tedne institucije, koje odobravaju personalne kredite i nude drugim korisnicima bankarske usluge kod linog uea obinih obveznica, tipino zaposlenim u toj istoj firmi. Deregulacijom bankarske industrije posle 1970-tih, dozvoljeno je kreditnim institucijama da nude mnoge te iste usluga kao i komercijalne banke, tedne banke i tedne i kreditne asocijacije. Kreditne institucije registrovane na federalnom nivou, mogu odobravati stambene zajmove i izdavati kreditne kartice. Mnoge kreditne ustanove mogu nuditi kamtonosne transakcione raune. tedno-kreditne asocijacije (udruenja) (Savings and loan association ili Thrift institution) su institucije osnovane na federalnom ili dravnom nivou, od kojih se po zakonu zahteva da odobravaju odreeni procenat svojih kredita (oko 70 %) kao stambene kredite. tedne i kreditne asocijacije mogu biti zajedniko vlasnitvo ili deonike korporacije. Prvobitno, tedne i kreditne asocijacije u SAD bile su organizovane u devetnaestom veku kao dobrovoljne asocijacije, koje su skupljale tednju od lanova da bi finansirale okrupnjavanje odnosno pripajanje poseda. Sadanja regulatorna struktura kreirana je 1933.godine kao tradicionalna uloga u kreditiranju rezidentne stambene izgradnje. Nakon 1982.godine, tedne i kreditne asocijacije su proirile njihovu tradicionalnu ulogu na potroake kredite, izdavanje kreditnih kartica i nuenje raznih komercijalnih kredita u saglasnosti sa zakonom. Zajednike tedne i kreditne asocijacije su, po teoriji, vlasnitvo depozitara. Mnoge tedne i kreditne asocijacije su vlasnitvo akcionara bilo preko direktnog vlasnitva bilo preko tednih i kreditnih holding kompanija. tedne banke (Savings bank) su depozitarne finansijske institucije, koje prihvataju potroake depozite i investiraju svoja sredstva primarno u rezidentnu stambenu izgradnju i visoko kvalitetne hartije od vrednosti. tedne banke se nalaze u esnaest drava SAD, preteno na severo-istoku. Mogu biti vlasnitvo depozitara kao zajednike tedne banke ili kao deonike tedne banke emitujui obine akcije za publiku.

Finansijske kompanije (finance companies) su ukljuene u odobravanje kredita pojedincima i poslovnim firmama. Za razliku od banaka, one ne primaju depozite ve ih radije pribavljaju od banaka, institucija i drugih izvora trita novca. Generalno, financijske kompanije mogu se svrstati u tri kategorije: (1) finansijske potroake kompanije (cosumer finance companies) nazvane i kao kompanije malih kredita (small loan companies) ili kompanije direktnih kredita (direct loan companies) pozajmljuju novac pojedincima u skladu sa zakonom; (2) prodajne finsijske kompanije (sales finance companies) takoe zvane akceptne kompanije (acceptance companies) kupuju maloprodajne i veleprodajne papire od automobila i drugih potronih i kapitalnih dobara dilera; (3) comercial finance companies takoe zvane komercijalne kreditne kompanije (commercial credit companies) odobravaju kredite proizvoaima i velikoprodaji. Ovi krediti su osigurani sa raunima priliva, zalihama i opremom.. Finansijske kompanije tipino uivaju visoke kreditne rejtinge i zbog toga u mogunosti da pribavljaju sredstva po najniim trinim stopama to im omoguava da odobravaju kredite po stopama ne mnogo veim nego banke. Iako se njihovi korisnici obino ne kvalifikuju za kredite kod banaka, ove kompanije iskustveno imaju nisku stopu promaaja. Finansijske kompanije tendiraju da budu kamatno osetljive - poveanje i opadanje kamatne stope na tritu direktno utie na njihov profit. Iz tih razloga javnost smatra da su finansijske kompanije neto to se odnosi i na novane deonice (money stocks).

Finansijske institucije (financial institutions) prikupljaju sredstva od publike da bi ih ulagala u finansijsku aktivu kao to su deonice, obveznice, instrumenti trita novca, bankarski depoziti ili krediti. Depozitne institucije (banke, tedno-kreditne asocijacije, tedne banke, kreditna udruenja) plaaju kamatu na depozite i investiraju depozitni novac preteno u kredite. Nedepozitne institucije (insurance companies, pension plans) skupljaju novac preko prodaje polica osiguranja ili primljenih doprinosa zaposlenih i isplauju ih po osnovu legitimnih zahteva ili korisnika penzija. Rastui je trend, da mnoge institucije obavljaju depozitne i nedepozitne funkcije.

Finansijski supermarketi (Financial Supermarket) su kompanije koje nude iroku skalu finansijskih usluga pod jednim krovom. Na primer, neke velike maloprodajne organizacije nude deonice, osiguranje, brokerske usluge za nekretnine, kao i bankarske usluge. Za potroae, imajui sva njihova sredstva u okviru jedne institucije, mogu obavljati finansijske transakcije i prigodnije i efikasnije planirati, poto se novac ne mora slati od jedne do druge institucije. Za institucije, ovi svi ukljueni odnosi su profitabilniji nego poslovanje samo po jednom osnovu finasijskih potreba potroaa. Institucije esto postaju finansijski supermarketi u nameri da pokriju sve poslove svojih potroaa.

Interne finansijske kompanije (Captive Finance Company) obino podrunice u potpunom vlasnitvu ovih kompanija, primarno egzistiraju da bi finansirale kupovine potroaa od matine kompanije. Premda ove podrunice stoje na sopstvenom finansiranju, matine kompanije esto odobravaju subordinarne kredite da bi ih dodali njihovoj kapitalnoj poziciji. Ove podrke su visokog leverida na kojima podrunice posluju i osiguravaju njihovo aktivno uee na tritu komercijalnih papira i obveznica. Osiguranje i osiguravajue kompanije (Isurance and insurance companies) su sistemi putem kojih pojedinci i kompanije, koje su usesreeni na potencijalne hazarde, plaaju premije jednoj osiguravajuoj kompaniji koja ih rambursira u sluaju nastanka gubitka. Osigurava profitira sa investiranjem premija koje prima. Neke najee forme osiguranja pokrivaju poslovne rizike, automobile, kue, amce, radnike kompenzacije i zdravlje. ivotno osiguranje garantuje plaanje korisnicima kada osigurana osoba umre. U irem ekonomskom smislu, osiguranje prenosi rizik od pojedinaca na veu grupu, koja ima bolje mogunosti da pokrije gubitke. Aproksimativna veza izmeu geografskog i trinog fokusa i poslovne orijentacije je, da komunalne banke imaju orijentaciju na bankarstvo na malo (ukljuiv i male poslove), regionalne banke imaju orijentaciju na kombinovani miks bankarstva na veliko i malo, dok monetarni centri imaju orijentaciju bankarstva na veliko, mada neki od njih obavljaju i bankarstvo na malo - posebno za bogatu klijentelu (private banking). 1.2. KLJUNI FAKTORI PROMENA U BANKARSTVU1.2.1. Promene faktora bankarske sredine

