3B - Analysis - Analysies_of_fruit_juce_sector in Lazarevac - Bhs

1

PROGRAM SEENET

Translokalna mreža za saradnju između Italije i jugoistočne

Evrope

VERTIKALNA AKCIJA 3-B:

“Jačanje sistema malih i srednjih preduzeća ”

§ § § § §

VOĆNI SOKOVI (sektorska analiza)

Autor: Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva “Beograd” d.o.o

2

Ova sektorska analiza treba da pruži sliku stanja na tržištu sokova beogradske opštine Lazarevac koja učestvuje u Programu SEENET. S obzirom da je u pitanju jedna od 17 beogradskih opština, a da je veliko beogradsko tržište jedinstveno, nije bilo moguće ograničiti se samo na tržište ove jedne opšine, s obzirom na izostanak specifičnosti bilo koje vrste. Stoga, ova analiza nužno odražava stanje na tržištu sokova Beograda, a time manje-više i na tržištu cele zamlje. Analiza je uradjena sa namerom da se pruže neophodne informacije od značaja za uspostavljanje saradnje izmedju lazarevačkih i inostranih MSP, a učestvuju u Programu SEENET. Zadatak: Voćni sokovi

(sektorska analiza) Odgovorno lice: Mr Gordana Lazić-Rašović,

direktorka Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva “Beograd”

Vreme izrade dokumenta: januar 2011.

© Copyright Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva “Beograd” d.o.o., Beograd, januar 2011. Sva prava su zadržana. Nijedan deo ovog Dokumenta ne može biti reprodukovan, presnimavan ili prenošen bilo kojim sredstvom - elektronskim, mehaničkim, kopiranjem, snimanjem ili na bilo koji drugi način, bez prethodne pismene saglasnosti Direktorke Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva “Beograd”.

3

SEKTORSKA ANALIZA VOĆNIH SOKOVA SIŽE

Sektorska analiza treba da pruži sliku stanja na tržištu sokova beogradske opštine Lazarevac koja učestvuje u Programu SEENET. S obzirom da je u pitanju jedna od 17 beogradskih opština, kao i da je beogradsko tržište jedinstveno, nije bilo moguće ograničiti se samo na tržište ove opšine, s obzirom na izostanak specifičnosti bilo koje vrste. Stoga, ova analiza nužno odražava stanje na tržištu sokova Beograda, a time manje-više i na tržištu cele Srbije Analiza je uradjena sa namerom da se pruže neophodne informacije od značaja za uspostavljanje saradnje izmedju lazarevačkih i inostranih MSP koja učestvuju u Programu SEENET. Ukupna proizvodnja voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića u Srbiji u 2009. godini iznosila je 330 miliona litara, od čega su 10% voćni sokovi, 53,5 % nektari i 36,5% osvežavajuća bezalkoholna pića. Ukupna vrednost tržišta voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića u Srbiji je 25,7 milijardi dinara ili 268,4 miliona evra. Članicama nacionalne asocijacije proizvoñača sokova pripada 84,5% ukupne vrednosti tog tržišta. Kada je rec o proizvodnji sokova na teritoriji beogradske opstine Lazarevac, njena vrednost u 2010. godini bila je oko 60 miliona dinara, što je mali deo, ako se ima u vidu napred navedena cifra koja se odnosi na ukupnu vrednost tog domaćeg tržišta. Jedini proizvodjac sokova sa teritorije te opstine („Luxor PO PI“ d.o.o.) ostvario je u 2010. godini izvoz u vrednosti od oko 3,5 miliona EUR. U Bugarsku, Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, izvezeno je oko 5 miliona jedinica po prosecnoj ceni od 0,7 EUR. U 2009. godini, „Luxor PO PI“ je izvozio i u Tursku. Sada se nalazi u pregovorima sa hrvatskim „Agrokorom“ kako bi, u bliskoj budućnosti, počeo da realizuje i izvoz u Hrvatsku. Stanje i trendovi na tržistu vocnih sokova pokazuju da bi inostrana MSP koja proizvode sokove mogla da nadju interes da posluju i na ovom tržištu, kao što su to već učinile neke inostrane kompanije. To se naročito odnosi na ona MSP koja se, pored proizvodnje, bave i distribucijom ovih proizvoda na trzišta zemalja iz kojih dolaze, kao i na treća tržišta.Osnovni, najvažniji argumenti i preporuke od značaja za donošenje jedne takve odluke su: 1. U poslednjih nekoliko godina rastu proizvodnja, prodaja na domaćem i inostranim tržištima

(izvoz), kao i kvalitet domaćih voćnih sokova. Iz ovoga se može zaključiti da prostor za plasman postoji, a da se treba fokusirati na kvalitetnije sokove.

2. Podatak o ukupnoj vrednosti tržišta voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića u Srbiji, kao I članica da članovi nacionalne asocijacije proizvoñača sokova zauzimaju čak 84,5% ukupne vrednosti tog tržišta ukazuje da je jedan broj proizvodjača (desetak) već zauzeo najveći deo tržišta. Drugim rečima, domaće tržište već je manje-više već zasićeno voćnim sokovima. Medjutim, to ne mora da bude nepremostiva prepreka, ukoliko se na ovo tržište ulazi tako što će se uspostaviti neka forma poslovne saradnje sa domaćim proizvodjačima ili poseduje proizvod koji je kvalitetan, odnosno po nečmu, inovativan (npr. dizajn ambalaže).

3. Povlastice u poslovanju sa Ruskom Federacijom koje domaća MSP (ali i inostrana proizvodna MSP koja sa njima saradjuju na odredjeni način, shodno važećim propisima) mogu da koriste te povlastice. Za inostrana MSP, to bi mogla biti velika prednost u odnosu na uspostavljanje saradnje sa MSP iz drugih zemlja EU. Saradnja sa domaćim proizvodjačima u nekoj od

4

mnogobrojnih formi (proizvodna kooperacija, joint venture i dr.), a zatim npr. zajednički nastup na ogromnom tržištu Ruske Federacije, sobom nose veliki potencijal. Pored toga, kvalitetna sirovina (voće) na ovom prostoru postoji i to je dobra osnova za saradnju MSP i nastup na npr. trećim tržištima.

4. Tome treba dodati i različite (ne male!) finansijske podsticaje koje drzava daje domacim i inostranim investitorima, kao i izvoznicima, posredstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, SIEPA, NSZ (za novo zaposljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i sl.). Odredjene podsticaje za proizvodjače (povećanje konkurentnosti, standardizacija i sl.) daje i grad Beograd, tako da i to moze biti motiv za uspostavljanje poslovne saradnje sa domaćim MSP iz ove oblasti.

5. Jedno istraživanje iz 2006. godine pruža sledeće informacije od značaja za inostrana MSP koja bi iskayala interesovanje da samostalno ili saradjujući sa nekim domaćim MSP, posluju na ovom tržištu, uključujući i one koji samo nameravaju da plasiraju svoje proizvode: � Potrošači u Srbiji su vrlo zadovoljni kvalitetom sokova i bezalkoholnih pića. � Žene su bolje ocenile kvalitet sokova od muškaraca. Isti slučaj je i u starosnoj grupaciji

potrošača iznad 46 godina. � Ulaganje u kvalitet ima najveći uticaj na povećanje zadovoljstva potrošača i na njihovu

lojalnost nekom brendu. � Starije generacije su zadovoljnije sokovima nego mlañe. Mladji potrošači zahtevniji i

“revolucionarniji” od starijih i teže je zadovoljiti njihova očekivanja. � Materijalni status potrošača nije u značajnijoj meri uticao na stepen zadovoljstva

potrošača sokovima. � Potrošači sa višim stepenom obrazovanja, generalno izražavaju niži stepen zadovoljstva

od onih sa nižim obrazovnim pofilom. � Indeks očekivanja potrošača ukazuje da su proizvoñači sokova u značajnoj meri ispunili

očekivanja potrošača. � Najveća očekivanja od sokova imaju potrošači sa višim prihodima od prosečnih, a

najmanja potrošači sa prosečnim ili prihodima ispod proseka. � Potrošači su, najvećim delom, osetljivi na cenu, samo je razlika u percepciji cena

drugačija kod različitih kategorija potrošača. � Očekivanja potrošača formiraju se prevashodno na bazi prethodnih iskustava u

kupovinama, a potom na osnovu ostalih faktora � Žene su zadovoljniji potrošači od muškaraca, i to bez razlike o kom brendu je reč. Žene su,

generalno, zadovoljnije proizvoñačima koji prave negazirane sokove. � Žene su znatno lojalniji potrošači sokova od muškaraca. Lojalnost je, takoñe,

preovlañujuća osobina potrošača iznad 45 godina starosti, za razliku od mladih i obrazovanih koji ispoljavaju nešto niži stepen lojalnosti brendu.

6. Kada je reč o “LUXOR PO PI”, ovom lazarevačkom preduzeću bi bila od koristi podrška, koju bi mozda moglo da dobije u okviru Programa SEENET, u oblasti uspostavaljanja poslovnih kontakata radi nalaženja distributera za plasman na EU ili neka druga tržišta iz bližeg okruženja.