Savremene banke u zemljama razvijenih trinih privreda karakterie: velika samostalnost u odnosu na dravne institucije i kontrolne organe,

apsolutna samostalnost u donoenju poslovnih odluka u sve vie deregulisanim uslovima na tritu bankarskih proizvoda i usluga,

strategijski marketing pristup u donoenju razvojnih, taktikih i operativnih odluka,

dinamina organizaciona struktura i mogunost brzog prilagoavanja promenama u okruenju,

tenja ka univerzalnosti u obavljanju bankarskih i drugih poslova,

visok stepen konkurencije meu bankama, koju jo vie zaotravaju nebankarske finansijske institucije

ulazak u velike poslove i sa visokim stepenom poslovnog rizika,

potpuna oslonjenost na automatizaciju poslovanja u svim poslovnim procesima,

evolucija bankarstva u netradicionalne poslove i sl.

Spoljnji faktori koji dodatno kreiraju uslove u kojima banke posluju su: deregulacija, tehnologija, globalizacija, sekjuritizacija i sl., koje stvaraju uslove za:

visok stepen konkurentnosti meu bankama i nebankarskim finansijskim institucijama,

konvergenciju specijalizovanog prema univerzalnom poslovanju, finansijske inovacije,

konsolidaciju, diversifikaciju i restrukturiranje finansijskih institucija i trita,

stvaranje nebankarskih finansijskih institucija koje se bave bankarskim i drugim finansijskim poslovima, nisu banke i lanice monetarnog sistema zemlje i ne podleu strogoj zakonskoj regulativi kao banke,

dezintermedijaciju u poslovanju banaka koje su primorane da prihvataju manje provizije, preuzimaju vie rizika, ire svoju bazu klijenata kroz netradicionalne poslove, posebno u oblasti investicionog bankarstva, osiguranja, vanbilansnog poslovanja, razvijaju kanale distribucije proizvoda i usluga i sl.

Navedeni faktori su toliko promenili uslove poslovanja banaka, kao i same banke, i stvaraju strah da e za kratko vreme:

znaajno porasti opti rizik poslovanja,

banke izgubiti tradicionalnu ulogu kreditno depozitnih institucija, i

razlika izmeu banaka i drugih finansijskih institucija se toliko smanjiti ili nestati da e dovesti u pitanje opstanak banaka.

1.2.2. Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje

Banke su najvie regulisani poslovni entiteti, najsigurniji i najkonzervativniji finansijski transaktori. Regulative su u bankarstvu postojale i postoje u mnogo oblika i boja. One su propisivale i propisuju:

1. maksimalnu kamatnu stopu koja je banka mogla da plati na depozite,

2. minimalni odnos kapitala prema ukupnim sredstvima,

3. minimum obavezne rezerve,

4. stepen teritorijalnog irenja,

5. integraciju sa drugim institucijama,

6. restrikcije na lepezu usluga koju banka moe da ponudi i sl.

Regulativom je zakonodavac uvek nastojao, a i sada nastoji da:

1. zatiti sredstva graana i poverenje u finansijski sistem,

2. obezbedi sigurnost i pouzdanost bankarskog sistema,

3. banke obezbede adekvatan kapital,

4. banke primene adekvatne sisteme finansijskog izvetavanja i raunovodstvenih standarda,

5. omogui fer raskrinkavanje, izbegavanje zloupotreba i odgovornost,

6. omogui konkurentnost,

7. odgovarajuu alokaciju resursa i fer ophoenje.1)

Regulacija je smanjivala rizik, garantovala profit ali i uskraivala nove mogunosti. Od II Svetskog rata do danas banke su u svetu konstantno restrukturirale svoje poslovanje da bi zaobile regulative, zakonodavac nametao nove i banke ih ponovo zaobilazile. Ovaj proces regulacije i trinog odgovora (finansijska inovacija) i nametanja nove regulative (reregulacija - proces implementacije novih restrikcija ili modifikovanje postojeih) se naziva regulatorna dijalektika (naroito izraena u SAD u toku zadnje dve decenije). Radikalno smanjenje dravne regulacije (deregulacija) i liberalizacija uslova pod kojima banke posluju na nacionalnom i meunarodnom tritu, je uklonilo prepreke i omoguilo:

1. fleksibilnije poslovanje i trino ponaanje banaka,

2. slobodnije formiranje cena, tj. kamata (otklanjanje tzv. Zelenakih kamata), naknada i provizija, ostvarivanje veih prinosa na aktivu, naroito na tednim i tekuim raunima itd.

3. paralelno uestvovanje banaka i nebankarskih institucija na finansijskom tritu,

4. poveanje broja novih proizvoda i usluga na interbankarskom tritu, korienje finansijskih inovacija (opcije, svopovi, terminski aranmani);

5. jaanje vanbilansnog poslovanja banaka;

6. vei stepen konkurentnosti banaka na bazi razlika u kamatnim marama, naknadama, provizijama i drugim elementima konkurencije,

7. ukidanje podele na komercijalno bankarstvo, investiciono bankarstvo i osiguravajua drutva,

8. poslove fuzija i akvizicija na nacionalnom i meunarodnom tritu,

9. formiranje finansijskih holding kompanija i raznovrsnost finansijskih usluga koje mogu da ponude (osiguranje, brokerske usluge, underwriting hartija od vrednosti i sl),

1.2.3. Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanjeUpotrebom moderne tehnologije banke danas mogu da menjaju bilans iz dana u dan, iz sata u sat, kupuju i prodaju delove aktive, menjaju strukturu finansiranja pasive, prate promene performansi i sl. Savremeni telekomunikacioni i kompjuterski sistemi stvaraju tehniku bazu za momentalno prenoenje informacija i obradu podataka (npr. brzu evaluaciju kreditne sposobnosti klijenata). Tehnoloki napredak je integrisao e-biznis, e-bankarstvo, internet bankarstvo i omoguio bankama:

1. Poveanje ekonomije obima (economy scale) i obuhvata (economy scope),

2. Laku konsolidaciju, povezivanje i konkurenciju,

3. kreiranje novih finansijskih proizvoda i usluga kombinovanih sa inovacijama finansijskog inzenjeringa (finansijski derivati) za upravljanje rizicima (risk management)

4. efikasniji i bri protok informacija, marketing i distribuciju proizvoda i usluga korisnicima (upotreba direktne poste ili telemarketinga u ponudi standardizovanih proizvoda, promenu tradicionalnih kanala distribucije proizvoda i usluga u elektronske,

5. udobnost, poverenje i lakou obavljanja sloenih transakcija naroito u pogledu plaanja i odobravanja kredita kvalifikovanim klijentima,

6. povezivanje nefinansijskog sektora sa finansijskim (npr. velike robne kue i druge komapanije mogu preko svojih finansijskih institucija da razviju poslove pruanja finansijskih usluga svojim kupcima),

7. trgovinu hartijama od vrednosti, tj. konverziju u robu, visokog stepena standardizacije i konkurentnosti,

8. smanjenje broja zaposlenih i fiksnih trokova poslovanja tj. poveanje efikasnosti,

9. stvaranje virtuelnih banaka koje obavljaju sve bankarske poslove iskljuivo putem Interneta itd.

Inovacije u platnim sistemima (ATM, kartiarstvo i sl.) su obezbedile komfornost u upravljanju bankarskim transakcijama, sigurnost i pouzdanost platnog i finansijskog sistema, promociju konkurentskog trita, adekvatne nivoe korisnike zatite i sl. Takoe su doprinele standardizaciji finansijskih proizvoda i omoguile efikasniju ponudu istih preko elektronskih kanala distribucije kroz:1. tradicionalne elektronske usluge (telefonsko bankarstvo, kreditne kartice, bankomati ATM i sl.)

2. elektronske proizvode i usluge sa rokom plaanja kao to su: debitne kartice, plaanja rauna,

3. razvoj elektronskih usluga: vrednosne kartice, internet bankarstvo i on-line investiranje.

Poseban je znaaj Internet bankarstva je tome, to omoguava:

1. savrenu informisanost korisnika,2. snienje trokova bankarskih transakcija (tab.br.1.1.)

3. isporuku finansijskih proizvoda,

4. odravanje i razvijanje odnosa sa korisnicima,

5. raspolaganje u svakom minutu saldima gotovine na raunima,

6. slobodne domae potanske transfere,

7. uvid u naplaene ekove,

8. autorizaciju automatskih plaanja,

9. odlaganje podataka komjuterskih aplikacija itd.

Tabela br. 1.1: Trokovi bankarskih transakcija (u $)

USDC(BAH(GSBCGC

Filijala

Telefon

ATM

PC dial up

Internet

1.07

0.52

0.27

0.11

0.011.07

0.54

0.27

0.02

0.011.06

0.55

0.32

0.14

0.02

Elektronsko poslovanje je omoguilo komfornost i poverenje ali je donelo bankama i rizike a najvei je rizik zaostajanje u primeni savremene tehnologije. I dalje e beleiti rast u budunosti, ali prema nekim istraivanjima sprovedenim u SAD lina prodaja u bankarstvu e zadrati naklonost mnogih klijenata.

1.2.4. Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje

Finansijske inovacije su nastale i nastaju kao rezulat promena u regulativi, instrumentima, institucijama i taktikama voenja posla. One su katalizator evolucije finansijskih usluga i restrukturiranja finansijskih trita. Najee se javljaju u obliku novih hartija od vrednosti, novih usluga, organizacionih formi i kanala distribucije. Stvorene su sa ciljem da:

1. se njima trguje javno i da stvaraju nova finansijska trita koja poveavaju likvidnost,

2. menjaju sadraj bankarskih bilansa i kombinuju unakrsne usluge, smanjuju odliv depozita,

3. ulaze na nova trita i kreiraju jeftinije i efikasnije kanale distribucije,

4. menjaju poresku poziciju,

5. smanjuju rizik ili trokove poslovanja,

6. poboljavaju konkurentsku poziciju,

7. menjaju strukturu ponuenih sredstava kroz nove proizvode i usluge,

8. razvijaju instrumente za zatitu od rizika (fjuersi, opcije, i sl.), bankomate, Internet banking i sl.

9. kreiraju strukturne promene u bankarstvu, konsolidaciju i konvergenciju, i finansijske konglomerate putem merdera i akvizicija drugih poslovnih entiteta.

Tabela br.1.2: Hronoloki uvoenje inovacija na finansijskom tritu SAD:

God.Finansijska inovacija

1961Depozitni certifikati (Negotiable CDs)

1963Eurodolari (Eurodolars)

1970GNMA je kreirala pasa-thrugh certifikates

1971Osiguranje treih lica kao garancija za municipalne obveznice

1972NOW rauni

1972Valutni fjuersi razvoj i trgovanje na Chicago Mercantile Exchange

1973Money Market Mutual Fondovi

1973

1976Poetak trgovine fjuersima na dravne obveznice na Chicago Mercantile Exchange

1978Poetak trgovine fjuersima na dravne obveznice na Chicago Bord of Trade

1981Pojava kamatnih svopova (Interest rate swaps)

1981Hartije sa fluktuirajuom kamatom i euroobveznice (Floating-rate notes and Eurobonds)

1983Razvoj fjuersa na eurodolare (Development of Eurodolars Futures)

1983Razvoj opcija na fjuerse dravnih hartija od vrednosti (Develop. of options on Treasury bond Futures)

1983Razvoj opcija na fjuerse eurodolara (Development of options on Eurodolar Futures

1983Prva emisija kolateralizovanih hipotekarnih obveznica (Collateralized mortgage obligations first issue)

1984Upotreba Junk Bonds u preuzimanjima kompanija putem duga (Junk Bonds to finance LBO)

1985Sekjutizacija auto zajmova, lizinga i kreditnih kartica (securitized car loans, leases, credit cards)

1987Mutual fondovi za municipalne obveznice (Mutual funds for bank-qualified municipal bonds)

1988Planovi osiguranja za korienje kreditne kartice banke (Byers assurance plans for bank credit card purchaces)

1989Osiguranje za kupovine kreditnom karticom (insurance on credit card purchase)