5

ANALISI SETTORIALE DI SUCCHI DI FRUTTA RIASSUNTO

L’analisi settoriale dovrebbe darci un’idea sulla situazione attuale sul mercato di succhi della municipalita’ di Lazarevac, partner del Programma Seenet. Visto che si tratta di una delle 17 municipalita’ di Belgrado e visto che il mercato di Belgrado e’ specifico, nell’analisi non era possibile limitarsi solo sul mercato di questa municipalita’. Di conseguenza, la presente analisi riflette la situazione sul mercato di succhi di frutta di Belgrado e con cio’, piu’ o meno, presenta il mercato di tutta la Serbia. L’analisi e’ stata elaborata con l’intenzione di fornire le informazioni neccesarie, importanti per la collaborazione tra le PMI di Lazarevac e dall’estero, partner del Programma Seenet. La produzione complessiva di succhi di ftutta, nettari di frutta e bevande alla frutta in Serbia nel 2009 era 330 milioni di litri, di cui 10% succhi di frutta, 53,5 % nettari e 36,5% bevande alla frutta. Il valore complessivo del mercato di succhi, nettari e bevande alla frutta in Serbia e’ di 25,7 miliardi di dinari equivalenti a 268,4 milioni di euro. Ai membri dell’associazione nazionale dei produttori di succhi di frutta appartiene l’84,5% del valore complessivo di questo mercato. Quando si tratta della produzione di succhi di frutta sul territorio della municipalita’ di Belgrado Lazarevac, il suo valore nel 2010 era intorno ai 60 milioni di dinari, il che’ rappresenta una piccola parte, visto il valore complessivo del mercato. L’unico produttore di succhi di frutta sul territorio di questa municipalita’ („Luxor PO PI“s.r.l.) nel 2010 ha realizzato l’esportazione di 3,5 milioni di eruo. In Bulgaria, Montenegro, Macedonia, Bosnia ed Erzegovina sono state esportate 5 milioni di unita’ di un valore medio di 0,7 euro. Nel 2009 la „Luxor PO PI“ ha esportato in Turchia. Ora sta trattando con la „Agrokor“ croata per poter realizzare, nel futuro, l’esportazione in Croazia. La situazione attuale e trend sul mercato di succhi di frutta ci dimostrano che le PMI estere portebbero trovare interessi nel lavorare su questo mercato, come alcune delle compagnie estere hanno gia’ fatto. Questo riguarda soprattutto le PMI che si occupano non solo della produzione ma anche della distribuzione di questi prodotti nei mercati dei paesi della loro provenienza, e anche nei mercati terzi. Gli argumenti di base, piu’ importanti e le raccomandazioni per prendere una decisione del genere sono: 1. Negli ultimi anni aumentano la produzione, la vendita’ sul mercato nazionale ed

internazionale (esportazione), e anche la qualita’ dei succhi di frutta nazionali. Possiamo dedurre che lo spazzio per lo piazzamento sul mercato esiste e bisogna offire i succhi di frutta di qualita’.

2. Il dato sul valore complessivo del mercato di succhi di frutta, nettari e bevande alla frutta in Serbia ed anche il fatto che i membri dell’associazione nazionale dei produttori coprono l’84,5% del mercato complesivo, ci dimostra che una parte dei produttori (una decina) ha coperto la maggior parte del mercato. Quindi, il mercato nazionale e’ piu’ o meno saturo per quanto riguarda i succhi di frutta. Pero’ questo non deve essere un ostacolo insuperabile, se si entra sul mercato creando una forma di collaborazione con i produttori nazionali o se si ha un prodotto di qualita’, in un certo senso innovativo (es. design dell’imbalaggio).

3. Gli accordi speciali con la Federazione Russa che le PMI nazionali (ma anche le aziende internazionali che collaborano con le aziende nazionali in maniera particolare, rispettando le regole previste) da cui possono trarre dei vantaggi. Per le PMI estere, questo potrebbe essere

6

in grande vantaggio nei confronti della collaborazione con le PMI di altri paesi UE. La collaborazione con i produttori nazionali in qualche forma (cooperazione produttiva, joint venture, ecc.), e poi la presentazione comune sul mercato enorme della Federazione Russa, offrono delle grandi potenzialita’. La materia prima di qualita’ (la frutta) esiste sul territorio e’ questa e’ una buona base per la collaborazione delle PMI e la presentazione comune sui mercati terzi.

4. Bisogna aggiungere diversi (non pochi) incentivi finanziari che lo stato offre agli investitori nazionali ed internazionali ed alle imprese esportatrici, tramite il Ministero per l’economia e sviluppo regionale, la SIEPA, l’ Ufficio nazionale di collocamento (per i posti di lavoro nuovi, formazione, ecc.). Alcuni incentivi per i produttori (aumento della concorrenzialita’, standardizzazione, ecc.) li offre la Citta’ di Belgrado e questo puo’ presentare il motivo per la collaborazione con le PMI nazionali del settore.

5. Una ricerca del 2006 ha raccolto le informazioni importanti per le PMI internazionali interesate a lavorare da sole o in collaborazione con una PMI nazionale sul mercato nazionale, includendo anche le imprese intenzionate solo a piazzare il proprio prodotto sul mercato nazionale: � I consumatori in Serbia sono molto soddisfatti con la qualita’ di succhi di frutta e delle

bevande alla frutta. � Le donne hanno valutato meglio la qualita’ di succhi che gli uomini. La stessa cosa accade

nella fascia di consumatori che superano i 46 anni di eta’. � Investire nella qualita’ ha la maggior influenza all’aumento della soddisfazione dei

consumatori e della loro lealta’ verso un brand. � Le generazioni piu’ anziane sono piu’ soddisfate dai succhi che le generazioni giovani. I

consumatori giovani sono piu’ “rivoluzionari” dagli anziani ed e’ piu’ difficile soddisfare le loro aspettative.

� Lo stato finanziario del consumatore non ha influenzato in maniera importante la loro soddisfazione con i succhi di frutta.

� I consumatori con un livello di cultura superiore in generale esprimono il livello di soddisfazione piu’ basso dei consumatori con un livello culturale piu’ basso.

� L’indice delle aspettative dei consumatori dimostra che i produttori di succhi di frutta hanno risposto in gran parte alle aspettative dei consumatori.

� Le aspettative piu’ grandi dai succhi hanno i consumatori i cui redditti superano i redditti nella media o con i redditti piu’ bassi della media.

� I consumatori sono, nella maggior parte dei casi, sensibili ai prezzi solo che la percezione del prezzo varia in diverse cattegorie dei consumatori.

� Le aspettative dei consumatori si creano in base alle esperienze precedenti e poi in base ad altri fattori.

� Le donne sono consumatori piu’ soddisfatti dagli uomini, indifferente dal brand. Le donne sono, in generale, piu’ soddifatte dai produttori di bevande non gassate.

� Le donne sono consumatori piu’ leali di succhi di frutta che gli uomini. La lealta’ e’ anche una caratteristica dei consumatori che superano i 45 anni di eta’, a differenza dei giovani e colti che dimostrano un livello di lealta’piu’ basso nei confronti del brand.

6. Quando si tratta della “LUXOR PO PI”, quest’ impresa di Lazarevac avrebbe bisogno del sostegno, che forse potrebbe ottenere nell’ambito del Programma Seenet, nella creazione di contatti d’affari per trovare un distributore per piazzare i prodotti nell’UE o su un altro mercato dei paesi circostanti.

7

UVOD

Sa veoma plodnom zemljom i izuzetno povoljnom klimatskim uslovima, poljoprivreda je oduvek bila važna komponenta srpske ekonomije. Ukupna površina obradive zemlje doseže i do 6 miliona hektara od čega je 85% u privatnom vlasništvu. Ukupna površina zemlje sa voćem iznosi oko 310 hiljada hektara.

Srbija ima idealne klimatske uslove za uzgajanje voća. Oblasti sa pogodnim mikroklimatskim uslovima savršeno pogoduju za proizvodnju voća i stvaraju mogućnost za razvoj ovog sektora poljoprivrede. Crnica je i dalje jedna od najčistijih zemljišta u Evropi, većina voća se uzgaja u gotovo savršenim uslovima, bere se ručno i pažljivo se skladišti i pakuje. Uzgajanje voća u Srbiji čija prednost leži u kvalitetu i ukusu voća, u znatnoj meri se razlikuje od velikih industrijskih farmi na Zapadu, izmedju ostalog i zato što se većina srpskog voća uzgaja na manjim privatnim farmama.

Srbija je uvek bila poznata po kvalitetnom voću, pogotovo jabukama, breskvama, kruškama, šljivama i malinama, koje i danas izvozimo, brendiranu i smrznutu, po čitavom svetu. To je strateška prednost u odnosu na druge zemlje, jer Srbija raspolaže zdravim voćem sa posebnom aromom i mirisom, po čemu se razlikuje od voća iz drugih krajeva. U poslednjih nekoliko godina rastu i prodaja i kvalitet domaćih voćnih sokova.

U Srbiji je svega 5% obradivih površina pod voćem i povrćem, iako uzgajanje tih kultura može da bude veoma isplativo. Srbija proizvodi voće i povrće koje po kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti ispunjava evropske i svetske standarde. Po jednom hektaru, prihod od gajenja voća je 20 puta veći nego pod pšenicom.

Voće se pere i vrši se njegovo drobljenje ili muljanje u zavisnosti od konzistencije ploda. Dobija se voćni kljuk. Voćni kljuk se dalje, preko sistema sita, preradjuje pasiranjem u voćnu kašu, ili cedjenjem u matični sok. Ako se kaša razredi istom količinom vode postaje tečna i može da se pije. Tako se dobije kašasti voćni nektar (uz korekciju ukusa, kiseline, aditiva i sl.).Preradom matičnog soka dobija se voćni koncetrat, voćni sirup, bistri voćni sokovi i bistri vočni nektari. Razlika sok- nektar je u tome što se u sok ne dodaje ili minimalno dodaje secer, kiseline i sl, dok se u nektar dodaje u vecem obimu. Bistri vocni sok je mnogo kvalitetnija namirnica. Voćni sokovi i nektari se smatraju hranom i ne služe za gašenje žedji. Bezalkoholna osvežavajuća pića sa voćnim sokom (učešće soka je min. 10%) služe za gašenje žedji. Osvežavajuća bezalkoholna pića su razne obojene vodice sa šećerom aromama i sl. (npr. fanta, sprajt).1

Voćni sok2 je vrsta bezalkoholnog pića koje se dobija cijeñenjem sokova iz voća i povrća. Obično se za ñus smatra sokom od narandže. U principu postoje dvije vrste voćnih sokova:

1 Detaljnije o ovome videti u prilogu I- PRAVILNIK O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA OSVEŽAVAJUĆA BEZALKOHOLNA PIĆA, SIRUPE I PRAŠKOVE ZA OSVEŽAVAJUĆA BEZALKOHOLNA PIĆA I SODA-VODU(Sl list SRJ. broj 03/2002, 10/2002, 22/2002, 35/2002, 53/2002, 58/2002) 2 Preuzeto sa: "http://bs.wikipedia.org/wiki/Vo%C4%87ni_sok"

8

• Bistri - koji u svojoj osnovi imaju sok od jabuke a onda se u taj sok dodaju sokovi od drugog voća ili hemikalije i boje da bi se dobio "sok od druge dodate voćke". Jabuka se koristi zbog toga što je ima dovoljno, jeftina je, izdašna je i lahko se njnom ukusu dodaju jači - intenzivniji sokovi drugog voća.

• Mutni - u svojoj osnovi imaju bundevu. Razlozi za dobijanje osnove od bundeve su isti kao i za jabuku, pri čemu se u ovom slučaju dobija gusti sok.

U sokove se dodaju i emulgatori, čija je funkcija dobijanja odgovarajuće boje, ukusa soka. Neki sokovi koriste konzervanse, neki ne, a u neke se dodaje šećer. Sokovi se uglavnom pakuju u specijalnu, plastičnu, atraktivnu ambalažu.

9

I CILJ ISTRAŽIVANJA

Analiza sektora, odnosno odredjenog tržišta jedna je od važnijih analiza od značaja za poslovanje MSP. Ova sektorska analiza treba da pruži sliku stanja na tržištu sokova beogradske opštine Lazarevac koja učestvuje u Programu SEENET. S obzirom da je u pitanju jedna od 17 beogradskih opština, a da je veliko beogradsko tržište jedinstveno, nije bilo moguće ograničiti se samo na tržište ove jedne opšine, s obzirom na izostanak specifičnosti bilo koje vrste. Stoga, ova analiza nužno odražava stanje na tržištu sokova Beograda, a time manje-više i na tržištu cele zamlje. Ova analiza je uradjena sa namerom da se pruže neophodne informacije od značaja za uspostavljanje neke forme saradnje izmedju lazarevačkih i inostranih MSP koja proizvode sokove, a učestvuju u Programu SEENET.

10

II IZVORI PODATAKA I METODOLOGIJA RADA

Pre početka rada na ovoj sektorskoj analizi, sacinjen je plan istraživanja i primenjen sledeci postupak: 1. Definisan je probem, odnosno cilj istrazivanja, posle čega su konsultovane postojeće

relevantne publikacije, izveštaji, statistički podaci, odgovarajući propisi, internet i dr. u cilju pripreme sektorske studije.

2. Zatim je fokus bio na relevantnosti izvora informacija, upotrebljivosti statističkih podataka i sl. 3. Korisceni su rezultati jednog , ranije izvrsenog istrazivanja -Istraživanje indeksa zadovoljstva

potrošača (CSI) Agencije “Faktor plus”, sprovedeno u prvoj polovini 2006. godine za potrebe domaće industrije sokova i bezalkoholnih napitaka, a čiji su najvažniji rezultati objavljeni u časopisu “Ekonometar” od 22.08.2006. godine3.

4. Kompletirani su rezultati. 5. Ukazano na neke zaključke. To znači da su primenjene dve osnovne metode istraživanja tržišta:

1. primarno (opšti podaci o tržištu) 2. sekundarno (obezbedjenje detaljnijih informacija i podataka)

Podaci su navedeni u tekstu, odnosno prikazani u vidu tabela radi bolje preglednosti. Treba naglasiti da posebni podaci za opstinu Lazarevac ne postoje, osim onih koji su u dirktnom kontaktu dobijeni od direktora jedinog, ali ne beznacajnog proizvodjaca sa ove beogradske opštine (Luxor Po Pi). Oni se odnose na godisnji promet, izvoz i sl. Spisak vaznijih izvora podataka nalazi se na kraju ove studije.

3 Videti tekst „Svi vole sokove“ objavljen na str. 36-41

11

III PROIZVODNJA, UVOZ I IZVOZ

VOĆNIH SOKOVA

3.1. Proizvodnja i plasman voćnih sokova

Potražnja za voćem iz Srbije smanjena je u 2009. godini4 usled svetske ekonomske krize. Pad potražnje (za oko 20%) u zemljama Evropske unije i Rusiji (za oko 40%) mogao bi imati ozbiljne posledice po proizvodjače malina, kupina, višanja, šljiva i drugog voća u 2010. godini.

Sajam u Moskvi održan 2009. godine, najbolji je pokazatelj da su Rusi5 i dalje zainteresovani za srpsko voće, što daje šansu Srbiji da pokuša da iskoristi konkurentnost na ruskom tržištu, posebno u uslovima ekonomske krize. Osnovni razlog su povlastice koje Srbija ima u odnosu na tržiste Ruske Federacije. Povlastice u poslovanju sa Ruskom Federacijom su prednost u odnosu na zemlje EU, pa su Rusi osim voća, pokazali veliko interesovanje i za pite, sokove i druge gotove proizvode od voća i povrća.

Proizvodnja voćnih sokova u Srbiji za prva četiri meseca 2008. godine6 iznosila je 83.160 tona i zabeležila je rast od 17,7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Što se strukture proizvodnje7 tiče ona je isla u korist proizvodnje bistrih i mutnih sokova od kontinentalnog voća sa učešćem od 52,6%. Ostalih 47,4% dele podjednako kašasti sokovi od kontinentalnog voća i sokovi od južnog voća. Povecanje proizvodnje nastavljeno je i u narednom periodu, pa je u 2009. godini ukupna proizvodnja voćnih sokova8, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića u Srbiji iznosila 330 miliona litara, od čega su 10% voćni sokovi, 53,5 % nektari i 36,5% osvežavajuća bezalkoholna pića. Ukupna vrednost tržišta voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića u Srbiji je 25,7 milijardi dinara ili 268,4 miliona evra. Članicama nacionalne asocijacije proizvoñača sokova pripada 84,5% ukupne vrednosti tog tržišta.9

4 Izvor:B92 22.02.2009. 5 Prema nekim procenama, samo sa teritorije opštine Topola, u prvih devet meseci 2009. godine, na rusko tržište je isporučeno raznog kvalitetnog voća u vrednosti od oko dva miliona evra. Izvor: “Politika” od 19.10..2009. str. 11 tekst “Berba do kraja oktobra”. 6 Izvor: PKS, podaci za 2008. www.pks.org.rs 7 Početkom decembra 2008. godine, u Inñiji je otvorena Fabrika za proizvodnju bezalkoholnih napitaka i piva "Terra production", u čiju je izgradnju uloženo 10,5 miliona evra. Kapacitet linije za punjenje nove fabrike je oko 30.000 limenki na sat, pri čemu je ona kompletno automatizovana i ima i robota za stavljanje pakovanja na paletu. U sklopu fabrike nalaze se i hemijska i mikrobiološka laboratorija sa opremom za analizu sirovina i gotovih proizvoda. U fabrici je zaposleno 50 radnika, a toku su ubrzane pripreme za uvoñenje ISO i hasap (HACCP) sistema kvaliteta i bezbednosti. Fabrika preduzeća "Terra production" je u strateškom partnerstvu sa kompanijom za proizvodnju limenki Bolpekidžing (Ball Packing Europe). 8 Navedene podatke izneo je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić. Izvor Tanjug, 23.12.2010. 9 Detaljnije o ovome videti u Prilogu III- PPT prezentacija uradjena za potrebe Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu I duvansku industriju i vodoprivredu pri Privrednoj komori Srbije pod nazivom “Rezultati proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene voćnih sokova u prvoj polovini 2008”.

12

Potrebe za spskim voćem konstantno su u porastu, a izvoz pokazuje uzlazni trend ne samo u kvantitetu već i u broju zemalja koje postaju uvoznici ovog srpskog brenda. U 2004. godini, Srbija je izvezla oko 163 miliona dolara u voću i voćnim proizvodima. Većina srpskog izvoza odlazi u EU, a pošto u EU standardi po pitanju zdravlja postaju sve strožiji, mnoga domaća preduzeća su odmah „odgovorila“ uvoñenjem standarda kvaliteta poput HACCP.

Trenutno, srpska prerañivačka industrija izvozi sokove, koncentrate, pekmez, smrznuto i suvo voće. Kada je reč o izvozu voća, treba imati u vidu da je, do sada Srbija, u najvećem delu (oko 90%) bila sirovinska baza za proizvodnju sokova i drugih proizvoda od voća u nekim drugim zemljama, kao sto su Austrija, Slovenija i neke druge. Vreme je da se to promeni, pa da se, umesto, "zlatnih vocnih poluga" iz Srbija izvozi "vocni nakit". 10 Izmedju ostalog, to je potrebno i zato što je domaće tržište već zasićeno voćnim sokovima. Italija i Spanija su vodece vocarske zemlje, te tako i najveći konkurenti Srbiji, kada je reč o proizvodnji voća. Meñutim, voce iz tih zemalja nije istog kvaliteta kao voce u Srbiji. Prednost voca iz nasih krajeva ogleda se u tome sto je u hemijskom tretmanu voca i nabavku novih genetskih usavrsenih sadnica ulagano vrlo malo. To se sada pokazuje kao dobar izvozni11 adut, jer je ono pre svega zdravo. Tu nasu prednost treba iskoristiti i izvoziti u zemlje EU jer skoro tri cetvrtine tih zemalja nisu vocarske zemlje.

Kada je rec o proizvodnji sokova na teritoriji beogradske opstine Lazarevac,njena vrednost u 2010. godini bila je oko 60 miliona dinara, što je mali deo, ako se ima u vidu napred navedena cifra koja se odnosi na ukupnu vrednost tog domaćeg tržišta.

Uočava se trend rasta izvoza voćnih sokova. U nastavku dajemo podatke12 iz kojih se mogu uočiti neka kretanja, kada je reč o izvozu i uvozu sokova u našu zemlju.