1990AT&T univerzalna kreditna kartica (AT&T Universal credit card)

1990Opcije na kamatne svopove i kreditne derivate (options on interest rate swaps, credit derivatives)

1991Popularizovan berzanski indeks (Stock index CDs popularized)

1993Kreditne kartice (credit cards with photos)

1994Prepeid debitne kartice (prepaid debit cards)

1995iroka upotreba automatizovanih sistema plaanja (extensive use of automated bill pay)

1996Upotreba Internet bankarstva (use of Internet banking)

1997Aktivna upotreba kreditnih derivata (active use of credit derivatives)

1997Aktivno trite sekjuritizovanih zajmova (active market in securitized nonguaranteed portions of small bussines loans)

1998Uvoenje fjuers ugovora na lini bankrot (introduction of futures contract on personal bancrupties)

2000Elektronska prezentacija eka (electronic check presentment-ECP)

2001 Weather derivatives

1.3. PROMENE U INTERNOM POSLOVANJU BANAKA1.3.1. Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje

Globalizacija je proces koji je doprineo brisanju geografskih granica, internacionalizaciji finansijskog trita, trgovine i proizvodnje, efikasnoj razmeni valuta, instrumenata trita novca i kapitala kao i stvarnju mega trita i meusobnom uticaju ekonomija zemalja. Inovacije, tehnoloki napredak i internacionalizacija, komercijalizacija interneta i elektronskog poslovanja, transferne cene, merderi i akvizicije, multinacionalne banke i kompanije i sl. su doprinele tim procesima. Multinacionalne banke su proirile svoje poslovanje u druge zemlje putem:

1. izgradnje sopstvenih filijalskih mrea

2. akvizicije (kupovine) strane banke ili

3. kupovinom manjinskog paketa akcijskog kapitala neke strane banke.

One su dobile odgovarajue licence od domae Centralne banke (ili neke nadlene institucije), u poetku su kreirale filijalske mree po celom svetu, a kasnije su menjale strategiju kupovinom (akvizicijama) banaka na vanijim novim tritima. To se uglavnom odnosi na investiciono bankarstvo, manje na komercijalno, zbog specifinosti poslovanja sa privredom i stanovnitvom tee se usklauje sa globalnim kretanjima. U novije vreme postoji jaka tendencija globalizacije komercijalnog bankarstva u zemljama u razvoju, jo vie u tranziciji.Tipian primer je naa zemlja. U EU je dolo do stvaranja jedinstvenog pasoa za sve banke registrovane na teritoriji EU. To su univerzalne institucije koje imaju pravo da otvore filijale ili na drugi nain vre sve bankarske aktivnosti na teritoriji EU. Cilj je da se formira jedinstveno bankarsko trite kao sastavni deo finansijskog trita. Internacionalizacijom finansijskog trita se stvaraju mogunosti:

1. pozajmljivanja i plasiranja finansijskog potencijala na nacionalnom i internacionalnom nivou,

2. emisije hartija od vrednosti od strane multinacionalnih kompanija, banaka i drugih finansijskih institucija koje glase na domau ili strane valute i trgovina na meunarodnom sekundarnom finansijskom tritu,

3. ponude finansijskih proizvoda na internacionalnom nivou od strane efikasnih globalnih konkurenata, kroz direktne kanale distribucije. Globalno poslovanje, koji god deo sveta da je zahvatilo, donelo je i donosi ekonomski preporod, omoguava bri ekonomski rast, vea ulaganja, otvaranje vie novih radnih mesta, poveanje standarda ljudi, nove oblike i vetine organizacije i menadmenta, znanje, tehnologiju i sl.

1.3.2. Poveanje broja bankarskih usluga na trituTendencija ubrzanog proirenja spektara finansijskih usluga koje banke nude se poslednjih godina poveala pod pritiskom sve vee konkurencije drugih finansijskih kompanija, klijenata koji su vie obrazovani i sve zahtevniji, kao i zbog razvoja tehnologije. Klijenti su postali veoma osetljivi na kamatu iju lojalnost banke mogu veoma brzo da izgube ako se pojave jaki konkurenti. To poveava trokove poslovanja i rizik, ali i otvara nove mogunosti za nove izvore prihoda, provizije za usluge, sa tendencijom irenja u odnosu na tradicionalne izvore prihoda.

1.3.3. Standardi kapitala, supervizorstvo i monitoring banakaPovean opti rizik poslovanja i bankarske krize su dovele do stvaranja Bazelskog sporazuma jula 1988. god. koji je predvideo jedinstvene stope kapitala prema ponderisanoj rizinoj aktivi velikih meunarodnih banaka u zemljama G10. U praksi je veliki broj zemalja pristupio sporazumu koji je predvideo:

1. poveane stope kapitala u odnosu na dosadanju praksu

2. jedinstvene stope kapitala za svaku klasu rizine aktive banaka, ukljuujui ne samo bilansnu sumu ve i koeficijente kreditnog rizika,

3. standardi ukljuuju i rizike vanbilansnih aktivnosti i

4. proirenje na trine rizike (rizik kamatnih stopa i rizik deviznih kurseva).

Cilj je spreavanje banke da se izloi preteranom riziku. Utvrena su osnovna tri oslonca: minimalni kapitalni standardi, supervizorski nadzor i trina disciplina. Banke su utvrdile i interne procese upravljanja rizikom sa ciljem odravanja adekvatne stope kapitala, i to:1. identifikacija i merenje svih materijalnih rizika,

2. odnos kapitala prema nivou rizika,

3. utvrivanje eksplicitne ciljne adekvatnosti kapitala sa respektom rizika i

4. procenjivanje saglasnosti sa utvrenim ciljevima banke.

Supervizorstvo ili monitoring podrazumeva nadzor nad poslovanjem banaka od strane Centralne banke u cilju u postizanja ravnotee izmeu ciljeva banaka i strategijskih ciljeva drutva. To se manifestuje u stvaranju uslova za ostvarivanje odgovarajuih visokih poslovnih standarda i njihovog permanentnog poveanja putem kontinuiranog praenja rada banaka.

1.3.4. Poveanje rizika i bankrotstva banakaDeregulacija i poveanje konkurencije izmeu banaka i nebankarskih finansijskih institucija, problematini zajmovi i loe poslovanje, uticali su na poveanje bankrotstva banaka i drugih finansijskih kompanija irom sveta. (slika br.1.2.)