2005. godina

Sve zemlje - ukupno

Proizvod Količina u tonama Vrednost u hilj. USD izvoz uvoz izvoz uvoz

Sok od pomorandže, smrznut 27 3068 33 4173 Sok od pomorandže, ostali 1664 1230 915 1094 Sok od grejpfruta 2 61 1 86 Sok od limuna, zaslañen 23 52 20 59 Sok od ostalih agruma 60 165 31 212 Sok od ananasa 287 448 164 733

10 Zivojin Djordjevic, direktor Fresh & Co tekst “Srbija treba da izvozi "vocni nakit", magazin “Ekonomija“ 04.04.2003. 11 Srbija je na izvozu voća u 2007. godini zaradila 1,7 milijardi dolara, u čemu malina utiče sa 150 miliona dolara. Izvor: SIEPA , objavljeno u časopisu “Exporter” br. 11, oktobar 2008. str.4 u tekstu pod nazivom „Od izvoza maline 150 miliona dolara“ 12 Navedeni podaci su preuzeti sa sajta Zavoda za statistiku , sektor spoljne trgovine

13

Sok od paradajza 88 37 62 27 Sok od grožña (uključujući širu od grožña) 93 425 46 594 Sok od jabuka 17870 3069 9299 2771 Sok od ostalog voća ili povrća 15780 895 14658 1926 Mešavine sokova od voća ili povrća 14132 374 6769 676

0 = podatak je manji od 0,5 od date jedinice mere

2006. godina

Sve zemlje - ukupno


Sok od pomorandže, smrznut 58 2690 36 5087 Sok od pomorandže, ostali 1891 1072 1141 1043 Sok od grejpfruta 0 48 0 66 Sirup od limuna 1 9 1 15 Sok od limuna, zaslañen 12 13 7 21 Sok od ostalih agruma 964 195 557 277 Sok od ananasa 79 476 76 695 Sok od paradajza 150 13 105 4 Sok od grožña (uključujući širu od grožña) 63 364 36 571 Sok od jabuka 14893 2540 9923 3346 Sok od ostalog voća ili povrća 17761 942 20880 2230 Mešavine sokova od voća ili povrća 25955 692 12524 1478


2007. godina

Sve zemlje - ukupno


Sok od pomorandže, smrznut 1 3006 0 7299 Sok od pomorandže, zaslañen 1 0 0 0 Sok od pomorandže, ostali 2796 828 2492 1100 Sok od grejpfruta 8 234 5 390 Sirup od limuna 16 11 22 19 Sok od limuna, zaslañen 35 50 18 94 Sok od ostalih agruma 339 106 197 298 Sok od ananasa 160 690 171 1056 Sok od paradajza 159 26 113 12

14

Sok od grožña (uključujući širu od grožña) 148 297 74 609 Sok od jabuka 14786 2064 14999 2980 Sok od ostalog voća ili povrća 15029 853 21041 2849 Mešavine sokova od voća ili povrća 25929 1332 14177 3591


Po veličini izvoza – 2005.

Sve zemlje - ukupno

Robna grupa Količina u tonama Vrednost u hilj. USD izvoz uvoz izvoz uvoz

Sokovi od voća i povrća 50025 9824 31997 12350

0 = podatak je manji od 0,5 od date jedinice mere Po veličini izvoza – 2006.

Sve zemlje - ukupno

Robna grupa Količina u tonama Vrednost u hilj. USD

izvoz uvoz izvoz uvoz Sokovi od voća i povrća 61825 9051 45286 14832 Po veličini izvoza – 2007.

Sve zemlje - ukupno


izvoz uvoz izvoz uvoz Sokovi od voća i povrća 59407 9495 53309 20295 Po veličini uvoza – 2005.

Sve zemlje - ukupno


izvoz uvoz izvoz uvoz Sokovi od voća i povrća 50025 9824 31997 12350 Po veličini uvoza – 2006.

Sve zemlje - ukupno


izvoz uvoz izvoz uvoz

15

Sokovi od voća i povrća 61825 9051 45286 14832 Po veličini uvoza – 2007.

Sve zemlje - ukupno


izvoz uvoz izvoz uvoz Sokovi od voća i povrća 59407 9495 53309 20295 U ukupnom izvozu voćnih sokova, deo BiH i Makedonije je oko 60%, dok se 40% izvoza realizuje u druge zemlje - najviše u zemlje Evropske unije (11,2 miliona USD).

Treba napomenuti da Srbija, u ovom trenutku, sa 8 zemalja primenjuje sporazume o slobodnoj trgovini, po kojima je u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije sa različitim zemljama postignut različit nivo liberalizacije - od vrlo restriktivnog (sa Rumunijom), preko ograničenja za mali broj roba (sa Moldavijom i Ruskom Federacijom) do bescarinske trgovine (sa BiH i Makedonijom).

U skladu sa sporazumima o slobodnoj trgovini izvoz pića (uključujući i voćne sokove) po zemljama ima sledeći status:

Bosna i Hercegovina i Republika Makedonija - bescarinski izvoz

Albanija

Osvežavajuća bezalkoholna pića, vrmut, fermentisana pića i njihove mešavine i žestoka alkoholna pića (osim onih za koja su utvrñene olakšice) - primena MFN carine. Za voćne sokove primenjuje se kvota za bescarinski izvoz, a količine preko utvrñenih kvota carini se po MFN carini:

Tarifni broj Naimenovanje Visina kvote u t Stopa carine

2009 Voćni sokovi 200 0

Bugarska

Osvežavajuća bezalkoholna pića, pivo, vrmut, fermentisana pića i njihove mešavine i žestoka alkoholna pića - primena MFN carine. primenjuju se kvote za bescarinski izvoz, ili sa umanjenom carinom, a količine preko utvrñenih kvota carini se po MFN carini:

Tarifni broj Naimenovanje Visina kvote u t Stopacarine

2009 Voćni sokovi 150 5

16

Hrvatska

Voćni sokovi od pojedinih vrsta voća, koncentrisani, voda, ostala i osvežavajuća bezalkoholna pića (izuzev bezalkoholnog piva) - izvoz bez naplate carine. Za izvoz se primenjuju preferencijalne carinske stope sa ili bez kvantitativnih ograničenja.

Tarifni broj

Naimenovanje

Visina kvote u t. Stopa carine

2009

Voćni sokovi, sokovi od južnog voća, jabuke, kruške , tropskog voća, višanja i trešanja za široku potrošnju

15

Rumunija

Voćni sokovi (osim nekih sa preferencijalnom carinom), osvežavajuća bezalkoholna pića, pivo, vermut, fermentisana pića i njihove mešavine i ostala žestoka alkoholna pića - primena MFN carine.Za izvoz se primenjuje kvantitativno ograničenje sa preferencijalnom carinom

Tarifni broj

Naimenovanje

Visina kvote u t Stopa carine

2009 71 2009 80 2009 80 96

Sok od jabuke Sokovi od ostalog pojedinačnog voća, osim sokova od maline

500 27

Ruska Federacija

Izvoz voćnih sokova (osim soka od jabuke), mineralnih voda, osvežavajućih bezalkoholnih pića, vina ostala (osim penušavih i flaširanih), vermut i fermentisana pića i njihove mešavine i ostalih žestokih alkoholnih pića- bez naplate carine.

Izvoz voćnog soka od jabuke, piva, penušavih i flaširanih vina, konjaka, vinjaka, brendija, lozovače, komovice, armanjaka, grape i likera - primena MFN carinske stope.

U 2005. godini dogovorena je dalja liberalizacija izvoza soka od jabuke, piva i vina.

17

3.2. Spoljnotrgovinska razmena pića sa zemljama sa kojima se primenjuju sporazumi o slobodnoj trgovini

Spoljnotrgovinska razmena pića13 (uključujući i voćne sokove, iako po statističkoj nomenklaturi delatnosti spadaju u preradu voća, a ne u proizvodnju pića) sa zemljama sa kojima se primenjuju sporazumi o slobodnoj trgovini poslednjih godina beleži stalni rast.

Tako je 2005. godine, prema podacima Uprave carina, ostvarena ukupna razmena u količini od 152 hiljade tona u vrednosti od 77,2 mil. USD. Od toga je iz Srbije izvezeno 135 hiljada tona u vrednosti od 65,8 miliona USD, a uvezeno je 17 hiljada tona u vrednosti od 11,3 miliona USD. U 2005. godini u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaren je pozitivan saldo od 54,4 miliona USD.

Za osam meseci 2006. godine, taj izvoz je dostigao blizu 50 miliona USD. U ovom periodu je realizovan uvoz navedenih proizvoda iz zemalja sa kojima se primenjuju sporazumi o slobodnoj trgovini u vrednosti od 12,8 miliona USD, tako da je ostvaren pozitivan saldo od 36,9 miliona USD.

Inače, izvoz u sektoru voća u Srbiji čini izvoz sokova, koncentrata, pirea, džemova, zamrznutog i sušenog voća, a u 2006. godini se zapaža veliki skok u izvozu svežeg voća. Potražnja za voćem iz Srbije raste.

Najveći deo voća se izvozi u zemlje Evropske unije. Kako su standardi koji se odnose na bezbednost hrane sve strožiji u zemljama Evropske unije, izvoznici voća i prerañevina od voća su prateći trendove implementirali standarde kao HACCP, EurepGAP, BRC, ali i ISO 22000. Kvalitetni proizvodi, od najfinije sirovine pronalaze svoje kupce u celom svetu.

U 2010. godini, jedini proizvodjac sokova sa teritorije beogradske opstine Lazarevac ostvario je izvoz u vrednosti od oko 3,5 miliona EUR. U Bugarsku, Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, izvezeno je oko 5 miliona jedinica po prosecnoj ceni od 0,7 EUR. U 2009. godini, „Luxor PO PI“ je izvozio i u Tursku. Sada se nalazi u pregovorima sa hrvatskim „Agrokorom“ kako bi se, u bliskoj budućnosti, počeo da realizuje i izvoz u Hrvatsku.

Voćarski potencijal Srbije prepoznali su i svetski poznati proizvoñači, ne samo što se otkupa voća tiče, već i kupovine proizvodnih pogona u zemlji. “Coca Cola HBC” i “Coca Cola” kompanija su zajednički kupile 100% subotičke kompanije “Fresh&Co”, obavezujući se da za cenu od približno 20 miliona evra otplate sve postojeće dugove. “Coca cola” se po čitavom svetu širi i na tržištu negaziranih sokova i napitaka, pa već poseduje preko 80 lokalnih robnih marki. U jeku trenda i pojačane tražnje prirodnih i organskih sokova, ove akvizicije predstavljaju siguran posao za najreklamiraniju firmu na svetu, pogotovo na tržištima koje se izuzetno brzo razvijaju, kao što je čitav region Balkana i Azije. Svež kapital “Coca cole” trebalo bi da pomogne brzi oporavak priznatog brenda “Next” sokova u regionu. Pre izvesnog vremena, poznati austrijski koncern za proizvodnju voćnih sokova “Rauch”, kupio je za 106 miliona dinara “Voćar”, kraljevačku fabriku za preradu voća i tako ušao na tržište Srbije.

13 Izvor: SIEPA- „POLJOPRIVREDNA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA“ www.siepa.gov.rs

18

3.3. Izvoz- neke mogućnosti u oblasti organski proizvedenog voća

Veći deo organski proizvedenog voća, plasira se na inostranom tržištu.U Srbiji se gaje organske maline, višnje, kupine, jabuke i bundeve i proizvode koncentrati, sokovi, sušeno voće. Uz zamrznuto i sušeno voće, kao prerañevine od voća plasiraju se tzv. organik džemovi i pekmezi, sokovi, kao i hladno ceñeno ulje od semena bundeve.

Za organsku proizvodnju neophodna je temeljna sertifikacija zemljišta, tlo mora da ostane netaknuto tri godine da bi moglo da dobije dozvolu za proizvodnju organske hrane. Dakle, da bi se zemljište pripremilo i dobio prvi kvalitetan rod, u nekim slučajevima potrebno je da proñe period od deset godina. Proizvodnja po tzv. organik principima ima dugu tradiciju proizvodnje u Srbiji, posebno u sektoru proizvodnje voća i povrća. Površine na kojima se gaje organik proizvodi procenjuju se na 200.000 hektara, a postoji tendencija ka povećavanju. Kako je procenjeno da je Srbija zemlja sa najmanjim prosekom korišćenja agrotehničkih hemijskih sredstava po hektaru (40 kg/ha), razumljiv je rast organske proizvodnje.

S tim u vezi, želimo da podsetimo da je kompanija „Foodland“ iz Beograda dobila nagradu14 za najbolji sok na svetu u 2008.godini. Nagrañen je organski sok od šumske jagode „terra organica“, a nagrada je dodeljena na najvećoj svetskoj konferenciji sokova „World juice innovation“ u Barseloni, na kojoj je bilo 300učesnika iz 41 zemlje.

Posebna novina su i kokteli, na primer soka od šljive i kupine iz "Agroekonomika", a u ponudi su i kombinacije paradajza i celera, kao i jabuke sa limunom. Radi se i o novim ulaganjima u složene tehnološke linije i velikim ulaganjima.

Generalno govoreći, bilo bi pozeljno da se u Beogradu (isto vazi i za Srbiju) ubuduće smanji izvoz voća kao sirovine i da se podstakne izvoz kvalitetnih voćnih sokova i drugih prerañevina od domaceg voća, koji su daleko profitabilniji, a mogu podstaći i domaću proizvodnju drugih inputa koji ulaze u proizvodnju proizvoda na bazi voća. Značajno je napomenuti da je Evropski centar za marketing istraživanja (EMRC), dodelio nagradu EUROMARKET 2003 kompaniji "Fresh & Co"15 kao kompaniji koja ima najbolji kvalitet voćnih sokova i najbolje razvojne perspektive meñu proizvoñačima voćnih sokova u Jugoistočnoj Evropi. "Fresh & Co" je ujedno i prvi industrijski proizvoñač organic ñusa – BIO neXt jabuka – promovisanog na najvećem sajmu organske hrane BIOFACH 2004 u Nirnbergu, koji zadovoljava vrhunske standarde organske proizvodnje, što je trend u pogledu poboljšanja zdravstvene bezbednosti prehrambenih proizvoda. Poštuju se standardi ISO i HACCAP, odnosno kontrole kritičnih tačaka u procesu proizvodnje, popularno rečeno “dobre proizvodne prakse”. Ova kompanija počela je da koristi i PET "aseptic" ambalažu, koja se može reciklirati i time zadovoljava i najstrožije ekološke standarde.

Kada je reč o organskoj proizvodnji voća na teritoriji beogradske opštine Lazarevac, u ovom trenutku ona nije zastupljena. Jedan od razloga je nedovoljna edukacija proizvodjača

14 Izvor SIEPA , objavljeno u časopisu “Exporter” br. 11, oktobar 2008. str.4 u tekstu pod nazivom „Foodland ima najbolji sok na svetu“ 15 Isto

19

voća16 o značaju, benefitima i standardima organske proizvodnje, usitnjena proizvodnja i niska tehnicka opremljenost. Verujemo da će se u narednom periodu na tome više raditi, s obzirom da postoji namera da se oformi klaster čiji će proizvodni deo činiti proizvoñači voća, vinogradari i pčelari sa teritorije opštine Lazarevac, MSP sa kojima saradjuju po bilo kom osnovu, kao i institucije koje pružaju stručnu podršku (Institut za ekonomiku poljoprivrede, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu i dr.).

3.4. Sokovi od povrća Omiljena bezalkoholna osvežavajuća pića većine ljudi su limunade i voćni sokovi. Meñutim, pošto voćni sokovi sadrže sopstveni šećer, a često se i dodatno zaslañuju, pa tako postaju prave kalorijske „bombe“, sve više se preporučuju sokovi od povrća.

Nasuprot voćnih sokova, sokovi od povrća pomažu pri mršavljenju. Oni skoro da ne sadrže šećer u sebi, a bogati su bioaktivnim supstancama sadržanim u boji povrća. Na primer, boja šargarepe ili paprike ima lekovitu moć. Meñu sokovima od povrća pravi favorit je sok od šargarepe. On je klasični liferant prirodnog beta-karotena, koji se u organizmu prerañuje u vitamin A i pomaže očima, disajnim putevima, koža dobija snagu da se bori protiv sunca, a staračke fleke mogu da se izbegnu. Nekoliko kapi maslinovog ulja u soku od šargarepe pomaže organizmu da bolje apsorbuje vitamin koji razgrañuje masti.

16 Voćarstvo na teritoriji opstine Lazarevac karakterišu usitnjena proizvodnja, nizak nivo agrotehničkih mera,

niska tehnička opremljenost uz neorganizovanost u proizvodnji, preradi u sektoru voća. Voćnjaci pokrivaju 1.804 hektara što čini jedva 0,8% obradivih površina. Od voća najviše se gaje jabuke i šljive. Izvor: „Studija razvoja lokalne ekonomije opstine Lazarevac“, NICEF, novembar 2005., str. 92 (CD)

20

Preporučuje se i sok od paradajza. Crveni pigment paradajza – likopen, veoma je važan jer jača srce i krvotok i može da smanji rizik obolevanja od raka. Sok cvekle je takoñe zdravo piti, a on se može mešati i sa sokom od pomorandže.

21

IV ZADOVOLJSTVO POTROŠAČA

KVALITETOM OSVEŽAVAJUĆIH NAPITAKA U SRBIJI (ISTRAŽIVANJE OBAVLJENO 2006. GODINE)

4.1.Uvodne napomene Istraživanje indeksa zadovoljstva potrošača (CSI)17 Agencije “Faktor plus”, sprovedeno u prvoj polovini 2006. godine za potrebe domaće industrije sokova i bezalkoholnih napitaka, a čiji su najvažniji rezultati objavljeni u časopisu “Ekonometar” od 22.08.2006. godine18, trebalo je da bude svojevrstan indikator za njihovo dalje poslovanje. U ovom poglavlju iznosimo najvažnije rezultate navedenog istraživanja, onako kako su publikovane u ovom časopisu. Sudeći po objavljenim rezultatima, potrošači u Srbiji su prilično zadovoljni kvalitetom sokova i bezalkoholnih pića.

Dakle, istraživanje je pokazalo da, što je i normalno, različite kategorije potrošača različito reaguju. Istraživanje je pokazalo da su žene zadovoljniji potrošači sokova od muškaraca. Takodje, uočljiv je i trend da su starije generacije zadovoljnije sokovima nego mlañe (CSI indeks u kviru kategorije potrošača 18-25 godina ima vrednost 79, a u kategoriji potrošača starijih od 66 godina, vrednost indeksa je 84. Navedeni podaci indirektno ukazuju da su mladji potrošači zahtevniji i “revolucionarniji” od starijih i da je teže zadovoljiti sve njihove zahteve i očekivanja. Zanimljivo je da materijalni status potrošača nije u značajnijoj meri uticao na stepen zadovoljstva potrošača sokovima. Naime, unutar svih “finansijskih” razreda potrošača, CSI

17 Metodologija izračunavanja CSI indexa je veoma jasno i precizno definisana i nisu dozvoljena nikakva odstupanja od utvrñenih standarda. Podaci za dalju obradu ekonometrijskim modelima se prikupljaju u telefonskim intervjuima, a u uzorak ulaze slučajnim putem odabrana domaćinstva sa teritorije Srbije. U domaćinstvima koja su selektovana u uzorak, anketa je sprovedena sa punoletnim licima starosti 18-84 godine. Po završetku intervjua, sva individualna pitanja se ekonometrijskim modelima pretvaraju u indeksne poene i ponderišu. Za potrebe izračunavanja CSI indeksa, sprovodi se po 250 intervjua po jednoj kompaniji (brendu). Inače, American Customer Satisfaction Index (ACSI) predstavlja jedini standardizovani metod merenja zadovoljstva potrošača u SAD, pokrivajući privredne oblasti koje učestvuju u generisanju 75% društvenog bruto proizvoda (GDP). 18 Videti tekst „Svi vole sokove“ objavljen na stra. 36-41

22

indeks se kretao u rasponu 80-81. Jedini, uslovno rečeno, izuzetak od pravila su potrošači sa najnižim primanjima, koji su, kao potrošači, nešto zadovoljniji od ostalih kategorija (indeks 82 za potrošače sa mesečnim prihodima do 15.000 dinara). Zanimljivo je i da potrošači sa višim stepenom obrazovanja, generalno izražavaju niži stepen zadovoljstva od onih sa nižim obrazovnim rofilom. 4.2.Očekivanja Indeks očekivanja potrošača za industriju sokova u Srbiji niži je za jedan indeksni poen od CSI indeksa i iznosi 80. To indirektno ukazuje na činjenicu da su proizvoñači sokova u značajnoj meri ispunili očekivanja potrošača. Kada je reč o materijalnom statusu, analiza očekivanja potrošača pokazala je da najveća očekivanja od sokova imaju najbogatiji, a najmanja potrošači sa prihodima 15.000-35.000 dinara.

Tabela 1- Indeks očekivanja po proizvoñačima

Proizvoñač Customer expectation index

(CEI) Knjaz Miloš 79 Fresh&Co 83

Nektar 80 Koka-Kola 85

Pepsi 83 Moć prirode 76

Si&Si 77 Hello 77

4.3. Kvalitet Potrošači sokova u Srbiji dali su veoma visoku ocenu za kvalitet ovih proizvoda. Indeks dobijenog kvaliteta iznosi 88 poena i uz indeks lojalnosti, najviši je u CSI modelu. Inače, svi indeksi sa vrednošću većom od 85 predstavljaju odličan rezultat, čak i u svetskim okvirima. Pomenute tendencije se nastavljaju i kada je reč o kvalitetu: žene su bolje ocenile kvalitet sokova od muškaraca. Isti slučaj je i u starosnoj grupaciji potrošača iznad 46 godina.