D

Slika br. 1.2: Broj bankrota banaka 1934-2003 u SAD

1.3.5. Evaluacija finansijskih institucija i trite novca i kapitalaNavedene promene znaajno utiu na vrednost finansijskih institucija. Rast profita i cena akcija ohrabruje konsolidaciju i konvergenciju. To ukazuje na potrebu da se banke vrednuju i kako proceniti ciljnu banku. Internacionalizacija poslovanja banaka, nova trita, proizvodi i usluge, znaajno uslonjavaju procenu istih.

Poveana konkurencija na tritima novca i kapitala doprinosi opadanju trinog uea banaka u ukupnoj finansijskoj aktivi. Velike, visoko kvalitetne korporacije pozajmljuju jeftinija sredstva od zajmova banaka na tritima kapitala, prodajom komercijalnih papira i drugih hartija od vrednosti.

1.4. PROMENE I PERSPEKTIVA RAZVOJA BANKARSTVA

Finansijski sektor, sektor informacione tehnologije i sektor telekomunikacija spadaju u najpopulzivnije delatnosti ekonomskog i tehnolokog razvoja. Njihove stope rasta prevazilaze stope rasta GDP-a u svetskim razmerma. Finansijske aktive se znaajno poveavaju u odnosu na GDP to je povoljan potencijal za ekspanziju svih finansijskih institucija. Banke i druge finansijske institucije e uzeti uee u finansijskom potencijalu u zavisnosti od toga koje i kakve e strategije koristiti.

Uspenije e biti one banke koje:

- nude bolje, jeftinije i kvalitetnije finansijske proizvode i usluge i bolje se uklapaju u strukturu tranje

- obezbeuju dobre dugorone veze sa klijentima putem odgovarajuih marketing strategija (CRM i sl)

- imaju visok stepen primene i efikasnosti u korienju informacione tehnologije

- imaju kvalitetniji menadment koji ima znanje, vetine i sposobnosti neophodne za upravljanje bankom

- imaju zacrtanu viziju i misiju, fokusiraju se na ostvarenje strategijske pozicije banke u budunosti i sl.

Finansijske institucije e morati da diversifikuju svoju delatnost da bi ostvarile zadovoljavajui odnos prinosa na sredstva i kapital. Konkurencija e i dalje rasti, kamatne mare i provizije e biti sve manje. Komercijalne banke e i dalje imati poseban status, imajui u vidu da su one organizacioni nosioci platnog prometa, kod kojih se dre transakcioni depoziti koji se koriste za plaanja (novani transferi). Meutim, ono to e dodatno optereivati banke je sve vea opreznost odravanju likvidnosti i napori da se odri adekvatan nivo kapitala nasuprot profitabilnosti. Shodno tome, banke e svakako oekivati poveana kontrola poslovanja od strane regulatornih tela koja e sputavati razvoj banaka u odnosu na manje regulisane nebankarske finansijske institucije.

Budunost komercijalnih banka e i dalje zavisiti od trendova deregulacije i informacione tehnologije, naroito u domenu finansijskih inovacija, posebno finansijskih derivata (fjuersa, svopova, opcija i sl.) posebno znaajnih za upravljanje rizicima i pekulacije na finansijskom tritu. Oni su osnova za finansijski inenjering tj. stvaranje novih izvedenih oblika finansijskih proizvoda koji e dalje kreirati, iriti i komplikovati finansijsko trite. Shodno navedenom, trendovi ukazuju na budue hazardno finansijsko trite sa sve veim oscilacijama cena bankarske i finansijske aktive. Fokus e biti usmeren na smanjivanje rizika koje snose pojedinci, institucije i sistem kao celina. Neophodna e biti odgovarajua struna znanja iz oblasti upravljanja rizicima (posebno kreditnog i trinih rizika) da bi se smanjivanjem nivoa rizika na mikro nivou i kroz kompetenciju regulativnih vlasti obezbedila sistemska stabilnost bankarskog sektora.

Glava 2.

STRUKTURNE PROMENE I KONKURENCIJA U BANKARSTVU

2.1. UTICAJ MAKRO PROMENA NA STRUKTURU BANKARSTVA

2.1.1. Strukturne promene u finansijskom sektoru

Strukturne promene u finansijskom i realnom sektoru, za sada uglavnom razvijenih trinih privreda (SAD, zemlje Zapadne Evrope, Japan i sl.), su nastale kroz konsolidaciju kao oblik udruivanja resursa slinih poslovnih entiteta u vee i malobrojnije poslovne entitete. Konsolidacija je kreirala velike uslune finansijske institucije, promene i mogunosti za profitabilnije, produktivnije i trokovno - efektivnije poslovanje. Promene nastaju putem spajanja i pripajanja (mergers and acquisitions - M&A) kao osnovnih oblika transfera vlasnikih prava kompanija, njihovog proirivanja, kontrakcije, korporativne kontrole i prestrukturiranja.

Merderi ili fuzije su spajanja vlasnitva dve kompanije, to se odnosi na akcijski kapital (neto aktivu) kao i na operacije obe kompanije koje postaju jedna kompanija. Akvizicije su poslovne transakcije preuzimanja ili kupovine vlasnitva slabije kompanije. Pri tome slabija kompanija prestaje da postoji kao pravni entitet; akcionari te kompanije su isplaeni od strane kompanije koja vri preuzimanje i koja uspostavlja upravljaku kontrolu nad preuzetom firmom koja nastavlja sa radom u nekoj od moguih organizacionih formi (filijala ili divizija) u okviru matine kompanije.

Najvei broj M&A nastaje udruivanjem finansijskih institucija na nacionalnim tritima. Internacionalni merderi su rei, uglavnom su to finansijske holding kompanije ili konglomerati nastali kroz M&A razliitih finansijskih institucija. U ukupnom broju nastalih M&A najvei broj je ipak izmeu banaka (oko 60% od ukupnog broja ili 70 % od ukupne vrednosti nastalih M&A). Znaajn porast prestrukturiranja poslovnih entiteta se belei i kroz: zajednika ulaganja (joint ventures), strateke ili ugovorne alijanse (strategic aliances), divesticije (divestments) i dekompovanja (breakup).

2.1.2. Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu

Trina koncentracija banaka predstavlja uee pet najveih banaka u aktivi svake zemlje. Talas megaspajanja je znaajno smanjio broj banaka i poveao koncentraciju finansijske aktive u velikim bankama. To pokazuje sledea slika br. 1-3.