23

Tabela 2- Indeks dobijenog kvaliteta po proizvoñačima

Proizvoñač Perceived quality index

Knjaz Miloš 88 Fresh&Co 89



Si&Si 87 Hello 88

4.4. Cena Indeks dobijene vrednosti proizvoda, kao indikator koji u sebi sublimira, pored ukupnog kvaliteta koji potrošač dobija kupovinom, i percepciju cene za isporučeni kvalitet, za industriju sokova iznosi 72 indeksna poena. Primetno je da indeks dobijene vrednosti ima nižu nominalnu vrednost od svih ostalih indeksa u modelu, to je razumljiva posledica uticaja cene. Potrošači su, ma koliko bogati ili zadovoljni bili, uvek bili osetljivi na cenu, samo što je razlika u percepciji cena drugačija kod različitih kategorija potrošača. U slučaju industrije sokova, pokazalo se da su sve kategorije potrošača podjednako percipirale vrednost sokova uz nešto značajnija odstupanja kod najstarijih (najniži indeks dobijene vrednosti 69 uslovljen je povećanom cenovnom senzitivnošću najstarijih potrošača) i potrošača sa najvišim primanjiam (njihov indeks dobijene vrednosti iznosi 76 i najmanje odstupa od ostalih indeksa u modelu- najmanja osetljivost na cene).

Tabela 3- Indeks dobijene vrednosti po proizvoñačima

Proizvoñač Perceived value index

,Knjaz Miloš 73 Fresh&Co 70



Si&Si 75 Hello 72

24

4.5. Lojalnost Indeks lojalnosti potrošača najviši je u CSI modelu i iznosi 89 indeksnih poena, što ukazuje na visoku stopu lojalnosti potrošača, kada su u pitanju sokovi. Najlojalniji kupci su ljudi srednje i starije starosne dobi, žene i oni sa nižim obrazovanjem. Ulaganje u kvalitet ima najveći uticaj na povećanje zadovoljstva potrošača na njihovu lojalnost i zadržavanje.

Tabela 4- Indeks lojalnosti potrošača po proizvoñačima

Proizvoñač Customer loyality Knjaz Miloš 88 Fresh&Co 90



Si&Si 89 Hello 90

4.6. Proizvodjači Jedan od indikatora od značaja za ukupno zadovoljstvo potrošača je i očekivanje potrošača. Dokazano je da se očekivanja potrošača formiraju prevashodno na bazi prethodnih iskustava u kupovinama, a potom na osnovu ostalih faktora. To mogu biti saveti poznanika i uopšte, ljudima, čije mišljenje potrošač uvažava, uticaj reklama, referentnih osoba i dr. Indeks očekivanja potrošača se ovde kreće u rasponu 77-85. Najveća očekivanja su iskazali potrošači sokova Koka -Kole (indeks 85), a najmanji potrošači sokova “Moć prirode” (indeks 76).

Tabela 5- Indeks zadovoljstva potrošača po proizvoñačima

Proizvoñač CSI Knjaz Miloš 81 Fresh&Co 83



Si&Si 80 Hello 80

Prema ostverenim indeksima zadovoljstva potrošača, rejting proizvodjača sokova izgleda ovako:

25

Tabela 6- Rejting proizvodjača sokova

Proizvoñač index Fresh&Co 83

Nektar 82 Knjaz Miloš 81 Koka-Kola 80

Pepsi 80 Si&Si 80 Hello 80

Moć prirode 79 Iz navedenih tabela se može videti da pored Koka-Kole, relativno visoke indekse očekivanja potrošača beleže i Pepsi (83) i Fresh&Co (83). „Zlatnu sredinu“ u očekivanjima potrošača drž i Nektar, a ispod proseka grane su tri kompanije: Knjaz Miloš (79), Hello (77), Si&Si (77) i Moć prirode (76). Žene, generalno, imaju viša očekivanja od muškaraca, bez obzira o kom proizvoñaču je reč. Jedini izuzetak je Koka-Kola, a zatim slede Pepsi i Fresh&Co. Potrošači Koka-Kole i Fresh&Co imaju jednako visoka očekivanja, bez obzira na uzrast, obrazovni nivo ili materijalni status. Za razliku od njih, potrošači Knjaza Miloša pokzuju viša očekivanja sa porastom starosne dobi, što je trend i kod potrošača sokova „Mož prirode“. Materijalno najimućniji potrošači najviše očekuju od sokova koje proizvodi Fresh&Co, a najmanje od proizvoñača „Moć prirode“. Potrošači srednjih godina najviše očekuju od Koka- Kole i Pepsija, a najmanje od kompanije „Moć prirode“ i Si&Si. 4.7. Brendovi U nastavku se daje prikaz nekih od najpoznatijih brendova sokova i bezalkoholnih napitaka različitih proizvoñača:

Tabela 7- Brendovi sokova i bezalkoholnih napitaka

Proizvoñač Brendovi Knjaz Miloš golf, golf-gazirani, golf-kola, dream, guarana Fresh&Co NEXT premium, NEXT classic, tropical, nexttea Nektar Nektar zeleni, Nektar plavi, 100% Nektar plus Koka-Kola Coca-cola. Coca-cola light, fanta-exotic, lemon,orange,

shokata,schweppes-bitter, orange, tonic, sprite

26

Pepsi Pepsi-cola, pepsi light, pepsi max, pepsi twist, 7 up, mirinda Moć prirode Moć prirode, Moć prirode EGO, Moć prirode NEO, Moć prirode PURE Si&Si Sinalco orange, sinalco-cola, sinalco rosso, sinalco lemon, sinalco

lemonade, sinalco plus, sinalco bitter lemon sinalco tonic, sinalco tonic water, energis

Hello Hello 4.8.Slobodna procena kvaliteta proizvoda -KONKURENCIJA Dobijeni kvalitet proizvoda predstavlja jedan od najvažnijih razloga zadovoljstva potrošača. U ovom modelu je empirijski dokazano da kvalitet ma najveći uticaj na ukupno zadovoljstvo potrošača. Indeks dobijenog kvaliteta se kreće u rasponu od 86 do 89 i u poreñenju sa indeksom očekivanja potrošača, znatno je viši. Meñutim, u poreñenju sa indeksom očekivanja potrošača gde su razlike u vrednostima indeksa izmeñu proizvoñača bile velike i značajne, kada je kvalitet u pitanju, one su nevažne. Naime, razlika izmeñu najvišeg i najnižeg indeksa dobijenog kvaliteta (Fresh&Co i Nektar- 89, s jedne strane i Pepsi-86, s druge strane) iznosi svega tri indeksna poena. To ukazuje na priličnu ujednačenost u percepciji kvaliteta svaih analiziranih proizvoñača sokova. Primetno je da kompanije od kojih potrošači najviše očekuju nisu istovremeno dobile i najviše ocene za kvalitet i obrnuto. To je slučaj Koka-kole i Pepsija sa jedne strane, odnosno Hello i Knjaza Miloša, sa druge strane. Žene su kvalitet sokova ocenjivale višim, nego muškarci. Jedino je kod napitaka Koka-kole izjednačena percepcija muškaraca i žena. Mlaña populacija (18-25 godina) najviše ocene za kvalitet dala je sokovima kompanije Fresh&Co, a najniže (84) Pepsi sokovima. Potrošači srednje generacije i stariji, visoke ocene za kvalitet dali su Knjazu Milošu, Nektaru, Hello i Pepsi (88-91). Pepsi sokovi su, unutar kategorije potrošača starijih od 66 godina, zabeležili, pojedinačno posmatrano, najvišu vrednost indeksa dobijenog kvaliteta (94). Knjaz Miloš je u kvalitetu najbolje ocenjen od potrošača iz kategorije 26-35 godina starosti, kao i od onih preko 60 godina. Isto se odnosi i na potrošače sa završenom srednjom školom, kao i na one sa primanjima 45.000-55.000 dinara mesečno. Na bazi ovoga, kompanija Knjaz Miloš može da ima vrlo jasan profil svog (zadovoljnog) potrošača. Fresh&Co dobio je najviše ocene za kvalitet od potrošača starosti 45-55 godina, višeg obrazovanja i onih sa viskim primanjima. Nektar je najviše ocene za kvalitet dobio od potrošača starosti od 46 godina i preko toga, ali i od onih sa najvišim novčanim primanjima.

27

Tabela 8- Zadržavanje potrošača po proizvoñačima

Proizvoñač Customer retention (%)

Fresh&Co 84% Nektar 86%

Knjaz Miloš 87% Koka-Kola 83%

Pepsi 84% Si&Si 85% Hello 85%

Moć prirode 86% Koka-Kola je za kvalitet dobila ravnomerne ocene od svih segmenata potrošača, dok je Pepsi mnogo bolje ocene dobio od starijih potrošača, u odnosu na mlade. Moć prirode i Si&Si beleže jednake ocene za kvalitet unutar svih potrošačkih kategorija. Slično Pepsiju, kvalitet Hello sokova je bolje ocenjen od strane potrošača iznad 46 godina starosti, ali i od potrošača sa najvišim prihodima. U svakom slučaju, primetna je tendencija da su kompanije čiji su sokovi percepirani kao kvalitetniji (ujedno i skuplji!) ostvarile manje indekse dobijene vrednosti i obratno. To je direktna posledica cenovnih uticaja u prodaji ovih proizvoda. U vezi kvaliteta sokova na domaćem tržištu, želimo da na ovom mestu iznesemo rezultate iz Izveštaja Pokreta za zaštitu potrošača19 iz 2009.godine na osnovu kojeg je čak 30% uzoraka voćnih sokova uzetih iz beogradskih trgovina proglašeno neispravnim. U samo jednom uzorku soka (kruševačka „Duga komerc“) nadjeni su mikroorganizmi opasni po zdravlje ljudi, dok su ostali proglašeni neispravnim zbog neadekvatnog deklarisanja. Drugim ečiam, takvi napici su bezbedni, ali su prevara za potrošače. Na primer, na kutiji soka stoji da treba da ima (minimum) 50% voća, a analizom se utvrdi da ima jedva 30%. Od početka 2009. goidine, Poljoprivredna inspekcija je izvršila 166 kontrola. Uzeto je 10 uzoraka sokova. Tri uzorka nisu bila odgovarajućeg kvaliteta. 4.9. Zadovoljstvo i žalbe potrošača Indeks zadovoljstva potrošača, kao ključni segment, kreće se u rasponu 79-83. Najviši indeks zadovoljstva potrošača zabeležila je kompanija Fresh&Co (83), a odmah iza nje je Nektar (82). Uočava se da su sve kompanije, u odnosu na ovaj indeks, veoma ujednačene, jer je sedam od osam kompanija, ostavrilo indeks zadovoljstva potrošača od 80, pa naviše. Jedina kompanija čiji je indeks ispod 80 je Moć prirode (79).

19 Izvor: Politika 12. avgust 2009. str. 23 tekst „Voćni sokovi bez voća“

28

Žene su zadovoljniji potrošači od muškaraca, i to bez razlike o kom proizvoñaču, odnosno brendu je reč. Žene su, generalno, zadovoljnije proizvoñačima koji prave negazirane sokove. To bi moglo da znači da se ženama više dopadaju negazirani sokovi, za razliku od muškog dela populacije. Analiza zadovoljstva potrošača iz ugla starosnog (živtnog) doba, pokazuje iznenadjujuće detalje koji ruše dosadašnje stereotipe o tome da npr. mladi najviše voel koka-kolu. Naime, ispostavilo se da su potrošači starosti 18-25 godina najmanje zadovoljni napicima koje proizvodi Koka-Kola (77), Pepsi (76) i Si&Si (78), a da su najzadovoljniji Next (84) i Nektar (81) sokovima.

Tabela 9- Žalbe potrošača po proizvoñačima

Proizvoñač Customer

complaints (%) Fresh&Co 1,2%

Nektar 1,2% Knjaz Miloš 2,0% Koka-Kola 2,0%

Pepsi 1,6% Si&Si 1,2% Hello 1,2%

Moć prirode 1,2%

Prosečna stopa uloženih žalbi potrošača na sokove u srbiji iznosi 1,5%. Najviše žalbi na sokove ulažu potrošači starosti 18-25 godina (2,6%), kao i oni sa primanjima u rasponu 35.000-45.000 dinara. Najmanje žalbi ulažu ljudi u srednjoj ili starijoj životnoj dobi, kao i oni sa osnovnim obrazovanjem.

Najveći nezadovoljnici su ljudi sa najvišim obrazovanjem. U okviru ove kategorije potrošača, samo jedan proizvodjač je ostvario CSI indeks veći od 80 (Fresh&Co), dok su svi ostali ostali ispod te granice.Gazirani napisci koje proizvode Koka-Kola i Pepsi imaju lošiju proñu kod potrošača sa visokim primanjima.

Sudeći po ovoj analizi, proizvoñači negaziranih voćnih sokova od prirodnih sirovina više pridobijaju potrošače nego što je to slučaj sa gaziranim osvežavajućim napicima (!). U okviru ove grupacije proizvoñača (voćni sokovi), delimično se izdvajaju Fresh&Co i Nektar.

Udeo potrošača koji se žale na sokove, kreće se u rasponu 1,2-2%. Najviše žalbi na sokove, imali su potrošači sokova koje proizvode Nektar i Koka-Kola (po 2,9%), dok su se ostali proizvoñači, osim Pepsi (1.6%) zaustavili na 1,3%.

Nektar je imao najviše problema sa muškim delom populacije potrošača (4,6% žalbi), starosti 26-35 godina i sa prosečnim primanjima. Na sokove Koka-Kole najviše uloženih žalbi je poteklo od muškaraca mlañe generacije (18-25 godina). Ostale kompanije nisu , u okviru različitih segmenata svojih potrošača, imale bitnijih odstupanja od prosečnih vrednosti.

29

Najviši indeks lojalnosti beleže kompanije Nektar, Fresh&Co i Hello. Dok je za prve dve navedene kompanije lojalnost potrošača logična posledica visokog nivoa zadovoljstva, pomalo iznenadjuje značajan nivo lojalnosti potrošača Hello sokova, uzimajući u obzir činjenicu da njihov nivo zadovoljstva nije bio baš tako visok.

Generalno, pokazalo se, kao što smo već rekli, i da su žene znatno lojalniji potrošači sokova od muškaraca. Lojalnost je, takoñe, preo vlañujuća osoina potrošača iznad 45 godina starosti, za razliku od mladih I obrazovanih koji ispoljavaju nešto niži stepen lojalnosti brendu.

Fresh&Co ima najlojalnije potrošače u okviru segmenta stanovništva srednjih godina i prosečnih primanja, ali i onih sa visokim primanjima. Knjaz Miloš ima najlojalnije potrošače meñu starijim delompopulacije, kao i meñu onima sa osnovnim i srednjim obrazovanjem.

Najlojalniji Nektrar sokovima su ljudi srednjih godina i nižih primanja, a kod proizvoñača gaziranih sokova, nema ustaljenih pravila. 4.10. Zadržavanje potrošača

Vrednost indikatora kojima se pokazuje lojalnost potrošača, varira u rasponu 83-87%, što, kao i u slučaju indeksa lojalnosti, ukazuje na na relativno visok nivo privrženosti brendu. Iz ovoga proizilazi da 13-17% potrošača sokova pripada kategoriji onih koji nisu verni jednom brendu, već menjaju svoje potrošačke odluke od jedne do druge kupovine.

Najveću, uslovno rečeno, privrženost brendu, pokazali su potrošači Nektar, Hello i Fresh&Co sokova, a najmanju potrošači proizvoda koje proizvodi Koka-Kola. 4.11. Cenovni potencijal potršača Jedan od bitnih rezultata ovog istraživanja je i mogućnost da se otkrije koliko su potrošači „osetljivi na cene“. Drugim rečima, koliko je moguće podići cenu, a da se to ne odrazi na tržnju I potrošnju. U ovom modelu, cenovna tolerancija se računa u odnosu na indeks zadovoljstva potrošača, odnosno u slučaju njegovog povećanja od 5 indeksnih poena. U narednoj tabeli su prikazane vrednosti mogućeg povećanja cena po proizvoñačima, u slučaju povećanja indeksa zadovoljstva za 5 poena.

Tabela 10- Cenovna tolerancija potrošača

Proizvoñač Uticaj zadovoljstva potrošača na promenu

cena (%) Knjaz Miloš 1,3 Fresh&Co 1,1

Nektar 1,2 Koka-Kola 1,1

30

Pepsi 1,2 Moć prirode 0,9

Si&Si 0,9 Hello 0,6

Iz toga proizilazi da najviše prostora za povećanje cena ima Knjaz Miloš. Naime, u slučaju povećanja indeksa zadovoljstva (CSI indeks) za 5 poena, ova kompanija bi mogla da poveća cene svojih sokova za 1,3%, a da se to ne odrazi na tražnju i potrošnju. Najmanje slobode ima Hello (0,6%).

Tabela 11 - Uporedna analiza/- zadovoljstvo potrošača

Proizvoñač Customer Satisfaction Knjaz Miloš 81 Fresh&Co 83



Si&Si 80 Hello 80

INDUSTRIJA TOTAL 81

Uporedna analiza indeksi ukazuje na vodeću poziciju Fresh&Co i Nektar kompanija, mada ih „u stopu“ (sa statistički zanemarljivom razlikom) prate i ostali konkurenti na domaćem tržištu: Knjaz Miloš, prvenstveno, a potom i vodeći svetski brendovi- Koka.Kola i Pepsi, kao i domaći proizvodjači sokova Si&Si i Hello.

Najveće očekivanje kod potrošača izaziva Koka-Kola, ali kada je kvalitet u pitanju, potrošači izdvajaju Fresh&Co i Nektar sokove.

Percepirana vrednost sokova je, nevezano za proizvodjača, generalno niža od ostalih indikatora zadovoljstva, ali je primetno da sokovi koji, po mišljenju potrošača, imaju višu cenu, imaju niži indeks dobijene vrednosti (Fresh&Co, prvenstveno). I pored toga, potrošači sokova ove kompanije su najzadovoljniji konzumenti, a odmah posle njih su konzumenti Nektar sokova.

Tabela 12- Ukupni pokazatelji SCSI indeksa za industriju sokova u Srbiji

Pokazatelji SCSI indeksa za industriju sokova- ukupno Indeks&% Očekivanja potrošača 80

Dobijeni kvalitet proizvoda 88 Dobijena vrednost proizvoda 72

Indeks zadovoljstva potrošača (CSI- Customer Satisfaction Index) 81 Lojalnost potrošača 89

Žalbe potrošača 1,5% Zadržavanje potrošača 85%

31

Ovo istraživanje je, takoñe, ukazalo na viši stepen zadovoljstva potrošača Fresh&Co, Nektar i Knjaz Miloš sokova, a nešto niži kod potrošača ostalih proizvoñača. Još jednom se potvrdilo da je ulaganje u kvalitet dugoročna strategija koja ne može da se sprovede u u kratkom vremenskom periodu i bez odgovarajuih ljudskih i matrijalnih resursa.

▼▼▼▼ Kada je reč o “LUXOR PO PI”, ovom preduzeću bi bila od koristi podrška, koju bi mozda mogli da dobiju u okviru Programa SEENET, u oblasti uspostavaljanja poslovnih kontakata radi nalaženja distributera za plasman na EU ili neka druga tržišta iz bližeg okruženja.