D

Slika br.1-.3. Smanjenje broja banaka u SADU Evropi je bio povezan sa procesima ekonomske i finansijske integracije i uvoenjem evra. U evro-zoni je putem fuzija formirano 15 od 30 najveih banaka pri emu je prosena veliina pet najveih banaka udvostruena. U manjim evropskim zemljama na pet najveih banaka dolazi vie od 50% nacionalnog bankarskog trita, dok u Belgiji i Holandiji dve najvee banke dre preko 90% bankarskog poslovanja.

Nakon 1997. godine u SAD se 50 vrhunskih banaka fuzionisalo u samo 6 mega banaka, dok se za sledeih 50 oekuje da e se integrisati u 7 mega banaka. Od velike ekonomske krize 1933.god. do kraja 80-tih godina broj komercijalnih banaka u SAD se kretao od 14.300 do 15.500. Konsolidacija, udruivanje i konkurencija su smanjili broj za oko 40%, sa 14.360 u 1979. na 8.580 u 1999. i 8100 u 2001 godini. Ako se ovaj trend nastavi, broj banaka e do 2005. opasti na 6500, a do 2008. god. na 3-4 hiljade.

D

Slika br. 1-4: Promena u strukturi i koncentracija banaka u SAD

Paralelno tome dolo je do porasta broja filijala sa 3112 na 63684 u periodu od 1935-1999.godine. i broja poslovnica sa 17237 na 72265. Rast bankomata je do 1983.godine bio jednak broju filijala, danas je taj odnos 2:1. U EU prosena pokrivenost filijalama je: na 1000 stanovnika 0,57 filijala, dok je u Japanu oko 0,4.

D

Slika br. 1-5: Promene u broju banaka od 1983-2003 god. u SAD

Do slinih kretanja je dolo i kod nebankarske konkurencije. Na opadanje broja banaka je uticalo i bankrotstvo samostalnih banaka koje su kasnije pripojile velike banke (purchase and assumption - kupovina i preuzimanje ili P& A).

Pregled b. 1-3: Praksa tekueg rapidnog koraka fuzija i akvizicija

PodrujeIndikatori faktori

1.Regulacije i propisa Smanjenje restrikcije za filijale

Primenom RNIB Acta iz 1994. eliminisane su meudravne bankarske restrikcije

Primenom GLB Acta iz 1999. dozvoljena je konsolidacija u FSI

2.Izvetavanje i raunovodstveni standardi Primena opte prihvaenih raunovodstvenih principa nasuprot Regulatornih raunovodstvenih principa

Standardi fer vrednosti

Propisi o eliminisanju metoda interesnog urduivanja

3.Tehnoloki napredak Napredak u komunikaciji i tehnologiji procesiranja podataka

4.Poslovno iskustvo Porast koncentracije finansijskih institucija na nacionalnom nivou

Poveanje snage i kvaliteta zarade

Ekspanzija ponude finansijskih usluga

Ravnomeran rast cena bankarskih akcija

Porast broja banaka

Redukcija bankrota banaka

5.Ekonomski faktori Ekonomski rast

Niske kamatne stope

Izobilje novca raspoloivog za investiranje

Viak finansijskog kapitala

Dominantna organizaciona forma u SAD su postale bankarske holding kompanije (BHC) i multinacionalne bankarske holding kompanije (MBHC) (kontroliu oko 3 od svaka 4$) u SAD.

Cela bankarska struktura se pretvara u centralizovanu gde etiri od pet institucija dominira tritem, od grada do sela, od regije do same drave. Do 1999.godine e 300 organizacija imati 85% svega to banke rade. Ovakav pogled na strukturu bankarskog trita SAD predstavljen je modelom:

Struktura trita ( Ponaanje ( Performanse

Furash-ov argon: eljene performanse e biti postignute ta god banke radile.

2.1.3. Najvaniji merderi i akvizicije u bankarstvu

Stotine istraivakih studija ukazuju na trendove u internacionalnim finansijskim institucijma, posebno na procese M&A i efikasnost internacionalnih banaka u Francuskoj, Nemakoj, paniji, Velikoj Britaniji i SAD tokom devedesetih godina. U tom periodu je pet najveih evropskih banaka udvostruilo svoju veliinu i stvoren je vei broj M&A.

Najvee merder i akvizicijske aktivnosti navedene su u sledeem pregledu

Pregled br. 1-4: M&A izmeu velikih banaka

________________________________________________________________________

Zemlje Fuzije i akvizicije

panijiBSCH (Banco Santander-Banco Central Hispano-Banesto) i BBVA(Banco Bilbao-Argentaria)

AustrijiBankaAustria (Bank Austria-Creditansalt) i Erste bank (Girop Credit- Erste SparCasse)

Italiji:San Paolo IMI (Instituto Bancario san Paolo di Torino-IMI) i Banca Intesa (Banco Ambrosiano Veneto-Cariplo-CPP-BCI)

Nemakoj:Hypo Vereinsbank (Bazerishe Vereinsbank-HypoBank) i Deutche Bank - Bankers Trust

FrancuskojBNP Paribas (BNP-Paribas); Banques Popularies-Natexis; Credit Mutuel - CIC;

Caisse dEparagne- Credit Foncier; Societe Generale-Credit du Nord

PortugaluBanco Comercial Portugues i Banco Portugues do Atlantico

______________________________________________________________________

Vaniji noviji merder je stvoren izmeu HVB i Uni Credito (2005.) i izmeu italijanskih banaka Banca Intesa i SanPaolo IMI (2006.)

Izuzev stvaranja M&A na tritu Evrope, stvoreni su i veliki prekogranini (internacionalni) M&A, i to:

1. Dexia (Credit Local de France-Credit Communal de Belgique),

2. Fortis (Generale de Bank-ASLK-CGER Bank),

3. Merita-Nordenabanken-Unidamark,

4. ING-Banque Brussels Lambert,

5. BSCH-Totta& Acores,

6. Bank Austria-Hypovereinsbank i dr.

U periodu 1980-90 godine u SAD je nastalo 7773 merdera izmeu banaka. Taj proces je u vezi sa poveanjem kapitalnih zahteva, bankrotstvom malih i poveanjem velikih banaka.

Pregled nastanka znaajnijh M&A. u svetu u periodu 1996-2001.godine je dat u sledeim tabelama br. 1-5 i 1-6.

Tabela br. 1-5: Novije meunarodne bankarske M&A.Institucija pripajanjaPripojena institucija

Mizuho Holdings,Inc.JapanDai-Ichi Kangyo Bank, Fuji Bank i The Industrial Bank Of Japan2001.

Banking Corporation, JapanSakura Bank i Sumitomo Bank2001.

HSBC Holdings PLC; V. BritanijaCredit Commercial De France2001

Banco Santander, S.A. panijaBanco de Estado de Sao Paolo, Brazil2000.

ABN Amro Holdings, N.V.Michigan National Corp, SAD2000.

Deutshe Bank, AG, NemakaBankers Trust Company1999.

Slika br. 1-6: Najvee banke u svetu: mart 2005

Tabela br. 1-6: Znaajniji merderi u SAD

RrangDatum Institucija spajanjaInstitucija spajanjaVrednost u mlrd$

1 6.04.1998.TravelersCiticorp$72.5

213.04.1998.Nations BankBank America61.6

308.06.1998.Norwest Wells Farago Capital 34.3

413.09.2000Chase ManhattanJ.P. Morgan&Co34.3

513.04.1998Bank OneFirst Chicago NBD29.6

618.11.1997First UnionCore States Fin.17.1

714.03.1999Fleet FinancialBank Boston15.9

829.08.1997Nations Bank Barnett Bank14.8

918.10.1995Wells FaragoFirst Interstate Bank10.9

1030.04.1999FirstarMercantile Bankcorp10.6

1128.08.1995Chemical BankingChase Manhattan10.4

1230.08.1996Nations bankBoatmens Bank9.6

D

Slika br. 1-7: Broj nastalih nacionalnih i internacionalnih merdera u SAD (1984-2003god.)

Pravilo neprijateljskog preuzimanja glasi: jedi ili e biti pojeden.

ajvee neprijateljsko preuzimanje je Well Fargo-va uspena kupovina First Interstate Bank 1996.Tabela br. 1-7: Znaajnija neprijateljska preuzimanja (akvizicije) DatumTarget (meta ili ciljna banka)

2001Sun Trust ($103mlrd)Wachovia ($74mlrd)

2000North Fork Bancorp

Melville, NY ($14mlrd)Dime Bancorp, NY ($25mlrd)

1995-96Wells Fargo($74mlrd)First Interstate($55mlrd)

1995Banc One ($92mlrd)Bank of Boston($47mlrd)

1989NCNB ($55.2mlrd)C&S($23.3mlrd)

1987Marshall Illisley($5mlrd)Irving Trust($24.2mlrd)

1987Wilmington Trust($2.8mlrd)Delaware Trust($1.1mlrd)

1986Firs Interstate($52.5mlrd)Bank America Corp. ($107mlrd)

1986Fleet Financial Group ($10mlrd)The Conifer Group($3.9mlrd)

1985Comerica ($9.5mlrd)Michigan National($6.8mlrd)

1985Meridian Bancorp ($5.7mlrd)Commonwelth ($1.3mlrd)

1984Midlantic Banks ($6.4mlrd)Statewide Bancorp($0.8mlrd)

1983Norstar Bancorp ($3.6mlrd)Security New York ($1.6mlrd)

1983Barnet Banks ($6.9mlrd)Florida Coast($0.6mlrd)

1982Huntington Bancshares($3.6mlrd)Union Commerce($1.5mlrd)

1981Southeast banking Corp($5.8mlrd)Florida national banks($2.5mlrd)

2.2. MAKROEKONOMSKE SNAGE I KONSOLIDACIJA BANAKA

2.2.1. Makroekonomske snage koje podstiu konsolidaciju

Procese konsolidovanja podstiu:

Zakoni oni mogu odobravati ili zabranjivati M&A zbog njihovih uticaja na konkurenciju, finansijsku stabilnost, konflikte interesa irmeu komercijalnog i investicionog bankarstva i sl.

Poveana konkurencija - koja znaajno smanjuje marginalne prinose i tera banke da poveavaju obime poslovanja da bi ostvarile ekonomiju obima (economy scale) i obuhvata (economy scope) i generisale vei prinos na sredstva i capital

Restrukturiranje i deregulacija bankarskih sistema

Globalizacija Istraivanja pokazuju da multinacionalne korporacije oekuju od banaka da poseduju neophodnu ekspertizu i miks proizvoda da bi mogli da odgovore njihovim investicionim potrebama ili upravljaju rizicima u bilo kojoj delatnosti korporacije

Drava, kroz sledee poteze vri:

uticaj na konkurenciju na tritu i uslove ulaska (tj. postavljanje ogranienja ili zabranjivanje prekograninih merdera);

odobravanje/neodobravanje odluka za pojedinane transakcije merdera;

ogranienje obima dozvoljenih transakcija;

javno vlasnitvo nad institucijama;i

pokuaje minimiziranja trokova drutva u sluajevima greaka (neuspeha)

Regulative su se uglavnom u prethodne dve decenije fokusirale na zastitu kupaca i prevenciju gresaka. Sada se baziraju na povecanje efikasnosti kroz poveanu konkurenciju, sa fokusom na trinu disciplinu, superviziju i upravljanje kapitalom bazirano na riziku:

1. Standardi korporativnog upravljanja tj. vrednost akcionara ili fokus na prinos na sredstva (return on assets) i prinos na akcijski kapital (return on equity). Menaderi su pod stalnim pritiskom da poveaju ove koeficijente kroz nove izvore profita i optimalnu alokaciju sredstava.

2. Politika vlade u nastojanju da umanji socijalne rashode izazvane neuspehom spaavanja institucija koje propadaju.

3. Uvoenje eura, proces koji je imao razliit uticaj na konsolidaciju u zavisnosti od finansijskog sistema.

Euro je brzo doveo do integrisanog trita novca, i na taj nain uticao na motive za konsolidaciju kroz otklanjanje privilegija u pogledu cena koje su uivale mnoge banke na nacionalnim tritima. Ovakav razvoj dogaaja je dodatno motivisao banke da se konsoliduju da bi odrale ranije poslove sa velikim korporacijama. Euro doprinosi i povezanosti trita kapitala ija integracija ima tri glavna efekta na motive konsolidacije banaka, tj. (1) stvara se poveani potencijal za generisanje prihoda sa poveanjem trita; (2) postoji potencijal za ekonomije obima, smanjenje trokova i (3) odreena veliina institucije utie na diversifikaciju rizika u toj industriji.