32

V UDRUŽENJE PROIZVOðAČA VOĆNIH SOKOVA

Udruženje proizvoñača voćnih sokova Srbije (UPVS S) je u septembru 2010. osnovalo deset proizvoñača voćnih sokova i nektara - "Nektar" Bačka Palanka, "Vino župa" Aleksandrovac, "Takovo" Gornji Milanovac, "Fruvita" Beograd, "IB tim" Beograd, "Rauh Srbija" Koceljeva i "Duga frut" iz Kruševca. Meñu osnivačima su i "Fudlend" Beograd, "Zdravo organik" Selenča i "Freš & Co" Subotica, a za člana - posmatrača UPVS S u novembru 2010. primljen je "Tetra pak prodakšn" iz Beograda. “LUXOR PO PI” nije clan ovog Udruženja koje je tek osnovano i čiji članovi su najveći proizvoñači u zemlji, što ne znači da kasnije neće postati, ukoliko u udruživanju prepozna sopstveni intreres. Udruženje proizvoñača voćnih sokova Srbije (UPVS S), čije članice u ukupnoj domaćoj proizvodnji voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića učestvuju sa 84,5%, primljeno je u Evropsku asocijaciju proizvoñača voćnih sokova (AIJN - The European Fruit Juice Asociation), gde status punopravnih članova ima 18 nacionalnih asocijacija iz 15 zemalja EU. Članstvo će, pored saradnje sa drugim nacionalnim asocijacijama proizvoñača sokova u Evropi, omogućiti bolju promociju domaće industrije, primenu standarda evropskog kvaliteta u proizvodnji, ali će dati i doprinos u procesu evropskih integracija Srbije.

33

VI NEKI ZAKLJUČCI I PREPORUKE

Stanje i trendovi na tržistu vocnih sokova pokazuju da bi inostrana MSP koja proizvode sokove mogla da nadju interes, možda da investiraju, ali svakako da posluju na ovom tržištu, uostalom kao što su to već učinile neke inostrane kompanije. To se naročito odnosi na ona MSP koja se, pored proizvodnje, bave i distribucijom ovih proizvoda na trzišta zemalja iz kojih dolaze, kao i na treća trišta. Unutar ove analize20 već su navedeni osnovni argumenti i preporuke od značaja za donošenje jedne takve odluke. Ovde navodimo samo najznačajnije: 1. U poslednjih nekoliko godina rastu proizvodnja, prodaja na domaćem i inostranim tržištima

(izvoz), kao i kvalitet domaćih voćnih sokova. Iz ovoga se može zaključiti da prostor za plasman postoji, a da se treba fokusirati na kvalitetnije sokove.

2. Podatak da ukupna vrednost tržišta voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića u Srbiji iznosi 25,7 milijardi dinara ili 268,4 miliona evra, a da članice nacionalne asocijacije proizvoñača sokova zauzimaju čak 84,5% ukupne vrednosti tog tržišta ukazuje da je jedan broj proizvodjača (desetak) već zauzeo najveći deo tržišta. Drugim rečima, domaće tržište već je manje-više već zasićeno voćnim sokovima. Medjutim, to ne mora da bude nepremostiva prepreka, ukoliko se na ovo tržište ulazi tako što će se uspostaviti neka forma poslovne saradnje sa domaćim proizvodjačima ili poseduje proizvod koji je kvalitetan, odnosno po nečmu, inovativan (npr. dizajn ambalaže).

3. Povlastice u poslovanju sa Ruskom Federacijom i nekim drugim zemljama (Belorusija, Turska, Kazahstan i dr.) koja otvaraju tržište od više stotin miliona ljudi, a koje domaća MSP mogu da koriste bi mogle biti velika prednost u odnosu na uspostavljanje saradnje sa MSP iz drugih zemlja EU. Saradnja sa domaćim proizvodjačima u nekoj od mnogobrojnih formi (proizvodna kooperacija, joint venture, ukrštanje licenci i dr.), a zatim npr. zajednički nastup na ogromnom tržištu Ruske Federacije, sobom nose veliki potencijal. Tome u prilog ide i podatak da su potrebe za spskim voćem konstantno u porastu, a izvoz voća pokazuje uzlazni trend ne samo u kvantitetu, već i u broju zemalja koje postaju uvoznik domaćeg voća. Drugim rečima, kvalitetna sirovina na ovom prostoru postoji i ona je dobra osnova za dalju saradnju i npr. nastup na trećim tržištima.

4. Tome treba dodati i različite (ne male!) finansijske podsticaje koje drzava daje domacim i inostranim investitorima (dodela bespovratnih sredstava po novootvorenoim radnom mestu), kao i izvoznicima, posredstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, SIEPA NSZ (za novo zaposljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i sl.). Odredjene podsticaje za proizvodjače (povećanje konkurentnosti, standardizacija i sl.) odobrava i grad Beograd, tako da i to moze biti motiv za uspostavljanje poslovne saradnje sa domaćim MSP iz ove oblasti.

5. Edukovana i vešta radna snaga koja se, uz odredjenu dodatnu edukaciju kada je to potrebno, može osposobiti za korišćenje novih, savremenijih tehnologija i primenu savremenijih načina rada, kao i odredjeni pozitivni pomaci kada je rec o opstoj investicionoj klimi u zemlji.

20 Svuda u tekstu ove analize tamnijim slovima je otkucano ili podvučno ono što se želelo istaći, a od značaja je za zaključivanje o nekom pitanju koje može da interesuje inostrano MSP koje želi da plasira svoje proizvode na domaćem tržištu ili uspostavi neku formu poslovne saradnje sa domaćim MSP iz ove oblasti.

34

6. Navedeno istraživanje daje sledeće informacije od značaja za inostrana MSP koja bi, eventualno, pokazala želju da samostalno ili saradjujući sa nekim domaćim MSP, posluju na ovom tržištu, uključujući I one koji samo žele da plasiraju svoje proizvode:

� Potrošači u Srbiji su vrlo zadovoljni kvalitetom sokova i bezalkoholnih pića. � Žene su bolje ocenile kvalitet sokova od muškaraca. Isti slučaj je i u starosnoj grupaciji

potrošača iznad 46 godina. � Ulaganje u kvalitet ima najveći uticaj na povećanje zadovoljstva potrošača i na njihovu

lojalnost nekom brendu. � Starije generacije su zadovoljnije sokovima nego mlañe. Mladji potrošači zahtevniji i

“revolucionarniji” od starijih i teže je zadovoljiti sve njihove zahteve i očekivanja. � Materijalni status potrošača nije u značajnijoj meri uticao na stepen zadovoljstva

potrošača sokovima. � Potrošači sa višim stepenom obrazovanja, generalno izražavaju niži stepen zadovoljstva

od onih sa nižim obrazovnim pofilom. � Indeks očekivanja potrošača ukazuje da su proizvoñači sokova u značajnoj meri ispunili

očekivanja potrošača. � Najveća očekivanja od sokova imaju potrošači sa višim prihodima od prosečnih, a

najmanja potrošači sa prosečnim ili prihodima ispod proseka. � Potrošači su, najvećim delom, osetljivi na cenu, samo što je razlika u percepciji cena

drugačija kod različitih kategorija potrošača. � Očekivanja potrošača formiraju se prevashodno na bazi prethodnih iskustava u

kupovinama, a potom na osnovu ostalih faktora (saveti poznanika i uopšte, ljudi čije mišljenje uvažavaju, uticaj reklama, referentnih osoba i dr.)

� Žene su zadovoljniji potrošači od muškaraca, i to bez razlike o kom proizvoñaču, odnosno brendu je reč. Žene su, generalno, zadovoljnije proizvoñačima koji prave negazirane sokove. To bi moglo da znači da se ženama više dopadaju negazirani sokovi, za razliku od muškog dela populacije.

� Žene su znatno lojalniji potrošači sokova od muškaraca. Lojalnost je, takoñe, preovlañujuća osobina potrošača iznad 45 godina starosti, za razliku od mladih I obrazovanih koji ispoljavaju nešto niži stepen lojalnosti brendu.

7. Kada je reč o “LUXOR PO PI”, ovom preduzeću bi prvenstveno bila od koristi podrška, koju bi mozda moglo da dobije u okviru Programa SEENET, u oblasti uspostavaljanja poslovnih kontakata radi nalaženja distributera za plasman na EU ili neka druga tržišta iz bližeg okruženja.

35

VAŽNIJI IZVORI PODATAKA

� STRATEGIJA RAZVOJA POLJOPRIVREDE GRADA BEOGRADA DO 2015. GODINE, www.beograd.rs

� PRAVILNIK O KVALITETU I DRUGIM ZAHTEVIMA ZA OSVEŽAVAJUĆA BEZALKOHOLNA PIĆA, SIRUPE I PRAŠKOVE ZA OSVEŽAVAJUĆA BEZALKOHOLNA PIĆA I SODA-VODU(Sl list SRJ. broj 03/2002, 10/2002, 22/2002, 35/2002, 53/2002, 58/2002)

� STUDIJA RAZVOJA LOKALNE EKONOMIJE OPSTINE LAZAREVAC, NICEF, novembar 2005. (CD)

� PKS, podaci za 2008. www.pks.org.rs � PPT prezentacija uradjena za potrebe Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu I

duvansku industriju i vodoprivredu pri Privrednoj komori Srbije pod nazivom “Rezultati proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene voćnih sokova u prvoj polovini 2008”.

� Rezultati ranije izvrsenog istrazivanja -Istraživanje indeksa zadovoljstva potrošača (CSI) Agencije “Faktor plus”, sprovedeno u prvoj polovini 2006. godine za potrebe domaće industrije sokova i bezalkoholnih napitaka, a čiji su najvažniji rezultati objavljeni u časopisu “Ekonometar” od 22.08.2006.

� Podaci preuzeti sa sajta Republičkog zavoda za statistiku, sektor spoljne trgovine (www.stat.gov.rs)

� Podaci preuzeti sa sajta SIEPA- „POLJOPRIVREDNA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA“ www.siepa.gov.rs

� Tekst “Srbija treba da izvozi "vocni nakit", magazin “Ekonomija“ 04.04.2003. � Magazin “Exporter” koji izdaje SIEPA, br. 11, oktobar 2008. str.4, tekst pod nazivom „Od

izvoza maline 150 miliona dolara“ i tekst „Foodland ima najbolji sok na svetu“ � Magazin BIZNIS & FINANSIJE , septembar 2006 , tekst " Zdravlje za budućnost“ � Podaci koje je izneo je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

Izvor: Tanjug, 23.12.2010.

36

P R I L O Z I

PRILOG I

Company profile Fabrike sokova „LUXOR POPI“d.o.o. iz Lazarevca

PRILOG II

Konkurencija- proizvodjači sokova čiji se proizvodi mogu naći na tržištu Lazarevca, odnosno Beograda

PRILOG III “Rezultati proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene voćnih sokova u prvoj polovini 2008”-PPT prezentacija Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu I duvansku industriju i vodoprivredu pri Privrednoj komori Srbije.

Documents

3B - Analysis - Analysies_of_fruit_juce_sector in Lazarevac - Bhs