2.2.2. Sile koje koe konsolidaciju

Faktori koji koe konsolidaciju su najee regulative, greke u informisanju, kulturne razlike, razlike u korporativnom upravljanju, trokovi upravljanja sloenim sistemima, poreska politika i sl. Oni se razlikuju od trita do trita i od zemlje do zemlje. To su uglavnom:

1. Zatita nacionalnih ampiona- vlade mogu tititi domae preduzetnitvo postavljanjem visokih prepreka za strane kupce koji nameravaju da kupe veinski udeo nekih institucija

2. Vlasnitvo vlade nad finansijskim institucijama ograniava konsolidaciju poto bi ona morala da se izvede putem privatizacije

3. politika konkurencije - neki projekti konsolidacije odbijeni su na osnovu objanjenja da bi mogli rezultirati dominancijom na tritu, neki merderi moraju proi test vlasti nadlenih za konkurenciju u nekim zemljama, to ukljuuje duga odlaganja, trokove i neizvesnost

4. profesionalne tajne - nacionalna regulativa koja se odnosi na prosleivanje podataka i poverljivost moe delovati preventivno na konsolidaciju

5. razlike u kulturi - koje se mogu javiti na korporativnom nivou, izmeu sektora, regiona ili zemalja, poslova sa stanovnitvom i privredom, kod internacionalnih merdera i akvizicija (razlike u jeziku, nainu komunikacije, potrebama klijenata, specijalno uspostavljenih kanala distribucije i sl). Ovi faktori odreuju lakou, i trokove ulaska banke u razliite oblasti i regione. Razlike u korporativnoj kulturi i korporativni identiteti preduzea su smatrani naroito problematinim kod merdera izmeu jednakih. Pokuaji akvizicija esto postaju neprijateljski i neomiljeni u sluajevima kada postoji velike razlike u poslovnoj kulturi:

6. neadekvatni informacioni tokovi - vrsta trine neefikasnosti koja moe poveati nesigurnost dobiti koja se oekuje od merdera ili akvizicije. Oni mogu biti pripisivani velikim razlikama u raunovodstvenim standardima u vie zemalja i sektora

7. nedostatak kompatibilnosti finansijskih izvetaja moe ukazati na postojanje neizvesnosti u pogledu rizika procene imovine institucija ukljuenih u transakciju. Rastua sloenost velikih transakcija poslednjih godina je poveala znaaj meunarodnih raunovodstvenih standarada u procesima stvaranja M&A

8. problemi u proceni aktive

9. nedostatak transparentnosti - ako su informacije asimetrine i nesigurne i ukazuju na skrivene trokove banka mora paljivije proceniti rizik kada ulazi u akviziciju

10. korporativno upravljanje znaajne su razlike u zakonima i regulativi izmeu zemalja u pogledu funkcija odbora direktora i srednjeg menadmenta koje utiu na meusobne veze ova dva tela koja donose odluke, na njihove relacije sa akcionarima, zaposlenim, kupcima, zajednicom i vladom.

11. Vlasnika struktura - organizaciona struktura i strategijsko upravljanje i donoenje odluka jedne kompanije govore mnogo o tome da li se konsolidacija moe smatrati validnom poslovnom opcijom.

12. struktura kapitala naini poveanja kapitala variraju, tako variraju i mogunosti uticaja na nadzorni odbor u vezi sa donoenjem odluke o konsolidaciji. Takav uticaj je ini se najvei kod preduzea koja se uglavnom zasnivaju finansiranju nekretnina i opreme

13. postojanje defanzivnih strategija - odbrana od preuzimanja je najjaa kada je finansiranje iz privatnih izvora i vei deo vlasnitva je u privatnim rukama. Strategije odbrane ukljuuju isplatu provizija menaderima, tzv. zlatne padobrane ili pravne i tehnike prepreke kao to su kompleksni ugovori o vlasnitvu (otrovne tablete) ili sklapanje tzv.cross-shareholdings sa drugim institucijama

14. trokovi kompleksnosti - tj. podcenjivanje trokova ili kompleksnost upravljanja velikim i heterogenim institucijama i tekoe prilagoavanja drugim korporativnim kulturama

15. poreska politika - konsolidacija moe dovesti do smanjenja poreskih obaveza ali kod prekograninih merdera direktni i indirektni trokovi nametnuti oporezivanjem mogu investiciju uiniti nerentabilnom. Dvostruko oporezivanje na teritoriji dve zemlje moe biti prepreka konsolisdaciji.

2.2.3. Efekti konsolidacije, udruivanje i budui trendovi

Konsolidacija poveava koncentraciju finansijskih institucija, smanjuje rizik geografskom diversifikacijom poslovanja, ali ne garantuje profit koji uglavnom zavisi od kvaliteta upravljanja finansijskom institucijom. Moe uticati na poveanje stepena interdepedencije izmeu velikih kompleksnih institucija kroz: (1) meubankarske zajmove, (2) OTC derivate, (3) sisteme plaanja i poravnanja i sl. Sloenost konsolidovanih institucija takoe oteava procenu njihovog stvarnog stanja i one su izazov za regulatorne autoritete i supervizore poto njihov porast moe da ima ozbiljne i teke posledice po finansijski sistem (domino-efekat).

Istraivanja pokazuju da novonastale konsolidovane firme ohrabrene novom veliinom ulaze u visokorizine transakcije, to moe poveati sistemski finansijski rizik. Supervizori u mnogim zemljama primenjuju politiku prevelika da propadne tj. konsolidacija moe da povea moralni hazard kod velikih banaka ohrabrujui ih da uu u velike rizike i na taj nain pogoraju trinu disciplinu. Ona moe redukovati konkurenciju na finansijskom tritu, poveati trokove likvidnosti za neke institucije, uticati na formiranje kamatnih stopa ali nema nekog veeg uticaja na monetarnu politiku. Istraivanja pokazuju da samo relativno male banke mogu poveati efikasnost sa poveanjem veliine. Komercijalne banke i osiguravajue kompanije uglavnom belee poveanu efikasnost kroz ekonomiju obima. Meutim, rapidne promene koje se deavaju na finansijskom tritu mogu redukovati te efekte u budunosti.

Efekti konsolidacije na konkurenciju zavise od uslova tranje i ponude na relevantnim ekonomskim tritima, ukljuujui veliinu i barijere za ulazak novih kompanija. Za proizvode retail bankinga, ponuda i tranja su geografski lokalnog karaktera. Trita wholesale banking proizvoda-poslovi sa privredom ili bankarstvo na veliko - investicione aktivnosti i poslovi na tritu novca i deviznom tritu, derivati i upravlja